OBLICI DRŽAVE

OBLICI DROBLICI DRŽAVEŽAVE

OBLIK DRŽAVE JE NAČIN NA KOJI JE DRŽAVA OBLIK DRŽAVE JE NAČIN NA KOJI JE DRŽAVA ORGANIZOVANA, TJ. SASTAV I VEZE NJENIH ORGANA, ORGANIZOVANA, TJ. SASTAV I VEZE NJENIH ORGANA, KAKO MEĐU SOBOM TAKO I SA NARODOMKAKO MEĐU SOBOM TAKO I SA NARODOM

1.1. OBLICI DRŽAVNE VLASTI (SISTEM JEDINSTVA I PODELE OBLICI DRŽAVNE VLASTI (SISTEM JEDINSTVA I PODELE VLASTI)VLASTI)

2.2. OBLICI POLITIČKOG REŽIMA (DEMOKRATIJA I OBLICI POLITIČKOG REŽIMA (DEMOKRATIJA I AUTOKRATIJA)AUTOKRATIJA)

3.3. OBLICI DRŽAVNOG UREĐENJA (JEDNOSTAVNA I OBLICI DRŽAVNOG UREĐENJA (JEDNOSTAVNA I SLOŽENA DRŽAVA I SAVEZ DRŽAVA)SLOŽENA DRŽAVA I SAVEZ DRŽAVA)

4.4. OBLICI VLADAVINE (MONARHIJA I REPUBLIKA)OBLICI VLADAVINE (MONARHIJA I REPUBLIKA)

OBLICI DROBLICI DRŽAVEŽAVE

MERILA ZA KLASIFIKACIJUMERILA ZA KLASIFIKACIJU

1.1. PREMA MEĐUSOBNOM ODNOSU GLAVNIH OBLIKA PREMA MEĐUSOBNOM ODNOSU GLAVNIH OBLIKA DRŽAVNE VLASTI (ZAKONODAVNE, IZVRŠNE I SUDSKE): DRŽAVNE VLASTI (ZAKONODAVNE, IZVRŠNE I SUDSKE): SISTEM JEDINSTVA I SISTEM PODELE VLASTISISTEM JEDINSTVA I SISTEM PODELE VLASTI

2.2. PREMA ODNOSU DRŽAVNOG APARATA SA NARODOM: PREMA ODNOSU DRŽAVNOG APARATA SA NARODOM: DEMOKRATIJA I AUTOKRATIJADEMOKRATIJA I AUTOKRATIJA

3.3. PREMA ODNOSU CENTRALNIH I NECENTRALNIH PREMA ODNOSU CENTRALNIH I NECENTRALNIH DRŽAVNIH ORGANA: JEDNOSTAVNA DRŽAVA I SAVEZ DRŽAVNIH ORGANA: JEDNOSTAVNA DRŽAVA I SAVEZ DRŽAVADRŽAVA

4.4. PREMA ORGANIZACIJI POGLAVARA DRŽAVE: MONARHIJA PREMA ORGANIZACIJI POGLAVARA DRŽAVE: MONARHIJA I REPUBLIKAI REPUBLIKA

OBLICI DRŽAVNE VLASTIOBLICI DRŽAVNE VLASTI

JEDINSTVO VLASTIJEDINSTVO VLASTI POLITIČKO I TEHNIČKO JEDINSTVO VLASTIPOLITIČKO I TEHNIČKO JEDINSTVO VLASTI

- POLITIČKO JE ZAMIŠLJENO KAO SREDSTVO DA SE - POLITIČKO JE ZAMIŠLJENO KAO SREDSTVO DA SE IZVRŠNA VLAST IZNUTRA OGRANIČI USPOSTAVLJANJEM IZVRŠNA VLAST IZNUTRA OGRANIČI USPOSTAVLJANJEM PREVLASTI DEMOKRATSKOG PREDSTAVNIČKOG PREVLASTI DEMOKRATSKOG PREDSTAVNIČKOG ORGANA NAD DRUGIM DVEMA VLASTIMAORGANA NAD DRUGIM DVEMA VLASTIMA

