Obligaciono pravo_Predavanja nedelja III.pdf

Obligaciono pravoPredavanja

Predmetni nastavnik: Prof. dr Žaklina Spalević

e-mail: [email protected]

III nedelja predavanja

• Pojam, značaj i karakteristike obligacionog ugovora

• Uslovi za zaklučenje ugovora:

✓ Opšti uslovi: sposobnost ugovaranja ugovornih strana; saglasnost volja

ugovornih strana; predmet ugovora i osnov ugovora

✓ Posebni uslovi: određena forma ili davanje saglasnosti na zaključenje

ugovora

• Tumačenje ugovora

• Pregovori

• Podela ugovora

Prof. dr Žaklina Spalević

Pojam, značaj i karakteristike

obligacionog ugovora

• Obligacioni ugovor: pravni posao koji nastaje saglasnošću volja dva ili

više lica sa ciljem da se postigne neko obligacionopravno dejstvo

(stvaranje, izmena ili gašenje obligacija).

• Značaj: obligacioni ugovor je najčešći i najvažniji izvor obligacija.

• Sloboda ugovaranja: mogućnost pravnih subjekata da svojom slobodnom

voljom stvaraju pravnu normu koja ih obavezuje na određeno međusobno

ponašanje.

• Da bi se sprečila zloupotreba slobode ugovaranja, ista ni u jednom

pravnom sistemu nije apsolutna, već je prate različita ograničenja.


Pojam, značaj i karakteristike

obligacionog ugovora

• Ograničenje slobode ugovaranja:

✓ Opšte ograničenje (granicu slobode ugovaranja predstavljaju prinudni propisi,

javni poredak i dobri običaji)

✓ Posebna ograničenja

✓ Za pravne subjekte koji imaju monopolski položaj na tržištu (javna preduzeća koja se

bave delatnostima koja su od opšteg interesa)

✓ Za preduzeća koja pružaju ugostiteljske usluge

✓ Za vlasnike – korisnike motornih vozila

✓ Za tipske ugovore

✓ Za ugovore po pristupu

✓ Za određene ugovore koji moraju da budu zaključeni u posebnoj formi.


Uslovi za zaključenje ugovora• Uslovi za zaklučenje ugovora:

✓ Opšti uslovi

➢ Sposobnost ugovaranja ugovornih strana

➢ Saglasnost volja ugovornih strana (ponuda i prihvatanje ponude)

➢ Predmet ugovora

➢ Osnov ugovora

✓ Posebni uslovi: određena forma ili davanje saglasnosti na zaključenje

ugovora.


Uslovi za zaključenje ugovora• Sposobnost ugovaranja: lice koje zaključuje ugovor mora da poseduje

poslovnu sposobnost koja se zakonom zahteva za zaključenje određenog

ugovora.

• Poslovna sposobnost: potpuna poslovna sposobnost, poslovna

nesposobnost, ograničena poslovna spsobnost.

• Saglasnost volja ugovornih strana: jedna strana preuzima inicijativu i

predlaže drugoj strani da zaključi ugovor (ponuda), a druga strana prihvata

taj predlog (prihvatanje ponude).


Ponuda

• Ponuda: jednostrana izjava volje jednog lica kojom predlaže drugom licu

da zaključe ugovor određene sadržine.

• Uslovi za punovažnost ponude:

✓ Da potiče od lica koje želi da zaključi ugovor u svoje ime

✓ Da je upućena licu sa kojim se želi zaključiti ugovor

✓ Da sadrži bitne elemente ugovora

✓ Da sadrži jasno i ozbiljno izraženu nameru ponudioca da želi da zaključi ugovor

prema predloženim uslovima.

• Dejstvo ponude: dovodi do nastanka ugovora čim je ponuđeni

blagovremeno prihvati.

• Smrt ili gubitak poslovne sposobnosti ne dovode do gašenja dejstva

ponude.


