OBREN JOKSIMOVI] direktor Fonda za ILINISMO JESMO

Godi

na II

Broj

10

15.

feb

ruar

200

6.ce

na 1

00 d

inar

a1,

20ev

rawww.od

bran

a.mod

.gov.yu

I n t e r v j uOBREN

JOKSIMOVI]direktor Fonda za

reformu sistema odbrane

D o s i j e

AFERE CVE]ARA

OBREN JOKSIMOVI]direktor Fonda za

reformu sistema odbrane

I n t e r v j u

T e m aT e m a

KLIMATSKEPROMENE

D o s i j e

AFERE CVE]ARA

KLIMATSKEPROMENE

JESMO NISMOILIILI JESMO NISMO

NIC ”Vojska”, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd tel: 011/3201-765,

telefaks: 011/3201-808. ìro-ra~un: 840-49849-58

NARUXBENICA

Naru~ujem ..................... primeraka kwige: ”ZEMQA @IVIH”

po ukupnoj ceni od 7.560,00 dinara.

Kwige }u platiti (zaokruìti broj): 1) odjednom (pla}awe unapred) 2) na kredit u .................. mese~nih rata (najvi{e 6)

po .................... dinara, uz overenu administrativnu zabranu.

Kod pla}awa unapred uz naruxbenicu poslati dokaz o uplati celokupnog iznosauve}anog za po{tarinu u iznosu 200 dinara. Kupci na kredit dostavqaju

administrativnu zabranu (obarazac se dobija od NIC ”Vojska”) overenu uVojnoj po{ti ili preduze}u u kome su zaposleni.

Reklamacije u slu~aju neuru~ivawa kwiga primamo u roku od 30 dana.

Kupac..........................................................................................................................(ime, o~evo ime, prezime)

Mati~ni broj gra|ana ...................................... Broj li~ne karte ........................

izdate u MUP ........................................

Ulica i broj ..............................................................................................................

Mesto i broj po{te ............................................................ Telefon ....................

Datum ......................................... Potpis naru~ioca

Imenovani je stalno zaposlen u ..........................................................................(naziv VP ili preduze}a)

Ulica i broj .............................................................................................................

telefon ............................. Mesto i broj po{te ...................................................

MP Overa ovla{}enog lica

Autori: Vladimir Stojan~evi}, Qubodrag Dini} i \or|e Borozan

ZEMQA@IVIH

Ugledni autori Vladimir Stojan~evi}, Qubodrag Dini} i \or|e Borozan napisali su

tekst za reprezentativno izdawe "ZEMQA@IVIH" koji je dat u dvojezi~nom slogu na

srpskom i engleskom jeziku. Pisan je na temequpotvr|enih ~iwenica i potkrepqen do sada

neobjavqivanim istorijskim dokumentima kojipoja{wavaju sloènost teme. Re~ je o genezi

srpsko-albanskih odnosa u 19. i 20. veku.Koreni sada{wih (ne)prilika duboki su vi{e od

dve stotine godina i neophodno je dobro ihizu~iti kako bi neke aktuelne pojave bile mnogo

jasnije. Precizan nau~ni pristup temi, jasnametodologija istraìvawa i svima razumqivapisana re~ jesu dodatne vrednosti kwige koja

sadrì pouke i za naredne generacije. Blagoslov za {tampawe kwige dao je

Patrijarh srpski gospodin Pavle. Kwiga je vrhunski opremqena, u tvrdom povezu,sme{tena u kutiju, obima 372 strane, formata28,3 h 29 cm. Cena kwige je 7.560,00 dinara.

Naruxbenicu i primerak uplatnice poslati na adresu: NIC "Vojska", Bra}e Jugovi}a 19,

11000 Beograd.Kwiga se moè nabaviti i u na{oj kwiàri

– u Beogradu, Vasina 22

Novinsko-izdava~ki centar

”VOJSKA”

PREPORUÛJE

KAPITALNO

IZDAWE

310116

4

Konferencija za novinareSTO DANA NA KLISKOM TERENU 6

INTERVJU

Obren Joksimovi}, direktor Fonda za reformu sistemaodbrane ILI JESMO ILI NISMO 8

Per asperaBEKSTVO IZ KOROZIJE 11

TEMA

Klimatske promene ugroàvaju opstanak planeteKRILA LEPTIRA SA SNAGOM URAGANA 14

ODBRANA

Analize borbene gotovosti operativnih sastava VSCG PRILAGO\AVAWE USLOVIMA 19

125. motorizovana brigada iz Kru{evcaU KOPAONI^KIM VRLETIMA 22

Nau~na rasprava o terorizmu na Institutu ratne ve{tineZATVARAWE KRUGA 30

DOSIJE

Afere Cve}ara (3)DRAMA OPOROG MIRISA 32

DRU[TVO

Vojni besku}nici u novosadskom garnizonuGODINE NADAWA 36

Poru~nik Goran Dimitrijevi}, referent u Gardijskoj brigadiUPORNO[]U DO AUTORITETA 38

SA

DR

@A

J

19

Prvi vojni list u Srbiji ”Ratnik” iza{ao je 24. januara 1879. godine

Izdava~Novinsko-izdava~ki centar ”VOJSKA”Beograd, Bra}e Jugovi}a 19Na~elnik NIC ”VOJSKA”Zvonimir Pe{i}, pukovnikGlavni i odgovorni urednikSlavoqub M. Markovi}, potpukovnikZamenik glavnog i odgovornog urednika Radenko Mutavxi}Pomo}nik glavnog i odgovornog urednikaDragana Markovi}REDAKCIJA:Aleksandar Anti}, poru~nik, Slobodan Vu~ini}(dopisnik iz Podgorice), Du{an Gli{i} (dru{tvo),Sneàna \oki} (svet), Branko Kopunovi} (prilozi),Du{an Marinovi} (istorija), Zoran Miladinovi},potpukovnik (dopisnik iz Ni{a), Nada Milo{evi}, Vladimir Po~u~, kapetan I klase (odbrana), Sawa Savi}, Mira [vedi} (tehnika)Stalni saradniciBo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastijan Balo{, Igor Vasiqevi},Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},Milosav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi}, Radojka Marinkovi}, dr Milan Mijalkovski, Predrag Mili}evi}, Miqan Milki}, dr Milan Milo{evi}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{,Budimir M. Popadi}, dr Svetozar Radi{i}, dr Dragan Simeunovi} Dizajn i prelomEnes Me|edovi} (likovni urednik), Branko Siqevski (tehni~ki urednik), Vesna Jovanovi}FotografijaGoran Stankovi} (urednik) Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)Jezi~ki redaktoriMira Popadi}, Sla|ana Mir~evskiKorektorSla|ana GrbaSekretar redakcijeVera Denkovski DokumentacijaRadovan Popovi} (foto-centar), Nada StankovskiTELEFONINa~elnik 3241-104; 23-079 Glavni i odgovorni urednik 3241-258; 23-809Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808Pomo}nik glavnog urednika 3201-547; 23-547Sekretar redakcije 3241-363; 23-078Redakcija 2682-937; 23-810; 3201-576; 23-576Dopisni{tvo Ni{ 018 /509-481, 21-481Dopisni{tvo Podgorica 081/ 483-443, 42-443 Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995TELEFAKS 3241-363ADRESA11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19po{t.pr. [email protected]@odbrana.mod.gov.yuInternetwww.odbrana.mod.gov.yu@iro-ra~un840-49849-58 za NIC ”Vojska”PretplataZa pripadnike MO i VSCG preko RC mese~no 160 dinara.Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionicemese~no 180 dinara. [tampa ”POLITIKA” AD, Beograd, Makedonska 29CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodne biblioteke SrbijeODBRANAISSN 1452-2160Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

Magazin Ministarstva odbrane Srbije i Crne Gore

Ukazom predsednika Srbije i Crne GoreNIC ”Vojska" je povodom 125 godina vojne {tampe, 24. januara 2004. godine, odlikovan ordenom Vuka Karaxi}a, drugog stepena

Snim

io D

arim

ir B

ANDA

15. februar 2006.

41

Embriolog dr Miodrag Stojkovi}TERAPIJA SKROJENA PO MERI 41

Zdravstvena za{tita u Podgori~kom korpusuBRZO OTKRIVAWE BOLESTI 44

Ako ste èdni i èlite ne{to da popijeteIZABERITE VODU 48

ReagovawaISTINA JE JEDNA 50

SVET

Teorije o svemirskom ratuSUKOBI ÊTVRTE DIMENZIJE 52

Susret sa dr Xonom Rouzom, direktorom evropskog centra za studije bezbednosti ”X. K. Mar{al”RAZUMEVAWE RAZLIÎTOSTI 56

TEHNIKA

Oprema za bezbednost i za{titu TEHNOLO[KI BUM 58

Ruske mobilne balisti~ke rakete topoq-MNUKLEARKE SA KAMIONA 61

KULTURA

Viminacijum - arheolo{ko blago Srbije KADA NEVIDQIVO POSTANE VIDQIVO 66

FEQTON

Doktor Rodolf Ar~ibald Rajs i srpski narod 1914-1929 (3)I TRE]A DOMOVINA SA GORÎNOM 70SPORT

Jelena Lolovi}, najboqa skija{ica SCGCENA USPEHA 76

66

RE^ UREDNIKA

5

NADANADA

GGlavni ìvotni problem za armiju od 22.000 aktivnih i penzi-onisanih pripadnika Vojske jeste nere{eno stambeno pitawe.Od toga vi{e od 15.000 nema nikakav stan, istaknuto je nanedavno odrànim analizama borbene gotovosti. U mnogimjedinicama }e se uskoro, kako stvari stoje, na prste jedne ru-ke mo}i izbrojati sre}nici koji su doma}ini u svojoj ku}i.

To je privilegija onih koji su sada ve} na zalasku vojni~ke karijereili retkih koji su u pravom trenutku bili na pravom mestu i kako-tako obezbedili bar privremeno re{ewe u vidu slu`benog stana.

O stanovima govorimo i u tre}em nastavku dosijea o aferamapod zajedni~kim nazivom ”Cve}ara”. Potrebno vam je veliko str-pqewe i dobar stomak da pro|ete kroz lavirinte gra|evinsko-ur-banisti~kih paragrafa i progutate tu ”legitimnu obmanu”. Zapawu-ju}e su razmere bezo~nog razbacivawa stotinama i hiqadama kva-dratnih metara stambenog prostora koje su olako padale u ruke ma-hera. (Ne)ve{ti predstavnici investitora (~itaj Ministarstva od-brane i Vojske) bili su neumereno dare`qivi prema suinvestitoru,ali ni on, o~igledno, mo}nim pojedincima nije ostajao duàn. Ima-li su mogu}nost da svoje, kako kaù, kona~no ili trajno stambenore{ewe prekrajaju i doteruju po èqi.

Moè li se toj (ne)legitimnoj, bezo~nosti i bezdu{nosti ko-na~no stati na put? Moè li se nekako ispraviti u~iwena neprav-da prema hiqadama drugih stambeno nezbrinutih pripadnika Voj-ske? Ima li snage i spremnosti u vojnom i dràvnom vrhu da seafera rasvetli do kraja? Posledwi potezi Ministarstva odbranei Inspektorata odbrane SCG ohrabruju. Pravda je spora ali do-sti`na, a istina kad-tad ipak izbije na videlo. Na potezu su pra-vosudni organi.

Na koliko se malo kvadrata moè ìveti ili boqe re~enopreìvqavati kazuje pri~a iz nu`nog sme{taja u novosadskoj ka-sarni ”Vojvoda Bojovi}”, jednom od brojnih steci{ta vojnih besku}-nika iz biv{ih jugoslovenskih republika. Na sedamnaest ivericomi kartonom ispregra|ivanih kvadrata ìve tri generacije. Ta pro-storija im je i dnevna i spava}a i radna soba i kuhiwa i trpeza-rija. Strahuju da i bez toga ne ostanu. Wihove nade da }e se kad-tad nekako sku}iti gotovo su potpuno i{~ezle.

Ose}aju se napu{teno i odba~eno. Ambiciozni projekti odkojih su mnogo o~ekivali zarasli su u korov ili su i daqe mrtvoslovo na papiru.

Papira je, hvala Bogu, uvek bilo. Stiù i novi. Tek potpisani.Sa lepim obe}awima, namerama, projekcijama, planovima, pro-gramima i rokovima za re{avawe tog problema. Posle toga stvarnekako zapne. Stanovi se zidaju samo u ma{ti besku}nika i tu ubr-zo ru{e u bolnom suo~avawu sa stvarno{}u.

U kom grmu leì zec, otkriva nam u intervjuu Obren Joksimo-vi}, novoimenovani direktor Fonda za reformu sistema odbrane,institucije koja je proteklu godinu i po ulivala nadu vojnim besku}-nicima da }e mrtav kapital sa kojim Vojska raspolaè oìveti iobezbediti preko potrebna vanbuxetska sredstva za stambenu iz-gradwu, opremawe, razvoj…

Prema wegovim re~ima, kqu~ je u politi~koj voqi da se Fondstavi u funkciju. Te voqe, bar u Srbiji, do sada nije bilo. A ako jebude, za samo pet godina svi kqu~ni problemi zbog kojih je Fondosnovan mogu biti re{eni. Novi ~ovek i politi~ka voqa. Dali jeto dovoqno i za nova nadawa?

6 15. februar 2006.

AKTUELNO

aferi ”satelit“, a stanove u Ra{koj pohodili su 25. januara nad-le`ni sudski organi kako bi prekontrolisali wihovu spornu povr-{inu. Ministar Stankovi} je u me|uvremenu razgovarao sa svimakoji su se uselili u stanove u toj ulici, i saslu{ao primedbe kojesu izneli na rad Ministarstva, ali i na one koji su izgradili testanove, s obzirom na to da su radovi izvedeni nekvalitetno.

Ministar nije zadovoqan kako se odvija rasplet u slu~ajutrovawa hranom vojnika u Ni{u. Sem pojedina~nih ka`wavawa,nadle`ni organi nisu uspeli da rasvetle tu aferu, a to je ~etvrtotrovawe hranom u Vojsci koje nije razja{weno do kraja. Premawegovim re~ima taj dosije se jo{ ne zatvara.

Na drugoj strani zabeleèni su i zna~ajni pomaci – poboq-{ana je opremqenost jedinica koje su angaòvane u KZB, stabili-zovano je stawe na jugu centralne Srbije i, {to je va`no, zavr{e-na je isplata dnevnica koje su bile u zaostatku od februara, saoktobrom pro{le godine. U Ministarstvu obe}avaju da }e se i unarednom periodu truditi da skrate vreme ~ekawa za isplatu du-govawa.

Konsolidovano je i finansijsko stawe u sistemu odbrane –uspostavqena je efikasnija kontrola tro{ewa finansijskih sred-stava, a ukupan dug za tih sto dana smawen je za oko milijardu idvesta miliona dinara. Formirana je komisija koja vr{i analizusvih odluka i re{ewa koja je donosio biv{i ministar odbrane po-sledwih meseci na funkciji. Pokrenut je postupak za wihovu revi-ziju i eventualno stavqawe van snage. Jedan broj tih odluka je sta-vqen van snage (kao {to su preimenovawe zemqi{ta za izgradwustanova, i sli~no), a jedan je jo{ na proveri. Istovremeno, pokre-nuta je inicijativa za razmenu vojnih nepokretnosti koje su u vi{kukako bi se lak{e stambeno zbrinuli pripadnici VSCG, i to napodru~ju Beograda (u saradwi sa Direkcijom za gra|evinsko ze-mqi{te grada Beograda), u Gorwem Milanovcu, gde je ve} sklopqenugovor o razmeni Doma vojske za 10 stanova, u â~ku, Ni{u, No-vom Sadu, Subotici, itd.

STO DANA NA KL

K O N F E R E N C I J AZ A N O V I N A R E

Ministar odbrane dr Zoran Stankovi}

i na~elnik General{tabageneral-potpukovnik

Qubi{a Joki} na timdu`nostima su vi{e od sto

dana. Pored problema sakojima se u tom periodusuo~avala Vojska, oni su

imali zadatak vi{e – da se za ugled Vojske ”bore“ i na

medijskom frontu.

Iako je konferencija za novinare ministra odbrane dr Zora-na Stankovi}a i na~elnika General{taba VSCG general-pot-pukovnika Qubi{e Joki}a uprili~ena povodom 100 dana oddolaska na du`nost, protekla je u znaku pitawa o hap{ewu ge-nerala Ratka Mladi}a. Ipak, oni su usvojim ekspozeima naj-

vi{e pa`we posvetili sumirawu rezultata rada u proteklom pe-riodu i predo~avawu daqih aktivnosti. Konferenciji za {tampuprisustvovali su i pomo}nici ministra za politiku odbrane i qud-ske resurse Sneàna Samarxi}-Markovi} i Zoran Jefti}, te se-kretar Ministarstva Milica Vla{i}-Koturovi}.

– Du`nost ministra odbrane preuzeo sam u trenutku kada suafere kulminirale, kada je ugled Vojske bio na najnièm nivou uposledwih deset godina, kada su snage angaòvane na jugu Srbijeradile u izuzetno te{kim uslovima, a sve vojnodohodovne ustanovebile u veoma te{kom materijalnom poloàju sa ogromnim gubici-ma, poneke i u {trajku. Izuzetno teàk bio je socijalni polaàjsada{wih i biv{ih pripadnika Vojske, neredovne su bile isplatepenzija, posebno na teritoriji Republike Crne Gore, i prazan pen-zioni fond. Linearnim smawewem u sistemu odbrane nanete suogromne {tete i pojedine jedinice onemogu}ene u izvr{avawu svo-jih redovnih zadataka. Veliki broj objekata infrastrukture bio jeu vi{ku – ~ak 62 objekta bila su potpuno prazna, a Vojska ih je odr-àvala i obezbe|ivala. Nedostajala je osnovna strategijsko-nor-mativna regulativa za sprovo|ewe reforme – istakao je ministarStrankovi}.

Bio je to ”klizav teren“ po kojem je trebalo hoditi i poku{a-ti da se spasi ono {to se spasiti moè.

AFERE, ISTRAGE, KONSOLIDACIJA

Na po~etku svog mandata ministar se najpre suo~io sa afe-rama koje su svakodnevno punile novinske stupce i ”bogatile“ TVemisije. Danas se nekim od wih nazire epilog. Afera ”pancir“ je uzavr{noj fazi, Savetu ministara dostavqena je dokumentacija o

7

Povodom polemika u javnosti o ustupawu zgrade Vojnoteh-ni~kog instituta MUP-u, ministar Stankovi} je rekao da je sa-glasnost za to dao prethodni ministar odbrane, a Vlada Repu-blike Srbije predloìla je da se ta odluka ispo{tuje. MinistarStankovi} istakao je da su traìli razgovor kako bi se utvrdi-lo pod kojim uslovima }e taj objekat biti predat MUP-u Srbije ida li }e biti predat. On se nada da }e uskoro biti postignutobostrano koristan dogovor.

Vojska }e i ove godine biti u nezavidnoj materijalnoj situa-ciji. Sa jedne strane ograni~ena je restriktivnim buxetom, a sadruge te{kom finansijskom situacijom. Suo~i}e se i sa proble-mima politi~ke prirode – neizvesnost opstanka dràvne zajed-nice SCG, po~etak pregovora o statusu Kosova i Metohije i mo-gu}nost destabilizacije stawa na jugu Srbije.

Jo{ nije donet ni sveobuhvatan strategijski normativniokvir za reformu sistema odbrane, a ispoqena je nedovoqanaodlu~nost na svim nivoima komandovawa da se donesu odluke ipreuzme odgovornost za wihovu realizaciju. Ministar kaè daje to jedan od najve}ih problema, jer svi ~ekaju {ta }e on ili na-~elnik General{taba da kaù, a niko ne donosi odluke iz svojenadle`nosti.

Funkcionisawe sistema odbrane optere}uje i veliki brojobjekata infrastrukture i sredstava NVO koja se nalaze u vi-{ku i zahtevaju izdvajawe znatnih materijalnih sredstava. Semtoga, naoruàwe i vojna oprema nisu primereni potrebama.

Za ovu godinu ministar je najavio usvajawe strategijskog nor-mativnog okvira, daqu stabilizaciju stawa na jugu Srbije i neme-{awe Vojske u politi~ke procese u zemqi. Na dnevnom redu bi}e iprofesionalizacija kadra, realizacija programa restrukturisa-wa vojnodohodovnih ustanova, konverzija vi{kova objekata infra-strukture, osloba|awe od vi{ka sredstava NVO i remont pet avi-ona MiG-29 i jednog aviona An-26. Usledi}e reforma penzionog izdravstvenog sistema, a zna~ajan segment rada bi}e daqa realiza-cija bilateralnih me|unarodnih sporazuma.

HOD PO MUKAMA

A {ta je u periodu od od 26. oktobra 2005. do 30. januara2006. ura|eno u jedinicama Vojske izloìo je na~elnik General-{taba VSCG general-potpukovnik Qubi{a Joki}. U skladu sa za-kqu~cima i odlukama Vrhovnog saveta odbrane General{tab je os-tao bez zamenika NG[ za vidove, Vojska je predala obezbe|ewegranice prema Rumuniji u nadle`nost MUP-u Srbije. Do sada jepredato 315 km granice na kopnu, a na vodenom delu do kraja fe-bruara bi}e predato jo{ 229 km. êlni qudi Vojske obi{li su je-dinice u KZB, doneli odluku o upu}ivawu sanitetskog tima u mi-rovnu operaciju u Kongu, sproveli obuku i pripremu inìwerij-sko-pe{adijske ~ete za u~e{}e u mirovnim operacijama. Pripad-nici Vojske izvr{ili su dekontaminaciju podru~ja Borovac u op-{tini Bujanovac od projektila sa osiroma{enim uranijumom irazminirali pograni~no podru~je sa republikom Hrvatskom u re-jonu sela Jame.

Na~elnik General{taba je rekao da je o~uvana borbena go-tovost na zahtevanom nivou i da je stawe na granici stabilno.Osuje}eno je 11 poku{aja ilegalnih prelazaka granice u tom pe-riodu, a na administrativnoj liniji prema Kosovu i Metohiji i uKZB nisu registrovani incidenti koji bi direktno ugrozili bez-bednost jedinica VSCG. Znatno je unapre|ena saradwa sa jedini-cama Kfora.

Op{te stawe bezbednosti u jedinicama i ustanovama Vojske jepovoqno, kako je ocenio na~elnik General{taba, a u proteklom pe-riodu desio se samo jedan vanredni doga|aj – uni{ten je helikoptergazela na aerodromu u Podgorici. Istraga o tome je u toku.

Odgovorni qudi MO i VSCG smatraju da je u proteklom perio-du zaustavqen pad ugleda Vojske, te da su sve aktivnosti koje se pred-uzimaju nu`ni pomaci ka oporavku i konsolidaciji wenih redova.

Mira [VEDI]Snimio Darimir BANDA

LISKOM TERENU

O HAGU I MLADI]UNajvi{e novinarskih pitawa odnosilo se na saradwu sa Ha-

{kim tribunalom i hap{ewe generala Ratka Mladi}a. Ministarje demantovao da se formira nekakav zajedni~ki ili specijalnitim za hap{ewe bilo kog specijalnog optuènika, pa ni Ratka Mla-di}a. To rade slu`bena lica iz BIA, MUP-a i VBA (svako iz delo-kruga svog rada i zakonskih ovla{}ewa) i nadle`ni organi pra-vosu|a i tuìla{tva. Ministar je ponovio da Vojska nije nadle-`na za hap{ewe Mladi}a, s obzirom na to da je on civil, ali da}e, u okviru svoje nadle`nosti, pomo}i u hap{ewu. U tom smislusu nadle`nim organima dostavqeni podaci iz Izve{taja (podoznakom dràvna tajna) koji je VBApredo~ila Vrhovnom savetu od-brane, a koji se odnose na optuène i na osobe za koje se sumwada su pomagale optuènima.

Iako je Izve{taj zaveden kao dràvna tajna, ministar sma-tra da je neke podatke trebalo predo~iti novinarima, jer se ovakou javnosti manipuli{e sa neistinama. On je novinarima otkriodelove tog izve{taja. Opisao Mladi}ev odlazak iz vojnih objekata2002, ali nije hteo da kaè o kojim objektima je re~. Istakao je ito da Mladi}a od kada je napustio vojne objekte nisu pratile vojneslu`be bezbednosti. Zapitan koliko se qudi iz Vojske SCG i VBApomiwe u Izve{taju, Stankovi} je rekao da je re~ o vi{e od 50 qu-di, ”od kojih su mnogi penzionisani, pomereni na druge du`nostiili stavqeni na raspolagawe novembra pro{le godine“.

MANIPULACIJE– U javnosti se pojavquju manipulacije o formirawu Vojske

Republike Crne Gore. Pomiwe se da je general-major Jovan Lak-~evi} vi|en u izbornom {tabu DPS-a u Budvi. Razgovarao sam sawim o tome i potvrdio mi je da nikada nije bio ni u jednom izbor-nom {tabu, pa ni u onom u Budvi – rekao je Stankovi}.

Sni

mio

Dari

mir

BAN

DA

15. februar 2006.

IN

TE

RV

JU

Redosled poteza je slede}i: definisati poziciju i ingerencije Fonda, odrediti prioritete i onda krenuti u posao. Uveren sam da za pet godina svi kqu~ni problemizbog kojih je Fond osnovan mogu biti re{eni, pre svega22.000 stanova za pripadnike Vojske! Ako }e to raditi Fond,koji je zbog toga i formiran, u redu. Ako }e raditi neko dru-gi, ja li~no nemam ni{ta protiv, ali hajde da defini{emo stvari.

OBREN JOKSIMOVI] DIREKTOR FONDA

ZA REFORMU SISTEMA ODBRANE

JESMO NISMO

8

ILI

[ta to definisawe podrazumeva?– Naj{iri okvir na{eg rada jeste program reforme sistema

odbrane, koji nije izveden do kraja. Zato je moja ocena da se refor-ma sprovodi stihijski, bez jasnog koncepta. Niti su ciqevi jasno pre-cizirani, niti su odre|eni nosioci, niti su definisana sredstva.

Program reforme sistema odbrane trebalo bi da obuhvatisocijalni program i otpremnine, socijalni program u preduze}imavojne industrije, izgradwu stambenih objekata, program prestruktu-risawa remontnih zavoda i preduze}a vojne industrije, program iz-gradwe, revitalizacije i kapitalnog odràvawa vojne infrastuktu-re i osavremewavawe i opremawe VSCG. Va`no je i utvr|ivaweprioriteta u toj realizaciji, odre|ivawe nosilaca aktivnosti, amora se napraviti i procena potrebnih sredstava i odre|ivawedinamike.

Ako se uslovi ispune, kako }e Fond pristupiti ostvari-vawu ciqeva zbog kojih je formiran?– Ciq Fonda je obezbe|ewe dodatnih vanbuxetskih sredstava

koja su neophodna za re-alizaciju programa re-forme sistema odbra-ne, i to preko komerci-jalizacije vi{kova voj-ne imovine. Neophodnaje, najpre, specifikaci-ja vojnih nepokretnostikoje se stavqaju Fonduna raspolagawe da bise komercijalizovale.Potrebna je i verifi-kacija nadle`nih orga-na, Vrhovnog saveta od-

brane i General{taba, Ministarstva odbrane, Saveta ministarai republi~kih vlada.

Program rada Fonda samo je operacionalizacija generalnogprograma reformi sistema odbrane, da se zna {ta Fond radi i ko-jom dinamikom. Zato mora imati godi{we planove i operativneplanove.

S obzirom na obim posla, ~ini se da je sve jo{ na po-~etku?– Bilo je dosta zapreka u radu i one se moraju otkloniti da bi

se u{lo u zaista obiman posao. Da bi Fond funkcionisao on morada izradi elaborate nepokretnosti, da pribavi imovinsko-pravnudokumentaciju, da utvrdi imovinsko-pravni status nekretnina, daistraì katastar nepokretnosti i ostalu dokumentaciju, posebnourbanisti~ke planove… Trenutno, mi ovde u Fondu nemamo za Sr-biju dovoqno dokumentacije po kojoj bismo mogli da radimo.

Imamo neke procene imovine, ali pitawe je ko-liko je to validno. Imovina vredi onoliko kolikomoè da se proda! Prodaja mora i}i na tender, ao krajwem ishodu i rezultatima tog posla odlu~ujeUpravni odbor Fonda ~iji je predsednik ministarodbrane. Tu je vaàn i koncept komercijalizacije,dono{ewe odluke o tome, pribavqawe saglasno-sti nadle`nih organa obe republike, pa priprematendera, zakqu~ewe ugovora i posebno kontrolacelog procesa. I zato je Fond na samom po~etku,

jer se zapravo nije dovoqno bavio svojim poslom. Moramo da vidi-mo iz kojih razloga i da te zapreke uklonimo.

Koliko brzo ceo proces moè da se pokrene? Dosta se o~ekuje od prodaje vojne imovine a nadawa predugo traju.– Isti~em da ovde treba malo dobre boqe, da se stvari regu-

li{u i da krene da se radi.Vrlo brzo izra~una}emo koliko novca treba za 22.000 stano-

va, za revitalizaciju neke fabrike ili naoruàwa u Vojsci, pogon-ske trake u fabrici, koliko treba za prekvalifikaciju kadra…Ova ustanova nije predvi|ena da obezbe|uje plate i penzije pri-

D

9

a li je novi direktor Fonda za reformu sistema odbrane ne-realni optimista, ili ~ovek koji jednu mogu}nost i raspoloè-we ume da pretvori u stvarnost. Obren Joksimovi}, visokifunkcioner DSS i savezni poslanik, dolazi na novu du`nostuz pretpostavqenu politi~ku saglasnost da se kona~no u|e uprodaju vi{kova vojne imovine, na korist dràve, sistema od-

brane, Vojske i wenih pripadnika koji ho}e boqe uslove rada,mo-dernije naoruàwe i opremu i obe}ane stanove.

Gospodine Joksimovi}u, ima li politi~ke voqe u Srbijida se Fond stavi u funkciju zbog koje je i osnovan? – Prihvatio sam ovu funkciju uveren da je ima, a potvrdu sam

dobio i u razgovoru sa premijerom Ko{tunicom kada mi je predlo-ìo da prihvatim novu du`nost. Meni su Vojska i wena problematikabliski. U vreme sukoba na ovim prostorima bio samna rati{tu kao dobrovoqac u vi{e bolnica, zatimtokom rada na doktorskoj disertaciji bavio sam sedosta vojnom organizacijom, a poznajem situaciju ipreko brojnih poznanstava sa qudima koji su vezaniza vojsku.

Me|utim, sama institucija Fonda nije mi biladovoqno poznata i ja to priznajem, ali ne zato {toje problem u mojoj neobave{tenosti, ve} {to defini-cija i pozicija ove institucije nisu dovedene do kra-ja. Kqu~ni problem je {to Fond nije registrovan kaopravno lice, nema ingerencije pravnog lica, a pre-ma aktima o formirawu to bi trebalo da jeste, nemasvoj ra~un i neke druge pretpostavke koje su neophodne. Zato ne mo-è da funkcioni{e i ne moè da odgovori potrebama kojima je na-mewen.

Ipak ste prihvatili funkciju direktora?– Fond je neophodan za veliki posao koji stoji pred wim ili

pred nekom sli~nom institucijom, ako se tako odlu~i. Ja }u insisti-rati da se stvari oko svega toga ras~iste. Da se zna {ta je ~ija nad-le`nost, ko za {ta odgovara, {ta ko radi… Ne moèmo funkcioni-sati kao ilegalni. Ili jesmo ili nismo. Ili postojimo ili ne posto-jimo. Ako postojimo na{ posao mora da bude ono {to pi{e u papi-rima, u osniva~kim aktima, ili ne{to drugo {to }e se tek zapisati.Mora da se zna ko raspolaè vojnom imovinom i na koji na~in.

Mediji su objavili da je Vlada Srbije najverovatnije da-la zgradu Vojnotehni~kog instituta na Vra~aru – policiji? – Ja o tome ne znam ni{ta. Verovatno da Vlada, prema pozi-

tivnim zakonskim propi-sima, ima pravo raspola-gawa imovinom i moè daje preraspodequje, ali mise ne ~ini logi~nim da seuzme ne~ija imovina i us-tupi drugome bez adekvat-ne ili bilo kakve kompen-zacije. To mi zaista nijelogi~no. Posebno zato{to je neophodno da se ceo sistem odbrane transformi{e i uklopiu me|unarodne vojne integracije, {to Vojska mora da se obu~i iopremi. I posebno {to iza svega imamo i sto hiqada besku}nika.Vi{e od dvadeset hiqada porodica sa oko sto hiqada ~lanova bezkrova nad glavom, koji su radili za ovu zemqu, i koji su zaradilikrov nad glavom za svoj penzioni vek. Tu je i program prekvalifika-cije vi{ka zaposlenih u Vojsci, pa oìvqavawe vojne industrije ko-ja je neophodna svakoj vojsci pa i na{oj. A novaca nema …

Ako }e to raditi Fond, koji je zbog toga i formiran, u redu.Ako }e raditi neko drugi, ja li~no nemam ni{ta protiv, ali hajde dadefini{emo stvari.

Najpre treba zbrinuti najugroènije, koji ìveu nenormalnim uslovima ve} godinama, a po{te-no su sluìli svojoj dràvi. Postoje, dakle, pri-oriteti. Da sam ja odlu~ivao o nekim stvarima,generali ne bi dobili te toliko osporavanekvadrate samo zato {to su bili na pozicijamada to ostvare, ve} pristojne stanove, dok drà-va ne do|e u poziciju da im prema propisima re-{i stambene probleme.

Kqu~ni problem je {to Fond nije pravno lice,nema ingerencije pravnog lica, a prema aktima oformirawu to bi trebalo da jeste, nema svoj ra-~un i neke druge pretpostavke koje su neophodne.Zato ne moè da funkcioni{e i ne moè da od-govori potrebama kojima je namewen.

INTERVJU

padnicima Vojske. To je funkcija buxeta i Fond ne treba svrstavatiu buxetske institucije {to neki zagovaraju.

Zaista verujem da je mogu}e brzo i lako krenuti u re{avaweproblema. Dru{tvena opravdanost tog procesa je o~igledna - tre-ba da modernizujemo na{u odbranu, da sledimo svetske i evropskeintegracije, treba da stambeno zbrinemo svoje qude jer o~iglednoima odakle da se to uradi.

Koje rokove imate u vidu?– Ja kao ~ovek doma}in, koji stalno ne{to gradi, ose}am se

uàsno kad vidim ru{evine po Beogradu, koje tako stoje jo{ od 1999.godine! Najmawe pola toga do sada je moralo biti sanirano. A nije.Mnogo je objekata koje je Vojska odavno napustila, recimo domoviVojske, koji stoje zamandaqeni, a ve} propadaju. Naravno da i lo-kalnoj samoupravi to nije svejedno. Pogubno je po dràvu, po wenuodbranu i wene qude da ta imovina tako propada.

Uveren sam da bismo za narednih pet godina mogli da razre-{imo gotovo sve te probleme, uz jednu ozbiqnu dinamiku, naporanrad. Zna se koliko ko{ta kvadratni metar stana ili revitalizaci-ja nekog objekta, ili borbenog vozila ako ho}emo da u|emo u to. Ni-je problem ni napraviti kvalitetne timove, male ali efikasne. Br-zo bismo napravili pomak. U Fondu je trenutno zaposleno 16 qudi,a prema potrebi mogu se angaòvati i najboqi stru~waci i sarad-nici za konkretne poslove.

Ja sam spreman da uradim svoj posao, ali sam isto tako spre-man da se sklonim ukoliko je to uslov da se krene u poslove. Jer vi-dim da neki ̀ estoko osporavaju moj dolazak na ovu funkciju. Ne spo-rim da mo`da ima i onih koji bi mogli boqe da radeovaj posao od mene. Ali, uveren sam da je Fond neop-hodan i da moè kvalitetno i kontrolisano da radi.

Dosta je dilema oko vrednosti vojne imovi-ne koju bi Fond imao na raspolagawu? – Pri~e o milijardama vrednosti vojne imovine

su licitirawa. A s druge strane, ta imovina propada.Prema mojoj proceni oko 90 odsto je to atraktivnaimovina, a upotrebqivo je celih 100 odsto i sve mo-

è da se prevede u drugu imovinu. Procene iznosa treba uzeti re-lativno. Naj~e{}e se pomiwe ta milijarda evra, koliko bi mogloda se dobije iz komercijalizacije, ali se spisak imovine pomera,ne{to i nedostaje na tim spiskovima, pa ja ne bih odre|ivao cifru.

Ali proces je vrlo jednostavan. Budu}i da se radi o nekretni-nama, prodajom i ulagawem u ne{to drugo, ili nekom vrstom trampe,dolazimo do zadovoqewa opredeqenih potreba. Ali sve mora bititransparentno, preko tendera.

Kako vidite re{avawe stambenih potreba?– I model re{avawa stambenih problema bio bi jednostavan.

Najpre treba zbrinuti najugroènije, koji ̀ ive u nenormalnim uslo-vima ve} godinama, a po{teno su sluìli svojoj dràvi. Postoje,dakle, prioriteti. Da sam ja odlu~ivao o nekim stvarima, generaline bi dobili te toliko osporavane kvadrate samo zato {to su bilina pozicijama da to ostvare, ve} pristojne stanove, dok dràva nedo|e u poziciju da im prema propisima re{i stambene probleme.

Ako se Fond bude konstituisao kako treba i bude imao svojposlovni ra~un, on moè da ulazi u aran`mane i da gradi sam, to jenajjeftiniji tip gradwe. Fond bi kao investitor raspisao tender,lokacije imamo, utvrdili bismo standarde kvaliteta. Jer cene stam-benog prostora u Beogradu su stravi~no nadzidane, potpuno nere-alne, vi{estruko su skupqi kvadrati nego {to objektivno ko{taju.

Mi to moèmo da izbegnemo, da jeftinije dolazimo do stambe-nog prostora, a ne da ga kupujemo po znatno vi{im cenama. Verujemda stanove moèmo zavr{iti za pet godina. Za one koji ~ekaju to jedugo, za one koji treba da urade ovaj obimni posao mo`da kratko,ali sam siguran da je to izvodqivo. A ako bismo uz sve to mogli daulazimo i u kreditne aran`mane, onda zaista ne vidim za{to bi tajrok od pet godina bio nerealan.

Radenko MUTAVXI]Snimio Darimir BANDA

10

Zaista verujem da se moè brzo i lako krenuti ure{avawe problema. Dru{tvena opravdanosttog procesa je o~igledna, treba da modernizuje-mo na{u odbranu, da sledimo svetske i evrop-ske integracije, treba da stambeno zbrinemosvoje qude jer o~igledno ima odakle da se touradi

Novi direktor Fonda za reformu sistema od-brane, Obren Joksimovi} (1952) hirurg je po struci,a doktorirao je ekonomiju na Megatrend univerzitetu2004. godine, na temu “Menaxment i organizacionioblici teritorijalnih bolnica u savremenim uslovi-ma”. U woj se bavi i civilnim i vojnim zdravstvom, pa je i to jedanod razloga {to smatra da dobro poznaje vojnu problematiku i kojiga preporu~uju za novu funkciju.

Iz wegove politi~ke biografije izdvajamo da je bio ministarzdravqa u vladi Zorana \in|i}a, a zatim direktor Demokratskestranke Srbije. Istaknuti je funkcioner te stranke i ~lan Glavnogodbora, a u Skup{tini SCG je poslanik iz wenih redova. Na funk-

ciju direktora Fonda dolazi sa mesta nastavnika na Megatrenduniverzitetu, ali “ne èli da ostavi ni svoje studente”.

Oèwen je i ima ~etvoro dece. Nastarija k}erka upravo jemagistrirala genetiku na Medicinskom fakultetu, sredwa ima jo{tri ispita pa da postane lekar, najmla|a k}erka je odli~na u~enicasedmog razreda osnovne {kole, a sin ima isti uspeh u tre}em raz-redu.

15. februar 2006.

11

P E R A S P E R A

BEKSTVO IZ KOROZIJEPi{e

Qubodrag STOJADINOVI]

Dràva bi morala da se seti svoje avijacije. Jeroplan je davno letio nad Beogradom,kako je to lepo opisaoAleksandar Deroko.Nije vaqda da }emo sa balkona ili livada mahati dvokrilcima samo kad prskaju komarce!

P

A

T

osledwu deceniju pro{log veka okon~ali smosuo~eni sa silama izvan svakog razuma i sasopstvenom snagom koja je kombinovana od uga-slih motiva, sudbina i mitova – morali smo da

stanemo pred ~isto ogledalo. Posle svega naravno.Bilo bi nepristojno da budemo zadovoqni prizorom.

Umni qudi su odmah razumeli da stvari trebamewati, kretati se u susret sudbini da ona ne bi do-{la po nas. Da li nas je u tom ~asu zatekao strah odletewa? Negde sredinom 2003. javnost je obave{te-na da srpska avijacija vi{e ne leti. Dodu{e, poleteneki tu i tamo, ali...

Po~etkom novembra jedne subotwe ve~eri, slu-~ajno sam se sreo sa grupom pilota. I to u jednoj ka-fani. Slavili su ne{to, i ne znam da li je u wiho-vom vesequ bilo i malo gor~ine. Izgleda da jeste.Jedan od wih, major koji leti (leteo je) na MiG-u 29zamolio me je da nekako prenesem ministru odbraneporuku ako ga slu~ajno sretnem.

Naravno, ako kao matori pripadnik kopnenevojske dokonam o ~emu je re~. Ako razumem, da obja-snim. Ako ne, da reknem samo ovo: Otprilike, trebaoko pet miliona evra da bi srpski piloti ponovodrali oblake nad Batajnicom. Tako je izra~unao ma-jor, koji je postao “zemqak“.

Dakle, ~ovek koji samo hoda i sawa ono {to jeve} doìveo. Ro|en je u ono vreme kad je i{la serija”Letovi koji se pamte“. U jednoj sceni neko pita ne-zaboravnog ^kaqu: ”Slu{aj, jesi li ti nekad leteohelikopterom?“

“Ihaj... nikad“ – odgovori Miodrag Petrovi}. Veliki dnevni list objavio je setnu fotografiju

o posustalim vazduhoplovima na batajni~koj pisti.Postrojeni kao za ve~nu smotru, pravo predvorje zamuzej. Odeveni u cerade, bez velike ideje kako i gdeda se pokrenu. Tuga da te uhvati, i to odmah za gu{u.

onda, ipak... Ministar odbrane posetio Bataj-nicu. Slutim da je tamo bilo i onih pilota kojisu izra~unali tro{kove za gorivo. Ni{ta po-sebno, samo malo da se odvadi od Mileta Dra-

gi}a. I dràva bi morala da se seti svoje avijacije.Jeroplan je davno letio nad Beogradom, kako je tolepo opisao Aleksandar Deroko. Nije vaqda da }e-mo sa balkona ili livada mahati dvokrilcima samokad prskaju komarce!

Videli smo ministra kako sedi u kokpitu dvose-da ”supergaleba“, odeven za ozbiqan let. I stvarnoje poleteo. Gledao je sa pristojne visine metropolu iSrbiju. Crnu Goru nije mogao da vidi, ali i u Podgo-rici su problemi isti. Taman kao da je gledao na obestrane svoje odbrambene nadle`nosti.

Kad se lepo prizemqio, pokazuju}i pre toga ja-snu borbenu hrabrost, Stankovi} je obe}ao remont“dvadesetdevetki“. Bi}e para za to, mada je ~as letana toj a`daji stra{no skup. Ali, mnogi leta~i pro-{le godine nisu “namakli“ ni minut.

I tako, uz pomo} srpske staja}e avijacije stigo-smo do raznih fondova. Iz dràvnog buxeta ima sa-mo za goli ru~ak. Dakle, prosta reprodukcija i poku-{aj da se ostane na nivou “pristojnog siroma{tva“.U toj oskudici, avijacija je samo najskupqi primer.Vojska se napreè kao galiot da utekne iz tehnolo-{ke zaostalosti.

e{ko ide, iz dva jaka razloga. Prvi, za moder-no investirawe nema para i ne zna sa kad }eih biti. Drugi, te{ko je napraviti listu prio-riteta. Ni{ta osim hrane i ode}e ne bi moglo

da bude va`nije. A {ta je sa stanovima, novim bor-benim sistemima, standardom vojnika, tragawem zareformskim modelom koji bi bio primewiv?

[ta }e biti sa vojni~kom profesijom, koju sumnogi anatemisali zbog neoprostivih grehova elite?Kona~no, odakle i{~upati novce kako bi se napra-vio prvi korak u bekstvu iz korozije?

Pre nekoliko godina krenuo je Fond za refor-me. Ideja se odmah vidi iz naziva. To je, dakle, jednaposebna vrsta sistema ve~ne energije, poznata u fi-zici kao “perpetuum mobile“. Upro{}eno, prodajavojne imovine proizvodi drugu imovinu. A ona re{a-va reformske probleme, koji su definisani poseb-nim aktima. Dakle, ono bez ~ega se vaqda moè, pro-daje se da bi se kupilo ono {to se mora.