- ORGANIZACIONO-TEHNIČKO NAČELO – ODNOSI - ORGANIZACIONO-TEHNIČKO NAČELO – ODNOSI IZMEĐU GLAVNIH NOSILACA DRŽAVNE VLASTI UREĐUJE IZMEĐU GLAVNIH NOSILACA DRŽAVNE VLASTI UREĐUJE SE TAČNIM UTVRĐIVANJEM NJIHOVE NADLEŽNOSTI SE TAČNIM UTVRĐIVANJEM NJIHOVE NADLEŽNOSTI (TAKO ŠTO JEDAN ORGAN VRŠI SVE TRI VLASTI)(TAKO ŠTO JEDAN ORGAN VRŠI SVE TRI VLASTI)

APSOLUTNO I RELATIVNO JEDINSTVO VLASTIAPSOLUTNO I RELATIVNO JEDINSTVO VLASTI


APSOLUTNO – KAD JEDAN ORGAN VRŠI SVE TRI APSOLUTNO – KAD JEDAN ORGAN VRŠI SVE TRI VLASTIVLASTI

RELATIVNO – UTICAJ ORGANA JEDNE VRHOVNE RELATIVNO – UTICAJ ORGANA JEDNE VRHOVNE VLASTI VRŠI SE KORIŠĆENJEM ORGANIZACIONIH VLASTI VRŠI SE KORIŠĆENJEM ORGANIZACIONIH (OVLAŠĆENJA ZA IZBOR NOSILACA DRUGE DVE (OVLAŠĆENJA ZA IZBOR NOSILACA DRUGE DVE VLASTI, MOGUĆNOST OPOZIVANJA) I VLASTI, MOGUĆNOST OPOZIVANJA) I FUNKCIONALNIH SREDSTAVA (NADZOR NAD RADOM, FUNKCIONALNIH SREDSTAVA (NADZOR NAD RADOM, ZAMENA ILI PREUZIMANJE POSLOVA)ZAMENA ILI PREUZIMANJE POSLOVA)

AUTOKRATSKO I DEMOKRATSKO JEDINSTVO VLASTIAUTOKRATSKO I DEMOKRATSKO JEDINSTVO VLASTI AUTOKRATSKO KAD DOMINIRA IZVRŠNO UPRAVNA VLASTAUTOKRATSKO KAD DOMINIRA IZVRŠNO UPRAVNA VLAST DEMOKRATSKO KAD DOMINIRA ZAKONODAVNA VLASTDEMOKRATSKO KAD DOMINIRA ZAKONODAVNA VLAST


KONKRETNI OBRASCI JEDINSTVA VLASTIKONKRETNI OBRASCI JEDINSTVA VLASTI FRANCUSKI REVOLUCIONARNI SKUPŠTINSKI SISTEMFRANCUSKI REVOLUCIONARNI SKUPŠTINSKI SISTEM

JAKOBINSKA DIKTATURA 1793.JAKOBINSKA DIKTATURA 1793. ŠVAJCARSKI SKUPŠTINSKI SISTEMŠVAJCARSKI SKUPŠTINSKI SISTEM

SKUPŠTINA I FORMALNO VRŠI UPRAVNU VLAST PREKO SKUPŠTINA I FORMALNO VRŠI UPRAVNU VLAST PREKO SAVEZNOG VEĆASAVEZNOG VEĆA


PODELA VLASTIPODELA VLASTI APSOLUTNA I RELATIVNA PODELA VLASTIAPSOLUTNA I RELATIVNA PODELA VLASTI POLITIČKA I TEHNIČKA PODELA VLASTIPOLITIČKA I TEHNIČKA PODELA VLASTI RAZLOZI ZA I PROTIV PODELE VLASTIRAZLOZI ZA I PROTIV PODELE VLASTI

KONKRETNI OBRASCI PODELE VLASTIKONKRETNI OBRASCI PODELE VLASTI ENGLESKI PARLAMENTARNI SISTEM PODELE VLASTIENGLESKI PARLAMENTARNI SISTEM PODELE VLASTI

