Obicaji i Verovanja 368207689

Običaji i verOvanja 1

dinara donosi sreću!

Magijaobičaja

10

Recepti za srećan i dugovečan brak

Snaga novca vjera ro

Ne postoji čarobni napitak za uspeh

zaštitite dete od uroka

2 Običaji i verOvanja

Svakog meseca nove ideje, novi saveti...


Sadržaj

Uvodnikna pominjanje narodnih običaja i verovanja

mnogi odmahnu rukom uz komentar da su te bapske priče namenjene onima koji nemaju

pametnija posla, zaboravljajući da su sujeverje i narodni običaji dva potpuno različita pojma. Ipak, čak i najveći „protivnici“ kucnuće u drvo dok budu pričali o lepim stvarima iz svog života, neće dozvoliti da gost stoji po ulasku u dom, na svadbi će nestrpljivo očekivati da mlada baci buket baš ka njima ili će čekati 40 dana kako bi otišli u posetu prinovi koju su dobili njihovi prijatelji. Poštovali ih ili ne, skoro svako od nas svakodnevno svesno ili nesvesno izvodi običajni ritual, bilo da poznanicima ne ispriča do kraja sve o najnovijim planovima u vezi sa poslom, ili da se pomeri sa mesta dok sluša tužnu priču sagovornika. Ritual je i vezivanje crvenog končića novorođenom detetu oko ruke, a o cepanju košulje novopečenog oca da i ne govorimo. O tome da smo narod koji voli da veruje, govori podatak o venčanju 15 parova u Beogradu baš 8. 8. 2008. godine zbog verovanja u broj osam, koji po feng šuiu obećava dug i srećan bračni život.Hteli to da prihvatimo ili ne, običaji su svuda oko nas i godinama se prenose sa kolena na koleno. Čak i ako ne možete da ih prihvatite kao takve, čitanje ove knjižice shvatite kao vrstu zabave. Uživajte!

4 Zanimljivosti iz sveta: Srećni kutak 6 Trudnoća i rođenje deteta 9 Davanje imena10 Intervju: Vjera Ro, ekstrasens14 Kako da se novac zadrži u kući16 Običaji na venčanju20 Pronađite srećno mesto za svoj dom22 Moć prirode24 Sreća i nesreća desne i leve strane26 Zaštita od uroka28 Najtužniji dan30 Dani u nedelji


Srećni kutakKoliko naroda i zemalja - toliko običaja i navika. evo u šta veruju ljudi iz našeg okruženja, ali i sa drugih kontinenata

POTKOVICAOvo je, bez sumnje, najčešća amajlija. Verovanje da može doneti sreću, pogotovo ako visi blizu kućnog praga, potiče iz Evrope. Na vratima kuća u Italiji, Nemačkoj i Engleskoj i danas je prikucana konjska potkovica okrenuta na gore, kako bi privukla sreću. U Italiji je važno da je potkovica korišćena, nađena na polju ili drumu, a ne kupljena. Svako treba da je dodirne pre ulaska u kuću.

TRČANJE ZA SIROMU Engleskoj možete videti grupu ljudi kako trči za sirom koji se kotrlja niz brdo, dok se u Španiji gađanje hranom smatra normalnom navikom.

šetnja Sa SunceMU Škotskoj je popularan običaj da mlada

„šeta sa suncem“ tako što na južnoj strani crkve ide od istočne do zapadne, a onda

napravi tri kruga oko crkve. verovalo se daće joj to doneti sreću u životu.

Onome kome cveće koje zasadi uvek uspeva,

sve je dobro u kući i ima napredak u porodici

VELIČANSTVENI JEDNOROG Ova životinja se skoro 3.000 godina spominje u knjigama i bajkama. Prema mitologiji, to je beli konj sa rogom na čelu, čijim telom teče srebrna krv. veruje se da će onaj ko ubije ovo veličanstveno stvorenje zauvek biti proklet.


Naš narod veruje da psi na anđele ne laju,

odnosno nikada ne napadaju dobre ljude. Na njih samo cvile ivrte repom

U Rusiji se pred svadbu zatvaraju sva vrata, prozori pa čak i dimnjaci da bi se sprečio

ulazak zlih duhova koji mogu da naude

mladencima

SlonPoreklo verovanja da slon (posebno njih 7) donosi sreću, potiče iz indije i hinduizma,

gde su poštovana božanstva imala

glavu slona. U americi veruju da

samo oni slonovi koji imaju podignutu

surlu donose sreću.

Ovu amajliju koriste Grci i Turci, pa se u zavisnosti od zemlje naziva „grčko“,

odnosno „tursko oko“. Ono može da bude detalj na odeći, da

se nosi kao narukvica ili privezak, a može i da se

okači blizu vrata ili bebinog kreveca gde će

da motri na „zlo oko“.

ODVEZANE PERTLE Žena u Švedskoj treba da ostavi na obući odvezane

pertle da bi rađala decu lako kao što izuva obuću.

liMunna Siciliji, koja je imala velike probleme sa snadbevanjem vodom, oduvek se u sve zalihe pitke vode stavljala polovina svežeg limuna.

Oko protiv uroka


deteta trudnoća i rođenje

Mnogi roditelji i danas vezuju končić crvene boje oko zgloba bebine leve ruke, što je tek jedan od sačuvanih običaja koji se primenjuje po dolasku novorođenčeta na svet

Dobijanje potomstva u našem narodu oduvek se smatralo glavnim ciljem braka. Zbog toga se dosta vodilo računa o

poštovanju brojnih običaja od začeća pa sve do rađanja deteta. Od momenta kada bi shvatila da se u njoj začeo novi život, posebna pažnja bila je posvećena ponašanju same trudnice. To se odnosilo na zabranu susreta sa pojedinim osobama, posebno sa onima koje su imale urođenu ili stečenu manu. Već sam pogled na takvu osobu bio je dovoljan da se njegove osobine prenesu na plod, a samim tim i na buduće dete. Opasnost bi bila veća ukoliko bi se trudnica čudila ili podsmevala takvoj osobi jer bi na taj način izazvala neprijateljska osećanja. Na sličnim verovanjima bile su zasnovane i zabrane dodira trudnice sa pojedinim životinjama, hranom i sa nekim predmetima i materijama. Verovalo se i da trudnica ne treba da tumara noću i da treba da se drži podalje od raskršća, drvljanika, groblja ili đubrišta. Pazilo se i da se ne uplaši, pa samim tim nije smela da prisustvuje tučama i svađama. U protivnom, njen

trenutni strah mogao je da se prenese na buduće dete, pa da ono celog života bude kukavica. Trudnica je morala i da pazi da pri pomisli na jelo ne dodirne svoje telo. Prema verovanju u Crnoj Gori, žena koja bi poželela da pije mleko, pa prošla prstima kroz kosu, rađala je belokoso dete, ona kojoj se pilo vino pa se pogladila po obrazu rodila bi dete rumenog lica i slično. Jedno od verovanja kaže da bi onu hranu koju je trudnica najviše jela tokom trudnoće, dete kasnije neizmerno volelo.

