OBJAVLJIVANJE PODATAKA I INFORMACIJA BANKE...2012/12/31 · 2.1 Svrha i ciljevi strategije i politika upravljanja rizicima Strategija i politike usmerene su na definisanje globalnih

1

Objavljivanje podataka i informacija za Societe Generale Banku Srbija a.d. Beograd

2

U skladu sa Odlukom o objavljivanju podataka i informacija banke 45/2011) Societe Generale Banka Srbija a.d. Beograd, e podatke i informacije:

: 1 POSLOVNO IME I SEDIŠTE BANKE ................................................................................. 3 2 STRATEGIJA I POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA BANKE .......................................... 3

2.1 Svrha i ciljevi strategije i politika upravljanja rizicima ................................................ 3 2.2 Odgovornosti u procesu upravljanja rizicima ............................................................ 3 2.3 Kategorije rizika ......................................................................................................... 4 2.4 Organizacija procesa upravljanja rizicima ................................................................. 7 2.5 ............................................................ 12

3 KAPITAL BANKE ............................................................................................................. 13 3.1 Opis osnovnih karakteristika elemenata kapitala Banke ......................................... 13 3.2 Strategija upravljanja kapitalom .............................................................................. 14

4 KAPITALNI ZAHTEVI I PROCES INTERNE PROCENE ADEKVATNOSTI KAPITALA ..... 16 4.1 Interna procena adekvatnosti kapitala .................................................................... 16 4.2 Regulatorni kapitalni zahtevi.................................................................................... 20

5 IZLOŽENOSTI BANKE RIZICIMA I PRISTUPI ZA MERENJE I PROCENU RIZIKA ........ 22 5.1 Kreditni rizik ............................................................................................................. 22

5.1.1 Definicije pojmova dospelih nenaplaćenih potraživanja .................................. 22 5.1.2 Opis pristupa i metoda koji se koriste za obračun ispravke vrednosti ............ 22 5.1.3 Struktura izloženosti banke ............................................................................. 24 5.1.4 Eksterni kreditni rejtinzi .................................................................................... 34 5.1.5 Instrumenti kreditne zaštite i tehnike ublažavanja kreditnog rizika ................. 35

5.2 Rizik druge ugovorne strane.................................................................................... 39 5.3 .............................................................................................................. 39 5.4 Operativni rizik ......................................................................................................... 41 5.5 Kamatni rizik ............................................................................................................ 42 5.6 Izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja u bankarskoj knjizi ................................ 43

6 BANKARSKA GRUPA I ODNOS IZMEĐU MATIČNOG I PODREĐENIH DRUŠTAVA .... 45

3

1

Poslovno ime banke: Societe Generale Banka Srbija a.d. Beograd Adresa: Bulevar Zorana in i a 50 a/b, 11070 Beograd, Republika Srbija

2 STRATEGIJA I POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA BANKE

2.1 Svrha i ciljevi strategije i politika upravljanja rizicima

Strategija i politike usmerene su na definisanje globalnih principa Banke u ima se tako

izlaganje riziku, za procenu i za merenje rizika, kao i obuhvataju svi principi Banke kada je re . Glavni ciljevi strategije i politika upravljanja rizicima su: 1. Doprinos razvoju aktivnosti Banke putem optimizacije njene ukupne

profitabilnosti prilago ene rizicima; 2. Banke kao stalne preokupacije, putem implementacije

visoko kvalitetne infrastrukture za merenje i pra enje rizika; 3. Banci, kako bi se

obezbedili stalni oprez i delotvornost u preuzimanju rizika i upravljanju odlukama.

praksa i standardi dobrog poslovanja i eti kog odnosa u bankarskom sektoru.

2.2 Odgovornosti u procesu upravljanja rizicima

1. Implementacija ukupne risk politike Banke zajedni ka je odgovornost Direkcije

za upravljanje rizicima (u daljem tekstu: RISK) i s jedne strane (u vezi sa operativnim rizikom), i sektora za poslove sa klijentima s druge.

2. za celu Banku, za razvoj metodologija i alata za izra

Banke dobija redovne i nezavisne informacija o obimu i razvoju ovih rizika.

3. Sektori za poslove sa klijentima obavljaju veliki broj funkcija (analiza, skoring, , monitoring ), kao i srodnih operativnih funkcija (pra enje kolaterala,

u validaciji RISK-a i/ili proveri Sektora

4. Odgovornost je RISK-a, kao i klijentima upravljanja rizicima Banke svim zainteresovanim stranama, blagovremeno i na najpogodiji mogu i na in, kao i da se uvere da je strategija shva ena i prihva

enjima i odgovornostima koje su mu dodeljene, kao i o strukturi koja se primenjuje za njihovo ostvarivanje.

5. Kada je re o novim specifi nim aktivnostima ili proizvodima koji su novi ili su u procesu izrade, svaki organizacioni deo je an da ih dostavi Odboru za nove proizvode. Zadatak ovog Odbora, koji je osnovan i kojim zajedni ki upravljaju RISK i Direkcija za strategiju i marketing (u daljem tekstu: STMA), je da obezbedi, pre lansiranja bilo kakve nove ponude, da proizvod bude procesuiran od strane S

4

sa aktivnostima (ili proizvodom) budu pravilno shva eni, da se mogu na efikasan na im kontrolnim procedurama.

6. Banke i u skladu sa definisanim pravilima, zaposleni za rad sa klijentima - u identitet, solventnost i pravnu

sposobnost klijenata da ispunjavaju svoje obaveze pre stupanje u poslovni odnos sa njima;

- prepoznaju bilo koji slu aj stvarnog ili potencijalnog sukoba interesa i da veoma brzo budu u stanju da primene odgovaraju e procedure o

poti e od korisnika finansijskog saveta ili kreditne transakcije; - zaklju uju finansijske poslove sa klijentom samo ukoliko su ti poslovi u

finansijskim ima firme ii predmet su a eksternim revizorima firme.

7. S obzirom na to da bankarska organizacija dozvoljava licima razli itog profila (u ne ili

me uzavisne rizike, obaveza je RISK-a i sektora za rad sa klijentima i sektora za da se oslone na:

- resurse Banke koji poseduju adekvatno znanje i iskustvokoje odgovara ju i koji bi bili u stanju da obavljaju

procenu uz neophodnu stru nost i odgovornost, uz me usobnu konstruktivnu komunikaciju, kao i komunikaciju sa zaposlenima u Odeljenju za kreditni portfolio i za tehnike smanjivanja rizika;

- Najnaprednije metodologije merenja svake kategorije rizika, koje odgovoraju prirodi i obimu odgovaraju e transakcije, kojim se obezbe uje dosledno razumevanje svih rizika kao i procena tih rizika u odnosu na kapital i na ostvarene rezultate Banke, uklju uju enju simuliranih pretpostavki (stres scenario);

- Informacione sisteme i standarde upravljanja koji obezbe uju doslednost enje rizika u skladu sa optimalnom periodi u,

na konsolidovanoj osnovi i uz zadovoljavaju u proveru podataka i nivoa sigurnosti;

- zaposlene rizikom, koji su u potpunosti nezavisni od sektora za poslove sa klijentima koji su predmet njihove provere;

- Politiku zarada koja na odgovaraju i nauticaj rizika donetih odluka i uzima u obzir njihovu uskladjenost sa strategijom i standardima upravljanja rizika koje postavlja Banka.

8. RISK utvrdjuje pravila primene strategije upravljanja rizicima u okviru Banke u formi generalnih politika i procedura, koje se mogu dalje razraditi ve im brojem operativnih procedura koje izra uju sektori Banke. Oni obuhvataju sve modalitete prikupljanja, procene, pra enja i kontrole ovih rizika, definisanjem izri ite odgovornosti za svaki organizacioni deo i dostavjanjem jasnih proverenih podataka.

9. Odeljenje interne revizije o je za proveru pristupa upravljanju rizicima, njegovu sveobuhvatnost i adekvatnost za celu Banku, kao i njegovu uskla enost sa internim procedurama.

2.3 Kategorije rizika

Imaju i u vidu raznolikost i promene aktivnosti Brizicima u SGS-u usredsre eno je na slede e osnovne kategorije rizika: 1. Kreditni rizik (i s tim u vezi rizik koncentracije, valutno indukovani kreditni rizik,

rizik spoljnih faktora i rezidualni rizik) 2. i rizik (i s tim u vezi devizni i cenovni rizik) 3. Rizik druge ugovorne strane

5

4. Operativni rizik 5. Rizik likvidnosti 6. Investicioni rizik (rizik ulaganja banke) 7. Reputacioni rizik 8. Rizik uskladjenosti poslovanja 9. Rizik kamatnih stopa 10. 11. Rizik zemlje 1. Kreditni rizik se

a. Rizik koncentracije - bog jake

koncentracije prema jednoj ugovornoj strani, grupa povezanih

b. Valutno indukovani kreditni rizik - rizik ostvarivanja kreditnog gubitka iz depresijacije vrednosti

sa valutnom klauzulom; c.

anja kreditnog

d. Rizik od ostvarivanja gubitaka po osnovu uticaja spoljnih faktora, a

posebno promena u poslovnom i makroekonomskom o

2.

To se odnosi na sve bankarske knjige preko mark-to-market pristupa.

3. Rizik druge ugovorne strane vni rizici u

vezi sa rizikom druge ugovorne strane su: a. Rizik zamene odnosi se na rizike od transakcija sa derivatima (forvardi,

svopovi, itd); b. Rizik poravnanja odnosi se na rizik spot transakcija; c. odnosi se na rizik koji proizilazi iz

4. Operativni rizik predstavlja finansijski gubitak koji se javlja kao posledica manjkavih procedura, ili neodgovaraju e primene procedura ili neadekvatnog

enja sistema, resursa i organizacije. Pod operativnim rizikom, Banka podrazumeva rizike gubitaka usled:

a. Slabosti ili anomalija koje se mogu pripisati procedurama, zaposlenima ili internim sistemima;

b. poplave, agresije, promene u regulatornom ok .

5. Rizik likvidnosti

nesposobnost Banke da izmiri svoje dospele obaveze bilo konverzijom svoje

svojom pozicijom likvidnosti i strategijom finansiranja u kontinuitetu, u isto

6

izik likvidnosti su:

Srbije (u daljem tekstu NBS) kao i regulativom SG Grupe; Refinansirati svoje aktivnosti pod najp

gubitaka. 6. Rizik ulaganja je rizik negativnih fluktuacija vrednosti udela u kapitalu u okviru

investicionog portfolija Banke. Ulaganja u pojedina na lica iz nefinansijskog sektora ne sme prelaziti 10% kapitala Banke. Ukupne investicije banke u nefinansijske entitete i u osnovna sredstva ne smeju da pre u 60% kapitala banke. U svojoj investicionoj strategiji, Banka ne investira u vlasni ke hartije, kojima s ke hartije.