Ponuda

• Vremenska vezanost ponudioca za učinjenu ponudu:

✓ Kada je rok određen u samoj ponudi, ponuda obavezuje ponudioca do isteka

tog roka

✓ Kada rok nije određen u samoj ponudi, pravi se razlika između ponude učinjene

prisutnom licu i ponude učinjene odsutnom licu.

• Ponuda se može opozvati: samo ako je ponuđeni primio opoziv pre

prijema ponude ili istovremeno sa njom.


Prihvatanje ponude

• Prihvatanje ponude: jednostrana izjava volje ponuđenog upućena

ponudiocu kojom izražava pristanak na učinjenu ponudu.

• Uslovi za punovažnost prihvata ponude:

✓ Da potiče od ponuđenog

✓ Da bude nedvosmislen

✓ Da po sadržini u potpunosti odgovara ponudi i da bude bezuslovan

✓ Da blagovremeno stigne ponudiocu.

• Dejstvo prihvata ponude: prihvatanjem ponude ugovor definitivno

nastaje.

• Smrt ili gubitak poslovne sposobnosti ne dovode do gašenja dejstva

prihvata ponude.


Prihvatanje ponude

• Ćutanje ponuđenog ne znači prihvatanje ponude, osim:

✓ Ukoliko su se ugovorne strane sporazumele da će ćutanje bilo koje od njih

značiti prihvatanje ponude

✓ Ukoliko između ugovornih strana postoji stalni poslovni odnos, ćutanje

ponuđenog se smatra njegovim prihvatanjem ponude

✓ Ukoliko su ugovorne strane zaključile ugovor na određeno vreme, i nakon

njegovog isteka prećutno produžile taj odnos.

• Prihvat ponude se može opozvati: samo ako je ponudilac primio opoziv

pre prijema prihvata ponude ili istovremeno sa prihvatom ponude.


Vreme i mesto zaključenja ugovora

• Vreme zaključenja ugovora: ima teorijski i praktični značaj.

• Kada se ugovor zaključuje između prisutnih lica: ugovor je zaključen u

trenutku kada ponudilac primi izjavu ponuđenog da prihvata ponudu.

• Kada se ugovor zaključuje između odsutnih lica:

✓ Pravna doktrina po pitanju zaključenja ugovora između odsutnih lica poznaje

četiri teorije – teoriju izjave, teoriju slanja, teoriju prijema i teoriju saznanja

✓ ZOO je prihvatio teoriju prijema, prema kojoj je ugovor je zaključen u trenutku

kada ponudilac primi odgovor ponuđenog o prihvatanju ponude.

• Mesto zaključenja ugovora: mesto u kome je ponudilac imao svoje

sedište, odn. prebivalište u trenutku kada je učinio ponudu.


Predmet ugovora

• Predmet ugovora: činidba koju jedna ugovorna strana duguje drugoj

(davanje, činjenje, nečinjenje ili trpljenje).

• Do predmeta ugovora dolazi se kroz odgovor na pitanje na šta je obavezan

dužnik poveriocu?

• Predmet ugovora mora da je:

✓ Određen ili odrediv

✓ Moguć

✓ Dopušten.


Osnov ugovora

• Osnov ugovora: pravni cilj koji jedna ugovorna strana želi postići

preuzimanjem obaveze prema drugoj strani.

• Do osnova ugovora dolazi se kroz odgovor na pitanje zbog čega se dužnik

obavezuje poveriocu?

• Osnov ugovora mora da je:

✓ Stvaran (da zaista postoji)

✓ Dopušten (dozvoljen)

✓ Istinit (da nije prividan, kao što je to slučaj kod fiktivnog ili simulovanog

ugovora).

• Postoji razlika između osnova i motiva.

• Motivi: ciljevi drugog reda, udaljenije pobude.


Forma ugovora

• Forma ugovora: način izražavanja sadržine ugovora kroz unapred

predviđene spoljne (vidljive) oblike preko kojih treba da se manifestuje

volja.

