mesečni bilten o životu manjinskih zajednica u Srbiji

Predstavljen Drugi izveštaj o sprovođenju aktivnosti

iz Akcionog plana za manjine

Minority News33

Obeležen Dan maternjeg

jezika

Društvo Slovenaca„Kredarica“

proslavilo dvedecenije

Vršačka škola „Mladost“pokrenula Rumunski jezik sa elementima nacionalne

kulture

februar 2017

Otvoreno Poglavlje 26 – Obrazovanje i kultura

 

I

zbog toga

š

što uzdišemo za „starletama“ koje

s

U Srbiji žive pripadnici 30 različi3h nacionalnih zajednica!

A

35 koraka do EvropePut od hiljadu milja počinje jednim korakom – glasi jedna od mnogo-brojnih kineskih poslovica. Put do Evropske unije počinje takođe jed-nim korakom, a nadamo se da će taj poslednji, 35. korak, značiti dasmo savladali put promena, ispunjavanja zadataka i ocena. Prvi koraci, odnosno prva poglavlja otvorena su još u decembru 2015.godine, nakon skoro dve godine od pokretanja pristupnih pregovorasa Evropskom unijom. Nova etapa u evrointegracijama otpočeta jepoglavljima 32 i 35, koja se odnose na finansijsku kontrolu i normali-zaciju odnosa Beograda i Prištine. Dva ključna poglavlja - 23 i 24 – koja se tiču reforme pravosuđa iosnovnih prava, kao i pravde, slobode i bezbednosti – otvorena su ujulu prošle godine. Iste godine u decembru otvorena su poglavlja 5 i25 koja se odnose na javne nabavke i nauku i istraživanje. Ove godine,tačnije 27. februara, otvorena su sledeća dva – poglavlja 20 i 26, kojase odnose na preduzetništvo i industrijsku politiku i kulturu i obrazo-vanje. Upravo je Poglavlje 26 bilo predmet rasprave u decembruprošle godine, kada je Republika Hrvatska blokirala otvaranje ovogpoglavlja. Podsetimo se da je Hrvatska tada insistirala da predmetpregovora budu i pitanja vezana za hrvatsku manjinu u Srbiji i povratakkulturnih dobara. Značajne primedbe odnosile su se i na nedostatakudžbenika na jezicima nacionalnih manjina. Rešenju ovog problemaznačajno je doprinelo (ili bi trebalo da doprinese) potpisivanje aneksaMemoranduma za pripremu i štampu nedostajućih udžbenika za škol-sku 2017/2018 godinu. Za neke manjine su priprema za štampanje isamo štampanje u toku, za neke nisu ni otpočeli. Razlog nije poznat.Na primer, u slučaju bošnjačke nacionalne manjine, pored 229 udžbe-nika koji se koriste u osnovnoj i srednjoj školi, nedostaju još 52 udžbe-nička naslova, koji su utvrđeni Memorandumom, a nijedan naslovjoš nije završen. Ko će i da li će neko snositi odgovornost? Ni to nijepoznato.Korak po korak, poglavlje po poglavlje – čini nam se da smo bližecilju, ali kad se dublje zagledamo vidimo da ipak nije sve savršeno.Još uvek sistemski ne rešavamo probleme, već ih, kad god možemo,gurnemo ispod tepiha. A kada se spotaknemo o probleme, u svimaćemo tražiti krivce.

Predstavljen Drugi izveštaj o sprovođenju aktivnosti iz Akcionog

plana za manjineOtvarajući sastanak povodom pred-stavljanja Drugog izveštaja o sprovo-đenju Akcionog plana za ostvarivanjeprava nacionalnih manjina za III i IVkvartal 2016. godine, direktorka vla-dine Kancelarije za ljudska i manjin-ska prava, dr Suzana Paunović, istaklaje da se redovno prati sprovođenjeaktivnosti iz Akcionog plana za ostva-rivanje prava nacionalnih manjina.

U okviru procesa pregovora za pristu-panje Republike Srbije Evropskoj uniji27. februara u Briselu na Međuvladinojkonferenciji otvoreno je i privremenozatvoreno Poglavlje 26 – obrazovanjei kultura.

IZDVAJAMO UVODNIK 33

Otvoreno Poglavlje 26

Manjinama uskraćenopravo da imaju pred-

stavnika u Savetu REM-a Koordinacija nacionalnih saveta uputilaje 8. februara protestno pismo držav -nim organima, jer Narodna skupštinanije postupila u skladu sa zakonom inije preduzela nikakve potrebne radnjekako bi nacionalni saveti predložili svogkandidata za člana Saveta regulatornogtela za elektronske medije.

Dve decenije DruštvaSlovenaca „Kredarica“

U Srpskom narodnom pozorištu u NovomSadu je 8. februara svečano obeleženo20 godina od osnivanja Društva Slove-naca „Kredarica“. Osnovni program nje-govog rada je da se razvijaju i produbljujuodnosi sa Slovencima u Novom Sadu,Vojvodini, Srbiji, Sloveniji i šire. Osimtoga, da se pomogne u održavanju i raz-voju slovenačke kulture i jezika i da seinformišu njegovi članovi o događajimau Sloveniji.

Ako imate pitanje vezano zafunkcionisanje nacionalnih saveta na-

cionalnih manjina ili za oblast prava na-cionalnih manjina rado ćemo pronaći i

objaviti odgovor.

info@minoritynews.rs mesto za svewww.minoritynews.rsMinority News Portal

3 Minority News

Poglavlje 26 ne podrazumeva konkre-tna merila i ne zahteva izradu poseb-nog Akcionog plana, a Pregovaračkapozicija Republike Srbije sadrži aktiv-nosti koje se odnose na dalji procesusaglašavanja zakonodavnog i institu-cionalnog okvira sa pravnim tekovi-nama i standardima EU u oblastimaobrazovanja, omladine, sporta i kul-ture.

U oblasti obrazovanja planirane su iz-mene zakonskog okvira u cilju ostvari-vanja strateških ciljeva Srbije i paketaciljeva strategija „Evropa 2020”, i„Obrazovanje i obuke 2020”, što ćeomogućiti poboljšanje kvaliteta obra-zovanja na svim nivoima, kao i obez-bediti jačanje kapaciteta za učestvo-vanje u programima EU.

U predškolskom obrazovanju i vaspi-tanju fokus će biti na postavljanju ce-lokupnog pravnog okvira za kvalitetnoi dostupno predškolsko vaspitanje iobrazovanje, kroz izmenu Zakona oosnovama sistema obrazovanja i va-spitanja i Zakona o predškolskom obra-

zovanju i vaspitanju, kao i na porastuobuhvata dece predškolskim vaspita-njem i obrazovanjem.

U oblasti osnovnog obrazovanja cilj jesmanjenje osipanja i intenzivan rad navaspitnoj ulozi škole u osnovnom obra-zovanju, koja će doprineti celovitomrazvoju ličnosti učenika, participacijiučenika u procesu učenja, preuzimanjuodgovornosti i jačanju motivacije zaučenje i intelektualni rad.

U oblasti srednjeg obrazovanja pla-nira se promena upisne politike i de-finisanje nove mreže škola i obrazo-vnih profila, kao i uvođenje opšte,stručne i umetničke mature kao na-čina upisa u visoko obrazovanje.

U oblasti visokog obrazovanja cilj jeda u Srbiji nakon 2020. godine naj-manje 35% generacije u populacijiod 30-34 godine ima visoko obrazo-vanje. Planirane su izmene zakonskogokvira i uvođenje pravednijeg finan -siranja, koje će biti zasnovano na re-zultatima.