7. Reputacioni rizik strane klijenata, partnera, akcionara, investitora ili regulatora koji mogu

nove poslovne odnose, kao i kontinuirani pristup izvorima finansiranja.

e, odlaganja odgovora na pitanja klijenata ili povrede privatnosti klijenata. Reputacioni rizik

- svi koji mogu dovesti do negativnog publiciteta, gubitka prihoda, sudskih sporova, gubitka klijenata i

8. negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled poslovanja sa zakonom i drugim propisom, standardima poslovanja,

finansiranja terorizma, kao i s drugim poslovanje banaka, a posebno obuhvata rizik od

sankcija regulatornog tela, rizik od finansijskih gubitaka i reputacioni rizik.

9. Rizik kamatnih stopa u SGS predstavlja rizik smanjenja finansijskog rezultatata i ekonomske vrednosti kapitala prouzrokovanog varijacijama kamatnih stopa,

stookvirima upravljanja aktivom i pasivom.

a (kamatnih stopa) za bilansne stavke sa varijabilnom kamatnom stopom -

Drugi izvor rizika kamatnih stopa nastaje kada su imovina i obaveze sa

ponovnog (repere) - tzv bazni rizik.

- tzv rizik

opcionalnosti.

7

ekonomske vrednosti kapitala. 10.

eg reagovanja Banke na te promene.

GS (Upravni

11. Rizik zemlje je rizik koji se odnosi na zemlju porekla lica prema kome je banka

zemlji porekla tog lica.

2.4 Organizacija procesa upravljanja rizicima

Organizacija

Direkciju za upravljanje rizicima ine odeljenja: Odeljenje za rizik druge strane, O i Odeljenje za kreditni portfolio.

- Odeljenje za rizik druge strane bavi se procenom i odobravanjem rizika kredita u procesu kreditiranja za tzv. retail i corporate klijente u onom delu koji se odnosi na kreditnog portfolija. U ovom Odeljenju

ija je uloga da obezbedi detaljno i permanentno pra h aktivnosti Banke, koje se obavljaju u (kao

finansijskih (kao segmenta Sektora resursa). - bavi se portfolijom tzv. corporate i retail

problemati nih klijenata, kao i procesom naplate kredita corporate i retail

- senzitvni portfolio pod nadzorom Direkcije za upravljanje rizicima, i samim

Zadatak odeljenja je

klijenata SOGELEASE Srbija - ukoliko su klijenti banke) koji su , u optimalnom roku i sa

- Odeljenje za kreditni portfolio obavlja kvantitativnu i kvalitativnu analizu

kreditnog portfolija i identifikaciju klju nih faktora rizika na nivou portfolija.

Odgovornosti

Imaju i u vidu gore navedeni opseg politike upravljanja rizicima, ona nije u se odnosi na

u Banci. Prezentacija koja sledi ura ena je u skladu sa organizacionom strukturom Banke:

8

1 - Odgovornosti zaposlenih za rad sa klijentima

U ovom kontekstu ne pravi se razlika izme u razli Banka deluje, s obzirom da zaposleni za rad sa klijentima imaju iste obaveze bilo da je re o radu sa fizi kim licima, malim privrednim subjektima i preduzetnicima, preduze

Jedna od glavnih odgovornosti saradnika za rad sa klijentima, nevezano samo za kreditni rizik, jeste primena procedure pod nazivom

i da saradnici za rad sa klijentima treba da organizacionim delovima koje donose odluke o kreditima dostavljaju sve poznate informacije o klijentu, kako bi ti organizacioni delovi doneli adekvatne odluke na osnovu svih aspekata koji bi mogli uticati na profil rizika klijenta. Kao spona izme u klijenta i Banke, saradnici za rad sa klijentima imaju pristup ve em broju informacija u odnosu na druge zaposlene u banci. Oni ne samo da imaju pristup zvani nim informacija o klijentu: zvani na dokumentacija, finansije, itd, ve su u i mogu nosti da prikupljaju informacije iz svog o

organizacionim delovima. Ako pripremu kreditne dokumentacije ne obavljaju sami saradnici za rad sa

dokumentaciju. Ako sami pripremaju dokumentaciju u fajlu ili skoringbodovnom sistemu, potrebno je da informacije koje unose budu potpune i pouzdane. Saradnik za rad sa klijentima je tako i broj informacija u kreditni predmet radi identifikovanja svih potencijalnih izvora rizika. Time se Direkciji za upravljanje rizicima omogu ava da ih na pravi naorganizacionim delovima

Banke

Bilo kada tokom trajanja kredita, pa i neposredno po odobrenju zahteva a pre plasiranja sredstava, ako saradnik do e do novih informacija koje bi mogle uticati na

da se sledeu kojima se klijent nalazi. Namerni previdi u dostavljanju informacija o klijentu koje bi mogli uticati na kreditnu odluku smatra kog kodeksa i bi e adekvatno sankcionisani.

avanje tih informacije organizacionim delovima nije ograni ena na period procene kredita, ve

postoji i po odobravanju kredita. Cilj je da se uo i svaka promena finansijske situacije klijenta i, u slu Banka

obzirom da efikasnost politike i preduzetih mera u velikoj meri zavisi od blagovremenosti njihovog predo avanja.

9

Za formiranje dokumentacije i KYC-a koje se ti

Obaveza profesionalnog opho enja: Kod analize rizika, iako nisu stru njaci za pitanja rizika u Banci, treba da imaju i stalno

Uspostavili dobre odnose sa klijentom davanjem kvalitetnih saveta i time

Banke. Kvalitetan savet podrazumeva da se klijentu predopodnese, imaju i u vidu njegovu fintip obaveze, perioda dospe a, na ina otplate, itd.

Na najbolji na i

Posledi no, nebanke.

2 Odgovornosti

obezbe

kim licima, ima i saradnike odeljenja za

pra Kontrola dokumentacije: Jedna od osnovnih odgovornosti saradnika odeljenja

ustanovi da li je dostavljena dokumentacija ispravna i da li kreditni fajl ili bodovni nosti. Kona e da

proceni, gde god je to mogu e, da li je dostavljena dokumentacija falsifikovana i da, ako ima bilo kakve sumnje, o tome obavesti svoje pretpostavljene. Posebna odgovornost saradnika odeljenja za pratransakcije prati i proveri limite druge ugovorne strane, pojedina ne limite dilera i

kim hartijama itd.) P : nisu u situaciji da prikupljaju informacije o klijentima u istoj meri kao saradnici za rad sa klijentima, oni pod odre enim okolnostima mogu biti svesni nekih injenica o klijentu, bilo putem eksternim

slu aju da do u do informacije od materijalnog uticaja na kreditnu odluku, potrebno je da te informacije stave na raspolaganje svojim pretpostavljenima, koji su sa svoje

e saradnicima za rad sa klijentima i donosiocima odluka, kako bi ovi postupili u skladu sa njima. Pra enje i doslednost podataka: Banke, fajlove i portfolio je potrebno pratiti na adekvatan na in. To pra

imaju klju nu ulogu pri unosu podataka u sisteme, kao i enje pravih podataka kako bi

se donele odgovaraju e odluke zasnovane na primljenim informacijama. Kontrola sredstava obezbe enja: obezbe enja (za zahteve preko 50 hiljada evra) obavlja kontrolu sredstava

10

obezbe enja. Upravljanje sredstvima obezbe enja je proces koji podrazumeva slede e korake:

a) kreiranje sredstava obezbe enja u sistemu, b) periodi ne i vanredne procene vrednosti sredstava obezbe enja, c) obnavljanje sredstava obezbe enja, d) brisanje sredstava obezbe enja i e) realizacija sredstava obezbe enja (gotovinski depozit ili menice).

3 Odgovornosti Direkcije za upravljanje rizicima

Raspolaganje adekvatnih odluka na osnovu objektivnih pokazatelja, Direkcija za upravljanje rizicima treba da prilikom procene kreditnih fajlova i davanja preporuka iz oblasti kreditnog rizika razmotri sve dostavljene i dostupne informacije. RISK ima obavezu da identifikuje i proceni sve preuzete rizike, ak i u slu aju kada oni nisu jasno odre eni inicijalnim zahtevom (Rizik klijenta, Sektorski rizik, Rizik zemlje...). RISK je takoprainformacijma podrazumevamo sve podatke koji mogu zna ajno uticati na odluke.

jer B i da klijenti ne bi trebalo da

nepotrebno jer omogu enjem u davanju

i u situaciju da mu promaknu da najbolju preporuku. Dakle, odluke treba

donositi blagovremeno, a ukoliko se podaci o nekom klijentu ili pitanjima

daje kra ajeve razmatra e.

e

e odluke. Raspolaganje acijama e omogu ava RISK-u da ih nakon provere potvrdi ili porekne

i time donese najbolju mogu u odluku. Obuka i razmena informacija: S obzirom na prethodno opisane odgovornosti

, kao i Kreditnog odbora, RISK treba da obezbedi adekvatnu informisanost i obuku iz oblasti rizika.. Potrebno je da RISK pomogne svim zaposlenima u spoznaji rizika. Shodno tome, zaposleni u RISK-u treba da stoje na raspolaganju zaposlenima za sva pitanja iz oblasti rizika. Kontrola i provera: U vezi sa adekvatnim pra enjem rizika koje Banka preuzima, treba naglasiti da, iako su svi zaposleni u Bzaposlenima u RISK- a odgovornost u pravovremenom pra enju rizika i Banke. Po obavljanju pravovremene provere, RISK treba da dostavi odgovarajukra em roku posle dostavljanja tih preporuka.

