7/21/2019 O Zoharu1

1/3

Iz Avile je isijao sjaj Zohara

Zohar (Sjaj) se smatra, pored Biblije i Talmuda, za jedno od trikanonska dela judaizma. Ova knjiga se bazira na kabali, i u njemu sesreemo sa tajnama stvaranja, univerzuma, i svih svetova koji ga ine! svetvidiljivi i oni svetovi koji su skriveni. "ti#aj Zohara pre$ao je grani#ejevrejskog sveta. %oetkom epohe renesanse, krajem &'. veka, nekihri$anski krugovi su takoe poeli da se zanimaju za kabalu izuavali suprevode odreenih delova Zohara. *eruje se da je autor Zohara rabin +imonbar ohaj, veliki mudra# koji je -iveo u Svetoj zemlji u .veku. Tokom &///godina knjiga je nestala sve dok je nije ponovo otkrio veliki $panski rabin i

kabalista 012amban (3ahmanides, &&451&6/), koji je -iveo u 7ironi, aodselio se &89. iz +panije (posle polemike u Barseloni) i nastanio se uSvetoj zemlji. Ovde se, legenda ka-e, susreo sa Zoharom i poslao svom sinuu 7ironu. Odavde, legenda nastavlja, ovu knjigu je vol$ebno odneo vetar doSaragose ili 0likantea, gde ju je na$ao :o$e de ;eon (&5/1&9/'). " ovojtaki legenda se spaja sa realno$u i poinje pria o misterioznim vezamaZohara i :o$e de ;eona.

Sedam grkih gradova pretenduju da budu rodni grad uvenog7omera. " +paniji pak isto, nekoliko gradova se bori oko toga koji jepovezan sa velikim kabalistom :o$om de ;eonom, genijalnim autorom

Zohara. %rezime de ;eon je jasan pokazatelj njegovog porekla < iz grada;eona, na severu =astilje, gde je roen &5/. %o itsaku de 0ku, on je biopoznat i kao :o$e de >uadalahara, gde je -iveo bar do &4&. %osle toga jedo svoje smrti, &9/'. godine, -iveo u 0vili. %o legendi, susreo se sarukopisom Zohara u Saragosi. 3aposletku, :o$e de ;eon imao je bliskekontakte sa kabalistima iz 7irone, iako je njegovo delo u osnovi drugaije odkabale iz hironskih kru-oka.

>odine &9/'. stigao je iz ?re# sraela u +paniju kabalista itsak de0ko, sa namerom da istra-i korene Zohara i identitet autora ove knjige.

"speo je da se nae sa :o$eom de ;eonom, u *aljadolidu, koji ga je pozvaou svoj dom u 0vilu, da mu poka-e stari rukopis i original Zohara koji jeuvao. :o$e de ;eon umro je pre nego $to je do$lo do tog susreta, ali ipakitsak de 0ko je nastavio svoje istra-ivanje. 3jegovo svedoanstvo koje jedelimino objavio 0vram Za#uta (&5'1&'&'), u svojoj knjizi @Aoha$inAA, u=onstantinopolju &'88. godine, ita se kao detektivski roman. Svi putevi suvodili ka 0vili. z ovog grada iza$li su prvi prepisi Zohara, napisani rukomsamog :o$e de ;eona. " ovaj grad je do$ao 2. itsak de 0ko da bi razre$io

7/21/2019 O Zoharu1

2/3

enigmu Zohara i njegovog autorstva. " to doba je u 0vili -iveo i bogati osede 0vila koji je sakupljao poreze i imao mnogo toga u ovom gradu. " etirisvedoanstva koja je sakupio tsak de 0ko, o izvorima Zohara, donosi nam iusmeno kazivanje jendog jevrejskog -itelja grada, 2. Cavida de %ankorva. %onjegovim reima, posle smrti :o$e de ;eona, ose de 0vila je potra-io

njegovu udovi#u da je ubedi da mu da rukopis Zohara, obeav$i da ezauzvrat o-eniti svog sina sa njenom erkom.