Ideja nije lo{a, mada u sebi sadrì mnogezamke. Pre svega oko nadle`nosti, strategije otu|i-vawa i nabavki, ”prepoznavawa“ titulara, odnosnovlasnika. I naravno, trgovinske relacije izme|uprodatog i kupqenog. Stari egipatski trgovac je ova-ko definisao svoj unosni posao: “Trgovina je sasvimprosta stvar, kupi{ jeftino, proda{ skupqe!“

[ta se de{ava kad bude obrnuto? Naravno dase ide u propast. Ga}e na mo~ugi, kako bi rekli na{imudri preci.

Promet imovine i stvarawe fonda jeste deli-katna stvar. Da delikatnija ne moè biti. Gasi{ jed-nu vatru da bi zapalio drugu, se~e{ u{i... Ali, mo-`da ima i vajde ako bude pameti. Ako je bude, i akobude pa`we bez zakletve u bilo ~ije po{tewe, etonama ponovo Ikara. Ili ~ak bra}e Rajt. Ikar ibra}a Rajt, zajedno na Golubovcima i Batajnici.

Autor je komentator lista ”Politika”

– Generala Ratka Mladi}a penzioni-sao je Mirko [arovi}, predsednik Repu-blike Srpske, i o tome postoji ukaz, a du-`nosti ga je razre{io general-pukovnikNovica Simi}, u to vreme na~elnik Gene-ral{taba Vojske Republike Srpske. Biloje to u maju 2002. Sporazumom o poseb-nim vezama izme|u Republike Srbije i Re-publike Srpske ukinut je tzv. 30. kadrov-ski centar, a samim tim je i 26 oficiraskinuto sa evidencije aktivnih vojnih li-ca Vojske SCG. Me|u wima bio je i RatkoMladi}. A taj dokument potpisao je Voji-slav Ko{tunica.

12 15. februar 2006.

REKLI SU

OKRUGLI STO O VOJNOJ

ARHIVISTICI Povodom 130 godina Vojnoistorijskog

instituta u Centralnom domu Vojske SCG uBeogradu, 1. februara, odràn je okruglisto kojem su, uz organizatore, prisustvo-vali brojni istori~ari i stru~waci izMinistarstva kulture Republike Srbije,Filozofskog fakulteta Beogradskog uni-verziteta, Instituta za noviju i savreme-nu istoriju, Arhiva SCG i Srbije, Upraveza strategijsko planirawe MO, Muzejaistorije Jugoslavije i novinari.

S obzirom na veoma nepovoqne sme-{tajne i organizacijske uslove u kojimaradi Vojni arhiv, osnovni ciq stru~nogskupa bio je da se kolege obaveste o tim~iwenicama ali i da se stru~no odredeglavne smernice za naredni period uoblasti arhivistike u skladu sa evropskimstandardima.

Na skupu je bilo najvi{e re~i o ur-gentnoj potrebi re{avawa pre svega sme-{tajnog prostora za Vojni arhiv, o ulozivojne istorije u o~uvawu srpske vojni~ketradicije, te o savremenim problemimabezbednosti i odbrane i u tom smislu ofunkciji Vojnoistorijskog instituta u mre-ì arhiva SCG.

Izlagawa sa ovog stru~nog skupa, ka-ko je re~eno, bi}e publikovana u zbornikuradova.

D. K. M.

Ministar odbrane Zoran Stankovi} ina~elnik General{taba general-potpukovnikQubi{a Joki} boravili su po~etkom febru-ara u Ni{u gde su se u Skup{tini grada sre-li sa gradona~elnikom Ni{a Smiqkom Ko-sti}em i drugim gradskim zvani~nicima. Tomprilikom, ministar Stankovi} i gradona~el-nik Kosti} dogovorili su konkretnu saradwukoja treba da se ostvari ustupawem vojnihnepokretnosti za izgradwu vojne baze i sta-nova. Re~ je o prakti~noj realizaciji proto-kola koji su po~etkom marta 2005. godinepotpisali tada{wi ministar odbrane Prvo-slav Davini} i Smiqko Kosti}.

Po re~ima Zorana Stankovi}a, proto-kol nije ispuwen zahvaquju}i pre svega nee-fikasnom radu Ministarstva odbrane SCG.Smiqko Kosti} je naglasio da grad Ni{ imavelike potrebe za odgovaraju}i sme{taj sudo-va, gradske uprave, SUP-a, BIA, vatrogasnebrigade, poreske i finansijske policije,uprave za nabavku, uprave javnih prihoda i

univerzitetskog naseqa, te za izme{tawe è-lezni~kog ~vora i autoputa iz gradskog tkiva.

– Sve ove probleme – rekao je SmiqkoKosti} – moèmo prevazi}i samo kori{}e-wem prostora koji ima armija i zajedni~kimre{ewem sa Ministarstvom odbrane, narav-no, ne ugroàvaju}i bezbednosne funkcijena{e vojske i ìvot i rad u woj. Zauzvrat,grad treba da re{i izgradwu vojne baze istanova za vojnike, a mi smo ve} prona{litehnolo{ki model, banku za finansirawe iizvo|a~e radova.

U razgovorima ministra odbrane i gra-dona~elnika Ni{a pokrenuta su i pitawaprelaska Vojne bolnice u Klini~ki centar iizme{tawa dela op{tinskog sudstva iz zgra-de Komande Kopnenih snaga.

Tokom boravka u Ni{u ministar odbraneZoran Stankovi} i na~elnik G[ VSCG general-potpukovnik Qubi{a Joki} obi{li su Koman-du Kopnenih snaga, a potom i Vojnu bolnicu.

Z. M.

AKTUELNO

STANOVI OPET NA VIDIKUDogovor u Ni{u

U organizaciji Uprave za buxet i finan-sije Ministarstva odbrane i Kancelarije zabilateralne odnose Evropske komande SAD uSCG, u Kasarni “Top~ider” odràn je dvodnev-ni seminar “Planirawe i izgradwa buxetaodbrane”

Ciq seminara bio je da se zaposleni uMinistarstvu odbrane i General{tabu VSCG,koji se bave finansijama i buxetom sistemaodbrane, informi{u o na~inu finansirawai raspodele finansijskih sredstava u sistemuodbrane Sjediwenih Ameri~kih Dràva.

Seminar je otvorio na~elnik Uprave zabuxet i finansije Ministarstva odbrane SCGAleksandar Stojanovi}, a predava~i su bili

KORISNA RAZMP l a n i r a w e i i z g r

Ministar odbrane

dr Zoran Stankovi}

KO JE PENZIONISAO MLADI]A

ISTAWENE REZERVE

General-potpukovnik Qubi{a Joki},na~elnik General{tabaVSCG

– Stawe materijalnih rezervi u VSCGni u ovom periodu nije poboq{ano zbognedovoqnih finansijskih sredstava. Iz-raèni su problemi u realizaciji zada-taka logisti~ke podr{ke a zalihe mate-rijalnih rezervi su smawene. Nedosta-tak pogonskih sredstava negatovno se od-razio na izvr{ewe zadataka. Dug Jugope-trolu iznosi 568 miliona dinara, snab-devawe namirnicama i predmetima inte-dantske opreme je oteàno, a sve ~e{}esu najave prekida snabdevawa i pruà-wa komunalnih usluga zbog neredovnogpla}awa.

13

S e d n i c a V r h o v n o g s a v e t a o d b r a n e

IZ GENERAL[TABA

PRIMOPREDAJE DU@NOSTI

U General{tabu VSCG izvr{ena je primopredajadu`nosti na~elnika Uprave za razvoj izme|u general-majora Dragana @ivanovi}a i general-majora Milo-ja Mileti}a. General-major Miloje Mileti} do sadaje obavqao du`nost na~elnika Uprave za obuku Gene-ral{taba VSCG, a general-major Dragan @ivanovi}odlazi u penziju.

Du`nost na~elnika Uprave za vezu i informati-ku General{taba VSCG primio je pukovnik PredragRaji} od dosada{weg na~elnika general-majora Mi-lana Stanimirovi}a. Primopredaji du`nosti prisu-stvovao je zamenik na~elnika General{taba VSCG ge-neral-major Zdravko Pono{.

Novi na~elnik Uprave za obave{tajno-izvi|a~keposlove, specijalna i elektronska dejstva (G-2) Gene-ral{taba VSCG je pukovnik Rade \uri}, koji je do sa-da obavqao du`nost u Vojnoobave{tajnoj agenciji. Do-sada{wi vr{ilac du`nosti pukovnik Slavoqub Jani-}ijevi} i daqe obavqa du`nost zamenika na~elnikaUprave.

PRIHVA]EN IZVE[TAJ VOJNOBEZBEDNOSNE AGENCIJE

Na sednici kojom je predsedavao predsednik Srbije i Crne Gore Sveto-zar Marovi}, 1. februara, Vrhovni savet odbrane (VSO) razmatrao je izve-{taj o rezultatima angaòvawa Vojnobezbednosne agencije (VBA) u okviru sa-radwe sa Me|unarodnim krivi~nim tribunalom za biv{u Jugoslaviju, koji jepodneo na~elnik agencije Svetko Kova~.

Kako je saop{tio Vojni kabinet VSO, u izve{taju na~elnika VBA obuhva-}en je period od 1997. godine do danas. VBA je nesporno utvrdila da je RatkoMladi} povremeno boravio u vojnim objektima do 1. juna 2002. Nakon penzio-nisawa, 2002. godine, i dono{ewem Zakona o saradwi sa Ha{kim tribunalom,Ratko Mladi} je napustio vojne objekte.

U saradwi sa Bezbednosno-informativnom agencijom (BIA) do{lo se dopodataka da je skrivawe Ratka Mladi}a izvan vojnih objekata preuzeo deo pen-zionisanih pripadnika Vojske Republike Srpske, uz pomo} penzionisanih pri-padnika VJ i civila.

Da bi se utvrdile ~iwenice da li neko od pripadnika Vojske SCG pruàpodr{ku ili je u kontaktu sa ha{kim optuènicima, VBA je preduzimala i pred-uzima intenzivne mere prema vi{e lica iz Vojske, a na osnovu odluka nadle-`nih sudova.

Utvr|eno je da su dvojica pripadnika Vojske SCG (jedan oficir i jedanpodoficir) imali ovla{}ewa za podizawe penzije Ratka Mladi}a. Sve penzi-je su podizali ~lanovi porodice, osim jedne koju je podigao biv{i podoficir ito u septembru 2002. godine, {to je naknadno utvr|eno. Isplata penzija je ob-ustavqena.

Od marta 2003. godine pripadnici Vojske i Ministarstva odbrane spro-veli su 27 nenajavqene kontrole vojnih objekata na teritoriji Srbije i CrneGore, od ~ega 16 zatvorenog (kasarne i skladi{ta) i 11 otvorenog tipa (hote-li, vojnomedicinske ustanove) i utvr|eno je da se ha{ki optuènici ne kriju uwima.

Prihva}en je izve{taj na~elnika VBA, a Ministarstvo odbrane ima oba-vezu da nastavi i intenzivira svoje aktivnosti na punoj saradwi sa Ha{kimtribunalom zajedno sa obave{tajno-bezbednosnim slu`bama van Vojske i izinostranstva.

Vrhovni savet odbrane posebno je naglasio da je jo{ u aprilu 2003. godi-ne doneo odluku o punoj i bezuslovnoj saradwi sa Ha{kim tribunalom, nakon~ega je tada{wi ministar odbrane doneo naredbu o wenom sprovo|ewu sa utvr-|ivawem materijalne, radne i krivi~nopravne odgovornosti za nesaradwu.

Na ovoj sednici VSO je celovito i najdetaqnije dosad informisan o ak-tivnostima VSCG na saradwi sa Ha{kim tribunalom uz konstataciju pojedina~-nih propusta, pa zato inicira da i ubudu}e bude redovno obave{ten o svim ak-tivnostima koje se preduzimaju na tom planu.

Kako se navodi u saop{tewu, nakon informacije na~elnika VBA, ocewenoje nu`nim utvr|ivawe krivi~ne odgovornosti biv{ih profesionalnih vojnih li-ca koja su pomagala skrivawe Ratka Mladi}a i omogu}ila da napusti vojne objek-te i to nakon raspisivawa poternice MUP-a Srbije maja 2002. godine.

MENA ISKUSTAVAa d w a b u x e t a o d b r a n e

na~elnik odeqewa Natoa za podr{ku resursima Vr-hovnog {taba savezni~kih snaga u Evropi Vilijam To-mas i major Aleksander Nigard.

U prvom delu seminara raspravqalo se o plani-rawu, programirawu, buxetirawu, raspodeli i potro-{wi buxetskih sredstava dok je drugi deo bio posve}enva`nosti i mehanizmima administrativne kontrole bu-xetskih sredstava. Osim toga, u~esnicima je predsta-vqen i ra~unovodstveni model Natoa.

Seminar je organizovan kao deo programa Zdru-ènog kontakt tima SAD za 2006. godinu. Programom jepredvi|eno i nekoliko bilateralnih poseta i odrà-vawe vi{e od 30 stru~nih seminara iz oblasti radaMinistarstva odbrane i Vojske SCG.

S. S.

POMO] PORODICAMAPOGINULIH U BIOÛ

Pripadnici Podgori~kog korpusa VSCG uplatili su 2.630 evra po-mo}i porodicama povre|enih i poginulih putnika u èlezni~koj nesre}ikod Bio~a.

Na ra~un solidarnosti koji je Vlada Crne Gore otvorila kod Crno-gorske komercijalne banke do sada je upla}eno oko 2,5 miliona evra.

U udesu voza koji je 23. januara sleteo u kawon Mora~e poginulo je 46putnika, dok je vi{e od 260 povre|eno.

KRILA LEPTIRASA SNAGOM URAGANA

K L I M AT S K E P R O M E N E U G R O @ AVA J U O PA S TA N A K P L A N E T E

14 15. februar 2006.

U posledwih trideset godina led Severnog pola smawio se za tre}inu,

a skora posmatrawa potvrdila su da se on i daqe nezaustavqivo

povla~i. Ukoliko se ostvari scenario visokih emisija gasova koji

izazivaju efekat staklene ba{te, do 2100. godine temperatura bi se

na Arktiku pove}ala za najmawe pet stepeni, {to bi izazvalo pucawe

i topqewe ledenog prekriva~a, a slatka voda koja bi se posle toga

na{la u okeanu podigla bi nivo mora na globalnom nivou.

Iako su ovo samo pretpostavke i – jo{ uvek – nema mesta strahu, treba

imati u vidu da bi velike promene u qudskom dru{tvu, ekonomiji i

svetu prirode izazvale ~ak i mala pomerawa nivoa okeana.

TE

MA

15

strijalizovane zemqe (one koje su nastale sa raspadom SSSR-a).Sve ostale zemqe, pa i na{a, spadaju u grupu zemaqa u razvoju.Zemqe koje pripadaju Aneksu 1, a koje su ratifikovale Proto-kol, obavezale su se da u periodu od 2008. do 2012. godine sma-we emisije gasova sa efektom staklene ba{te za 5,2 posto u od-nosu na emisije koje su imale 1990. godine. To nije nimalo lakojer su u odnosu na baznu godinu ekonomije tih zemaqa rasle, {toje u direktnoj relaciji sa porastom potro{we energije. Tako bi

te zemqe sada trebaloda smawe emisije mnogovi{e nego {to je bilopotrebno 1990. godine.Za mnoge od wih to nijejednostavno i zbog togapoku{avaju da problemre{e u saradwi sa ze-mqama u razvoju – kaèpomo}nik direktoraUprave za me|unarodnusaradwu i evropsku in-tegraciju Ministarstvanauke i za{tite ìvotnesredine Miroslav Spa-sojevi}.

Protokolom iz Kjo-ta predvi|ena su tri me-hanizma kojima se ze-mqe mogu koristiti zasmawewe emisija gaso-va sa efektom stakleneba{te. To su zajedni~ka

implementacija i trgovina emisijama, koji se odnose na zemqeiz Aneksa 1, i tre}i “mehanizam ~istog razvoja”, koji je dostu-pan zemqama u razvoju. Tre}i mehanizam, koji se odnosi i nana{u zemqu, podrazumeva da razvijene zemqe mogu da investi-raju u ~iste ili energetski efikasnije tehnologije u zemqama urazvoju, a da zauzvrat tim zemqama obezbede povoqne ili ne-povratne kreditne aran`mane, s tim da se efekat smawewa pri-pisuje investitoru, dakle, razvijenoj zemqi.

ULAGAWE U RAZVOJ

– Ministarstvo rudarstva i energetike i na{e ministar-stvo dobili su zadatak da u slede}a tri do ~etiri meseca pri-preme dva dokumenta. Jedan se ti~e energetike i odnosi se naplan realizacije strategije energetskog razvoja i drugi koji seodnosi na strategiju realizacije mehanizma ~istog razvoja.

Na{a zemqa dobija razne ponude iz inostranstva za ulaga-we u wenu industriju i energetiku, po kojima bismo mi dobilienergetski efikasnija postrojewa, ali smawewe emisije bi i{loulaga~ima i tu moramo da budemo oprezni. Kako sada stvari sto-je na trì{tu, tona CO2 u okviru “mehanizma ~istog razvoja”vredi od pet do deset evra, dok je na svetskom trì{tu ve} dosti-gla iznos od oko 28 evra po toni. Dakle, razlika je ogromna, ta-ko da u ova dva dokumenta koja pripremamo moramo da precizi-

OKVIRNA KONVENCIJA UN

Okvirna konvencija UN o klimatskim promenama usvoje-na je jo{ 1992. godine u Rio de @eneiru, a stupila je na sna-gu 1994. godine. Nakon vi{e godina pregovarawa, Protokoliz Kjota usvojen je 1997. godine, a stupio je na snagu tek fe-bruara 2005. godine, jer su se tek tada stekli uslovi za ra-tifikaciju (neophodno je da ga ratifikuje “najmawe 55 stra-na Konvencije, me|u kojima su i strane iz Aneksa 1, ~iji udeou ukupnim emisijama CO2 za 1990. godinu strana obuhva}e-nih Aneksom 1 iznosi najmawe 55 posto”). A

ko leptir na Madagaskaru trepne krilima, to }e tri danakasnije na Karibima izazvati uragan”. Ovaj poznat i ~estoparafraziran citat, koji je meteorolog Edvard Lorenc na-zvao “efektom leptira”, mo`da najboqe oslikava osetqi-vost klimatskog sistema Zemqe na po~etne uslove.Drugim re~ima, kada se on jednom izvede iz ravnoteè go-

tovo je nemogu}e vratiti ga u normalu. A kako sada stvari stoje,Zemqi i wenim stanovnicima situacija nije nimalo naklowena.

Iako se smatra da lokalne vremenske (ne)prilike nisu di-rektno povezane sa globalnim stawem klime, odre|ene meteoro-lo{ke situacije, koje su vi{e ili mawe povezane sa klimatskimpromenama, stanovnici Zemqe sve vi{e ose}aju na svojoj koì.Tako su sve razornije prirodne nepogode koje poga|aju zemqe {i-rom sveta, temperaturna odstupawa od proseka, pa i hladan va-zduh koji je do na{ih prostora nedavno stigao iz Sibira – samoneki od pokazateqi neo-phodnosti delawa.

Ma koliko klimabila globalni feno-men, koji je uglavnom ne-predvidiv, u svetu jerazvijeno 18 razli~i-tih matemati~kih mode-la i svi ukazuju da }eporast koli~ine ugqen-dioksida u atmosferiznatno podi}i sredwupovr{insku temperatu-ru vazduha. A koliko jei najmawi porast tem-perature opasan svedo-~e podaci, prema koji-ma je tokom posledwih150 godina sredwa go-di{wa temperatura po-dignuta za oko 0,45 ste-peni Celzijusa, {to je unovijoj istoriji uslovi-lo nevi|eno zagrevawe. Naime, smatra se da bi za rast tempe-rature, koji se desio tokom 20. veka, u normalnim uslovimabilo potrebno 1.200–1.500 godina!

PROTOKOL IZ KJOTA

Modeli ukazuju na dva osnovna uzroka globalnog zagreva-wa: povi{en nivo ugqen-dioksida i se~a tropskih {uma. Upore-do sa ru{ewem tog svojevrsnog prirodnog biqnog regulatoraglobalne temperature, koli~ina ugqen-dioksida u atmosferiuve}ala se za 25 posto tokom industrijske ere, mahom usled sa-gorevawa fosilnih goriva (ugaq, nafta i prirodni gas) i pro-izvodwe cementa. Shvataju}i svu ozbiqnost situacije, me|una-rodna zajednica je po~ela sve vi{e da se oslawa na rezultatenau~nih istraìvawa i merewa, ali bez politi~ke voqe da sestvari pomere na globalnom nivou malo toga nauka ili pojedin-ci mogu da u~ine. Jedan od koraka na tom dugom putu jeste stupa-we na snagu, februaru 2005. godine, sedam godina od potpisi-vawa Protokola iz Kjota, do sada najambicioznijeg i najsloè-nijeg me|unarodnog sporazuma o za{titi ìvotne sredine. Pro-tokol je ratifikovala 141 zemqa ~lanica, me|u kojima se, jo{uvek, ne nalazi na{a zemqa.

– U okviru Protokola iz Kjota zemqe ~lanice su podeqene udve grupe. Aneksom 1 obuhva}ene su najrazvijenije i novoindu-

Mnogim zemqama ne}e biti lako da smaweemisiju {tetnih gasova - kaè Miroslav

Spasojevi} iz Ministarstva nauke i za{titeìvotne sredine

Sni

mio

G. S

TAN

KOVI

]

15. februar 2006.16

PARADOKS GLOBALNOG ZAGREVAWA

Jedna od posledica velikog otapawa ledenih masa je-ste poreme}aj velike podvodne struje, Golfske, zahvaquju}ikojoj Evropa ima umerenu klimu. Topqewem leda Arktikaubrzava se priliv slatke vode u morsku kod Labradora, gdese smawuje protok Golfske struje. Kao posledica usporava-wa okeanskih struja u Atlantiku, prose~ne temperature uEvropi mogle bi da se snize za ~etiri stepena Celzijusa.

ramo {ta je na{a strategija, kratkoro~na i, barem, sredworo~-na. Kjoto-aktivnosti se zavr{avaju 2012. godine i ve} sada serazgovara o post-Kjotu, koji }e biti mnogo drasti~niji u smislusmawewa emisija. Ukoliko na{a zemqa u tom periodu postanezemqa Aneksa 1, onda }emo imati mnogo ve}e obaveze. Zbog togatreba da budemo veoma oprezni kako nam se ne bi dogodilo dane{to {to danas prodajemo za pet ili deset evra posle kupujemoza 30. Smisao na{eg posla sada jeste da na|emo odgovore kakoda se pona{amo u slede}ih pet do deset godina. Sigurno je da }e-mo u}i u realizaciju nekog od projekata mehanizama ~istog raz-voja, ali u kom obimu, tek }emo da procenimo po izradi dokume-nata – isti~e gospodin Spasojevi}.

Smatra se da }e posledice klimatskih promena najvi{e daosete zemqe u razvoju, jer je wihov ekonomski potencijal takavda ne mogu lako da iza|u na kraj sa posledicama tih promena.Tako se pretpostavqa da bi u decenijama koje su pred nama pro-stor na kome se nalazi i na{a zemqa postao aridna zona, {tozna~i sa mawe padavina i sa duìm su{nim periodima. To bidovelo do ogromnih promena sa stanovi{ta poqoprivrede, {u-marstva i celokupne ekonomije. Iako se u na{oj zemqi zbog sma-wewa industrijske proizvodwe danas proizvodi mawe gasovasa efektom staklene ba{te nego 1990. godine, svedoci smo danam i postoje}i nivo zaga|ewa pri~iwava mnogo problema.Pan~evo je o~iti primer.

– Od kada je formirano Ministarstvo nauke i za{tite ì-votne sredine na republi~kom nivou ono se ozbiqno bavi pro-blemom tog grada. Ali treba imati u vidu da to nije pitawe kojese moè re{iti preko no}i. Pre blizu godinu dana napravqena

~ak koristiti i u svrhu odvra}awa. Sposobnost izazivawa pa-davina, magle i oluja na zemqi ili sposobnost modifikovawavremena i proizvodwe ve{ta~kog vremena predstavqa deo inte-grisanog lanca tehnologija koje mogu obezbediti bitno ja~aweSAD, odnosno onesposobiti kapacitete protivnika, radi po-stizawa globalne prednosti. (Ameri~ko vazduhoplovstvo, zavr-{ni izve{taj za period do 2005)

Mada nema ~vrstih dokaza da su kapaciteti ameri~kog va-zduhoplovstva za promenu vremena namerno i smi{qeno kori-{}eni za te svrhe, te{ko je pretpostaviti da oni nisu predmetmakar rutinskog testirawa, isto onako kao {to se testiraju no-vi vidovi konvencionalnog ili sistemi strate{kog oru`ja.

Naravno, cela ova tema je nau~ni tabu. Mogu}nost klimat-ske ili ekolo{ke manipulacije kao deo vojnih i obave{tajnihprograma jeste pre}utno priznata, ali se nikada nije smatralaposebno relevantnom. Vojni analiti~ari }ute o toj temi. Mete-

Klima kao oru`je za masovno uni{tewe

KONTROLA VREMENA U VOJNE SVRHE

Ekolo{ko ratovawe defini{e se kao namerno modifikova-we prirodne ekologije kao {to su klima i vreme, jonosfe-ra, magnetosfera, sistem tektonskih plo~a i manipulisa-

we wima, i/ili izazivawe seizmi~kih doga|aja kako bi se na-merno i smi{qeno izazvalo fizi~ko, ekonomsko i psihosoci-jalno i psiholo{ko razarawe geofizi~ke mete ili stanovni-{tva na woj u okviru strate{kog ili takti~kog ratovawa.

Ameri~ko vazduhoplovstvo ima tehni~ke mogu}nosti za ma-nipulisawe klimom, bilo u svrhe testirawa, bilo u svrhe di-rektne vojnoobave{tajne upotrebe. Te mogu}nosti obuhvatajuizazivawe poplava, uragana, su{a i zemqotresa. Posledwihgodina ogromne svote novca ameri~ko Ministarstvo odbrane jeuloìlo u daqi razvoj i usavr{avawe tih kapaciteta.

Modifikovawe vremena postalo je deo doma}e i me|una-rodne bezbednosti i wemu se moè jednostrano pristupiti...Ono moè imati ofanzivnu i defanzivnu primenu, a moè se

TEMA

17

orolozi se wome ne bave, a ekolozi su uporni u insistirawu naglobalnom otopqavawu i Protokolu iz Kjota kao jedinim va-`nim temama.

U izvesnom smislu, ironija je sudbine da se Pentagon, ma-kar pre}utno priznaju}i da moè da modifikuje svetsku klimu uvojne svrhe, u su{tini pridruìo svima onima koji veruju u teo-riju globalnog otopqavawa. Pentagon je u jednoj svojoj studijidetaqno analizirao sve implikacije raznih scenarija global-nog otopqavawa.

Tu se, me|utim, ne pomiwe glavni vojni program za manipu-lisawe vremenom – HAARP (Visokofrekventni aktivni istraì-va~ki program Aurora) sa bazom na Aqasci, kojim zajedni~kiupravqaju ameri~ko vazduhoplovstvo i ameri~ka mornarica.

Taj program postoji od 1992. godine. On je deo nove gene-racije usavr{enog oru`ja proizvedenog u okviru ameri~ke stra-te{ke odbrambene inicijative (SDI). Re~ je o sistemu sna`nihantena koje mogu da izazovu “kontrolisane lokalne modifika-cije u jonosferi” (gorwem sloju atmosfere): ”HAARP }e se kori-stiti radi izazivawa malih, lokalizovanih promena jonosfer-ske temperature, kako bi rezultantna fizi~ka reakcija moglada se prou~ava pomo}u drugih instrumenata postavqenih na me-stu na kome se nalazi HAARP ili u wegovoj neposrednoj blizi-

ni” – to je samo jedna od teza koje se mogu na}i na zvani~nomveb sajtu HAARP.

Nikolas Begi~, jedan od aktivnih u~esnika kampawe koja jeu javnosti pokrenuta protiv HAARP, opisuje taj sistem kao “izu-zetno snaàn tehnolo{ki ure|aj za emitovawe radio-talasa,koji podiè delove jonosfere fokusirawem zraka i zagreva-wem ciqanih podru~ja. Elektromagnetni talasi se onda vra}ajuna zemqu i prodiru u sve - ìve organizme i neìve stvari”.

Javnosti je, me|utim, ovaj program predstavqen samo kaodeo nau~nih i akademskih istraìvawa. U dokumentima ameri~-ke vojske nagove{tava se da je glavni ciq sistema HAARP “kori-{}ewe jonosfere u svrhe koje odredi Ministarstvo odbrane”.

Ne ukazuju}i konkretno na sistem HAARP, ameri~ko vazdu-hoplovstvo u svojoj studiji ukazuje na mogu}nost kori{}ewa in-dukovanih jonosferskih modifikacija” kao sredstva za mewa-we “vremenskih obrazaca” i reme}ewe neprijateqskih komuni-kacija i radarskih ure|aja.

HAARP tako|e moè da izazove nestanke struje ili pore-me}aje na sistemima za distribuciju elektri~ne energije u ~i-tavim regionima, a prema najzlokobnijim predvi|awima, u ne-koj bi fazi mogao da uti~e na mentalno stawe qudi.

(NIN, 2 februar 2006.)

ma, na kojoj je definisano sve {to se ti~e realizacije Proto-kola iz Kjota, sa posebnim naglaskom na pomo}i zemqama kojetreba da se izbore sa problemima za{tite ìvotne sredine.Tom prilikom pokrenuto je i pitawe post-Kjota i dogovoreno daproces treba nastaviti i posle 2012. godine. Problem koji jetada isplivao na povr{inu vezan je za pitawe kako na}i pravuravnoteù izme|u onoga {to se doga|a u proizvodwi ugqen-di-oksida u razvijenim zemqama i zemqama u razvoju. Ve}ina raz-vijenih zemaqa prihvata odgovornost za klimatske promene,po{to su prve u{le u industrijsku epohu i ispustile najvi{eCO2 u atmosferu. Me|utim, sve ve}i proizvo|a~i gasova saefektom staklene ba{te postaju zemqe u razvoju, kao {to suKina, Indija, Brazil, Meksiko i druge. Dakle, predstoji dug ikomplikovan pregovara~ki proces, a tek po{to politi~ari po-stignu neki po~etni kompromis, treba}e poslu{ati i re~ nau~-nika. Oni kaù da bi u slede}em ciklusu trebalo smawiti emi-siju gasova sa efektom staklene ba{te najmawe za 15 do 30 po-sto. Kako je to te{ko posti}i, postoje ideje da se CO2 sakupqai skladi{ti u geolo{kim {upqinama, {to bi pove}alo cenuenergije za 30 posto, ali bi eliminisalo prisustvo tog gasa uatmosferi.

Sawa SAVI]

je analiza. Prema finansijskim pokazateqima koje je dala, uRafineriju, Petrohemiju i Fabriku ve{ta~kih |ubriva u Pan-~evu treba uloìti oko 360 miliona evra da bi se wihove teh-nologije dovele u stawe koje bi bilo u skladu sa propisima uoblasti ìvotne sredine. Te fabrike su pravqene u vreme kadapitawe ìvotne sredine nije bilo aktuelno kao danas i kada sutehnologije bile druga~ije. Tako|e, znatno nas je unazadilo bom-bardovawe 1999. godine, jer su tada uni{tene instalacije kojesu bile direktno u funkciji za{tite ìvotne sredine. Danas teindustrije ulaù nemala sredstva kako bi obnovile svoje tehno-lo{ke kapacitete i ve} su dosta uradile na obnavqawu infra-strukture koja se ti~e za{tite ìvotne sredine.

TRO[KOVI

Postoje mi{qewa prema kojima sporazum iz Kjota ko{tavi{e nego {to ~ini dobra, po{to se usredsre|uje na brza sma-wewa emisije {tetnih gasova. Na to gospodin Spasojevi} kaèda bi takvi komentari bili opravdani ukoliko bi se Kjoto-pro-ces zavr{io 2012. godine.

– Ono {to je po mom mi{qewu dobra strana Protokola izKjota, bez obzira {to u wemu ne u~estvuju Amerika, Australija,Saudijska Arabija i jo{ neke zemqe koje su veliki proizvo|a~igasova sa efektom staklene ba{te, jeste to {to on ozna~ava po-~etak jednog procesa koji }e doneti rezultate. Ukoliko stavitena papir kolike su cene prirodnih katastrofa koje su se dogodi-le pro{le godine, a za koje se pretpostavqa da, barem jednimdelom, mogu da budu posledica klimatskih promena, do}i }ete doogromnih cifara koje }e polako postati problem i za takve eko-nomije kao {to je ekonomija Sjediwenih Ameri~kih Dràva.

Po~etkom decembra pro{le godine u Montrealu je odrà-na 11. konferencija Ujediwenih nacija o klimatskim promena-

15. februar 2006.18

TROPSKE [UME

Tropske {ume zauzimaju mawe od dva posto povr{inePlanete, ali u wima ìvi gotovo polovina svih poznatihoblika ìvota – oko 30 miliona razli~itih vrsta biqakai ìvotiwa. Uni{tavawem tropskih {uma, za godinu dananestane oko 50.000 raznih ìvih vrsta.

A

19

rativnom komandom. Istovremeno, izvr{en je i prelazak naosposobqavawe vojnika po novom, znatno kra}em planu obuke.

U Operativnim snagama uspostavqen je stabilan sistemkomandovawa i realizovani su teì{ni zadaci iz godi{wihplanova rada. Redovno su sprovo|ene kontrole komandi i jedi-nica koje su bile u funkciji poboq{awa stawa i pruàwa po-mo}i. Inspektorat odbrane kontrolisao je stawe u {est jedi-nica. Ocene kontrolisanih sastava su povoqne, a 72. speci-jalna brigada i 305. inìwerijska brigada zabeleìle su naj-boqe ocene na nivou cele Vojske.

Zadaci kontrole administrativne linije prema Kosmetuizvr{avaju se veoma odgovorno, a na wima su angaòvani is-kqu~ivo vojnici iz profesionalnog sastava. Od ostalih zada-taka vaqa pomenuti e{elonirawe ratnih materijalnih rezer-vi na strate{kom nivou i asanaciju kontaminiranog zemqi{tau selu Borovac kod Bujanovca.

Problemi popune vojnicima na odsluèwu vojnog roka naj-vi{e optere}uju Operativne snage u celini. Nedostatak for-

nalizama borbene gotovosti operativnih sastava VSCG suprisustvovali na~elnik General{taba VSCG general-pot-pukovnik Qubi{a Joki}, zamenik na~elnika General{tabageneral-major Zdravko Pono{, na~elnik Inspektorata od-brane SCG viceadmiral Jovan Grbavac i wihovi najbliìsaradnici. Uslovi za izgradwu borbene gotovosti bili su veoma slo-

èni, oceweno je na tim skupovima, ali su komande i jediniceVSCG, i pored niza pote{ko}a, uspe{no realizovale svoje za-datke i obaveze.

OPERATIVNE I KOPNENE SNAGENa analizi borbene gotovosti Operativnih snaga, odrà-

noj u Pan~evu, komandant tog operativnog sastava general-ma-jor Dragan Kolunxija istakao je uspe{nost uporednog zaìvqa-vawa procesa koordinacije unutar novoformirane komandeOperativnih snaga u Kragujevcu i sistema komandovawa pot~i-wenim jedinicama koje nikada ranije nisu bile pod istom ope-

OD

BRA

NA

USLOVIMA

ANALIZE BORBENE GOTOVOSTI OPERATIVNIH SASTAVA VSCG

Na analizama je oceweno

stawe borbene gotovosti,sagledani

problemi odnajve}eg uticaja

na ìvot i radkomandi

i jedinica i definisani

teì{ni zadaci u ovoj godini S

nimi

o R.

PO

PO

VI]

PRILAGO\AVAWE

ODBRANA

macijom predvi|enih vojnika najizraèniji je u 24. bataqonuza specijalna dejstva, gde iznosi 19 posto i u 20. motorizova-noj brigadi, gde je 27 posto. Usled smawene popune takti~ke ve-`be sa bojnim ga|awem se ne realizuju u dovoqnoj meri {tobitno uti~e na osposobqenost kadra. Zbog lo{ijih uslova obez-be|ewa i skladi{tewa do{lo je i do delimi~nog naru{avawapirotehni~ke bezbednosti ubojnih sredstava.

Za najboqe jedinice Operativnih snaga progla{ene su 72.specijalna brigada i 24. bataqon za specijalna dejstva.

Pripadnici Kopnenih snaga, po oceni komandanta gene-ral-potpukovnika Mladena ]irkovi}a, uspeli su da odrè bor-benu gotovost na zahtevanom nivou pri ~emu su posebno vrednadostignu}a ostvarena u obezbe|ewu administrativne linijeprema Kosovu i Metohiji, kontroli Kopnene zone bezbednostii realizaciji organizacijsko-mobilizacijskih promena u ko-mandama i jedinicama tog sastava. Zakqu~eno je da su teì{nizadaci realizovani u oteànim uslovima koje su pratili, presvega, o{tri limiti u materijalno-finansijskoj sferi.

Analiza borbene gotovosti je pruìla mogu}nost da seproglase i najboqi vojni kolektivi, a to su 78. motorizovanabrigada iz Vrawa, 413. centar za obuku voza~a u Vr{cu i 352.inìwerijski puk iz Prokupqa, a me|u samostalnim bataqoni-ma priznawa su pripala 3. bataqonu vojne policije, 57. gra-ni~nom bataqonu i 21. bataqonu veze.

VAZDUHOPLOVSTVO I MORNARICANa analizi borbene gotovosti Vazduhoplovnih snaga i pro-

tivvazduhoplovne odbrane istaknuto je da je, u okviru ukupnih ote-àvaju}ih uslova, uspe{no formirana Komanda VS i PVO i da suizvr{ene planirane organizacijsko-mobilizacijske promene.

Kako je, posle uvodne re~i komandanta VS i PVO pukovni-ka Dragana Katani}a naglasio wegov zamenik pukovnik Neboj-{a \ukanovi}, poznata te{ka materijalna situacija i ograni-~eni kapaciteti za sme{taj i rad jedinica, dotrajali objekti,

nepopuwenost qudstvom, nedostatak mlaznog goriva i rezer-vnih delova za letelice, od kojih je mnogima ve} istekao rokupotrebe, samo su deo problema sa kojima su se vazduhoplovci,raketa{i i vojinovci objektivno suo~avali i koji su, naravno,uticali i na ukupni nivo ostvarene borbene gotovosti tog sa-stava. Ipak, i u takvim nepovoqnim uslovima, u VS i PVO suuspeli, dodatnim naprezawem i qudstva i tehnike, da odrènare|eni nivo borbene gotovosti, da planski sprovedu obukukomandi i jedinica, izvr{e postavqene zadatke na sopstvenojreorganizaciji, ali i da obezbede {to boqe uslove za ìvot irad qudstva i sa~uvaju jedinstvo i stabilnost vojnih kolektiva.

Ipak, brojni su problemi koji optere}uju taj vid, a istak-nuti su mali broj sati naleta pre svega u lova~koj avijaciji, ne-mogu}nost remonta odre|enih letelica u doma}im remontnimzavodima, nedostatak delova i goriva i jo{ uvek nejasna vizijakoje, kako i kada nove vi{enamenske avione nabaviti, te broj-ni statusni i stambeni problemi wegovih pripadnika.

Analiza borbene gotovosti Mornarice odràna je u ka-sarni Orjenski bataqon u Kumboru. Komandant kontraadmiralDragan Samarxi} je posebno naglasio rezultate rada iz dome-na me|unarodne vojne saradwe, ali i problemima koji su uprethodnoj godini opteretili rad tog sastava Vojske.

– Nedostatak finansijskih sredstava oteào je remontbrodova i borbenih sistema, ali i redovno odràvawe tehni~-kih kapaciteta Mornarice i postoje}e infrastrukture. Jedini-ce nisu bile popuwene potrebnim brojem mornara na odsluè-wu vojnog roka. Ipak, tokom 2005. godine dokovano je pet kapi-talnih brodova, izvedena je pomorska ve`ba sa Republikom Ita-lijom Zajedni~ki horizont i krstarewe {kolskog broda Jadran.Egzistencijalna ugroènost pripadnika Mornarice posebno jebila izraèna u prvoj polovini godinev – kada se re{avao sta-tus vi{ka vojnog kadra, rekao je kontradmiral Samarxi} i kaojedan od rezultata izdvojio unapre|ewe saradwe me|u morna-ricama dràva potpisnica Jadransko-jonske inicijative.

PODGORI^KI I NOVOSADSKI KORPUSKomandant Podgori~kog korpusa general-major Jovan Lak-

~evi} naglasio je da je tokom protekle godine preformirano19 jedinica tog sastava Vojske, a devet rasformirano. Broj

15. februar 2006.20

Sni

mio

Z. P

ERGE

21

vanrednih doga|aja znatno je smawen. Logisti~ka podr{kafunkcionisala je neprekidno, ali uz brojne te{ko}e zbog po-mawkawa nov~anih sredstava.

Podgori~ki korpus osposobqen je da odgovori na sve bez-bedonosne izazove, borbena gotovost je odràvana i izgra|i-vana bez direktnog ugroàvawa zone odgovornosti, u uslovimarestriktivnog finansirawa, nedovoqne popune vojnicima naodsluèwu vojnog roka i imperativne realizacije organizacij-sko-formacijskih promena i smawewa kadra.

Zakqu~eno je da su pripadnici Korpusa uloìli maksimal-ne napore i postigli rezultate koji su iznad uslova u kojima jeizgra|ivana borbena gotovost.

Osnovni zadaci Korpusa u narednom periodu bi}e daqarealizacija organizacijsko-formacijskih promena, realizaci-ja borbene obuke, sprovo|ewe mera bezbednosti i preduzima-we mera na unapre|ewu stawa logisti~ke podr{ke i morala.

Na analizi borbene gotovosti Novosadskog korpusa ko-mandant general-major Stanimir Matijevi} istakao je da sunedovoqna finansijska sredstva znatno oteàla svakodnevnofunkcionisawe jedinica, ali i modernizaciju wihovih tehni~-kih kapaciteta. Stambene te{ko}e pripadnika Korpusa (samo22 odsto ima stan) i uverewe da su li~na primawa vrlo niska,te da se na taj na~in ne po{tuje Zakon o Vojsci, dodatno su do-prineli nezadovoqstvu zaposlenih.

Zbog mawka nov~anih sredstava nisu realizovani zadaci izdomena borbene obuke rezervnog sastava Vojske, {to se nepovoq-no odrazilo na ukupnu borbenu gotovost Novosadskog korpusa.

I pored pomenutih pote{ko}a jedinice Korpusa su uspe-{no izvr{ile niz sloènih zadataka – spasavawe ìvota i do-bara stanovnika sredweg Banata posle poplava, ustupaweobezbe|ewa dràvne granice prema Republici Ma|arskoj i Ru-muniji MUP Republike Srbije i brojne organizacione promeneunutar jedinica.

Za najboqe jedinice tog sastava progla{eni su 506. pe-{adijska brigada iz Zrewanina i novosadski 12. bataqon voj-ne policije.

LOGISTIKAOcewuju}i elemente borbene gotovosti u Logistici pukov-

nik Vasilije [im{i}, zastupnik komandanta tog sastava, rekaoje da “bez obzira na neodgovaraju}u popuwenost jedinica Logi-stike kadrom, komandovawe je bilo uspe{no na svim nivoima.U kratkom periodu je postignut zahtevan stepen osposobqeno-sti sastava, a obuka stare{ina izvedena je po Nato standardi-ma. Obuka vojnika prilago|ena je duìni vojnog roka. Mobili-zacijske poslove oteàvale su ograni~ene finansije i neuskla-|ene organizacione promene. Prodajom trofejnog naoruàwa

i rashodovane tehnike ostvareni su zna~ajni prihodi. Unu-tra{wom kontrolom spre~ene su nepravilnosti u materijal-no-finansijskom poslovawu, a utvr|eno je 656 mawkova io{te}ewa”.

Pad ìvotnog standarda, nere{eno stambeno pitawe ve}inepripadnika Logistike (39 odsto je bez ikakvog stana) i egzistenci-jalna neizvesnost zbog aktuelnih reformskih procesa lo{e suuticali na moral zaposlenih. Status 24 neperspektivna objekta,vi{ak naoruàwa i vojne opreme, te problemi vezani za wihovo~uvawe i odràvawe, zatim, zastarela materijalna baza za izvo-|ewe obuke i visoke finansijske obaveze preuzete iz ranijeg pe-rioda tako|e su opteretili poslovawe jedinica Logistike.

VOJNI OKRUZIGodi{we analize borbene gotovosti odràne su i u ko-

mandama Vojnih okruga. Na analizi Vojnog okruga Beograd oce-weno je da su Planovi u 2005. godini realizovani uz mawepropuste. Komandant pukovnik Dragosav Lackovi} izdvojio jekao najve}e probleme popunu kadrom, te{ko}e oko zakupa pro-stora i pla}awa komunalnih usluga, te nedovoqan broj kvali-tetnih vojnika za poslove straàrske slu`be. Nere{eno stam-beno pitawe za vi{e od 50 odsto profesionalnih pripadnikaOkruga dodatno su usloàvali svakodnevni rad. Uz to, proble-mi su nastajali i zbog neadekvatnih tehni~kih kapaciteta, od-nosno, nedostatka ra~unarske opreme.