U oblasti celoživotnog učenja oče-kuje se dalji porast broja akreditova-nih ustanova i programa.

Uspostavljanje sistema Nacionalnogokvira kvalifikacija omogućiće se do-nošenjem Zakona o nacionalnomokviru kvalifikacija, a uskoro će se za-početi proces referenciranja NOK-aprema Evropskom okviru kvalifika-cija.

okviru procesa pregovora za pristupanje Republike Srbije Ev-ropskoj uniji, 27. februara u Briselu, na Međuvladinoj konferencijiotvoreno je i privremeno zatvoreno Poglavlje 26 – obrazovanjei kultura.U

Otvoreno Poglavlje 26Izvor: Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

4 Minority News

Paunović je ocenila da se stvara jasnaslika o sprovođenju aktivnosti svakogpojedinačnog nosioca i njegov dopri-nos u realizaciji aktivnosti.

Prema njenim rečima, 67% dospelihaktivnosti za ovaj izveštajni period jerealizovano ili se uspešno realizuje.

Paunović je podsetila da je Kancela-rija u novembru i decembru 2016.godine, uz podršku Tvinig projektaIPA 2012, završila obuke za osobe za-dužene za praćenje realizacije aktiv-nosti iz Akcionog plana i njihove za-menike ( njih 63), kao i da jeorganizovana posebna obuka za

predstavnike nacionalnih saveta na-cionalnih manjina koji učestvuju uprocesu izveštavanja.

U narednom periodu Kancelarija ćese usredsrediti na dalje unapređenjesistema praćenja Akcionog plana, za-ključila je Paunović, ističući da će senastaviti sa podrškom svim osobamakoje učestvuju u procesu izveštava-nja, radi boljeg unapređenja njihovograda i međusobne saradnje.

Osvrćući se na prethodni ciklus izve-štavanja, a u cilju dostupnosti ovogznačajnog dokumenta, Paunović jeistakla da je Prvi izveštaj o sprovo-

đenju Akcionog plana preveden na11 jezika nacionalnih manjina koji su,pored srpskog jezika, u službenojupotrebi u Republici Srbiji i to na al-banski, bosanski, bugarski, mađarski,makedonski, rumunski, rusinski, slo-vački, hrvatski, crnogorski i češki je-zik. Kancelarija za ljudska i manjinskaprava Prvi izveštaj prevodi i na en-gleski jezik.

Sastanku su prisustvovali predstav -nici državnih organa i institucija, me-đunarodnih organizacija, organizacijacivilnog društva, nacionalnih savetanacionalnih manjina, kao i predsta-vnici medija.

tvarajući sastanak povodom predstavljanja Drugog izveštaja o sprovođenju Akcionog plana za ostva-rivanje prava nacionalnih manjina za III i IV kvartal 2016. godine, direktorka vladine Kancelarije zaljudska i manjinska prava, Suzana Paunović, istakla je da se redovno prati sprovođenje aktivnosti izAkcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina.O

Paunović: Redovno praćenjesprovođenja aktivnosti iz Akcionog

plana za manjineIzvor: Kancelarija za ljudska i manjinska prava

5 Minority News

rugi ciklus izveštaja sprovedenje u periodu od 14. novembra2016. do 30. januara 2017.Prema podacima Kancelarije

za ljudska i manjinska prava od 70 nosilacaaktivnosti, 57 je dostavilo svoje priloge.Nosioci koji nisu dostavili prilog za Izveštajsu: jedinice lokalne samouprave, savetiza međunacionalne odnose, mediji, Na-rodna biblioteka Srbije, sedam nacional -nih saveta nacionalnih manjina i Savet zaštampu. Zaključno sa IV kvartalom 2016.godine, za realizaciju je dospelo ukupno84 aktivnosti predviđenih Akcionim pla-nom za ostvarivanje prava nacionalnihmanjina. Pored toga, nosioci aktivnosti suizvestili i o šest aktivnosti koje se sprovodepre roka naznačenim Akcionim planom.

U nastavku navodimo pregled realizova-nih aktivnosti:

• Nacrt zakona o izmenama i dopunamaZakona o zaštiti prava i sloboda nacio-nalnih manjina

• Sporazum o razumevanju između Mi-nistarstva državne uprave i lokalne sa-mouprave, Zaštitnika građana i Visokogkomesarijata Ujedinjenih nacija za iz-beglice – Predstavništvo u Republici Sr-biji

• Obeležen Međunarodni dan ljudskihprava, organizovan sajam posvećen na-cionalnim manjinama pod sloganom„Složni mozaik Srbije“

• Sedmi koordinacioni sastanak predstav -nika nadležnih državnih organa i orga-nizacija civilnog društva u cilju uspo-stavljanja mehanizma borbe protivzločina iz mržnje u Republici Srbiji

• Ministarstvo kulture i informisanja (su-finansiranje projekata iz oblasti javnoginformisanja na jezicima nacionalnihmanjina) u 2016. godini podržalo 15 vi-šejezičnih projekata, odnosno projekatakoji se realizuju na srpskom i jednom iliviše jezika nacionalnih manjina

• Standardi za srpski kao nematernji jezikusvojeni na sednici Nacionalnog pro-svetnog saveta 15. novembra 2016.godine

• Zakon o zaposlenima u autonomnimpokrajinama i jedinicama lokalne sa-mouprave, koji je počeo da se prime-njuje 1. decembra 2016. godine

• Uredba o kriterijumima za razvrstavanjeradnih mesta i merilima za opis radnihmesta službenika u autonomnim po-krajinama i jedinicama lokalne samou-prave

• Uredba o kriterijumima za razvrstavanjeradnih mesta i merila za opis radnihmesta nameštenika u autonomnim po-krajinama i jedinicama lokalne samou-prave

• Uredba o sprovođenju internog i javnogkonkursa za popunjavanje radnih mestau autonomnim pokrajinama i jedini-cama lokalne samouprave

• Pravilnik o kriterijumima i merilima zaocenu stručnosti, osposobljenosti i do-stojnosti za izbor sudije na stalnoj su-dijskoj funkciji u drugi ili viši sud i o kri-terijumima za predlaganje kandidata zapredsednika suda

• Pravilnik o kriterijumima i merilima zaocenu stručnosti, osposobljenosti i do-stojnosti kandidata za sudiju koji se prviput bira, a koji sadrži odredbu da će seprilikom izbora sudija i predsednikasuda voditi računa o nacionalnom sa-stavu stanovništva, odgovarajućoj za-stupljenosti pripadnika nacionalnih ma-njina i poznavanju stručne pravneterminologije na jezicima nacionalnihmanjina koji je u službenoj upotrebi usudu.

• Radionica o pristupu nacionalnih ma-njina pravnoj pomoći na kojoj su uče-stvovali nadležni državni organi, nacio-nalni saveti nacionalnih manjina,organizacije civilnog društva i međuna-rodne organizacije.

• Okrugli sto za usvajanje konačnih pre-poruka za komponentu 3, cilja 1 IPA2013 projekta „Jačanje kapaciteta VSSi DVT", koja se odnosi na pristup nacio-nalnih manjina pravosudnom sistemu.

• Nastavljena je i završena obuka budućihtrenera iz redova sudija viših sudova sateritorija sve četiri apelacije u oblastinediskriminacije.