• Forma koju zakon propisuje za osnovni ugovor odnosi se i na

njegove kasnije izmene i dopune. Međutim, prema ZOO:

✓ Punovažne su kasnije usmene dopune o sporednim tačkama o kojima u

formalnom ugovoru nije ništa rečeno, ukoliko to nije protivno cilju radi koga je

forma propisana

✓ Punovažne su kasnije usmene pogodbe ugovornih strana kojima se smanjuju ili

olakšavaju obaveze jedne ili druge strane, ukoliko je posebna forma propisana

samo u interesu ugovornih strana.

• U današnjem pravu ugovori su, po pravilu, neformalni.

• Svrha forme: zaštitna i dokazna funkcija.


Klasifikacija formi

• Forme se mogu podeliti:

1. Prema načinu ispoljavanja

a. Pismena forma

b. Forma javne isprave (svečana)

c. Realna forma.

2. Prema pravnom dejstvu

a. Bitna forma (forma ad solemnitatem)

b. Dokazna forma (forma ad probationem).

3. Prema načinu nastanka

a. Zakonska forma

b. Ugovorena forma.


1. Klasifikacija formi

(prema načinu ispoljavanja)A. Pismena forma:

✓ Sadržina ugovora mora biti data u pismenom tekstu (koji ne mora biti sadržan u

jednoj ispravi)

✓ Ugovor mora biti svojeručno potpisan od strane ugovornih strana ili njihovih

ovlašćenih punomoćnika.

B. Forma javne isprave:

✓ Pismena forma

✓ Učešće državnog organa

➢ Pasivno učešće državnog organa (kod ugovora o prodaji nepokretnosti)

➢ Aktivno učešće državnog organa (kod ugovora o doživotnom izdržavanju).

C. Realna forma ugovora:

✓ Saglasnost volja ugovornih strana

✓ Predaja stvari.



(prema načinu ispoljavanja)

• U ranijim pravnim sistemima, realnim ugovorima su se smatrali

(pored ugovora o poklonu i ugovora o posluzi): ugovor o ostavi, ugovor

o zajmu i ugovor o zalozi.

• Prema Zakonu o obligacionim odnosima: ugovor o ostavi, ugovor o

zajmu i ugovor o zalozi nisu realni ugovori.

• Ugovor o poklonu i ugovor o posluzi nisu regulisani odredbama Zakona o

obligacionim odnosima.



(prema pravnom dejstvu)

A. Bitna forma – forma ad solemnitatem: bitan (konstitutivan) sastojak

ugovora.

B. Dokazna forma – forma ad probationem: jedino sredstvo dokaza

ugovora.

• Zoo ne poznaje dokaznu formu.



(prema načinu nastanka)

A. Zakonska forma: predviđena zakonom

B. Ugovorena forma: predviđena voljom ugovornih strana.

• Izmene, dopune i raskid formalnih ugovora:

a. Kod zakonske forme: izmene i dopune u propisanoj formi, a raskid neformalnim

sporazumom

b. Kod ugovorene forme: izmene, dopune i raskid neformalnim sporazumom.

• Sankcije nedostatka potrebne forme:

a. Kod zakonske forme: nema pravno dejstvo ugovor koji nije zaključen u

propisanoj formi, osim ukoliko iz cilja propisa kojim je određena forma ne

proizilazi što drugo

b. Kod ugovorene forme: nema pravno dejstvo ugovor koji nije zaključen u

ugovorenoj formi ukoliko su ugovorne strane punovažnost ugovora uslovile

posebnom formom.


Forma ugovora

• Pretpostavka potpunosti isprave: pretpostavlja se da je ispravom u

potpunosti obuhvaćeno sve ono o čemu su se ugovorne strane saglasile,

osim:

✓ Istovremenih usmenih pogodbi o sporednim elementima ugovora (o kojima u

formalnom ugovoru nije ništa rečeno)

✓ Istovremenih usmenih pogodbi kojima se smanjuju ili olakšavaju obaveze jedne

ili obe strane.

• Konvalidacija ugovora kome nedostaje forma: ugovor koji nije

zaključen u propisanoj formi je ništav i ne može biti osnažen ni protekom

vremena, ni u slučaju kada se u potpunosti izvrši.