babine od 40 danaOsim porođaja, pod rađanjem se podrazumevao i period od 40 dana nakon dolaska bebe na svet, u narodu poznat kao babine ili babinje. U borbi protiv porođajnih demona dominirala je težnja da se majka i dete tokom ovog perioda što duže zadrže u kući, među svojima, u sredini koja im pruža sigurnost i zaštitu. Tokom babina


jedan od običaja kaže da kad pođe na venčanje, mlada treba da ponese jabuku sa sobom da bi joj deca bila lepa kao jabuka


porodilji nisu dozvoljavali da izlazi napolje, još manje da iznosi novorođeno dete. Članovi familije imali bi priliku da prvi put vide bebu tek nakon ovog perioda, a prilikom dolaska u kuću nisu smeli da se dive i da hvale novorođenče. Ako bi to slučajno uradili, morali bi naglas da kažu „da nije uroka“ ili „ne budi uroka“.

Zaštita vatromKad bi trudnica tokom noći napuštala kuću, nosila bi sveću u ruci. Dečje pelene nisu se iznosile iz kuće od zalaska do izlaska sunca. Kada bi se desilo da ostanu napolju i u trenutku kad je pao mrak, ukućani bi ih kasnije kadili na vatri ili dimu tamjana, ponekad bi ih stavljali na prag, a najčešće bi ih ponovo oprali.Zaštita vatrom primenjivala se i u samoj kući. Vatra se nije gasila dok ne bi istekao

pomenuti kritični period od 40 dana. Prostorija u kojoj su boravili majka i dete morala je da bude stalno osvetljena. Pazilo se i da ne ostanu sami nijednog trenutka. Kraj njih je uvek dežurao neko od ukućana. Nekada su korišćene i amajlije, pa su pored kreveca ili ispod dušečića stavljani oštri i šiljati predmeti. Ponekad bi majka i dete bili opasani konopcem ili su ih ukućani kadili materijalom neprijatnog mirisa. Odmah po porođaju, pri prvom prepovijanju deteta ukućani su nastojali da magijskim putem utiču na njegove fizičke i psihičke osobine. Tako su, recimo, krvlju sa pupka mazali njegove obraze da bi bilo zdravo i rumeno. Ponekad bi mu namazali i nausnice da ne bi, ako je muško, kasnije bilo ćosavo. Porodilja bi, ukoliko je dojila dete, imala poseban status. U tim prilikama nije joj dozvoljavano da obavlja kućne poslove. U nekim krajevima Srbije nije smela da kuva, ali ni da jede za stolom sa ostalim članovima porodice.

Određivanje pola detetaBrojna su narodna verovanja o tumačenju pola deteta na osnovu bebinog položaja u stomaku. Tako se, na primer, veruje da će se roditi muško dete ako stomak ide u špic. Ako prvo dete liči na oca, sledeće će biti istog pola. Ako prvo dete liči na majku, sledeće će biti različitog pola. Ukoliko prvo dete prvo kaže reč „mama“, sledeće će biti žensko, a ako prvo izgovori reč „tata“, sledeće će biti muško. Veruje se i da protiv uroka detetu prvih mesec dana treba vezati crveni končić oko zgloba leve ruke i ispod bebinog uzglavlja staviti čarapu sa belim lukom probodenim iglom. Dečja kolica, takođe, ne bi trebalo kupovati pre detetovog rođenja.

Običaj cepanja košulje

novopečenom ocu poštuje

se u svim krajevima naše zemlje


rečima se oduvek pripisivala posebna magična moć, što se najjasnije ispoljavalo kod ličnih imena. Detetu ime daju roditelji ili osoba koja je pozvana da to učini – kum

Davanje imenaDa bi bila jaka, deci su često davana imena koja bi trebalo da ih učine otpornim i koja su ulivala životnu snagu (na primer Živko i Živka), činila ga otpornim (Stojan i Stojana) i slično. Često se srećemo i sa imenima životinja (Vuk, Paun, Soko) i biljaka (Perun, Bosiljka, Neven). Kroz vekove se dosta vodilo računa i o tome da ako je muško dete nejako po rođenju, obavezno dobije „čelično“ ime, poput Gvozdena. Ime je moglo da sačuva dete od zlobnih ljudi, odnosno od ljudi urokljivih očiju. Reč je o „ružnim“ imenima kao što su Grdan ili Mrkša. Zaštita novorođenog deteta od neposredne

opasnosti bila je samo preduslov za dug i srećan život. Roditelji bi nastojali imenom da nagoveste obilje radosti (Radovan), lepote (Leposava), slave (Slavoljub) ili slobode (Slobodan). U nekim našim krajevima deca su dobijala imena predaka, čime se uspostavljala mistična veza između bebe i pokojnog imenjaka. Ono je uz ime nasleđivalo i neke njegove osobine, a predak bi tako ponovo bio među svojima.Magijom imena uticalo se ne samo na novo, već i na buduće rađanje. To pokazuje i običaj zabeležen u Timoku i Bačkoj. Ako je žena rađala

samo žensku decu, a želela da ima i muško, onda je novorođenoj ćerki davala svoje ime. Verovalo se da će buduća prinova biti sin. I obrnuto: ako je rađala samo mušku decu, a želela je žensko, davala je sinu muževljevo, odnosno očevo ime.Poslednjih decenija sve češće se dešava da mališani dobijaju imena po crkvenom prazniku na koji su rođeni: Jovana, Bogdan, Nikola, Đorđe... zatim narodna imena koja počinju prefiksom živ, drag ili rad, kao i imena mondenskog karaktera, koje roditelji biraju prema imenima popularnih pisaca, glumaca, pevača.