• Prvi sastanak novog saziva Posebne ra-dne grupe za izmene i dopune Zakonao nacionalnim savetima nacionalnihmanjina održan je 28. decembra 2016.godine

• Obuka za nacionalne savete nacionalnih

manjina

• Vlada je 9. novembra 2016. godine do-nela Odluku o izmeni Odluke o obrazo-vanju Saveta za nacionalne manjine

Identifikovana kašnjenja

Lični statusni položaj:

• Dopune Zakona o matičnim knjigama

• Obuke za JLS o Posebnom biračkom spi-sku i zaštiti podataka o ličnosti

Obrazovanje:

• Izmena zakonodavnog okvira i modeliobrazovanja na jezicima nacionalnihmanjina

• Demokratska participacija

• Izmene normativnog okvira

• Odgovarajuća zastupljenost pripadnikanacionalnih manjina u javnom sektorui javnim preduzećima

• Promotivne tribine za osnovnu policij-sku obuku

Ekonomski položaj pripadnika nacionalnihmanjina:

• Puna primena Akcionog plana za spro-vođenje nove Strategije za socijalnouključivanje Roma i Romkinja u RS zaperiod 2016-2025. godine

Međunarodna saradnja

• Rad međudržavnih komisija i izveštava-nje o sprovođenju bilateralnih ugovora

Naredni koraci

• Priprema izveštaja za I kvartal 2017. osprovođenju AP

• Program podrške planiranju, praćenju iizveštavanju o sprovođenju AP

• Saradnja sa jedinicama lokalne samou-prave i civilnim društvom

• Podrška radu Saveta

Realizovane aktivnosti iz Akcionog plana za manjine

D

6 Minority News

ostojanje velikog brojarazličitih maternjih je-zika ilustruje raznolikosti multijezičnost društva,ali razvija i svest o jezi-

čkim i kulturnim tradicijama i inspirišena solidarnost koja se zasniva na razu-mevanju, dijalogu i toleranciji“, istaklaje Paunović povodom Međunarodnogdana maternjeg jezika.

Kako navodi Paunović, svoju rešenostda doprinese zaštiti i očuvanju multikul-turalnosti i višejezičnosti u Srbiji i Evropi,država je potvrdila 2005. kada je ratifi-kovala Evropsku povelju o regionalnimili manjinskim jezicima gde je, ratifika-cijom Povelje, Srbija preuzela posebneobaveze u pogledu 10 manjinskih jezika.U našoj zemlji živi više od 30 etničkihzajednica koje govore različitim jezicima,dodala je Paunović.

„Svojim zakonodavstvom i sprovođe-njem konkretnih mera predviđenih Po-

veljom, Srbija je osigurala da se manjin-ski jezici koriste u obrazovanju i medi-jima, i omogućila je njihovu upotrebupred sudovima i administrativnim vla-stima, u ekonomskom i društvenom ži-votu, u kulturnim aktivnostima i preko-graničnoj razmeni“, ocenila je Paunović.

Paunović je podsetila da je celokupnoobrazovanje na jezicima nacionalnih ma-njina u osnovnim školama u prošloj škol-skoj godini, na svim nivoima, organizo-vano na osam jezika (albanski, bosanski,bugarski, mađarski, rumunski, rusinski,slovački i hrvatski) za oko 72.000 dece.

Prema njenim rečima, pravo na infor-misanje na manjinskim jezicima putemštampanih i elektronskih medija ostva-ruje se na 15 jezika, a kako je istakla,važno je da se maternji jezik neguje umedijima.

“U 42 lokalne samouprave u Srbiji uve-deno 11 manjinskih jezika u službenu

upotrebu i njihovo pismo. To govori ko-liko je zapravo Vlada na najozbiljniji na-čin posvećena da se pitanjem unapre-đenja i zaštite manjinskih jezika u Srbijibavi na jedan dosledan i temeljan na-čin. Na tome ćemo raditi i u narednomperiodu uz pomoć i punu saradnju na-cionalnih saveta", zaključila je Pauno-vić.

Direktorka Kancelarije je ukazala da ćese dodatni napredak u ovoj oblastiogledati u punoj primeni Akcionogplana za ostvarivanje prava nacionalnihmanjina koji je Vlada Republike Srbijeusvojila u martu 2016. godine.

Generalna skupština UNESKO-a prokla-movala je 1999. godine Dan maternjegjezika, kao sećanje na studente koji su21. februara 1952. godine ubijeni uDaki u Istočnom Pakistanu, danas Ban-gladešu, jer su protestovali zbog togašto njihov maternji jezik nije proglašenza zvanični.

Međunarodni dan maternjeg jezika

„P

U Srbiji živi više od 30 etničkih zajednicakoje govore različitim jezicima

Izvor: Kancelarija za ljudska i manjinska prava

ančevci su Međunarodnidan maternjeg jezika obele-žili u Ivanovu, mestu u komeje pre deset godina prvi put

u Srbiji počela proslava ovogpraznika. U programu uprili-čenom u Domu kulture„Žarko Zrenjanin“ učestvovalasu deca različitih nacionalno-sti iz pančevačkih osnovnihškola.

I ove godine pod krovomdoma kulture u Ivanovu čulesu se pesme i recitacije napetnaestak jezika, a u pro-gramu su učestvovala deca izpančevačkih osnovnih škola,kao i gosti iz Smedereva.

„Ove godine imamo program na 11 je-zika. Tu su čak i Kinezi i Česi koji ovegodine prvi put učestvuju na Danu ma-ternjeg jezika. To su recitacije, pesme,orkestri“, kaže Marko Guran, direktor

Doma kulture „Žarko Zrenjanin“.

U Ivanovu je najviše Mađara i banatskihBugara, Palćena, čija zajednica broji

svega 300 ljudi. Ali, oni ipak negujusvoju tradiciju i jezik.

„Kroz Kulturno-umetničko društvo, od-nosno Udruženje banatskih Bugara,kroz rad škole i Doma kulture mi poku-šavamo da sačuvamo taj jezik koji se

malo razlikuje od književnog bugar-skog“, veli Augustin Kalapiš, član Udru-ženja banatskih Bugara.

Proslava dana maternjeg jezikapočela pre jedne decenije naistom ovom mestu prvi put uSrbiji zahvaljujući zalaganjuEvroregionalnom centru za raz-voj društva u multietničkim sre-dinama „In mediasres“ iz Pan-čeva.

Rezultata je bilo jako puno. Akouzmemo u obzir da je 2008.promenjen Statut Grada Pan-čeva, uvedena službena upo-treba jezika i pisma u više me-

snih zajednica, rezultati su vidljivisvuda“, naveo je Valentin Mik, predsed-nik NVO „In mediasres“.

Među gostima bili su predstavnici Am-basade Bugarske, saveta mađarske na-cionalne manjine i lokalnih vlasti.

PDan maternjeg jezika u Ivanovu

Izvor: RTV

7 Minority News

česnici sastanka “Informi-sanje na manjinskim jezi-cima u kontekstu EU inte-gracija – poglavlje 23” u

Novom Sadu, zaključili su u utorak28. februara da je ta oblast neprave-dno zapostavljena u procesima ev-ropskih integracija i medijske reformeu Srbiji.

Obeshrabruje činjenica da se u Ak-cionom planu za ostvarivanje pravanacionalnih manjina, “nije govorilo okonceptu medijskih sloboda, položajanovinara i nezavisnim uređivačkimpolitikama”, ocenjeno je na konsul-tativnom sastanku.

Istaknuto je da je jedan od najvećihproblema manjinskih medija finansij-ska održivost i da ne postoji “dobrovidljiv mehanizam kako će se finansi-rati informisanje na jezicima nacio-nalnih manjina”.