• Izuzetak predstavlja:

✓ Ugovor za čije je zaključenje propisana pismena forma, a koji u propisanoj

formi nije bio zaključen, ukoliko su strane izvršile u celini ili delimično obaveze

koje iz njega nastaju, osim ako iz cilja zbog kojeg je forma propisana očigledno

ne proizilazi što drugo.


Saglasnost za

zaključenje ugovora• Saglasnost za zaključenje ugovora, daje:

✓ Treće lice, ili

✓ Nadležni organ.

• Saglasnost za zaključenje ugovora se daje: pre ili posle zaključenja

ugovora.

• Forma saglasnosti: forma propisana za ugovor za čije se zaključenje

daje.

• Dejstvo date saglasnosti:

✓ Zaštita interesa maloletnih lica i lica koja nisu u stanju da se sama staraju o svojim

pravima i interesima

✓ Zaštita javnih opštedruštvenih interesa.


Tumačenje ugovora

• Tumačenje ugovora: delatnost čija je svrha otkrivanje pravog značenja i

smisla jednog ugovora.

• Vrste tumačenja: sudsko i vansudsko.

• Opšte pravilo tumačenja: pronaći zajedničku nameru ugovornih strana

poštujući ograničenja ugovornog prava, koja su izražena kroz ustanovu

javnog poretka i pravila morala određenog društva (subjektivno-objektivni

kriterijum).

• Posebna pravila tumačenja:

✓ Dopunska (razrađuju ili konkretizuju opšta pravila tumačenja)

✓ Specijalna (odnose se samo na pojedine vrste ugovora).


Pregovori

• Pregovori: označavaju fazu koja vodi zaključenju ugovora u kojoj

zainteresovana lica usklađuju međusobne stavove.

• Dejstvo pregovora: nemaju obavezujuće dejstvo, izuzev:

✓ Kada je strana vodila pregovore bez namere da zaključi ugovor (odgovara za

štetu nastalu vođenjem pregovora)

✓ Kada je strana vodila pregovore sa namerom da zaključi ugovor, i od iste

odustala bez osnovanog razloga (odgovara za štetu prouzrokovanu drugoj

strani).

• Značaj pregovora – o pregovorima sud vodi računa:

✓ Kada uređuje tzv. sporedne tačke ugovora

✓ Kada utvrđuje zajedničku nameru stranaka prilikom tumačenja ugovora.


Podela ugovora• Prema rasporedu obaveza iz ugovora:

✓ Jednostranoobavezni ugovori

✓ Dvostranoobavezni ugovori.

• Prema tome da li se isplaćuje naknada za korist stečenu iz ugovora:

✓ Teretni ugovori

✓ Dobročini ugovori.

• Prema tome da li su u trenutku zaključenja ugovora poznati visina i

uzajamni odnos prestacija:

✓ Komutativni ugovori

✓ Aleatorni ugovori.

• Prema uslovima neophodnim za nastanak ugovora:

✓ Formalni ugovori

✓ Neformalni ugovori.


Podela ugovora• Prema tome da li se punovažnost ugovora postiže samo prostom

saglasnošću volja ugovornih strana o bitnim elementima ugovora:

✓ Konsensualni ugovori

✓ Realni ugovori.

• Prema vidljivosti osnova ugovora:

✓ Kauzalni ugovori

✓ Apstraktni ugovori.

• Prema zakonskom regulisanju ugovora:

✓ Imenovani ugovori

✓ Neimenovani ugovori.

• Prema dužini trajanja prestacije:

✓ Trenutni ugovori

✓ Trajni ugovori (periodični trajni ugovori i sukcesivni trajni ugovori).


Podela ugovora• Prema zavisnosti ugovora jednih od drugih:

✓ Glavni ugovori

✓ Sporedni ugovori.

• Prema ugovornoj obavezi da se zaključi drugi ugovor:

✓ Predugovori

✓ Konačni ugovori.