Vjera Ro ne želi da razgovara sa onima koji su imali posla sa crnom magijom, jer to nije njen svet


ne postoji čarobni

Tekst: Emina Ćirić • Foto: Lisa arhiva

iako joj se mnogi obraćaju da im potvrdi njihove crne slutnje, ekstrasens VJERA RO ne veruje u materijalnu magiju već smatra da čovekov život zavisi isključivo od njegovih misli

Od kada je prošle godine u Lisi objavljen članak o ekstrasensu Vjeri Ro i njenim mogućnosti-ma da zaviri u dušu ljudi, našoj

redakciji su se obraćali brojni čitaoci koji su želeli da se sretnu sa ovom izuzetnom ženom. Oni koji su se videli sa njom rekli su nam da ih je iznenadila savremenošću, obrazovanjem i elokventnošću, da su do-bro osetili biopolje, energiju i njen protok, ali i više od toga.Ponovo smo potražili Vjeru Ro da nam kaže u šta osobe koje se sreću sa njom veruju, šta očekuju i šta žele da čuju.

vekovne razmirice - Ljudi mi se često obraćaju očekujući da potvrdim njihove crne slutnje i ono što gaje u sebi. Najčešće žele da znaju da li su pod dejstvom mračnih sila i crne magije. Lično, ne verujem u postojanje materi-jalne magije. To su negativne projekcije ljudskih odnosa koje nastaju između osoba koje se ne vole. Reč je o vekovnim razmiricama između snaje i svekrve, netrpeljivosti između jetrva i zaova,

komšija. Ljudi svu snagu loših emocija projektuju jedni na druge i, naravno, to ne daje ništa dobro. Gaje ubeđenje da je neko nekome nešto „namestio“ magijom. To su nakupljene emocije, koje se vremenom umnožavaju i štete svakome ko ih gaji - istakla je Vjera. - Osećam tuđe živote i patim sa njima nji-hove muke, ali to ima visoku cenu. Moju

pomoć ne traži niko kome je dobro, već oni koji imaju probleme - kaže Vjera Ro i ističe da ne želi da razgovara sa onima koji su imali posla sa crnom magijom, jer to nije njen svet. Kada je reč o zdravlju, ljudi često traže pomoć alternative, nespremni da veruju u farmakološke lekove. Njima savetuje da se

Kada dlanom dođem blizu mesta na telu sa

problemom, ljudi odskoče od topline

napitak


strogo drže lekarskih uputstava i postu-paka. U praznoverice i verovanja spada i želja da se ima više novca, pa mnogi traže recept kako doći do para. - Svi bismo voleli da imamo taj recept, ali on ne postoji. Bavim se svojom profesi-jom u sopstvenoj firmi, i živim od svog rada, imam situiranu porodicu. Ipak, ni-sam se odrekla susreta sa onima koji traže utehu i nadu, iako me to i te kako boli.Moja duša oseća i preživljava sve nevolje ljudi sa kojima razgovaram. Preživela sam vrlo teške trenutke i nemire, a spasla me je vera da će sve biti dobro. I dobro se događalo. Verujem i držim se tvrdnje oca Tadeja: „Kakve su ti misli, takav ti je ži-

vot“. Opredeljena sam da gledam svetliju stranu i to savetujem svim ljudima koje srećem. Vidim da pozitivna i negativna strana postoje, ali ljudi ne mogu uvek da je spoznaju. Uvere se kada im se poreme-ti kvalitet života. Kada su ljudi širokog, otvorenog uma, mogu da osetim koji deo prostora, deo nameštaja ili ukras nosi negativne vibracije, pa im savetujem da to obavezno uklone iz života. Veruje se da je saksijsko cveće ukras stana. Međutim, ono je nepoželjno jer raste u zemlji, a zemlja ima crve koji privlače negativnu energiju. Cveće treba da je napolju, gde i pripada, objašnjava Vjera Ro.

vera je najlekovitija S obzirom na to da joj dolaze ljudi koji-ma treba pomoć, Vjera veruje da mora da ih dočeka sa mirom i ljubavlju. - Lepo je kada možete nekoga da ohrabri-te. Nada je čudno seme. Nemam pravo da

obeshrabrim ljude, pa ih uglavnom upu-tim gde da traže pomoć - najčešće kod lekara ili terapeuta. Neretko žene žele da im neko dâ čarobni lek ili amajliju kojom bi večno imale naklonost muškarca koga žele. To ne postoji. Nikakav crven končić, čarobni napitak ili ritual ne obezbeđuju dobre odnose. Oni se grade i neguju. To je ljudima teško objasniti, jer bi radije napit-kom da vežu voljenu osobu za sebe. Mnogo ljudi iz različitih socijalnih sredina i uzrasta žele da im se „skinu prokletstva“.- Za sve nevolje u životu čovek ovog podneblja je sklon da veruje da ga prati prokletstvo. Treba bežati od proroka koji u svemu vide crnu zloslutnu silu. Najlekovitiji su vera i pozitivan stav pre-ma životu. Pamtim čoveka koji je došao kod mene jer ga muče ružni snovi. Neko ga je ubedio da je to zbog prokletstva i da će mu umreti dete. Govorila sam da je to glupost i da hitno pregleda štitnu žlezdu. Čula sam ga posle dva meseca. Operisao je štitnu žlezdu, pije lekove, ne sanja ruž-no, niti se boji za dete. Kada se umorim, vidim najbolje. Moj umor blokira recepto-re razumnog, običnog, jednostavnog. Regenerišem se energijom prirode. Ne gledam u karte, ni u kuglu, ni u šolju, već u čoveka. Bitno mi je njegovo zdravlje - rekla nam je na kraju Vjera Ro.

čovek u nevolji veruje u prokletstvo. treba bežati od proroka koji u svemu

vide zloslutnu silu

crne MiSliMilanka P, penzionerka iz Sremčice, verovala je da mora da umre jer joj je vezana „mrtvačka veza“. Poslušala je Vjeru Ro, otišla kod lekara i odagnala crne misli. Onkolozi su rekli da je došla na vreme. A Ivana Đ, bankarski činovnik, dala je ljubavniku da popije skupi plaćeni „čarobni napitak“ da bi ga vezala za sebe. Vjera Ro joj je savetovala da razmisli, da se dozove pameti i posveti se deci i mužu.


Mnogima je Vjera pomogla da odu kod

pravog specijaliste, da nađu mir, da

pobede strah. Samo sebi i svojim

najbližima ne može ništa da oseti


u novčanikukako da se novac zadrži

Ne uzimajte pare na zajam ponedeljkom i ne vraćajte dug u petak

KADA POZAJMITI PARE

Povišicu plate od šefa treba

da tražite u sredu tokom

dana. Ne pozajmljujte

novac prijateljima i pozna-

nicima u utorak. Kako kažu verovanja, ujutru

treba davati i uzimati zajam,

zato što bilo kakve “operaci-

je” sa parama koje obavljate

tokom večeri ili noći vode

ka propasti. Trudite se da nikada ne

tražite zajam, a da češće

dajete novac onome ko ga

od vas traži jer ćete tako da

ga „programirate“ da vam

se vrati na drugi način.

ne valja pozajmljivati komšinici hleb i so – obezbeđenost (u novcu) tada može da napusti vašu kuću i da ode u drugu, komšijsku porodicu

Novca neće biti ako zviždite u sobi i mrvice sa stola čistite rukom

NOVAC MOŽE DA „VOLI“ KUĆUDa bi novac koji ste zaradili voleo vašu kuću, onog dana kada dobijete platu nemojte da trošite nijedan dinar. Cela suma trebalo bi, po verovanju, da prenoći u vašem domu.

u novčanikukako da se novac zadrži

Džepove odeće koja

stoji okačena u ormanu

napunite sitnim papirnim

novcem. Pare ne vole probijene džepove ili

otpalu dugmad

„KRUPNA“ NOVČANICAU kući ili u stanu treba godinu dana čuvati „krupnu“ novčanicu, koja će se „napuniti“ vašom energijom i počeće da privlači novac prema sebi.