Tokom 2005. rasformirani su vojni odseci Palilula i Ze-mun, a u sastav Vojnog okruga Beograd u{li su Komanda za gar-nizonske poslove Beograd, Vojnodisciplinski sud i Vojni orke-star Beograd.

Tokom pro{le godine, tako|e, sklopqeno je 387 ugovora saustanovama za sluèwe vojne obaveze u civilnoj slu`bi. Pla-nirano je uvo|ewe 22.925 mladi}a u vojnu evidenciju, a upisa-no je 19.667. Od 11.565 regruta koji su upu}eni na sluèwevojnog roka 728 ih je na ponovnim lekarskim pregledima pro-gla{eno privremeno, a 126 trajno nesposobnim za sluèwevojnog roka u jedinicama i ustanovama Vojske. Psiholo{ke ana-lize pokazuju da je u odnosu na raniji period daleko ve}i brojregruta koji koriste razli~ita narkoti~ka sredstva, boluju oddu{evnih poreme}aja ili su nedovoqno uhraweni.

Za najuspe{nije u protekloj godini izabrani su vojni odseciVaqevo i Uìce, dok je najniù ocenu dobio Vojni odsek [abac.

Na analizi vojne obaveze i borbene gotovosti Vojnog okru-ga Ni{ komandant pukovnik Qubi{a \or|evi} naglasio je daOkrugu tek predstoji reorganizacija i reforma, kako bi se po-slovi vojne obaveze {to kvalitetnije izvr{avali. U 2005. go-dini najboqe rezultate ostvario je Vojni odsek Zaje~ar.

Novinari i dopisnici “ODBRANE”

15. februar 2006.

125. MOTORIZOVANABRIGADA IZ KRU[EVCA

JEDINICE

VRLETIMAU KOPAONI^KIM

22

Kru{eva~kipe{adinci uspostavili su

profesionalne odnose sa pripadnicima Kfora.

Odràvaju ih ~estim telefonskimkontaktima, sastancima na lokalnom,

koordinacionom i komandnom nivou i jednovremenim patrolama koje

obezbe|uju kompatibilnostrada pripadnika dveju

oruànih snaga i garantujumir na poverenom

podru~ju.

DOBRA SARADWA SA KFOROMZajedni~ke aktivnosti na{ih snaga i pripadnika Kfora u

re{avawu bespravne se~e {ume kod Ugqarskog kr{a predsta-vqaju jo{ jednu potvrdu dobre saradwe 125. motorizovane bri-gade sa multinacionalnim brigadama ”Centar” i ”Severoi-stok”. Profesionalni odnosi na{ih i stranih vojnika usposta-vqeni su ~estim telefonskim kontaktima, odràvawem 30 sa-stanaka na lokalnom, koordinacionom i komandnom nivou i jed-novremenim patrolama. Na sastancima su razmatrane mere zapoboq{awe saradwe i uspe{nije obezbe|ewe administrativnelinije prema Kosmetu, ali treba naglasiti da su najboqi rezul-

tati ostvareni izvo|ewem 49jednovremenih patrola, kojesu omogu}ile kompatibilnostrada pripadnika dveju oruà-nih snaga i garantovale mirna poverenom podru~ju.

Obezbe|ewe 70 kilometa-ra administrativne linijeprema Kosmetu, od Pan~i}evogvrha do Prepolca, jeste teì-{ni zadatak pripadnika 125.motorizovane brigade iz Kru-{evca, kojom komanduje pukov-nik Qubinko \urkovi}. Qud-stvo za obezbe|ewe admini-strativne linije sme{teno jeu bazama ”Borance”, ”Mr~e”,”Trmka” i ”[u{wak”, koje senalaze u zale|u Kopaonika.Ve} ta ~iwenica ukazuje davojnici i stare{ine moraju dase, tokom patrolirawa, izbo-re sa brdsko-planinskim pre-delima, retko naseqenim kra-

U

23

svim zemqama sveta beleì se bespravna se~a {uma, ali ukra|u drva na administrativnoj liniji sa Kosmetom polazeneke ~udne “drvose~e”, koje imaju izvidnicu, logisti~ku po-dr{ku i naoruàno obezbe|ewe. U to su se krajem pro{legodine uverili i pripadnici ~e{kog kontingenta Kfora,koji su 8. novembra, u blizini Ugqarskog kr{a, primetili

grupu od petnaestak lica kako nemilosrdno uni{tava {umskoblago. [umokradice nisu bile u uniformama, ali je svaki dru-gi u rukama imao pu{ku.

Patrola iz Multinacionalne brigade ”Centar” je, pridr-àvaju}i se ~e{kog zakona, ispalila metak upozorewa u vazduh,na {ta su po~inioci kra|eotvorili vatru na ~e{ke voj-nike i ranili jednog od wih. Utom trenutku pripadnici Kfo-ra obave{tavaju, preko ”vru-}e linije”, komandu 125. mo-torizovane brigade o inci-dentu na administrativnoj li-niji i traè pomo} od na{ihvojnika kako bi spre~ili bek-stvo naoruànih {umokradi-ca na na{u teritoriju. Patro-la sa baze ”Mr~e”, koju jepredvodio vodnik prve klaseZoran Stankovi}, kre}e odmahu akciju i uspe{no zatvara svepravce nasuprot mestu sa kogase ~ula pucwava. To je omogu-}ilo ~e{kim vojnicima i sta-re{inama da uhvate sedam Al-banaca, kod kojih su prona|e-ne tri pu{ke i jedan pi{toq,dok su preostala lica pobeglaprema Kosovu i Metohiji.

VOJSKA, POLICIJA I [KOLAKopaoni~ka idila je okvir u kome pripadnici 125. mo-

torizovane brigade izvr{avaju zadatke obezbe|ewa admi-nistrativne linije prema Kosmetu i kontrole Kopnene zonebezbednosti. Baza ”Borance” je sme{tena u blizini kopao-ni~kih sela Blaèvo i Vito{e. Na woj, kako kaè poru~nikAleksandar Ivkovi}, postoje dobri uslovi za ìvot i rad.Zanimqivo je da se u okviru baze nalaze prostorije za sme-{taj policije i seoska {kola sa tri |aka, tako da baza pred-stavqa jedinstveni punkt na kome se nalaze Vojska, policijai {kola. Vojnici Darko Jankovi} i Milan Radovanovi} kaùda su na bazu do{li dobrovoqno, obaveze im ne padaju te-{ko, a posebno su zadovoqni hranom koju im priprema dese-tar po ugovoru Slavoqub Krsmanovi}.

Kod Lukovske Bawe nalazi se baza ”Mr~e”, sa koje voj-nici i stare{ine obezbe|uju 17 kilometara administrativ-ne linije od Pilatovice do Ugqarskog kr{a. Taj predeo jepoznat po prirodnim lepotama, geotermalnim izvorima inetaknutoj ekolo{koj sredini. Zbog toga su, kaè kapetan pr-ve klase Dalibor Lekovi}, svi vojnici i stare{ine koji slu-`buju na tom prostoru zavoleli taj kraj.

jem, dugim i o{trim zimama (do –25 stepeni)i oteànim uslovima za kori{}ewe motor-nih vozila. Incidentne situacije na tomprostoru su, uglavnom, vezane za ve} pome-nuti rejon Ugqarskog kr{a, gde su Albanciiz podujevskog kraja u tri navrata poku{alida pre|u administrativnu liniju i seku {u-mu. Sva tri puta organi obezbe|ewa sa ba-za muwevito su reagovali i spre~ili ile-galne prelaske, {to dokazuje da su onispremni da bdiju i po 24 sata kako bi osuje-tili eventualne namere nepozvanih da po-vrede prostor Kopnene zone bezbednosti.

Na bazama kontejnerskog tipa nalazise mlad profesionalni kadar, koji je pro-teklih godina stekao veliko iskustvo u obez-be|ewu administrativne linije. Stare{inei vojnici po ugovoru smewuju se svakih tri-deset dana, {to omogu}ava maksimalno an-gaòvawe svakog pojedinca i izbegavawebilo kakvih propusta u radu.

ra. Zato sve ve}i broj voj-nika {aqe novac ku}i, ume-sto da ga dobija, kao {to jeto uobi~ajeno.

PREVENTIVNIRAD

Nisu u kru{eva~koj pe-{adijskoj brigadi zabora-vili ni na borbenu obuku,koja zapravo integri{e sveaktivnosti jedinice. Bez ob-zira na skromne materijal-ne uslove, realizovano je 59 takti~kih ve`bi, 20 organizacio-nih oblika prakti~ne obuke, 27 kurseva sa 280 polaznika i 356ga|awa na poligonu ”Pasuqanske livade” i streli{tima ”Me-|a”, ”Naupare” i ”[umatovac”. Rezultati su vredniji pa`we ka-da se zna da proces obuke prate veliki problemi zbog nedostat-ka i neadekvatnosti sredstava za obezbe|ewe, dotrajalosti teh-

15. februar 2006.

JEDINICE

24

Pukovnik Qubinko \urkovi}, komandant 125. motorizovane brigade iz Kru{evca

”Na ovaj na~in”, kaè pukovnik \urkovi}, ”èlimo da rav-nomerno opteretimo sve pripadnike brigade u izvr{avawuovog teì{nog zadatka”. Dve tre}ine sastava baza ~ine pro-fesionalci, dok se vojnici na odsluèwu vojnog roka angaùjuiskqu~ivo na obezbe|ewu same baze i pozadinskim poslovima.Zanimqivo je da vlada veliko zanimawe vojnika za sluèwevojnog roka na bazama, gde ina~e dolaze po principu dobro-voqnosti. Razlozi zanimawa leè u èqi vojnika da osetepravi vojni~ki ìvot, ali ne treba prenebregnuti ni materi-jalno-finansijske koristi. Naime, vojnici za rad na bazamadobijaju nov~ane prinadle`nosti od 480 dinara dnevno, {tozna~i da mese~no mogu ostvariti prihod od oko 15.000 dina-

nike, starih sredstava veze,hroni~nog mawka goriva idrugih muka koje ima ve}inasastava Vojske Srbije i Cr-ne Gore.

I u takvim okolnostimavelika pa`wa posve}uje sepripremi izvo|a~a obuke iosposobqavawu pojedinca,a rezultat je profesional-no i kvalitetno izvr{ava-we zadataka.

”U centru na{e pa`we”,nagla{ava pukovnik \urko-vi}, ”jesu ~uvawe i za{titaìvota i zdravqa qudi”. Daje to tako pokazuje podatakda u 125. motorizovanojbrigadi nije bilo vanrednihdoga|aja, {to je veliki uspehs obzirom na velike organi-

zacijsko-mobilizacijske promene, zadatke obezbe|ewa admini-strativne linije prema Kosmetu, obezbe|ewe qudstva i materi-jalno-tehni~kih sredstava na petnaestak lokacija, pre|enih400.000 kilometara i prose~nu starost motornih vozila od 32godine.

Veliki doprinos u preventivnom radu daje psiholog Bran-ka ]irkovi}, koja se posebno angaùje u delu prijema mladihvojnika, psiholo{ke procene li~nosti i selekciji za va`ne du-`nosti.

Svaki pojedinac u jedinici iz Kru{evca pruà najvi{e {tomoè, s èqom da celokupan sastav, na najboqi na~in, izvr{i

sve obaveze i zadatke. Na sva-kom koraku se vidi da su, i po-red subordinacije, u toj bri-gadi izraèni drugarstvo,briga za qude, uzajamno poma-gawe i solidarnost. U takvimokolnostima pojedinci se te-{ko izdvajaju, ali pomenimoda motorizovanim i mehanizo-vanim bataqonom dobro ko-manduju majori Titus Dragi} iJovica Stankovi}, u logisticiglavni teret nose potpukovnikNikola Babi} i kapetan Sr-|an Veli~kovi}, dok u deluplanirawa zasluge pripadaju{tabu, na ~elu sa potpukovni-kom Gojkom Luki}em. Ipak,

osnovnu boju, duh, li~ni primer i optimizam vojnom kolektivudaje pukovnik Qubinko \urkovi}, koji je u brigadi od potporu~-ni~kih dana. Sazrevao je na poligonima {irom Kosova i Meto-hije, pro{ao sa brigadom najteè ratne dane, bio u paklu Ko-{ara, suo~io se sa problemima izme{tawa u Kru{evac, ali iposle svega ne bi, kako sam kaè, mewao 125. brigadu ni za ko-ju drugu na svetu.

Posle samo sedam godina ta brigada je postala prava ”in-stitucija” u gradu na Rasini, {to se potvr|uje odli~nom sarad-wom sa lokalnom samoupravom, privrednim organizacijama po-put ”Trajala”, fakultetima i {kolama, crkvom i raznim udruè-wima. Na~elnik Odseka za moral potpukovnik Milutin Vidoje-vi} i na~elnik Vojni~kog kluba âslav Boòvi} brinu da pri-padnici brigade ne ostanu uskra}eni za kulturne i sportske sa-dràje, u ~emu im svesrdnu pomo} pruàju Muzej grada Kru{ev-ca, Pozori{te, Kulturni centar i KUD ”Henkel-Merima” i ”Pr-va petoletka” iz Trstenika.

Na sportskom poqu najvi{e je postigao stariji vodnik prveklase Dejan Milosavqevi}, koji je osvojio ~etvrto mesto u ga|a-wu automatskom pu{kom na sportskom prvenstvu VSCG.

REFORME NA TRI NAÎNAOrganizacijsko-mobilizacijske promene u Vojsci Srbije i

Crne Gore posledwih su godina znatno uticale na celokupanìvot i rad u 125. motorizovanoj brigadi. Pre dve godine bri-gada je preuzela mehanizovani bataqon 15. oklopne brigade uKur{umliji i dve baze na administrativnoj liniji prema Ko-smetu, ~ime je zona wene odgovornosti znatno pro{irena. To jebio samo po~etak, jer u pro{loj godini kru{eva~ki sastav do-bija pravno nasledstvo nad jedinicama koje su rasformirane,a time i brigu o likvidaciji materijalno-finansijskog stawa354. pe{adijske brigade iz Kur{umlije, 261. artiqerijsko-ra-

POMO] KOLEGIIz kru{eva~ke brigade je u pro{loj godini otpu{te-

no 86 civilnih lica. Zbog specifi~nosti zanimawa, samoje {est qudi uspelo da na|e novi posao, uglavnom u gra|e-vinskoj operativi. Problem je jo{ ve}i kada se zna da suve}ina otpu{tenih lica izbegla sa Kosova i Metohije, {toim dodatno usloàva ìvot. Pripadnici 125. motorizo-vane brigade nisu zaboravili na doju~era{we kolege, o~emu najre~itije govori nedavni doga|aj. Naime, elektri-~ara Radeta Ogwenovi}a je, pored toga {to je izgubio po-sao, zadesila i nesre}a da mu izgori ku}a. Istog trenutkastare{ine, vojnici po ugovoru i civilna lica iz jedinicepokrenuli su akciju prikupqawa nov~ane pomo}i, koju su iuru~ili Radetu Ogwenovi}u.

25

JEDINICE

15. februar 2006.

ketne brigade PVO i 202.me{ovite artiqerijske bri-gade iz â~ka. Pred pripad-nicima jedinice su se prekono}i pojavili brojni novi za-daci izme{tawa sredstava,kwigovodstvenog poslovawa,re{avawa vi{kova, rashodo-vawa dotrajalih sredstava, isli~ni poslovi, a kru{eva~kipe{adinci su dobili i dese-tak novih objekata za obezbe-|ewe.

[irewe poslova i zada-taka nije pratilo i pove}awequdstva, ve} naprotiv – sma-wewe, jer je u okviru organi-zacijsko-mobilizacijskihpromena otpu{teno 86 civil-nih lica iz mati~nog sastavabrigade. Na desetine kuvara,automehani~ara, elektri~a-ra, oruàra, mehani~ara zaborbena vozila i drugihstru~waka ostalo je bez po-sla. Posle wihovog odlaskanapravila se praznina u lo-gisti~koj podr{ci 125. moto-rizovane brigade, koja je pore~ima pukovnika \urkovi}are{avana unutra{wom orga-nizacijom, maksimalnim anga-òvawem pripadnika logi-sti~ke ~ete mehanizovanog ba-taqona u Kur{umliji i uz po-mo} logistike 246. brigadeABHO.

Pro{logodi{we refor-me se jo{ nisu slegle, a ve} seulazi u nove organizacijsko-mobilizacijske promene. Dokraja februara u sastav bri-gade u}i }e i baze ”Merdare”i ”Veliki Trn”, dok bi, premasada{wim nare|ewima, kom-pletna jedinica trebalo dase izmesti u garnizon Proku-pqe. U nekim drugim varijan-tama predvi|eno je da se u2007. godini kru{eva~kabrigada rasformira, pa seopravdano postavqa pitawe– ~emu dislokacija u Proku-pqe ako ve} sledi rasformi-rawe?

Do kakvih zabuna dovodinepostojawe Strategijskogpregleda odbrane govori inagove{tena projekcija, pokojoj }e se 125. motorizova-na brigada preformirati u

26

teritorijalni centar za obu-ku. U ovom trenutku postojetri potpuno razli~ite opcijere{avawa sudbine kru{eva~-ke jedinice, {to je uzrok ve-like neizvesnosti kod svihstare{ina, vojnika po ugovo-ru i civilnih lica u tom sa-stavu. Zato nadle`ni organitreba {to pre da donesu ko-na~nu odluku, a pripadnicibrigade }e je profesionalnoi odlu~no sprovesti u delo.Uostalom, ve} su nebrojenoputa dokazali da mogu izvr-{iti i najteè zadatke, kao{to je to, na primer, bila od-brana jugoslovensko-alban-ske granice u ratu 1999. go-dine.

Zoran MILADINOVI]Snimili Radovan POPOVI] i

Darimir BANDA

27

C

U d e c e m b a r s k o j p a r t i j iv o j n i k a ~ e t i r i p u t a j e v e } i o d z i v n e g o u s e p t e m b a r s k o j . S k r a } e w e v o j n o g r o k a , l i ~ n o u r u ~ i v a w e p o z i v a i k a z n e z a n e o d a z i v a w er a z l o z i s u t o g p o v e } a w a .

entar za obuku je organizacijska jedinica Podgori~kog kor-pusa. Nastao je preformirawem Nastavnog centra @abqak,a 1. septembra 2004. primio je prvu partiju vojnika. Sadaje tu {esta po redu generacija i najbrojnija je do sada. Ko-mandant pukovnik Rifet Kosovac ukazuje na heterogenost sa-stava prema socijalnom i nacionalnom kriterijumu, a raz-li~ita je i {kolska sprema, od vojnika sa nepotpunom osnov-nom {kolom do onih pri kraju magistarskih studija. Vojnici

su iz Crne Gore, sem trojice koji su iz Beograda aèqeli su da vojni rok sluè u Crnoj Gori.

U Centru su zadovoqni brojem vojnika u decem-barskoj generaciji, za razliku od prethodnih, aliipak neki problemi se ponavqaju. U prosjeku do12 odsto vojnika bude otpu{teno u prvom mjesecu

sluèwa vojnog ro-ka, naj~e{}e zbogpropusta prilikomregrutovawa.

Koji su razlozi {to je sada ~etiri puta ve}i odziv nego useptembru? Pukovnik Kosovac na prvo mjesto stavqa skra}ewevojnog roka na {est mjeseci, drugi razlog je {to jedan broj mla-dih qudi èli zimu da iskoristi za sluèwe vojnog roka, a sva-kako da su najzna~ajniji novi na~in pozivawa, li~no uru~ewe po-ziva i odre|ewe zakonske sankcije koje se preduzimaju premaonima koji se ne odazovu.

Prema rje~ima potpukovnika Jovice Kalu|erovi}a, zamje-nika komandanta, obuku u Centru zapo~iwu svi mladi vojniciPodgori~kog korpusa, a u kasnijim fazama odlaze u druge sasta-ve. Uspjeh koji postiù u prosjeku je vrlo dobar. Najve}i problemje nedovoqan broj vojnika za pojedine specijalnosti, na primjerartiqerijske, pa je te{ko formirati posluge. Rje{ewe je da se,u saradwi sa Upravom za odbranu, u odre|enim partijama pozi-vaju vojnici odre|enih specijalnosti.

Treba ista}i kvalitet izvo|a~a obuke. To je stru~an i obu-~en kadar, a popuwenost je zadovoqavaju}a. Pripreme izvo|a~aobuke izvode se pravovremeno i vi{e puta mjese~no. Teme kojeobuhvata obuka obra|ene su u brojnim metodsko-pokaznim vje-`bama i kolektivnim pripremama.

Kako se izvodi obuka najboqe se vidi na licu mjesta, kaèKalu|erovi} i poziva nas da zajedno obi|emo izvo|a~e i mladevojnike. U jednoj od u~ionica Centra nalazimo potporu~nika Mi-lo{a Ga~evi}a, kome je ovo prvo slu`bovawe jer je pro{le godi-ne zavr{io Vojnu akademiju i po~eo da gradi svoju oficirsku ka-rijeru.

– Trudim se da ono {to sam nau~io na Akademiji prenesemna vojnike i pomognem im u sticawu potrebnih vojni~kih znawa – zadovoqno nam govori ovaj mladi starje{ina. Wegov godinu da-na stariji kolega potporu~nik Aleksandar Drami}anin, koman-dir voda, tako|e je na obuci. Za wega komandant re~e da je jedanod najboqih starje{ina Centra. I wemu je ovo prvo slu`bovawe.

A u spavaonici Damir Zehirovi}, Podgori~anin, studentpete godine medicine, kao poàrni popravqa jedan od kreveta.

– Najboqe se odmorim na ovom vojni~kom krevetu i da samznao kako je udoban i ranije bih do{ao na odsluèwe vojnog roka.

Milan Milivojevi} je Beogra|anin ali je èlio da vojskusluì u mornarici.

– Nije mornarica ali lepo je i ovde – kaè on. Zavr{io jeekonomiju i istoriju. Zaposlen je, pa mu rano ustajawe i reìmvojni~kog ìvota ne smetaju.

A starje{ine od problema izdvajaju one koji ti{te ve}inupripadnika Vojske. Samo wih ~etvorica, ili 8 odsto zaposlenih,u Centru imaju rije{eno stambeno pitawe. Skromna su i nov~a-na primawa, a do polovine godine znatno su i kasnila. Te zara-de svakako nijesu adekvatna nagrada za uloèn rad.

Slobodan VUÎNI]

GRUPISAWE PO SPECIJALNOSTIMA

C E N TA R Z A O B U K U U P O D G O R I C I

Sni

mio

D. B

ANDA

Susret ministra odbrane sa delegacijom Natoa

SKENIRAWE REFORMEMinistar odbrane SCG Zoran Stankovi}, sa saradnicima,

sastao se 8. februara sa delegacijom Natoa koju je predvodiodirektor Direktorata za planirawe snaga Natoa Frenk Boland.Ciq susreta bio je da se zvani~nici Natoa informi{u o dostig-nu}ima u oblasti reforme sistema odbrane SCG i izrade Stra-tegijskog pregleda odbrane.

Ministar odbrane je ocenio da }e Strategijski pregled od-brane predstavqati pouzdan instrument dràvne zajednice zadefinisawe potrebnih sposobnosti Vojske Srbije i Crne Gore.Taj dokumenat je neophodan i zbog re{avawa svih stru~nih pita-wa u procesu reforme VSCG do 2010. godine, rekao je ministarodbrane, uz ocenu da su reforma sistema odbrane i ubrzavaweintegracionih procesa u evroatlantski sistem bezbednosti stra-te{ka opredeqewa dràva ~lanica i dràvne zajednice SCG.

Tom prilikom gospodin Boland osvrnuo se na planiraweodbrane u Natou. Pomo}nik ministra za politiku odbrane Sne-àna Samarxi}-Markovi} predo~ila je gostima viziju Strate-gijskog pregleda odbrane, a na~elnik G[ VSCG general-potpukovnik Qubi{a Joki} viziju oruànih snaga. O budu}ojorganizaciji i kadrovskoj strukturi i {kolovawu u Ministar-stvu odbrane govorio je pomo}nik ministra za qudske resurseZoran Jefti}. Stawe i pravce reformi u oblasti materijalnihresursa u sistemu odbrane izloìo je pomo}nik ministra za tuoblast pukovnik Branko \edovi}.

S. \OKI]

REFORMA ODBRANEI MEDIJI

Uz pomo} ambasade Norve{ke, Udruèwe novinara SCGorganizovalo je, 10. februara, u Beogradu seminar pod nazivom“Reforma sistema odbrane, Nato i mediji u SCG”.

Na seminaru, koji je okupio brojne novinare iz cele zemqei razli~itih medija, kapetan bojnog broda Petar Bo{kovi}, na-~elnik Uprave za odnose sa javno{}u, istakao je da se u Mini-starstvu odbrane razume i uvaàva zna~aj medija i wihov uticajna sistem odbrane.

Pres oficir Odeqewa javne diplomatije Natoa, @olt Ra-bai obratio se novinarima predavawem “Nato i javno mwewe”.Ambasador ê{ke Republike, gospodin Ivan Jestrab govorio jeo medijskom iskustvu svoje zemqe, a go{}a sa Filozofskog fa-kulteta iz Makedonije Biqana Vankovska osvrnula se na kontro-lu javnosti i gra|ewe uzajamnog poverewa.

Na seminaru su u~estvovali i doma}i predava~i, pukovnikdr Mitar Kova~ sa temom “Strategijski pregled odbrane”, Sr-boqub Brankovi} (“Javno mwewe SCG u odnosu na evroatlantskeintegracije”) i drugi.

S. \.

O VOJNOM PRAVOSU\UAmeri~ka ambasada u Beogradu i Evropska komanda snaga

SAD, u saradwi sa Ministarstvom odbrane SCG, organizovalisu, od 7. februara, trodnevni seminar o temi „Jedinstveni za-konik vojnog pravosu|a“.

Ciq seminara je upoznavawe pripadnika Ministarstva od-brane SCG i oficira General{taba VSCG s metodama funkcio-nisawa Jedinstvenog zakonika vojnog pravosu|a SAD. U diskusi-ji je bilo re~i o sistemu ameri~kog vojnog pravosu|a, s posebnimosvrtom na disciplinske procese.

28

AKTUELNO M i n i s t a r S t a n k o v i } r a z g o v a r a o

15. februar 2006.

Glavni tuìlac Ha{kog tribu-nala Karla del Ponte poru~ila je6. februara vlastima u Beograduda su joj potrebni konkretni rezul-tati u saradwi s Tribunalom. U ve-oma kratkoj izjavi novinarima,posle razgovora s ministrom od-brane Zoranom Stankovi}em, Kar-la del Ponte je kao prioritet is-takla hap{ewe preostalih {estbegunaca.

PUNA SARADSA HA[KIM TRIB

”Zvani~nici u Beogradu trebada urade vi{e“, rekla je glavna tu-ìteqka Tribunala i dodala da jojje ”potreban pristup dokumentima,posebno vojnoj dokumentaciji“. DelPonte je ocenila da puna saradwas Tribunalom jo{ nije ostvarena,ali je izrazila nadu da }e to ipakbiti u~iweno, po{to je od vlastidobila uveravawa da }e saradwabiti nastavqena.

M e | u n a r o d n a k o n f e r e n c i j a o b e z

DOGOVORENIOBLICI SARA

Ministar odbrane Srbije iCrne Gore Zoran Stankovi} oce-nio je da je SCG na Me|unarodnojkonferenciji o bezbednosti uMinhenu bila prihva}ena veomadobro, da nije ni pomenuta u nega-tivnom kontekstu, a da su dogovo-reni brojni novi oblici saradwe,prenosi Tanjug.

”Svi s kojima smo razgovara-li iskazali su voqu i èqu da {to

pre u|emo u evroatlantske inte-gracije, normalno uz ukazivawe dami sami o tome odlu~ujemo svojimaktivnostima i nastupima, kakoprema wima tako i prema situaci-ji unutar zemqe“, rekao je mini-star odbrane.

Ministar Stankovi} je, zajed-no sa pomo}nikom za politiku od-brane Sneànom Samarxi}-Mar-kovi}, uz oko 250 predstavnika iz

UNAPRE\EWE VOJNOG [KOLSTVASaradwa ministarstava odbrane Kraqevine Norve{ke i Srbije i Crne Gore u upra-

vqawu qudskim resursima i reformi vojnog {kolstva bi}e nastavqena kroz direktnu sa-radwu eksperata oba ministarstva u pomenutim oblastima, dogovoreno je 10. februara urazgovoru pomo}nika ministra odbrane SCG za qudske resurse mr Zorana Jefti}a sa pe-to~lanom radnom grupom Ministarstva odbrane Kraqevine Norve{ke i Instituta za is-traìvawe u oblasti odbrane, na kraju wihove dvodnevne posete Srbiji i Crnoj Gori.

Ta saradwa }e, kako je nagla{eno, biti posebno usmerena na ~etiri oblasti: pripre-mu modela vo|ewa u slu`bi u funkciji razvoja sistema ”predvidive karijere”, profilisa-we kriterijuma za profesionalizaciju VSCG i MO, pripremu modela projektovawa po-treba za {kolovawem i usavr{avawem i reformi sistema vojnog {kolstva.

Norve{ka delegacija posetila je i Vojnu akademiju u Beogradu. Na~elnik general-ma-jor mr Vidosav Kova~evi} predo~io je gostima aktivnosti koje su preduzete kako bi se na{evojno {kolstvo ukqu~ilo u op{ta reformska kretawa unutar sistema odbrane, ali i u pro-ces usagla{avawa zakona na poqu obrazovawa u skladu sa Bolowskom deklaracijom.

Norve{ki stru~waci obi{li su reprezentativne kabinete za u~ewe stranih jezika iza naoruàwe sa nastavom ga|awa, te Sportski centar Vojne akademije. Na kraju poseteizrazili su zadovoqstvo {to su li~no mogli da sagledaju mogu}nosti te ustanove, jer }e toveoma korisno prilikom iznalaèwa najboqih oblika saradwe izme|u institucija koje sebave pitawima vojnog {kolstva u dve dràve.

A. ANTI]

PRIPREME ZA MISIJE MIRAAmbasador Savezne Republike Nema~ke u Srbiji i Crnoj Gori, Andreas Cobel posetio

je 1. februara Centar za mirovne operacije Vojske SCG u Beogradu i 305. inìwerijskubrigadu u Obrenovcu. Tom prilikom nema~ki diplomata je stekao uvid u obu~enost jedinicaVSCG koje se po programu Ujediwenih nacija pripremaju za u~e{}e u mirovnim operacijama.

Ambasador Cobel i nema~ki vojni izaslanik potpukovnik Helmut Klavon susreli su sesa na~elnikom General{taba VSCG general-potpukovnikom Qubi{om Joki}em sa kojim surazgovarali o vojnoj bilateralnoj saradwi, doprinosu Nema~ke reorganizaciji VSCG iwenom ukqu~ivawu u me|unarodne evropske integracije.

U razgovoru sa na~elnikom Centra za mirovne operacije pukovnikom Petrom ]orna-kovim nema~ke diplomate informisane su o hronologiji sprovedenih i planovima predvi-|enih mera kojima }e se jedinice VSCG dovesti do potrebnog nivoa spremnosti za eventu-alno angaòvawe u mirovnim aktivnostima me|unarodnih snaga {irom sveta.

Prilikom obilaska inìwerijske jedinice u Obrenovcu ambasador Cobel istakao je daje veoma impresioniran prikazanim sadràjima vojnostru~ne obuke inìwerijske ~ete.

A. A.

Poseta delegacije Norve{ke

Ambasador Cobel u Centru za mirovne operacije

29

s a K a r l o m d e l P o n t e

Ministar Stankovi} je izjavio da jeizve{taj Vojnobezbednosne agencije Vrhov-nom savetu odbrane podnet u usmenoj formii da, u interesu istrage, nisu objavqenaimena qudi koji su pomagali najtraènijemha{kom optuèniku Ratku Mladi}u. ”Ovo jeprvi put da dokument nije dospeo u javnostzato {to èlimo da se istra`ne radweobave na pravi na~in i da odgovorni buduuhap{eni ~im budemo imali dokaze“ rekaoje ministar odbrane.

DWABUNALOM

z b e d n o s t i u M i n h e n u

NOVIADWE

45 zemaqa, u~estvovao na dvodnevnom skupukoji je zavr{en 5. februara. Na beogradskomaerodromu, po povratku iz Minhena, Stanko-vi} je novinarima rekao da je delegacija ubrojnim formalnim i neformalnim susreti-ma sa ministrima i visokim zvani~nicimaupoznata sa stavovima o problemima u na-{em regionu. Posebno je izdvojio sastanke saministrima odbrane Norve{ke i Nema~ke, sakojima, kako je rekao, ve} imamo uspe{nu sa-radwu, kojoj predstoje jo{ {ire forme.

Uorganizaciji Instituta ratne ve{tine Ministarstva od-brane, nedavno je odràn Okrugli sto na temu ’’Sektor bez-bednosti Srbije i Crne Gore u suprotstavqawu savreme-nom terorizmu’’, kao deo istoimenog istraìva~kog makro-projekta koji realizuje taj institut.Savremeni terorizam predstavqa jednu od najve}ih pret-

wi za bezbednost i pojedinca i svih subjekata me|unarodnih od-nosa na globalnom, regionalnom i nacionalnom nivou. Me|u-tim, mogu}nosti sektora bezbednosti Srbije i Crne Gore da sesuprotstavi savremenom terorizmu znatno su ograni~ene zbogtoga {to dràvna zajednica po mnogo ~emu predstavqa specifi-kum u svetskoj politi~koj praksi. Jedan od pokazateqa takvogstawa je, svakako, i funkcija bezbednosti, koja nije integrisanana nivou dràvne zajednice, ve} je realizuju dràve ~laniceprema vlastitom modelu, zbog ~ega se elementi sektora bezbed-nosti u dràvama ~lanicama i u dràvnoj zajednici ne nalaze uodnosima hijerarhijske povezanosti. Zbog takvog stawa sektorbezbednosti ne moè koordinirano i adekvatno odgovoriti nasavremeni terorizam.

Na Okruglom stolu koji je okupio ugledne istraìva~e izMinistarstva odbrane, Vojske i nau~nih institucija, sagledanasu pitawa iz oblasti teorijskog odre|ewa savremenog terori-zma, odre|ewa savremenog terorizma kao oblika ugroàvawabezbednosti Srbije i Crne Gore i odre|ewa obima i modalite-ta suprotstavqawa pojedinih elemenata sektora bezbednostiSrbije i Crne Gore savremenom terorizmu.

O pitawima teorijskog odre|ewa terorizma i wegovog od-re|ewa u praksi kao jednog od oblika ugroàvawa bezbednosti

Razli~ite teroristi~kepobude: ideolo{ke,nacionalisti~ke,separatisti~ke, religijsko-politi~ke, individualne,predstavqaju velikoograni~ewe prilikomobjektivnog definisawaterorizma, a wihov rast isnaga mogu biti uslovqenipodr{kom i sponzorstvombrojnih subjekatame|unarodnih odnosa. Sve to oteàva definisaweterorizma i wegovosuzbijawe, naro~ito kada seuzme u obzir da su pojedinipreduzeti akti za nekogateroristi~ki, a za nekogapatriotski.

BEZBEDNOST

15. februar 2006.30

ZATVARAWEN A U ^ N A R A S P R A V A O T E R O R I Z M U

KRUGA

Sni

mio

Z. P

ERGE

Srbije i Crne Gore govorili su prof. dr Dragan Simenunovi}sa Fakulteta politi~kih nauka, dr Radoslav Ga}inovi}, nau~nisavetnik Instituta dru{tvenih nauka, prof. dr Milan Mijal-kovski i doc. dr Zoran Dragi{i} sa Fakulteta civilne odbranei Bojan Dimitrijevi}, nau~ni saradnik Instituta za savremenuistoriju.

Profesor Simeunovi} je iz-loìo temu ’’Svetska nauka o od-re|ewu i definisawu terorizma’’, uokviru koje je prikazao istorijskipregled razvoja i odre|ewa terori-zma, ali i kontroverze i pote{ko}eu wegovom definisawu.

Dr Ga}inovi} je u okviru izlaga-wa o ’’Doprinosu srpske nauke u de-finisawu terorizma’’ sveobuhvatnoprikazao dela srpskih nau~nika kojisu se bavili problemom terorizma ipote{ko}e sa kojima su se suo~avaliprilikom istraìvawa te pojave.

Dr Mijalkovski je u svom izlagawu ’’Klasifikacija savre-menog terorizma’’ detaqno prikazao klasifikacije terorizmakoje se mogu na}i u nau~noj i stru~noj literaturi.

Profesor Dragi{i} je izlagao o ’’Razlozima koji spre-~avaju dono{ewe me|unarodne definicije terorizma’’. On jeistakao dva osnovna razloga koji onemogu}avaju jedinstvenodefinisawe terorizma u okviru pravnog obavezuju}eg doku-menta koji bi donela Organizacija ujediwenih nacija: poli-ti~ki. Prvi je da svaka strana kroz definiciju terorizma po-ku{ava da nametne svoje politi~ke stavove i da ostvari svojeciqeve) i drugi razlog je metodolo{ki jer je terorizam slo-èn dru{tveni fenomen i dina-mi~an proces.

Dr Bojan Dimitrijevi} je utemi ’’Istorijski aspekti tero-rizma u Srbiji’’ istakao da je te-rorizam tokom istorije bio uslu`bi nacionalnih pokreta po-jedinih nama susednih naroda, uwihovoj borbi za ostvarivawesamostalne dràve, van Jugosla-vije i Srbije, te da su u tome bi-li najkarakteristi~niji terori-sti~ki poduhvati makedonskih,potom hrvatskih i, na kraju, al-banskih organizacija.

Obim i modalitete suprot-stavqawa sektora bezbednostiSrbije i Crne Gore savremenomterorizmu sagledali su i gene-ral-potpukovnik Qubi{a Joki},na~elnik General{taba VSCG,pukovnik Milan Stojanovi} izSektora za obave{tajno-bezbed-nosne poslove Ministarstva od-brane i Vladimir Davidovi} izMinistarstva pravde RepublikeSrbije.

General Joki} je u okviru te-me ’’U~e{}e Vojske Srbije i Cr-ne Gore u suprotstavqawu savre-menom terorizmu’’ prikazaonormativni, doktrinarni i orga-nizacijsko-funkcionalni aspektu~e{}a Vojske u suprotstavqawusavremenom terorizmu.

Pukovnik Milan Stojanovi} izloìo je temu ’’Obave{tajnei bezbednosne slu`be dràva ~lanica i Srbije i Crne Gore usuprotstavqawu savremenom terorizmu’’, a Vladimir Davido-vi} je govorio o ’’Pravnim organizacionim aspektima suprot-stavqawa savremenom terorizmu’’. Tom prilikom oni su dali

predloge za poboq{aweefikasnosti preduzetihmera. U~esnici Okruglog stola su

istakli problem nepostoja-wa op{teprihva}ene defi-nicije tog fenomena, {toznatno oteàva iznalaèwepravog odgovora prilikomwegovog suzbijawa. Razli~ite teroristi~ke po-

bude: ideolo{ke, nacionali-sti~ke, separatisti~ke, reli-gijsko-politi~ke, individual-ne, predstavqaju veliko

ograni~ewe prilikom objektivnog definisawa terorizma, a wi-hov rast i snaga mogu biti uslovqeni podr{kom i sponzorstvombrojnih subjekata me|unarodnih odnosa. Sve to oteàva defi-nisawe terorizma i wegovo suzbijawe, naro~ito kada se uzme uobzir da su pojedini preduzeti akti za nekoga teroristi~ki, aza nekoga patriotski.

Sve ~e{}a je i pojava stapawa terorizma na nacionalnomsa terorizmom na me|unarodnom nivou, {to je posledica sarad-we lokalnih teroristi~kih grupa sa globalnim teroristi~kim mre-àma. Ta je ~iwenica posebno bitna za odre|ewe savremenog te-rorizma kao jednog od oblika ugroàvawa bezbednosti Srbije i

Crne Gore i razvijawe we-nih sposobnosti za suprot-stavqawe terorizmu na na-cionalnom i za u~e{}e u su-protstavqawu terorizmuna me|unarodnom nivou.

Terorizam donosistrah za bezbednost i ze-mqe i pojedinca, ekonomske{tete, gubitak osnovnihgra|anskih sloboda, sma-wewe poverewa gra|ana uorgane vlasti, i sli~no. Nanivou dràvne zajedniceosnovni nosioci u suprot-stavqawu terorizmu jesuministarstva spoqnih po-slova i odbrane, sa svimsvojim resursima, prven-stveno obave{tajnim i bez-bednosnim slu`bama.

Imaju}i u vidu kom-pleksnost u~e{}a dràvnogaparata u suprotstavqawusavremenom terorizmu, u~e-snici Okruglog stola sma-traju da postoji urgentna po-treba da se aktiviraju Sa-vet za borbu protiv terori-zma Saveta ministara, kojije obrazovan odlukom Save-zne vlade 2002. godine irekonstruisan maja 2004.godine.

Miroslav GLI[I]

31

KONKRETNI KORACI Realizacija nau~noistraìva~kog projekta ’’Sektor

bezbednosti Srbije i Crne Gore u suprotstavqawu savre-menom terorizmu’’ zapo~eta je u julu 2005. godine, a zavr-{etak je planiran za kraj 2006. godine.

Rukovodilac projekta je pukovnik prof. dr Branislav\or|evi}, metodolo{ki voditeq pukovnik dr Ne|o Dani-lovi}, vi{i nau~ni saradnik, dok je glavni stru~ni kon-sultant profesor dr Dragan Simeunovi}.

U realizaciju projekta, uz vode}e eksperte za oblastterorizma, ukqu~eno je vi{e organa dràva ~lanica i dr-àvne zajednice.

Sni

mio

D. B

AN

DA

15. februar 2006.32

AFERE CVE]ARA (3)

DO

SI

JE

Ako ne traga za istinom ~ovek je ne}e ni prona}i. A ukoliko se istinepre}ute, govorio je Ni~e, postaju otrovne. Da ne bismo upali u nekuod tih zamki, ponovo se vra}amo aferama Cve}ara.

Vrhovni savet odbrane Srbije i Crne Gore u junu 2005. godine, napredlog predsednika Republike Srbije, zatraìo je od Inspektorataodbrane podatke o izgradwi, kupovini i dodeli stanova u ulicama

Ra{koj i Veqka Luki}a Kurjaka u Beogradu, zbog nepo{tovawa preporukeda se vojni stanovi na prostoru Ra{ke ulice prodaju po trì{noj vredno-sti i za taj novac kupi ve}i broj odgovaraju}ih stanova. Najpre je Inspek-torat sproveo kra}u gra|evinsku kontrolu. Potom je 3. novembra 2005.zapo~eo detaqan inspekcijski pregled poslovawa Vojnogra|evinskog cen-tra Beograd i Uprave za infrastrukturu Ministarstva odbrane, koji jetrajao osam nedeqa. [ta je zabeleìla Materijalno-finansijska, trì-{na i gra|evinska inspekcija?

[ta se krilo iza kulisa dodele, izgradwe i kupovinevojnih stanova u ulicama Ra{koj i Veqka Luki}a Kurjaka

u Beogradu? Kako je uo~ene probleme zabeleìlaMaterijalno-finansijska, trì{na i gra|evinska

inspekcija Inspektorata odbrane? U ~emu je su{tina lo{eg stambenog poslovawa

Ministarstva i Vojske?

MIRISADRAMA OPOROG

33

LAVIRINT OBMANEPrilikom izgradwe stambenih objekata na prostoru Ra{ke

ulice nije bilo mogu}e ostvariti odgovaraju}u trì{nu vrednostzemqi{ta i ugovoren princip jednakih davawa izme|u MO SCGkao investitora i Hidrotehnike kao suinvestitora, prvenstvenozbog nere{enih me|usobnih imovinskopravnih odnosa.

– Zajedni~ko poslovawe, naime, dogovoreno je pre nego {toje ostvareno pravo na zemqi{te, odnosno, ugovori sa suinvesti-torom su potpisani u vreme kada vojno zemqi{te nije bilo preve-deno u gradsko gra|evinsko zemqi{te na kome je mogu}a izgradwastambenih zgrada. To je bilo u suprotnosti sa Zakonom o imoviniSRJ i ostalim vaè}im propisima u trenutku dono{ewa odluke.Tek naknadno je, uz saglasnost tada{weg Sektora za gra|evinsko-urbanisti~ku delatnost Ministarstva izvr{ena promena namenevojnog zemqi{ta na uglu Ra{ke i Crnotravske ulice u Beogradu –

kaè viceadmiral Jovan Grbavac, na~elnik Inspektorata odbra-ne Srbije i Crne Gore.

Kako u Ra{koj ulici ima ~etiri gra|evinske celine, za dvedanas postoji mogu}nost da pravo nad wima ostvari Hidrotehnika,jer na wima jo{ nije zapo~ela izgradwa dogovorenih stambenihobjekata. To se posebno odnosi na parcelu 05, koja po ugovoru pri-pada Vojsci po osnovu ustupawa zemqi{ta za izgradwu. Investi-tor nije na odgovaraju}i na~in za{titio svoje interese u postupkukada je ostvario pravo na gradsko gra|evinsko zemqi{te. Vojno-gra|evinska direkcija Beograd to nije u~inila ni kasnije, {to mo-è naneti znatnu {tetu Ministarstvu i Vojsci.