Sa sastanka je poručeno da javni ser-visi moraju početi da poštuju zakon,a pre svega Radio–televizija Srbije,koja u svoj program još uvek nije uvr-stila i nacionalne ma-njine, iako je to je pro-pisano Zakonom ojavnim servisima.

“Nije dovoljno da tajprogram bude kvantita-tivno zastupljen, već jebitno govoriti i o njego-vom kvalitetu”, kazalaje medijska ekspertki-nja, Žužana Serenčeš.

Upozoreno je i da nepostoji mehanizam kojibi trebalo da zaštiti ure-djivačku politiku u ma-njinskim medijima kojeosnivaju Nacionalni sa-veti i da za tim reše-njima treba tragati i u sferi samore-gulative i zakonske regulative.

“Važno je da se ostvari medijski plu-ralizam u manjinskim medijima i dase ne dozvoli da celokupan procesmanjinskog informisanja bude podkontrolom Nacionalnih saveta”, kazao

je predsednik Nezavisnog društva no-vinara Vojvodine, Nedim Sejdinović.

Učesnici su se složili da bi sva ova pi-tanja trebalo da se adresiraju i krozdonošenje nove Medijske strategije,predviđene Akcionim planom za pre-govaračko poglavlje 23, kao i krozdruge akcione planove.

“Kada imamo izveštaje o realizaciji

nekog akcionog plana, oni na papiruzvuče dobro, ali veoma često nemajunikakvog dodira sa stvarnošću”, rekaoje Sejdinović.

On je dodao da je potrebno da u svete procese budu uključeni civilno dru-štvo i predstavnici novinarskih i me-

dijskih udruženja.

Konsultativni sastanak organizovalaje Vojvođanska inicijativa za EU, sa-stavljena od više nevladinih organi-zacija.

Učestvovali su predstavnici nevladi-nih organizacija, manjinskih medija,nacionalnih saveta, kao i Kancelarijeza ljudska i manjinska prava, Zaštit-

nika građana, Nacionalnogkonventa za EU i Pregova-račkog tima Srbije za po-glavlje 10.

Zaključci sastanka o manjinskim medijima

Pravni okvir Srbije pružadobre osnove za medijskipluralizam u manjinskimmedijima i to treba iskori-stiti, izjavila je danas sa-vetnica medijskog odelje-nja Misije OEBS-a u Srbiji,Ljiljana Breberina.

Ona je na skupu “Informi-sanje na manjinskim jezi-cima u kontekstu EU inte-

gracija – poglavlje 23” u Novom Sadurekla da zakoni pružaju četiri oblikaorganizovanja manjinskih medija –jav ni servisi, privatni mediji, medijikoje osnivaju fondacije ili nacionalnisaveti i mediji civilnog društva.

“Mediji civilnog društva su danas naj-

Vesti

U

U Novom Sadu održan skup o informisanju na manjinskim jezicima

Izvor: Autonomija

8 Minority News

manje korišćen model, ali je to jedanod budućih odgovora na izazove umanjinskom informisanju i opstanakpluralizma u manjinskim medijima”,kazala je Ljijana Breberina.

Predsednica Nacionalnog saveta slo-vačke nacionalne manjine, Ana To-manova Makanova, upozorila je danacionalni saveti ne mogu do krajada učestvuju u procesima pristupanjaSrbije EU, jer od 115 programskih ak-tivnosti unutar Akcionog plana zaostvarivanje prava nacionalnih ma-njina, imaju pravo da komentarišu ipišu izveštaje samo o njih 20.

“Još veći je problem kada se radi ooblasti informisanja, gde od devet ak-tivnosti možemo da izvestimo samoo dve”, rekla je Ana Tomanova Ma-kanova.

Ona je zamerila Ministarstvu kulturei informisanja što nacionalni savetinisu znali za poseban pravilnik za na-cionalne savete u kojima se određujenjihova uloga u davanju mišljenja naprojekte pristigle na konkurse i kriti-kovala to što su “nacionalni saveti tekiz izveštaja u Akcionom planu saznalida je izabran i predstavnik manjina uREM”.

Načelnica odeljenja zaštitnika gra-đana za prava nacionalnih manjina,Violeta Ćorić, rekla je da je procesprivatizacije medija “morao da do-vede do gašenja nekih manjinskih, pai većinskih medija”, ali da sada najvišenedostaje “kvalitativna analiza pro-grama u medijima koji su opstali”.

Medijska ekspertkinja, Žužana Se-renčeš,podsetila je da je nakon pro-

cesa privatizacije prestala da postojijedna četvrtina programa na ma-njinskim jezicima i da je identifiko-vano tri polja problema – “finansij-ska stabilnost i održivost”, nivo iobim informisanja i “kvalitet infor-misanja na manjinskim jezicima”.

Predsednik NDNV, Nedim Sejdinović,upozorio je da se manjinsko informi-sanje suočava sa nekoliko kontradik-tornih i paradoksalnih procesa, kaošto je sufinansiranje medijskog sadr-žaja od javnog interesa putem kon-kursa i kašnjenje u izradi nove Me-dijske strategije koja se tiče i ovihmedija.

Sastanak je organizovala Vojvođanskainicijativa za EU, sastavljena od višenevladinih organizacija.

Manje zaposlenih, a jednako sadržajana manjinskim jezicima

Izvor: Komšijske novosti

akon privatizacije 21 od 28anketiranih višejezičnihmedija nastavilo je daproizvodi sadržaje na jezi-

cima nacionalnih manjina u istomobimu, dva medija su po-većala broj ovih sadržaja,tri smanjila, dok su dvapotpuno ukinula izvešta-vanje na manjinskim jezi-cima, pokazuju rezultatiistraživanja sajta Komšij-ske novosti.

Kako se navodi u istraži-vanju, broj zaposlenihnije promenjen u devetod 28 ukupno anketiranihvišejezičnih medija. Posleprivatizacije broj zaposle-nih smanjilo je 15 medija,dok je u četiri medija povećan brojradnika.

Od 43 višejezična medija koji su2015. godine bili u privatizaciji, pro-gram sada emituje 29, dok je 14 uga-šeno.

U 2015. godini privatizacije,12 više-jezičnih medija je ugašeno, prodatoje 19, a šansu za opstanak prenosomkapitala na zaposlene dobilo je 12medija. Od ovog broja, u 2016. godini

naknadno su ugašena još dva – Cen-tar za informisanje Novi Kneževac,koji je bio prodat i RTV Bačka Palankaprethodno privatizovana prenosomkapitala na zaposlene.

U analizi Komšijskih novosti, od 29manjinskih medija koji su nakon pri-vatizacije nastavili sa radom posma-trano je 28. RTV Pančevo jedini je vi-šejezični medij koji nije dostaviopodatke.

Na medijskim konkursima učestvo-vali su svi mediji privatizovani pro-dajom kapitala, a zbog sporog spro-vođenja privatizacije određeni brojmedija privatizovanih prenosom ka-pitala na zaposlene nije prošle go-

dine učestvovao ili je imao velikihpoteškoća na konkursima koje je ra-spisivala država na različitim ni-voima vlasti.

Prema podacima dobijenimod lokalnih samouprava,najviše novca za projekte najezicima nacionalnih ma-njina u 2016. godini dodelilisu Dimitrovgrad 11.2 mi-liona dinara, Kovačica 7.57miliona dinara, Bujanovac6.63 miliona dinara, Subo-tica 6.35 miliona dinara iNovi Sad 6 miliona dinara.