Da bi u kući bilo para, metlu treba da postavite

ručicom na dole

NE KRADITE TUĐU SREĆU Dobijene pare na kocki, zarađene nepošteno, nađene ili pocepane ne donose sreću i zato ne treba da se zadržavaju u vašem novčaniku. Podelite ih sirotinji ili ih brzo potrošite.

TROUGAO OD 10 DINARAU najmanjoj pregradi novčanika čuvajte novčanicu od 10 dinara savijenu u trougao. Takođe, u novčaniku treba da postoji i „srećna moneta“ (prva zarađena ili dobijena od dobrog čoveka ili od uspešnog posla). Tu novčanicu ne valja potrošiti – ona je srećan talisman obezbeđenosti. U suprotnom, pare mogu da se „naljute“ i da ne dolaze u vaše ruke.

ČUVAJTE KOVANE NOVČIĆENikada ne držite novčanik prazan, neka u njemu bude makar sitna metalna moneta. Sav novac mora da bude glavnom stranom okrenut prema gazdi.



Pojam „medeni mesec“ dolazi iz engleske tradicije gde se 30 dana nakon venčanja pilo vino sa medom. Verovalo se da to paru donosi veće šanse da dobiju sina


VenčanjeZbog brzog života u urbanim sredinama običaji u vezi sa venčanjem su jednostavni i ne tako romantični. Podsećamo vas na rituale posvećene najlepšem danu u životu

Svadba je odvajkada u Srbiji bila ceremonijal koji je podrazumevao izbor devojke, prosidbu, svatov-sku povorku, svadbeno veselje i

venčanje. Roditelji budućeg mladoženje raspitivali su se o devojci vodeći računa o njenim moralnim osobinama, druš-tvenom statusu i imovinskom stanju roditelja. To se moglo činiti neposredno ili preko provodadžije. Prosidba se držala u tajnosti sve dok se ne dobije pristanak druge strane, a to potvrdi „obeležjem“ koje se obično davalo u novcu, nakitu ili delovima odeće. Pozivanje u svatove obavljao je „pozivar“ išavši od kuće do kuće sa buklijom u ruci (čuturom sa rakijom).

Momačko večeMladoženja uoči svadbe organizuje momačko veče - oproštaj od momačkog društva i bekrijanja, odnosno veče tokom kojeg se mnogo peva i pije. I neveste se vesele u društvu prijateljica. Za momačko i devojačko veče danas se organizuju ve-like zabave po diskotekama, restoranima, kafićima.Kada je reč o gostima, prvi se na svadbu poziva kum, koji tada treba tri puta iz bu-klije da ispije rakiju i blagosilja mladence. Potom će u bukliju dosuti svoju rakiju

i ukrasiti je cvećem. Kum daje darove za mladence koji se odnose u kola, ali i novac koji ostaje onom ko poziva. Zatim se odlazi kod starojka, devera, a onda se redom, po spisku, zovu ostali gosti. Poslednji se poziva vojvoda kod kojeg se postupa isto kao i kod kuma.

nešto staro, nešto novo Kum je najznačajnija ličnost na svadbi, njemu se u svemu ugađa: od jela i pića do muzike. On je najveseliji na svadbi, njemu muzika svira dokle želi. Kad odlazi sa svadbe, svatovi ga ispraćaju uz zvuke „šarenog kola“.

Stari svat je obično najstariji neoženjeni član iz mladoženjine familije, i on je po-red kumova svedok na crkvenom ven-čanju. Uloge starog svata različite su od mesta do mesta, negde se bira samo radi reda, a negde je domaćin svim svatovima.Na dan svadbe mladoženja ustaje među

na svadbu se prvo poziva kum koji treba tri puta da ispije rakiju iz buklije i da blagosilja mladence


prvima da bi se lepo obukao. Običaj je da se njegovo odelo dâ majci da ga izmeri na kantaru kako bi se sprečilo da mu neko tog dana „nešto ne nabaci“ i tako ga urekne. Kako bi se osigurao srećan i dug brak, mlada bi trebalo da obuče nešto „staro, novo, pozajmljeno i plavo“ - staro od nekoga ko je već dugo u braku, novo što će je odvesti u novi život, pozaj-

mljeno što predstavlja „pruženu sreću“ (predmet iz mladine porodice koji mora da vrati kako bi osigurala sreću) i plavo, što se povezuje sa čistoćom i skromnošću.

„Kupovina” mladePo dolasku svatova, mladoženja, kum i stari svat ne jedu, ne piju i ne puše do

venčanja - da ne bi, po verovanju, bilo tuče među svatovima. Mlada ulazi u prva kola u kojima je stari svat. Mladoženja seda u poslednjem trenutku u bilo koja kola kako ga neko ne bi urekao. Danas kada čujemo automo-bilske sirene, znamo da prolazi svadbena povorka - nekada su to bila zvona koja su terala zle duhove.Pred mladinom kućom njen otac otpija rakiju iz buklije, što je znak da svatovi mogu da uđu. Za to moraju da plate ili da neko od svatova puškom pogodi tikvu postavljenu visoko na drvetu. Uglavnom je mladin brat „prodaje“, dok dever „kupuje“ devojku. Neretko se dešavalo da pri ovom običaju „sevaju varnice“ jer je bratu sve malo što dever nudi, a deveru je mnogo što brat traži, pa bi običaj preseo i mladen-cima i svatovima. Kad mlada izađe, njena rodbina je zove da se okrene, dok se mla-doženjini trude da se ipak ne okrene jer ako vidi nekoga iz svoje familije - deca će ličiti na njega. Mladu izvode brat ili stric, a

još u starom egiptu muškarac je stavljao burmu na treći prst mlade, jer se smatralo da je povezan sa srcem

Pre nego što uđe u kuću, mlada uzima nakonče u naručje i okreće ga tri puta u krug


Sujeverja o svadbiObičaj da mladoženja ne sme da vidi svoju mladu u venčanici poznat je širom sveta. Nesrećnim se smatralo ako se žena uda za čoveka čije prezime počinje istim slovom kao i njeno. Mlada nije smela ni da vežba pisanje novog prezimena pre svadbe.