Koji su pravni propusti u~iweni pre ugovarawa poslova? – Na osnovu ponude Hidrotehnike i predloga na~elnika Gene-

ral{taba Vojske, savezni ministar za odbranu 1. februara 2000.odobrio je zajedni~ku izgradwu stambenih objekata u Ra{koj ulici.Predlog na~elnika G[ VJ nije obrazloèn vaqanom dokumentaci-jom. Tada{wa Uprava za stambene poslove General{taba nije od-redila potrebe Vojske za odre|enim brojem i strukturom stanova,niti izvela analizu razli~itih modela wihove kupovine ili iz-gradwe. Ministar je odluku doneo bez saglasnosti Savezne vlade,{to je u suprotnosti sa odredbama Zakona o imovini SRJ. I za-kqu~ivawe ugovora sa Hidrotehnikom neposrednom pogodbom ko-silo se sa vaè}om Uredbom o vrstama stvari koje se mogu priba-vqati ili otu|ivati neposrednom pogodbom – nagla{ava Milo{Milovanovi}, pomo}nik na~elnika Inspektorata odbrane.

Kako tvrdi pukovnik Vladan Veselinovi}, na~elnik Odeqewaza gra|evinsku delatnost u Materijalno-finansijskoj, trì{noj igra|evinskoj inspekciji Inspektorata, zajedni~ko poslovawe nijemoglo zapo~eti pre nego {to nadle`ni organ Sektora za Gra|e-vinsko-urbanisti~ku delatnost Ministarstva obezbedi pregledpovr{ina stanova u skladu sa Odlukom o uslovima i tehni~kimnormativima za projektovawe stambenih zgrada i stanova, ali iizvede procenu vrednosti zemqi{ta koje se suinvestitoru ustupa,uz ta~no utvr|enu visinu tro{kova wegovog ure|ivawa.

– Nisu precizno definisane ni stambene povr{ine koje po-sle zavr{etka stambenih zgrada pripadaju SMO SRJ na osnovuustupawa prava izgradwe i komunalnog opremawa vojnog zemqi-{ta i ukupne stambene povr{ine predvi|ene Detaqnim urbani-sti~kim i regulacionim planom prostorne celine Dediwe. Ni Sek-tor nije u pripremi nacrta odluke ispo{tovao propisan postupak– dono{ewe prethodnih odobrewa o izgradwi, dobijawe urbani-sti~ke dozvole i izradu studije opravdanosti sa generalnim pro-jektom. Odlukom ministra nije odre|en ni rok za weno izvr{ewe– dodaje pukovnik Veselinovi}.

U ~emu je nadaqe gre{ila vojna organizacija?Odlukom ministra, u maju 2000. godine neposrednom pogodbom

sa Hidrotehnikom zakqu~en je ugovor o zajedni~koj izgradwi stambe-nih zgrada u Ra{koj ulici, ukupne gra|evinske povr{ine oko 3.600kvadratnih metara. Od toga je za SMO SRJ na osnovu ustupawa gra-|evinskog zemqi{ta i vrednosti wegovog komunalnog opremawa pred-vi|eno 626 kvadrata, ili 17,39 odsto izgra|ene stambene povr{ine.

– Investitor, me|utim, nije za{titio svoje interese ukolikose izgradi ve}a povr{ina od ugovorene, niti je proveravao tada-{wu trì{nu vrednost zemqi{ta koje daje suinvestitoru. Premasaznawima Inspekcije, korisnik gradskog gra|evinskog zemqi{taje u to vreme mogao ostvariti i 25 odsto od ukupne stambene povr-{ine, uz dodatno uve}awe po osnovu pravovremenog komunalnogopremawa lokacije. Tako je Ministarstvu trebalo da pripadne~ak 40 odsto stambenog prostora – napomiwe admiral Grbavac.

PRE]UTANE ISTINEVojnogra|evinska direkcija Beograd je bez saglasnosti Upra-

ve za stambene poslove G[ VJ ugovorila stambenu povr{inu kojapripada SMO. Investitor, dakle, nije iskazao svoje potrebe zaodre|enim brojem i strukturom stanova, niti je uticao na izradutehni~ke dokumentacije. I organizacija i nadzor gra|evinskih ra-dova dodeqeni su Hidrotehnici, {to ne odgovara odredbama repu-bli~kog Zakona o izgradwi objekata. Na taj na~in Ministarstvonije imalo potpun uvid u poslove na gradili{tu.

Ilu

stra

cija

Nik

ola

OTA

[

– Savezni ministar za odbranu je u julu 2000. godine, samopet meseci posle dono{ewa odluke o zajedni~koj izgradwi stanovasa Hidrotehnikom, odobrio nov~ani iznos od 157.500.000 dinaraza daqe finansirawe gra|evinskih radova u Ra{koj ulici. Kori-{}ewe tih finansijskih sredstava nije bilo u skladu sa Pravilni-kom o planirawu i materijalno-finansijskom poslovawu u SMO iVJ. U Prvom aneksu ugovora sa suinvestitorom je predvi|eno daMinistarstvu, shodno tom dodatnom ulagawu, pripadne oko 2.257kvadratnih metara stambene povr{ine. Prilikom obra~unavawarazlike u ceni, me|utim, nije uvaèn rizik izvo|a~a radova, odno-sno, nije umawena vrednost poslova za 2 do 5 odsto, {to je u su-protnosti sa Zakonom o obligacionim odnosima. Tako je investi-tor, na svoju {tetu, direktno uticao na pove}awe proizvodne cenestanova – obja{wava pukovnik Vladan Veselinovi}.

U maju 2002. godine SMO SRJ ponovo je odobrio 120.000.000dinara za izgradwu stanova u Ra{koj. I to se kosilo sa Pravilni-kom o planirawu i materijalno-finansijskom poslovawu, Zakonomo imovini i Zakonom o finansirawu SRJ, jer su se iz sredstava sa-veznog buxeta mogli kupovati ili graditi samo slu`beni, a ne sta-novi u zakup. Ni u Drugom aneksu ugovora nije obra~unat rizik izvo-|a~a, ali je izmewen obrazac valorizacije ugovorene proizvodnecene stanova. Za nastavak finansirawa gra|evinskih poslova u2003. godini trebalo je obezbediti jo{ 40.000.000 dinara.

Krajem 2002. godine nastali su i problemi zbog neplanskogpove}awa kvadrature 25 vojnih stanova. Savezni ministar za od-branu i predstavnici General{taba Vojske, Sektora za gra|evin-sko-urbanisti~ku delatnost, Vojnog pravobranila{tva i Hidroteh-nike razmatrali su na sastanku 25. decembra 2002. na~ine za pre-vazilaèwe tih pote{ko}a. Inspektorat odbrane smatra da je ta-da do{lo do sukoba interesa, jer su pojedinim stare{inama me|uwima bili dodeqeni stanovi upravo u Ra{koj ulici.

Tre}im aneksom ugovora investitor je prihvatio da Hidroteh-nika, za vrednost ustupqenog gra|evinskog zemqi{ta u Ra{koj uli-ci, Ministarstvu izgradi odre|en broj stanova na parceli 05, po-vr{ine 626 kvadratnih metara. Kako do danas radovi na tom pro-storu nisu zapo~eli, suinvestitor nije ispunio ugovorene obaveze.

ZAÂRANA SPIRALATokom inspekcijske kontrole objekata koji pripadaju suinve-

stitoru ustanovqeno je oko 1.320 kvadratnih metara poslovnogprostora, {to je znatno vi{e u odnosu na povr{inu koja je predvi-|ena urbanisti~kom dozvolom. Kako je Ministarstvo nadoknadu zaure|ewe primarne infrastrukture izmirilo sumom koja je propi-sana za stanove, a ne poslovne povr{ine, {to je znatno skupqe,naneta je finansijska {teta Vojsci. Hidrotehnika nije dodelilainvestitoru dodatnu stambenu povr{inu ili priznala propisanpopust u ceni stanova od 50 odsto na osnovu visine nadoknade zakomunalno ure|ewe zemqi{ta i pogodnost lokacije Ra{ke ulice,koji iznosi oko 6.066.750 dinara.

Ministar odbrane je u septembru 2004. godine odobrio jo{6.000.000 dinara za zavr{etak gra|evinskih radova. Suinvesti-tor je u junu 2005. godine obavestio Ministarstvo da su radovi natri objekta u Ra{koj ulici okon~ani i zatraìo tehni~ki pregledzgrada. S obzirom na to da nadle`ne strukture u Beogradu za wihnisu izdale upotrebne dozvole, nije se mogla izvr{iti primopre-daja stanova izme|u Vojnogra|evinskog centra i Hidrotehnike.

Kupovina i izgradwa vojnih stanova u ulici Veqka Luki}aKurjaka odvijala se sli~no kao i u Ra{koj ulici.

– Osnovnu odluku o zajedni~kom poslovawu Ministarstva i Hi-drotehnike doneo je savezni ministar za odbranu u junu 2001. godi-ne. U periodu od 2001. do 2005. godine usvojeno je vi{e wenih dopu-na i izmena, zasnovanih mahom na neodgovaraju}im zakonskim od-

34

DOSIJE

15. februar 2006.

FORMALNO NEFORMALNA MO]Od odgovornih stare{ina Inspektorata odbrane saznali

smo da su mnogi zaposleni u Ministarstvu i Vojsci u proteklomperiodu stanove dobijali na nezakonit na~in. Pro{la godinaje posebno karakteristi~na po podeli, mimo ustaqenih rang-li-sta, slu`benih vojnih stanova ve}e strukture, koji su otkupqiva-ni iako se to kosilo sa vaè}om pravnom regulativom. Tako|ese de{avalo da su pojedinim stare{inama i civilnim licimadodeqivane i druge stambene jedinice, {to pravilnicima, makoliko da su bili neodgovaraju}i, nije predvi|eno. Bilo je tovreme u kome se nisu po{tovali struka, red i zakon, niti pravaonih koji nisu èleli da u~estvuju u korupciji. Poznat je i pri-mer kupovine 115 vojnih stanova u Herceg Novom. îm je pla}e-na wihova izgradwa, firma koja je izvodila gra|evinske rado-ve je bankrotirala, a Vojska tako ostala kratkih rukava. U Tiv-tu se nedavno dogodilo sli~no kao u Ra{koj ulici.

Stambenih afera poput Cve}are i zloupotreba Vojnogstambenog fonda bilo je i ranije. Pamte se jo{ problemi zbogdodele stana preko reda, ve}e strukture nego {to je propisano,inèweru u splitskom Mornari~kom elektronskom zavodu. Ve-rovatno je ispunio neke od nepisanih uslova – bio je sin admi-rala, tada prvog ~oveka SSNO-a.

U vreme kada su najodgovornije stare{ine Armija imalemogu}nost da odlu~uju o tome kome, kako i kakav stan treba do-deliti, brojni oficiri su ostali bez krova nad glavom samo za-to {to nisu bili poslu{nici komandanata.

Danas mlade stare{ine, kada razmi{qaju o svojoj profesi-onalnoj perspektivi i reformi sistema odbrane Srbije i CrneGore ne treba da zaborave ni kako nekada{wi prvi ~ovek Vojskeima nekoliko ku}a i stanova. Svakako treba da se zapitaju za{toi porodica nekada{weg na~elnika General{taba i ministra od-brane jo{ stanuje u rezidencijalnom objektu koji obezbe|uje Gar-da, a ima otkupqen stan u Beogradu. Ni nekada{wi izvr{ni di-rektor Ministarstva odbrane nije pro{ao lo{e kada je re~ obroju vojnih stanova koje je dobio. Posle razvoda, otkupqeni stanostavio je ̀ eni, a dva slu`bena, u kojima je jedno vreme stanovao,vratio je Vojsci tek po{to mu je dodeqen stan u Ra{koj ulici.

Sni

mio

G. S

TAN

KOVI

]

redbama, bez prethodno sa~iwene studije opravdanosti i programaizgradwe stanova. Ni imovinskopravni odnosi ugovornih strana ni-su razre{eni na vreme, niti je obezbe|ena neophodna urbanisti~kai projektna dokumentacija. Investitor je preneo svoja prava na su-investitora, a da pri tome nije vaqano analizirao vrednost zemqi-{ta, cene radova i stanova. Vojno pravobranila{tvo nije trebaloda prihvati takav ugovor – kaè viceadmiral Jovan Grbavac.

Prvi aneks ugovora sa~iwen je bez dokumenata kojim SMO SRJdodequje zemqi{te Hidrotehnici, a Drugim aneksom je suinvestito-ru pripao i popust na cenu stanova za komunalno opremawe zemqi-{ta. Tako je Ministarstvu pri~iwena {teta od oko 337 kvadratnihmetara stambene povr{ine. Uz to je ugovoren i nerealan rok za za-vr{etak izgradwe, jer su radovi u ulici Veqka Luki}a Kurjaka zapo-~eli tek sredinom 2005. godine. Tre}i aneks ugovora potpisan jebez odluke ministra za odbranu. Predvideo je angaòvawe u gra|e-vinskim radovima i preduze}a Velegradwa. Poslovawe sa Hidro-tehnikom, koja je priznala da ne moè ispuniti sve planirane oba-veze, nastavqeno je bez prethodne tehnoekonomske analize. Pred-met êtvrtog aneksa ugovora nije precizno odre|en. Na osnovu toganeksa Ministarstvo je za ustupqeno pravo gradwe na vojnom ze-mqi{tu, wegovu vrednost i visinu komunalnog opremawa, od suinve-stitora trebalo da dobije odre|en broj novoizgra|enih stanova unekoliko beogradskih op{tina. Ti stanovi, me|utim, ne mogu se pre-cizno odrediti ni po lokaciji, ni po strukturi. Izvo|a~u gra|evin-skih radova ponovo je ostao popust koji je investitor ostvario zbogkomunalnog ure|ewa zemqi{ta u visini od 43.895.709,30 dinara,ili 603 kvadratna metra povr{ine. Tako je {teta Ministarstva zazakqu~ene ugovore sa Hidrotenikom dostigla oko 1.150 kvadrata.

Gra|evinski radovi u ulici Veqka Luki}a Kurjaka, posle dvavi{emese~na prekida, nastavqeni su na predlog pomo}nika mini-stra odbrane za materijalne resurse u septembru 2004. godine. Ufebruaru 2005. godine MO SCG je sa Hidrotehnikom potpisalo iPeti aneks ugovora. Tada je definisano da su ukupna ulagawa Mi-nistarstva 235.503.526,20 dinara, na osnovu ~ega mu suinvesti-tor obezbe|uje stambenu povr{inu od oko 2.962 kvadrata u drugimdelovima Beograda.

– Podaci o ukupnoj povr{ini zemqi{ta i dozvoqenoj kvadra-turi za izgradwu nisu bili u skladu sa urbanisti~ko-tehni~kimuslovima. Gra|evinski kapacitet parcela u ulici Veqka Luki}aKurjaka prema urbanisti~kim uslovima iznosio je 10.849 kvadrat-nih metara stambene povr{ine, a u~e{}e Ministarstva odbrane27,30 odsto. U fazi izrade idejnih i glavnih projekata i na osnovudobijenih re{ewa za izgradwu ta povr{ina je pove}ana na16.648,16 kvadrata. Investitor je realno ostvario svega 17,78odsto od ukupne povr{ine, {to je znatno niè od mogu}ih trì{nihuslova. Ministarstvo je do sada od Hidrotehnike realizovalo oko1.706 kvadratnih metara stanova ili ne{to vi{e od polovine ugo-

vorenih obaveza, a neizmiren deo iznosi pribli`no 1.256 kva-drata – poja{wava pukovnik Veselinovi}.

Vaqa napomenuti da je Hidrotehnika jo{ u toku ugovarawagra|evinskih radova u ulici Veqka Luki}a Kurjaka nudila Vojscikatalo{ke stanove visokog standarda, po strukturi i povr{ini ve-}e od propisanih, sli~no kao kod stanova u Ra{koj ulici.

KRIZA SAVESTISa nadle`nim u Inspektoratu odbrane razgovarali smo o

najozbiqnijim propustima Ministarstva i Vojske tokom dodele iizgradwe vojnih stanova u Ra{koj ulici, ali i modelima za preva-zilaèwe nastalih te{ko}a.

Najpre je problem nastao zbog ugovarawa poslova sa Hidroteh-nikom neposrednom pogodbom. U vojnoj regulativi nisu predvi|enipribavqawe i izgradwa stanova na takav na~in. Za to je potrebnaodluka ministra odbrane i saglasnost Saveta ministara. Poslovi iobaveze tokom gra|evinskih radova precizirani su jednim ugovorom,{to je nezakonito. Samo na osnovu po~etne odluke nisu mogli da seusvoje ostali pravni dokumenti. U Ugovoru je pogre{no i na {tetuMinistarstva definisano da sve {to se izgradi preko planiranekvadrature na prostoru Ra{ke ulice pripada suinvestitoru.

– Problemi u Ra{koj ulici mogli su se vaqano re{iti samo nana~in koji je predloìo Vrhovni savet odbrane – prodaja stanova potrì{nim vrednostima. Danas je predvi|eno da vojni stanari vi{akkvadratnog prostora plate prilikom otkupa. Stanovi u Ra{koj uli-ci, me|utim, ne mogu se otkupiti jer nisu legalizovani, a po{to nisuni u kategoriji slu`benih stanova te{ko je poni{titi re{ewa o wi-hovoj dodeli. Onoga trenutka kada je ministar odbrane odobrio use-qavawe, ne po{tuju}i odluku Vrhovnog komandanta, omogu}io je dovo-|ewe drugog lica u protivpravni posed, odnosno ostvarivawe imo-vinske koristi. Inspektorat odbrane moè samo da konstatuje pro-puste, a na stru~nim organima Ministarstva je da Vrhovnom savetuodbrane predloè re{ewa – tvrdi viceadmiral Jovan Grbavac.

Procena vrednosti zemqi{ta u Ra{koj i ulici Veqka Luki}aKurjaka, kako obja{wavaju stru~waci za gra|evinske poslove In-spektorata, pre ugovarawa o suinvestirawu, nije korektno izvede-na. Vr{ena je bez prethodne saglasnosti Beograda o preimenova-wu vojnog u gradsko gra|evinsko zemqi{te, zatim, nije se znao ta-~an kapacitet lokacije, niti je postojala propisana metodologija.Prvobitna ra~unica nije korigovana u skladu sa urbanisti~komdozvolom i projektnom dokumentacijom. Uvek se manipulisalo sastvarnom veli~inom izgra|enih objekata.

– Uprava za infrastrukturu mora razre{iti i status objekta05, jer je o~igledno da se on u dogledno vreme ne}e graditi. Po-trebno je, dakle, zakqu~iti jo{ jedan aneks ugovora sa Hidrotehni-kom i dogovoriti nove obaveze suinvestitora – nagla{ava pukov-nik Veselinovi}. – Va`no je jo{ napomenuti da je sve izmene u struk-turi i unutra{wem izgledu vojnih stanova u Ra{koj finansiralaVojska. Mnogi zahtevi dana{wih stanara, iako su privatni, proto-kolisani su i zavedeni u razli~itim ustanovama Ministarstva iVojske. Utvrdili smo, ~ak, da su i pojedina re{ewa, ali i odluke ododeli stanova na tom prostoru falsifikovani.

Tehni~ka kontrola koju je izdejstvovala Hidrotehnika prekoJugoinspekta odnosila se samo na uslovnost objekata za stanova-we. U zvani~nom dokumentu {turo je konstatovano da su radovi iz-vedeni prema projektu, koji realno nije ni postojao. Projekti sutek sada gotovi i potrebno ih je verifikovati. Uz to, u samom star-tu, na odgovaraju}i na~in nije razra|en suinvestitorski model iz-gradwe vojnih stanova.

U ~emu je su{tina afera Cve}ara dva i tri?– Su{tina pri~e o izgradwi i podeli vojnih stanova u Ra{koj i

ulici Veqka Luki}a Kurjaka leì u nevi|enoj mo}i pojedinih nedo-dirqivih generala i admirala pre 2000. godine. Posle petookto-barskih promena ve}ina wih je ostala na va`nim pozicijama u Mini-starstvu i Vojsci, a da realno nije shvatila {ta se, zapravo, u zemqipromenilo. Jasno je da sistem mogu zloupotrebiti oni ~iji su privat-ni ciqevi razli~iti od ciqeva sistema, ali ga tako|e mogu uspe{nobraniti, jer ga poznaju, uz vaqanu civilnu kontrolu i sna`nu reform-sku podr{ku – zakqu~uje na~elnik Inspektorata odbrane.

Vladimir POÛ^

35

NA VETROMETINI PROMENAMaterijalno-finansijska, trì{na i gra|evinska inspek-

cija tek se u aprilu 2005. godine su{tinski integrisala sa In-spekcijom borbene gotovosti, za{tite na radu i za{tite ìvot-ne sredine u Inspektoratu odbrane Srbije i Crne Gore, koji jeu nadle`nosti Vrhovnog saveta odbrane. Do tada je ona delova-la u okviru Ministarstva.

– Zbog toga smo u dva navrata bili spre~eni da vaqano pre-kontroli{emo poslovawe Vojnogra|evinskog centra Beograd idoga|aje vezane za izgradwu, kupovinu i dodelu vojnih stanova uRa{koj. U decembru 2004. godine nekada{wi na~elnik Sektoraza qudske resurse, a kasnije izvr{ni direktor Ministarstva od-brane onemogu}io nam je uvid u potrebnu dokumentaciju i sprovo-|ewe planiranog inspekcijskog nadzora. O tome je obave{ten mi-nistar odbrane, koji po tom pitawu ni{ta nije preduzeo. Mini-star nije reagovao, tako|e, ni kada su wegovi saradnici potpisi-vali nezakonite odluke. Rad Inspektorata odbrane u to vremenije imao efekta jer ga je najodgovorniji ~ovek Ministarstva zao-bilazio – potvr|uju na~elnik Inspektorata i wegov pomo}nik.

U dvanaest vojnih objekata ve} ~etrnaest godina ìvi 261 porodica penzionisanih iaktivnih pripadnika VSCG, sa oko 750 ~lanova

15. februar 2006.

NGODINE NADAWA

36

V O J N I B E S K U ] N I C I U N O V O S A D S K O M G A R N I Z O N U

ajvi{e vojnih besku}nika sme{teno je u Kasarni “Vojvoda Bojo-vi}”, poznatijoj kao Mileti}eva, i u petrovaradinskoj kasar-ni, koje obezbe|uju tek minimalne higijensko-tehni~ke uslove.Prolazimo kroz splet duga~kih hodnika Kasarne “Vojvoda Bo-jovi}”, zakr~enih i ispregra|ivanih starim kancelarijskimormarima, pretrpanim kartonskim kutijama. To su nam garde-

roberi i ostave, kaù nam stanari, ve} naviknuti na kretawe ovimtunelima. Stolovi i stolice sa cve}em, koje je svaka porodica nadelu hodnika postavila za sebe, jesu “terase” bez prozora i pogle-da, ali ipak daju koji kvadrat vi{e.

Najteè je odràvawe higijene u mokrim ~vorovima. Jedno ku-patilo deli najmawe petnaest du{a. Me|u kom{ijama mora posto-jati visok stepen tolerancije i razumevawa, jer druga~ije se i nemoè u uslovima bez imalo privatnosti. Ali, kako godine prolaze,qudi su sve nervozniji, siti jedni drugih.

U sedamnaest kvadrata privremenog sme{taja u Mileti}evoj,me|u stotinu i sedamnaest porodica, sa oko ~etiri stotine du{a,od 1991. ìvi i Slavko Qe{tak sa suprugom Milenom.

– Pro|e nam bezmalo pola ̀ ivota u ovom kasarnskom privre-menom sme{taju, ali nema se kuda. Ova soba nam je i spava}a idnevna i kuhiwa i trpezarija.

Igrom sudbine ili ne, Slavko je pre ravno trideset godina svojvojni rok sluìo ba{ u toj kasarni i ni sawao nije da }e u tim hodni-cima i omalenoj kancelariji, sa suprugom, provoditi i svoj ìvot.

Penzionisani zastavnik prve klase Milutin Javorac ima ne-{to kra}i “podstanarski” sta`, u Mileti}evoj je sa suprugom Bran-kicom i ~etrnaestogodi{wom k}erkom Miom od 1998. godine, kadase vratio iz Bawaluke. Smestio se u dve omawe prostorije pre-gra|ene ivericom, ali i pored toga ima razumevawa za svoje kole-ge koje podstanarski prostor u gradu pla}aju i po dve stotine pede-set evra. Nama je, ipak, lak{e – kaè on.

U takvim uslovima za ovih ~etrnaest godina ro|eno je mnogodece. Roditeqima to i najteè pada, jer su im decu kom{ije gledalenekako druga~ije, nazivaju}i ih decom iz kasarne! Tu stasava ve} itre}a generacija, pa nije ~udno da u dvadesetak ispregra|ivanihkvadrata ìve deda, otac i unuci.

DR

U[

TV

O

37

[ezdesetsedmogodi{wa Katica Vojnovi} je pre pet godinaostala bez supruga, sa kojim je u privremeni sme{taj do{la 1992.godine iz Sarajeva. U wenoj samo}i niko je ne obilazi da pita ka-ko joj je, a ìvi od penzije koja iznosi osam hiqada dinara. I nenada se baka Katica vi{e ni~emu, samo strahuje da joj neko sutrane uzme i taj sme{taj, koji joj je sve u ìvotu.

Svaka pri~a je nekako tu`na. Qudi koji su u Vojsci proveli~itav radni vek, podre|uju}i profesiji sav svoj ìvot, ose}aju senapu{teno i odba~eno. I od Vojske i od dràve, kaù. Ostali suneizvesnost i pitawa do kada }e ovo trajati.

Nadu u neko boqe sutra donekle im uliva najavqena izgradwavojne baze u okolini Novog Sada i uporedo sa wom ve}eg broja sta-nova za penzionisane i aktivne pripadnike novosadskog garnizona.Kako je to sve tek u planovima, sigurno }e ~ekawe biti jo{ dugo.

O zapo~etoj pa obustavqenoj izgradwi oko tri stotine od hi-qadu planiranih stanova u novosadskom nasequ “Jugovi}evo” vi{eniko i ne govori. Tu je, kada su u pitawu vojni besku}nici novosad-skog garnizona, ponestalo ~ak i nade, a zna se – nada posledwaumire.

Budimir M. POPADI]

Kuhiwa na hodniku

Strah od sutra{wice: Katica Vojnovi}U svojoj muci ima razumevawa za kolege podstanare: zastavnik prve klase Milutin Javorac

38

Tvrde}i da su sva mesta, sve du`nosti i

svi zadaci u vojsci jednako va`ni, ipak

~esto zaboravqamo na oficire tehni~ke

slu`be, na logistiku od koje zavisi

mnogo toga. Posebno u uslovima sve starije

tehnike, dotrajalih ure|aja, sredstava

i opreme, koji su na granici racionalnog

kori{}ewa. Zato napori qudi koji

o toj i takvoj tehnici brinu

zasluùju ve}u pa`wu.

UPORNO[]UDO AUTORITETA

H

15. februar 2006.

U POSETI

teo je da radi u vojsci, da nosi oficirsku uniformu i takonastavi porodi~nu tradiciju. Ali, hteo je da bude i inè-wer elektrotehnike. Obrenov~anin Goran Dimitrijevi},maturant sredwe elektrotehni~ke {kole, na{ao se, sredi-nom devedesetih godina, na raskrsnici na kojoj se donosedalekose`ne, ìvotne odluke. Voleo je elektroniku, divio

se oficirima kojih je u Obrenovcu oduvek bilo, posebno inìwe-raca. Te dve qubavi mogao je da spoji samo u Vojnotehni~koj akade-miji i zato je, posle mnogo neprospavanih no}i, ipak odlu~io dapoku{a. Da proveri sopstvene snage, koli~inu energije i uporno-sti koju je posedovao, da vidi koliko moè da izdrì. A znao je{ta ga o~ekuje. Otac Mitar odrastao je u oficirskoj porodici paga sinovqeva odluka da krene dedinim stopama nije preteranoobradovala. Setio se svega {to je wegovo detiwstvo ~inilo te-ìm i neizvesnijim od detiwstva wegovih vr{waka, selidbi s kra-ja na kraj negda{we Jugoslavije, od Slovenije do Makedonije, {ko-la u kojima je zapo~iwao, ali ne i zavr{avao razred, qubavi kojesu nasilno prekidane zarad o~evih prekomandi, roditeqskih pre-pirki zbog u~estalog o~evog odsustvovawa od ku}e… “Sve je to deo~izma{kog poziva”, rekao je otac Goranu i zapitao ga da li je do-voqno ozbiqan u svojoj nameri da postane oficir.

Majka Milena, me|utim, nije odobravala sinovqev naum.Goran je bio odli~an u~enik, sa izuzetno razvijenim radnim na-vikama. U Obrenovcu je imao {iroki krug prijateqa, sedam go-

PORU^NIK GORAN DIMITRIJEVI],

REFERENT U GARDIJSKOJ BRIGADI

39

li nauci i struci. Iako smo povremeno obnavqali i vojni~ka zna-wa i ve{tine, bilo je tu i op{tevojnih teorijskih predmeta, akce-nat u tre}oj, ~etvrtoj i petoj godini stavqen je na savla|ivaweuskostru~nih predmeta, poput elektrotehnike, matematike, fizike,geodezije, ma{inskih predmeta, zavisno od smera. Mene je poseb-no privukla radarska tehnika. Bilo je to vreme u kome su sredstvaprotivvazduhoplovne odbrane me|u nama bila naro~ito popular-na. Iz te oblasti uradio sam i dosta vaàn diplomski rad. Naà-lost, nisam nastavio da se usavr{avam u tom pravcu, ali ni sadanije kasno da se vratim nauci – kaè poru~nik Dimitrijevi} i do-daje da namerava da upi{e poslediplomske studije na Elektroteh-ni~kom fakultetu.

PRIMAMQIVA GARDAPri kraju Goranovog studirawa, kad su odli~ne ocene iz

stru~nih predmeta znatno popravile wegov prosek, na Vojnoteh-ni~koj akademiji pojavili su se predstavnici Gardijske brigade inajboqima ponudili radno mesto u elitnoj jedinici Vojske Srbijei Crne Gore. Goran se nije mnogo dvoumio, pa je, u dogovoru sa ta-da{wim na~elnikom klase profesorom Regodi}em, jo{ jednom

prelomio. Posle promocije uprve oficirske ~inove i tro-nedeqnog odmora javio se pret-postavqenom u logisti~koj jedi-nici Gardijske brigade. Postaoje komandir voda za odràva-we sredstava i ure|aja veze. UGardijskoj brigadi nijedan po-sao nije lak. Du`nost koja je za-pala Goranu u deo, bila je po-sebno te{ka. Posle nekolikogodina pauze, bio je prvi ofi-cir u vodu u kome su “drmali”podoficiri i majstori. Isku-sni i provereni rutineri, do-kazani “vukovi” koji su mladogoficira, punog snage, znawa ièqe za dokazivawem do~ekaligotovo “na no`”. Da nije bilopomo}i starijih kolega, podo-ficira spremnih da se prisetesvojih nekada{wih po~etnih ko-raka, ko zna kako bi Goran iza-{ao na kraj s te{ko}ama kojesu ga skolile od prvog dana.

– Na Vojnotehni~koj akademi-ji sam stekao zaista mnogo i op-{teg i stru~nog znawa. Nisam

dina je trenirao odbojku u lokalnom klubu Termoelektrane “Ni-kola Tesla” i dosta obe}avao, mogao je da bira fakultet na ko-me }e da nastavi {kolovawe. Tro{kovi studirawa za nekoga kostanuje blizu Beograda nisu bili preveliki i majka nije razume-la sina. “Teàk je posao oficira”, govorila je, “neizvestan, na-poran i odgovoran. A slabo pla}en.”

^VRSTA ODLUKAAli, Goran se nije predomislio i krajem leta 1996. godine

javio se u Vojnotehni~ku akademiju u @arkovu. – Te zime bilo je dosta te{ko. U na{oj klasi nije bilo niko-

ga s internatskim iskustvom, nikoga iz Vojne gimnazije, pa smo sete{ko i sporo navikavali na ograni~avaju}e uslove kolektivnogìvota. Veliku ulogu u to vreme odigrali su na{i komandiri vo-dova, oni su nam pomogli da prebrodimo prve te{ko}e. A nijebilo lako, svi smo iz “civilstva” doneli razli~ite navike, nekoje voleo duè da spava, neko kasnije da legne, neko ranije da je-de, jedni su voleli samo}u, drugi grupni ìvot, trebalo je sve touklopiti i stvoriti zdrav studentski kolektiv sposoban da odgo-vori svakodnevnim izazovima izabrane profesije – se}a se po-ru~nik Goran Dimitrijevi}, sada referent u Odseku tehni~keslu`be u Gardijskoj brigadi.

– Bilo je dovoqno nekoliko dana da se me|usobno boqe upo-znamo i problemi su, jedan za drugim, nestajali. Uostalom, vojnaorganizacija ne dozvoqava preterana i preduga izdvajawa. Usta-jali smo u {est sati, zajedno odlazili na obedovawe, zajedno bilina nastavi, zajedno u~ili. To je jedna od zna~ajnih prednosti kolek-tivnog ̀ ivota i rada. Lak{e se u~i, brè se savla|uje gradivo akoproverava{ nau~eno s drugom, ako razmewuje{ saznawa, ako ima{kome da se obrati{ u nevoqi. Ni profesori nemaju ba{ uvek do-voqno vremena za svakog od nas, tako da smo, na kraju, naj~e{}ebili osloweni jedni na druge. Tako se, ubrzo, me|u nama razviloveliko drugarstvo i nesebi~no razumevawe, svakodnevno sve ja~ekako su obaveze postajale brojnije, a napori teì. To je posebnodolazilo do izraàja na terenu, tokom logorovawa na kojima smosavla|ivali one po~etne, najneophodnije vojni~ke ve{tine.

Na po~etku {kolovawa i na Vojnotehni~koj akademiji od stu-denata su o~ekivali da se pona{aju kao budu}i oficiri, da usvo-je neke navike i obrasce koje oficirski poziv ~ine karakteri-sti~nim i posebnim. To je u pr-voj godini i najteè. Jer, sred-wo{kolci koji upi{u Vojnoteh-ni~ku akademiju o~ekuju direk-tan susret s naukom, s ma{in-stvom, elektronikom, tehnikom,matematikom, fizikom… Vojneve{tine im ne spadaju u deopreovla|uju}eg interesovawa.Kad savladaju tu, po~etnu, aliveoma zna~ajnu i, za neke, obes-hrabruju}u prepreku, sigurni suu uspeh. Onda im vi{e ni{tanije te{ko. Ni svakodnevni rads oru`jem, ni savla|ivawe vo-denih prepreka, ni tr~awe, nikopawe rovova… Sve te vojni~-ke aktivnosti ne mogu da zaobi-|u ni budu}i oficiri tehni~keslu`be.

– Naravno, u na{oj akade-miji u @arkovu nije kao na Ba-wici, gde se “vojnom zanatu” po-klawa daleko ve}a pa`wa – ka-è Goran. – Mi smo se s tim ve-{tinama sreli uglavnom u prvojgodini, da bi se, kako je studira-we odmicalo, sve vi{e okreta-

U DRU[TVU S NAUKOMNe èle}i da se odvaja od elektrotehnike, poru~nik Go-

ran Dimitrijevi} upisa}e poslediplomske studije na Elek-trotehni~kom fakultetu u Beogradu, na smeru telekomunika-cija, ili automatskog upravqawa. @eli da se posveti rada-rima i radarskoj tehnici. Wegov diplomski rad iz te obla-sti, ura|en u saradwi s mentorom dr Bojanom Zrni}em, bioje svojevremeno veoma zapaèn, objavqen u Vojnotehni~komglasniku i na simpozijumima industrijske elektronike u Ba-waluci i Beogradu.

– Uspeo sam da izradim ra~unarski program u windowsokruèwu za pra}ewe i grafi~ki prikaz odre|enih radar-skih parametara, kao {to je daqina do ciqa, na primer, {toznatno olak{ava i ubrzava rad operatora na radaru i ra-darskom sistemu – kaè Dimitrijevi} i o~ekuje da }e se radna tom projektu nastaviti.

Sa bratom \ura|em u {etwi Obrenovcem

se pla{io rada i dokazivawa.Ali, rad s qudima nije samo to.Potrebno je razumeti one kojimakomanduje{, posebno ako se na-|e{ u novoj sredini, ako si naj-mla|i i ako od tebe mnogo o~eku-ju i pretpostavqeni i pot~iwe-ni. Moji {efovi su tada, krajem2001. godine, bili vi{e nego ja-sni – vod za odràvawe sredsta-va tehnike moè i vi{e i boqenego do tada. Majstori kojimasam komandovao, ili da kaèmrukovodio, smatrali su da u ta-da{wim uslovima daju i vi{e ne-go {to treba. Nije bilo rezer-vnih delova, nije bilo uputstavaza tehni~ko odràvawe pojedi-nih sredstava i opreme, nije bi-lo za{titne opreme, nisu imalimotiva za rad… Znao sam da }ebiti te{ko, ali nisam verovaoda me|uqudski odnosi mogu da bu-du tako komplikovani. Jedini na-~in da stvorim neki autoritetkod majstora koji su svoj posaoimali “u malom prstu” bio je dase i sam pokaèm, da dokaèm{ta znam. Pozivawe na autori-tet vi{eg ~ina, ili mojih pretpo-stavqenih, nije ih mnogo impre-sioniralo. Savio sam rukave dolakata. Kad ne{to nisam znao,pitao sam one koji su znali, bilioni pretpostavqeni, ili pot~i-weni. Dva puta mese~no imali smo sastanak voda na kome bismoizneli primedbe, nismo }utali. Rekli bismo jedni drugima {tanas ti{ti i nastavili posao. Malo po malo, bivalo je sve boqe.Rezultati koje smo ubrzo postigli dali su mi krila, a po{tovawekolektiva nije izostalo. Posebno su cenili to {to sam ve} imaoizgra|ene kriterijume, jednake za sve, pa ni nagrade, ni povreme-ne “kaznene mere” nisu nailazile na protivqewe, podsmehe iliàlbe pot~iwenih. Svi su bili svesni da radimo u interesu bri-gade. Taj duh kolektiva i pripadnosti jednoj specijalnoj jedinici,~uvenoj Gardijskoj brigadi vratio se u vod kojim sam komandovao.

Mada podr{ka pretpostavqenih stare{ina nijednog trenut-ka nije izostala, poru~nik Dimitrijevi} veruje da najvi{e zaslu-ga za poboq{awe stawa u vodu za odràvawe sredstava veze uGardi pripada upravo wemu i wegovim majstorima. Zato nije bioiznena|en kada je po~etkom 2005. godine dobio novu du`nost. Ia-ko poru~nik, postavqen je na formacijsko mesto kapetana prveklase, odnosno majora. Opet je premlad, opet mu nedostaju auto-ritet i iskustvo koji bi mu olak{ali rad na du`nosti referenta.Jer novi posao samo li~i na rad s papirima. Od wega se sadatraì da obezbedi sve uslove i sredstva za rad u radionici u ko-joj je “do ju~e” komandovao, ali i da edukativno uti~e na korisni-ke razli~itih sredstava veze, koji se, ponekad, veoma neracio-nalno odnose prema zaduènoj opremi.

– Danas nije lako dokazati da radio ure|aji imaju isti zna-~aj za nivo borbene gotovosti jedinice kao i motorna vozila, naprimer. Svakodnevna ispravnost sredstava veze ostaje veoma va-

`na, mada u nevoqi moèmo dakoristimo mobilne telefone,dok to~ak automobila, ili guse-nicu tenka ne moèmo na istina~in da zamenimo. To, ipak, nezna~i da nam radio ure|aji vi-{e nisu potrebni – napomiweporu~nik Dimitrijevi}.

Zato Goran brine o svakomsredstvu veze koje u Gardi kori-ste. Brine kao da je wegovo, pla-nira odràvawe, proverava ko-ri{}ewe. I rezultati nisu izo-stali. Wegov pretpostavqenipotpukovnik Qubi{a @iki}, na-~elnik Odseka tehni~ke slu`be,isti~e da referenti na svomradnom mestu moraju posedovati

snagu, znawe, upornost i iskustvo da bi odgovorili mnogobroj-nim obavezama. Goranu dodu{e nedostaje iskustvo, ali zato imadovoqno snage i upornosti, tvrdi potpukovnik @iki}. Iako je,opet, u sredini, ovog puta izme|u korisnika radiotehnike i maj-stora koji je odràvaju, poru~nik Dimitrijevi} se ne pla{i iza-zova. Strahuje, me|utim, od sve neizvesnijeg poloàja oficira udru{tvu. Jer mnogi od wih nemaju stan, s jednim, dvoje, pa i trojedece godinama ìve kao podstanari, u tu|em stanu, mnogima su-pruge ne rade, a primawa su mala. Veliki deo oficira, o podo-ficirima i “ugovorcima” da ne govorimo, spada u niù sredwuklasu, ako takva uop{te postoji u na{em dru{tvu. Razmi{qaju}io budu}nosti Goran se pita dokle }e mo}i da stanuje kod rodite-qa, dokle }e se hraniti kod wih i uìvati privilegije deteta.Bliì se tridesetoj, pred wim je osnivawe porodice, podstanar-ski ìvot i prete}e siroma{tvo koje ga ~ini nervoznim.

– Naàlost, oficira vi{e nema u boqim restoranima, nabeogradskim splavovima i u kafanama, nema nas u pozori{ti-ma, u bioskopima, u ekskluzivnijim prodavnicama – kaè Goran.

– Sve mi to smeta, ra|a apatiju, nezadovoqstvo, pesimi-zam. Zato oficirski poziv postaje sve teì, sve neizvesniji.Sve je mawe vojnika, sve su starija sredstva koja koristimo ubrigadi, sve je teè raditi. Ali, onda se osvrnem oko sebe, po-gledam u kolege i na trenutak za`murim. Lek je u radu, naravno.Jer oni koji mnogo rade, nemaju vremena za razmi{qawe o ne-voqama koje ih sustiù.

Du{an GLI[I]

U POSETI

15. februar 2006.40

ZNAWEM DO USPEHANa du`nosti komandira voda u logisti~koj jedinici

Gardijske brigade potporu~niku Goranu Dimitrijevi}u ni-su tekli med i mleko. Prvi profesionalni koraci nisu mubili previ{e laki. Bio je najmla|i u jedinici u kojoj sucarevali rutina, domi{qatost na granici java{luka, pa inemotivisanost za rad. A zadaci su se nizali, kao na tra-ci. Trebalo je da izabere izme|u strogosti ~ina koji jeimao i stvarnog autoriteta oja~anog znawem. Izabrao jeovo drugo. I nije pogre{io. Uz pomo} starijih kolega, za-stavnika i starijeg vodnika koji su godine proveli u istojjedinici, sve je pomereno s mrtve ta~ke. Danas je vod zaodràvawe sredstava veze jedan od najboqih u tehni~kojslu`bi Gardijske brigade.

U krugu porodice

Sni

mio

Z. P

ERGE

41

Rad na mati~nim }elijama vodi nas tamo gde je bila

transplantacija organa pre 30–40 godina, kada je sve bilo

u povoju i neizvesno. Tako }emo i mi u narednih 10 do 15 godina

u terapiji primewivati i transplantaciju }elija koje su

nastale iz mati~ne }elije. To }e biti sasvim nova

medicinska disciplina, ~iji ciq nije stvarawe novog

bi}a, ve} proizvodwa zdravih}elija kojima }e se zameniti

patogeno tkivo zdravim – rekao je na VMA

prof. Miodrag Stojkovi}, poznati svetski nau~nik.

EMBRIOLOG DR MIODRAG STOJKOVI] TERAPIJA

SKROJENA PO MERIFascinantno! Re~ je kojom su lekari sa VMA ocenili pre-

davawe o mestu embrionalnih }elija u modernoj medici-ni, koje je u prepunom amfiteatru te ustanove nedavnoodrào prof. dr Miodrag Stojkovi}, prvi evropski nau~-nik koji je klonirao qudske embrionske }elije. Bilo je towegovo pristupno izlagawe, budu}i da je izabran za go-stuju}eg profesora te renomirane zdravstvene ustanove. Saradwom sa poznatim embriologom VMA je dobila mo}-

nu podr{ku, {to }e omogu}iti da pro{iri i unapredi ve} za-po~eti rad u toj oblasti, a prof. Stojkovi} je, vidno dirnutpa`wom koju su mu ukazali zemqaci i kolege, istakao:

– Ne mogu da na|em re~i kojima bih opisao kako se ose-}am ovde me|u vama, u stvari me|u svojima. I za mene je ogrom-no priznawe da budem po~asni gostuju}i profesor VMA, a na-dam se uskoro i va{ saradnik, neko ko }e sa vama doneti ovdeu Srbiju ono {to je i u svetu jo{ u povoju, {to se tek nazirenegde na horizontu. I nadam se da }emo uspeti da u na{oj ze-mqi iskoristimo mati~ne }elije i tehnike koje prate nauku ma-ti~nih }elija i primenimo ih u medicini.

Od po~etka ove godine radim u Valensiji kao zamenikdirektora Centra za istraìvawe ”Prinsipe Felipe“, ali bi-lo bi neiskreno ako ne bih rekao da su sve moje misli ovde

i ja imam samo jedan san – dataj posao koji radim, radim uSrbiji.