-SVI MINISTRI SAČINJAVANJU VLADU-SVI MINISTRI SAČINJAVANJU VLADU- VLADA MOŽE DA PODNOSI ZAKONSKI PRELOG PARLAMENTU- VLADA MOŽE DA PODNOSI ZAKONSKI PRELOG PARLAMENTU- ČLANOVI VLADE SU ISTOVREMENO ČLANOVI - ČLANOVI VLADE SU ISTOVREMENO ČLANOVI PARLAMENTARNE VEĆINEPARLAMENTARNE VEĆINE- KAD IZGUBE POVERENJE VEĆINE MINISTRI PODNOSE - KAD IZGUBE POVERENJE VEĆINE MINISTRI PODNOSE OSTAVKUOSTAVKU- PITANJE POVERENJA VLADI SE NE POSTAVLJA- PITANJE POVERENJA VLADI SE NE POSTAVLJA- VLADA MOŽE DA RASPUSTI PARLAMENT- VLADA MOŽE DA RASPUSTI PARLAMENT


FRANCUSKI PARLAMENTARNI SISTEM PODELE VLASTIFRANCUSKI PARLAMENTARNI SISTEM PODELE VLASTI- USTANOVA INTERPELACIJE- USTANOVA INTERPELACIJE- PITANJE POVERENJA VLADI- PITANJE POVERENJA VLADI

AMERIČKI PREDSEDNIČKI SISTEMAMERIČKI PREDSEDNIČKI SISTEM- USTAV IZ 1787. GODINEUSTAV IZ 1787. GODINE- PREDSEDNIKA BIRA NARODPREDSEDNIKA BIRA NAROD- VRHOVNI KOMANDANT OS I ŠEF IZVRŠNE VLASTIVRHOVNI KOMANDANT OS I ŠEF IZVRŠNE VLASTI- SAM BIRA MINISTRESAM BIRA MINISTRE- DONOSI UREDBEDONOSI UREDBE- IMA PRAVO ODLOŽENOG ODBACIVANJA ZAKONA KOJE JE IMA PRAVO ODLOŽENOG ODBACIVANJA ZAKONA KOJE JE

IZGLASAO KONGRESIZGLASAO KONGRES- PODNOŠENJE PREDLOGA ZAKONA PUTEM POSLANICE PODNOŠENJE PREDLOGA ZAKONA PUTEM POSLANICE

JEDNOM GODIŠNJEJEDNOM GODIŠNJE

OBLICI DRŽAVNOG UREĐENJAOBLICI DRŽAVNOG UREĐENJA

JEDINSTVENA DRŽAVA (JEDNOSTAVNA I SLOŽENA)JEDINSTVENA DRŽAVA (JEDNOSTAVNA I SLOŽENA)- - postoji samo kad je postoji samo kad je jedinstvenjedinstvenaa najviš najvišaa vlast vlast u njoj u njoj JEDNOSTAVNA DRŽAVAJEDNOSTAVNA DRŽAVA

CENTRALNA DRŽAVACENTRALNA DRŽAVA CENTRALIZOVANA DRŽAVACENTRALIZOVANA DRŽAVA DECENTRALIZOVANA DRŽAVADECENTRALIZOVANA DRŽAVA

SLOŽENA DRŽAVASLOŽENA DRŽAVA REGIONALNA DRŽAVAREGIONALNA DRŽAVA SAVEZNA DRŽAVA (FEDERACIJA)SAVEZNA DRŽAVA (FEDERACIJA)

SAVEZI DRŽAVASAVEZI DRŽAVA KONFEDERACIJA (PRAVO NA NULIFIKACIJU I SECESIJU)KONFEDERACIJA (PRAVO NA NULIFIKACIJU I SECESIJU)SEVERNOAMERIČKI SAVEZ “LIGA PRIJATELJSTVA” OD 1777. SEVERNOAMERIČKI SAVEZ “LIGA PRIJATELJSTVA” OD 1777.

DO 1787. GODINE, ŠVAJCARSKA, NEMAČKA DO 1787. GODINE, ŠVAJCARSKA, NEMAČKA KONFEDERACIJAKONFEDERACIJA

JednostavnJednostavnee dr državežave

Nazivaju se se još i prostim ili unitarnim.Nazivaju se se još i prostim ili unitarnim.