• Prema karakteru prestacije:

✓ Jednostavni ugovori

✓ Mešoviti ugovori.

• Prema uopštenom ili konkretnom regulisanju prava i obaveza iz

ugovora:

✓ Generalni ugovori

✓ Posebni ugovori.


Podela ugovora• Prema licima koja učestvuju u zaključenju ugovora:

✓ Kolektivni ugovori

✓ Individualni ugovori.

• Prema ličnosti ugovornih strana:

✓ Ugovori zaključeni intuitu personae

✓ Ugovori zaključeni bez obzira na svojstva ličnosti.


Jednostranoobavezni i

dvostranoobavezni ugovori

• Prema rasporedu obaveza iz ugovora:

✓ Jednostranoobavezni ugovori

✓ Dvostranoobavezni ugovori.

• Postoji razlika između:

✓ Jednostrano i dvostranoobaveznih ugovora, i

✓ Jednostranih i dvostranih pravnih poslova.

• Podela na jednostrane i dvostrane pravne poslove je izvršena: prema

tome koliko strana izjavljuje volju.

• Podela na jednostrano i dvostranoobavezne ugovore je izvršena:

prema tome koliko strana ima obaveze iz ugovora.


Jednostranoobavezni i

dvostranoobavezni ugovori

• Praktični značaj podele:

1. Ako jedna ugovorna strana ne ispuni svoju ugovornu obavezu, druga strana

može da istakne prigovor neispunjenja (kod dvostranoobaveznih ugovora)

2. Kada obaveza jedne ugovorne strane postane nemoguća, postavlja se pitanje

ko je kriv za nemogućnost ispunjenja (pitanje rizika slučajne propasti stvari se

postavlja samo kod dvostranoobaveznih ugovora)

3. Ako jedna ugovorna strana ne izvrši ugovor, druga strana ima pravo na raskid

ugovora (kod dvostranoobaveznih ugovora)

4. Pravo na poništaj ugovora zbog prekomernog oštećenja i zbog zelenašenja

(kod dvostranoobaveznih ugovora)

5. Ustupanje ugovora nekom trećem licu ukoliko na to pristane druga strana (kod

dvostranoobaveznih ugovora)

6. Različita su pravila o tumačenju ugovora:

✓ Kod jednostranoobaveznih ugovora – u korist dužnika

✓ Kod dvostranoobaveznih ugovora – na način kojim se ostvaruje pravičan

odnos uzajamnih davanja.Prof. dr Žaklina Spalević

Teretni i dobročini ugovori

• Prema tome da li se isplaćuje naknada za korist stečenu iz ugovora:

✓ Teretni ugovori

✓ Dobročini ugovori

• Postoji razlika između:

✓ Teretnih i dobročinih ugovora, i

✓ Jednostrano i dvostranoobaveznih ugovora.

• Dvostranoobavezni ugovori: su svi teretni.

• Jednostranoobavezni ugovori: nisu svi dobročini (ugovor o zajmu sa

kamatom, ugovor o ostavi, ugovor o posluzi ili ugovor o punomoćstvu sa

naknadom).


Teretni i dobročini ugovori

• Praktični značaj podele – kod teretnih ugovora postoji stroža odgovornost

nego kod dobročinih:

1. Krivica kod teretnog ugovora ukoliko nije ispunjena obaveza je stroža nego kod

dobročinog ugovora

2. Kod teretnih ugovora dužnik odgovara za pravne i materijalne nedostatke stvari,

dok kod dobročinih ugovora odgovara samo za zlu nameru

3. Uslovi za paulijansku tužbu su mnogo lakši kod dobročinih ugovora nego kod

teretnih:

✓ Za pobijanje teretnih raspolaganja tužba se podnosi u roku od jedne godine

✓ Za pobijanje dobročinih raspolaganja tužba se podnosi u roku od tri godine

4. Dobročini ugovor može lakše da prestane nego teretni (opoziv poklona)

5. Dobročini ugovor može lakše da se poništi nego teretni (zabluda o bitnoj osobini

poklonoprimca)

6. Različita su pravila o tumačenju ugovora:

✓ Kod dobročinih ugovora – u korist dužnika

✓ Kod teretnih ugovora – na način kojim se ostvaruje pravičan odnos uzajamnih

davanja.