BUDU]NOST MEDICINE

Uà oblast angaòvawa togvrsnog nau~nika jeste terapijskoklonirawe, ~iji ciq nije stva-rawe novog bi}a, ve} proizvod-wa zdravih }elija kojima }e sezameniti patogeno tkivo zdrav-im. Terapija mati~nih }elija jeveoma kompleksna disciplina ipodrazumeva multidisciplinar-no angaòvawe u stvarawu ma-ti~nih }elija, koje bi se kori-stile za le~ewe najteìh obo-qewa. To je mlada nauka, a sma-tra se budu}no{}u medicine.

Prve mati~ne }elije iz qud-skih embriona dobijene su u SADpre {est godina, a klonirawequdskih }elija koje bi se koristi-le u terapiji jeste nepoznanica iu vode}im zemqama sveta. Per-spektiva wihove primene nazirese za desetak godina. Tek tada bi

mogle da se ponude }elije tzv.kroja~kog tipa – za svakog pa-cijenta i wegovu bolest moglabi da bude “skrojena” odgova-raju}a terapija.

Mo`da ove re~i zvu~e ne-verovatno, ali su istinite. Zaprofesora Stojkovi}a to jeprirodni put kojim }e se sli-vati rezultati svih istraì-vawa u narednom periodu. A oonome {to je do sada uradio,u saradwi sa timom stru~wa-ka u Wukaslu, detaqno je is-pri~ao lekarima.

Za velika otkri}a morada postoji fascinacija kaoinspiracija. Profesor Stoj-kovi} je bio fasciniran oso-binama mati~nih }elija kojese dobijaju iz vi{ka oplo|e-nih embriona, starih pet-{est dana. Razloga za to imavi{e. Najpre, te }elije moguda se drè u plasti~noj {oqiu inkubatoru neograni~enodugo, jer nikad ne stare. Sveto vreme one }e ostati u tzv.pluripotentnom stawu – kadase jo{ nisu ”odlu~ile” da li}e postati nervne, sr~ane, }e-lije jetre ili ne{to drugo.

A jedna od najbitnijih od-lika tih }elija jeste da pose-duju mogu}nost da se diferen-ciraju u oko 200 tipova }eli-ja qudskog organizma. To nau~-nicima otvara mogu}nost me-dicinske primene embrional-nih mati~nih }elija u regene-raciji tkiva, za le~ewe odre-|ene grupe bolesti (gde }elijenisu vi{e u stawu da izvr{efunkciju, odnosno gde su odu-mrle). To su Parkinsonova iAlchajmerova bolest, dijabe-tes tipa 1, povreda ki~menemo`dine, nervne i sr~ane bo-lesti, muskulatorne distro-fije, i druge.

Profesor Stojkovi} ve-ruje da bi duga lista danas te-{ko izle~ivih bolesti bilakra}a kada bi klonirane ma-ti~ne }elije po~ele da se pri-mewuju u le~ewu bolesnika.Ali mati~ne }elije nisu re{e-we za sve qudske bolesti i vr-lo je neodgovorno i neumesnoobe}avati da }e se wihovomprimenom le~iti sve.

Kao nau~nika, Stojkovi-}a zanima po~etak stvarawatkiva iz tih mati~nih }elijau laboratorijskim uslovima,

ETI^KI ILI NE– Zemqe u svetu podeqene su kada je re~ o davawu

dozvole za rad sa qudskim embrionim mati~nim }elija-ma. One u kojima ta pitawa nisu regulisana smatrajuda su ti embrioni ìva bi}a i da ih ne smemo koristi-ti za dobijawe qudskih embrionalnih mati~nih }elija.Me|utim, ne kaè se da su ti embrioni dobijeni iz kli-nika za ve{ta~ku oplodwu i da je to vi{ak koji biva ba-~en ukoliko se ne iskoristi za nau~ne svrhe. Ja samSrbin, pravoslavac i nau~nik, a za nekoga ko se bavinaprednom medicinom eti~ko pitawe prestaje u onomtrenutku kada zna da se iz jednog embriona moè dobi-ti milijardu mati~nih }elija, koje }e sigurno posluìtine samo za nau~ne ve} i za medicinske ciqeve. Milionpacijenata ~eka na rezultate na{ih istraìvawa i janemam eti~ku dilemu da li iskoristiti ili ne taj em-brion i pomo}i nekome – kaè prof. dr Miodrag Stoj-kovi}.

REPRODUKTIVNO KLONIRAWEZa razliku od terapijskog, reproduktivno klonirawe

nema medicinsku implikaciju i veoma je opasno ne samoza klonirani plod ve} i za nosioca tog ploda. Posledicetakvog klonirawa kod qudi bile bi katastrofalne, i tobi bacilo lo{u sliku na celu oblast koja se bavi embri-onalnim mati~nim }elijama. Profesor Stojkovi} smatrada reproduktivno klonirawe treba zabraniti u celomsvetu. Naàlost, to nije mogu}e i neki qudi to rade, sre-}om bez velikog uspeha.

NAUKA

15. februar 2006.42

General-major prof. dr Miodrag Jevti} uru~io je prof.Miodragu Stojkovi}u po~asnu plaketu VMA

43

faktori koji drè mati~nu }eliju u pluripotentnom stawu,odnosno faktori koji je “teraju” da postane nervna ili nekadruga }elija qudskog organizma. Interesuje ga kako moè daunapredi ispitivawe novih lekova kori{}ewem qudskih em-brionalnih mati~nih }elija i rani qudski razvoj i promenekoje su vezane za wega.

LEK U PLASTI^NOJ [OQI Put do tih spoznaja je dug. Najpre je trebalo u laborato-

rijskim uslovima iz jednog dela ranog embriona (starog {est-sedam dana), koji se sastoji od pedesetak }elija, dobiti neza-mislivu brojku od milijardu }elija. A to je postignuto mukotrp-nim i dugim postupkom u laboratorijskim uslovima – u plasti~-noj {oqi ili fla{ama. Od tih pedesetak }elija dobija se naj-pre prva kolonija qudske embrionalne mati~ne }elije, koju ~i-ni vi{e od 2.000 }elija. Onda se od 2.000 dobije 8.000, pa16.000… I tek posle {est do osam meseci nastaje jedna lini-ji mati~nih }elija. Profesor Stojkovi} je u Wukaslu uspeo danapravi devet linija iz devet embriona.

I kada su nau~nici imali sve to u svojim rukama, zapo~e-la je karakterizacija tih mati~nih }elija – trebalo je dokaza-ti da su to qudske embrionalne pluripotentne mati~ne }elije.Zato se u pomo} priziva molekularna biologija, jer se womdokazuje prisustvo specifi~nih gena koji drè te }elije u plu-ripotentnom stawu. A sve je to potrebno kako bi se uradiladetaqna karakteristika novih linija i uo~ilo individualnopona{awe tih mati~nih }elija, odnosno linija, i nau~ili ne-{to iz toga – koja linija poseduje vi{e sklonosti da izraste u}elije ektoderma, endoderma ili mezoderma, jer je ciq slede-}i – da se ”nateraju” te }elije u ektoderm, iz ektoderma u neu-ro}elije i, kona~no, da se te }elije jednog dana koriste zatransplantaciju. I kada se poseduju metodi i tehnike kojima }ese, na primer, mati~ne }elije ”naterati” da budu nervne, one}e mo}i da se primewuju u medicini.

– Ono {to nas sve zanima i za{to smo mi dobili dozvoluda radimo sa qudskim kloniranim embrionima jeste da dove-demo neke bolesti u plasti~nu {oqu i da ih uz pomo} mati~nih}elija boqe prou~imo, zahvaquju}i novim biohemijskim, meta-boli~kim, molekularnim analizama. Da na|emo korene bole-sti i poku{amo da ih iskorenimo.

To je ideja terapeutskog klonirawa. Treba ista}i da seprilikom terapeutskog klonirawa te mati~ne }elije ne kori-

ste za direktno tretirawe pacijen-ta, ve} kao oru|e za odre|ivawe gdenastaju koreni qudskih bolesti, ka-ko nastaju i kako ih pobediti. Mismo u Wukaslu uspeli da dobijemoprve klonirane embrione i dokaza-li da je to stvarno klonirani em-brion. Daqi je stepen da iz wih,istim putem, dobijemo mati~ne }eli-je, koje }emo ~uvati u pluripotent-nom stawu.

Potencijalna medicinska pri-mena qudskih embriona je u zaletu, isve je vi{e i vi{e zemaqa koje poku-{avaju i èle da rade i ulaù velikasredstva da bi promovisale tu disci-plinu, ali to je jo{ uvek pionirskipoduhvat.

– Za mene je nau~na fantastikada svaki pacijent ima svoje mati~ne}elije, koje leè u banci i koje su we-gove, sa wegovim genetskim materija-lom. Mi smo vrlo daleko od toga, jernemamo dovoqan broj jajnih }elija,ali ukoliko budemo u stawu da iz em-brionalnih mati~nih }elija izdvoji-mo jajne }elije koje koristimo, ilijo{ boqe, ono {to se klonirawemreprogramira (uzeti }eliju koè pa-cijenta i ”ubediti” tu }eliju da budepluripotentna, odnosno mati~na }e-lija) bi}emo na dobrom putu da uspe-mo – kaè Stojkovi}.

Izgleda da ta budu}nost po~iwe.U Kaliforniji bi ove godine treba-lo da po~nu prve studije kori{}ewaqudskih embrionalanih mati~nih }e-lija za le~ewe ki~mene mo`dine.

Mira [VEDI]

JEDNOSTAVAN I SKROMAN ÔVEKProfesor dr Miodrag Stojkovi} prvi je

Evropqanin koji je uspeo da klonira qudskeembrionalne mati~ne }elije. Ko je taj vrsninau~nik?

Ro|en je 5. jula 1964. u Leskovcu. Tu je za-vr{io osnovnu i medicinsku {kolu, a potom seotisnuo u Beograd i zavr{io Veterinarski fa-kultet. Veterinom se nikad nije bavio, ve} ga jeprivla~ila nauka i rano se ukqu~uje u nau~no-istraìva~ke projekte. Ali è| za novim sa-znawima nije mogao da utoli u Beogradu. Ma-mio ga je svet, pa odlazi u Nema~ku, najpre uHamburg. Dok ~eka da se nostrifikuje diploma,radi u bolnici kao medicinski tehni~ar i spo-znaje prakti~nu stranu struke.

Slede}a stanica na wegovom putu je Vete-rinarski fakultet Minhenskog univerziteta.

Tu je zapo~ela wegova ”geneti~ka avantura“. Doktorirao je 1996. godine odbraniv-{i temu iz oblasti embriologije i biotehnologije, postao asistent na fakultetu, aod 1997. godine jedan je od prvih nau~nika Evrope koji se, zajedno sa prof. Ekhar-dom Volfom i dr Valerijem Zaknart~enkom, bavio klonirawem doma}ih ìvotiwa.

Pre ~etiri godine prof. Stojkovi} preselio se u Veliku Britaniju i radio jekao profesor na univerzitetu u Wukaslu. Tu zapo~iwu da se ostvaruju i wegovisnovi. Avgusta 2004. dobija dozvolu da prvi u Evropi i u zapadnom svetu zapo~nerad u dobijawu qudskih embrionalnih mati~nih }elija tzv. kloniranih embriona.Rade}i naporno, u saradwi sa svojim timom, posre}ilo mu se da do|e do prvih re-zultata i dobije novu liniju qudskih embrionalnih mati~nih }elija.

Vrsni nau~nik na{eg porekla danas je zamenik direktora velelepnog Centraza istraìvawe ”Prinsipe Felipe“ u Valensiji, ali je zainteresovan da {to pre do|eu Srbiju i da u rodnom gradu nastavi svoj nau~ni i istraìva~ki rad. A kad }e tobiti, zavisi}e od odluke vlasti i dono{ewa zakona kojim }e se regulisati pitawaklonirawa mati~nih }elija u terapeutske svrhe kod nas.

I pored slave kojom ga obasipaju, profesor Stojkovi} je jednostavan iskroman ~ovek, koji voli da ga zovu Mi}a. I zanimawa su mu obi~na – uìva u~itawu dobrih istorijskih kwiga, gleda nau~nofantasti~ne filmove, po uzoruna dela @il Verna, a opu{ta ga dobra muzika iz osamdesetih godina i naravno,klasika.

Vojnomedicinski centar u Podgorici jesteustanova ambulantno-poliklini~kog tipa,sa stacionarom od 70 posteqa i mladim irespektivnim kadrom. Polovinu medicin-skog kadra ~ine stru~waci sa VSS, qeka-ri, stomatolozi, farmaceuti, biohemi~a-

ri i psiholozi, a drugu polovinu ~ini vi{i isredwi medicinski kadar.

– Imamo 17 specijalista i supspecijali-sta iz 11 razli~itih specijalnosti. Me|u wimasu, svakako, perjanice dva doktora medicinskihnauka, dva magistra i jedan ma-gistrand. Imamo pet qekara na specijalizacijii supspecijalizaciji, ~ime }emo uskoro poboq-{ati kvalitet zdravstvenih usluga koje pruàmoosiguranicima.

Sredwi kadar, pored tehni~ara op{te me-dicine, ~ine i stomatolo{ki, laboratorijski,mikrobiolo{ki i farmaceutski tehni~ari. Za-hvaquju}i takvom kadru i dobroj organizaciji, utoj ustanovi se obavqaju tri zna~ajna zadatkaiz oblasti zdravstvene za{tite: preventiva, ku-rativa – odnosno lije~ewe i sanitetsko snab-dijevawe – sa ponosom isti~e pukovnik dr Pre-drag Mara{, specijalista interne medicine,magistar endokrinologije i upravnik VMC uPodgorici.

NOVI NAÎN RADAPo~etkom 2005. godine, u okviru organizacijsko-formacij-

skih promjena koje su nastupile u Podgori~kom korpusu, djelimi~noje reorganizovan Vojnomedicinski centar, tako da su u wegov sa-stav u{li apoteka, koja je do tada bila u sastavu logisti~ke baze(sada brigade), stanica za preventivnu medicinsku za{titu i gar-nizonske ambulante u dislociranim garnizonima u Danilovgradu,Nik{i}u i Pqevqima. Time je svim vojnim osiguranicima, a naro-~ito vojnim penzionerima i ~lanovima wihovih porodica u udaqe-nim garnizonima omogu}eno da u garnizonskim ambulantama, kao ido sada, dobijaju sve usluge iz oblasti primarne zdravstvene za-{tite i, nakon toga, usluge sekundarne, odnosno specijalisti~kezdravstvene za{tite u Vojnomedicinskom centru. A broj korisnikatih usluga nije mali. Promjenqiv je, ali se kre}e u okviru od oko15.000 osiguranika: aktivnih vojnih lica, ~lanova porodica, voj-nika po ugovoru, vojnih penzionera i ~lanova wihovih porodica,vojnika, u~enika sredwih vojnih {kola i studenata Vojne akademije.

– Promjene koje su uslijedile sa reformom imale su odraza ina VMC. Tu prije svega mislim na smawewe kadra, jer je broj zapo-slenih smawen za 25 odsto. Svi ti qudi su zbrinuti i niko nije os-tao sa nerije{enim statusom u slu`bi. Zbrinuti su po slovu zakon-skih pravila i propisa. Veliku zaslugu za rje{avawe tog problemaima Komanda Podgori~kog korpusa, bez ~ije pomo}i problemi nebi bili rije{eni. Ipak, smawewe kadra negativno se odrazilo napreostale zaposlene, tim prije {to su u pro{loj godini bili mno-

U okviru organizacijsko-formacijskih promjena koje su uslijedile po~etkom2005. godine djelimi~no jereorganizovan Vojnomedicinskicentar, kao osnovni nosilaczdravstvene za{tite vojnihosiguranika u Podgori~komkorpusu. Broj zaposlenih smawenje za 35 odsto. Ipak, dobromorganizacijom posla u tojzdravstvenoj ustanovi postiù se zavidni rezultati, a Centar i daqe ostaje prepoznatqiv po brzoj i stru~noj dijagnostici.

15. februar 2006.

Z D R A V S T V E N A

BRZO OT

44

ZDRAVSTVO

Z A [ T I T A U P O D G O R I ^ K O M K O R P U S U

go optere}eniji nego u pret-hodnim godinama. Taj pro-blem je bio naro~ito izra-èn u Stanici za hitnu medi-cinsku pomo} i Stanici op-{te medicinske pomo}i, kojesu najve}im dijelom i nosio-ci posla primarne zdrav-stvene za{tite. Zbog velikeoptere}enosti qudstva mismo korigovali na{u orga-nizaciju slu`be preventivnehitne medicinske pomo}i ta-ko {to smo uveli 24-~asovnadeùrstva qekara. Sada sviqekari iz te dvije stanice isvih specijalisti~kih kabi-neta deùraju od tri do {estputa tokom mjeseca u Stani-ci hitne medicinske pomo}i– kaè dr Mara{.

Prema ranijoj formaciji u Hitnoj pomo}i bilo je deset zapo-slenih, a poslije smawewa kadra, zbog nepopuwenosti formacij-skih mjesta, prvenstveno qekara, ostala su samo dva. Svaki qekarsada radi za dvojicu, {to svakako treba ista}i.

OPREMQENOST I SNABDJEVENOST LIJEKOVIMA

– Opremqenost Vojnomedicinskog centra je dobra. Zahvaqu-ju}i pomo}i Komande Podgori~kog korpusa i Centra vojnomedicin-skih ustanova u Meqinama, uz saglasnost General{taba i Mini-starstva odbrane, u toku 2005. godine uspjeli smo da nabavimo se-dam savremenih medicinskih aparata, koji su znatno pove}ali kva-litet funkcionalne dijagnostike i u~inili da VMC postane poznatne samo u gradu nego i u Republici, ali i prepoznatqiv po brzoj ikvalitetnoj dijagnostici – zakqu~uje Mara{.

– A opremqenosti ove ustanove doprinijelo je i Ministarst-vo odbrane Wema~ke donacijom medicinskih aparata i drugihsredstava. Tu pomo} uru~io je biv{i vojni izaslanik MO Wema~kegospodin potpukovnik Burhard Geler.

Doktor Mara{ isti~e dobru i plodotvornu saradwu sa ci-vilnim zdravstvenim ustanovama sa teritorije, prvenstveno saKlini~kim centrom Crne Gore i Institutom za zdravqe, ali i saapotekarskom ustanovom Montefarm:

– Sve svoje hitne slu~ajeve zbriwavamo u Podgorici. Monte-farm nam omogu}uju nabavku lijekova koje na{a apoteka ne posje-duje. Ovakva saradwa je zasnovana na validnim ugovorima koje po-{tujemo i mi i pomenute ustanove, {to doprinosi kvalitetu zdrav-stvenih usluga. Izuzetno je dobra saradwa i sa vojnozdravstvenimustanovama, VMA u Beogradu i Centrom VMU u Meqinama. Wihovavrata su za nas otvorena uvijek kada nam je potreban bilo kakavdijagnosti~ki postupak ili bolni~ko lije~ewe, koje mi ne moèmo

da obezbijedimo. Dovoqno jesamo telefonom najaviti iza dan-dva pacijentu }e bitiomogu}en smje{taj – kaèna{ sagovornik.

Ta~no je i da je sanbdje-venost doma}im lijekovimaizuzetno dobra, dok je, sadruge strane, snabdjevenosthemikalijama, biohemijskimreagensima i medicinskomplastikom i hirur{kim mate-rijalom dosta lo{a, {to jeposqedica ograni~enostifinansijskih sredstava.

Veoma je zapaèn i radapoteke u sastavu Vojnomedi-cinskog centra, koja snabdi-jeva sve garnizonske ambu-lante: Pqevqa, Nik{i}, Da-nilovgrad i Golubovci.

Dobro su snabdjevene ambulante u primarnoj zdravstvenoj za-{titi, a treba ista}i da je u oficini apoteke izra|eno oko 2.500magistralnih preparata, ~ime je u{te|eno oko 6.500 evra.

U protekloj godini VMC u Podgorici potro{io je oko 100.000evra za nabavku lijekova preko Montefarma i privatnih apoteka,ali i za nabavku pomagala (ortopedskih, o~nih, slu{nih). Ono {toje najva`nije, isti~u u Centru, pacijent nije uskra}en za pravi lijek.

PRU@AWE ZDRAVSTVENIH USLUGAU toku protekle godine u Centru je pregledano oko 100.000

pacijenata, {to zna~i da je dnevno obavqano oko 450 pregleda.Izvr{eno je oko 170.000 dijagnosti~kih procedura i intervenci-ja, u prosjeku 700 dnevno.

Ve}ina tih pregleda zavr{ava se na nivou VMC, a oko 10 od-sto pregledanih pacijenata upu}uje se na specijalisti~ke pretragei bolni~ko lije~ewe u pomenute civilne i vojne zdravstvene usta-nove.

Ustanova raspolaè i sa osam specijalisti~kih kabineta,rendgen-kabinetom i laboratorijom kao dijagnosti~kom jedinicom.

– Mi prakti~no pruàmo punu specijalisti~ku pomo} i dije-lom supspecijalisti~ku dijagnostiku. Pri tome posebno mislim nakardiologiju i gastroenterologiju. U 2005. godini obavqen je ukup-no 35.321 pregled, od toga je veoma mali broj qudi upu}en na daqudijagnostiku i lije~ewe, {to je za ustanovu veoma pozitivno. U Cen-tru je zastupqena i ultrazvu~na dijagnostika. Radimo ultrazvu~nipregled abdomena, odnosno trbuha, {titaste `lijezde, srca i gine-kolo{ki pregled – kaè pukovnik dr Branislav Petrovi}, interni-sta, na~elnik specijalisti~ke slu`be u Vojnomedicinskom centru.

Centar pruà i zdravstvenu za{titu vojnim penzionerima i~lanovima wihovih porodica, {to ukupno iznosi blizu 10.000 pa-cijenata. Tu su ura~unati penzioneri sa teritorije Podgorice,

TKRIVAWE BOLESTI

45

Zbog optere}enosti qudstva uveli smo 24-~asovna deùrstvaqekara - kaè upravnik VMC pukovnik dr Predrag Mara{

Nik{i}a, Danilovgrada i Pqevaqa. U mjestima gdje nema garni-zonskih ambulanti postoje validni ugovori sa civilnim zdravstve-nim ustanovama sa teritorije, koje pruàju zdravstvene usluge voj-nim penzionerima i vojnim osiguranicima, tako da su svi oni obu-hva}eni zdravstvenom za{titom. Refundirawe tro{kova wihovoglije~ewa i nabavka lijekova spadaju u nadle`nost Vojnomedicin-skog centra. To je naslije|ena praksa koja se pokazala dobrom. Fi-nansijski organ u sastavu logisti~kog voda i Uprave Vojnomedicin-skog centra ispla}uju sve tro{kove vezane za refundaciju uslugapruènih u civilnim zdravstvenim ustanovama. Finansijska slu-`ba Podgori~kog korpusa prilikom priliva sredstava vodi ra~unada prednost ima VMC upravo zbog blagovremenog obezbje|ewazdravstvene za{tite.

NOVINE U PREGLEDU REGRUTAPozivawe regruta na odsluèwe vojnog roka u decembru

2005. godine prvi put je izvr{ila Uprava za odbranu u Republi-ke Crne Gore. Broj momaka koji su se odazvali bio je znatno ve}inego u nekoliko prethodnih godina. Tako da je u Vojnomedicinskomcentru za mjesec dana pregledano ukupno 335 regrutovanih u po-menutom roku. Nosioci rada u regrutnoj komisiji bili su iskusniqekari, specijalisti op{te medicine dr Danilo Uskokovi}, drSneàna Malovi} i dr Biqana Ivanovi}. Dobra organizacijadoprinijela je da se taj posao obavi kvalitetno i na vrijeme. Svipregledi su zavr{avani za dan, a ukoliko bi se javila potrebaza vje{ta~ewem radi provjere ocjene sposobnosti, radilo se dru-gog dana ili su takvi regruti upu}ivani na VMA u Beograd.

Osim toga, postoje ideja i predlog Uprave za odbranu da

VMC u Podgorici bude nosilac regrutacije za ~itavu teritorijuCrne Gore. Poznato je da do sada nije bilo tako.

Upravnik Vojnomedicinskog centra pukovnik dr Mara{ o to-me kaè:

– Vojnomedicinski centar je apsolutno spreman da sve po-slove iz oblasti medicinske regrutacije obavi kvalitetno, uz od-govaraju}e kadrovsko rje{ewe, odnosno otvarawe Kabineta zaregrutaciju. Ako èlimo da budemo jedini referentni centar zaregrutaciju, neophodno je da se formira Kabinet za regrutaciju,budu}i da su do sada te poslove obavqali qekari op{te prakse,vezani ne samo za rad u Centru ve} i za sanitetsko obezbje|ewejedinica na terenu, ispomo} u garnizonskim ambulantama Dani-lovgrad i Nik{i}, te u Niòj, odnosno Vi{oj qekarskoj komisiji.

46

ZDRAVSTVO

15. februar 2006.

RAD SA CIVILIMAKao pozitivnu novinu u radu Vojnomedicinskog centra

wegov upravnik isti~e otvarawe prema civilima, odnosnomogu}nost da i osiguranici koji nijesu vojni koriste wegovezdravstvene usluge, uz odgovaraju}u materijalnu nadoknadu.

Naime, poput svih ostalih vojnih zdravstvenih ustano-va na teritoriji dràvne zajednice, koje su po~ele rad sacivilima u oblasti laboratorijske, rendgen i ultrazvu~nedijagnostike, i mi smo po~eli sa tom praksom. U posqedwatri mjeseca pro{le godine imali smo prosje~no oko 10 do15 pacijenata iz civilstva dnevno. To je jedna od perspek-tiva Centra, budu}i da se na taj na~in ostvaruje odgovara-ju}i prihod koji se koristi za kupovinu repromaterijala,odnosno laboratorijskih reagensa, rendgen-filmova iostalih potro{nih i nepotro{nih sanitetskih materijal-nih sredstava.

– Jedan od osnovnih problema jeste kadrovska nepopuwe-nost, {to nam je i jedan od prioritetnih zadataka u narednoj go-dini. Ovdje mislim na qekare i medicinske tehni~are. Drugi pro-blem je neodgovaraju}i objekat u kome je Centar smje{ten. To jetipski objekat pravqen prije 40 godina i wegova fasada do sadanije renovirana. Rekonstrukcija unutra{wosti objekta je zavr-{ena. Ona je obuhvatila kre~ewe prostorija, izgradwu nove ko-tlarnice i zamjenu sva 424 radijatora, ~ime je stvoren prijatanambijent za pacijente, a stvoreni su i povoqni uslovi za rad za-poslenih u ustanovi.

U ovoj godini je, uz pomo} Podgori~kog korpusa i Centra MUMeqine, planirano daqe opremawe Centra sa nekoliko va`nihdijagnosti~kih aparata, kao {to su osteodezintometar, za dijag-nostiku osteoporoze, holter dvadeset~etvoro~asovnog EKG-a, he-matolo{ki aparat i, ukoliko bude materijalnih mogu}nosti, za-mijeni}e se stari rendgen-aparat koji se koristi oko 30 godina,a zamijeni}e se i pet stomatolo{kih stolica – zakqu~uje na{ sa-govornik, sa nadom da }e sve to doprinijeti jo{ boqem i efika-snijem radu Centra.

Slobodan VUÎNI]

47

SARADWA UNUTAR VOJSKEU Vojnomedicinskom centru nagla{avaju da im

VMA pruà ispomo}. Urolog iz te renomirane zdrav-stvene ku}e jednom mjese~no dolazi u wihovu ustanovui pruà usluge pacijentima. Sa druge strane, Vojnabolnica Meqine upu}uje im dermatologa, koji svake pr-ve srijede u mjesecu obavqa preglede iz svoje speci-jalnosti.

STRU^NO USAVR[AVAWE I OBRAZOVAWE KADRA

– Jedan od kqu~nih zadataka Vojnomedicinskog centra jestestru~no usavr{avawe kadra. Tu aktivnost sprovodimo na nekoli-ko na~ina. Najzna~ajnije je stru~no usavr{avawe na VMA u Beo-gradu, koje traje dvije do tri sedmice, bilo da je rije~ o qekari-ma ili medicinskim sestrama. Boravkom na klinikama VMA, uradu sa vrsnim stru~wacima iz razli~itih oblasti, oni sti~u no-va znawa, nau~e da koriste savremene aparate, koji se iz godineu godinu sve vi{e usavr{avaju. Drugi vid obuke jesu kongresi, nakojima na{i qekari iznose svoja zapaàwa i iskustva, a u pri-lici su i da saznaju kakva su iskustva drugih – kaè pukovnik drPredrag Rako~evi}, doktor medicinskih nauka, specijalista gine-kolog, koordinator stru~ne obuke, i dodaje:

– U toku ove godine realizovana su dva me|unarodna kongre-sa. Na{ internista je u~estvovao na Kongresu u Be~u i na pet kon-gresa unutar zemqe. Tre}i vid edukacije jeste na{a interna na-stava iz svakodnevne prakse, u kojoj u~estvuju na{i qekari sa te-meqno obra|enim temama. Mogu s pravom re}i da su na{i qeka-ri dobro osposobqeni za dijagnosti~ke procedure, tako da paci-jenti vrlo malo ~ekaju na dijagnostiku. Naj~e{}e se danas zakazu-je za sjutra. Time se zaista moèmo pohvaliti.

Osim qekarskom, pa`wa u edukaciji posve}uje se i sredwemi vi{em medicinskom kadru. O tome nam je govorila Zora Stojko-vi}, glavna sestra u Vojnomedicinskom centru. Ona posebno isti-~e edukovawe i obuku na VMA i saradwu sa Udruèwem medicin-skih sestara CG, ~iji su ~lanovi i medicinske sestre zaposlene uCentru, i Udruèwem medicinskih sestara Srbije, koja su poveza-na sa svjetskim asocijacijama, {to uveliko koriste u praksi.

Na kraju nam je dr Mara{ odgovorio na pitawe sa kakvimse problemima suo~avaju u radu i kakvi su im planovi za na-rednu godinu.

48 15. februar 2006.

Kod nas se odoma}ilo da se na sastancima ili u dru{tvu saprijateqima u opu{tenoj atmosferi, uz neobavezno }aska-we, uvek ne{to pije. I svi ti susreti po pravilu zapo~iwuuvek istim pitawima ”[ta }ete da popijete?“ ili ”Kakvu ka-fu pijete?“, a zavr{avaju se re~ima: ”Svratitena pi}e dapopri~amo“. A {ta se to obi~no ne nalazi u na{im ~a{ama? Voda. Se}a-

te se, to je providna te~nost bez mirisa i boje, osveàvaju}eg pri-jatnog ukusa. To je ona ista te~nost koja pokriva 70 odsto povr{i-ne na{e plave planete a u identi~nom procentu ulazi u sastav na-{eg organizma. Ima je svuda oko nas, samo je nema u na{im ~a{a-ma. Na wu zaboravqamo kada ~ujemo pitawa ”[ta }ete da popije-te?“ ili ”Hajde da nazdravimo!“. U tim situacijama se naj~e{}eopredequjemo za neki osveàvaju}i gazirani napitak, vo}ni sokili ne{to “konkretno“.

Potrebno je da znate da konzumirawe svih tih napitaka kojinisu voda pove}avaju unos kalorija, a o tome ne vodimo ra~unaniti razmi{qamo ozbiqno. Ako i obratite pa`wu naj~e{}e se”vadite“ re~ima: ”Pa sok ima samo pedesetak kalorija“. Da, ali u100 mililitara, a konzerva va{eg pi}a je 3,3 decilitra! Pa kadto pomnoìte dobijate 150 kcal. A to je isto kao i da pojedete 300grama sveèg vo}a na koje ste mo`da i zaboravili!?

Ako ste u dru{tvu svog deteta koje se obradovalo ~izburgerunamerno presko~ili da i sami to poru~ite, to je pohvalno jer onima 370 kcal i treba ga presko~iti. Ali ako ste popili ”samo“milk{ejk znajte da ste uneli samo 30 kcal mawe od ~izburgera! Ta-ko izbor va{eg pi}a postaje odgovoran za nove kilograme – istokoliko i va{ omiqeni sladoled.

Slatki napici, ledeni ~aj i vo}ni sokovi odgovorni su i zagojewe dece. Svetska zdravstvena organizacija upozorava da jesada 1,7 miliona dece mla|e od pet godina gojazno, a istraìva-wa su pokazala da su deca koja piju vi{e od pola litra zasla|e-nih napitaka u toku dana znatno debqa od vr{waka koji piju maweod ~a{e dnevno. Otud ne ~udi zahtev ameri~kog nau~nog centra zauvo|ewem poreza na slatke napitke koje nazivaju ”vodenim slatki-{ima“.

Danas se sve ~e{}e na deklaraciji prehrambenih proizvodamoè pro~itati kolika je kalorijska vrednost hrane. Ali, buditemudri i ne dozvolite da vas prevare. Pakovawe moè da sadrìdve ili vi{e porcije, a da na etiketi bude navedena kalorijska

vrednost samo jedne. Znajte da 0,42 litra milk{ejka ima 340 kcal,a pola litra koka-kole 230 kcal, ledenog ~aja 200 kcal i piva 250kcal, dok pola litra limunade bez {e}era ima samo 10 kcal, a ki-sele vode nula.

U modi su light cola i dijetalna gazirana pi}a koja ne sadrèkalorije. Ona bi zbog boqeg ukusa od same vode bila dobar argu-ment u borbi sa vi{kom kilograma. Ali, da li je ba{ sve tako?Istraìvawa Centra za qudsku ishranu iz [efilda u Engleskojotkrila su da konzumirawe napitaka sa ve{ta~kim zasla|iva~imapoput aspartama, mogu biti razlog za poja~an apetit. @ene koje supile ve{ta~ki zasla|enu limunadu u toku testa dnevno su jele vi-{e od onih ~ija je limunada bila zasla|ena {e}erom!

Kalorije nisu jedini neprijateq koji vreba iza {arenih,primamqivih limenki i lepo dizajniranih fla{ica. Tu su i kofe-in, kukuruzni sirup krcat fruktozom poznat kao vo}ni {e}er, ialkohol. Oni su saboteri dijete i normalnog unosa dnevne dozekalorija. Kofein je ~est sastavni deo mnogih gaziranih pi}a, aupravo on pove}ava ose}aj gladi jer sniàva nivo {e}era u krvi.Ujedno, izaziva è|, a budu}i da je diuretik poja~ava i izlu~iva-we urina, a kada oèdnite pijete novo pi}e i unosite nove kalo-rije. Korist imaju samo wihovi proizvo|a~i jer su napici bogatikofeinom uglavnom bezvredni sa nutritivnog stanovi{ta i za vasje boqe ako ih mawe pijete. Koliko malo? Ako su ova pi}a defini-tivno va{ izbor onda ne vi{e od dve ~a{e dijetalnog gaziranognapitka u toku dana.

[ta je re{ewe za ponu|eno pi}e? Jednostavno, setite se vo-de! Uostalom, preporuke lekara su da se dnevno unosi izme|u je-dan i po do dva litra vode. To vaì i za one koji su na dijeti i onekoji nisu. Ako vam je “~esmova~a” neukusna odaberite fla{iranuvodu koja postoji i na na{em trì{tu. Neka jedna fla{a dnevnobude va{a prava mera i onda ne}ete morati da brojite popijene~a{e u toku dana. Ukus vode moè da popravi nekoliko kapi limu-na, a mo`da va{e omiqeno pi}e postane slede}a me{avina – tre-}ina vo}nog soka u ~a{i dopuwenoj vodom. Ako pak ne moète dase odreknete penu{avih gaziranih pi}a, umesto obi~ne vode sokrazredite gaziranom mineralnom vodom.

I da zakqu~imo – neka vam ~a{a prijatno rashla|ene vodesa malo limuna bude na trpezi u svakom trenutku. Tri su osnovnarazloga za to – zdravo je, dijetalno i ekonomi~no.

Dr Tatjana MRAOVI]

Od ovog broja uvodimo novu rubriku u na{em listu – vi pitate, a lekari sa VMA odgovaraju. Kako za svaki po~etaktreba nazdraviti, umesto vas zapitali smo– ~ime? Odgovor je bio jasan – ~a{om vodesa malo limuna. A za{to ba{ tim pi}em,otkri}e vam redovi koji slede.

AKO STE @EDNI I @ELITE NE[TO DA POPIJETE

IZABERITE VODU

SAVETI

49

R

DISKRIMINACIJA ILIPO[TOVAWE ZAKONA

e{ewem Vi{e stambene komisije od 14.februara 2001. dodeqen mi je stan u za-kup na neodre|eno vreme lokacija Beà-nijska kosa. U to vreme stan nije bio iz-gra|en. Presudom Vrhovnog vojnog suda26. juna 2003. poni{tena su doneta re-{ewa koja se odnose na trosobne stanoveme|u kojima je i moje re{ewe uz obrazlo-èwe da Pravilnik SMO po kome je izvr-{ena dodela nije bio u saglasnosti saUstavom i Zakonom o imovini. Napomi-wem da je do poni{tewa do{lo dve i pogodine nakon dono{ewa istog i da su u me-|uvremenu delili useqive stanove po is-tom pravilniku licima ~ija re{ewa nisuponi{tena dok smo mi tretirani kao licasa re{enim stambenim pitawem i kao ta-kvi skinuti sa liste za dodelu. Vrhovnivojni sud poni{tio je selektivno samo re-{ewa o dodeli trosobnih stanova, dokre{ewa o drugim kategorijama stanovanisu poni{tena iako su i ona doneta is-tim pravilnikom u istim objektima. U junu2005. godine useqena su lica sa re{ewi-ma za troiposobne, ~etvorosobne i drugekategorije stanova i lica kojima su dode-qeni trosobni stanovi koji su prethodnobili dodeqeni nama i ~ija su re{ewa po-ni{tena. Obra}am vam se sa pitawem dali ovakav selektivan reìm koji predsta-vqa svojevrsnu diskriminaciju qudi do-vo|ewem u neravnopravan poloàj saostalim kandidatima za dobijawe stanaima pravno upori{te i da li imam pravona àlbu u datom slu~aju. Napomiwem dasam se obratio Ustavnom sudu dràvnezajednice ali on realno ne funkcioni{e.

Dragan Antoni}

U obrazloèwu presude Vrhovnogvojnog suda, kojom je poni{teno i va{e re-{ewe o dodeli trosobnog stana, pretpo-stavqam da je naveden isti zakonski os-nov koji }u navesti u ovom odgovoru. Vamaje poznato da je Odlukom Saveznog ustav-nog suda o ocewivawu ustavnosti i zako-nitosti Pravilnika o re{avawu stambe-nih pitawa u Saveznom ministarstvu zaodbranu i Vojsci Jugoslavije (”Slu`benilist SRJ“, broj 3/2002 od 18. januara2002), utvr|eno da Pravilnik o re{ava-wu stambenih pitawa u Saveznom mini-starstvu za odbranu i Vojsci Jugoslavije(”Slu`beni list SRJ“, broj 23/2000 ) ni-je saglasan sa Ustavom Savezne Republi-ke Jugoslavije i Zakonom o imovini Save-zne Republike Jugoslavije (”Slu`beni listSRJ“, broj 41/93, … i 30/2000 ). Postu-paju}i po tu`bi lica koje je imalo prizna-to pravo na trosoban stan (zakqu~ak), a

postoji nesaglasnost sa Ustavom SavezneRepublike Jugoslavije, saveznim zakonomili potvr|enim i objavqenim me|unarod-nim ugovorom ne mogu primewivati na od-nose koji su nastali pre dana objavqiva-wa odluke Suda, ako do toga dana nisupravnosna`no re{eni. Kako je dodelastanova u kojoj ste dobili stan izvr{enaosnovom odredaba Pravilnika o re{ava-wu stambenih pitawa u Saveznom mini-starstvu za odbranu i Vojsci Jugoslavije,koji je progla{en neustavnim i nezakoni-tim, Vrhovni vojni sud je morao poni{titisva re{ewa koja su se nakon objavqiva-wa Odluke o neustavnosti i nezakonito-sti tog Pravilnika na{la u sudskom po-stupku. Pri tome nije imao pravo da mimopodnetih tu`bi poni{tava i ostala re{e-wa kojima su stanovi dodeqeni primenomistog Pravilnika.

Po{tivawe odluke Ustavnog suda uodlu~ivawu o opstanku i realizaciji tihre{ewa bilo je u nadle`nosti upravnihorgana nadle`nih za stambene poslove uVojsci i MO. Stoga àlba koju ste izjavi-li protiv presude Vrhovnog vojnog suda nebi, po mom mi{qewu, bitno uticala nava{u situaciju ni u slu~aju da Ustavni sudfunkcioni{e.

taj stan mu nije dodeqen u podeli u kojoj jestan dodeqen vama ({to mu je dalo pravona podno{ewe tu`be protiv re{ewa ko-jima je trosoban stan dodeqen drugim li-cima a u presudi koju ste dobili navede-no je kao tuìlac), Vrhovni vojni sud mo-rao je poni{titi sva tuèna re{ewa, jerje na to bio obavezan odredbom ~lana 80.stav 1. Zakona o Saveznom ustavnom sudu(”Slu`beni list SRJ“, broj 36/92 ).

Ovom odredbom tada vaè}eg Zako-na, propisano je da se ustav republike~lanice, zakoni i drugi propisi i op{tiakti za koje je odlukom Suda utvr|eno da

PripremaRadojka MARINKOVI]

PRAVNIK VAM ODGOVARA

Snimio Darimir BANDAOKOM KAMERE

15. februar 2006.

potvrda, odnosno donosi odluka u Briselu i Pentagonu, jer supohvale o tome veoma ~este. Takav subordinacioni odnos jed-nostavno se naziva podani{tvom i karakteristi~an je za oku-pirane zemqe ili wene sisteme. Me|utim, javno hvaqewe “po-tvrdama, pozitivnim ocenama, saglasnostima i podr{kama”jeste prikrivawe sopstvenog neznawa ili nesigurnosti auto-ritetom gospodara, s jedne strane, a s druge klasi~an pri-mer udvori{tva, kao specifi~nog ili agresivnog na~ina is-poqavawa podani{tva.

Kao pa`qiv ~italac magazina ne sporim potrebu za we-govim postojawem, ure|iva~ku koncepciju, nastojawe da “vojnaredakcija napravi svojevrstan NIN za oficire”, dizajn, kva-litet ~lanaka i sve ostalo {to je bilo do sada u wemu vidqi-vo. âk ne sporim, po{to je na “stranicama magazina jasno

da je sistem odbrane jedinstven”, ni dominantnost tek-stova o nevladinim organizacijama, ako jeneko procenio da su one zna~ajni subjektisistema. Me|utim, ako }e magazin biti “svo-jevrstan NIN za oficire”, postavqa se pi-tawe {ta je sa podoficirima, civilnim li-cima i vojni~kom strukturom? Ko }e se bavitiproblemima trupe i konkretnih qudi u woj?Treba imati u vidu da su simulacija budu}no-sti i virtualizacija sada{weg ìvota prima-mqive igre za neko vreme, ali }e ih egzisten-cijalni problemi pripadnika Vojske vrlo brzoobezvrediti.

I na kraju, autorki intervjua, koja je u onom“stra{nom” periodu, kao i ostali novinari li-sta “Vojska”, objavila kwigu “Otkucaji vreme-

na”, èlim da vrlo brzo to isto u~ini sa novim intervjuima,ukqu~uju}i i ovaj o kome je bilo re~i, pri ~emu bi naslov “Ot-kucaji novog vremena”, po mom mi{qewu, bio sasvim prikla-dan. Nadam se da ne}e zaboraviti da uradi intervju o Kosovui Metohiji, po{to srpski narod samo o tome govori, a Vojskai weno rukovodstvo }ute.

General u penzijiMilen SIMI]

50

(”Istina - javna i tajna”, Odbrana br. 8, 15. januar)

REAGUJTE, ALI KRA]ENa adresu magazina “Odbrana” sve ~e{}e stiù va-

{a reagovawa na neke na{e tekstove ili pojave koje su sa-stavni deo zajedni~ke svakodnevice. To {to nam pi{ete i{to niste ravnodu{ni je za nas dobar pokazateq. Va{ekritike su pozitivne i negativne – i to je dobro. Da bismoobjavili {to vi{e va{ih reakcija, molimo vas da tekstsvedete na tridesetak redova. To je i realno dovoqan pro-stor da se o ne~emu progovori u prvom licu. Va{e napisemoète poslati obi~nom ili elektronskom po{tom: Bra}eJugovi}a 19, Beograd; e-mail [email protected]. A mi smo,kao i uvek – tu za i zbog vas.

U

ReagovawaISTINA JE JEDNA

tekstu intervjua sa na~elnikom Uprave za odnose sa jav-no{}u Ministarstva odbrane nai{ao sam na deo u komese kaè da je, {to se ti~e odnosa sa javno{}u i vojnog no-vinarstva, bio i period u kome je list “Vojska” braniovojsku od vojske. “U to vreme su se planovi novine nosili

na uvid generalu Milenu Simi}u, koji je tada vodio Upravuza moral, gde je odre|ivano i o ~emu }e se i kako pisati”. Na-ravno, iza ovakve kvalifikacije tog perioda sledi i zakqu-~ak o prevazilaèwu “stra{nih” posledica, jerkako bi bilo druga~ije posle petogodi{weg re-formisawa sistema odbrane i Vojske i mukotrp-nog rada reformski opredeqenih oficira, u ko-me se kaè da je “to bio lo{ period za vojno no-vinarstvo, na sre}u, sve je to iza nas”.