11

novim proizvodima Banke koji uzrokuju pojavu rizika za Banku, kao i o svim im proizvodima.

scoring sistema:

procenu kvaliteta kreditnih portfolija odobrenih na osnovu scoring sistema ili procedura i, ukoliko je potrebno, koriguje scoring sisteme i procedure radi daljeg

4 Odgovornosti Kreditnog odbora (skra eno: KO):

Odgovornosti Kreditnog odbora su odlu ivanje o kreditima iji iznos prevazilazi limite odre ita komercijalna

-a u procesu odlu ivanja o kreditnim predmetima sastoji se u tome

5 Odgovornosti Odbora za pra enje uskla enosti aktive i pasive

(skra eno: ALCO): Odgovornost ALCO-a koji upravlja strukturom bilansa stanja, u domenu upravljanja rizicima se odnosi na pra enje rizika likvidnosti (uklju uju i sisteme za merenje, procenu i pra enje likvidnosti, GAP-ova, stress testiranje itd) i rizika kamatnih stopa

6 Odgovornosti Odbora za pra eno: MARCO):

Odgorovnost MARCO-a je da identifikuje, meri i pra

7 Odgovornosti Odobora za operativni rizik (skra eno: ORCO): Odgovornost ORCO-a je upravljanje operativnim rizikom, primenom korektivnih mera koje su usmerene na smanjenje operativnih rizika

8 eno: IO):

strategiju upravljanja rizicima. Tako e, IO e odlu ivati o procedurama za identifikaciju, merenje, procenu i pra enje rizika koje banka preuzima. U slu aju da neke aktivnosti ili rizici nisu u skladu sa utvr enom politikom i principima, IO e biti u obavezi da o tim slu ajevima obavesti Upravni odbor.

9 Odgovornost Odbora za kontrolu uskla enosti poslovanja: Odgovornost Odbora za kontrolu uskla enosti poslovanja je pra enje i ukazivanje na eventualne neuskla enosti Banke sa regulativom i propisivanje postupanja u cilju otklanjanja takvih neuskla enosti.

10 Odgovornost Odbora za pra enje poslovanja Banke (ska eno: Odobr za reviziju):

Odbor za reviziju anke i efikasnosti funkcionisanja

11 Odgovornost Upravnog odbora (skra eno: UO):

12

Glavna obaveza Upravnog odbora u odnosu na upravljanje rizicima je da utvrdi strategiju upravljanja rizikom Banke i da nadgleda rizike koje Banka preuzima u svojim aktivnostima. UO je tako(bilo da je re o pojedina nom klijentu ili grupi klijenata), a na osnovu preporuka RISK-odobravaju na zahtev klijenata. Kona no, UO bira lanove Kreditnog odbora za pitanja rizika.

2.5

Banka im tipovima rizika:

- kreditni rizik (uklju uju i rizik druge ugovorne strane); - - operativni rizik; - rizik koncentracije; - rizik likvidnosti; - kamatni rizik; - devizni rizik; - rizik zemlje; - rizik uskla enosti poslovanja; - rizik ulaganja banke,

Societe Generale Grupe i zahtevima kreditora i investitora.

Odeljenja interne revizije u skladu i eksternih revizora.

13

3 KAPITAL BANKE

3.1 Opis osnovnih karakteristika elemenata kapitala Banke

Ukupan kapital Banke se sastoji od osnovnog i dopunskog kapitala, umanjenih za odbitne stavke.

rezerve iz dobiti, nematerijalna ulaganja kao odbitna stavka, nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspolkapitala i deo potrebne rezerve iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama Banke. Dopunski kapital ine revalorizovane rezprodaju i subordinirani kapital. Odbitne stavke ukupnog kapitala ine iznos potrebne rezerve iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama Banke i ulaganja u druga lica u finansijskom sektoru u iznosu ve em od 10% kapitala tih lica. U nastavku je data tabela koja prikazuje strukturu kapitala Banke na dan 31.12.2012. godine. STRUKTURA KAPITALA

NAZIV POZICIJE IZNOS U HILJADAMA RSD

OSNOVNI KAPITAL 30.374.302 Nominalna vrednost uplaćenih običnih akcija 23.723.021 Emisiona premija 1.253

Rezerve iz dobiti 10.230.224

Nematerijalna ulaganja (405.411)

Nerealizovani gubici po osnovu HOV raspoloživih za prodaju

(249) Potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama banke

(3.174.536)

DOPUNSKI KAPITAL 7.170.844 Deo revalorizacionih rezervi banke 6.591 Subordinirane obaveze 7.164.253 ODBITNE STAVKE OD KAPITALA (9.867.000)

Ulaganja u druga lica u finansijskom sektoru u iznosu većem od 10% kapitala tih lica

(343.393)

Potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama banke

(9.523.607)

Odbitne stavke osnovnog kapitala (4.933.500)

Odbitne stavke dopunskog kapitala (4.933.500)

UKUPAN OSNOVNI KAPITAL 25.440.802

UKUPAN DOPUNSKI KAPITAL 2.237.344

UKUPAN KAPITAL 27.678.146

14

3.2 Strategija upravljanja kapitalom

Strategija upravljanja kapitalom odre ena je strategijom upravljanja Bankom, vrstama i nivoima rizika preuzetih od strane Banke, o ekivanjima akcionara u vidu stepena prinosa na kapital. Svaki od ovih elemenata se interno analiziraju u Banci kako bi se odredio potreban nivo kapitala za neutralizaciju preuzetih rizika poslovanja Banke.

glavne perspektive poslovnog razvoja Banke uzimaju u obzir. Sa jedne strane, potrebno je izbegavati prekomernu kapitalizaciju banke, dok je sa

obezbedila adekvatna struktura i obim potrebnog kapitala. Pri tome puno og je

adekvatno pokriva sve rizike kojima je Dakle, upravljanje kapitalom zasniva se na

- Zasniva se na procesu identifikacije i merenja rizika ili proceni rizika; - Obezbediti adekvatan nivo kapital u skladu sa rizičnim profilom Banke; - Adekvatno inkorporiranje upravljanja kapitalom u sistem upravljanja i

odlučivanja u Banci; - Upravljanja kapitalom je predmet je redovne analize, praćenja i provere.

Strukturu kapitala (uklju uju i postoje e i planirane izvore za predvi eno kretanje i rast kapitala)

Kapital Banke se sastoji od osnovnog i dopunskog kapitala, umanjenih za odbitne stavke. Minimalni kapital Banke je dinarska protivvrednost 10.000.000 EUR po zvani nom srednjem kursu. Banka je u obavezi da

pokazatelj adekvatnosti kapitala na nivou od min 12%, odnosno na nivou definisanim pozitivnim propisima.

Politiku raspodele dobiti

ivanju ostvarene dobiti, odnosno pokri u gubitka. Odluka o raspore ivanju dobiti i

in koji garantuje dovoljno kapitala i njegovu odgovaraju u strukturu kako za ispunjenje regulatornih zahteva, tako i za obezbe enje ispunjenje poslovne strategije Banke i njenog rasta. Osnovni princip raspodele ostvarene dobiti jeste da se dividenda ne e ispla ivati akcionarima ukoliko se takvo pla anje mobim i strukturu kapitala Banke i na njenu likvidnost.

15

Planiranje kapitala

Banka u procesu izrade poslovne politike planira kretanje kapitala u

kapitalom, Banka uzima u obzir regulatorni okvir kao i planirane promene rizikom ponderisane aktive, usled promena u kvalitetu i kvantitetu kreditnog portfolija i ukupnih bilansnih i vanbilansnih stavki.

Osnovna pravila za ulaganje kapitala

Ulaganje kapitala uskla eno je sa upravljanjem strukturnim rizicima. Banka nema eksplicitno ograni enje ulaganja kapitala pod uslovom da su ona uskla ena sa principima i smernicama Societe Generale Grupe u pogledu

finansijskih ulaganja i i regulativu Narodne banke Srbije. te kamatne senzitivnosti,

limite transformacije likvidnosti i limite deviznog rizika.

Minimalnu stopu prinosa na kapital

Banka nema precizno definisanu minimalnu stopu prinosa na kapital, ali u svojoj Poslovnoj politici predvi a o ekivanu stopu prinosa na kapital na osnovu internih faktora od kojih su najbitniji: ciljevi i poslovne aktivnosti, vrste

ajniji: konkurencija, tr ekivanja, makroekonomsko

16

4 KAPITALNI ZAHTEVI I PROCES INTERNE PROCENE ADEKVATNOSTI KAPITALA

4.1 Interna procena adekvatnosti kapitala

obezbedi da

uticaj na finansijski rezultat ili capital Banke. Proces interne procene adekvatnosti kapitala:

- Predstavlja integraln i upravljanja; - Predmet je redovne procene; - Predstavlja sveobuhvatn process zasnovan na identifikaciji, merenju i

proceni rizika i predstavlja intgralni deo sistema obravljanja rizicima; - - - Proizvodi razuman nivo internog kapitala.

Efektivno proces planiranja

na finansijski rezultat Banke ili k

ja i upotreba tih sredstava. Proces procene internih kapitalnih zahteva je adekvatan ako je zasnovan na proceni,

procenu merljivih i nemereljivih rizika koje preuzima Banka u svom poslovanju. Merljivi rizici su oni koji imaju uticaj na finansijski rezultat i ili kapital Banke, dok se nemerljivi rizici koji imaju uticaj na Banku posmatraju preko procene (reputacioni rizik). Proces interne procene adekvatnosti kapitala Banke se sastoji od:

- Analize i projekcije finansijske pozicije I planiranja kapitala; - - Procena sistema upravljanja rizicima: -

materija -

kapitala; - Integracija internih kontrola i integracija ICAAP u procese upravljanja

Bankom.

ktivnost ili

17

ciljeva postavljenih od strane akcionara. Banka je u obavezi da uspostavi sistem upravljanja s

ICAAP process implementiran u SGS u skladu je sa zahtevima regulative Narodne

- Proces interne procene adekvatnosti kapitala (ICAAP) i - V nost kapitala banaka odnosno

Kapital banke Rizikom ponderisanu aktivu, kapitalne zahteve i pokazatelj adekvatnosti

kapitala

- Stabilan proces upravljanja rizicima koji adekvatno identifikuje, meri, agregira

i prati rizike; -

kapitalnih zahteva, planiranja i upravljanja kapitalom, koji se osigurava

U okviru SGS ICAAP mora

- zasnovan na procesu identifikacije i merenja rizika ili procena rizika; -

-

Banke; - -

ICAAP mora da ispunjavanja regulatornih zahteva:

- sa Bazel II Standardima) i metodologiji gde se upotrebe internog kapitala ometodologije;

- Stres testiranje relevantnih rizika mora biti zasnovano na konceptu

- Globalni stress testovi se sprovode na nivou SG Grupe i integrisani u

-

na nivou od 12%; - Horizont za stres testiranje je 1 godina. Stres testiranje mora da se zasniva

- ICAAP okvir i rezultati stres testova moraju analizirani i odobreni od strane

- Vremenski

18

-

obezbedi da proces procene interne adekvatnosti kapitala

- - - -

adekvatnosti kapitala banaka i iznosa internih kapitalnih zahteva. Kroz ICAAP proces SGS redovno pregleda i detaljno analizira sve relevantne rizike koji bi mogli da utiču na njen rizični profil . Zbog toga set rizika (detaljan spisak videti dole) je identifikovan, opisan, dok su odnosne metodologije merenja rizika i procedure upravljanja rizicima koncentrisane u posebnim dokumentima. Ovim rizicima se upravlja u skladu sa Politikom upravljanja rizicima SG Grupe. Radi upravljanja svakim materijalno značajnih rizicima moraju biti ispunjeni sledeći uslovi:

Adekvatne politike i procedure za upravljanje rizicima koje pokrivaju definicije rizika, rizik, metodologije merenja i operativne korake koje bi trebalo preduzeti u redovnim vremenskim intervalima, a u cilju praćenja i izveštavanja ključnih parametara rizika;

Globalni scenario koji definišu makroekonomski razvoj koji je osnova za stres testiranje značajnih rizika;

Rizici koji su identifikovani u ICAAP opisani su u tabeli datoj u nastavku:

Rizici

Kratka definicija

Stub I (Regulatorni

zahtevi)

Stub II (interni

modeli)

Stub II – stress

testovi

Kreditni rizik

Rizik gubitka koji proizilazi iz nemogućnosti dužnika da servisira svoje finansijske obaveze prema SGS.