Vrste:Vrste:

Centralne Centralne države države Centralizovane državeCentralizovane države Decentralizovane državeDecentralizovane države

Centralne državeCentralne države

U njima jedan ili više centralnih državnih U njima jedan ili više centralnih državnih organa vrši celokupnu državnu vlast, organa vrši celokupnu državnu vlast, odnosno sve glavne vrste državnih odnosno sve glavne vrste državnih poslovaposlova

Tipičan primer su primitivne države, Tipičan primer su primitivne države, karakteristične za početke nastanka karakteristične za početke nastanka države uopšte države uopšte

Centralizovane državeCentralizovane države

Najčešće u formi unitarnih država, postoje kada Najčešće u formi unitarnih država, postoje kada pored jednog ili više centralnih organa koji pored jednog ili više centralnih organa koji neposredno obavljaju sve državne poslove (npr. neposredno obavljaju sve državne poslove (npr. sam monarh ili monarh i parlament zajedno), sam monarh ili monarh i parlament zajedno), postoje i i područni organi koji su u punoj postoje i i područni organi koji su u punoj zavisnosti od centralnih i za njih izvršavaju državne zavisnosti od centralnih i za njih izvršavaju državne poslove.poslove.

Podrucni organiPodrucni organi samo rasterećuju rad centralnih samo rasterećuju rad centralnih organa, ali nemaju nikakvu nezavisnost u pogledu organa, ali nemaju nikakvu nezavisnost u pogledu nadležnosti, organnadležnosti, organiizacijezacije

Decentralizovane državeDecentralizovane države

Državne poslove istovremeno vrši više Državne poslove istovremeno vrši više decentralizovanih organa. Svaki od njih decentralizovanih organa. Svaki od njih je je samostalsamostalaan i nezavisno od centralnih organa n i nezavisno od centralnih organa obavlja izvesne državne poslove iz okvira svoje obavlja izvesne državne poslove iz okvira svoje nadležnosti. nadležnosti.

Tipični primeri decentralizovane države su Tipični primeri decentralizovane države su države u kojima postoje jedinice lokalne države u kojima postoje jedinice lokalne samouprave i autonomne oblasti.samouprave i autonomne oblasti.

Složene državeSložene države

Postoje u sistemima sa izraženim Postoje u sistemima sa izraženim stepenom decentralizacije državnih stepenom decentralizacije državnih organa, sastavnih oblasti ili članicaorgana, sastavnih oblasti ili članica

Regionalne i savezne državeRegionalne i savezne države

Regionalne državeRegionalne države

Države sa jedinstvenom najvišom državnom Države sa jedinstvenom najvišom državnom vlašću, koja je izdeljena na više oblasti ili regiona, vlašću, koja je izdeljena na više oblasti ili regiona, koji raspolažu političkom decentralizacijom, te koji raspolažu političkom decentralizacijom, te raspolažu izvesnim stepenom samostalnosti u raspolažu izvesnim stepenom samostalnosti u obavljanju državnih poslova. obavljanju državnih poslova.

Ovaj stepen samostalnosti u izvršenju osnovnih Ovaj stepen samostalnosti u izvršenju osnovnih oblika državne vlasti, čini ih politički i teritorijalno oblika državne vlasti, čini ih politički i teritorijalno privilegovanim, ali ne u tolikoj meri da narušava privilegovanim, ali ne u tolikoj meri da narušava jedinstvo državne vlasti. jedinstvo državne vlasti.

Kao prevencija mogućim zloupotrebama, centralni Kao prevencija mogućim zloupotrebama, centralni organi zadržavaju u potpunosti nadležnosti u organi zadržavaju u potpunosti nadležnosti u pogledu vršenja ustavotvornpogledu vršenja ustavotvornee i zakonodavne vlasti, i zakonodavne vlasti, kao i u nekim drugim kao i u nekim drugim vidovimavidovima delatnosti, te delatnosti, te decentralizovani organi uvek u određenoj meri decentralizovani organi uvek u određenoj meri ostaju zavisni od organa centralne vlasti. ostaju zavisni od organa centralne vlasti.

Po svojoj prirodi nastanka, regionalna država je Po svojoj prirodi nastanka, regionalna država je reakcija na preteranu administrativnu centralizaciju reakcija na preteranu administrativnu centralizaciju poslova. Ona je težnja ka samostalnijem životu poslova. Ona je težnja ka samostalnijem životu oblasti u jednoj državioblasti u jednoj državi – XIX v. Pruska i Francuska – XIX v. Pruska i Francuska

Pravi pPravi primeri regionalnih država su: Nemačka, rimeri regionalnih država su: Nemačka, Francuska i Švedska.Francuska i Švedska.