Dakle, u vreme kada sam ja “vodio Upravu zamoral”, “~ijim je ukidawem Uprava za odnose sajavno{}u dobila svoju pravu ulogu i zna~aj”, nitisam traìo na uvid plan novina, niti sam odre-|ivao o ~emu }e se i kako pisati. Normalno da jebilo radnih sastanaka sa na~elnicima vojnihustanova, ukqu~uju}i i na~elnika NIC “Vojska” iglavnog i odgovornog urednika istoimenog lista,radi analize rada, utvr|ivawa teì{nih zada-taka, koordinacije i organizacije wihovog izvr-{ewa i re{avawa drugih pitawa, {to vaqda nije sporno ni zajednu organizaciju, a kamoli vojnu.

Postavqa se pitawe za{to je, pored imena svog zameni-ka i jednog od biv{ih glavnih i odgovornih urednika uga{enoglista “Vojska”, na{ao za potrebno da pomene i moje ime? Zarpet godina nije bilo dovoqno da se isprave “stra{ne” posle-dice “odre|ivawe o ~emu }e se i kako pisati”, ~ak da je i to-ga bilo? Zar je za opstanak na nekoj funkciji u Ministarstvuodbrane i Vojsci, pored isticawa reformske opredeqenostii velike èqe za evroatlantskim integracijama, jo{ uvek po-trebno imenovati protivnike iz redova biv{ih pripadnikaVojske?

I bez odgovora na postavqena pitawa, slutim da pravirazlog pomiwawa mog imena nije navodno “odre|ivawe o ~e-mu }e se i kako pisati”, ve} napisani i javno izre~eni stavo-vi o “reformama sistema odbrane i Vojske, ukqu~uju}i i onajo ga{ewu lista ’Vojska’”.

Kao ~oveka koji je nekada “vodio Upravu za moral”, kojaje, pored ostalog, imala i funkciju informisawa javnosti iinternog ili unutra{weg informisawa, u intervjuu me najvi-{e fascinirala pri~a o uspostavqawu organizacione {emepodsistema za odnose sa javno{}u i wenoj verifikaciji, jerkako kaè intervjuisani “potvrdu da smo i zaista uradilisve kako treba dobili smo u Briselu”. Sigurno je da se i odrugim zna~ajnim pitawima za sistem odbrane i Vojsku dobija

da je tada, uz zagarantovanu egzistencijalnu sigurnost, bilovi{e po{tewa i oficirske ~asti. Mada, moram opet prizna-ti, sva vremena na brdovitom Balkanu uvek su pomalo pomu-}ena. No, bilo kako bilo, vreme koje je namerno ili tek slu-~ajno zakucalo i na na{e vojni~ke prijavnice umnogome serazlikuje od onog koje smo uglavnom prespavali.

E ba{ to vreme, sasvim sam ube|en, ne prihvata autorpisma kr{tenog imenom U vreme transparentnosti, objavqe-nog u devetom broju magazina Odbrana. Jer nedvosmislenodobro deli lekcije iz novinarskog zanata, savetuje kako seprikupqaju informacije i pi{u analiti~ki tekstovi. Vlada,tako|e, savremenom terminologijom, stepenima tajnosti, alitraqavo brani sve ono {to u vreme transparentnosti mora-mo brzo zaboraviti i prevladati. Uz to potpisnik pisma nenudi vaqane argumente, tako da se, po ko zna koji put, iz Ra-{ke ulice emituje }utawe. Iznova izgovoreno ni{ta. Zuri sa-mo ti{ina i zvu~i igra slova.

Iako penzionisani general-potpukovnik Slobodan Ko-sovac, doskora jedan od najodgovornijih u Ministarstvu od-brane, olako pri~u o podeli, kupovini i izgradwi stanova uVojsci naziva tabloidnom, naru~enom i ispolitizovanom, ni-je mi poznato da je u~inio dovoqno da se ne bi ni dogodila.

Naprotiv, brojni sagovornici tokom prikupqa-wa podataka o doga|ajima vezanim za aferuCve}ara dva, ina~e kompetentni, pozvani da go-vore i stru~ni, dokazali su mi upravo suprot-no. Wegova najtu`nija re~enica, pomiwawesmrti generala Karajovi}a, ipak ostaje ispodsvake granice dobrog ukusa, kolegijalnosti ihumanosti.

Da, moram priznati, tekst je bio naru~en.Ali ne iz bilo koje uprave, uredni{tva ilisa vrha, ako tako ho}ete. Temu je nametnulovreme u kome 23.000 pripadnika Vojske nemare{eno stambeno pitawe. Vreme u kome seneka pitawa, za promenu, postavqaju odozdo. Zato moja jedina inspiracija jeste istina,

ta ponekad neuhvatqiva nit, do koje se pre dolazi ose}ajem, ateè razumom. Ipak, te{ko je prihvatiti da je izre~ena la`bilo kada korisnija od istine, pa makar ona sa sobom nosi-la i vi{e prestoni~kih stanova. Mudro nas u~i pesnik dokpeva – oni koji imaju svet neka misle {ta }e sa wim, mi ima-mo samo re~i i divno smo se sna{li u toj nema{tini.

Vladimir POÛ^

O

51

(”U vreme transparentnosti”, Odbrana br. 9,1. februar)

stajem uveren, pisao je publicista Alber Londr, da novinarnije de~ko iz crkvenog hora i da mu se uloga ne sastoji u tomeda ide ispred litije, sa rukom zagwurenom u korpu punu ruì-nih latica. Na{ zadatak nije da nekome ugodimo, a jo{ maweda ~inimo nepravdu, na{ zanat je da perom dodirnemo ranu.O~ito da je tekst - Anatomija legitimne obmane, a potom i

naredni- [irom zatvorenih o~iju o vojnim stambenim afera-ma, bar na trenutak bio na tragu ba{ takve misije, budu}i da jeu vojnoj, ali i {iroj javnosti izazvao opre~ne po-lemike. Za istinskog novinara i nema zna~ajni-jeg priznawa, sem da mu hvale ili kritikuju no-vinske napise. U svakom slu~aju – da ih ~itaju.Bez la`ne skromnosti, koju danas i ne smatrampoèqnom vrlinom, raduje me saznawe da su gavaqano vrednovale ne samo kolege iz struke ve}i mnogi pripadnici Vojske. Ne mogu a da me|u wi-ma ne izdvojim one koji i jesu wena zaloga za bu-du}nost – najmla|e stare{ine. U wih nekako imamnajvi{e poverewa.

Razo~arali su me oni Va`ni, koji su se u go-dinama kada je kqu~ zamewen negativnom selek-cijom branili autoritetom ~ina, ~esto samo ve-li~inom stomaka, potvr|enim neznawem ili dok-torskim disertacijama – Bliska borba u plitkimvodotocima. êsto poèlim, mo`da zbog pri~a starih zastav-nika, pojedinih pukovnika, ve} ne{to maweg broja generala,sa kojima sam tokom posledwe profesionalne decenije, kakose u àrgonu kaè, jeo vojni~ki hleb, da ponovo doìvim tovreme kada smo radili kao da }e sto godina biti mir, a spre-mali se kao da }e sutra otpo~eti rat. Mo`da naivno verujem

KAD PERO DODIRNE

RANU

SVETOSAVSKO VEÊ

Snestrpqewem sam i ovog januara uo~i Svetog Save, Dana du-hovnosti, o~ekivao Svetosavsko ve~e u Domu Vojske u Beo-gradu, a onda sam doìveo veliko razo~arawe, jer sam oba-ve{ten da ove godine ne}e biti te manifestacije, tog kultur-

nog i duhovnog doìvqaja kojim je Vojska proteklih godina moglada se ponosi.

S obzirom na to da su svetosavske sve~anosti odràne u Voj-noj gimnaziji i Vojnoj akademiji u Beogradu, ali i u drugim garni-zonima {irom zemqe, molim vas da od nadle`nih u Vojsci ili Mi-nistarstvu odbrane zatraìte odgovor na pitawe za{to ove go-dine ve} tradicionalno Svetosavsko ve~e, kome su prethodnih go-dina u dva navrata prisustvovali Wegova svetost patrijarh srp-ski gospodin Pavle i najvi{i vojni zvani~nici, nije odràno i uDomu Vojske.

Redakciji odajem priznawe {to je u broju 8. i 9. objavilanajboqe svetosavske besede s pro{logodi{weg i ovogodi{wegkonkursa i {to je u novoj koncepciji na{eg jedininog vojnog glasi-

la odvojila prostor za duhovnost. Ujedno vas molim da mi kaètegde moè da se nabavi kwiga “Pred buktavim zagonetkama Gospod-wim”, iz koje nam prenosite izvanredne pouke i razmi{qawaIvana Iqina.

Petar NOVAKOVI], pukovnik u penziji Novi Beograd

Odgovor na Va{e pitawe dobili smo u Upravi za qudskeresurse General{taba Vojske Srbije i Crne Gore.

S obzirom na to da je Sveti Sava, veliki srpski duhovniki prosvetiteq, od davnina u srpskom narodu uvaàvan prven-stveno u {kolama, ove godine je i u Vojsci, kad je re~ o obele-àvawu Savindana, nadle`nost s Uprave za moral “pre{la”na Upravu za {kolstvo. Zbog toga su svetosavske ve~eri odr-àne u Vojnoj akademiji i Vojnoj gimnaziji. Za tradicionalnoduhovno ve~e u Domu Vojske, kome bi, kao i ranijih godina, pri-sustvovali zvani~nici Vojske i Pravoslavne crkve, Vojska, na-àlost, nije imala dovoqno sredstava.

Kwiga Ivana Iqina “Pred buktavim zakonetkama Gospod-wim” moè da se na|e u kwiàrama Srpske pravoslavne crkveili direktno od izdava~a ”Svetigore“ sa Cetiwa.

Razvoj novih tehnologija tokomvekova uticao je ne samo na{irewe i pove}awe dubinefronta i pozadine, nego i naosvajawe novih prostora kojiranije nisu kori{}eni za vojnesvrhe. Vekovima su ratovi vo|enina kopnu i na moru, ~esto i beztakti~ke i operativnepovezanosti. Me|utim, u drugojpolovini 19. veka u ratnemornarice velikih zemaqa u{la je podmornica, pa suborbena dejstva sa povr{ine mora spu{tena i u morske dubine.Ne{to kasnije, na po~etkudvadesetog veka, avion je postaovaàn inventar i jo{ va`nijeborbeno sredstvo mnogih armija,~ime su borbena dejstva sa kopna i sa mora preneta i u tre}udimenziju ili ambijent ìvqewai delovawa – u vazdu{ni prostor.Postepenim osvajawem svemirastvarani su uslovi za preno{eweborbenih aktivnosti, ukqu~uju}ii oruàne sukobe, i u ~etvrtudimenziju.

SV

ET

52 15. februar 2006.

TEORIJE O SVEMIRSKOM RATUSUKOBIÊTVRTE DIMENZIJE

Drugi svetski rat bio je karakteristi~an ne samo po masov-nom angaòvawu ìve sile i vatrenih sredstava, visokomintenzitetu u izvo|ewu oruànih sukoba, nego i po tome{to je tada za~et razvoj novih i ubrzano unapre|ewe ve}otkrivenih tehnologija, pogodnih za kori{}ewe ne samo zaop{te, civilne, nego i za vojne svrhe. Pored osvajawa nu-klearne energije, ubrzan je i razvoj raketne tehnike i

elektronike. Kombinovawem ta dva tehni~ko-tehnolo{ka dostig-nu}a omogu}eno je da se ~ovek vine daleko u visine, da iza|e izvazdu{nog prostora i zaroni u kosmi~ke ili vasionske prosto-re u poku{aju da ih osvoji.

Stru~waci koji su radili na razvoju sredstava za osvaja-we kosmosa verovatno nisu bili rukovo|eni primarno vojnimciqevima. Me|utim, bez obzira na to, u sve aktivnosti vezaneza osvajawe kosmosa, od samog po~etka, bio je ukqu~en i vojnifaktor. To se vidi, pored ostalog, i po tome {to od ukupnog bro-ja satelita koje su lansirale dve vode}e svetske sile na tom po-qu, Sjediwene Ameri~ke Dràve i Sovjetski Savez/Ruska Fede-racija, pribli`no jedna polovina ima posebno nagla{enu vojnunamenu.

SATELIT I WEGOVA VOJNA NAMENASatelit je osnovno sredstvo koje je ~ovek, angaùju}i svoje

umne i fizi~ke sposobnosti, stvorio i poslao u kosmos. Wemuse s vremenom pridruìo i u wega uselio ~ovek, koji odatleupravqa odre|enim delatnostima potrebnim civilnim i vojniminstitucijama.

U vojnoj sferi i na dostignutom stepenu razvoja satelitsketehnologije i u postoje}em odnosu snaga u svetu, satelit obavqanekoliko va`nih funkcija, ukqu~uju}i: uspostavqawe i odrà-vawe veze sa komandnim i drugim centrima u okvirima sistemavojnog rukovo|ewa i komandovawa na kopnu, na moru i u vazdu-{nom prostoru; prikupqawe obave{tajnih podataka i wihovodostavqawe odre|enim korisnicima; pra}ewe meteorolo{kesituacije i obave{tavawe o kretawu prirodnih pojava u vazdu-

{nom prostoru; navo|ewe platformi za lansirawe oru`ja, na-ro~ito onih preciznog dejstva koja se lansiraju sa velikih uda-qewa od ciqa i wihovo navo|ewe na ciq i drugo.

U dosada{wem osvajawu kosmos nije kori{}en za vo|ewevojnih (borbenih) operacija, bilo u wemu samom ili iz wegaprema vazdu{nom prostoru, kopnu ili moru. Me|utim, mnogi voj-ni stru~waci smatraju da takva mogu}nost realno postoji i pro-cewuju da }e u eventualnom budu}em ratu vo|enom izme|u veli-kih i tehni~ko-tehnolo{ki visoko razvijenih zemaqa, kosmosbiti jedno od glavnih rati{ta.

Kosmos, kao posebno rati{te, neodvojivo je povezan sa dru-gim ambijentima, odnosno rati{tima. Neki vidovi borbenih dej-stava mogu se voditi na kopnu, u vazduhu ili na moru, ali oni svevi{e zavise od akcija i operacija u kosmosu. S druge strane, pre-ma kosmosu, odnosno objektima u wemu, mogu se preduzimati bor-bena dejstva sa drugih rati{ta ili iz drugih ambijenata, kao {tose i iz kosmosa mogu preduzimati vojne akcije i operacije protivciqeva u vazdu{nom prostoru, na kopnu i na moru.

Kada je u pitawu kori{}ewe kosmosa u vojne svrhe i wego-vo pretvarawe u posebno rati{te, treba imati u vidu da je torezultat dostignu}a na poqu tehni~ko-tehnolo{kog razvoja, i,drugo da borbe u kosmosu mogu voditi samo one zemqe koje ras-polaù sredstvima sposobnim za izvo|ewe borbenih dejstava utom prostoru. Na dosada{wem stepenu razvoja u svetu, usloviza to objektivno postoje i mogu}nosti se pove}avaju.

ÊTIRI RATI[TA, JEDAN ”BORBENI PROSTOR“

Svemirsko, analogno tome kopneno, vazdu{no i pomorskorati{te, bitno se razlikuje od rati{ta kako su ga definisali

klasici vojne ve{tine: Klauzevic, @ofr, Kvinsi ili LidleHart. Bilo koje od navedena ~etiri rati{ta, kako ih poimajusavremeni, pre svega ameri~ki, vojni stratezi, obuhvata celo-kupan prostor datog ambijenta, bez wegove podele na voji{ta,front i pozadinu.

Me|utim, borbena dejstva koja bi se preduzimala i u ovominformati~kom (moè se re}i i svemirskom) dobu ne bi seograni~ila samo na jedno rati{te nego bi se, gotovo neizbe-`no, pro{irila na vi{e, a mo`da i na sva ~etiri. To zahtevauspostavqawe i odràvawe sistema veza komandovawa i ruko-vo|ewa, osmatrawa, izvi|awa, javqawa i preno{ewa nare|e-wa centrima i objektima u svim tim rati{tima ili ambijenti-ma, {to se naj~e{}e ostvaruje unutar svemira ili iz wega. Sobzirom na ~vrstu povezanost i neophodnu uskla|enost borbe-nih dejstava i wihovu svedimenzionalnu obuhvatnost, neki ame-ri~ki stru~waci, ne bez razloga, celokupan ambijentalni pro-stor, sva ~etiri rati{ta, promovisali su u jedan „globalniborbeni prostor“ (Global combat space).

Vojni stratezi velikih sila, pre svega Sjediwenih Ame-ri~kih Dràva, a zatim i Ruske Federacije, sasvim ozbiqnorazmi{qaju o budu}em ratu koji bi se vodio u ~itavom borbe-nom prostoru, u okviru kojega bi svemirsko rati{te moglo ima-ti veoma zna~ajnu, ako ne i glavnu ulogu. U tom smislu razvijajuteoriju o svemirskom ratu i smi{qaju strategiju i doktrinu we-govog vo|ewa. Planerima svojih general{tabova stavqaju u za-datak organizovawe snaga i razvoj sredstava neophodnih zavo|ewe takvog rata.

Razmi{qawa o ratu u svemiru i pripreme za izvo|ewe voj-nih akcija i operacija u tom ambijentu, nisu sasvim nova. Ona

53

su podstaknuta razvojem raketne tehnike ielektronike, a pogotovo masovnim lansira-wem zemqinih satelita u vasionu. U ameri~-koj vojnoj {tampi, na primer, lansirane supretpostavke o me|usatelitskoj borbi (”ratzvezda“, na primer), a Sovjeti su razmi{qa-li o tzv. orbitalnim oru`jima. Protivra-ketna odbrana i ”rat zvezda“ sastavni su de-lovi razmi{qawa o svemirskom ratu.

Struktura oruànih snaga uspostavqe-na izme|u dva svetska rata i sada vaè}a uarmijama gotovo svih zemaqa savremenogsveta, zasnovana je na principima: razli~i-ti ambijenti (kopno, more, vazdu{ni pro-stor), razli~iti vidovi oruànih snaga (kop-nena vojska, ratna mornarica, ratno vazdu-hoplovstvo), razli~iti wihovi zadaci i raz-li~ite platforme (sistemi oru`ja). Ti prin-cipi i na wima zasnovana struktura oruà-nih snaga, u savremenim uslovima, objektiv-no su prevazi|eni, jer su u me|uvremenu na-stale krupne promene pre svega u domenu razvoja, proizvodwe iuvo|ewa u naoruàwe novih sredstava ratne tehnika, koja su svo-jim karakteristikama i mogu}nostima uticala na promene u okvi-ru samih vidova i u odnosima izme|u wih. U me|uvremenu, najve}utransformaciju doìveo je najmla|i vid oruànih snaga – ratnovazduhoplovstvo. Wegova borbena sposobnost, zasnovana na mo-gu}nostima novih sredstava ratne tehnike kojom raspolaè, a ti-me i wegovi zadaci mnogostruko su pove}ani. Shodno tome, ratnovazduhoplovstvo je u mnogim armijama organizaciono i funkcio-nalno podeqeno u dva dela sa dva odvojena zadatka: za vo|eweofanzivnih dejstava (RV) i za odbranu od napada iz vazdu{nog isvemirskog prostora (PVO/PRO).

ORGANIZACIJSKE I DRUGE PRIPREMESada, kada se ”globalnom borbenom prostoru“ pridruùje

jo{ jedan ambijent – svemir, u oruànim snagama velikih silauspostavqa se nova vojna komandno-rukovode}a struktura. U Ru-skoj Federaciji, na primer, osnovan je poseban vid oruànihsnaga – kosmi~ke snage – sa zadatkom da ”obezbede satelitskunavigaciju, komunikacije, meteorolo{ku, topografsku i geodet-sku podr{ku vojnim komandama“. Oko tih snaga, u stvari, razvi-jen je ~itav ”kosmi~ki kompleks“.

U Sjediwenim Ameri~kim Dràvama u Zdruènom general-{tabu postoji posebna uprava za svemirsko ratovawe, a u ko-mandama vidova oruànih snaga odgovaraju}e svemirske koman-de, ~iji su glavni zadaci – izgradwa doktrine za svemirsko ra-tovawe i, s tim u vezi, razvoj potrebnih snaga i sredstava.

Me|utim, pojava satelita i nastajawe zamisli o wemu kaoposebnom rati{tu u SAD u najve}oj meri vezuje se za ratno va-zduhoplovstvo, jer se svemir neposredno naslawa na vazdu{niprostor i enormno pove}ava wegovu dubinu. Tako se ve} krajempedesetih godina pro{log veka neki termini i doktrinarni poj-movi transformi{u i prilago|avaju novim okolnostima. Sintag-ma ”vazduhoplovna mo}“ (Air Power), na primer, transformi{e seu ”vazdu{no-svemirsku mo}“ (Aerospace power), a naziv vazduho-plovna industrija u – “vazduhoplovno-svemirska industrija“.

Vredno je zapaziti da u okviru Ratnog vazduhoplovstvaSAD, pored Vazduhoplovno-svemirske komande, postoji i pose-ban Centar za razvoj vazduhoplovno-svemirske doktrine. U sa-radwi sa drugim institucijama RV i drugih vidova oruànih sna-

ga koji se bave doktrinarnim pitawima, ukqu~uju}i Vazduho-plovni univerzitet, Centar je izradio i izdao vi{e od 30 dok-trinarnih dokumenata pod op{tim nazivom Air Force DoczrineDocuments (AFDD). Tako se, na primer, Doktrinarni dokumentAFDD-1 odnosi na bazi~nu vazduhoplovno-svemirsku doktrinu;AFDD-2-2 na svemirske operacije; AFDD-2-1-2 na napadne ope-racije, a AFDD-2-1 na odbranu od napada iz svemira.

Strategija i doktrina ratovawa u svemiru, i u globalnomborbenom prostoru uop{te, intenzivno se izu~ava, dopuwava iusavr{ava u visokim vojnim komandama, vojnim {kolama, nakursevima i seminarima. Veliki broj visokih vojnih stare{inaRV SAD i drugih vidova oruànih snaga poha|a i zavr{ava kur-seve razli~itih nivoa – osnovni, sredwi i visoki – na kojimasti~u znawa o karakteru eventualnog budu}eg svemirskog rata.Izu~avawe navedenog fenomena organizovano je i intenzivnose sprovodi i u okviru vojnih struktura Ruske Federacije.

Pitawe svemirskog rata iza{lo je iz sfere fikcije ilinau~ne fantastike. Ono postaje realna mogu}nost, ujedno i opa-snost za mnoge zemqe i narode savremenog sveta. Mo`da nijepreterano re}i da ono {to su avion i vazdu{ni prostor u voj-noj teoriji imali na po~etku dvadesetog veka i u praksi otelo-tvorenoj u Drugom svetskom ratu, da to mogu imati satelit i sve-mir na po~etku 21. veka. Bitna je razlika, me|utim, {to svemir-ski rat mogu da vode i da u wemu aktivno u~estvuju samo velike itehni~ki visoko razvijene zemqe. Male i mawe razvijene ze-mqe u takvom ratu ne mogu da imaju ve}u ulogu. One pre mogu dabudu wegove `rtve.

U vojnoj {tampi stranih zemaqa ispoqena je tendencija dase takav rat ozna~i i kao ”beskrvan“. Izvesno je da bi u wego-vom vo|ewu izuzetno va`nu ulogu imala sredstva komunikacija unaj{irem smislu, ukqu~uju}i elektroniku i senzorsku tehniku.Me|utim, on te{ko moè da se zamisli bez upotrebe sredstavanajve}ih ubojnih i razornih mogu}nosti. Sudari tih sredstava ukosmosu ili vazdu{nom prostoru svojim eksplozijama i raspar-~anim delovima mogu da nanesu ne samo kolateralne {tete negoi ogromne `rtve i materijalna razarawa u bilo kom delu sveta.Tako posmatran problem daje izvestan smisao pojmu ”globalniborbeni prostor“, koji bez granica obuhvata ~itavu biosferu,atmosferu i svemir kao ~etvrti ambijentalni prostor.

Todor MIRKOVI]

SVET

15. februar 2006.54

Forum za pomo} zemqama Jugoisto~ne Evrope

FINANSIJSKAPODR[KA

Konsultativni sastanak radne grupeza SCG Foruma za pomo} zemqama Jugoi-sto~ne Evrope – South East Europe Clearing-house (SEEC) i predstavnika Ministar-stva odbrane i Vojske SCG odràn je 30.januara u Centralnom domu Vojske. Skupsu otvorili britanski izaslanik odbraneu na{oj zemqi Sajmon Vandeler i pomo}-nik ministra odbrane SCG za politiku od-brane Sneàna Samarxi}-Markovi}.

Regionalnu bezbednosnu inicijativuSEEC, naime, pokrenuli su 2004. godineme|unarodni partneri zemaqa kandidataza program Partnerstvo za mir (SCG, Bo-sna i Hercegovina) i Nato (Albanija, Hr-vatska, Makedonija), kako bi sinhronizo-vali i koordinirali pomo} u procesimatranzicije wihovih sistema odbrane. Uje-diweno Kraqevstvo Velike Britanije iSeverne Irske je predsedavaju}a zemqaza SCG u okviru tog plana. Do sada su odr-àne tri konferencije SEEC, a naredna jeplanirana sredinom 2006. godine u Beo-gradu. Na susretu organizovanom krajempro{le godine u Zagrebu Ministarstvo iVojska prezentovali su potencijalnim fi-nansijerima iz dvadesetak evropskih ze-maqa planove i ideje koje su tada defini-sane u listi potreba SCG.

Na konsultativnom sastanku radnegrupe za SCG Foruma donatorima je pri-kazano 57 projekata zasnovanih na Stra-tegiji odbrane i Beloj kwizi. Uz odgova-raju}u finansijsku podr{ku budu}ih part-nera wihovom realizacijom bi se ubrza-le reforme sistema odbrane na{e ze-mqe, te dostigli neophodni standardi zaweno ukqu~ivawe u evroatlantske bez-bednosne integracije. Za 23 programa jeve} ponu|ena me|unarodna pomo}.

Posebnu pa`wu donatora privuklisu projekti izu~avawa engleskog jezika,pomo}i u razumevawu evroatlantskihpravnih procedura, reforme vojno{kol-skog sistema, medicinskih potreba, raz-voja centra za simulacije, odbrambenogplanirawa, zatim, u~e{}a u humanitar-nim operacijama, prekvalifikacije vi-{ka vojnog kadra Prisma, upravqawa me-dijima, delovawa u vanrednim situacija-ma i civilno-vojnim odnosima, ali i u~e-{}a Vojske SCG u mirovnim operacijamapo standardima Natoa i razvoja logisti~-ko-informativnog sistema.

V. POÛ^

55

Pogledi

OPASNOPOVLA\IVAWETERORISTIMA

P

Lavinu protesta muslimanskih vernika

{irom sveta izazvao je danski

dnevnik ”Jiland posten”,tako {to je objavio

karikature prorokaMuhameda sa turbanom

u obliku bombe sa zapaqenim fitiqem

rikaz Alahovog poslanika kao tero-riste bio je u mnogim zemqama i po-vod za paqewe zastava i napade nadiplomatska predstavni{tava, u pr-

vom redu Danske ali i drugih hri{}an-skih zemaqa, a u neredima je stradalo ivi{e osoba.

Neosnovano je te proteste muslima-na dovoditi u vezu sa Hantingtonovom te-zom o sukobu civilizacija jer se pre mo-è zakqu~iti da je re~ o me|unarodnojkrizi. Povod za wenu eskalaciju je ”pre-komerna” sloboda {tampe u zemqama sarazvijenom demokratijom ili mo`da ne-promi{qen postupak medija.

O ~emu je re~?Islam je vera koja ima oko 1,3 mi-

lijarde vernika u svetu. Kuran je svetakwiga muslimana, odnosno to su boìjere~i, koje je, jednu po jednu, arhan|eo Ga-vrilo (na arapskom, Xibril) otkrivaoproroku Muhamedu. Zato je prorok Mu-hamed muslimanima svetiwa. Musliman-ski verski autoriteti smatraju da je is-lam jedina prava vera i da svi muslima-ni imaju obavezu da {ire wegovu idejupo ~itavom svetu. [irewe islama nepodrazumeva obaveznu primenu sile,ali postulati te religije dopu{taju ko-ri{}ewe sile koja se ozna~ava termi-nom ”xihad”.

Zanemarqiv je broj muslimana kojiprimenom xihada poku{avaju da {ireislam. Re~ je o integristima ili isla-mistima koji zloupotrebom vere prime-wuju klasi~an terorizam. S tim u vezi,u periodu od 2001. godine naovamo,evidentne su dve krajnosti. Na jednojstrani odri~e se bilo kakva veza isla-

ma i terorizma, a na drugoj zastupa stavda je islam isto {to i terorizam, na{ta asocira i karikaturalno predsta-vqawe proroka Muhameda u {tampanimmedijima.

Vo|e islamskih teroristi~kih orga-nizacija, nesumwivo nezadovoqne {tonemaju masovnu podr{ku muslimana zanasiqe, koje kako tvrde primewuju u imesvih wih, u svojim javnim ogla{avawi-ma, proètim bezobzirnom zloupotre-bom Kurana i xihada, uporno nastoje datakve poteze prikaù kao ~in svih musli-mana u svetu. Na sre}u u tome ne uspeva-ju. Me|utim, treba imati u vidu da su mu-slimanu verniku i muslimanu verskomekstremisti ili teroristi zajedni~keislamske svetiwe – Kuran i prorok Mu-hamed.

Dakle ni posle vi{egodi{weg na-prezawa vo|e islamista nisu uspele daubede vernike u opravdanost primene te-rorizma kao sredstvo za ”odbranu” mu-slimana u svetu.

Izvori{te islamskom terorizmu jeu ekstremisti~kom tuma~ewu poruka izKurana, a poku{aj medija da Muhamedaprikaè kao teroristu poistove}uju}itime islam sa terorizmom je krajwe ne-razuman. [teta koja je time izazvana jemnogostruka i trenutno mo`da nesagle-diva. Korist jedino imaju ekstremistiza instrumentalizaciju svojih te`wi umasovnim protestima muslimana, koji,treba naglasiti, nisu registrovani ni ujednom slu~aju u znak solidarnosti saislamistima posle nekog teroristi~kogakta.

Dr Milan MIJALKOVSKI

Centar “Xorx K.Mar{al”, u kome su{kolovani i nekipripadnici VSCG,internacionalna jeinstitucija stvorena dapoveè qude uzajedni~kom radu iboqem razumevawukultura i razli~itostikoje nas danas razdvajaju,kako bi se prona{lamogu}a re{ewa za {irokspektar kompleksnihbezbednosnih pitawa skojima se na{ svetsuo~ava – tvrdi dr Rouz

RAZUMEVAWERAZLIÎTOSTI

56

Z

S U S R E T S A D R X O N O M R O U Z O M , D I R E K T O R O M E V R O P

asedawa Udruèwa diplomaca Centra “Xorx K. Mar{al” – SCG, saprepoznatqivom ozbiqno{}u kojom pristupaju savremenim bezbedno-snim problemima i wihovoj refleksiji na SCG, kao i ~iwenica da jeve} nekoliko generacija iz redova Vojske tamo zavr{ilo {kolovawe,naveli su nas da poku{amo da saznamo ne{to vi{e o samom Centru.Od koga, ako ne od samog direktora dr Xona Rouza, za vreme wegovognedavnog boravka u Beogradu.Centar je formiran 1993. godine, nakon ga{ewa prethodnog Institutaza prou~avawe SSSR-a. Stvoren posle zavr{etka hladnog rata, nasto-jao je da na|e re{ewa za posthladnoratovski svet. Od tada je pro{lo12 godina, neki su se odgovori iskristalisali. Ka ~emu je sada usmerenCentar?– Tako je, Centar ” Xorx Mar{al” osnovan je posle zavr{etka hladnog

rata, i to zato {to su se na sceni pojavile 22 nove nacije, kao rezultat krajaSSSR-a. Ciq Centra onda, kao i sada, bio je da dovede qude u vezu kako birazumeli demokratiju, vladavinu prava i po{tovawe qudskih prava u {irembezbednosnom kontekstu. To nam je bila namera pre 12 godina. Danas na{auloga raste, sada se obra}amo balkanskim, centralnoazijskim, ~ak i nekim se-vernoafri~kim dràvama. Jo{ uvek postoje mnogi ozbiqni problemi, koje netreba izgubiti iz vida. Terorizam, na primer. Reforma sistema odbrane. Tr-govina qudima. Droga… Ti i drugi problemi danas ugroàvaju bezbednost {i-roke zajednice. U traèwu odgovora kako da se suo~imo sa wima, neminovnosmo upu}eni na saradwu. Zbog toga moramo povezati {iru zajednicu, jer takviproblemi ne poznaju granice. Kako nas jo{ uvek razdvajaju kultura, jezik, a ireligije ponekad mogu da nas dele, Centar “Xorx Mar{al” otvara mogu}nostda svi sednemo za isti sto, raspravqamo o svojim razli~itostima i pronala-zimo zajedni~ka re{ewa.

15. februar 2006.

INTERVJU

P S K O G C E N T R A Z A S T U D I J E B E Z B E D N O S T I ” X . K . M A R [ A L ”

zadatak udruèwa u SCG, {to podrazumeva ulazak u partnerskeodnose sa nekim susednim zemqama. A to se ve} de{ava. êtvrtomzasedawu Udruèwa diplomaca Centra “Xorx Mar{al” – SCGprisustvovali su predstavnici iz Rumunije, Hrvatske, Slovenije,Slova~ke, itd. Svi su oni zainteresovani da zajedni~ki re{avajuzajedni~ke te{ko}e. I moje prisustvo zasedawu trebalo je daohrabri va{e udruèwe da se ~vr{}e poveè sa drugim udruè-wima, bilo da su iz Hrvatske, Albanije, ili ~ak sa Kosova. Takose mogu boqe razumeti i zajedni~kim snagama re{avati zajedni~-ka optere}ewa.

Mnogo se govori o terorizmu. Ne mislite li da su i orga-nizovani kriminal i korupcija jo{ neke od izuzetno opa-snih pojava koje prete da dovedu do pove}awa entropijesavremenog dru{tva, posebno onog u tranziciji?– Slaèm se, ali to nije problem samo ove regije. Taj pro-

blem postoji {irom sveta. Ne{to sli~no postoji i u mojoj ze-mqi, gde imamo qude koji kr{e zakon i zbog toga treba da buduka`weni. To je problem ovde, u Isto~noj Evropi, centralnoj Azi-ji, suprotstavqawe kriminalu i korupciji veoma je ozbiqnastvar, koja ne donosi rezultate preko no}i. Zaustavqawe tihproblema podrazumeva prethodno ube|ivawe qudi, pre svegavo|a, donosioca odluka, da se ne moè uspostaviti efikasnademokratija tamo gde cvetaju kriminal i korupcija.

Da li Centar “Xorx Mar{al” sara|uje i sa civilnim fa-kultetima?– Centar sara|uje sa svim zvani~nicima vlada koji se ba-

ve bezbednosnim izazovima, rizicima i pretwama: deo na{ihu~esnika dolazi iz ministarstava odbrane, deo su civili, pri-padnici ministarstava spoqnih poslova, pravde, obezbe|ewagranice, vojnih i diplomatskih akademija, skup{tine i wenihinstitucija. Podvla~im: radimo sa vladinim institucijama ivladinim entitetima zaduènim za pitawe bezbednosti.

Za{to samo s vladinim ustanovama?– Nadam sa da }emo mo}i da pro{irimo listu saradwe i

ukqu~imo i nevladine u~esnike iz oblasti obrazovawa.

Okrenuti ste mladim qudima od 25 do 35 godina. Zanimali vas i starija populacija?– U Centar dovodimo i starije qude, do 50 godina, koji ra-

de na seniorskom nivou. Uz to, dva puta godi{we dovodimo nadeset dana parlamentarce, ministre, ambasadore, generale,radi diskusije na seniorskom nivou. Zna~i, zainteresovani smoza saradwu sa zaposlenim u vladi na svim nivoima.

Sara|ujete li sa obrazov-nim sistemom ovde u SCG?– Jedan od razloga mog bo-

ravka u Beogradu jeste nastoja-we da boqe sagledam sistem va-{eg vojnog {kolovawa da bismomogli sara|ivati, razmenitipredava~e i predavawa.

Imate li na umu ne{to kon-kretno?– Ne, ne sada, ali ovde sam

da saznam koje su to oblasti ukojima moèmo bliè da sara-|ujemo.

Sneàna \OKI]Snimio Vicencio @AKNI]

57

Ali kada i to postane pro{lost, ka ~emu }e se Centar u budu}-nosti okrenuti?– Centar je danas fokusiran na Evropu i Aziju. Sutra }e biti

usmeren na pitawa globalne bezbednosti. Terorizam se ne zausta-vqa na obalama Mediterana, niti }e se putevi droge zaustavqaju ucentralnoj Aziji….

Znate, nismo na{li re{ewa za brojne probleme. I daqe tra-gamo za odgovorima na bezbednosne probleme koji nas ti{te. Mo-ramo da radimo ozbiqno. Usmeravamo se ka tome da utvrdimo bez-bednosne probleme 2015. ili 2020. godine. Postoje brojna pita-wa na koja se moramo osvrnuti, kao {to su pitawa Balti~ke regijeili Balkana. Hajde da govorimo o Balkanu. Brojne su oblasti kojezaokupqaju na{u pa`wu u tom delu sveta, kao {to su ekonomija,stabilnost, bezbednost, reforma sistema odbrane, bez obzira nato da li narodi koji tu ìve èle ili ne èle da budu deo Natoa,ili }e biti wegov deo ili deo EU. Znate, 2001. godine nismo bilitoliko usredoto~eni na terorizam. Sada se bojimo da }e oru`je zamasovno uni{tavawe i balisti~ki projektili postati glavna pret-wa bezbednosti za desetak godina. Pitawe je {ta moèmo danasu~initi da spre~imo da se taj izazov pojavi? Na tome moramo za-jedni~ki da poku{amo da radimo, mi iz razli~itih naroda, sa raz-li~itim pogledima na svet, kako bismo boqe razumeli kako se mo-èmo nositi sa tim pretwama.

Iako se terorizam izdvaja kao bezbednosna pretwa brojjedan, mnogi ga ne vide kao svoj problem. ..– Verovali ili ne, sve nacije koje imaju dràvu ugroène su

terorizmom, bez obzira na to da li su se direktno suo~ile sa tompretwom. Terorizam ugroàva sam koncept nacionalne dràve.Zato svi treba da se zapitaju {ta mogu da u~ine kako bi doprineliborbi protiv terorizma.

îme siroma{ne zemqe poput SCG mogu da doprinesu bor-bi protiv terorizma?– Stvar je u zajedni~kom radu, razmeni informacija, komuni-

kaciji, deqewu obave{tajnih podataka. Gde male zemqe kao SCGmogu da doprinesu? Doprinos je svakako odre|en mo}ima i veli~i-nom zemqe, i sve nacije treba da doprinesu koliko je to u wihovojmogu}nosti. Zajedni~ ki rad i komunikacija predstavqaju po~etak.

Pretpostavqam da se i od brojnih udruèwa diplomacaCentra “Xorx Mar{al”o~ekuje da u~estvuju u tom procesu.– Da, ona treba da omogu}i diplomcima da nastave svoje

obrazovawe, ostvare kontakte, da se dogovaraju i napreduju u raz-umevawu kompleksne bezbednosne materije, u traèwu na~ina nakoji mogu da doprinesu re{avawu nekih problema. To je svakako i

15. februar 2006.58

U

O P R E M A Z A B E Z B E D N O S T I Z A [ T I T U

na{oj je zemqi 2005. prire|eno nekoliko sajmova bezbed-nosti i za{tite. To su tradicionalni sajam ”Security 2005”,odràn aprila u hotelu ”Jugoslavija“, zatim 34. me|una-rodna izlo`ba ”Za{tita i bezbednost”, odràna u septem-bru na Beogradskom sajmu, i tre}a izlo`ba ”Bezbed-

nost i za{tita od poàra” u okviru jesewih priredbi na Novo-sadskom sajmu, iz novembra minule godine.

Tehni~ka oprema za za{titu i obezbe|ewe predstavqanaje i na Sajmu naoruàwa, i na sajmovima elektronike i tehni-ke. Op{ta je ocena da su stru~na javnost i svi zainteresovanina sajmovima mogli videti najsavremenija tehni~ka sredstva zaza{titu imovine, objekata, te za usluge fizi~kog i tehni~kogobezbe|ewa, koja se mogu videti i na svetskim sajmovima.

Na doma}im sajmovima

u protekloj godini izloèna su

najsavremenija tehni~ka

sredstva za za{titu imovine,

objekata, te za usluge fizi~kog

i tehni~kog obezbe|ewa,

koja se mogu videti i na

svetskim sajmovima

TE

HN

IK

A

TEHNOLO[KI BUM

biju, te ih otvarala na bezbednom mestu. Pri tome nisu mnogopomagale ni kamere ugra|ene u same bankomate, jer su wih blo-kirali sprejem ili su ih iskqu~ivali presecawem i kidawem ka-blova prilikom odno{ewa.

Za poslovawe sa gotovinom na benzinskim pumpama, u sa-mouslugama i drugim ustanovama gde je velika fluktuacija nov-ca, predlaè se kori{}ewe tzv. roler-ke{ kasa. To su kase savi{e pregrada u bubwu koji se okre}e, a otvaraju se {ifrom isa vremenskom zadr{kom. Sada svaka roler-ke{ kasa ima eks-ternu tastaturu, {to iskqu~uje upotrebu ra~unara. U woj je sva-ka pregrada predvi|ena za nov~anice razli~itih apoena, avremenska zadr{ka, koja nije bitna za obi~nog korisnika, pred-stavqa zna~ajnu branu. Naime, kriminalcu je trajawe pqa~kebitan ~inilac uspeha. I ukoliko bi èleo da uzme novac bilobi mu potrebno mnogo vremena i zadràvawa koje ide narukupoliciji i interventnom timu.

EVIDENCIJA RADNOG I PROIZVODNOG VREMENA

Veoma bitan ~inilac svakodnevnog poslovawa firmi jestepra}ewe po{tivawa radnog vremena, pa je i novosadski sajambio prilika da se predstavi jedan od veoma savremenih siste-ma Kardver (CardWare) – istoimene novosadske firme. To je sa-vremeni sistem koji obezbe|uje kontrolu ulaska i izlaska zapo-slenih i evidenciju radnog vremena uop{te. Od sajma do sajmasistem se usavr{ava. U opremu posledwe generacije ugra|en je

novi terminal SL-84, a pre-pravqen je i hardver sa no-vim kompleksnim logi~kimkolom CPLD, tako da se ce-lokupan proces kontrolepojednostavquje. Sistemima ve}u memoriju, a u sta-wu je da pamti i sekunde.Promene u sistemu pro{i-rile su mogu}nost kontrolepristupa, osavremenilevi{ekanalni rad, pri ~emusvaki kanal ima svoj ulaz iposebno definisana pra-vila. Tako se redovni doga-|aji u sistemu ne prijavqu-ju, a vanredne doga|ajeprati svaki kanal. U planuje da se usavr{i novi tipproizvoda koji }e u proiz-vodnim pogonima omogu}itipra}ewe tehnolo{kih pro-cesa, uz pomo} ta~-memori-je, a sistem }e omogu}iti iukr{tawe podataka tehno-lo{kog radnog vremena saevidencijom radnog vreme-na zaposlenih, kao {to jetraìo jedan od stalnih ko-risnika ovog sistema.

Unapre|eni su i sistemiza fizi~ku za{titu ra~una-ra i podataka. Sistemi suu obliku kontejnera – ma-lih i velikih kao soba, ukoje se stavqa kompjuterskaoprema. Takvi kontejnerise pona{aju kao sefovi.Sistem ima softver za

59

NOVOSADSKI NOVEMBARSKI SAJAMPosledwa pro{logodi{wa izlo`ba bezbednosne i pro-

tivpoàrne opreme na Novosadskom sajmu, u sastavu jesewihsajamskih izlo`bi, bila je skromna i po broju izlaga~a, i popredstavqenim tehni~kim sredstvima i dometima usluga za fi-zi~ko-tehni~ko obezbe|ewe. Me|utim, sve se to uklopilo u 6.me|unarodni sajam finansija ”Finmar”, budu}i da je bezbed-nost finansijskog poslovawa jedna od zna~ajnih komponenata ubankarskoj oblasti. I, vaqa priznati, banke i druge finansij-ske ustanove naj~e{}e slede savremena kretawa u oblasti bez-bednosti i za{tite, ne samo u razvoju savremene tehnike ve} ikad je re~ o metodu procewivawa opasnosti i rizika u toj obla-sti poslovawa i primeni postupaka koji unapre|uju prevenciju.Utisak je da se za ovakvu koncepciju sajma najboqe pripremilabeogradska ”SAGA”, koja je predstavila svoj bezbednosni si-stem za upravqawe, administrativne poslove, za{titu i kon-trolu bankovnog poslovawa (Saga Automated Clearing House So-lution), koji funkcioni{e kao zna~ajna komponenta u za{tititransporta novca i podataka u ra~unarskom sistemu i mreìizme|u lokalnih banaka i centralne banke.