Dobro je da mlada na dan venčanja pogleda mladoženju kroz verenički prsten – naši stari kažu da će tim ritualom obezbediti sebi njegovu večnu ljubav. Na dan venčanja mlada ne sme da nosi bisere jer simbolizuju suze, u suprotnom će proliti

dosta suza tokom braka Devojci bi se, nakon što obuče venčanicu, vezivao tanak crveni konac oko struka. Onog momenta kada se čuju sirene automobila, devojke koje čekaju sa mladom u sobi treba brzo da iskidaju konac, da bi se lako porodila.

kad izađe iz kuće, običaj je da se neko oglasi pucanjem iz puške. Povorka kreće na čelu sa kolima u kojima su stari svat i njegova žena. Pred mladoženjinom kućom mlada izlazi iz kola i prilazi svekrvi koja joj daje sito u kojem su: jabuka, žito, cveće i bombone. Sadržinu sita prosipa na svatove, zatim pri-lazi kući i baca sito na krov. Ako sito ostane na krovu, onda će i mlada zauvek ostati u toj kući. Ako padne s krova, mlada ili mladože-njeni zetovi dužni su da ga nagaze.Pre nego što uđe u kuću, mlada uzima na-konče u naručje i okreće ga tri puta u krug. Nakonče je najmlađe dete iz mladoženjine familije, a mlada ga okreće kako bi ona i mladoženja imali mnogo lepe i zdrave dece.

Prenošenje preko pragaKada mladoženja prenosi mladu preko praga, ona treba jako da udari o štok vrata, da bi je kućni duhovi prihvatili i da bi se odobrovoljili. Po paganskom verovanju, oni se nalaze u pragu kuće, što je i razlog zbog kojeg se mlada prenosi preko praga - da ih ne ometa i ne gazi. Po izlasku sa ceremonije venčanja, mlada „nasumice“ baca buket neudatim devojkama. Svaka od njih se trudi jer se veruje da će ona koja ga uhvati biti sledeća mlada.

Sreda najbolji danVenčanje ponedeljkom vezuje se za bogatstvo, a utorkom za zdravlje. Sreda je najbolja, četvr-tak predstavlja gubitke, petak krstove, subota je najgora. Narodno verovanje kaže: udaj se kada je godina nova, on će biti zaljubljen i dobar, kad se februar-ske ptice spajaju, nemoj se venčavati, ako se udaš kada martovski vetar duva, imaćeš užitak i suze. Udaja u aprilu - uži-tak za oboje, a u maju - upropa-šćen dan. Udaj se kada junske ruže rastu, kopna i mora ćeš obići, ko se u julu venča moraće da radi za dnevni hleb, ko se u avgustu venča proći će kroz promene. Udaj se u septembru u crkvi i život će ti biti bogat. Ako se venčaš u oktobru, ljubav će rasti ali će bogatstvo pasti. Ako se udaš u tamnom novembru, uživanje će doći. Kada decembarski sneg padne - udaj se i ljubav će trajati.


za Svoj doMpronađite srećno mesto

Pre biranja lokacije na kojoj će biti sagrađena nova kuća treba „proveriti“ da li je život na njoj poželjan ili ne, ali i izvesti određene rituale - od kopanja temelja do postavljanja crepa

Zidanje kuće oduvek je predstav-ljalo jedan od najznačajnijih mo-menata u životu jedne porodice. Trebalo je obezbediti sklonište u

kojem će život biti siguran i udoban. Bio je to složen zadatak, jer građevinski rado-vi nisu bili samo tehničke prirode. Da bi novosagrađeni dom odgovarao nameni, zidari su morali da se pridržavaju mnogih tradicijom utvrđenih ritualnih propisa. Morali su, pre svega, da uspo-stave povoljne odnose sa natprirodnim bićima, bez čije se dozvole posao nije mo-

gao dovršiti ili se bar nije mogao dovršiti na zadovoljavajući način. Odstupanje od tradicije uvek je nagoveštavalo nevolje, a neželjene posledice sustigle bi žitelje.

četiri kamena u četiri uglaVerovalo se da bi odabrani lokalitet mo-gao da ima svog natprirodnog „vlasnika“

koji tu prebiva ili se bar na tom mestu pojavljuje. On je mogao, ali nije morao da prihvati novog sustanara. Sačuvale su se predstave da je dotično mesto srećno ili nesrećno, a život na njemu poželjan ili ne.Birajući mesto za novu kuću, budući vla-snici nastojali su da prepoznaju povoljne ili nepovoljne znake koje im upućuju ono-strane sile. Verovali su da su srećna ona mesta na kojima i životinje mogu da žive. Da bi to ustanovili, dovijali su se kako su znali i umeli. Ponegde su na odabranom mestu zatvarali ovce u ogradu i ostavljali ih da prenoće. Tamo gde je stado polegalo i mirno provelo noć, tu je, po duboko ukorenjenom verovanju bilo pogod-no mesto za podizanje novog doma. U Mačvi i u Šumadiji bi uzeli četiri kamena i stavili ih na mesta na kojima bi trebalo da budu četiri kućna ugla. Narednog dana bi zavirili ispod njih. Ako bi pod svakim kamenom pronašli životinju ili insekte, smatrali su mesto srećnim i otpočinjali bi sa zidanjem. Ukoliko ne bi ništa našli, premeštali su ga u drugi položaj. Postupak su ponavljali, a ako se povoljan znak ne bi javio, odustajali su od posla. U drugim krajevima su na mestu predvi-

danas se, umesto životinje, u temelj uziđuju flaša sa

vinom, žito ili novac


za Svoj doMpronađite srećno mesto

đenom za gradnju ostavljali čašu koja je bila napunjena vinom, rakijom, zrnjev-ljem pšenice ili brašnom. Ponegde su je stavljali na zemlju, negde zakopavali, ili bi flašicu sa sadržajem obesili o poboden štap. Sutradan bi dolazili da vide šta se dogodilo. Ako bi sve ostalo nedirnuto, mesto se smatralo pogodnim. Ukoliko bi nešto nedostajalo, pretpostavljali su da je ono „halovito“ i da tu ne treba graditi.

Duša koja čuva kućuZidanje kuće bilo je praćeno odgovaraju-ćim žrtvama. Kako su građevinski radovi odmicali, žrtve su prinošene prvo na temelju, potom na pragu, na ognjištu, na krovu. Najrasprostranjenije je žrtvovanje na temelju kuće. Pretpostavlja se da su tim činom hteli da umilostive ista ona bića čiju su naklonost ispitivali i prilikom izbora mesta. Obično su klali jagnje, ovna ili petla i njihovom krvlju prskali temelje, a u nekim krajevima uziđivali su glavu životinje. U Crnoj Gori žrtvovali bi čak četiri ovna na četiri ugla zgrade. Danas se, umesto životinje, u temelj češće uziđuju flaša sa vinom, žito ili novac.Iako se u pesmi „Zidanje Skadra na

Bojani“ pominju i ljudske žrtve, ljudi su žrtvovani samo simbolično. Žrtva se svo-dila na uziđivanje senke koja se smatrala ekvivalentnom duše. Zato su se seljaci čuvali da im senka ne padne na temelj.