3a osnovu seanja 2. itsaka de 0ka, i poreenjem sa originalnimdelima :o$ea de ;eona, istra-ivai su < na prvom mestu veliki poznavala#kabale, pro. >er$om +olem < do$li do zakljuka da je pravi autor Zoharaniko drugi do :o$e de ;eon. %roesor e$aja Ti$bi, sledbenik >er$oma+olema, izrazio je svoje mi$ljenje da je :o$e de ;eon napisao vei deoZohara posle &49, $to znai da je ovo veliko delo sastavljeno u 0vili.

+ta to ima Zohar $to ga ini tako posebnim i drugaijim u odnosu nadruga kabalistika delaD

%re svega, moramo primetiti da ideje u Zoharu nisu izra-ene nasistematian nain, nisu organizovane po mentalnom redu, ve prekokomentara i mistikih tumaenja reeni#a iz Biblije, kao i drugih delajevrejske religijske knji-evnosti. 3a taj nain rizni#a judaizma stvaranahiljadama godina odrazila se kroz Zohar i tu dobila jedno novo i sve-etumaenje, esto iznenaujue i neobino. stina je da nain na koji su dateideje u Zoharu ume da zbuni i splete itao#a, da ostavi utisak da se radi oenigmatinoj i mranoj knjizi. 0li, ovde le-i i dra- i ar ove knjige. Ova knjiga

ima mo da govori ne samo poznavao#ima kabala ve i svima onima kojiumeju da otvore svoj um i ula za umetnike i mistike poruke, kao $to toine, na primer, sa pesnikim delima.

Cruga odlika Zohara je njegova te-nja ka upotrebi simbolinogmetaorinog jezika. stina je da da bismo razumeli $ta ka-e tekst moramootkljuamo simbole koji ga ine, a bez ovih kljueva tekst ostaje nelogian ienigmatian. S druge strane, to ini Zohar -ivom knjigom, koja je otvorenaza tumaenja. zgleda da je ovo svojstvo dalo Zoharu ugled i autoritet kojiga je nainio izvorom inspira#ije za niz genera#ija stvarala#a u kabali, kao ina drugim granama kulture jevrejske i nejevrejske.

Sve to postavlja :o$u de ;eona, velikog graanina 0vile, na visokupozi#iju u svetskoj knji-evnosti.

Trista godina posle Zohara, -ivela je u istom gradu, u 0vili, SvetaTereza, koja je tamo napisala, izmeu ostalog, @ASedam prebivali$ta iliZamak.AA Treba rei da se jedno od osnovnih poglavlja Zohara zove @A?EhalotAA

7/21/2019 O Zoharu1

3/3

(%alate), opis sedam palata vi$eg nivoa raja, gde se du$e uzdi-u i istemolitvama. Ca li to znai da je Sveta Tereza poznavala ove %alate od onogko je u njenom gradu -iveo 9// godina ranije i da je bila pod uti#ajem ovogdela kad je pisala @ASedam prebivali$taAAD

Zohar je imao velikog uti#aja na religijsku knji-evnost na hebrejskom iladinu. :nogo moralistikih knjiga na ladinu bazira se na kabali i ukljuujusitua#ije iz Zohara. 2abin 0vraam Finzi preveo je mnogo pria iz Zohara iobjavio ih pod naslovom ;eket a1Zohar (zbor iz Zohara). 3jegova knjiga$tampana je tri putaG Beograd &H'4, zmir &H66, Solun &H66. " drugom deluknjige Iaaakov Iishmah (akov e se radovati) od akova ae 0$kenazi,$tampanoj u zmiru &H66, nalazimo mnogo pasusa prevedenih iz Zohara. zovih knjiga i mnogih drugih mo-e se videti kako je ovo delo ba#ilo dubokokorenje u knji-evnom stvaranju na judeo$panskom jeziku.

Autor: Avner Perez, asopisAKI YERUSHALAYIM #75- jul, 2004

Prevod i adaptacija sa ladina: Sofija ivkovi