Kvantifikovan: Koristi se standardizovani pristup, kalkulacija rizikom ponderisane aktive

Kvantifikovan preko Stuba I + metodologija koja kombinuje IRBA pristup prema SG Paris metodologiji I interno definisanim PD i LGD pokazateljima za određeni deo portfolija.

Kvantifikovano preko stres testa NPL za slučaj kontinualnog downgrade-a u non performing portfoliju.

Kreditni rizik – kreditno devizni rizik (CICR)

Rizik realizacije kreditnog gubitka zbog neodrživog povećanja rata koje proističu iz depresijacije lokalne valute u odnosu na vrednost konvertibilne valute u kreditima sa valutnom klauzulom.

Nije kvantifikovan. Integrisan u upravljanje kreditnim rizikom kroz redovno praćenje i otkrivanje klijenata i sektora koji su osetljivi na devizni kurs.

Nije kvantifikovan globalnim scenarijom

Kvantifikovani stres testiranjem PD-a za korporativne i retail klijente sa izloženostima u kreditima sa valutnom klauzulom. Stres testovi uključuju i stres racija zaduženosti, kao i stres PD na devizno osetljivom portfoliju.

19

Kreditni rizik – rizik koncentracije

Rizik od nesavršene diversifikacije zbog jake koncentracije prema jednoj ugovornoj strani, grupi povezanih komitenata ili specifične sektorske koncentracije (industrijska, geografska itd)

Nije kvantifikovan. Integrisan u upravljanje kreditnim rizikom, kroz razne analize i napredne procene, postavljanjem odgovarajućih limita, praćenje i izveštavanje, procena suvišnih koncentracija i procena dodatnog potrebnog kapitala (ako je potrebno).

Kvantifikovan kroz izveštaj o velikim izloženostima i redovno praćenje limita propisanih od strane NBS

Stres test uključuje downgrad-ovanje 30 najvećih izloženosti I njihov uticaj na kapital to sa

indeksa za top

Banke

Kreditni rizik – rezidualni rizik

Rezidualni rizik je rizik da tehnike ublažavanja kreditnog rizika daju manje efekte od očekivanih

Nije kvantifikovan ali se tehnike za ublažavanje kreditnog rizika redovno analiziraju.

Nije kvantifikovan ali se tehnike za ublažavanje kreditnog rizika redovno analiziraju.

Stres test uključuje promenu vrednosti adekvatnih sredstava obezbeđenja za 10% i njihov uticaj na riizikom ponderisanu aktivu

Tržišni rizik

Tržišni rizik se definiše kao rizik od gubitka usled negativnog dejstva kretanja tržišnih osnovnih parametara na vrednost instrumenata trgovanja knjige i deviznim otvorenom položaju.

Kvantifikovan preko standardizovanog pristupa

Kvantifikovan upotrebom VaR zasnovano na istorijskim simulacijama u skladu sa zahtevima NBS u odnosu na otvorenu deviznu poziciju

Kvantifikovan korišćenjem unapred definisanih stres scenarija u pogledu apresijacije / depresijacije stranih valuta prema lokalnoj valuti i korišćenje nVar podataka podvrgnutih stres testu.

Rizik druge ugovorne strane – rizik zamene

Rizik koji se odnosi na trošak zamene u transakcijama sa finansijskim derivatima u slučaju neplaćanja od strane originalne ugovorne strane

Kvantifikovan preko standardizovanog pristupa – metod tekuće izloženosti.

Kvantifikovan preko standardizovanog pristupa – metod tekuće izloženosti.. SG Grupa se o ovome izveštava preko CVI file and MRP.

Bez stres testova

Rizik druge ugovorne strane – rizik poravnanja

Rizik da druga ugovorna strana ne izmiri svoju obavezu (isporuke HoV ili gotovine) na ugovoreni datum dospeća nakon što je Banka već izvršila svoju transakciju.

Nije kvantifikovan. Ovim rizikom se upravlja kroz interno razvijenu aplikaciju koja omogućava praćenje limita I izveštavanje u realnom vremenu.


Bez stres testova

Rizik druge ugovorne strane – rizik dužnika

Rizik vezan za međubankarske depozite.



Bez stres testova

Rizik likvidnosti

Rizik likvidnosti proističe iz ročne neusklađenosti u prilivimai i odlivima i predstavlja nesposobnost banked a uredno servisira svoje obeveze konverzijom sopstvenih sredstava

Nije kvantifikovan

Nije kvantifikovan. Međutim, bez obzira na to ovaj rizik se prati I njime se upravlja kroz LCR metodologiju I limite postavljene od strane SG Grupe kao I preko racija likvidnosti odnosno limita i gapova propisanih od strane regulatora.

Stres testiranje se zasniva na različitim scenarijima u skladu sa planom likvidnosti u slučaju nepredviđenih događaja I racijima likvidnosti odnosno gap-

20

Pored toga ovaj rizik se takođe preuzima i na nivou SG Grupe.

ovima preka lokalnoj reglativi

Rizik kamatnih stopa (IRR) u bankarskoj knjizi

IRR je rizik negativnog uticaja kretanja kamatnih stopa na finansijski rezultat Banke

Nije kvantifikovan

Kvantifikovan primenom pretpostavke o promeni krive prinosa za 200bp u svim valutama (šok kamatnih stopa) na EVE.

Kvantifikovan primenom pretpostavke o promeni krive prinosa za 200bp u svim valutama (šok kamatnih stopa) na EVE.

Operativni rizik

Rizik nastanka gubitka usled propusta u radu zaposlenih, neadekvatnih procedura, sistema ili eksternih događaja

Kvantifikovan primenom pristupa osnovnog indikatora

Koristi se poseban pristup razvijen na nivou SG Grupe.

Primena scenario analize

Reputacioni rizik

Rizik negativnih efekata na finansijski rezultat I / ili kapital koji proizilaze iz negativne percepcije Banke od strane klijenata, ugovornih stranaa, akcionara, investitora ili regulatora.

Nije kvantifikovan. Rizikom se upravlja I rizik se prati redovnom procenom njegovih mogućih internih ili eksternih uzroka

Nje individualno kvantifikovan. Rizikom se upravlja I rizik se prati redovnom procenom njegovih mogućih internih ili eksternih uzroka.Ovaj rizik ulazi u obračun internih kapitalnih zahteva za ostale rizike. Upravljanje reputacionim rizikom se sprovodi u skladu sa internom politikom SG Grupe.

Stres testiranje je inkorporirano kroz scenarija za stres testove kod rizika likvidnosti i rizika kamatnih stopa.

Strategijski rizik i rizik eksternih faktora

Rizik od gubitka usled nepovoljnih kretanja osnovnih makroekonomskih varijabli kao i promene položaja Banke na tržištu i promene u upravljanju SGS.

Nije kvantifikovan. Rizikom se upravlja I rizik se prati redovnom procenom njegovih mogućih internih ili eksternih uzroka

Nje individualno kvantifikovan. Rizikom se upravlja I rizik se prati redovnom procenom njegovih mogućih internih ili eksternih uzroka. Ovaj rizik ulazi u obračun internih kapitalnih zahteva za ostale rizike.

Stres testiranje je inkorporirano kroz scenarija za stres testove kod tržišnog rizika.

Ostali rizici

Rizik vezan za preostale – neimenovane rizike koje je teško kvantifikovati

Nije kvantifikovan

Quantified using 5% of the aggregate internal capital requirements of all identified risks.

Bez stres testova

4.2 Regulatorni kapitalni zahtevi

U skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banke, Banka izra unava kapitalne zahteve za slede e rizike: - Kreditni rizik - primenom standardizovanog pristupa - - primenom standardizovanog pristupa - Operativni rizik - primenom pristupa osnovnog indikatora - Rizika izmirenja/isporuke - Rizika druge ugovorne strane primenom metoda teku

koji je iznad minimalno propisanih 12%.

21

U narednoj tabeli je dat pregled strukture kapitalnih zahteva Banke u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banke na dan 31.12.2012. godine:

OPIS Iznos u hiljadama

RSD

KAPITALNI ZAHTEV ZA KREDITNI RIZIK

9.375

Teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave 48.380

razvojne banke 0

Banke 178.012

11.897.379

3.604.453

560.281

Ukupan zahtev za kreditni rizik 16.297.880

558.919

799.418

Kapitalni zahtev za devizni rizik 192.277

192.277

Kapitalni zahtev za rizik druge ugovorne strane 2.045

Kapitalni zahtev za operativni rizik 1.294.900

UKUPAN IZNOS KAPITALNIH ZAHTEVA 17.787.102

22

5 I PROCENU RIZIKA

5.1 Kreditni rizik

5.1.1 Definicije pojmova dospelih nenapla

od 90 dana ili postoji visoka verovatno e izmiriti svoje obaveze u potpunosti i/ili pravovremeno.

obezvre enja, individualna u slu aju individualno zna ajnih plasmana, odnosno grupna za plasmane koji nisu individualno zna ajni. Pri obranenapla uje sva pojedina

aj iznosa u docnji utvr uju na na in propisan odlukom kojom se ure uje klasifikacija bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke.