Me|utim, ono {to je na tom posledwem pro{logodi{wemsajmu bezbednosne i za{titne opreme bilo uo~qivo, jeste kon-tinuitet u predstavqawu najsavremenijih sredstava.

Novosadski sajam je pokazao da je bezbednosna opremauspe{no ugra|ena u sredstva javnog poslovawa, posebno s nov-cem. Zbog toga ne iznena|uje {to su posetiocima prvi put pred-stavqeni za{ti}eni banko-mati, roler-ke{ sefovi,savremene komponente zavideo-nadzor, protivpro-valni i protivpoàrni si-stemi, ali i nova oprema zakontrolu ulaska u objekte,ukqu~uju}i najnovija sred-stva za biometrijsku kon-trolu. Sve to je aranìra-no ba{ na na~in kako se tokoristi u bankama ili dru-gim ustanovama u kojima jenajva`nije pitawe bezbed-nost novca i qudi koji po-sluju s wim. Time je sadràjizlo`be bezbednosne opre-me bio ne{to suèn. Me|u-tim, mnogo je vi{e prilago-|en specifi~noj klijenteliu finansijskim i sli~niminstitucijama.

Tako su me|u novim teh-ni~kim sredstvima predsta-vqeni za{ti}eni bankoma-ti najnovije generacije kojekoriste i na{e banke. Na-ravno, bankomati omogu}ujukorisnicima da im novacbude dostupan u svako vre-me, da ne moraju ~ekati uredu pred {alterom. Onimnogo masivniji i otporni-ji na poku{aje fizi~kogo{te}ewa ili odno{ewa.Naime, pre izvesnog vreme-na u Italiji grupa krimi-nalaca jednostavno je odno-sila cele bankomate u kom- Novi tip za{ti}enog bankomata

ke pro~itane preko senzora sa poda-cima na kartici vlasnika. Ujedno je utim novim biometrijskim kontrolnimsistemima eliminisana i redudant-nost podataka, tako da se pri identi-fikaciji ne pojavquje kruèwe {ifreu sistemu. Na taj na~in smawene su mo-gu}nosti presretawa {ifre i wenezloupotrebe.

Jesewi pro{logodi{wi sajam uNovom Sadu bio je prilika da se po-kaù i novine u za{titi od groma inekontrolisanih strujnih udara. ”Za-{tispas”, preduze}e iz Petrovaradi-na, pored savremenih gromobranapredstavilo je i najnoviju tehnologijukontrole ispravnosti protivgromo-branskih sistema i time pokazalo dase pomeraju kriterijumi, ali i stan-dardi za za{titu od iznenadnog at-mosferskog elektri~nog pra`wewa.Da je to zna~ajan segment op{te bez-bednosti i za{tite nije potrebno po-sebno ukazivati.

Na kraju, posledwi pro{logodi-{wi sajam najavquje formirawe

alarm-monitoring centra na nivou Srbije, sa odgovaraju}ombazom podataka i mogu}no{}u pravovremenog uo~avawa ekce-snih situacija, stru~nu analizu i preduzimawe pravovremenihza{titnih mera. Kako je re~ o veoma sloènom sistemu, vaqaimati u vidu da takvi monitoring centri postoje u vi{emilion-skim gradovima i da uspe{no funkcioni{u. Lane je na Beograd-skom sajmu bezbednosti i za{tite predstavqen takav sistem ko-ji pokriva Moskvu. Potreba za jedinstvenim monitoring cen-trom ukazala se nakon postavqawa mawih nadglednih centaraza kontrolu saobra}aja u Beogradu, Novom Sadu i drugim gra-dovima Srbije.

Sve re~eno ukazuje da se i Srbija, ali i mnoge dràve usavremenoj tranziciji, nalazi u koloseku savremenog tehnolo-{kog buma, koji je zahvatio celokupni svet i svakodnevno do-prinosi unapre|ewu bezbednosti ~ovekovog okruèwa, poslo-vawa, te fizi~ke i tehni~ke za{tite, ali i za{tite podatakaod posebnog zna~aja.

Nikola OSTOJI]

kontrolisawe elektronskih i mehani~-kih sklopova, tako da je omogu}ena kon-trola ulaska i izlaska. Pored toga,detektuje poàr i aktivira protivpo-àrni sistem. Za{tita od kra|e i pro-vala postiè se kombinacijom meha-ni~kih sistema, video-nadzorom, sen-zorima pokreta i softverskom kontro-lom.

Na prethodnim sajmovima opremeza tehni~ko obezbe|ewe bili su pri-kazani brojni sistemi za protivpro-valnu i protivpoàrnu za{titu. Posledwi, Novosadski sajampokazao je u kom pravcu }e se kretati razvoj takvih tehni~kihsredstava i sistema. Tako je ”Spectra” predstavila sisteme zavideo-nadzor sa novim ~ipom koji analizira pokret ~oveka iliìvotiwe u restriktivnim prostorima i smawuje la`ne alar-me. U tim sistemima koristi se i nova tehnologija ”x-posure”,koja unapre|uje kori{}ewe TTL kamera, jer analizira svakuta~ku snimka i omogu}uje boqi pregled osmatranog prostora i uuslovima slabijeg osvetqewa. Pored novih, savremenijih kame-ra, u sisteme za video-nadzor uvode se i usavr{eni antima-sking i {ok-senzori koji evidentiraju pokret u {ti}enom pro-storu, elimini{u eventualne gre{ke i pruàju potpuniji uvid usituaciju.

BIOMETRIJSKA KONTROLAJo{ jedno podru~je kontrole u restriktivnim prostorima

usavr{ava se ubrzano. To je tzv. biometrijska kontrola, u kojuse uvode V-smart ~ita~i, jer oni upore|uju biometrijske podat-

15. februar 2006.60

REFERENCA PONUDEIako kod nas postoje institucije i slu`be koje oblast

primene savremene tehnike, optike i elektronike u bez-bednosnim i za{titnim poslovima izu~avaju i uop{tavajuna stru~nom i nau~nom nivou (tim poslovima najvi{e sebave Fakultet civilne za{tite i Institut za bezbednost),ne postoje javno dostupne analize i stru~ni radovi kojibi bili od pomo}i svakome koga ta oblast zanima ili è-li da prati savremene tokove. I na{a bibliografija otoj problematici dosta je {tura. Ne{to se moè saznatiiz stru~nih ~asopisa i tekstova u dnevnoj i periodi~noj{tampi. Ne postoje ni specijalizovane emisije na TV, kao{to ih, na primer, ima o primeni ra~unarske opreme.Sajmovi su kod nas, pored reklama i marketin{kih in-formacija, jedina relevantna mesta na kojima se moènajvi{e saznati o ponudi savremenih sredstava i uslugaza tehni~ku za{titu. Tu se moguanalizirati i u uporediti brojniparametri sredstava i sistema zatehni~ku za{titu i tako dobiti op-{ta slika o wihovim kvalitetimai efikasnosti. Stoga su kod nassajmovi najzna~ajnija referenca,mesto gde se mogu sagledati dometii perspektive razvoja tehni~kihsredstava, odnosno bezbednosnihi za{titnih usluga u na{oj zemqi.

Protivprovalni sistemi

Novi gromobranski sistem

SAJMOVI

Uprkos te{koj finansijskoj situaciji zbog koje su bile izra-ène sumwe u sigurnost postoje}eg nuklearnog arsenala,Rusija je zemqa koja je u operativnu upotrebu uvela najno-vije i danas po mnogima najboqe interkontinentalne bali-sti~ke rakete, zvani~ne oznake RT-2PMU/RS-12M1/2 to-poq-M (oznaka Natoa SS-27 Sickle). Iako su mnogi zbog

tog bili i te kako iznena|eni, za druge je to bio o~ekivan potez.Argumenti za ta mi{qewa pronalaèni su u ~iwenici da je sta-we kopnenih silosa (ukqu~uju}i rakete u wima) i podmorni~keflote bilo lo{e, ali i u izjavama predsednika Jeqcina i Puti-na da }e Rusija na eventualni napad odgovoriti nuklearnim pro-tivudarom.

Rakete topoq-M razvijene su na bazi interkontinentalnihbalisti~kih raketa RT-2PM/RS-12M topoq (SS-25 Sickle). Wi-

Najnovije ruske interkontinentalne balisti~ke rakete topoq-Mpredstavqaju posledwe oru`jete vrste uvedeno u operativnuupotrebu i koncepcijski je najnaprednije. Uspeh sa tim raketama iskori{}en je za razvoj podmorni~ke varijante bulava.

NUKLEARKESA KAMIONA

61

R U S K E M O B I L N E B A L I S T I ^ K E R A K E T E T O P O Q - M

Iako je na prototipovima kori{}en beloruski mobilnilanser MZKT-79221, serijski primerci }e imati doma}u, ruskuvarijantu vozila, {eme pogona 16h16, razvijenu u konstrukcio-nom birou “Titan” u Volgogradu. Druga veoma va`na karakteri-stika rakete topoq-M jeste kori{}ewe tzv. MARV (ManeuverableReentry Vehicle), bojne glave snage 550 kT, opremqene raketnimmotorom na te~no gorivo. Ina~e, raketa je trostepena, na ~vr-sto gorivo, sa skra}enim radom motora zbog smawewa verovat-no}e otkrivawa. U odnosu na ranije kori{}ene bojne glave, ko-je koriste balisti~ku trajektoriju i ~iju putawu je pribli`nolako predvideti, bojna glava MARV ima mogu}nost manevrisawapri kretawu prema ciqu, ~ime se uveliko oteàva dejstvo pro-tivnika, odnosno obarawe bojne glave pre nego {to padne naciq. To je prakti~no odgovor na perspektivnu komponentu ame-ri~kog antibalisti~kog programa, koja podrazumeva kori{}ewerakete presreta~a lansiranog sa zemqe (GBI – Ground Based In-terceptor). [tavi{e, u sada{woj konfiguraciji, raketa poredjedne bojne glave nosi i desetak mamaca, koji dodatno oteàva-ju antibalisti~ku odbranu. Sve te mere su mo`da preurawene,budu}i da ni ameri~ke oruàne snage, ni bilo koja druga vojskana svetu nema projektile opremqene da obaraju bojne glave tih

interkontinentalnihbalisti~kih raketa.

Topoq-M koristidigitalno inercijalnonavo|ewe, koje funkcio-ni{e u kombinaciji saGLONASS – navigacio-nim sistemom (sovjetski,odnosno ruski ekviva-lent GPS). Prema pojedi-nim podacima, kru`nagre{ka (CEP – Circular Er-ror Probable), odnosnopolupre~nik kruga u kojipada vi{e od 50 odstobojnih glava iznosi 350m, ali je ta brojka vero-vatno prevelika, imaju-}i u vidu preciznost dru-gih raketa, kao {to sutopoq (ruski izvori 900m, zapadni 150–250 m),Peacekeeper (90–100m) i Trident IID5 (120 m).Treba dodati da je bojnaglava specijalno oja~a-na i da moè, kako setvrdi, izdràti nukle-arnu eksploziju sa daqi-ne od 500 m. To je znat-no mawe nego kod pret-hodnih bojnih glava, kojesu mogle da budu onespo-sobqene nuklearnomeksplozijom sa 10 km.

Sa takvom snagom,precizno{}u i mogu}no-stima probijawa anti-balisti~ke odbrane, to-poq-M predstavqa nesamo veoma efikasnosredstvo nuklearne od-mazde usmerene, naprimer, na gradove, ve}i protiv neprijateqe-

15. februar 2006.62

hov razvoj je zapo~eo 1977, a u operativnu upotrebu su uvedene1985. godine. Topoq su prve kopnene interkontinentalne bali-sti~ke rakete sa dvojakom mogu}no{}u lansirawa – iz silosa isa kamiona.

BEZ PREMCARazvoj poboq{ane varijante rakete topoq zapo~eo je 1989.

godine, na Moskovskom institutu za toplotnu energiju MIT, alisu 1992, zbog raspada SSSR-a i orijentisawa na doma}e kom-ponente, morale biti izvr{ene neke promene. Naime, problemje stvarala ~iwenica da su kamioni MAZ-7310 i MAZ-7917 ({e-me pogona 14h14) proizvo|eni u Belorusiji, a 90 odsto sistemaza navo|ewe u Ukrajini. To zna~i da su rakete topoq-M prakti~-no prve tog tipa koje su razvijene iskqu~ivo u Rusiji.

Testirawe je po~elo 20. decembra 1994, a 1997. prve dverakete topoq-M postavqene su u modifikovani silos za stari-je rakete SS-19 Stilletto. Godine 1998. progla{en je operativ-nim prvi divizion od 10 raketa, stacioniran u Tati{evu, drugi1999, tre}i 2001, a ~e-tvrti 2003. godine. Sa-mo godinu dana kasnijeu operativnoj upotrebibilo je 40 raketa RS-12M1 u silosima, sanajavqenom proizvod-wom od tri do devet ra-keta godi{we. Kada jere~ o raketama koje selansiraju sa kamiona –RS-12M2, iako je naja-vqeno da }e prve tri-~etiri biti uvedene uoperativnu upotrebu2005, to se nije dogodi-lo i verovatno }e se tiplanovi ostvariti to-kom ove godine.

Lansirawe sa ka-miona svodi mogu}nostprotivdejstva protivni-ka na minimum, za razli-ku od preventivnog ra-ketnog udara na silosesa balisti~kim raketa-ma, na {ta su se Ameri-kanci dugo oslawali (za-hvaquju}i ve}oj preci-znosti svojih bojnih gla-va). Tako|e, najverovat-nije ne bi bile efikasneni najnovije komponenteameri~kog antibalisti-~kog sistema, kao {to sulaseri postavqeni naavionima (ABL – adapti-rani Boeing 747) ili ra-kete brod–vazduh stan-dard SM3, koji dejstvujupo raketama u fazi pe-wawa, jer bi se raketetopoq-M lansirale vandometa tih sredstava,odnosno iz dubine rusketeritorije.

NAORU@AWE

vih silosa sa nuklearnim raketama. Osim toga, prema re~imaJurija Solomonova, direktora MIT-a, pored mamaca, topoq-Mima mogu}nost no{ewa ~etiri do {est nezavisnih bojnih glava– MIRV (Multiple Independant Reentry Vehicle), ali se prema me|u-dràvnom sporazumu sa SAD (START-2), te glave ne mogu monti-rati na rakete lansirane sa mobilnih kopnenih lansera. Pre-ma drugim izvorima, topoq-M moè poneti tri do ~etiri MIRVglava.

POSESTRIMA BULAVABojne glave MIRV, me|utim, mogu se montirati (i montiraju

se) i na balisti~ke rakete lansirane sa podmornica. Iako jestawe flote podmornica nosa~a balisti~kih raketa prili~nolo{e, sa ve}inom nekad mo}ne flote u lukama, Rusija je pokrenu-la program gradwe nove generacije podmornica klase Borej. Zate podmornice prvo su bile predvi|ene rakete RSM-52V grom(SS-N-28), ali je nakon neuspe{nog testa 19. novembra 1998. ieksplozije rakete, taj program napu{ten. Kako je gradwa prvepodmornice klase Borej ve} zapo~eta 1996. godine, bilo je po-trebno brzo re{ewe, tako da je adaptirana raketa topoq-M. Dabi se ta relativno vitka raketa mogla smestiti u veoma sku~eniprostor na podmornici, duìna je morala da se donekle skrati,a, prema raspoloìvim podacima, to je smawilo i masu na 45 t.Domet se procewuje na oko 10.000 km. Bojna glava je za sadaista kao kod rakete topoq-M, ali se predvi|a i mogu}nost ugrad-we glave MIRV ({est slabijih bojnih glava snage od po 150 kT).

Ruska ratna podmornica je 27. septembra 2005. uspe{notestirala te rakete sa nuklearne podmornice ”Dmitri Donski“,klase Typhoon. Raketa je lansirana iz Belog mora i pala je naciq, na poligonu Kura, na poluostrvu Kam~atka. Prva podmor-nica te klase ”Jurij Dolgoruki“ porinuta je u brodogradili{tuu Severodvinsku 19. marta 2004, a o~ekuje se uvo|ewe u upo-trebu 2006, dok se druga, ”Aleksandar Nevski“, trenutno gradi.Predvi|a se gradwa 10–16 podmornica tog tipa, od kojih }esvaka nositi 12 raketa bulava. To pomalo razo~arava, budu}ida ruske podmornice klase Delta nose 16, Typhoon 20, a ame-ri~ke Ohio ~ak 24 interkontinentalne balisti~ke rakete. Me-|utim, finansije }e, ipak, imati posledwu re~, s obzirom narelativno velik broj planiranih jedinica.

Iako rakete topoq-M i bulava ne uvode potpuno nove teh-nologije, one predstavqaju izuzetno dobru kombinaciju postoje-}ih re{ewa. Naime, Amerikanci su krajem osamdesetih godinarazmatrali uvo|ewe sistema MGM-134A Midgetman, tako|e lan-siranog sa kamiona, ali se od toga odustalo u korist raketaLGM-118A Peacekeeper lansiranih iz silosa, dok se glava MARVnalazi na ~uvenim raketama sredweg dometa MGM-31C Pershing2 (koje se tako|e lansiraju sa kamiona), a ina~e su namewene zapreventivni udar protiv sovjetskih silosa. Topoq-M i bulava nepredstavqaju interkontinentalne balisti~ke rakete sa najve}omvatrenom mo}i, ali su po svojoj koncepciji sigurno najnapredni-je. Wihova mogu}nost prodora ne samo da uveliko prevazilazikonkurente ve} predstavqa veoma ozbiqnu prepreku ~ak i zaprotivbalisti~ka sredstva koja su danas u razvoju.

Sebastian BALO[

TEHNI^KE ODLIKE

Lansirna masa 47,2 t

Duìna 21,9 m

Pre~nik tela 1,9 m

Domet 10.500–11.000 km

Bojna glava MARV 550 kt

DIGITALNI UBICAAmeri~ke pomorske snage zatraìle su da F-35 Joint Strike Fig-

hter (JSF) bude vi{e nego obi~na zamena za Harrier avione. Ono {tonovi avion mora da ima jeste, pored ostalog, i oprema za ometawemobilnih telefona. Pomorske snage nameravaju da kupe preko 600JSF F-35 od proizvo|a~a, firme Lockheed Martin, a sa dràvnim uni-verzitetom Pen ugovorena je izrada studije o elektronskom ratova-wu.

Trenutno pomorske snage zavise od EA-6B Prowler aviona koji sustari vi{e od deset godina i koji }e trajati jo{ maksimalno desetgodina. Plan je da budu zameweni sa JSF F-35. Pored SAD i VelikeBritanije ra~una se i na interesovawe drugih kupaca. Taj avion bi-}e “digitalni ubica”, koji }e osim vrhunskog naoruàwa imati mo-

gu}nosti da ometa neprijateqsku komunikaciju ali i mobilne tele-fone. Wih u posledwe vreme teroristi sve vi{e koriste kao deto-natore u svojim akcijama.

Postoji i verovatno}a da pored JSF F-35 za elektronsko rato-vawe bude upotrebqen F/A-22 Raptor koji ista firma trenutno pro-izvodi za ameri~ko vazduhoplovstvo. Osim ometawa komunikacija,za elektronsko ratovawe potrebno je da se signali neprijateqskihradara poremete u toj meri da daju la`nu sliku realne situacije ada to ne bude prime}eno. Vrlo je verovatno da }e na B-52 bombar-derima uskoro biti dodata oprema i za elektronsko ratovawe.

Zahvaquju}i konstrukciji svog radara, JSF F-35 i pre instali-rawa specijalne opreme ima mogu}nost za neku vrstu elektronskogometawa. Osim za elektronsku borbu taj avion bi bio kori{}en iza elektronsku {pijunaù, ali i za formirawe elektronske komuni-kacione mreè, popularno nazvane “nebeski Internet”.

I. V.

BESPILOTNI HELIKOPTER .

Sa Novog Zelanda stiè vest da je jedna tamo{wa kompani-ja konstruisala helikopter bez qudske posade, nazvan Snark, savi{estrukom namenom i mnogim osobinama istim ili boqim odaviona.

Helikopter je sagra|en prete`no od stakloplastike i kevla-ra, {to ga ~ini lakim i brzim, dok mu specijalno konstruisanaelisa rotora obezbe|uje i vrlo nizak nivo buke. Kompanija kojaga proizvodi tvrdi da na daqini od 200 metara wegov motor nemoè da se ~uje.

Uglasti trup i specijalna boja ~ine ga gotovo nevidqivim zaradare, a po{to reciklira izduvne gasove te{ko se uo~ava i in-fracrvenim kamerama. Snark moè da nosi koristan teret do680 kilograma, brzinom od 280 kilometara na sat. Ovaj bespi-lotni helikopter ima i jednu neobi~nu osobinu – wegov motor ko-risti dizel gorivo, pa je kori{}ewe u borbenim uslovima mnogolak{e jer mu nije potrebno snabdevawe specijalnim benzinom.Kad mu je rezervoar pun moè da ostane u vazduhu ~ak 24 sata.Interesantno je da, iako nema pilota, Snark moè da ponese dvavojnika pod punom ratnom spremom.

(VOA)

ELEKTRONSKO RATOVAWE

63

15. februar 2006.64

Odnedavno je na trì{tu nastavak igre Codename Panzers – Codename Pan-zers Phase Two, koji nudi ne{to sasvim novo. Osim izuzetne grafike, u igrisu prvi put na{i partizani, sa trobojkom i petokrakom, a u jednoj od misi-ja pojavquje se i Tito. Nekima bi to ve} bilo dovoqno da se oprobaju saigrawem te strategije u realnom vremenu, ali odmah da upozorim sve po-tencijalne igra~e sa na{im partizanima moète da igrate tek kada zavr-

{ite dve prethodne kampawe. Na samom po~etku kampawe zapo~iwete borbu sa Italijanima, odnosno

sa wihovom armijom. Mesto de{avawa je severna Afrika i va{ prvi zadatakje da stignete na mesto pada va{eg aviona. Osim {to je potrebno da pa`qivopretraìte svaki deo mape na kojoj se, naravno, nalaze mnogobrojnije save-zni~ke snage, treba da motrite i na va{eg komandanta ”DeAngelisa“, koji morada ostane ìv do kraja misije. Kako budete odmicali sa igrom, sve vi{e }e uva{oj armiji biti zastupqeno nema~ko naoruàwe, a dobi}ete i ”Fon Grobe-la“ kao drugog komandanta. Va{e jedinice, ukqu~uju}i i komandante, uni{tava-ju}i neprijateqa sti~u iskustvo, odnosno, postaju ubojitije. Iako je kampawa saItalijanima i Nemcima iskqu~ivo vezana za ve} pomenutu severnu Afriku, go-tovo sve misije su veoma zanimqive i kako budete odmicali sa igrom, sve }evam biti teè da ispunite va{e zadatke.

Na najlak{em nivou igre, nakon zavr{etka misije, ponovo dobijate va{ejedinice koje su bile uni{tene, zajedno sa svim iskustvom koje su ”zaradile“ utoku misije. Naravno, nije nemogu}e zavr{iti igru ni na teèm nivou, ali dabiste stigli do partizana mora}ete poprili~no dugo da se borite. Nakon prvekampawe, koja ima 13 misija, po~iwe savezni~ka kampawa sa 12 misija. Prvihnekoliko misija sa saveznicima igrate u istom okruèwu (pesak, pesak, i ni-{ta drugo osim peska…), ali ubrzo po~iwe iskrcavawe na Siciliji i teren seu potpunosti mewa. Po{to je savezni~ka kampawa hronolo{ki nastavak, ima-}ete neprijatnost da se suo~ite sa tigrovima i ostalom nema~kom menaèrijomkoju niste imali prilike da koristite dok ste igrali prvu kampawu.

UVEK TRA@ENO NOVO ORU@JENo}ne borbe koje povremeno budete igrali ostavqaju nezaboravan

utisak. U svakoj od misija imate odre|enu pomo} artiqerijskog baraà ipodr{ku avijacije. Wihova upotreba ne uti~e na zavr{nu ocenu, koju dobi-jate na kraju svake misije, pa vam veoma toplo preporu~ujem da u potpuno-sti iskoristite svu dostupnu pomo}. Na svakih nekoliko misija moète dadokupqujete nove trupe. ”Novac“ za kupovinu se sti~e izvo|ewem primar-

Osim izuzetne grafike,

u “borbi” se prvi put

pojavquju na{i partizani,

sa trobojkom i petokrakom.

Nekima bi ve} to bilo

dovoqno da se oprobaju

sa tom strategijom u realnom

vremenu, ali – partizane

dobijate tek kada zavr{ite

dve prethodne kampawe.

U IGRI SUI PARTIZANI

NE[TO SASVIM NOVO – CODENAME PANZERS

PHASE TWO

SIMULACIJE

bro brinuti, jer kao i u prethodnim kampawama komandantmora da ostane ìv. U prvoj misiji treba da ubedite itali-jansku vojsku da se preda i da ukradete nema~ki avion kojim}e ”DeAngelis“ pobe}i. Na raspolagawu imate iskqu~ivo pe-{adiju, {to pretpostavqam nikoga i ne ~udi.

DESANT NA DRVAR

Slede}a misija je poznati ”Desant na Drvar“, gde Vuk i Ti-to sa {tabom moraju da preìve. Put za bekstvo vodi kroz pla-nine i rudnike, gde su neprijateqi brojniji. Na sre}u, pe{adijaje poput va{e. U ovoj misiji problem je {to nad Titom i {tabomnemate kontrolu, ve} wima upravqa kompjuter. Misija je osred-we teìne, naro~ito u odnosu na narednu, u kojoj osloba|ateBeograd. Nemate skoro ni{ta od vojske, a neprijateq ima i teh-niku i brojnost. Zadatak vam je da mobili{ete i naoruàte se-qake, te da zaustavite kolone nema~kih tenkova i artiqerije.Naravno, to nije kraj igre. Posledwa misija je zaustavqawe ne-ma~kog povla~ewa. Vuk sa svojom diverzantskom grupom mora daminira most. Ovde prvi i posledwi put u celoj igri komandujeteruskim jedinicama. Ruski tenkovi i artiqerija ne zaostaju zaratnom tehnikom protivni~ke strane, pa vam ne}e biti pretera-no te{ko da uspe{no zavr{ite ovu posledwu misiju, koja je ujed-no i kraj igre.

Prelepa grafika i vizuelni efekti imaju svoju cenu u har-dveru. Igra }e zapiwati na slabijim konfiguracijama, pa akonemate noviji kompjuter mora}ete da smawite kvalitet grafike.Muzika i zvuk su odli~ni, ali su re~enice koje izgovaraju parti-zani povremeno sasvim nestvarne. Neki od izraza koji su nor-malni u nekoj zapadnoj armiji apsolutno su neprimereni za par-tizane. Odli~na atmosfera garantuje mnogo sati igrawa, a kva-litet pokazuju i vrhunske ocene koje je igra dobila od renomi-ranih svetskih ~asopisa. Dodatne informacije potraìte nasajtu http://www.panzers.com.

Igor VASIQEVI]

65

nih, opcionih i tajnih zadataka. Primarni zadaci su uslov zazavr{etak misije, a ostali vam samo daju vi{e “presti`-poe-na”, za koje kupujete nove jedinice. Opcioni i tajni zadacivrlo su te{ki za otkrivawe, jer vam o wima niko ni{ta negovori. Obi~no su to neke skrivene neprijateqeve jedinicekoje treba da uni{tite, a one naj~e{}e nisu u blizini va{ihprimarnih zadataka.

U obe kampawe tenkovi su glavno oru`je koje }ete kori-stiti i obavezno kupite svaki novi model ~im se pojavi, iliva{e zamenite za boqe. Najve}i broj jedinica u va{oj armijije 25, od toga je do 10 oklopnih. U borbu nikako ne idite bezbar dva vozila za opravku i bar jednog sa dodatnom munici-jom. Nakon zavr{etka ”obaveznog dela programa“, tj. obe kam-pawe, moète kona~no da igrate sa partizanima.

Partizani imaju samo ~etiri misije koje pokrivaju peri-od od kapitulacije Italije do oslobo|ewa Beograda. U prvojmisije je potrebno da ”DeAngelisa“ dovedete ìvog do koman-danta Vuka (u ovoj kampawi to je ”Wolf“) i o wemu morate do-

POTREBNA KONFIGURACIJAZa igru je neophodan procesor na 1.3 GHz, 256 MB me-

morije, grafi~ka karta sa 64 MB i 3 GB prostora na harddisku. Preporuka za konfiguraciju na kojoj bi igra radilabez problema jeste procesor na 2 GHz, 512 MB memorije igrafi~ka karta sa 128 MB. Igra se distribui{e na DVD-u,pa je on obavezan.

15. februar 2006.66

KUL

TU

RA

A

VIMINACIJUM – ARHEOLO[KOBLA GO SRBIJE

Odmah iza Hrista, u prvoj deceniji prvog veka, Rimqani biraju oblast

nedaleko od u{}a Mlave u Dunav da tu postave svoj grad. Danas se u ataru selaKostolac, 12 kilometara od Poàrevca,

nalaze ostaci Viminacijuma – glavnog gradarimske provincije Gorwe Mezijei, zna~ajnog

rimskog vojnog logora u kome se nalazila legija VII Claudia.

rheolo{ka istraìvawa Viminacijuma, u prekidima, traju vi{eod jednog veka. Od svih legijskih logora koji su se nalazili nateritoriji nekada{weg Rimskog carstva, od [kotske do Irana iIraka, danas se samo dva nalaze na nenaseqenim prostorima:Karnuntum, nedaleko od Be~a, i Viminacijum. Ispod sloja

oranice Viminacijum je ìveo svoj podzemni ìvot skoro dve hiqadegodina. Zahvaquju}i timu vrsnih stru~waka kojim rukovodi dr Miomir Kora}, zahvaquju}i najmodernijim istraìva~kimmetodama i tehnikama, a i svom za arheologiju vi{e negoblagodetnom poloàju – uspavani grad polako ponovo izrawa napovr{inu zemqe, dovode}i savremenog ~oveka u nevericu predgraditeqskim, kulturnim i umetni~kim ume}ima ~oveka s po~etkavremena koje je do{lo posle Hrista.

Istorija kaè da je i car Trajan ovuda prolazio, Domicijan jetako|e bio ovde, Hadrijan je Viminacijumu dao gradski status, i on sepunim nazivom zove Viminacijum Elijum Hadrijanum, {to mu jeomogu}ilo i ~itav niz beneficija. Jo{ vi{i status pripisuje seKoloniji Viminacijum po~etkom 3. veka. Uop{te, razvoj Viminacijuma jetoliko dinami~an da ga kuga u vreme Marka Aurelija, sredinom 2. veka– nije spre~ila da se daqe razvija. Kasnije, kada je Rimsko carstvo uop{tem osipawu, kada kre}e inflacija, kada su emisije novca ~este,Viminacijum cveta i u 4. veku. Elitne rimske trupe su regrutovane satog prostora. Sve to govori koliko je bio vaàn grad koji od nedavnoponovo postaje ta~ka na karti – ovaj put arheolo{kih destinacija.

ISKOPAVAWA IZ VAZDUHAViminacijum odlikuje i najbogatija zbirka rimske keramike, koja

uglavnom poti~e iz Nekropole, Grada mrtvih. Od sredine osamdesetihu Viminacijumu je istraèno skoro 14 hiqada grobova, prona|eno je30 hiqada predmeta, 700 od srebra i zlata, a me|u wima se nalazi i

KADA NNEVIDQIVOPOSTANE VVIDQIVO

NESVAKIDA[WA TURISTI^KA DESTINACIJAArheolo{ki park Viminacijum napravqen je za samo nekoliko godina, ina~e je za sli~ne

rezultate ranije bilo potrebno vi{e decenija. Od 23. marta ove godine na pristani{teViminacijuma stiza}e 277 brodova. Prvih 12.000 do 15.000 turista sti}i }e vodom. Postojiideja da ih 2008. bude i 100.000, a ~eka ih nesvakida{wi kulturno-turisti~ki program – svojevrstan vremeplov. Posetioci }e mo}i da vide Mauzolej imperatora, zbirku fresaka kojepredstavqaju vrhunac kasnoanti~kog slikarstva, a deo te pri~e, oìvqen u kopijama srebrnog izlatnog nakita, predmeta, kerami~kih posuda – mo}i }e da priu{te i sebi. Ciq tima je da se naViminacijumu, jednom od najzna~ajnijih arheolo{kih lokaliteta u jugoisto~noj Evropi, {to preu~ine vidqivim rasko{ni anti~ki trgovi i hramovi, pozori{ta i hipodrom, kupatila, ulice igradske ~etvrti, i da se {to vernije, posle mnogo vekova, predstave na{oj i svetskoj javnosti.

vi{e desetina svetskih unikata. Tokom 2000. godine istraìvawasu se intenzivirala. Na{eg doma}ina gospodina Miomira Kora}apitali smo i kako je bilo mogu}e toliko ubrzati arheologiju,doskora jednu od sporijih nauka.

– Zvu~i pomalo neobi~no, ali iskopavawa su, uslovnore~eno, po~ela iz vazduha. Prvo smo leteli nad Viminacijumom,analizirali satelitske snimke, stereo-paro aerosnimke. RadaPavlovi} sa Rudarsko geolo{kog fakulteta nam je mnogo pomogla.Ona se bavi daqinskom detekcijom. Kupili smo i veliki brojaerosnimaka, odnosno stereo-parova razli~itih generacija, iz{ezdesetih, sedamdesetih, devedesetih, onda smo ih analizirali ipre nego {to smo uop{te po~eli da kopamo, analizom iz vazduha isa povr{ine tla ve} smo otkrili 21 krupan objekat pod zemqom.Posle letewa spustili smo se na zemqu, a onda smo ukqu~iligeoradare, gradiometre, tresmastere, GPS subsantimetarsketa~nosti... Dok su trajale pripreme za po~etak iskopavawapovremeno smo imali ose}aj da smo Hegelova deca. Jer Hegelodli~no obja{wava {ta je saznajno: Saznajno je nevidqivo u~initividqivim. Mi smo upravo to i uradili. Sada smo mogli prvi put davidimo {ta se nalazi u zemqi pre nego {to smo po~eli da kopamo.Arheolo{ka iskopavawa sveli smo na minimalnu zavisnost odinspiracije, intuicije, slu~aja... To je zaista veliki iskorak izintuitivne arheologije. Arheologija je i skupa i spora nauka. Zatosmo moja ekipa i ja postavili jasan ciq, a to je da u slede}ojdeceniji, bar u ovom delu Evrope, postanemo najzna~ajnijiarheolo{ki lokalitet. Zbog takvog ciqa morali smo dobro da seokrenemo levo i desno. Sasvim je jasno da nam Pompeja beì vi{eod trista godina, istraìvawa su po~ela 1675. godine. Nemci iEnglezi su ispred nas za oko 150 godina...

Kad ve} stvari tako stoje, zanimqivo je ~uti i za{to steizabrali da ciq postignete u slede}ih deset godina? – Ra~unica je jasna. Hajde da kolege iz Zapadne Evrope svake

godine dostignemo za deset godina, pa da im slede}e decenije malodi{emo za vrat. Zato smo, kada smo dobili novac za lokalitet, sveto podelili u dve kese. Jedna je namewena za sve ure|aje koji }e nampomo}i da skratimo vreme istraìvawa i brè i lak{e otkrijemoobjekte, drugom }emo finansirati pokrivawe i za{titu objekatakoje smo otkrili. Kada smo to uradili, odlu~ili smo se za varijantuda lokalitet okrenemo ka javnosti. Da postane svojevrstanarheolo{ki, kulturni proizvod. Da ovde dolaze doma}i i stranituristi, qudi koji vole tu posebnu vrstu putovawa u pro{lost, kojenudi arheolo{ko nalazi{te. Zarada ste~ena na taj na~in bila bizamajac da svake godine otkrijemo po jo{ jedan objekat. Time biputawa ka ciqu koji smo postavili bila na pravi na~in trasirana.

Koliko je objekata do sada otkriveno?– êtiri, ali su tri reprezentativna i oni su okosnica

~itave postavke na{e pri~e: Severna kapija vojnog logora, Anti~keterme i Carski mauzolej – koji je biser nad biserima. Ve} su namova tri objekta omogu}ila da se kolegama sa Zapada pribliìmoza osamdesetak godina, u nekim oblastima odmakli smo i korakdaqe. Viminacijum je model kako treba jedan arheolo{ki lokalitetda se razvija. Treba zaboraviti model po kome arheolozi kaospecifi~no, zatvoreno dru{tvo do|u na lokalitet, rade, a ondaodu, a iza wih sve to pokrije {a{. Setite se samo kako je u Gr~koj.

Svaki kamen je po ne~emu poznat. Turiste vode na izvor Dafnestepenicama do iznemoglosti, a onda se gore odu{eve prizorom.Dakle, svako je od nas pomalo dete, sa znatièqom iavanturisti~kim duhom. Zato mislim da arheolo{ki lokalitetitreba da dobiju svoje mesto. Oni imaju izuzetnu privla~nost, aliona nije dovoqno iskori{}ena. To su neke stvari koje smonastojali da promenimo.

Iako u isto vreme postoji i Singidunum, dana{wi Beograd,Rimqani biraju Viminacijum za prestonicu Mezije.– Rimqani su u dobrom smislu re~i bili birokratizovana

dràva, koja pa`qivo bira mesto na kome }e postaviti svojegradove. Strate{ki interesi su tu veoma va`ni, geografskipoloàj tako|e, iznenadi}ete se koliko je ekolo{ki aspekat biobitan. Viminacijum je na Dunavu, u Rimsko doba bukvalno na reci,Dunav se u me|uvremenu malo povukao, zale|e mu je rudonosno.Prolazi du` Morave, na istok prema Rumuniji, Dakiji, prema\erdapu, Ni{u, ~ine da Viminacijum bude ispresecan mreòmva`nih pravaca i puteva. Sve je to uticalo da ba{ Viminacijumbude glavni grad Mezije, a ne Singidunum, koji u to isto vremepostoji. Viminacijum je imao oko 30.000 stanovnika, {to nijemali broj za ono vreme. Sasvim bi odgovarao milionskom gradudanas. Legija je brojala oko {est hiqada vojnika, i u Viminacijumui u Singidunumu, ~ak se veruje da je i êtvrta flavija jedno vremebila u Viminacijumu, pa je tek kasnije preba~ena u Singidunum.

Severna kapija, Porta pretorija, jeste kapija kojom je gradizlazio na luku. – Iskopavawem smo do{li do vremena kada su Huni pro{li

ovim prostorima i razorili ve}inu gradova, ukqu~uju}i iViminacijum. Tu su jasni svodari, sa romboidnim elementima naunutra{woj gorwoj strani kapije. Zanimqivo je videti i kako jeizvedena tehni~ka voda iz logora, kakav je to sistem kanalizacijepostojao u to vreme, sa mreòm poplo~anih kanala, koji pokazujevisok stepen urbanizacije. To {to je do sada otkriveno je iz 5.veka, 441. godina. Pravi razvijeni Viminacijum je niè, na 4,70metara, do wega tek treba do}i.

Anti~ke terme, kupatila, jesu specifi~nost rimskog vremena.

67

skidamo naslage mla|ih vremena, {to je ponekad prili~no te{koza arheologe, jer nama je i 4. vek zna~ajan.

MISTERIJA IMPERATOROVE SMRTI

Mauzolej imperatora je do sada najzna~ajnije otkri}e. To}e biti i jedini objekat koji }e ve} u martu biti otvoren zajavnost. Oko tog otkri}a ispreden je i zanimqivarheolo{ki triler. O ~emu je re~? – Do sada je istraèno oko 13.500 grobova, siroma{nih,

bogatih, vojnika... To je bilo mogu}e izvesti jer je Viminacijum naotvorenom prostoru, nad ve}inom ostataka starih gradova nadvilisu se novi, i tu su ovako opse`na arheolo{ka iskopavawanemogu}a. Kada arheolog tokom ìvota istraì {ezdesetakgrobova, onda je on stekao sjajno iskustvo u svojoj profesiji. Mismo toliko grobova otkrivali dnevno. Ta ~iwenica nas jeosokolila, osetili smo se va`nim... A onda te Onaj odozgo pogledai {eretski upita: Je l’ zna{ sve o rimskim nekropolama? Mi,naravno, znamo sve... A onda On kaè: Kad ve} znate sve, evo vam iovo, razre{ite. I tu po~iwe muka. Pred nama je velika odaja, pet

KULTURA

68

– Taj prostor nikako nije sluìo samo za odràvawe higijene,mada mu je to osnovna namena, ve} i za poslovne razgovore. Zatose svaka terma sastoji iz vi{e delova, svojevrsnih separea, ukojima se mogla za{tititi poverqivost razgovora. Tu su bazeni sahladnom, toplom i mlakom vodom, svla~ionice, ~ak je i bibliotekana{la svoje mesto u kupatilu. Terme su bile neformalna sredi{tedru{tvenog ìvota u rimskim gradovima, tu se razgovaralo,pregovaralo i dogovaralo. Bile su besplatne.

Poznato je da su Rimqani oboàvali vodu. – Ritual ulaska u terme bio je specifi~an. Rimqanin se,

naravno, prvo svu~e, odloì togu, onda dolazi u prostor zapotparavawe, gde prvo zagreje svoje telo, a onda sa obli`weg~iviluka skine strigil, predmet nalik na srp sa zaobqenim, tupimse~ivom. Strigilom se skidao sloj prqav{tine sa tela, a onda setek spu{talo u vodu. Terme su impozantnih razmera, ukra{enemozaicima i freskama, sa fragmentima mermerne oplate. Sve usvemu, luksuzan prostor za uìvawe, kojim je car ~inio milostsvojim podanicima. Mu{karci i ène su se kupali zajedno, zastidqivije ène postojala su i odvojena kupatila – balnea. Termesu imale i zanimqivu arhitektonsku potku. Prvo su pravili pod,pa su se po wemu postavqali stubi}e, pa onda drugi nivo. Izvanobjekta su zidane posebne prostorije u kojima se loìlo. Topaovazduh je strujao kanalima, {to je predstavqalo pravo podnogrejawe pre 2.000 godina i ukazuje na visok civilizacijski nivo.

U nekim slojevima oti{li smo dubqe i ~ak na amforamana{li napis imp. Domitijani, {to zna~i da je ve} u vremeDomicijana, posledwe decenije prvog veka, kupatilo bilo uupotrebi. Kre}u}i ka starijim slojevima prinu|eni smo da

15. februar 2006.

puta pet metara je centralniprostor i u wemu je sahrawenaodre|ena osoba. Koja?Arheolo{ki smo znali dasmo u sredini tre}eg veka,generalno. Na{li smodvadesetak zlatnihpredmeta u okviru i okoevidentnog mauzoleja. Ugrobu pod svodom ublizini na{li smoostatke ènske osobe...Na{li smo dve zlatnemin|u{e, iako je jasnoda je grob pqa~kan jo{ uanti~ko doba. Ucentralnom grobu pokojnikje spaqen na licu mesta. Usvim ostalim grobovima sastrane su kameni blokovi saMauzoleja, koje su, o~igledno,iskoristili hri{}ani u kasnijem vremenu. Sve je ukazivalo na toda je re~ o izuzetno va`noj li~nosti. Konsultovali smo istorijskeizvore u poku{aju da saznamo ko je sve od zna~aja za Rimskuimperiju u to vreme i na tom prostoru mogao da se na|e. Znali smoda su se ovde organizovali carski lovovi. Situacija je slede}a.Anti~ki pisac Zosim, koji pi{e dva veka kasnije, ali korististarije izvore, kaè da su 250. godine Trajan Decije i wegov sinHerenijus Etruskus ratovali protiv Gota na dowem Dunavu. Vojskuim vodi general Trebunijan Gal. Uskoro Trajan Decije i wegov singinu u zasedi. Za hiqadu godina Rimske imperije nijedan rimskiimperator nije ubijen u zasedi. Kada se to dogodilo, Rim je bio u{oku. Mla|i sin Trajana Decija je u Rimu sa svojom majkom. To jeina~e ugledna porodica, koja vodi poreklo iz Panonije. Me|utim,iako otac mla|eg sina nije spremao za vojni~ku slu`bu, on postajewegov naslednik, po nagovoru majke. Hostilijan se, zajedno samajkom, upu}uje u Meziju i stiè u Viminacijum januara 251. godine.Konsoliduje trupe od Nema~ke do delte Dunava i u~vr{}uje vlast. Totako traje jedanaest meseci. Novembra iste godine ponovo jeRimskim carstvom prostrujala vest: Hostilijan je umro od kuge.

Da bismo sve to i potvrdili nau~nim ~iwenicama, arheolo{keostatke oba skeleta poslali smo u Institut za molekularnu genetikuu Sidneju – da utvrde nekoliko stvari. Pol, starost, uzrast, {to jeprirodno, ali su nas vi{e zanimali uzrok smrti, kuga ili ne, kao ipovezanost DNK mu{ke i ̀ enske osobe. Jer ~itavoj pri~i ton daje ipodatak da je i imperatorova majka umrla od kuge, a detektivskizaplet dolazi s ~iwenicom da je za imperatora postavqenTrebinijan Gal, ~ovek iz senke. Da li su arheolozi i detektivi, i dali smo posle skoro dve hiqade godina otkrili pozadinu jednogpoliti~kog ubistva, pokaza}e rezultati analize u Australiji.Postupak je dug, traje oko dve godine, a nedavno nam je stigla porukasa Instituta u kojoj potvr|uju da raspolaù sa originalnim anti~kimmaterijalom. Zanimqivo je da ista vrsta stroncijuma koji se nalaziu DNK qudi sa odre|enog podnebqa, postoji i u tlu.