Majke su posebno morale da paze da im deca ne priđu blizu. Ali, majstori su žrtvu mogli da pribave i na drugi način: izmerili bi nečiju senku svilenim koncem, pa bi konac uzidali u temelj. Takva osoba bi, po verovanju, uskoro umrla, njena duša bi preuzimala brigu o novoj kući, postavši kućni duh - „talason“.

zidari bi izmerili nečiju senku svilenim koncem,

a onda bi konac uzidali u temelj započete kuće

Majke su vodile računa da dete

ne bude blizu tek iskopanog

temelja


Lekovito bilje, voće, povrće i razno rastinje godinama se koriste u najrazličitije svrhe - od lečenja prehlada i težih bolesti do zaštite od uroka u vidu amajlija

Ivanjsko cveće je omiljeno cveće

u našem narodu. Uoči Ivanjdana

ili na sam dan rano ujutru devojke

i žene beru ivanjsko cveće, pletu

vence i stavljaju ih na kuće. Kroz

ivanjski venac provlače se kržljava

deca, da bi bolje napredovala.

Ko hoće da ostane trezan tokom večeri, treba našte srca da pojede pet gorkih badema

BRŠLJANOva biljka stavlja se u

dečje kolevke, pogotovo oko Đurđevdana jer, kako kažu verovanja, od njega beže veštice.

Lek je protiv glavobolje, mamurluka, otoka i

opekotina.

BELI LUK kao lekZa beli luk vezuje se izreka: Ti mene čuvaj od nokta, ja ću tebe od svakoga zla. Ovo povrće stavljalo se pod glavu novorođenčetu kako bi bolje spavalo tokom prvih 40 dana. U narodnoj medicini koristi se kao univerzalno sredstvo: deluje protiv velikog kašlja, glavobolje, grčeva u stomaku, zubobolje, uhobolje i mnogih drugih bolesti.

Moć prirode

čuvarKućabrani kuću od groma, bolesti i od svake druge nesreće. iz kuće u kojoj se nalazi, lopov ne može ništa da ukrade, čak i ako nikoga nema u njoj.

vodom u kojoj je skuvano lišće od višnje, trešnje, jagode i ljubičice treba da operu kosu oni koji ćelave

šljiva

Kad momak hoće da ga devojka zavoli, treba na dan Usekovanja Svetog Jovana da ubere sunco-kret u bilo kojoj devojačkoj bašti, probuši ga novim vretenom, namaže medom i mašću i nosi na pupku tri dana i tri noći. Devojka koju pogleda kroz tu rupicu, odmah će ga zavoleti.

Suncokret

Detelina

Mali ljubavni rituali i naPici

Crni čajStaviti 10 grama crnog čaja u dva litra vode i pustiti da lagano vri dva do tri sata. Paziti da tečnost ne ispari jer na kraju treba da ostane vrlo jak čajni koncentrat. Procediti i dati željenoj osobi da ispije jednu šoljicu napitka i ona će se zaljubiti u vas.

ruzmarin je svatovsko cveće. na božić se njime kiti bunar, a stavlja se i u vodu kojom se kupaju deca. ne valja ga držati u kući

Lipa je kod Srba i Slovena sveto drvo. Pod lipom ne valja spavati jer u nju

grom rado udara

KROMPIR, sirotinjska zabava?!Po jednom šaljivom etiološkom objašnjenju, bog je stvorio krompir za ljubav sirotinje kako bi i ona imala kome da guli kožu.

LJUBIČICA, mlada i zdrava biljkaLjubičica je cveće sa magičnom snagom, ko je prvi put vidi u proleće treba da joj otkine cvet i pojede ga, pa će cele godine biti mlad i zdrav.

Moć prirode

Kad se beba prvi put okupa, voda treba da se prospe na rodnu šljivu. ako na božić pada kiša, šljive će dobro roditi.

MAJČINA DUŠICAPrema verovanju iz Kruševca, nikla je iz groba majke na koji su deca svakog dana dolazila i plakala. Lek je za probleme sa zubima i stomakom.

Osim što donosi sreću, detelina sa četiri lista može da se koristi i za ljubavne vradžbine tako što devojka namaže dva lista mašću, a druga dva medom, pa ih baci na dve strane puta kuda ide momak. Kad on prođe, devojka ih sastavlja i, po verovanju, momak će uskoro biti njen.



Sreća i nesreća desne i leve straneKoliko puta vam je „zazvonilo“ desno uvo ili vas je zasvrbeo levi dlan? U našem narodu oduvek se verovalo da trenutna žiganja tela mogu da predvide razne događaje iz života

Značajno mesto u narodnoj religiji Srba imali su i apstraktni pojmo-vi. To se odnosilo na pojmove pomoću kojih su srpski seljaci

stvarali organizovane predstave prostora koji ih je okruživao. Jedno od tih značenja ima verovanje da se desna strana uvek povezuje sa muškim, a leva sa ženskim polom. Značenje ove dve strane jasno se ispoljava u tumačenju fizioloških pojava.

Pravila za trudniceVerovalo se da kad nekome „zazvoni“ desno uvo, to je znak da će dobiti lepu vest od muškarca, a kad mu „zazvoni“ levo, stići će loša vest sa ženske strane. U naseljima između dve Morave mislili su da će dete kojem, dok mu je majka trudna, čmičak izađe na desnom oku, dobiti brata. Naravno, ako bi mu izašao na levom, reč je o sestri.

Pojave vezane za desnu i levu stranu nagoveštavale su pol budućeg deteta. U mnogim krajevima bili su uvereni da žena nosi muško dete na desnoj strani, a žensko na levoj. Ili, dete koje se u majčinoj utrobi pomeri nadesno biće muško, i obrnuto. Na sličnim shvatanjima zasnivalo se i pred-viđanje smrti. U Bosanskoj krajini su, na primer, pazili da mrtvacu budu sklopljene oči. U protivnom se očekivala smrt nekog od ukućana. Otvoreno desno oko slutilo je smrt muškarca, a levo smrt žene.