5.1.2 Opis pristupa i metoda koji se koriste za obra un ispravke vrednosti

Pod obezvre enim plasmanima Banka podrazumeva plasmane kod kojih je utvr en objektivni dokaz obezvre enja. Pod objektivnim dokazom obezvre enja podrazumevaju se doga aji koji uslovljavaju merljivo umanjenje procenjenih budu ih tokova gotovine. Objektivni dokazi obuhvataju:

zna neurednost u izmirenju preuzetih obaveza, ste aj ili drugi vid reorganizacije

sli ni doga ih tokova gotovine

enja za individualno zna ajne plasmane ili

grupe plasmana. Iznos gubitka utvr uje se kao razlika izmevrednosti budu ih tokova gotovine. Obra unati iznos obezvre enja bilansne aktive banka knjigovodstveno evidentira na teret rashoda, a u korist ispravke vrednosti te aktive, a obra unati iznos verovatnog gubitka po osnovu vanbilansnih stavki evidentira na teret rashoda, a u korist rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama. Grupna procena obezvre i individualno zna ajnih plasmana.

kreditnog rizika, prema tipu proizvoda odnosa stepenu senzitivnosti u skladu sa

23

internom metodologijom Banke, uskla ene sa metodologijom Societe Generale Grupe. Budu i tokovi gotovine za homogene grupe plasmana se odre uju na osnovu

nim karakteristikama u pogledu kreditnog rizika. Pri proceni se uzimaju u obzir i trenutno dostupni podaci u cilju isklju ivanje efekata koji su bili aktuelni u prethodnom

ivanja onih efekata koji su bitni danas, a nisu imali zna aj u prethodnom periodu. Pri proceni budu ih nov anih tokova uzimaju se u obzir i tokovi koji e izvesno nastati realizacijom sredstava obezbe

24

5.1.3

Svi podaci su u hiljadama dinara.

5.1.3.1

Klasa izloženosti Ukupna

izloženost Bilansne pozicije

Vanbilansne stavke

Finansijski derivati

Država i centralne banke 57.552.240 40.798.765 16.753.474 0

Teritorijalne autonomije i lokalna samouprava

821.420 821.420 0 0

Javna administrativna tela 0 0 0 0

Međunarodne razvojne banke 4.981.523 0 4.981.523 0

Međunarodne organizacije 0 0 0 0

Banke 2.773.373 2.407.931 365.441 0

Privredna društva 146.489.925 96.607.505 49.882.420 0

Fizička lica 38.383.715 35.215.886 3.167.829 0

Pokrivene obveznice 0 0 0 0

Otvoreni investicioni fondovi 0 0 0 0

Ostale izloženosti 31.737.302 9.376.003 22.343.659 17.640

Dospela nenaplaćena potraživanja

20.193.710 14.699.522 5.494.188 0

Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima

12.645.981 12.645.981 0 0

Ukupno 315.579.189 212.573.013 102.988.534 17.640

25

5.1.3.2 Rezidenti

Klasa

Bruto/neto Srbija

Zapadna Srbija

Vojvodina Centralna

Srbija Beograd

centralne banke

bruto 332.277 295.835 460.704 246.077 56.217.345

neto 332.277 295.835 460.704 246.077 56.217.345


bruto 722.425 0 98.994 2 0

neto 707.976 0 98.350 2 0

razvojne banke

bruto 0 0 0 0 0

neto 0 0 0 0 0

Banke bruto 0 0 0 0 6.979

neto 0 0 0 0 6.501

Privredna

bruto 6.971.966 7.766.933 50.233.239 5.371.371 76.032.665

neto 6.688.915 7.618.264 48.785.809 5.244.952 72.972.476

bruto 4.570.673 4.455.362 6.532.561 4.973.126 17.816.797

neto 4.243.652 4.102.868 6.176.237 4.707.951 16.480.495

hipotekama na nepokretnostima

bruto 1.236.637 992.351 1.851.830 1.154.206 7.328.744

neto 1.194.318 961.581 1.779.446 1.109.620 7.017.648

Dospela

bruto 1.373.053 2.498.773 3.399.681 639.008 11.059.742

neto 132.514 2.092.577 956.733 58.674 3.005.467

Ostale

bruto 1.140 3.817 21.949 10.714 31.698.811

neto 965 3.630 21.539 10.199 28.948.337

Ukupno bruto 15.208.171 16.013.071 62.598.958 12.394.504 200.161.083

neto 13.300.617 15.074.755 58.278.818 11.377.475 184.648.269

26

5.1.3.3 Nerezidenti

Bruto/neto Zemlje EU Zemlje izvan EU

Ostale zemlje

bruto 0 0 0

neto 0 0 0


bruto 0 0 0

neto 0 0 0

banke

bruto 1,001,383 3,980,141 0

neto 1,001,383 3,980,141 0

Banke bruto 859,534 1,906,860 0

neto 857,849 1,905,587 0

bruto 113,753 0 0

neto 96,690 0 0

bruto 25,018 10,179 0

neto 24,413 6,344 0

hipotekama na nepokretnostima

bruto 16,817 65,395 0

neto 11,772 64,537 0

bruto 1,221,775 1,662 14

neto 1,184,602 0 0

bruto 872 0 0

neto 854 0 0

Ukupno bruto 3,239,152 5,964,237 14

neto 3,177,563 5,956,609 0

27

5.1.3.4 DCB i TALS

SEKTOR

Država i centralne banke Teritorijalne autonomije i lokalna

samouprava

bruto izlozenost

neto izlozenost

isp.vrednosti bruto

izlozenost neto

izlozenost isp.vrednosti

CENTRALNA BANKA 30.383.565 30.383.565 0 0 0 0

REPUBLICKI ORG 27.168.675 27.168.675 0 0 0 0

AUTONOMNA POKRAJINA - POKRAJINSKI ORGANI I JAVNE SLUZBE

0 0 0 821.420 806.328 5.341

Ukupno 57.552.240 57.552.240 0 821.420 806.328 5.341

5.1.3.5 delatnosti MRB i B

SEKTOR

Međunarodne razvojne banke Banke

bruto izlozenost

neto izlozenost

isp.vrednosti bruto

izlozenost neto


BANKE 0 0 0 1.596 1.579 10

DRUSTVA ZA OSIGURANJE 0 0 0 167 163 1

PENZIJSKI FONDOVI 0 0 0 407 404 3

POVEZ FO KOJA ULAZE U KRUG KONSOLIDACIJE

0 0 0 3.656 3.201 0

STRANE BANKE 0 0 0 2.675.464 2.672.506 2.369

EKSTERITORIJALNE ORGANIZACIJE

4.981.523 4.981.523 0 0 0 0

POV.STR.LICA NEKONSOL 0 0 0 92.083 92.083 0

Ukupno 4.981.523 4.981.523 0 2.773.373 2.769.936 2.383

28

5.1.3.6 PD i FL

SEKTOR

Izlozenost prema privrednim drustvima Izlozenost prema fizickim licima

bruto izlo enost

neto izlozenost

isp.vrednosti bruto izlo enost

neto izlo enost

isp.vrednosti

DRUGA FINANSIJSKA DELATNOST

8.808 8.808 0 1 1 0

HOLDING KOM.I OST.USL KRED

3.022.558 2.992.874 19.634 2 2 0

povez FO koje ulaze u k konsol

1.028.728 1.008.964 6.675 0 0 0

JP HOTELI,RES.,SAOB. I VEZE

6.790.053 6.645.629 44.152 0 0 0

DR.PRED POLJOPRIVREDA 6.356.189 6.257.283 41.212 92.038 86.669 598

DR.PRED RUDARSTVO 50.418.509 48.701.989 325.915 921.677 887.045 5.973

DR.PRED EL.ENERGIJA 293.319 279.313 1.907 653 648 4

DR.PRED- GRADJEVINARSTVO

8.839.792 8.641.705 56.136 153.863 150.382 1.000

DR.PRED TRGOVINA NA VEL I M

46.452.606 43.964.511 301.532 1.969.160 1.878.692 12.791

DR.PRED HOTELI,RESTORANI

17.638.425 17.396.405 114.693 386.024 372.260 2.507

DR.PRED NEKRETNINE 5.262.914 5.152.802 34.178 277.218 269.209 1.800

PREDUZETNICI -PRIV SUBJ 122.752 121.659 798 557.494 540.156 7.446

REPUBLICKI ORG 4.549 4.549 0 0 0 0

DOMACA FIZICKA LICA 0 0 0 33.642.909 31.197.772 694.399

STRANA FIZICKA LICA - REZ 0 0 0 5.426 1.986 366

STRANA PRAVNA L (OSIM BANAKA)

113.753 96.690 740 3.325 3.259 22

STRANA FIZICKA LICA 0 0 0 31.998 27.623 171

Reg. poljoprivredni proizvodja 73.226 71.303 1.922 295.637 280.749 8.603

PR.L I KOM.NE FINANS.IZ BUDZET

63.745 62.622 415 45.654 44.868 293

DRUGA PRAVNA LICA U STECAJU

0 0 0 637 637 0

Ukupno 146.489.926 141.407.106 949.909 38.383.716 35.741.958 735.973

5.1.3.7 ene hipotekama na nepokretnostima

SEKTOR

Izlozenosti obezbedjene hipotekama na nepokretnostima

bruto izlozenost neto


PREDUZETNICI -PRIV SUBJ 6.765 6.257 178

DOMACA FIZICKA LICA 12.547.677 12.047.193 52.361

STRANA FIZICKA LICA - REZ 3.641 3.626 15

STRANA FIZICKA LICA 82.212 76.309 343

REG.POLJOPRVIREDNI PROIZVODJACI

5.686 5.537 149

Ukupno 12.645.981 12.138.922 53.046

29

5.1.3.8 DNP i OI

Sektor

Dospela nenaplaćena potrazivanja Ostale izlozenosti

bruto izloženost

neto izloženost

isp.vrednosti bruto

izloženost neto

izloženost isp.vrednosti

BANKE 0 0 0 14.097.486 12.203.270 1.893.351

PENZIJSKI FONDOVI 81 0 81 0 0 0

DRUGA FINANSIJSKA DELATNOST 39 3 36 996 907 89

HOLDING KOM.I OST.USL KRED 818.871 665 3.044 2.295.931 2.250.013 14.929

POVEZANE FO KOJE ULAZE U KRUG KONSOLIDACIJE

0 0 0 20 20 0

JP TRGOVINA NA VELIKO I MALO 6 0 6 0 0 0

DR.PRED POLJOPRIVREDA 123.012 0 99.328 32 2 0

DR.PRED RUDARSTVO 4.935.318 1.260.649 2.240.649 0 0 0

DR.PRED EL.ENERGIJA 23 2 21 0 0 0

DR.PRED- GRADJEVINARSTVO 6.145.124 3.941.975 1.309.376 0 0 0

DR.PRED TRGOVINA NA VEL I M 4.547.473 772.863 2.388.545 70.676 68.730 460

DR.PRED HOTELI,RESTORANI 137.812 1.688 108.843 0 0 0

DR.PRED NEKRETNINE 654.104 85.892 99.054 10.818.696 10.400.448 0

PREDUZETNICI -PRIV SUBJ 75.519 13.567 53.367 2.020 0 0

FOND OBAV.SOCIJ.OSIGURANJA 0 0 0 47 47 0

lok samouprava - opstinski org 0 0 0 1.321 1.321 0

FIN IZ BUDZETA,DRUSTV DEL 0 0 0 1 1 0

DOMACA FIZICKA LICA 1.518.597 167.555 1.185.603 552.283 341.745 1.816

STRANA FIZICKA LICA - REZ 2.490 1.096 1.045 0 0 0

STRANE BANKE 421.340 389.739 2.740 3.802.828 3.628.702 0

STRANA PRAVNA L (OSIM BANAKA)