Savezna država Savezna država (federacija)(federacija)

Najsloženiji tip državnog uređenja. Ona nije Najsloženiji tip državnog uređenja. Ona nije zajednica država, već u najvećoj mogućoj zajednica država, već u najvećoj mogućoj meri decentralizovana jedinstvena država.meri decentralizovana jedinstvena država.

Odlikuje je jedinstvena teritorija, Odlikuje je jedinstvena teritorija, stanovništvo i suverena vlaststanovništvo i suverena vlast

Iako krajnje decentralizovana, savezna Iako krajnje decentralizovana, savezna država je jedinstvena i u njoj sve najvažnije država je jedinstvena i u njoj sve najvažnije odluke donosi savezna (centralna) vlast, odluke donosi savezna (centralna) vlast, kao najviša, suverene državna vlast, a ne kao najviša, suverene državna vlast, a ne vlasti država – članica (tzv kvazidržava). vlasti država – članica (tzv kvazidržava).

Savezna vlast je suverena, a vlast Savezna vlast je suverena, a vlast država članica je delegirana (izvedena) država članica je delegirana (izvedena) iz siz suuverene vlastiverene vlasti centralnih organa. centralnih organa.

Savezna vlast se prostire na Savezna vlast se prostire na celokupnoj teritoriji i stanovništvom celokupnoj teritoriji i stanovništvom države, dok se vlast država članica države, dok se vlast država članica prostire samo na njenoj teritorijiprostire samo na njenoj teritoriji

Secesija i nulifikacijaSecesija i nulifikacija

Odluke i akti država članica ne smeju bitOdluke i akti država članica ne smeju bitii u u suprotnosti sa odlukama i aktimasuprotnosti sa odlukama i aktima savezne vlastisavezne vlasti - - odnosno, ove druge imaju primat nad njimaodnosno, ove druge imaju primat nad njima (iako (iako postoji tzv, dvostruko zakonodavstvo)postoji tzv, dvostruko zakonodavstvo). .

U sU saaveznoj državi države članice nemaju pravo veznoj državi države članice nemaju pravo nulifikacije (države članice nemaju pravo ulaganja nulifikacije (države članice nemaju pravo ulaganja veta na odluke organa federacije) i secesije veta na odluke organa federacije) i secesije (otcepljenja, putem jednostranog akta države (otcepljenja, putem jednostranog akta države članice)članice)

Primeri saveznih država: USAPrimeri saveznih država: USA (cvrsta federacija) (cvrsta federacija), , Švajcarska i bivša SFRJŠvajcarska i bivša SFRJ

Savezi državaSavezi država

Uspostavljaju se između više Uspostavljaju se između više jedinstvenih država, radi jedinstvenih država, radi ostvarenja zajedničkog ciljaostvarenja zajedničkog cilja

Veze između država članica saveza mogu Veze između država članica saveza mogu biti čvršće i labavije, te u biti čvršće i labavije, te u oodnosu na to dnosu na to razilkujemo konfederacije i ugovorne razilkujemo konfederacije i ugovorne savezesaveze

Konfederacija (državni Konfederacija (državni savez)savez)

Iako nije jedinstvena država, spolja deluje kao labava Iako nije jedinstvena država, spolja deluje kao labava federacija. Međutim od federacije, kao jedinstvene države, federacija. Međutim od federacije, kao jedinstvene države, razlikuje se po dva osnova:razlikuje se po dva osnova:

1)1) prema načinu nastanka – konfederacija ne nastaje prema načinu nastanka – konfederacija ne nastaje

faktičkim putem kao federacija, već faktičkim putem kao federacija, već pravnim putempravnim putem – – ustavotvornim aktom, i ustavotvornim aktom, i

2)2) prema nadležnosti organa saveza – ovi organi mogu da prema nadležnosti organa saveza – ovi organi mogu da zapovedaju samo državazapovedaju samo državamama članica članicamama, ali ne i njihovim , ali ne i njihovim građanima (to mogu samo organi država članica i to samo građanima (to mogu samo organi država članica i to samo na svojoj teritoriji)na svojoj teritoriji), jer se radi o pravim suverenim , jer se radi o pravim suverenim drzavama clanicama (konfederativni organ cine drzavama clanicama (konfederativni organ cine predstavnici drzava clanica)predstavnici drzava clanica). .