Sajt Komšijske novosti uokviru projekta „Mapiranjevišejezičnih medija posleprivatizacije: Uticaj medijske

reforme na položaj, medijski sadržaji održivost višejezičnih medija“ istra-živao je kako danas rade višejezičnimediji privatizovani 2015. godine.

Cilj projekta bio je utvrđivanje broja,vrste sadržaja i dužine programa najezicima nacionalnih manjina u vi-šejezičnim medijima pre i posle pri-vatizacije, broj zaposlenih novinarai medijskih radnika, kao i da li su ovimediji učestvovali na medijskimkonkursima u 2016. godini.

N

9 Minority News

subotu, 4. februara, u Beo-gradu, održana je plenarnasednica Koordinacije nacio-nalnih saveta nacionalnih

manjina koja je bila posvećena raduovog organa u narednom periodu.

Na sednici je podnet izveštaj pred-stavnika Koordinacije koji su učestvo-vali na sastanku sa ministarkom dr-žavne uprave i lokalne samouprave,Anom Brnabić, koji je održan 31. ja-nuara.

Koordinacija je usvojila i Poslovnik oradu i formirala stručna radna telakoja će učestvovati u praćenju i spro-vođenju Akcionog plana za manjinei pripremi sednica Republičkog savetaza manjine.

Koordinacija nacionalnih saveta nacionalnih manjina

U

Održana sednica Koordinacije

Manjinama uskraćeno pravo da imaju predstavnika u Savetu REM-a

Manjine u programima Saveta Evrope i Evropske unije

Izvor:Bošnjačko nacionalno vijeće

oordinacija nacionalnih sa-veta uputila je 8. februaraprotestno pismo državnimorganima, jer Narodna skup-ština nije postupila u skladu

sa zakonom i nije preduzela nikakve po-trebne radnje kako bi nacionalni savetipredložili svog kandidata za člana Savetaregulatornog tela za elektronske me-dije.

Zakon o elektronskim medijima predviđada Narodna skupština Republike Srbije čla-nove Saveta REM-a bira isključivo na pred-log ovlašćenih predlagača u koje spadaju inacionalni saveti nacionalnih manjina.

Odbor za kulturu i informisanje je 7. fe-bruara utvrdio listu kandidata na kojojnema zajedničkog kandidata nacionalnihsaveta nacionalnih manjina.

Protest je upućen Ministarstvu državneuprave, Ministarstvu kulture i informisa-nja, kao i Narodnoj skupštini RepublikeSrbije.

Od pomenutih državnih organa, Koor-dinacija nacionalnih saveta je zatražilada omoguće nacionalnim savetima daostvare svoja prava propisana zako-nom.

redstavnici Koordinacije na-cionalnih saveta nacionalnihmanjina održali su sastanak9. februara sa predstavni-

cima programa Horizontal Facility, za-jedničkog projekta Saveta Evrope i Ev-ropske unije.

Adina Nichifor, viši projektni menadžeriz Saveta Evrope, predstavila je kom-ponentu programa u okviru oblastiborbe protiv diskriminacije i zaštite ra-

njivih grupa koja se odnosi na nacional -ne manjine u Srbiji.

Na sastanku je bilo reči i o obrazovanju namanjinskim jezicima u Srbiji, upotrebi ma-njinskih jezika u državnoj administraciji isudovima te svesti o nacionalnim manji-nama i značaju njihovih prava u Srbiji.

Program “Horizontal Facility for WesternBalkans and Turkey” je projekat koji serealizuje sa ciljem pomoći državama re-

giona u procesima evropskih integracija.

Program je otpočeo u maju 2016. godine,a planirano je da traje do sredine 2019.godine.

Koordinaciju nacionalnih saveta su na da-našnjem sastanku predstavljali predse-davajući, dr. Sulejman Ugljanin, predsed-nik Saveza jevrejskih opština, dr. RubenFuks, i predsednik Romskog nacionalnogsaveta, Vitomir Mihajlović.

K

P

10 Minority News

irektorka vladine Kancela-rije za ljudska i manjinskaprava, Suzana Paunović,istakla je, na danas održa-

nom sastanku u Palati Srbija, da je245 miliona dinara izdvojeno iz re-publičkog budžeta za finansiranjerada nacionalnih saveta nacionalnihmanjina za 2017. godinu.

„Iz budžeta Republike Srbije je za radtri najveća nacionalna saveta mađar-ske (59,5 milion dinara), romske(22,1 miliona dinara) i bošnjačke(27,8 miliona dinara) nacionalne ma-

njine izdvojeno blizu 110 miliona di-nara. Preostalih 135 miliona dinararaspoređeno je na ostalih 18 nacio-nalnih saveta“, rekla je Paunović.

„Današnji sastanak deo je transpa-rentne procedure koju Kancelarijasprovodi kada je u pitanju raspodelasredstava za rad nacionalnih saveta“,ocenila je Paunović. Kako navodi Pau-nović, Kancelarija je u skladu sa Za-konom o nacionalnim savetima na-cionalnih manjina i Uredbom opostupku raspodele sredstava iz bu-džeta Republike Srbije za finansiranje

rada nacionalnih saveta nacionalnihmanjina izvršila raspodelu sredstvaza 2017. godinu.

Paunović je predstavnike nacionalnihsaveta upoznala sa obavezama u vezisa podnošenjem finansijskih izveštajaradi vršenja nadzora nad zakonitošćutrošenja budžetskih sredstava.

Sastanku su, pored predstavnika na-cionalnih saveta nacionalnih ma-njina, prisustvovali predstavnici dr-žavnih organa i Misije OEBS-a uSrbiji.

D

Za rad nacionalnih saveta nacionalnihmanjina 245 miliona dinara

Izvor: Kancelarija za ljudska i manjinska prava

Slovenačka zajednica

Dve decenije Društva Slovenaca "Kredarica"Izvor: RTV

Srpskom narodnom pozo-rištu u Novom Sadu je 8.februara svečano obele-ženo 20 godina od osniva-

nja Društva Slovenaca „Kredarica“.

Slovenačko društvo "Kredarica"osnovano je početkom 1997. godinei prvo je te vrste na prostorima ne-kadašnje zajedničke države. Osnovniprogram njegovog rada je da se raz-vijaju i produbljuju odnosi sa Sloven-cima u Novom Sadu, Vojvodini, Sr-biji, Sloveniji i šire. Osim toga, da sepomogne u održavanju i razvoju slo-venačke kulture i jezika i da se in-formišu njegovi članovi o događa-jima u Sloveniji.

Predsednik „Kredarice", Ivan Zavrta-nik, istakao je da veliki deo svojihaktivnosti Društvo već dvadeset go-dina realizuje kroz organizovanjeučenja jezika, kulturno-umetničkihdogađaja i kroz učešće članova nasastancima u Sloveniji, a da se mnogiprojekti i aktivnosti godinama finan -siraju od strane Gradske uprave zakulturu.

Uoči početka programa, izvedene su

slovenačka i srpska himna, dok je utoku večeri muzički nastup imao Kla-virski duo „Ingmar".

Prisutnima su se obratili i počasni

konzul Republike Slovenije u Vojvo-dini, Rajko Marić, predsednik Nacio-nalnog saveta slovenačke manjine uSrbiji, Saša Verbič, kao i ministarVlade Republike Slovenije za Slo-

U

11 Minority News

Rumunska zajednica

Prvi put rumunski kao izborni predmet

Izvor: RTVsubotu, 6. februara,

Osnovna škola “Mladost”zvanično je pokrenula Ru-munski jezik sa elemen-

tima nacionalne kulture kao izbornipredmet. Trenutno je na njega upi-sano 42 učenika od prvog do osmograzreda, iz više vršačkih škola.