16 0 9 7.063 7.046 6

STRANA FIZICKA LICA 2.030 0 2.003 0 0 0

POV.STR.LICA NEKONSOL 800.066 794.863 5.202 0 0 0

REG. POLJOPRIV. PROIZVODJACI 38 0 38 0 0 0

DR. KOMITENTI KOJI SE NEFINANSIRAJU IZ BUDZETA

236 7 229 4.223 3.912 27

PR.L I KOM.NE FINANS.IZ BUDZET 4.967 3 4.964 83.680 79.361 544

DRUGA PRAVNA LICA U STECAJU 6.548 0 6.548 0 0 0

Total 20.193.710 7.430.567 7.510.731 31.737.303 28.985.525 1.911.222

30

5.1.3.9 u

OPIS ROČNOST

Neodređena rocnost

Između 0 i 14 dana

Između 15 i 30 dana






Preko 1825 dana

Ukupno

Država i centralne banke

Bruto 27.570.442 5.045.028 0 783.916 1.149.009 2.551.359 2.372.431 1.326.581 0 40.798.765

Neto 27.570.442 5.045.028 0 783.916 1.149.009 2.551.359 2.372.431 1.326.581 0 40.798.765


Bruto 0 16.903 0 0 0 0 0 596.534 207.984 821.421

Neto 0 16.565 0 0 0 0 0 585.939 203.824 806.328

Banke Bruto 2.407.043 889 0 0 0 0 0 0 0 2.407.932

Neto 2.406.584 876 0 0 0 0 0 0 0 2.407.460

Privredna društva

Bruto 4.217.613 927.953 833.005 11.974.930 3.898.317 16.202.924 15.141.246 25.693.350 17.718.167 96.607.505

Neto 3.881.539 893.098 758.357 11.122.547 3.754.668 15.547.422 14.453.953 25.039.202 17.401.542 92.852.328

Fizička lica Bruto 2.099.027 164.893 14.586 182.805 986.732 1.143.269 3.382.088 9.963.659 17.278.827 35.215.886

Neto 1.885.090 142.404 13.721 162.395 531.866 1.069.844 3.020.144 9.428.937 16.426.626 32.681.027

Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima

Bruto 0 0 19 170 667 4.111 15.223 195.674 12.430.117 12.645.981

Neto 0 0 19 142 618 4.094 15.065 184.499 11.934.486 12.138.923


Bruto 3.000.061 6.322.635 115.229 1.625.936 651.813 109.278 926.815 1.076.636 871.119 14.699.522

Neto 197.915 252.665 97.462 512.205 193.202 91.694 440.703 607.532 274.185 2.667.563

Ostale izloženosti

Bruto 7.006.634 268.754 0 3.146 407.106 6.252 26.117 1.657.994 0 9.376.003

Neto 4.307.622 263.349 0 3.076 398.745 5.948 25.258 1.625.175 0 6.629.173

31

5.1.3.10 u Vanbilansne stavke

OPIS ROČNOST Neodređena rocnost

Između 0 i 14 dana







Preko 1825 dana

Ukupno

Država i centralne banke

Bruto 3.925.389 0 0 0 0 0 0 1.616.554 11.211.530 16.753.473

Neto 3.925.389 0 0 0 0 0 0 1.616.554 11.211.530 16.753.473 Izlozenost prema medjunarodnim razvojnim bankama

Bruto 0 0 0 0 0 0 0 4.981.523 0 4.981.523

Neto 0 0 0 0 0 0 0 4.981.523 0 4.981.523

Banke

Bruto 26.589 2.147 0 48.679 68.417 59.206 3.782 156.623 0 365.443

Neto 26.416 2.133 0 48.357 67.972 58.238 3.757 155.604 0 362.477

Privredna društva

Bruto 30.476.809 1.269.075 375.133 2.937.165 2.572.046 4.487.070 3.017.686 3.827.018 920.418 49.882.420

Neto 29.860.872 1.186.889 368.121 2.739.133 2.499.344 4.306.597 2.962.269 3.726.982 904.571 48.554.778

Fizička lica

Bruto 2.709.881 22.523 14.281 126.145 74.875 125.298 68.937 18.376 7.513 3.167.829

Neto 2.616.652 21.346 13.996 123.500 72.990 118.938 67.999 18.149 7.362 3.060.932


Bruto 2.458.201 611.860 26.008 119.869 120.836 207.371 137.337 1.546.591 266.115 5.494.188

Neto 2.412.550 605.742 20.343 118.035 75.929 175.310 102.662 1.051.633 200.800 4.763.004

Ostale izloženosti

Bruto 22.343.178 5.996 1.757 9.887 0 481 0 0 0 22.361.299

Neto 22.338.976 5.919 1.312 9.809 0 337 0 0 0 22.356.353

32

5.1.3.11 Promene u ispravkama vrednosti

OPIS Krediti i depoziti

Kamate i naknade

Ostali plasmani

Ostala potraživanja

Ukupno bilans

Vanbilansna potraživanja

Ukupno

Stanje na pocetku godine

3.848.520 416.823 872.997 35.196 5.173.536 638.685 5.812.221

Nove ispravke vrednosti

4.988.391 335.041 814.818 24.521 6.162.771 996.797 7.159.568

Ukidanje ispravke vrednosti

(2.568.826) (246.981) (258.562) (4.382) (3.078.751) (902.144) (3.980.895)

Otpisi (205) - - - (205) - (205)

Kursne razlike 170.493 17.771 54.041 946 243.251 38.683 281.934

Ostale promene

- - -

- - - -

Stanje na dan 31. decembra

6.438.373 522.654 1.483.294 56.281 8.500.602 772.021 9.272.623

33

5.1.3.12

Naziv sektora A B V G D NEKLASIFIK

OVANI UKUPNO

SEKTOR FINANSIJA I

OSIGURANJA 2,023,729 4,521,428 57,458 24 916,178 45,408,534 52,927,351

SEKTOR JAVNIH PREDUZECA

5,685,921 0 1,104,139 0 0

6,790,060

SEKTOR DRUGIH PREDUZECA

38,936,724 80,265,275 16,756,324 9,296,872 10,368,463 11,362,048 166,985,706

SEKTOR PREDUZETNIKA

323,892 346,478 16,728 5,723 69,793 1,936 764,550

JAVNI SEKTOR 100,365 722,425 0 0 0 27,226,463 28,049,253

SEKTOR STANOVNISTVA

40,588,830 514,986 395,091 2,958,706 3,447,758 263,859 48,169,230

SEKTOR STRANIH LICA

1,179,053 86,023 535,093 19,548 181,904 11,012,080 13,013,701

PRIVATNA DOMACINSTVA

SA ZAPOSLENIM LICIMA I

REGISTROVANI POLJOPRIVREDNI

PROIZVODJACI

352,775 0 15,449 0 5,529 834 374,587

SEKTOR DRUGIH KOMITENATA

11,024 116,806 18 69,079 11,563 1,200 209,690

Ukupno 89,202,313 86,573,421 18,880,300 12,349,952 15,001,188 95,276,954 317,284,128

Od cega dospela nenaplacena potrazivanja

802,930 2,900,399 2,123,251 3,135,721 11,231,409

20,193,709

Obracunata posebna rezerva

za procenjene gubitke

0 1,369,688 1,910,340 2,896,897 14,781,597

20,958,522

Potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke po bilasnim I

vanbilasnim stavkama

0 847,315 1,704,912 2,180,960 7,964,956

12,698,143

Ispravka vrernosti bilasne aktive I rezervisanja po

vanbilasnim stavkama

5,202 18,856 10,099 743,815 6,762,489

7,540,461

Napomena : Bruto izlozenost vanbilasnih stavki je data pre primene faktora konverzije

34

5.1.4 Eksterni kreditni rejtinzi

prema rizi nosti zemlje u esnika sporazuma o zvaniodre ene i objavljene od strane OECD1-a. Banka trenutno koristi kreditne rejtinge Moody's Investor Service Ltd, One Canada Square, Canary Wharf - London E14 5FA, a na Srbije g. br. 1370 od 28.02.2012. godine i sprovodi mapiranje kreditnih rejtinga na osnovu liste koju na svojoj web prezentaciji objavljuje NBS2.

Mapiranje klasifikacije

Klasifikacije prema rizi nosti zemlje u esnika sporazuma o zvani

kreditiranju izvoza Ponderi kreditnog rizika

0 0%

1 0%

2 20%

3 50%

4 100%

5 100%

6 100%

7 150%

1 http://www.oecd.org/document/49/0,2340,en_2649_34171_1901105_1_1_1_1,00.html. 2 http://www.nbs.rs/internet/cirilica/55/55_5/index.html

35

5.1.5

enja ozna avaju instrumente

materijalne i

enjem Banka aju neizmirenja

aja koji se odnosi na tog

- unov ene imovine, ili

- iznosom razlike izmeBanke;

Instrumenti enjem Banka

anje odre enog iznosa Banci u sludrugog ugovorenog kreditnog doga

pribavljanja, pra

im principima: 1) Obezbediti sveobuhvatan portfolio likvidnih i pouzdanih sredstava obezbe enja

su ispunjeni slede i uslovi:

- Sredstvo obezbe im zakonskim propisima i u potpunosti dokumentovano, a ugovorni odnos obezbe uje unovobezbe

- Mogu a je realizacija sredstva obezbe anja u razumnom vremenu;

- Vrednost sredstva obezbe enja je stabilna tokom vremena;

- Stepen korelacije izme

obezbe uju:

-

- en i neosporiv;

- avaju da je

jednostranslu u na

anje.