Organi i odlučivanje u Organi i odlučivanje u konfederacijikonfederaciji

Države članice federacije su nezavisne i suverene Države članice federacije su nezavisne i suverene države, pa je njihova nadležnost prava a vlast vrhovna, države, pa je njihova nadležnost prava a vlast vrhovna, dok je dok je vlast organa konfederacije delegirana i vlast organa konfederacije delegirana i izvedena. izvedena.

Zajedničke organe konfederacije osnivaju članice Zajedničke organe konfederacije osnivaju članice konfederacije i delegiraju im izvesne nadležnosti. Neku konfederacije i delegiraju im izvesne nadležnosti. Neku vrstu konfederativnog parlamenta čine predstavnici vrstu konfederativnog parlamenta čine predstavnici država članica koji su isključivo odgovorni vlastima država članica koji su isključivo odgovorni vlastima svoje države članice. svoje države članice.

Unutar ovog organa sve odluke se donose Unutar ovog organa sve odluke se donose jednoglasno konsenzusomjednoglasno konsenzusom, a sprovode ih države , a sprovode ih države članice samostalno i neposredno na svojim članice samostalno i neposredno na svojim teritorijama, preko svojih državnih organateritorijama, preko svojih državnih organa. .

Državljanstvo, moneta, Državljanstvo, moneta, secesija u konfederacijisecesija u konfederaciji

Građani država članica imaju državljanstvo svoje Građani država članica imaju državljanstvo svoje države, jer konfederacija ne poseduje ni jedan od države, jer konfederacija ne poseduje ni jedan od elemenata državnosti – izvornu suverenu vlast, elemenata državnosti – izvornu suverenu vlast, teritoriju i stanovništvoteritoriju i stanovništvo

Ovo je još jedan od razloga zbog kog konfederacija Ovo je još jedan od razloga zbog kog konfederacija nema međunarodno-pravni subjektivitet, već ga nema međunarodno-pravni subjektivitet, već ga zadržavaju države članicezadržavaju države članice

Drzave clanice konfederacijeDrzave clanice konfederacije zadržavaju svoju monetu, zadržavaju svoju monetu, spoljašnju i unutrašnju politiku, fiskalnu i finansijsku spoljašnju i unutrašnju politiku, fiskalnu i finansijsku politiku, predstavništva u inostranstvu i u politiku, predstavništva u inostranstvu i u organizacijama i sl.organizacijama i sl.

Drzave clanice imaju pravo na istupanje iz Drzave clanice imaju pravo na istupanje iz konfederacijekonfederacije

UnijaUnija

SSavez dve ili više država na osnovu ugovora, avez dve ili više država na osnovu ugovora, a retko ustavotvornog akta (ustavne a retko ustavotvornog akta (ustavne deklaracije ili povelje)deklaracije ili povelje)

Države se udruDržave se udruzzuju radi ostvarenja uju radi ostvarenja zajedničkog cilja, ali ne moraju da imaju zajedničkog cilja, ali ne moraju da imaju nikakve zajedničke organe. Dakle, još labaviji nikakve zajedničke organe. Dakle, još labaviji oblik saveza država, koji se javlja u dva oblik saveza država, koji se javlja u dva modaliteta- kao realna i personalna unijamodaliteta- kao realna i personalna unija

Realna i personalna unijaRealna i personalna unija

Realna unijaRealna unija – čisto ugovorna zajednica dve ili više – čisto ugovorna zajednica dve ili više država, pri čemu svaka država zadržava svoju država, pri čemu svaka država zadržava svoju zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast, a u domen zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast, a u domen zajedničkih poslova prenosi nadležnosti iz oblasti zajedničkih poslova prenosi nadležnosti iz oblasti spoljnih poslova, odbrane i finansija. U međunarodnim spoljnih poslova, odbrane i finansija. U međunarodnim odnosima realna unija nastupa kao jedinstven subjekt. odnosima realna unija nastupa kao jedinstven subjekt.