Desna cipela...Verovalo se da bi čovek koji se našao na raskrsnici, ne znajući kojim putem da kre-ne obično polazio desnim jer je verovao da je to srećnije rešenje. Opozicija između desne, srećne, i leve, nesrećne strane, bila je stalno prisutna u narodu. Da bi dan bio uspešan, trebalo je prvo obuti desnu cipelu, navući desnu nogavicu i desni rukav. Pazilo se i kojom će nogom čovek ujutru prvo da zakorači. Tako je nastala izreka „ustati na levu nogu“. Položajnik na Božić desnom nogom ulazi u kuću, isto kao i mlada u novi dom.

dete koje se u majčinoj utrobi pomeri udesno biće muško, a ako „ode“ ulevo

biće devojčica


kad zaigra, nepoznata osoba doneće vam poklone

Vratni pršljen

kad zaigra, šta pomislite u tom trenutku to će se ostvariti

Desno oko

kad zaigra i kad zazvoni, čućete dobru vest

Desno uvo

kad zadrhte, sa nekim ćete se ljubiti

Obe usne

kad zaigra, povećaće vam se bogatstvo

Desno koleno

između očiju kad zaigra, ići ćete na put

Čelo

kad zaigra, doživećete neočekiva-no priznanje, a kad vas zasvrbi, naljutićete se na nekoga

Nos

kad zasvrbi, uskoro ćete platiti nešto

Desni dlan

kad zaigra, predstavlja žalost

Desni taban

kad zaigra, dobićete lošu vest

Grlo

kad zaigra, dobićete loše vesti

Levo oko

kad zaigra i kad zazvoni, čućete lošu vest

Levo uvo

kad zaigra, uskoro ćete zaraditi dosta novca

Pupak

kad zasvrbi, dobićete novac ili poklone

Levi dlan

kad zaigra, dobićete poklon od nekog bogataša

Stomak

Levo kolenokad zaigra, snaći će vas neka nevolja

Levi tabankad zaigra, predstavlja bogatstvo i zaradu

Grudikad zaigraju, veliki posao ćete završiti

kad zaigra, očekujte lepe vesti

Desna peta Leva petakad zaigra, bićete kritikovani


uroKa zaštita od

veruje se da neki ljudi poseduju magičnu moć koja se ispoljava u njihovom pogledu, odnosno da postoje osobe sa zlim očima.

Najčešće su nazivani urokljivcima, a delovanje njihovog pogleda urokom. Bilo je dovoljno da takva osoba samo pogleda određenog čoveka, životinju, biljku ili predmet pa da se dogodi neko zlo. Uricanje je bilo najopasnije onda kada je zao pogled bio propraćen rečima, posebno onima kojima se izražavalo čuđenje ili divljenje. Sam pogled ponekad se nije smatrao neophodnim. Do istih posledica mogla je dovesti neka loša reč

ili čak loša misao. Verovalo se da je svesno uricanje

retko. Tako nešto mogli su da učine

samo izuzetno loši, nepošteni ljudi.

Urokljivac najčešće i

nije bio

svestan zla koje nanosi. Zle oči mogao je dobiti samim rođenjem, ali i kasnije, sticajem nesrećnih okolnosti. Moć uricanja pripisivala se fizički ili psihički defektnim licima koja – po prirodi stvari – zavide normalnima. Na takvo shvatanje ukazuje i narodna izreka: Da te bog sačuva ćosava čoveka i brkate žene.

čarape različitih bojaDelovanju zlih očiju bili su izloženi slabi i nemoćni (deca, bolesnici, ranjenici), kao i ljudi koji su se nalazili u nekim posebnim, nesvakidašnjim stanjima ili situacijama (trudnice, mladenci, sejači, orači). Kod ljudi je urok izazivao određene bolesti, a u krajnjem slučaju i smrt. Umesto lečenja, veća pažnja posvećivala se preventivi. Najjednostavnije je svakako bilo sklanjanje od zlog pogleda. Osamljivanje žena za vreme porođaja i pokrivanje nevestinog lica tipični su primeri. Najvažnije je bilo skrenuti prvi pogled, koji se, inače, smatrao i najopasnijim. U nekim krajevima Srbije bio je običaj da se maloj deci obuvaju čarape različitih boja (recimo jedna crvena, druga plava) ili su im roditelji jednu od čarapa

Uricanje je najopasnije kad je zao pogled propraćen rečima divljenja i čuđenja. Tada, veruje se, pomažu molitva i magične reči


navlačili kako treba, a drugu naopako. Pretpostavljalo se da će prvi pogled zlih očiju pasti upravo na njih. Dete bi bilo pošteđeno tog prvog, najopasnijeg udara. Zaštita se ponekad sastojala i u otklanjanju želje za uricanjem. Uobičajeno je bilo pljunuti na moguću žrtvu uricanja, ali često nije bilo potrebno jer je pljuvanje važilo kao pouzdana preventiva. Neko od prisutnih mogao je pljunuti tri puta ili pak pljunuti preko ramena i na taj način sprečiti moguću nesreću.

amajlije kao spasSlična funkcija pripisivala se i pojedinim magičnim rečima. Njih bi izgovarao mogući urokljivac kada bi bez razmišljanja i zle namere izazvao opasnost od uricanja. Tada se obično govorilo „da nije urok“ ili „ne budi uroka“ i tako poništavala učinjena greška. U Bosni i Hercegovini su i muslimani i stanovništvo pravoslavne vere obično upotrebljavali reč „mašala“. Posebnu moć da se unište efekti zlog pogleda imale su amajlije koje su širom sveta tretirane kao najsigurnija zaštita od uroka. Bilo je raznih vrsta - od najobičnijeg kamenčića ili školjke do hrićanskih ili islamskih relikvija.

na meti urokljivaca najčešće su lepi, pošteni, pametni i bogati ljudi koji su svojim brojnim vrlinama privlačili njihovu pažnju, izazivajući zavist

bacanje činiSvadba je, kao i ostali prelomni događaji u životu, predstavljala „trenutak opasnosti“ od zlih sila. Verovalo se da one tada vrebaju mladence kako bi im brak učinile neplodnim. Posebno je bio važan put od mladine do mladoženjine kuće – da mlada ne nagazi na podmetnute „čini“. Ako bi neki zlobnik pogledao mladence kroz sito dok idu od crkve do mladoženjine kuće, verovalo se da neće imati dece, jer se u situ slabo šta zadrži. Ukoliko bi mladu pojedine žene mrzele, krišom bi joj u pojas zašile kamen-oblutak, kako bi joj se „porod u kamen pretvarao“.


najtužniji

Pogreb počinje iznošenjem pokoj-nika iz kuće. U seoskim domaćin-stvima sveštenik na tom mestu drži opelo. Iznošenje tela predstavlja je-

dan od najopasnijih momenata. Mislilo se da će umrli koji zavidi živima pokušati još nekog da povuče sa sobom u svet mrtvih. Da bi to sprečili, nosači na pragu kovčeg tri puta povlače unatrag. Pokojnik se iznosi nogama napred da ne bi mogao da vidi kuću i zapamti put do nje. U trenutku iznošenja razbija se jedan sud.