36

- da se sredstvo obezbe merodavnim pravom;

2) Diversifikovati sredstava obezbe enja u cilju upravljanja rizikom koncentracije enja.

3) Vrednovati sredstava obezbe enja primenom diskontnih faktora koji zavise od tipa sredstava obezbe enja.

Umanjenja vrednosti su potrebna zbog: a) smanjenja vrednosti usled amortizacije odre enih vrsta imovine; b) smanjenja vrednosti za slu aj prodaje u kratkom roku; c) ograni d) postojanja rizika od prevare za odre ene tipove instrumenata

obezbe enja; e) Za razli ite tipove obezbe enja predvi ena su razli ita umanjenja vrednosti (discount) jer svaki od tipova obezbe enja nosi razli it nivo rizika za Banku.

o odobravanju sredstava, sredstvo obezbe enja nema presudnu ulogu, ve Banka prvenstveno polazi od finansijske sposobnosti klijenta. Osnovni tipovi obezbe

- garancije;

- jemstva;

- gotovinski depozit;

- zaloga na hartijama od vrednosti.

imovine. Osiguranje se zaklju uje sa osiguravaju om ku om prihvatljivom za Banku. Kod stambenih kredita, neophodno je osiguranje nepokretnosti koja je predmet

Procena fer vrednosti sredstava obezbe enja je zasnovana na vrednosti instrumenta obezbeodre uje se potrebna fer vrednost instrumenta obezbe enja. Ponovna procena i pra enje svakog sredstva obezbe enja je obavezna i sprovodi se

Procenu obavlja nezavisni procenjiva prihvatljiv za Banku. Procene analizira

enja i ukoliko oceni potrebnim, zahteva dodatna sredstva obezbe enja u skladu sa ugovorima. Pri obra unu kapitalnog zahteva za kreditni rizik, Banka koristi isklju ivo instrumente

kapitala vezano za primenu standardizovanog pristupa.

h pri obra unu kapitalnog zahteva za kreditni rizik, Banka je koristila gotovinske depozite, pri emu je aktiva ponderisana kreditnim rizikom prilogo avana primenom jednostavnog metoda na na in propisan Odlukom o adekvatnosti kapitala. Bilansno netiranje eni kao

37

405

9.945 miliona dinara).

centralne banke odre en je u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala koju propisuje Narodna banka Srbije i iznosio je 0%. Ponderi kreditnog rizika za potraodre eni su u skladu sa odredbama Odluke o adekvatnosti kapitala i u skladu sa nivoom kreditnog kvaliteta odre enog na bazi klasifikacije prema rizi nosti zemlje u esnika sporazuma o zvani se objavljuje od strane OECD-a.

ka lica (205,82 miliona dinara).

celokupan iznos odnosi se na Societe Generale Paris.

5.1.5.1

(u hilj. dinara) Instrumenti nematerijalne kreditne

Garancije Kreditni derivati

banke

9.945.455 0

Banke 405.294 0

Instrumenti materijalne kreditne

Jednostavni metod

Ostali instrumenti materijalne

Banke 10.689.103 0

Privredna 1.857.980 0

205.821 0

lica

38

5.1.5.2 ena instrumentima materijalne i nematerijale

Klasa izlozenosti Bilans/Vanbilans

Izlozenost pokrivena

materijalnim instrumentima

Izlozenost pokrivena

nematerijalnim instrumentima

1. DRŽAVA I CENTRALNE BANKE B 0 0

1. DRŽAVA I CENTRALNE BANKE V 0 0

2. TERITORIJALNA AUTONOMIJA I LOKALNA SAMOUPRAVA

B 0 0

2. TERITORIJALNA AUTONOMIJA I LOKALNA SAMOUPRAVA

V 0 0

3.MEĐUNARODNE RAZVOJNE BANKE B 0 0

3.MEĐUNARODNE RAZVOJNE BANKE V 0 0

6.BANKE B 0 0

6.BANKE V 0 0

7. PRIVREDNA DRUŠTVA B 10.987.758 9.945.455

7. PRIVREDNA DRUSTVA V 1.459.988 15.240

8.FIZICKA LICA B 252.102 0

8.FIZICKA LICA V 52.195 0

9. IZLOZENOSTI OBEZBEĐENE HIPOTEKAMA NA NEPOKRETNOSTIMA

B 0 0

9. IZLOŽENOSTI OBEZBEĐENE HIPOTEKAMA NA NEPOKRETNOSTIMA

V 0 0

10. DOSPELA NENAPLAĆENA POTRAŽIVANJA

B 0 0

10. DOSPELA NENAPLAĆENA POTRAŽIVANJA

V 861 0

14. OSTALE IZLOŽENOSTI B 0 390.054

14. OSTALE IZLOŽENOSTI V 0 0

5.1.5.3

Klasa izloženosti Kreditna zaštita Neto izloženost

Država i centralne banke pre 57.552.239

nakon 67.497.693

Teritorijalne autonomije i lokalne samouprave

pre 806.328

nakon 806.328

Međunarodne razvojne banke pre 4.981.523

nakon 4.981.523

Banke pre 2.769.937

nakon 3.175.231

Privredna drustva pre 141.407.106

nakon 118.998.665

Fizička lica pre 35.741.959

nakon 35.437.662

Izlozenosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima

pre 12.138.922

nakon 12.138.922

Dospela nenaplaćena potraživanja pre 7.430.567

nakon 7.429.706

Ostale izloženosti pre 28.985.524

nakon 41.348.375

39

5.2 Rizik druge ugovorne strane

Rizik druge ugovorne strane se u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala transakciji pre

kona nog poravnanja nov anih tokova transakcije, odnosno izmirenja nov anih obaveza po toj transakciji. Okvirom za upravljanje ovim rizicima obuhva ene su sve transakcije dilerskog poslovanja sa finansijskim derivatima. U skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala B unava kapitalni zahtev za rizik druge ugovorne strane po osnovu slede ih pozicija iz knjige trgovanja i bankarske knjige: - finansijskih derivata; - kreditnih derivata (iz knjige trgovanja); - transakcija po osnovu repo i obrnutih repo ugovora; - transakcija davanja ili uzimanja u zajam hartija od vrednosti ili robe; - transakcija kreditiranja trgovine hartijama od vrednosti i - transakcija sa dugim rokom izmirenja.

finansijskih derivata Banka izra unava primenom metoda teku e izlo enosti. Prilikom izraBanka upotrebljava hipoteti ke iznose koji predstavljaju odgovaraju u meru rizika druge ugovorne strane.

unava kao zbir: - teku ija je vrednost pozitivna, koji predstavlja teku - derivata (za ugovore ija je vrednost negativna, teku i - a ugovorne obaveze, koja se dobija kada se hipoteti ka vrednost glavnice svakog ugovora

rzije 1% (za ugovore koji se odnose na valute i sa preostalim rokom dospe a do 1 godine).

5.3

Banka evidentira u knizi trgovanja, kao i one koji pripadaju bankarskoj knjizi.

finansijskim instrumentima koji se vode u toj knjizi i za koje ne postoje ograni enja da se njima trguje, niti postoje ograniplasmane koji su pribavljani radi ostvarivanja dobiti iz razlike izmedju nabavne i prodajne cene, odnosno na osnovu drugih promena cena u kratkom vremenskom periodu. Pozicije u knjizi trgovanja evidentiraju se dnevno po fer vrednosti.

zbiru: Kapitalnog zahteva za cenovni rizik za poslovne aktivnosti iz knjige trgovanja Kapitalnog zahteva za devizni rizik za sve poslovne aktivnosti Kapitalnog zahteva za robni rizik za sve poslovne aktivnosti

40

U skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala Banka preuzima i izra unava kapitalni

kih i vlasni kih hartija od vrednosti. Pri izra unavanju kapitalnog zahteva za cenovni rizik, neto pozicija u svakoj pojedina noj hartiji od vrednosti rasporedjenoj u knjizi trgovanja, izra unava se kao razlika izmedju duge i kratke pozicije u toj hartiji, uz netiranje samo u slu aju identi ne hartije. Za potrebe izra unavanja kapitalnog zahteva za cenovni rizik, pozicije u finansijskim derivatima prikazuju se kao kombinacija dugih i kratkih pozicija u hartijama od vrednosti koje su predmet ugovora i/ili hipoteti kih dugih i kratkih pozicija. Za izra unavanje Banka primenjuje metod dospe a. Kapitalni zahtev se izra unava odvojeno za svaku pojedina nu valutu, a ukupni

kih hartija od vrednosti jednak je zbiru kapitalnih zahteva za svaku pojedina nu valutu.

kim hartijama od vrednosti rasporedjuje u klase i zone dospe a prema preostalom periodu do dospe a i kuponskoj (kamatnoj) stopi.

dgovaraju im ponderom za tu klasu dospe a. Za svaku klasu dospe a, posebno se sabiraju sve ponderisane duge pozicije i sve ponderisane kratke pozicije.

vlasni ke hartije od vrednosti kojima se trguje na Berzi. Kapitalni zahtev za devizni rizik se izraotvorene devizne pozicije. Ukupna neto otvorena devizna pozicija Banke predstavlja apsolutnu vrednost ukupne duge odnosno ukupne kratke devizne pozicije Banke, zavisno od toga koja je apsolutna vrednost ve a. U obracun neto otvorene devizne pozicije uklju uju se sledeci elementi: - neto spot pozicije, koja predstavlja razliku izmedju devizne imovine (umanjene za ispravku vrednosti) i deviznih obaveza u toj valuti (uklju uju i i nedospele kamate); - neto forvard pozicije, koja predstavlja razliku izmedju svih iznosa koji e biti primljeni i svih iznosa koji e biti placeni po osnovu valutnih forvard ugovora, uklju uju i i valutne fju ers ugovore i glavnicu valutnih svopova koja nije uklju ena u spot poziciju; - neopozivih garancija, nepokrivenih akreditiva i sli nih vanbilansnih stavki na osnovu kojih anje a postoji verovatno a da ta sredstva ne e mo i da nadoknadi; - neto delta ekvivalenta svih valutnih opcija i - , a iji je predmet ugovora iskazan u stranoj valuti. U skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala po transakcijama sa finansijskim derivatima Banka koristi slede

gotovinu garancije

41

Za izra unavanja nivoa mogu Banka koristi pondere kreditnog rizika in da se ponder kreditnog rizika

odredu nika). Kapitalni zahtev za robni rizik - Banka u svom poslovanju nije izlo ena robnom riziku jer ne obavlja poslovne aktivnosti i nema pozicije u robi.