Primer: Austro-Ugarska monarhija i SCG (njena Primer: Austro-Ugarska monarhija i SCG (njena neobičnost je bila u ograničenom vremenskom trajanju neobičnost je bila u ograničenom vremenskom trajanju na 3 godine)na 3 godine)

Personalna unijaPersonalna unija – kada dve ili više samostalnih – kada dve ili više samostalnih država imaju nadržava imaju na svojim prestolima istog monarha iz svojim prestolima istog monarha iz iste dinastijeiste dinastije (Austro-Ugarska, Holandija I Luksemburg (Austro-Ugarska, Holandija I Luksemburg – XIX)– XIX). .

KomonveltKomonvelt

Najlabavija forma saveza država, Najlabavija forma saveza država, uspostavljena između matice države i kolonijauspostavljena između matice države i kolonija

Primer: Velika Britanija u XVII, XVIII I XIX v. Primer: Velika Britanija u XVII, XVIII I XIX v. - Priznanje Irskoj od strane Engleske prava na Priznanje Irskoj od strane Engleske prava na

samostalnu drzavu (1921), osim Severne Irskesamostalnu drzavu (1921), osim Severne Irske- U XX v. 1926. Vel. Britanija preuredjena u U XX v. 1926. Vel. Britanija preuredjena u

zajednicu britanskih naroda, danas su to zajednicu britanskih naroda, danas su to samostalne drzavesamostalne drzave

Evropska unijaEvropska unija

Stabilna Konfederacija?Stabilna Konfederacija?

Postsuverena nadnacionalna zajednica Postsuverena nadnacionalna zajednica suverenih drzavasuverenih drzava

EU jos uvek nema status pravnog lica tj. EU jos uvek nema status pravnog lica tj. subjekta medjunarodnog pravasubjekta medjunarodnog prava, iako u, iako u praksi praksi implicitno jeste subjekat jer zakljucuje implicitno jeste subjekat jer zakljucuje medjunarodne ugovore (cl. 24)medjunarodne ugovore (cl. 24)

Kratak testKratak test

1.1. Glavni oblici državne vlasti su: a) jedinstvo i podela vlasti; b) jedinstvena država i Glavni oblici državne vlasti su: a) jedinstvo i podela vlasti; b) jedinstvena država i savezi država; v) demokratija i autokratija; g) monarhija i republika.savezi država; v) demokratija i autokratija; g) monarhija i republika.

2.2. Najstariji konkretni obrazac demokratskog jedinstva vlasti predstavlja; a) francuski Najstariji konkretni obrazac demokratskog jedinstva vlasti predstavlja; a) francuski revolucionarni sistem jedinstva vlasti; b) švajcarski skuštinski (konventski) sistem; revolucionarni sistem jedinstva vlasti; b) švajcarski skuštinski (konventski) sistem; v) ruski sistem sovjeta; g) bivši jugoslovenski samoupravni sistem.v) ruski sistem sovjeta; g) bivši jugoslovenski samoupravni sistem.

3.3. Sistem u kome je podela vlasti najdoslednije izvedena naziva se: a) američki Sistem u kome je podela vlasti najdoslednije izvedena naziva se: a) američki predsednički; b) francuski parlamentarni; v) engleski parlamentarni sistempredsednički; b) francuski parlamentarni; v) engleski parlamentarni sistem

4.4. Glavni oblici državnog uređenja su: a) jedinstvo i podela vlasti; b) jedinstvena Glavni oblici državnog uređenja su: a) jedinstvo i podela vlasti; b) jedinstvena država i savezi država; v) demokratija i autokratija; g) monarhija i republikadržava i savezi država; v) demokratija i autokratija; g) monarhija i republika

5.5. Jedinstvena centralna i centralizovana država drugačije se naziva: a) unijom; b) Jedinstvena centralna i centralizovana država drugačije se naziva: a) unijom; b) unitarnom; v) decentralizovanom; g) federalnom državomunitarnom; v) decentralizovanom; g) federalnom državom

6.6. Složena država je: a) regionalna i savezna; b) savezna i konfederalna; v) unitarna i Složena država je: a) regionalna i savezna; b) savezna i konfederalna; v) unitarna i savezna; g) regionalna i konfederalna država.savezna; g) regionalna i konfederalna država.

Documents

OBLICI DRŽAVE