Pogrebna povorkaPo završenom opelu, pred kućom umrlog formira se pogrebna povorka. Na čelu su lica koja nose krst, barjak i žito. Za njima „ide“ poklopac od kovčega, ako je umrli bio otkriven. Slede sveštenik i kovčeg sa pokojnikom i ožaloščena porodica sa učesnicima sahrane. Na putu do groblja povorka se tri puta zaustavlja, na raskršću ili pre prelaska preko reke, kada sveštenik čita molitvu. Na grobu se obavlja poslednji oproštaj od pokojnika, odnosno od nje-govih zemnih ostataka. Sveštenik ponovo čita opelo, a prisutni celivaju umrlog ili krst koji će mu biti postavljen na grob. Svi

bacaju malo zemlje u otvorenu raku, izra-žavajući želju da mu zemlja bude „laka“. Za učesnike sahrane priprema se žito, kao i rakija. Poslužujući se, prisutni treba malo žita ili rakije da odsunu na zemlju, „za dušu pokojniku“. Nakon toga najčešće se odlazi kući umrlog, a u nekim krajevima Srbije se ne vraćaju istim putem da duša pokojnika ne bi pošla za njima.

Crne haljine i trakeŽaljenje se izražava odevanjem, odnosno nošenjem odeće crne boje. Žene nose crne haljine i zabrađuju se crnim mara-mama, a muškarci oblače crnu košulju ili stavljaju crne trake oko ruke. Smrt se u mnogim krajevima naše zemlje oglašava i kukanjem, odnosno naricanjem. Za vreme žalosti zabranjeno je sklapanje bračne zajednice.

Pogreb je najvažniji čin posmrtnih ceremonija. verovanje kaže da pokojnik mora da bude ispraćen po svim propisima, jer u protivnom njegova duša ne može u miru da ode na „onaj“ svet

tREnutak

Pokojnik se iz doma u kojem je umro iznosi nogama

napred da ne bi mogao da vidi kuću i zapamti put do nje

Običaji i verOvanja 29 29

Porodica umrlog najčešće izražava žalost na tradicijom utvrđen način. intervali su 40, odnosno godinu

dana

Veze sa pokojnikom odnosno njegovom dušom održavaju se i posle sahrane.Najznačajniji vid su daće (parastosi), u stvari pomeni, ritualne gozbe namenjene umrlom. Daće se održavaju na samom grobu ili pred kućom ožalošćenih. Najčešće se održava pet daća: na dan pogreba, po povratku sa groblja, posle sedam dana (ili u prvu subotu), posle 40 dana, posle pola godine i najzad, godinu dana od trenutka u kojem je nastupila smrt. U jelovniku treba da budu žito i obredni kolač umešen za tu priliku, a zabranjeni su svinjsko ili kozje meso jer se smatraju magijski „nečistim“. Prisutni na daći ispijajući piće, iz svake čaše prosipaju po nekoliko kapi na zemlju. Na kraju daće prisutni odlaze kućama ne osvrćući se, čineći to da duša umrlog ne bi napustila

zabavu i krenula za njima. U prošlosti je daća često, kako je vreme odmicalo, a piće se dolivalo, prerastala u pravo veselje. Otuda i izraz „pijan kao na daći“.

Odlazak na grobljeZadušnice su obeležavanje dana odvajanja duše od tela. Uvek padaju u subotu, jer je to i inače, u toku čitave godine, dan kad se sećamo preminulih. Kuvano žito se nosi u hram, kao i na gro-blje, a na dan Zadušnica služi se liturgija. Posle službe se odlazi do grobova pokoj-nika, gde se pale sveće. Ako nije moguće otići na grob, može da se ode u crkvu i zapali sveća. Zadušnice mogu da budu: uskršnje, petrovske, velikogospojinske, božićne, a negde i jesenje – mitrovske ili „velike“ Zadušnice.


Kalendarje srećan dan za novi posao, ali ne i za velika putovanja.Ponedeljakje dan kojim se ne krštava, ne venčava i ne pere veš.Utorakje dan za post tokom kojeg žene ne treba ništa da rade.Sredaje dobar dan za početak novih poslova.Četvrtakje dan za završavanje započetog, tada se ništa ne pozajmljuje.Petakje nesrećan, zadušni dan kada se pominju umrli.Subotaje dan za odmor tokom kojeg ništa ne treba raditi.Nedelja

Knjiga Jasne Jojić-Pavlovski rezultat je višegodišnjeg istraživanja mitologije i običaja Vlaha. U njoj su

ispovesti najpoznatijih vlaških vračara i obilje citata. Izdavač

je Prometej.

Saznajte više o fenomenu maskiranja i odgovarajućim

obredima sa maskama u studiji Vesne Marjanović koja je rezultat istraživačkog rada poslednjih decenija. Izdavač

je Čigoja štampa.

Temeljno istraživši mnoge knjige, Milutin Đuričković sabrao je u ovoj knjizi za decu običaje i verovanja iz raznih krajeva srpskog

naroda. Izdavač je Bookland.

Zabavite se otkrivajući narodno značenje svakog od sedam dana u nedelji

Glavni urednik: Božana Mirkov

Urednik izdanja: Nenad Blagojević

Redakcija: Emina Ćirić, Milja Lukić

Grafički urednik: Borislav Miletić

Prodaja oglasnog prostora:Maja Olić (sva izdanja);

Jelena Milanović [email protected]

tel. 011/207-99-32

Izdavač:

Adria Media Srbija d.o.o. 11070 Novi Beograd,

Omladinskih brigada 88 aTelefon: 011/207-99-00

Direktor: Bernd RademannDirektor izdanja:

Ivana SlovićŠtampa:

Rotografika d.o.o. Segedinski put 72, 24000

Subotica

Po licenci Burda Verlag Osteuropa GmbH,

Offenburg, SR Nemačka

Reprodukovanje svih pisanih i ilustrovanih materijala, njihova on-line primena, kao i druga upotreba (CD-Rom, DVD), izvoz ili

prodaja u inostranstvu, dozvoljeni su samo uz pismenu saglasnost izdavača. Redakcija ne

odgovara za sadržaj oglasnih strana.

CiP - Katalogizacija u publikaciji narodna biblioteka Srbije, beograd 64

LiSa / glavni urednik božana Mirkov. - 2002, br. 1 (26.12.) -. - beograd (Omladinskih brigada 88a):

adria Media Serbia, 2002- (Subotica : rotografika). - 29 cm - nedeljno

iSSn 1451-5210 = Lisa (beograd)CObiSS.Sr-iD 107320588

Novi broj u prodaji


Documents

Obicaji i Verovanja 368207689