5.4 Operativni rizik

Banka za potrebe obra una kapitala za pokri e izlo enosti operativnom riziku primenjuje pristup osnovnog indikatora. Osnov obra una po datom pristupu je

enosti, obra unatog na osnovu relevantnih neto

se ra Releventan indikator za merenje kapitala za pokri e operativnog rizika predstavljaju neto prihodi od kamata i nekamatni neto prihod kao:

- prihodi i rashodi od kamata; - prihodi od dividenti i u a; - prihodi i rashodi od naknada i provizija, - dobici i gubici po osnovu prodaje hartija od vrednosti; - prihodi i rashodi od promene vrednosti hartija od vrednosti; - prihodi i rashodi od kursnih razlika; - ostali prihodi iz redovnog poslovanja.

U izra uju se:

- rashodi indirektnih otpisa plasmana bilansnih potra ivanja; - rashodi rezervisanja za vanbilansne pozicije; - tre im licima); - realizovani dobici/gubici od prodaje finansijske imovine koja nije namenjena trgovanju; - ostali prihodi koji ne poti u iz redovnog poslovanja Banke.

Ukoliko je za bilo koju od prethodne tri godine, indikator izlo enosti bio negativan ili jednak nuli, taj iznos se ne uklju uje u izra unavanje se prosek izra unava kao odnos zbira pozitivnih vrednosti indikatora izlo enosti i broja godina u kojima su ostvarene pozitivne vrednosti tog indikatora.

KAPITALNI ZAHTEV

2011 2010 2009

1 2 3 4

7.658.422 8.801.520 9.438.049 1.294.900

42

5.5 Kamatni rizik

Kamatni rizik je rizik od mogu eg nastanka negativnih efekata na kapital i na finansijski rezultat Bkamatnog rizika u bankarskoj knjizi su: a) Neuskla enost u ponovnom odre ivanju kamatne stope ili u dospe ima razli itih pozicija plasmana i obaveza (reprising risk) b) Promena oblika krive prinosa, odnosno promena relacija izmedju kamatnih stopa razli itih ro nosti (yield curve risk) c) Primena razli itih referentnih kamatnih stopa kod kamatno osetljivih pozicija plasmana i izvora finansiranja (basis risk) d) enja opcija ugra enih u razlipovla enje oro enih depozita ili prevremena otplata kredita (optionality risk). Merenje uticaja kamatnog rizika na ekonomsku vrednost kapitala Uticaj kamatnog rizika na kapital meri se izra unavanjem osetljivosti ekonomske vrednosti kapitala B kamatnih stopa. Ispitivanje uticaja

o ekivanih budu ih tokova gotovine, izra unatih kao razlika izmevrednosti budu ih tokova gotovine svih bilansnih pozicija aktive i pasive, kao i odre Izra unavanje osetljivosti ekonomskog kapitala Bpodrazumeva projekciju tokova gotovine u skladu sa datumom ponovnog odre ivanja kamatne stope za pozicije aktive i pasive sa varijabilnom kamatnom stopom ili u skladu sa amortizacionim planom za sve pozicije aktive i pasive sa fiksnom kamatnom stopom i za nekamatnosne pozicije plasmana i obaveza. Pozicije sa fiksnom kamatnom stopom u bankarskoj knjizi su one pozicije kod kojih je stopa poznata i nepromenljiva sve vreme trajanja proizvoda. Sve beskamatne pozicije se tretiraju kao pozicije sa 0% fiksnom kamatnom stopom. Svi kamatonosni proizvodi kod kojih se kamatna stopa moze menjati u zavisnosti od promena

kamatnom stopom. U procesu merenja kamatnog rizika, tokovi gotovine za plasmane i obaveze sa fiksnom kamatnom stopom odredjuju se u skladu sa preostalom ro u i ugovornim planom otplate, uzimaju i u obzir u odredjenim slu ajevima i statisti ko modeliranje tokova gotovine. Tokovi gotovine za plasmane i obaveze sa varijabilnom kamatnom stopom odredjuju se u skladu sa datumom ponovnog odre ivanja kamatne stope ili datumom dospe a. Standardna metodologija Societe Generale Grupe zahteva izra unavanje uticaja pove

potpunosti ispitao uticaj promene kamatnih stopa na ekonomski kapital Banke

stopa, izmeriti i uticaj neparalenog pomeranja, odnosno uticaj promene relacija izmedju kamatnih stopa razli itih ro nosti, razli ito kretanje aktivnih i pasivnih kamatnih stopa, kao i pove Merenje uticaja kamatnog rizika na ekonomski kapital Bi ro nost posebno, kao i kumulativno za sve valute i ro nosti u bankarskoj knjizi.

43

Merenje uticaja kamatnog rizika na finansijski rezultat Uticaj kamatnog rizika na finansijski rezultat Banke meri se izra unavanjem

periodu od godinu dana. Za merenje uticaja kamatnog rizika na neto kamatnu marginu neophodno je izvr iti projekciju budu ih tokova gotovine za sve pozicije aktive i pasive u skladu sa datumom ponovnog odre ivanja kamatne stope ili datumom dospe a. Na bazi projekcije tokova gotovine u skladu sa datumom ponovnog odre ivanja kamatne stope ili datumom dospe a dobija se informacija o veli ini

kamatne stope u odre enom vremenskom periodu, kao i o velirizika promene kamatnih stopa. Uticaj promene kamatnih stopa na finansijski rezultat izra unava se upotrebom razli itih scenarija za budukamatnih stopa i njihovom primenom na neto otvorene kamatne pozicije u periodu do godinu dana

5.6 Izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja u bankarskoj knjizi U okviru svoj redovnog poslovanja banka je izvršila ulaganje učestvujući u osnivanju tri pravna lica na teritoriji Republike Srbije:

SoGeLease Srbija d.o.o. Beograd u kojem matično pravno lice (SGS) ima 100% učešća u kapitalu;

Društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom Societe Generale Penzije a.d. Beograd u kome SGS ima 49% učešća u kapitalu i

Societe Generale Osiguranje a.d. Društvo za životno osiguranje Beograd, u kome SGS ima 49% učešća u kapitalu.

Osnivanje gore pomenutih privrednih društava motivisano je strateškim ciljevima, kako bi se klijentima ponudio pun spektar finansijskih usluga. Sticanje vlasničkih hartija od vrednosti u SWIFT, Brisel, Belgija, nastalo je dodeljivanjem akcija od strane pomenute institucija, a na osnovu učešća SGS u SWIFT sistemu međunarodnih plaćanja. Sticanje udela u Beogradskoj berzi, Beograd, Republika Srbija i Tržištu novca, Beograd, Republika Srbija nastalo je na osnovu zakonskih rešenja koja regulišu oblast berzanskog poslovanja i tržišta novca kao i učešće banaka u berzanskom poslovanju i na tržištu novca.

44

Pregled neto izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja u bankarskoj knjizi (u hiljadama dinara)

Lice prema kome je Banka izložena

Opis tipa ulaganja

Namera ulaganja

Učešće u kapitalu drugog lica

Iznos neto izloženosti

SoGeLease Srbija d.o.o. Beograd

Učešće u kapitalu povezanog lica

Strateško ulaganje

100% 85.984

Društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom Societe Generale Penzije a.d. Beograd

Akcije povezanog lica

Strateško ulaganje

49% 160.678

Societe Generale Osiguranje a.d. Društvo za životno osiguranje Beograd

Akcije povezanog lica

Strateško ulaganje

49% 96.731

Society for Worldwide Interbank Financial Telecommunication – SWIFT, Brisel, Belgija

Akcije Ostalo - 2.245

Beogradska berza, Beograd, Srbija

Udeo Ostalo - 906

Tržište novca, Beograd, Srbija Udeo Ostalo - 0 UKUPNO: 346.544

Udeo novca, Beograd, Srbija ima nominalnu vrednost od 89 hiljada

ispravkom vrednosti svela vrednost svog udela u ovoj instituciji na 0 dinara.

Struktura vlasničkih ulaganja u bankarskoj knjizi (u hiljadama dinara)

Knjigovodstvena vrednost

Fer vrednost vrednost

a berzi, a ne nalaze se u dovoljno diverzifikovanim portfolijima

- - -

- - - 343.393 3.151 -

UKUPNO: 343.393 3.151 -

www.societegenerale.rs.

http://www.societegenerale.rs/

45

6 BANKARSKA GRUPA I ODNOS IZME U MATI NOG I PODRE

Bankarska grupa (u nog pravnog lica ),

zavisnog pravnog lica SoGeLease Srbija d.o.o. Beograd u kojem mati no pravno lice ima 100% u a u kapitalu i pdobrovoljnim penzijskim fondom Societe Generale Penzije a.d. Beograd i Societe

no pravno lice ima 49% u a u kapitalu. Konsolidovani izvestaji sa injeni u skladu sa Me unarodnim ra unovodstvenim standardima, odnosno Me unarodnim standardima finansijskog izve tavanja su identi ni onima koji su sa injeni u skladu sa Odlukom o kontroli bankarske grupe na konsolidovanoj osnovi. Prilikom izrade konsolidovanih finansijskih izve taja kori eni su slede i metodi konsolidacije:

Metod pune konsolidacije je kori en za konsolidaciju sa povezanim pravnim licem Sogelease Srbija d.o.o

Metod udela je kori en za konsolidaciju sa pridru enim pravnim licima Dru tvom za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom Societe Generale Penzije a.d. Beograd i Societe Generale Osiguranje a.d. Dru tvo za ivotno osiguranje Beograd

Documents

OBJAVLJIVANJE PODATAKA I INFORMACIJA BANKE...2012/12/31 · 2.1 Svrha i ciljevi strategije i politika upravljanja rizicima Strategija i politike usmerene su na definisanje globalnih