Komutativni i aleatorni ugovori

• Prema tome da li su u trenutku zaključenja ugovora poznati visina i

uzajamni odnos prestacija:

✓ Komutativni ugovori

✓ Aleatorni ugovori.

• Praktični značaj podele ugovora na komutativne i aleatorne ogleda se

u primeni različitih pravila:

1. Samo se komutativni ugovori (kao ekvivalentni) mogu pobijati zbog

prekomernog oštećenja

2. Kod komutativnih ugovora nastaju utužive obligacije, a kod aleatornih mogu

nastati i prirodne obligacije.


Formalni i neformalni ugovori

• Prema uslovima neophodnim za nastanak ugovora:

✓ Formalni ugovori

✓ Neformalni ugovori.

• Praktični značaj podele ugovora na formalne i neformalne ogleda se u

primeni različitih pravila:

1. Ako ugovor nije zaključen u određenoj formi koja je predviđena zakonom kao

bitan uslov za zaključenje ugovora (forma ad solemnitatem), takav ugovor neće

proizvoditi pravno dejstvo

2. Ako ugovor nije zaključen u određenoj formi koja je predviđena zakonom kao

dokazna forma (forma ad probationem), a ne kao bitan uslov za zaključenje

ugovora, takav ugovor će proizvoditi pravno dejstvo.

❖ Dokazna forma nije predviđena u ZOO.


Konsensualni i realni ugovori

• Prema tome da li se punovažnost ugovora postiže samo prostom

saglasnošću volja ugovornih strana o bitnim elementima ugovora:

✓ Konsensualni ugovori

✓ Realni ugovori (ugovor o poklonu)

❖ Ugovor o poklonu regulišu predratna pravna pravila građanskih zakonika na

osnovu Zakona o nevažnosti pravnih propisa donetih pre 6. aprila 1941. godine i

za vreme neprijateljske okupacije.

• Prema ZOO, konsensualni su i sledeći ugovori:

✓ Ugovor o zakupu

✓ Ugovor o zajmu

✓ Ugovor o ostavi.


Kauzalni i apstraktni ugovori;

Imenovani i neimenovani ugovori

• Prema vidljivosti osnova ugovora:

✓ Kauzalni ugovori

✓ Apstraktni ugovori.

• Prema zakonskom regulisanju ugovora:

✓ Imenovani ugovori

✓ Neimenovani ugovori.


Trenutni i trajni ugovori

• Prema dužini trajanja prestacije:

✓ Trenutni ugovori

✓ Trajni ugovori (periodični trajni ugovori i sukcesivni trajni ugovori).

• Praktični značaj podele ugovora na trenutne i trajne ogleda se u

primeni različitih pravila:

1. Uticaj promenjenih okolnosti na izvršenje ugovora dolazi do izražaja samo kod

trajnih ugovora.

2. Raskid i poništaj kod trajnih ugovora deluju samo ubuduće, dok kod trenutnih

ugovora deluju retroaktivno.


Literatura

• Aleksandar Radovanov, Obligaciono pravo-opšti deo,

ISBN: 978-99955-26-24-5, Univerzitet Sinergija,

Bijeljina 2011.

• Siniša Ognjanović, Obligaciono pravo-poseban deo,

ISBN: 978-99955-26-23-8, Univerzitet Sinergija,

Bijeljina 2011.

• Đorđe Nikolić, Obligaciono pravo, ISBN: 86-86105-13-

0, PROJURIS, Beograd, 2012.

• Jakov Radišić, Obligaciono pravo-opšti deo, ISBN: 86-

81781-45-6, NOMOS, Beograd, 2008.


Documents

Obligaciono pravo_Predavanja nedelja III.pdf