LOGO

OBELEŽAVANJE OPASNIH MATERIJA

Šta su opasni materijali?

Opasni materijali su materijali koje za vreme

proizvodnje, prevoza, prerade, skladištenja ili

korišćenja u tehnološkom procesu ispuštaju ili

stvaraju zarazne, nadražujuće, zapaljive,

eksplozivne, korozivne, zagušljive, toksične ili

druge opasne prašine, dimove, gasove, magle,

pare ili vlakna kao i štetna zračenja u količinama

koje mogu ugroziti život i zdravlje ljudi, materijalna

dobra i okolinu na manjoj ili većoj udaljenosti od

objekata u kojima se nalaze.

Klasifikacija opasnih materijala

Klasa 1. Eksplozivni materijali

Klasa 2. Gasovi pod pritiskom, u tečnom stanju ilirastvoreni pod pritiskom

Klasa 3. Zapaljive tečnosti

Klasa 4. Zapaljive čvrste materije

Klasa 5. Oksidirajuće supstance

Klasa 6. Otrovne (toksične) i infektivne supstance

Klasa 7. Radioaktivne supstance

Klasa 8. Korozivne supstance

Klasa 9. Mešovite opasne supstance

Klasa 1. Eksplozivni materijali

Čvrste ili tečne hemijske supstance koje imaju

svojstva da pod određenim spoljnim uticajem

(udar, toplota, trenje) trenutnim hemijskim

razlaganjem oslobađaju gasove i energiju

U okviru klase 1 eksplozivne supstance se dele

na šest podklasa.

Podela klase 1

Podklasa 1.1. Materije i predmeti u kojima je

opasnost od akumulirane (koncentrisane, masene)

eksplozije (akumulirana eksplozija je ona eksplozija

koja dovodi do toga da praktično celokupno punjenje

trenutno reaguje). Primeri: TNT, barut, nitroglicerin,

ANFO (smeša amonijum-nitrata i dizel goriva, ponekad

kerozina).

Podklasa 1.2. Materije i predmeti u kojima je

opasnost od rasejavanja šrapnela ali ne i opasnost od

akumulirane eksplozije. Primeri: bombe, granate,

protivgradni projektili.

Podela klase 1

Podklasa 1.3. Materije i predmeti u kojima je

opasnost od vatre (požara), manjih detonacija,

rasejavanja šrapnela ili od obe ove opasnosti, ali ne i

opasnost od akumulirane eksplozije, i koje prilikom

sagorevanja oslobađaju značajnu energiju putem

zračenja ili koje progresivno sagorevaju proizvodeći

manje detonacije, manja rasejavanja šrapnela ili oba

ova efekta zajedno. Primeri: raketno gorivo, sredstva

vatrometa.

Podklasa 1.4. Materije i predmeti koji predstavljaju

samo manji rizik od eksplozije u slučaju zapaljenja ili

inicijacije (aktiviranja) tokom prevoza. Primeri: petarde,

manevarski metak.

Podela klase 1

Podklasa 1.5. Materije u kojima je opasnost od

akumulirane eksplozije ali koje su u toj meri neosetljive

da je verovatnoća njihovog aktiviranja ili prelaza sa

normalnog na detonativno sagorevanje u uslovima

normalnog prevoza zaista vrlo mala. Primer: eksploziv

GX20.

Podklasa 1.6. Izrazito neosetljivi predmeti kojima

nije opasnost od akumulirane eksplozije.

Klasa 2. Gasovi pod pritiskom, u tečnomstanju ili rastvoreni pod pritiskom

Gasovi se ne razvrstavaju u ambalažne grupe

kao većina materija već postoji podela na razrede.

To je zbog toga što različiti gasovi imaju opasne

karakteristike ali ipak pripadaju istoj generičnoj

porodici.

Aerosoli se takođe svrstavaju u klasu 2.

Podela klase 2

• Razred 2.1 Zapaljivi gasovi. Gasovi koji se

pale u kontaktu sa izvorom paljenja. Primer: gasovi

za zavarivanje, tečni propan-butan gas, metan,

etilen-oksid.

• Razred 2.2 Nezapaljivi gasovi. Gasovi koji

nisu ni zapaljivi ni toksični. Glavna opasnost kod

ovih materija je pritisak pod kojim se one čuvaju u

svojim kontejnerima. U slučaju gubitka ventila,

boca bi se ponašala kao torpedo. Primer:

komprimovani vazduh, kiseonik, azot, ugljen-

dioksid, argon, helijum.

• Razred 2.3 Otrovni gasovi. To su gasovi

čijom inhalacijom mogu nastati smrt ili teška

oštećenja. Primer: hlor, SO2, amonijak, pesticidi.

Klasa 3. Zapaljive tečnosti

Zapaljive tečnosti su najuobičajenije materije koje se

koriste. One pokrivaju širok opseg materija kao što su

neki rastopi čvrstih materija, neki tečni eksplozivi

učinjeni neosetljivim, i sve tečnosti temperature

paljenja ≤100°S (benzin, dizel, rastvarači, boje,

razređivači, alkoholi itd.). Zapaljive tečnosti su

podeljene u ambalažne grupe.