Ovaj predmet nema pretenzije daučenicima pruži nivo znanja mater-njeg jezika kao što pruža školovanjena rumunskom, već da onima kojine znaju ni reč rumunskog omogućida razumeju i govore ovaj jezik, kaoi da onima koji govore banatskimdijalektom, “dotera” znanje.

“Ja sam iz sela Straže i znam rumun-ski onako kako se tamo govori, aline znam korektno i voleo bih to danaučim”, rekao je David Bićanin,učenik 3. razreda OŠ “Vuk Karadžić”.

“Ja bih mnogo volela da on naučigramatički i pravilno da govori ru-

munski i znači mi što je ovo omo-gućeno”, izjavila je Marija Bićanin,Davidova majka.

Premda je namenjen i negovanjurumunske kulture, ovaj izbornipredmet je otvoren za sve koji želeda uče, bez obzira na nacionalnupripadnost, ili na to koju školu po-hađaju, što će zbog raznih uzrastai nivoa znanja biti pravi izazov zanastavnika.

“Rumunski jezik se uči od samogpočetka i isto tako biće elemenatatradicije kao i putovanja za Temi-švar”, saopštio je Marinik Mozor,profesor Rumunskog jezika i knji-ževnosti.

“Trenutno ih je 42-je. Ja sam si-gurna da ćemo od septembra imativiše đaka i da će interesovanje zaRumunski jezik kao izborni pred-met biti veće kao fakultativni”, re-kla je Tatjana Jašin Mojse, direk-

torka OŠ “Mladost”.

Osnovna škola “Mladost” je prvaškola u Srbiji koja je uvela izbornipredmet – Rumunski jezik sa ele-mentima nacionalne kulture.

“Velika je zasluga direktorke, kao ilokalne samouprave. Mnogo trudasmo uložile, a lokalna samoupravaje stala iza toga”, izjavila je Mari-jana Golomejić, članica gradskogveća za obrazovanje.

Na prvom času, na kojem su uče-nici imali priliku da se upoznaju saprofesorom i predmetom, članiceKUD “Mihaj Eminesku” iz Kuštiljasu deci čitale poeziju na književ-nom rumunskom jeziku.

U narednom periodu se očekuje daće se u osnovnim školama “Vuk Ka-radžić” i “Paja Jovanović” pokrenutinastava mađarskog i romskog je-zika, po istom modelu.

U

vence u dijaspori, GorazdŽmavc, dok su prisutni bili iambasador Slovenije u Srbiji,Vladimir Gasparič, i beograd-ski nadbiskup, Stanislav Hoče-var.

Svečanosti je prisustvovao igradonačelnik Novog Sada,Miloš Vučević, koji je tom pri-likom između ostalog rekao:

"Čestitam „Kredarici" koja jepre dve decenije, od jednogpionirskog poduhvata u ni-malo lakim društveno–politi-čkim okolnostima u drugojpolovini devedesetih godina,stigla do današnjeg uspeha.Gradeći naše prijateljstvo, za-jedno smo stigli i do velike ti-tule za naš Novi Sad, do nje-govog promovisanja uEvropsku prestonicu kulture2021, kao grada koji neguje multi-kulturalnost, jednu od najvećih ev-ropskih vrednosti. Mi smo prijatelji,

saradnici i partneri koji već godi-nama rade na privlačenju slovena-čkih investitora i turista u Novi Sad.

Dobrim primerom pokazu-jemo šta znače bilateralni spo-razumi naših dveju zemalja,odnosno, kako oni utiču na po-boljšanje života samih gra-đana. Posebno negujemo pri-jateljstvo sa gradomMariborom, koji nas je prvi po-držao u trci za Evropsku pre-stonicu kulture, a spaja nas ito što smo deo podunavske re-gije. Tek ćemo pokazati kolikomožemo, na zajedničkom putuka boljem Novom Sadu za svenas, sa našim prijateljima iz"Kredarice", rekao je gradona-čelnik Miloš Vučević i čestitaojubilej svim članovima Dru-štva.

Na svečanoj akademiji je uzprigodan muzički i kulturno-umetnički program, emitovani dokumentarni film „Društvo

Slovenaca Kredarica u Novom Sadu- Prvih dvadeset godina" koji je re-žirala Maja Grgić.

12 Minority News

Bunjevačka zajednica

Bunjevci obilužili nacionalne praznike - Dan Velikog prela i Dan osnivanja

prvog nacionalnog savitaIzvor: Bunjevci

edan od svoja četri nacionalnapraznika „Dan Velikog prela”bunjevačka zajednica obilužilaje u četvrtak, 2. februara, u re-

storanu „Spartak” u Subotici. Bila je to pri-lika da se svi prisutni još jedared podsiteprvog javnog Velikog prela, održanog 1879.godine, al i da pokažu da Bunjevci i danasniguju svoje jedinstvene običaje i čvrsto sedrže svog nacionalnog opridiljenja.

Program je počo nastupom amaterskedramske grupe KUD „Bunjevka” i dilompridstave „Zemlja naši pradidova”, a zatimsu prisutni mogli čut zašto je Prelo tolikobitno za Bunjevce, al i da ova zajednicaima podršku, u varoši, u AP Vojvodini, al iu Republici Srbiji.

Divaneć ko domaćin na Prelu, dr SuzanaKujundžić Ostojić, pridsidnica Nacionalnogsavita bunjevačke nacionalne manjine, ista-kla je da je lipo što se tradicija i dalje ni-guje:

– Lipo je kad i danas, posli toliko godina,nismo zaboravili ko smo i šta smo. Nismodanas svi u nošnjama, ko te 1879. godinekad su se Bunjevci javno okupili, pokazalise, kazali svima ko su i šta su, al je važnoda našu tradiciju čuvamo. Prelo je praznikveselja i druženja, kadgod u porodicama imed komšijama, a danas med prijateljima,sugrađanima, med svim Bunjevcima. Ni-smo zaboravili svoje običaje, a najlipše odsvega je što smo danas tu zajedno!

Bunjevcima je nacionalni praznik čestitoBogdan Laban, gradonačelnik Subotice. Iz-razio je zadovoljstvo boravkom na proslavi,te je dodo da je lokalna samouprava po-magala Bunjevce, ko druge nacionalne za-jednice, te da će to bit praksa i u buduć-nosti.

Mihalj Njilaš, pokrajinski sekretar za obra-zovanje, propise, upravu i nacionalne ma-njine – nacionalne zajednice i podpridsid-nik Vlade AP Vojvodina, pofalio jeaktivnosti Bunjevaca na očuvanju identi-teta zajednice.

– Bunjevačka nacionalna manjina je brojna

i organizovana, a za nas u Pokrajini je bitnoda kao takva valjano i obeležava svoje praz-nike. Ovo je jedan lep praznik, drago mi ješto sam tu, a želim da ova godina budemnogo bolja za nacionalne savete, izmeđuostalog i bunjevački, jer ima prostora zato.

Poruke Bunjevcima uputio je priko svogizaslanika, Nedeljka Tenjovića, i pridsidnikRepublike Srbije, Tomislav Nikolić. Tenjovićje, izmed ostalog, kazo:

– Prenosim vam želje predsednika Repu-blike Srbije Tomislava Nikolića da svoj praz-nik provedete u radosnoj atmosferi i pre-nosim vam njegove iskrene pozdrave uznak sećanja 1879. godine kada je na hi-ljade Bunjevaca izašlo u nošnji u javnostda pokažu svoje postojanje, zajednicu kojusu uspeli da sačuvaju radeći za budućnostna lekcijama iz prošlosti.

Kako je to i običaj, na Prelu je proglašena inajlipša preljska pisma. Prema ocini žirijau kojem su bili Ana Popov, Tamara Babić iNevenka Bašić Palković, nagradu je odnelapisma „Prelo je naše blago” autora Gabri-jele Diklić. Takođe, po tradiciji, izvršen je iizbor najlipše prelje. Med dvanajst lipi curaza najlipšu je izabrana Aleksandra Vuko-vić.

U Plavoj sali Gradske kuće u Subotici, 24.februara je održano svečano obilužavanje„Dana osnivanja prvog nacionalnog savita“.

Bila je to ujedno i 17. sidnica Savita, nara-

vno, svečanog karaktera, sa Dnevnim re-dom koji je obuvatio pozdravne riči gostivi,izveštaj pridsidnice NSBM o radu u protekligodinu dana, te dodilu vridni priznanjaistaknutim članovima zajednice i udruže-njima.

Goste je prvo pozdravila Timea Horvat, za-minica gradonačelnika Subotice, koja je če-stitala Bunjevcima nacionalni praznik, doje u ime Misije OEBS-a u Srbiji prisutnepozdravila Milica Rodić.

U nastavku proslave dr Suzana KujundžićOstojić, pridsidnica NSBNM, iznela je svojizveštaj o radu u proteklom periodu, saosvrtom na više ključni tačaka, uz posebanakcenat na obrazovanje, jel je na ovom po-lju napravljen velik napridak.

Uslidila je potom podila priznanja, jubi-larna su dobili KUD „Aleksandrovo“ (40 go-dina postojanja) i KUD „Bunjevka“ (20 go-dina) postojanja, priznanja su primilipridsidnici KUD-ova Tihomir Vrbanović iKata Kuntić, a potom su podiljene tri novo-ustanovljene povelje.

Prizanje „Blaško Rajić“ za doprinos u raz-voju institucija i očuvanja nacionalnogidentiteta Bunjevaca primio je dr AndrijaPeić. Istim priznanjom posthumno je istak-nut rad Đure Bošnjaka, a priznanje je pri-mio njegov sin Aleksandar. Priznanje kojenosi ime Ambrozija Šarčevića, a koje se do-diljiva za poseban doprinos u oblasti nau-čno-istraživačkog rada dobila je dr SuzanaKujundžić Ostojić.

J

13 Minority News

Romska zajednica

Delegacija Romske nacionalne manjineu poseti Kancelariji UNICEF-a

Gradska opština Rakovica želi da unapredi saradnju sa Nacionalnim

savetom Roma

Izvor: Nacionalni savez romske nacionalne manjinecilju bolje saradnje,

aktivnijeg učešća iuključivanja romskezajednice u društvo i

institucije sistema Republike Sr-bije, delegacija Nacionalnog sa-veta romske nacionalne ma-njine, potpredsednik ŽivojinMitrović i član projektnog tima,Milorad Popović, posetili su učetvrtak 02. februara kancelarijuUNICEF-a u Beogradu.

U otvorenom razgovoru sa di-rektorom kancelarije, gospo-dinom Michelom Saint-Lotom,pokrenuta su pitanja koja su direktnou vezi sa Strategijom za poboljšalje-nje položaja Roma i Romkinja, presvega obrazovanja romske dece i stu-denata. Potpredsednik Nacionalnogsaveta, Živojin Mitrović, predstavio

je ambicije novoformiranog timamladih ljudi koji će se odlučnije i od-govornije boriti da romsku nacional -nu zajednicu, kako bi je što bolje po-zicionirali na lokalnom i državnomnivou. Direktor UNICEF-a, Michel

Saint-Loto, izneo je svoje sta-vove i viđenje na probleme kojitište romski narod u Srbiji i zah-tevao je da se problemimapriđe mnogo odgovornije i efi-kasnije, kroz institucije sistema,i da se zajedničkim radom im-plementiraju nove ideje i pro-jekti.

Ostvarena je međusobna sara-dnja i prihvaćena je inicijativapredstavnika Nacionalnog sa-veta za dalju saradnju i aktivnouključivanje u rešavanje pro-blema i bolje implementiranje

Strategije. Prva zajednička aktivnostUNICEF-a i Nacionalnog saveta bićeusmerena ka sistematizaciji radnihmesta zdravstvenih medijatora, pe-dagoških asistenata i romskih koor-dinatora.

U

redstavnici Nacionalnog sa-veta romske nacionalne ma-njine, potpredsednik ŽivojinMitrović i generalni sekretar,

Zoran Kalanjoš, razgovarali su sa pred-sednikom gradske opštine Rakovica, Vla-danom Kocićem, i sa članom opštinskogveća, Novicom Barjaktarovićem, o una-pređivanju saradnje, pre svega iz oblastizapošljavanja, stanovanja i obrazovanja.

Potpredsednik Nacionalnog savetaRoma, Živojin Mitrović, u uvodnom deluovog sastanka govorio je o Strategiji zapoboljšavanje položaja Roma i Romkinjai objasnio je važnost implementacijeovog strateškog dokumenta na lokalnomnivou. Govorio je i o Koordinacionomtelu za sprovođenje svih aktivnosti izStrategije i skrenuo je pažnju predsed-niku opštine da će Koordinaciono telobiti sastavljeno od najviših predstavnikadržavnih institucija koje će imati direkt-nog udela u implementaciji Strategije.

Generalni sekretar Nacionalnog sa-veta, Zoran Kalanjoš, govorio je o pret-hodno formiranom lokalnom Savetuza međunacionalne odnose u Rakovicii važnosti funkcionisanja ovog tela. Re-čeno je i da je neophodno da se u naj-skorijem vremenskom roku otvorinova budžetska linija u opštini Rako-vica, na osnovu koje će romska zajed-nica dobijati određena sredstva za fi-nansiranje lokalnih projekata.

Predsednik opštine Rakovica, VladanKocić, izrazio je želju da pomogne uradu lokalnog Saveta za međuljudskeodnose i rekao je da neće biti nikakvihproblema da se pokrene budžetska li-nija na osnovu koje će se finansiratiprojekti koji će imati zadatak da una-prede položaj Roma u opštini Rako-vica. Predsednik opštine je posebnonaglasio da je moguće samo zajedni-čkim radom rešiti velike probleme usocijalno-ekonomskom i infrastruktur-

nom smislu sa kojima se susreću Romiu Rakovici.

Član opštinskog veća u gradskoj opštiniRakovica, Novica Barjaktarović, rekaoje da je opština uspela da uključi ljudekoji žele da završe neke zanate u sre-dnjoj Zanatskoj školi u Rakovici. Dosada je ukupno uključeno 60 lica rom-ske nacionalnosti, a potrebno je uklju-čiti još 40 Roma i Romkinja. Pravo dase uključe u doškolavanje imaju svi pri-padnici romske zajednice koji imajumesto prebivališta na teritoriji opštineRakovica. Pored doškolavanja, opštinaRakovica će biti u obavezi da pomognesvim licima koja završe školu da ih od-mah nakon toga i zaposle.

Na samom kraju sastanka dogovorenoje da saradnja i komunikacija izmeđugradske opštine Rakovica i Nacional -nog saveta romske nacionalne ma-njine bude unapređena i učestalija.