Podela klase 3

Ambalažna grupa I: Visoko zapaljive tečnosti sa

tačkom ključanja ispod 35°S. Primer: dietil-etar, ugljen-

disulfid.

Ambalažna grupa II: Zapaljive tečnosti sa

temperaturom paljenja manjom od 23°C i sa tačkom

ključanja iznad 35°C. Primer: benzin, aceton, metanol.

Ambalažna grupa III: Tečnosti sa tačkom paljenja

iznad 23°C ali ne preko 61°C i tačkom ključanja većom

od 35°C. Primer: kerozin, mineralni terpentin.

Klasa 4. Zapaljive čvrste materije

• Razred 4.1: Zapaljive čvrste materije

koje se lako pale i lako sagorevaju.

Primer: sumpor, heksamin, kamfor,

naftalen, drveni ugalj.

• Razred 4.2: Supstance podložne

spontanom paljenju. Primer: beli fosfor,

alkili aluminijuma, vlažna vuna, tekstilni

otpaci.

• Razred 4.3: Materije koje emituju

zapaljiv gas kada su vlažne ili brzo

reaguju sa vodom. Primer: aluminijum,

magnezijum, cink, litijum, natrijum,

kalijum, kalcijum.

Klasa 5. Oksidirajuće supstance

Razred 5.1: Oksidirajući agensi

različiti od organskih peroksida.

Primeri: vodonik-peroksid, nitrati,

hromati, hlorati, bromati.

Razred 5.2: Organski peroksidi.

Primer: benzol-peroksid.

Klasa 6. Otrovne (toksične) iinfektivne supstance

Razred 6.1.a: Otrovne supstance kojesu sposobne da uzrokuju smrt iliozbiljno oštećenje zdravlja ljudi. Primer:cijanidi, jedinjenja olova.

Razred 6.1.b: Toksične supstance kojesu štetne po zdravlje ljudi. Primer:pesticidi male toksičnosti.

Razred 6.2: Infektivne supstance

(biohazardni materijal koji može

uzrokovati bolest). Primer: vakcine,

patološki uzorci.

Klasa 7. Radioaktivne supstance

Radioaktivnost je spontani proces u kojem se

atomsko jezgro, emitujući jednu ili više čestica ili

kvanata elektromagnetnog zračenja, preobražava u

drugo jezgro.

• Kategorija I

• Kategorija II

• Kategorija III

Klasa 8. Korozivne supstance

Korozivne supstance su materije koje imaju

sposobnost da kontaktom razore kožu i membrane ili u

slučaju prosipanja da razore druga dobra i transportnu

jedinicu.

Klasa 9. Mešovite opasne supstance

Ovu grupu predstavljaju materije koje ne pripadaju

prethodno navedenim klasama ali ipak predstavljaju

opasnost.

Prevoz opasnih materija

Prilikom transporta vozila za prevoz opasnih materija se

obeležavaju na sledeći način:

Na vozilima koja se kreću putevima pod međunarodnom

ADR regulativom na plakati (listici) koja se na njima nalazi

navedeni su Kemlerov kod (broj dat u gornjem delu) i

odgovarajući broj dat Preporukom UN za transport opasnih

materija (broj u donjem delu). Vozila koja prevoze opasne

materije moraju se obeležiti istovetnim tablama sa obe

strane kao i spreda i pozadi.

Tabla opasnosti

Oznake na tabli opasnosti se sastoje iz dva broja:

I broj (gornji deo table) – Kemlerov kod

II broj (donji deo table) – UN broj

Kemlerov kod

Prva cifra Kemlerovog koda ukazuje

na primarnu opasnost

Druga i treća cifra generalno ukazuju

na sekundarne opasnosti

2 Gas 2 (Zapaljivo) može isparavati

3 Zapaljiva tečnost 3 Požarna opasnost

4 Zapaljive čvrste materije 4 Požarna opasnost

5 Oksidirajuće supstance ili organski

peroksidi5 Oksidirajuća opasnost

6 Toksične materije 6 Toksična opasnost

7 Radioaktivne materije 7 Radioaktivna opasnost

8 Korozivne materije 8 Korozivna opasnost

9 Mešovite opasnosti (infektivne,

biološke)

9 Samorazlaganje ili burne reakcije

nastale usled polimerizacije

X Reaguje opasno sa vodom

Kemlerov kod

Ukoliko su prva dva broja u gornjem delu table sa

brojčanim upozorenjima istovetna to ukazuje na

pojačanu opasnost.

Isto tako u slučaju kada su drugi i treći broj istovetni

podrazumeva se tzv. dodatna opasnost.

Primer:

Broj 33. označava veoma zapaljivu tečnost;

Broj 66. označava veoma otrovnu materiju;

Broj 22. označava veoma ohlađen gas;

Kada se ispred broja za raspoznavanje vrste

opasnosti za određenu materiju nalazi slovo x, to

upozorava na apsolutnu zabranu dodira sa vodom

UN broj

UN broj je četvorocifren i identifikuje opasnu

materiju. Svaka opasna supstanca ima svoj

jedinstven UN broj. Primer: za benzin je 1203.

UN brojevi idu u opsegu od 0001 do 3500 i

predstavljaju deo opšteg dokumenta Ujedinjenih

nacija u vidu Preporuka o prevozu opasnih roba.

LOGO