P

14 Minority News

Češka zajednica

Pokrajinski ombudsman u poseti Nacionalnom savetu češke nacionalne

manjineIzvor: Češki nacionalni savet

okrajinski ombudsman, ZoranPavlović, sa saradnicima po-setio je Nacionalni savet če-ške nacionalne manjine 10.

februara. U delegaciji je bila i Eva Vuka-šinović, zamenica za zaštitu prava nacio-nalnih manjina sa kojom je ovaj nacio-nalni savet imao dobru saradnju odsamog osnivanja. Sastanak se održao ukancelariji Saveta, a goste su dočekalipredsednik Jože Sivaček, Štefan Klepaček,Jaroslav Bodnar i Davorin Škornjička.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombud-sman, prof dr. Zoran Pavlović, u toku ne-koliko dana posetio je nacionalne savetenacionalnih manjina sa sedištem na teri-toriji AP Vojvodine. Imajući u vidu na-dležnosti ove institucije u oblasti zaštiteprava nacionalnih manjina, cilj tih posetabilo je upoznavanje sa dosadašnjim ra-dom nacionalnih saveta u Vojvodini i raz-matranje mogućnosti buduće saradnje.

Na početku svog mandata Ombudsmanje istakao tri oblasti kojima će ova insti-tucija u većoj meri posvetiti pažnju. Tosu produkcija za decu najezicima nacionalnih ma-njina neprofitnog karak-tera, učešće žena u na-cionalnim savetima iorganizacija okruglih sto-lova o ljudskim pravima ipravima nacionalnih ma-njina.

Oko prve teme naglašenje problem finansiranjaprodukcije štampanih ielektronskih sadržaja, zakoje nacionalni savet iz-menama Zakona nemože da konkuriše zasredstva kod republičkihi pokrajinskih organa.Gosti su u toku razgovoraizložili neke ideje i predloge za rešenje tesituacije. Mogućnost da deca budu vi-dljiva u medijima, ne samo kao njihovatema i konzumenti tih produkcija, već ida aktivno učestvuju u procesu njihovogstvaranja jeste imperativ, stav je Pokra-

jinskog ombud-smana. Njegovpredlog je takođeda svaka nacio-nalna zajednicaobezbedi svojimnajmlađima barjedan časopis go-dišnje na jezikumanjine u komebi se izmeđuostalog našli i nji-hovi radovi.

O učešću žena uradu Nacionalnihsaveta razgova-rano je i prilikomranijih poseta, teje i ovog puta potvrđeno da Nacionalnisavet češke manjine spada u dobro or-ganizovane i po tom pitanju.

Ombudsman je najavio održavanje okru-glih stolova na kojima će posebno bitireči o pravima nacionalnih manjina i skre-nuta pažnja na nepovoljan odnos lokalnih

samouprava prema manjinama na njiho-vom području i nizom problema u komu-nikaciji i nesenzibilnosti vlasti na manjin-ska pitanja. U tom smislu istaknuta jevažnost obavljanja nadležnosti naciona-lnih saveta u punom obimu, odnosno u

sve četiri oblasti – obrazovanja, kulture,informisanja i službene upotrebe jezika ipisma, koje takođe obavlja i Nacionalnisavet Čeha.

Deo razgovora bio je posvećen inicijativiza izmenu i dopunu Zakona o naciona-lnim savetima za koje na vreme treba

dati predloge, kao i skorojizmeni Zakona o službenojupotrebi jezika i pisma.

Ombudsman je takođe po-menuo ideju o osnivanju bi-blioteke manjinskih izdanja,koja bi bila u okviru te in-stitucije, ali ne bi predstav-ljala klasični fond knjiga, većbi bila svojevrsan kaleido-skop pisane reči na jezicimamanjina.

Dogovoreno da se dostavepredlozi za nastavak i even-tualno proširenje dosada-šnje saradnje, koja je oce-njena kao veoma dobra.Pokrajinski ombudsman je

izjavio da ova institucija „pruža ruku“ na-cionalnim zajednicama i spremna je dau svim aspektima svog delovanja pomo-gne radu Nacionalnog saveta i svim pri-padnicima češke manjine u Autonomnojpokrajini Vojvodini.

P

ošnjačko nacionalno vi-jeće je 1. februara po-sjetio šef misije OEBS-a u Srbiji, NJ.E. g-din

Andrea Oricio, sa saradnicima itom prilikom se susreo sa rukovod-stvom Vijeća.

Gospodin Oricio je upoznat sa na-dležnostima i aktivnostima Bošnja-čkog nacionalnog vijeća, zakonodav-stvom u okviru kojeg se rješavamanjinsko pitanje, radom i funkcio-nisanjem Koordinacije nacionalnih savjetanacionalnih manjina i sa izazovima sa ko-jim se trenutno suočava BNV.

Predsjednik Ugljanin je u razgovoruistakao problem neprimjenjivanja prin-cipa vladavine prava, pravne sigurno-

sti, jednakosti pred zakonom, ali iprobleme loše putne i komunalneinfrastrukture u Sandžaku, neposto-janja investiranja u region Sandžaka,te veliki nivo nezaposlenosti.

Ambasador Oricio se zahvalio ruko-vodstvu BNV-a na prijemu te nagla-sio da OEBS radi na pomoći Srbiji uprocesima reformi i modernizacije.

G-din Andrea Oricio je na čelu MisijeOEBS-a u Srbiji od oktobra 2016. go-

dine, a današnji sastanak je upriličenu okviru njegove prve službene po-sjete Novom Pazaru.

15 Minority News

Bošnjačka zajednica

Šef Misije OEBS-a u poseti BNVIzvor: Bošnjačko nacionalno vijeće

B

Glavnom uredu Vijeća je 22.februara održana javna tri-bina o izvještavanju srbijan-skih medija o Sandžaku i Bo-

šnjacima i informisanju na bosanskomjeziku u Srbiji koja je nosila naziv „Штакажу вести? Zašto nema vijesti?“

Na tribini je konstatovan negativantrend u izvještavanju beogradskih me-dija o Sandžaku i Bošnjacima, te je za-ključeno da je potrebno promijeniti sen-zacionalistički pristup u izvještavanju iemitovati sadržaje koji su od stvarnoginteresa za Bošnjake.

U pogledu infor-misanja na bosan-skom jeziku, istak-nuta je potreba zauspostavljanjemredakcije na ma-njinskim jezicimapri Radio-televizijiSrbije kako bi sena najadekvatnijinačin ostvario jav -ni interes u infor-misanju Bošnjaka,ali i ostalih ma-njinskih zajednica.

Na tribini su govorili Muhedin Fijulja-nin, potpredsjednik BNV resorno za-dužen za informisanje, Nedim Sejdi-nović, novinar i predsjednikNezavisnog društva novinara Vojvo-dine i Medin Halilović, dugogodišnjidopisnik novinske agencije Anadolija.

Skup je organizovan u okviru obilježa-vanja 21. februara – Međunarodnogdana maternjeg jezika. Pored tribineo informisanju, a povodom Svjetskogdana maternjeg jezika, Bošnjačko na-cionalno vijeće organizuje i seminareiz oblasti obrazovanja u Novom Pa-zaru, Tutinu i Sjenici, te okrugli sto izoblasti službene upotrebe jezika i pi-sma.

Promijeniti način izvještavanja o Sandžaku i Bošnjacima

U

Publikaciju podržava Fondacija za otvoreno društvo, Ambasada Sjedinjenih Američkih Država iz Beograda iMisija OEBS u Srbiji. Mišljenja objavljena u biltenu ne predstavljaju nužno zvanične stavove vlada

i organizacija koje finansiraju projekat