NAJBOQE FRESKE KASNE ANTIKE– Neverovatno je {ta se to sa freskoslikarstvom dogodilo u

Viminacijumu. U svakom slu~aju, tu je mnogo godina pre Pikasa iliwemu sli~nih, umetnik toga vremena probio kanon. Kraj 3. i po~etak4. veka donosi novu energiju i novu misao u slikarstvo, koja }e punisjaj dobiti tek za hiqadu godina u Vizantiji. Portreti iz grobnicaViminacijuma poznati su samo slikaru i naru~iocu. Niko drugi, dona{eg otkri}a, ne zna da je slikar genijalan. Uskoro }emo pokrenutii zahtev da Viminacijum, upravo zbog svega o ~emu govorimo, bude podza{titom Uneska.

U jednoj od grobnica je naslikan verovatno najlep{i inajstarijih otkriveni Hristov monogram, ina~e je to znak koji seukazao Konstantinu pred bitku sa Maksencijem.

Govorimo o arheologiji. Jedan od wenih osnovnih pojmova jei arheolo{ka sonda. Kako biste nam je prestavili? – Zamislite da vam neko veè o~i, onda vas avionom

prebaci na neku udaqenu destinaciju, potom vas brodom prevezena neku drugu obalu, posle toga hodate sve sa povezom prekoo~iju i, na kraju, dovedu vas na neku nepoznatu destinaciju, skinuvam povez, iznad vas je komad neba, ispod kvadrat zemqe, a vitreba da pogodite gde ste. Sli~an je put arheologa kroz naslagevremena do istina koje treba iskopati – do saznawa, do otkri}a.

Dragana MARKOVI]

69

N

15. februar 2006.

Pi{e Milijan R. ANDRI]

Me|u srpskim narodom,sa ne ba{ zavidnom

”li~nom kartom“ u o~imaEvrope i sveta, Rajs je

na{ao svoju tre}udomovinu. Iz vlastitih

sredstava sagradio jeku}u na top~iderskojpadini, po ugledu na

seqa~ke domove iz[umadije. Voleo je

srpski narod a i narod wega.

e~uveni sadizam i varvarstvo prema srpskom stanovni{tvu Rajs je vi-deo u ve} davnoj odluci dvojne monarhije da uni{ti slobodarski srp-ski narod kao prepreku ka istoku, ali i u nevi|enoj propagandi u ne-ma~kim i austrougarskim medijima. Prema takvoj kampawi “omraèniSrbi bili su razbojnici puni gamadi, kraqoubice, {interi...” Kako sutvrdili, Srbi su svojim zarobqenicima odsecali nos i u{i, iskopava-

li o~i, {trojili ih, {to je, izme|u ostalog, austrougarske vojnike pretvara-lo u krvolo~ne zveri. Odgovornost za po~iwena nedela, kako je Rajs zakqu-~io, ne pada (samo) na obi~ne vojnike, “nego na wihove stare{ine koji nisuhteli da obuzdaju te nagone, nego su ih ~ak i raspirivali“.

NEÛVENA ZVERSTVAU svojim brojnim napisima u evropskim listovima, on se lavovski bo-

rio protiv laì i podmetawa protivnika; on, kao svedok sa fronta, izve-{tavao je o uni{tavawu gradova i pqa~kama vojnika “kulture“, kako ih jenazivao. Pi{u}i o poru{enom [apcu, konstatuje: “Bilans rada Austro-Ma|ara (do 25. septembra 1914) ovaj je: u [apcu je razoreno ili ozbiq-no o{te}eno 2.500 ku}a; oko 2.500 osoba izgubile su sve bombardovawemi pqa~kom; 1.500 gra|anskih osoba poginulo ili bilo odvedeno od neprija-teqa; 537 porodica nestalo je... Zverstva koja su izvr{ili austrougarskivojnici bila su ne~uvena. Tako su vojnici Franca Jozefa kupili sve ène idevojke: oko 2.000. Jedan deo wih bio je zatvoren pet dana u hotelu Evropa;ènama nije davano ni{ta drugo sem malo hleba i vode... Vojnici su ulazi-li u salu gde su spavale ènskiwe i odvodili su devojke. Jedan od vojnikauzimao ih je za noge, a drugi za glavu. Ako su vikale, zapu{ili su im ustamaramom... Oficiri su silovali devojke iza oltara“, isti~e Rajs.

FE

QT

ON

70

I TRE]A DOMOVINA

SA GORÎNOMDOKTOR

RODOLF AARÎBALD RRAJS I SSRPSKI NNAROD

1914 –1929 ((3)

Rajsova vila ”Dobro poqe“ u Top~ideru

sveta, Ar~ibald Rajs na{ao je svojutre}u domovinu. I posledwu, u kojoj jeostao jedanaest godina, sve do svojeprerane smrti.

SA DU@NOSTI SE POVUKAO RAZOÂRAN

O tom periodu wegovog ìvotanema mnogo pouzdanih podataka, osim{to zavetna kwiga ”ûjte Srbi“ ~inii refleksije na neke doga|aje i otkri-va wegovo reagovawe na wih, sa gor-~inom i nemalim razo~arewem. Pozavr{etku rata, nekoliko godina, na-stavio je svoju stru~nu afirmaciju izasnovao ”neku vrstu porodi~ne zajed-nice“, koju je sa~uvao do kraja ̀ ivota.Ve}i deo vremena, ipak, proveo je usvojevrsnom tre`wewu, obra~unima udokazivawu istine i, na kraju, razo-~aravaju}em povla~ewu.

Neposredno posle rata, u Kra-qevini Srba, Hrvata i Slovenacapreuzeo je dve va`ne obaveze. U Mi-nistarstvu inostranih poslova posta-vqen je za {efa novoformiranog Od-seka za dokumentaciju ratnih zlo~inai pripremawe dokumentacije za mi-rovne konferencije. Druga obavezabila mu je u Ministarstvu unutra{wih

dela – osnivawe moderne policijske {kole i upravqawe wome,{to je, bez sumwe, bilo priznawe za wegovu vrhunsku stru~nost.Zatim, u~estvovao je u sastavu na{e delegacije u mirovnim kon-ferencijama kao ekspert. Recimo, sa Bugarskom u jugosloven-skoj delegaciji (Milorad Vesi}, Slobodan Jovanovi} i KostaKumanudi u Nejiu, 1919). Rajs je, zapravo, sastavio spisak licakoje Bugarska treba da izru~i saveznicima radi su|ewa, ~imeje bio zadovoqan i smatrao da je pravda zadovoqena. Me|u-tim, to nije bio slu~aj i sa Rajsovim nastojawem da se osudezlo~ini Austro–Ma|ara i Nemaca, na{ta ukazuje i wegov tele-gram iz Beograda, koji je 5. decembra 1919. uputio jugosloven-skoj delegaciji u Parizu u kojem, uz ostalo, stoji: ”Telegrafskisam 20. i 25. novembra traìo od delegacije u Parizu obja-{wewa koja se odnose na ulogu me|usavezni~ke komisije za ko-ordinaciju lista i organizaciju me{ovitih sudova. Sve do da-

Na sli~an na~in, po zverstvimai pusto{ewu, opisuje doga|awa u Lo-znici, selu Lipolist, na drugim delo-vima fronta... Ilustruju}i zverstvaneprijateqa navodi re~i generala Ju-ri{i}a [turma: “...Na Krstu (u rejo-nu Loznice, op. aut.) na{ao sam gene-rala Pavla Juri{i}a [turma, ko-mandanta Tre}e armije. Poreklom izsaksonske Lu`nice, on je bio mladpruski potporu~nik za vreme rata1870... Govore}i mi o austrougarskimzverstvima i o nema~kim pokoqima uBelgiji, rekao mi je: Ja to ne razumem.Kad bi moji stari drugovi iz 1870.znali {ta rade wihovi sinovi i unu-ci, oni bi se prevrnuli u svom grobu”.Ina~e, general [turm (1848–1922)je poreklom Luì~ki Srbin, zasluànu ratovima Srbije od 1876. do 1918.godine.

Kraj rata i sve strahote koje jeimao srpski narod i wegova vojska ni-su zna~ili i zavr{etak plemenite mi-sije koje se prihvatio Rajs 1914. go-dine. Islednik i tuìlac ”u mu~eni-{tvu Srba“, ali i svedok wihovih po-beda i poraza ostao je i daqe ”na po-loàju“, kako bi posle rata pripre-mio i sredio dokumentaciju o ratnimuàsima za me|unarodne skupove mira i, dakako, optuìo zlo-~ince i zlo~ine nad srpskim narodom.

Balkan u o~ima Zapada, svakako i Srbija, mo`da ponaj-pre, bili su i pre Rajsovog dolaska ”divqi istok Evrope“, o ~e-mu su pisali mnogi namernici sagledavaju}i na{ prostor izrazli~itih uglova: pisci, putopisci, nau~nici, dràvnici, no-vinari, diplomate, vojni eksperti... O Srbima, “~uvarima ka-pije“, izme|u ostalih, pisali su i znameniti nema~ki novinar iistori~ar August Ludvig [lener (sara|ivao sa na{im piscemJovanom Raji}em i mitropolitom Stefanom Stratimirovi}em),potom, Herder, Hegel, Gete... S vremena na vreme, Francuzi supokazivali izvesne simpatije prema nama, primerice, za Ka-ra|or|a i hrabrost srpskih ustanika, mada je Napoleon pred-lagao Turcima da slome taj ”mali, nemirni narod“. Me|u ta-kvim narodom, sa ne ba{ zavidnom ”li~nom kartom“ u o~ima

71

@IVOT U USPOMENAMAO Rajsovom ìvotu u Beogradu, kad mu je od javnih slu`bi

preostala samo ekspertiza u Narodnoj banci, pisao je i jedannovinar iz @eneve 1921. godine. Pod naslovom “Mirnaegzistencija profesora Rajsa“ on pi{e: „Bio sam u posetiprofesoru R. A. Rajsu, nekada{wem profesoru kriminalis-tike Univerziteta u Lozani, koji sada stanuje u Top~ideru,kraj Beograda. Gospodin Rajs je podigao svoju ku}u iz sop-stvenih sredstava... O wemu brine jedan {vajcarski bra~nipar, koji predstavqa wegovu celokupnu poslugu. ProfesorRajs ìvi sasvim povu~eno u tom domu koji je nazvao ”Dobropoqe“, po lokalitetu na kojem se odigrala velika bitka pro-tiv germano-bugarskih armija, a u kojoj je on aktivno u~estvo-vao.

Tako je, eto, gospodin Rajs definitivno napustio [vaj-carsku, svoj profesorski poloàj, ~ak i svoje prijateqe i ne

namerava da se odrekne svog penzionerskog ìvota u okoliniBeograda. Po{to vi{e ne upravqa Policijskom {kolom kojuje osnovao u Beogradu ubrzo posle primirja, a koja je dalapove}i broj modernih policajaca... Gospodin Rajs, uostalom,ne àli zbog svog novog na~ina ìvota. On se iz grada vra}atramvajem, ne pose}uje nijedno mesto za zabavu i mirno pu{ilulu na terasi svoje vile. Ta wegova ku}a je pravi muzej saraznim odlikovawima i ratnim suvenirima. Gospodin Rajsìvi usred svojih uspomena, a kad oseti dosadu, nikad ne ot-putuje u Evropu, ~ak ni u svoj dragi grad Lozanu. On prostokrene da obi|e Makedoniju. Tamo jo{ na svom starom kowu, svernom karabinkom na ramenu... Tako jednostavno, bez pre-tenzija, ìvi nekada{wi profesor, u svojoj ku}ici naTop~iderskom brdu“.

Idili~na i, u stvari, tu`na pri~a.

Omladina iz ma~vanskog Prwavora na pomenu predRajsovim spomenikom u Top~iderskom parku

pe iliti Platon iz Srbije“, izgleda, ni-je shvatio da je ”izgubio imunitet“ rat-nog saborca Srba. Nastavio je da se iu miru bori protiv zloupotreba, mo-ralnih apsurda, formalne demokrati-je, krupnih li~nih interesa politi~a-ra... Jer, kako bi druga~ije od narodasrpskog, kome je beskrajno bio odan, za-vredio spomenik kao jedini stranac inaziv ”vojnik pravde i prava“.

Posle rata ìveo je, neko vreme, usobi~ku na Slaviji, a potom delioskromni stan sa svojim sekretarom Sa-vom Miki}em. Posle toga preselio se uskromnu ku}u kod Careve }uprije, natop~idersku padinu, koju su savremeni-ci nazvali po wegovom imenu (Rajsovapadina). Ku}a podse}a na {umadijskeseqa~ke domove, sa prozorima, pri~a-lo se, okrenutim prema Dobrom poqu,mestu odakle su srpski vojnici krenuliu proboj Solunskog fronta i povratak uotaxbinu.

U slede}em broju: Pa, ~ujte Srbi!

FEQTON

15. februar 2006.72

nas nisam uop{te primio odgovor koji mi je, me|utim, vrlo va-àn za nastavqawe mog rada“, konstatuje i u istom telegramupostavqa niz pitawa, o~igledno insistiraju}i da svi zlo~incinad srpskim narodom budu izvedeni pred sud i primereno ka-`weni. Ne{to sli~no kao danas! No, predsednik jugoslovenskedelegacije na pregovorima o miru (Pa{i}), ispostavi}e se, ni-je se slagao sa Rajsom, pa je 11. decembra Ministarstvu ino-stranih poslova u Beogradu uzvratio slede}i telegram: ”Na pi-tawe profesora Rajsa od 5. ovog meseca, odgovor. U ovom tre-nutku radi se samo o licima ~ije izdavawe traì}emo od Ne-ma~ke. Belgija traì}e wih oko 800, Francuska izme|u 500 i600, Italija oko 40. Mi smo do sada traìli samo dvojicu,Makenzena i Golvica. Boqe je vi{e i ne traìti bez velike po-trebe. Po{to je dvadeseti ovog meseca krajwi rok, molim po-tvrditi da mi traìmo samo dvojicu, u protivnom dostaviti barimena i osnov optu`be ostalih. Po prvom kuriru posla}u mate-rijal“.

VILA “DOBRO POQE”Da li je to bio po~etak u razlazu Rajsa i Pa{i}a? Rajsov

sekretar u Ministarstvu inostranih poslova (1919) Sava Mi-ki} potvrdio je Zdenku Leventalu, autoru Rajsove biografije”[vajcarac na Kajmak~alanu“, da su ba{ spiskovi ratnih zlo~i-na bili uzrok sukoba izme|u Pa{i}a i Rajsa. Prvi je, u stvari,umawivao odgovornost i broj izvr{ilaca zlo~ina, a drugi in-sistirao na dokazima i realnom stawu. Verovatno, definitiv-ni razlaz sa mo}nim Pa{i}em, po Miki}evom kazivawu, desiose na velikom elitnom balu u Beogradu, kada je stari Pa{i},odmeren i otmen, poku{ao pomirewe. ”Pre{ao je sam preko ce-le sale da bi stigao do Rajsa i onda mu pruìo ruku. Na op{tezaprepa{}ewe, Rajs mu je bez re~i okrenuo le|a“. Tako je, posvoj prilici, mo`da i svesno, proigrao mogu}nost da se izmirisa ~uvenim radikalskim vo|om i visokim uglednikom tada{weSrbije i, na neki na~in, izazvao protivnike protiv sebe.

Zbog ~ega je dolazio u sukob sa nekim mo}nicima u Kraqe-vini SHS odgovor se nalazi u wegovojkwizi zave{tewu ”ûjte Srbi“! Unajkra-}e, na ovom mestu, on se, u stvari, suko-bio sa politikom i delom dru{tva,shvatawima, moralnim i drugim vred-nostima koji su se ukorewivali u ruko-vodnoj eliti i zahvatali ostale slojeve.Mogao je da bude i druga~iji, da seopredeli za }utawe i mirniji, udobnijiìvot, ali to ve} ne bi bio Rajs – tra-ga~ za istinom, protivnik nepravde,gra|anski hrabar i beskompromisan.Zapravo, to ga je i dovelo u Srbiju po-~etkom velikog rata. Uostalom, svojestavove otvoreno je iznosio i u ratu iimao svoje mi{qewe o narodnim posla-nicima. U Solunskom procesu stavio sena stranu grupe oficira, tzv. zavereni-ka, sa Dragutinom Dimitrijevi}em Api-som na ~elu, koji su (1917) osu|eni zazaveru protiv dinastije i dràve i uSolunu osu|eni i pogubqeni. Smatraoje da su i pogubqeni oficiri `rtve po-liti~kih intriga, takore}i ve~itih naovim prostorima, zarad vlasti. No,”duhovni mostobran slobodarske Evro-

PISMO GENERALA SARAJAGeneral Saraj, komandant savezni~kih armija u Solunu,

oven~an slavom, ali zbog svojih politi~kih pogleda slabonagra|eni vojskovo|a, pisao je Rajsu 8. aprila 1924:“Po{tovani gospodine, primio sam Va{ novi rad o akcija-ma i nedelima komitaxija (pripadnici bugarskih oruànihgrupacija – op. aut) na kome Vam zahvaqujem. Vi nastavqatedelo moralnog ozdravqewa i ispravqawa, na kojem steradili jo{ za vreme na{eg zajedni~kog boravka u Solunu. JaVam na tome mogu samo da ~estitam. Dopustite mi, tako|e, daVas uverim kako me je duboko dirnuo Va{ tako hrabri ~lanako mojoj ulozi na Istoku. Za{to ̀ elite da Srbi ne zaborave?Ranije nego oni, ve} pre mnogo godina, Francuzi su èlelida zaborave. Pre no {to ~ovek umre, treba da nau~i da budemrtav. Molim Vas, verujte da Vas se se}am sa mnogo simpati-ja. Saraj“.

NA NAJOPASNIJIM MESTIMA“On je na{ stari poznanik i veliki prijateq jo{ iz

1914. i 1915. godine, kada je pratio na{e operacije u Sr-biji i kada je pred civilizovani svet izneo kako na{e pobe-de, tako i poznata austro-ma|arska zverstva. Istu ovu uloguproduìo je g. Rajs i na Makedonskom frontu. Neumoran usvojim obilascima trupa, on je, ne {tede}i se, odlazio nafront ~im je bila u izgledu kakva akcija i uvek je i{ao nanajinteresantnija i najopasnija mesta... Po povratku sfronta on je slao izve{taje u vidu pisama nekolikim stran-im neutralnim listovima... odakle su ona pre{tampavana ipo drugim evropskim novinama. U svojim dopisima g. Rajs netretira ni strate{ka ni takti~ka pitawa. On se uop{te ni-je ni bavio razmatrawem ove vrste. Sva wegova pa`wa jebila skoncentrisana na psiholo{ku studiju na{ih koman-danata, na{ih vojnika i na{ega naroda – na ocrtavawe po-jedinih momenata iz borbe i van we; na unutra{wi ìvot tevojske i na slikawe detaqa toga ìvota“.

Urna sa Rajsovim srcem, 1929.

Pripremio Radovan POPOVI]

Otvarawe Vojnog muzeja1946. godine

24. februar 1920.Adolf Hitler u Minhenu objavquje program Nacionalsocijali-sti~ke stranke.25. februar 1974.Narodna skup{tina SR Srbije izglasala Ustav SR Srbije. Me-|utim, status, prava i du`nosti autonomnih pokrajina reguli-sani su Saveznim ustavom, tako da Srbija nije bila u prilicida odre|uje wihov poloàj, iako su, formalno, one bile u we-nom sastavu.28. februar 1877.Zakqu~en mir izme|u Srbije i Turske na kraju Prvog srpsko-turskog rata (1876–1877).28. februar 1953. Potpisan Ankarski ugovor izme|u Turske, Gr~ke i Jugoslavije,koji je predstavqao {iroku osnovu za razvoj i ja~awe pune sa-radwe izme|u tri zemqe na politi~kom, vojnom, kulturnom iekonomskom planu. Sporazumu je prethodila normalizacija od-nosa izme|u Gr~ke i Jugoslavije januara 1951, te bojazan Gr~kei Turske od mogu}e sovjetske agresije. Nakon prijema Gr~ke iTurske u Severnoatlantski savez, januara 1952, dve vlade suuvidele i potrebu ja~awa odbrambenih veza sa Jugoslavijom,koja je tada bila u sukobu sa Isto~nim blokom, a ostvarivalasaradwu sa zemqama tog saveza.28. februar 1994.Vazduhoplovi Severnoatlantskog saveza oborili ~etiri avio-na koji su prekr{ili zonu zabrane letova iznad Bosne i Herce-govine. Bilo je to prvo ratno angaòvawe koje je Nato ikadpreduzeo.

Pripremio Miqan MILKI]

16. februar 1933.U @enevi potpisan Pakt o organizaciji Male Antante izme|uKraqevine Jugoslavije, Kraqevine Rumunije i Republike ê-{ke. Pakt je formiran radi ja~awa odbrambene snage tih ze-maqa, a inicirali su ga doga|aji u Podunavqu, italijanske ak-tivnosti u regionu, saradwa Ma|arske sa Rimom i Berlinom idobijawe prava Nema~ke da se naoruàva. 20. februar 1944.Saveznici zapo~eli operaciju nazvanu ”Argument”, koja je pred-uzeta sa ciqem da se uni{ti nema~ka vazduhoplovna industri-ja. U britansko-ameri~koj operaciji prvi put je primewen ”dvo-struki udar”: ciqeve koje su no}u napadali Britanci, dawu biponovo napali ameri~ki bombarderi. 21. februar 1945.Predsedni{tvo AVNOJ-a uputilo direktivno pismo Antifa{i-sti~kom ve}u narodnog oslobo|ewa Sanxaka, u kome se naja-vquje kona~no re{ewe statusa te oblasti. U pismu je istaknutapotreba ”hitnog re{ewa pitawa Sanxaka u na{oj federalnojzajednici”. Kao osnova za re{ewe statusa Sanxaka uzeta jegranica izme|u Srbije i Crne Gore iz 1912. godine i naloè-no da AVNO Sanxaka donese odluku kojom se delovi Sanxakavra}aju Srbiji, odnosno Crnoj Gori.21. februar 1974. Savezna skup{tina, posle {estomese~ne javne rasprave, usvo-jila Ustav SFRJ. U ustavnim aktima savezna dràva je defini-sana kao dràvna zajednica dobrovoqno ujediwenih naroda iwihovih republika, kao i autonomnih pokrajina (Vojvodine iKosova) koje su u sastavu Srbije. Veliki stepen samostalnostikonstitutivnih ~inilaca federacije u su{tini je zna~io da sesuverena vlast nalazi u republikama i pokrajinama, a ne u fe-deraciji.

KAL E NDAR

FOTOAL BUM

VREMEPLOV

73

74

RIZNICA

15. februar 2006.

KARABIN HAJDUK

Veqko Petrovi}je od ~oban~eta urodnom Lenovcu,te hajduka u ~etiStanoja Glava{apo~etkom Prvog

srpskog ustanka, ubrojnim bojevima stasavao do vojvode– prvo Bawskog, a potom i Negotinskog.

Po prirodi nemirnog duha, ~estoje mewao ~ete i stare{ine, sve do1807. godine, kada je zapo~eo svojepravo vite{ko vojevawe. Formalno jeod Sovjeta i Kara|or|a traìo odo-brewe da pobuni rodnu Crnu Reku. Uprvom ve}em okr{aju sa Turcima, u seluPodgorcu, zadobio je veliki ratni plen,koji je razdelio svojim momcima, a deoposlao Sovjetu za narodnu kasu. Tad je ukuli Osman-age, pored bogatog ruha ioru`ja, zaplenio i ~uvenog kowa Ku{qa.

Posle tog ratnog podviga progla-sio je sebe “gospodarom”, izjedna~iv-{i se sa stare{inama ustani~kog vr-ha. Vuk S. Karaxi} je zabeleìo “daod tad Veqko postade kod svojih moma-ka gospodar, kod Sovjeta i Crnog \or-|a hrabri vojvoda, a kod Turaka stra-{ni neprijateq”.

Posle pobede nad Turcima na Var-varinskom poqu 1810. godine, kada je irawen, odlikovan je ruskom medaqomza hrabrost. Wegov pobratim Vuk Ka-raxi} ostavio nam je najpoeti~niji za-pis o wemu: “Po srcu i telesnom juna-{tvu, bio je prvi, ne samo u Srbiji, ne-go se slobodno moè re}i i u cijeloj Je-vropi svoga svuda ratnoga vremena. Uvrijeme Ahila i Milo{a Obili}a onbi zaista wihov drug bio, a u wegovovrijeme Bog zna bi li se oni mogli swim usporediti”.

Koliko je bio dobar junak u bojevi-ma, toliko je u predasima izme|u wih ̀ i-votne radosti nalazio u pesmi i muzici.Hroni~ari su zabeleìli da se BabaFinka – kula gde se najradije odmarao“quqala od veseqa kojim Veqko zapo~i-wa{e megdane“.

U “tri svoja dobra”, od kojih se ni-je odvajao, ubrajao je kowa, oru`je i ̂ u-

~uk-Stanu – mladu de-vojku koja je, za raz-liku od prve suprugeMarije (sestre Sta-noja Glava{a), pri-stajala da wega i we-gove momke prati i

sluì i u boju i u vesequ. Hajduk Veqko Petrovi} ostao je za-

pam}en po izjavi “Glavu dajem, Krajinune dajem”, ali je, brane}i opsednuti Ne-gotin, u leto 1813. godine, izgubio obo-je. Tajno je sahrawen kod negotinske cr-kve.

U Vojnom muzeju se ~uva 11 prime-raka wegovog oru`ja (kubura, vi{e pu-{aka, jatagan), otkupqenog ili putempoklowenog. Me|u wima su i Ku{qoveuzengije i no` û~uk-Stane, koji je, su-de}i po ugraviranim inicijalima nase~ivu, ili dar ili ratni plen. Koricenoà i wegova dr{ka obloèni su sre-brnim iskucanim okovima, najlep{imzanatskim radom tog vremena. Veqkovkarabin-kremewa~ spada tako|e u vre-dan primerak te “zbirke” wegovog li~-nog oru`ja.

An|elija RADOVI]

VEQKA PPETROVI]A

NO@ ÛÛK-SSTANE

75

VERSKI PPRAZNICI15–28. februar

Pravoslavni16. februar – Sveti Simeon i Ana, SvetiJakov, Arhiepiskop Srpski21. februar – Sveti Sava Drugi Srpski23. februar – Sveti sve{tenomu~enik

Haralampije24. februar – Sveti velikomu~enik \or|e

Kratovac25. februar – Zadu{nice26. februar – Sveti Simeon Miroto~ivi

Rimokatoli~ki28. februar – Poklade

Stefan Ne-mawa, velikivladalac srp-skog naroda,ujediniteq srp-skih zemaqa,tvorac neza-visne srpskedràve, bra-niteq pravo-slavqa, pro-goniteq jere-si. Kada jeutvrdio srpskudràvu i verupravoslavnu,

po primeru svoga sina Save, primi mona{ki ~in umanastiru Studenici 1195. godine i dobija ime Si-meon. U Svetu Goru do{ao je 1197. godine, najpre umanastir Vatoped, gde je dane i no}i provodio u mo-litvama. Kasnije je sagradio manastir Hilandar ukome je poìveo osam meseci. Upokojio se 13. fe-bruara 1200 godine.

A

DUHOVNOST

RAZMI[QAWA O STVARIMA OBI^NIM

BEZBO@NI[TVOko Va{ Bog postoji, pokaìte nam ga! Gde je on? Gde stanuje?Gde je Wegovo mesto? Nigde! Ni jedan mikroskop ga nije ot-krio. Ni iz jednog teleskopa se ne da videti. Nije li zato bo-qe prekinuti sli~ne brbqarije?”Na ovako izazovno pitawe treba neizostavno dati odgovor

– odgovor jednostavan, jasan, nau~an i ta~an. Dovoqno dugo smooklevali.

Gde se nalazi na{ Bog?... Ako pod tim “gde” pretpostavimoodre|eno mesto u prostoru, onda se On ne nalazi nigde. Ali, vi,gospodo bezbo`nici, morate, tim pre, da priznate postojawe re-alnosti kojima se bavi i pozitivna nauka, ali koje u prostoru nezauzimaju mesto. To su predmeti bez “gde”, bez rezidencije, bezmesta prebivawa i stanovawa; primeniti na wih mikroskop i te-leskop, atomsku energiju i hemijsku formulu besmisleno je; aliwima se, ne mawe, bave ~itavi univerziteti. Poku{ajte, gospodo,sa va{im “gde”, da se obratite pravnicima (upravo tako: krozmikroskop vaqa gledati kupoprodaju, ugovore o najamnini, pravona odabir); ili, poku{ajte da dobijete savet od matemati~ara (naprimer: “Gde se nalazi mesto diferencijala ili ~iste veli~ine uprostoru?); obratite se psiholozima i pitajte ih za ta~nu teìnudu{e, namu~ite logi~ara pitawem moè li se kroz teleskop vide-ti pojam. Rezultat tog va{eg poku{aja za vas moè biti samo po-sti|e, a za svakog drugog – besmislica. Dakle, prekinite svoje br-bqawe o “gde”!

I spasavajte se, gospodo moja! Promenite {to pre svoje neo-prezno pitawe. A, tako? Imate boqe pitawe: pitate ne proisti~eli poznawe Gospoda iz odre|enog iskustva, i da li je to iskustvodostupno svima?

Da, naravno, takvo iskustvo postoji; i, kao o svakom isku-stvu, o wemu se treba starati i razvijati ga. Zato je ono nedo-stupno svima. Ba{ kao u nauci i umetnosti: tri, ~etiri, pet godi-na zaredom vaqa slu{alac visoke {kole da se stara o svojoj ve-{tini i da je razvija kako bi pone{to pravilno primio i razu-meo; a vi biste sad, odmah, da sudite o Bogu? Ko vas je nau~ioprevratni~kome mi{qewu, ko vas je nau~io da snagom prosu|iva-wa ovladava svaki ~ovek? Ko je taj koji zna sve? Ko se ose}a usvakoj oblasti kao kod ku}e? Moraju u~iti i truditi se jedan li-mar i jedan ~izmar, a vi biste u toj, najdubqoj i najprefiwenijoj,obalsti duha hteli odmah s neba pa u rebra?!

Kakav je to nauk? Morao bih odmah da vas uvedem u predso-baqe; gde }u vas i napustiti, jer upravo tamo po~iwu samostalanìvot i promisao; tamo treba predati samoga sebe, otvoriti {i-rom svoje srce, otvoriti duhovno oko, osetiti, usvajati, osvajati,graditeqski stvarati... Tamo je neophodno starati se o svojoj du-{i i pro~i{}avati je.

To iskustvo otpo~iwe od qubavi. Ko wome ne ovlada, ko pro-poveda jedino mr`wu, taj ostaje pred vratima. Me|utim, qubavmora da bude istinska, du{evna i iskrena; ovde ne pomaè mlakolicemerje. Ta qubav mora da ima dodira sa karakterom, istin-skim, nepodeqenim karakterom, sa usavr{ewem; u svemu – u pri-rodi, u umetnosti, u odnosima ~oveka sa ~ovekom, u nauci, soci-jalnom poretku. Tamo gde se ukr{taju qubav i karakter, gde qubavprema savr{enstvu postaje plamen, tamo po~iwe religiozno is-kustvo, tamo se ~ovek nahodi u zra~ewu Gospodwem, tamo on smeda pre|e iz predsobqa u unutra{we odaje spokoja. I nije nam do-zvoqeno da mu otkrijemo ono {to }e morati da proìvi u wemu.

Ako to ne èlite, gospodo, onda idite svojim putem; ali bu-dite barem toliko korektni da ne sudite o onome ~emu niste do-rasli. Ina~e }e vas opet posti}i stid!

Ivan A. IQINIz kwige ”Pred buktavim zagonetkama Gospodwim”,

Svetigora, Cetiwe, 2001.

SVETI SIMEON MIROTOÎVI

ZADU[NICEZa umrle hri{}ane, sem opela u trenutku po-

greba ili sahrane, uobi~ajene su slede}e molitve:molitva ili pomen u tre}i dan, zatim u deveti dan, u~etrdeseti dan parastos i godi{wi parastos. Za pa-rastos se pripremaju kuvano ìto, sve}e i med. Na-ravno, molitve se ~ine u dane koje je Crkva ustano-vila za umrle, a to su: subota kao dan umrlih, Mi-hoqske zadu{nice (8. oktobar, pred Mihoqdan), Mi-trovske zadu{nice (subota pred Sv. Dimitrija, po~e-tak meseca novembra). Zadu{nice u mesopusnu subo-tu (pred Veliki post), Duhovske zadu{nice (subotapred Duhove), a pre toga Pobusani ponedeqak (pone-deqak Tomine nedeqe).

76

JELENA LOLOVI], NAJBOQA SKIJA[ICA SCG

SPORT

Skijawe je jedan odnajteìh sportova kojimase bave ène, jer zahtevada se ve}i deo godineprovede na gle~erima,bilo zbog priprema ilitakmi~ewa. To zna~i da,ukoliko niste[vajcarkiwa,Austrijanka iliItalijanka, morate bitispremni da bar dvestadana u godini budetedaleko od ku}e, porodice i prijateqa. O fizi~kim naporima dai ne govorimo. To je cenakoju pla}a na{a jedinapredstavnica u alpskomskijawu na predstoje}imOlimpijskim igrama, kojoj su se napori, mereno uspesima, ipak, isplatili.

Sredinom januara predstavnici Olimpijskog komiteta Srbije i Crne Go-re i kompanije “Fiteks” potpisali su sponzorski ugovor, na osnovu kogareprezentativci Srbije i Crne Gore na Zimskim olimpijskim igrama uTorinu nose opremu marke “Robe di Kappa”. Na{u zemqu na toj sportskojmanifestaciji predstavqa}e: dva predstavnika u nordijskom tr~awu –Branka Kuzeqevi} i Aleksandar Milenkovi}, jedan u umetni~kom kliza-wu - Trifun @ivanovi}, u alpskom skijawu @elimir Vukovi} i MarijaTrm~i} i na{a sagovornica Jelena Lolovi}, od koje se najvi{e o~ekujena Zimskoj olimpijadi.Iako je u Beogradu bila samo nakratko, Jelena je na{la vremena da, iz-

me|u potpisivawa dva ugovora, do|e u na{u redakciju. Tu priliku iskoristilismo da saznamo kako teku pripreme za Olimpijadu i jo{ pone{to o woj. Ina-~e, Jelena je za Olimpijadu izborila normu A u svih pet alpskih disciplina:slalomu, veleslalomu, kombinaciji, spustu i superveleslalomu, pri ~emu naj-vi{e o~ekuje od superveleslaloma.

Jelena je sa Pala, gde joj danas ìve majka i brat. Tamo je zavr{ilaosnovnu i sredwu {kolu i upisala engleski jezik na isturenom odeqewu beo-gradskog Filolo{kog fakulteta.

– Kod nas na Palama je uobi~ajeno da se na skije stane u ranom detiw-stvu i da se vikendi porodi~no provode na Jahorini. Tako sam i ja po~ela daskijam kada sam imala pet godina, a ve} sa devet po~ela sam da se takmi~im.Za to je zasluàn moj stariji brat Branislav, nekada juniorski reprezentati-vac Jugoslavije u skijawu, koji je kasnije prestao da se takmi~i i posvetio sezavr{avawu Vojne akademije u Beogradu. Danas je oficir Vojske RepublikeSrpske, odnosno Bosne i Hercegovine – prise}a se Jelena svojih po~etaka.

Prvi klub u kome je trenirala bio je ”Romanija”, da bi posle izbijawarata u Bosni sa Pala pre{la u Beograd, gde je postala, i ostala, ~lan ”ûka-ri~kog”. Prvo veliko takmi~ewe na kome je u~estvovala bilo je 1999. godine,kada je skijala u Evropskom kupu. Ubrzo je postala prvak Balkana i vi{estru-ki prvak dràve u slalomu i veleslalomu, a najve}i uspeh u istoriji na{egskijawa postigla je na zimskoj Univerzijadi u Insbruku po~etkom 2005. godi-

CENAUSPEHA

15. februar 2006.

rang-listi. Sam redni broj ne zvu~i impresivno, ali ako se znada lista broji vi{e od tri hiqade takmi~ara, onda se taj pla-sman mogao smatrati uspehom.

Iako je Jelena i sama svesna da profesionalno bavqewesportom donosi neo~ekivane padove onda kada ti se ~ini da ide{na sigurno, i dobitke kada ih najmawe o~ekuje{, ponekad emocijeprorade. U jednom takvom trenutku Jelena je izjavila da }e, uko-liko ne postigne zna~ajniji rezultat u Torinu, prestati da se ak-tivno bavi skijawem. Pitamo je da li je zaista tako mislila.

– Tokom ~itave godine ja sam na putu, na treninzima ili tak-mi~ewima, tako da slobodnog vremena gotovo i nemam. Ono malovremena izme|u pripremnog i takmi~arskog perioda koristim zau~ewe, pa je normalno da u pojedinim trenucima pomislim da,ako se toliki trud ne bude video u rezultatima, onda ~emu sve to.

Na sre}u, to su samo trenutne misli. A da Jelena, ipak, pro-nalazi dovoqno vremena za sebe i svoje obrazovawe potvr|uje ~i-wenica da govori dva jezika i da joj je do zavr{etka studija osta-lo jo{ samo pola ispita. Uz to, ona oboàva sport, posebno te-nis, fudbal i odbojku (poloìla je i ispit za odbojka{kog sudiju).Kada je re~ o skija{koj disciplini koju najvi{e voli, kaè da je toveleslalom: “Tada osetim za{to volim skijawe, mada sam posled-

wih godina otkrila brzediscipline u kojima ta-ko|e uìvam”.

[ef Jeleninogstru~nog {taba je Du{ko[ipeti}, a trener Mi-lan Boì}, koji se tre-nutno nalazi na civil-nom odsluèwu vojnogroka i, kako od wega sa-znajemo, koji bi trebaloda Vojsku Srbije i CrneGore predstavqa naSvetskom vojnom prven-stvu u skijawu u [vaj-carskoj krajem marta.

Na rastanku poè-leli smo Jeleni {to bo-qi plasman kao i ono{to je sama sebi poèle-la: da ostane nepovre|e-na i da dobro skija jer –rezultati }e onda i samido}i.

Sawa SAVI]

77

ne. Tada je osvojila zlatnumedaqu u spustu i dve sre-brne, u veleslalomu i su-perveleslalomu. Tek su tirezultati probudili na{ujavnost i skrenuli pa`wuna talentovanu skija{icu,iako je Jelena jo{ 2003.godine na Univerzijadi uitalijanskom Trevizu osvo-jila bronzanu medaqu u ve-leslalomu, a u~estvovalaje i 2002. godine na Olim-pijskim igrama u Solt LejkSitiju, kada je zauzela ~e-trdeseto mesto u velesla-lomu. Drugim re~ima, u na-{oj zemqi je veoma te{koprofesionalno se bavitiskijawem, naro~ito kada seima u vidu da je to veomaskup sport, u kome je za po-stizawe zna~ajnijih rezul-tata neophodno ve}i deogodine provesti na snegu.

– Za profesionalnobavqewe skijawem u Srbi-ji ne postoje uslovi. Mo-`da su oni dovoqni za mla-|e kategorije, ali za ne{tovi{e potrebno je pripre-me sprovesti uglavnom u[vajcarskoj i Austriji.Naravno, to je veoma sku-po, a novac je danas te{ko

nabaviti, posebno za individualne, pa jo{ i zimske sportove. Jasam u po~etku trenirala sa Reprezentacijom. Kako su u to vremerezultati izostajali, odlu~ila sam da nastavim sa treninzima ukampu Svetske univerzitetske organizacije (FIS). Tada sam po~elai da osvajam bodove i ubrzo stigla me|u prvih petsto na svetskoj

EKSKLUZIVNO ZA ODBRANU IZ ITALIJENeposredno pred po~etak zvani~ne ceremonije ot-

varawa Zimskih olimpijskih igara Jelena Lolovi}, koja }ena stadionu Komunale u Torinu nositi zastavu na{e zemqe,ekskluzivno za ”Odbranu“ kaè:

”Ju~e sam stigla u olimpijsko selo u Sestrijere. Pretoga bila sam par dana na moru po{to mi je, posle naporneturneje po [vajcarskoj, Francuskoj i Nema~koj, bioneophodan odmor. Prvi zvani~ni trenig spusta ima}u 12.februara da bi 15. startovala u San Sizariu. Tamo }u setakmi~iti i 17. februara u kombinaciji i 19. u superve-leslalomu dok }u 22. startovati u slalomu u Sestrijereu, a24. }u nastupiti u veleslalomu.

Mislim da sam u dosta dobroj formi, ali ne o~ekujemmedaqe. Nadam se samo da }u skijati najboqe {to znam ida }u na kraju biti zadovoqna.“

78 15. februar 2006.

U VAQEVU ODR@ANATRADICIONALNA SPORTSKA MANIFESTACIJA

SVETOSAVSKAATLETSKA TRKA

Na sam dan Svetog Save u Vaqevu je osmi put zaredom odr-àna Svetosavska atletska trka pod pokroviteqstvom Ministar-stva vera Republike Srbije, a u organizaciji Skup{tine op{tineVaqevo, Atletskog kluba “Metalac” iz Vaqeva i Vaqevske moto-rizovane brigade. Po~etak trke ozna~io je predsednik Op{tineVaqevo Jovan Tomi}, ovoga puta u ulozi predsednika Organiza-cionog odbora trke.

Takmi~ewe se odvijalo na ulicama Vaqeva, a u wemu je u~e-stvovalo vi{e od petsto takmi~ara, ~lanova atletskih klubova izvi{e gradova Srbije i Crne Gore, Republike Srpske, Bugarske iMa|arske, te pripadnici Vojske SCG i MUP-a Republike Srbije.

U zavisnosti od uzrasta, takmi~ari su, u odvojenoj konkuren-ciji, odmerili svoje snage na stazama duìne 200, 800, 2.000,3.000 i 5.000 metara, kao i veterani starosti preko 40 godina irekreativci koji su se takmi~ili na stazi duìne 2.000 metara.

U trci seniora na 5.000 metara pobedio je Mirko Petro-vi} iz AK “Uìce” iz Uìca, a najuspe{nija seniorka bila je Va-qevka Ana Suboti} iz AK “Javor” iz Ivawice.

Me|u pripadnicima Vojske SCG najboqi je bio poru~nik pi-lot Dejan Popovi} sa Aerodroma “La|evci” dok je, na istoj staziod 2.000 metara, u konkurenciji pripadnika MUP-a pobedio Ne-boj{a Milenkovi} iz sastava Protivpoàrne policije SUP-a Ki-kinda.

Promoter Svetosavske trke bila je na{a legendarna atle-ti~arka Sneàna Pajki}, a glavni sudija atletski as Frawo Mi-hali}.

D. STANOJEVI]

ODR@AN 39. ”BELI KROS”

NAJBOQI SENIORIODBRANILI TITULE

Tradicionalna beogradska sportska manifestacija “Belikros” odràna je 39. put posledwe nedeqe januara u Ko{utwaku.Organizatori manifestacije bili su, kao i svake godine, Atlet-ski klub ”21. maj“ iz Beograda i Skup{tina op{tine Rakovica,uz podr{ku brojnih sponzora.

U konkurenciji seniora pobedio je Moldavac Jaroslav Mu-{inski, dok je najboqa seniorka bila Azra Eminovi} iz NovogPazara. Oboje su, u stvari, odbranili titule, po{to su trijum-fovali i na pro{logodi{wem ”Belom krosu“.

U ”Trci vojnika i policajaca“ na 1.000 metara, koja je bilaprva na takmi~arskom programu, pobedio je predstavnik Ministar-stva unutra{wih poslova Neboj{a Milenkovi} iz Kikinde. Drugi jena ciq stigao poru~nik, pilot vojnog helikoptera Dejan Popovi},dok je tre}e mesto zauzeo student Vojne akademije Nikola Simovi}.

Od 27 ~lanova ekipe VSCG, wih 25 se takmi~ilo. Vo|a eki-pe bio je poru~nik Sr|an Glavowi}, a tehni~ki rukovodilac pro-fesor Zoran Stojanovi}.

Najboqe plasirani predstavnik Vojske za ”Odbranu“ rekaoje da mu je prvo mesto izmaklo zbog umora, zato {to je dva danapre nastupa na ”Belom krosu“ u~estvovao u trci u Vaqevu, gde jepobedio u konkurenciji VSCG i MUP-a, dok je student prve godi-ne Vojne akademije Nikola Simovi} istakao da je zadovoqan svo-jim rezultatom, jer je staza bila klizava i te{ka, po{to je ledpo~eo da se topi.

N. S. MILENKOVI]

SPORT

POVODOM OSLOBA\AWA OD VOJNEOBAVEZE MATEJE KE@MANA

ISPO[TOVANA PROCEDURA

Povodom napisa u medijima o osloba|awu od vojneobaveze fudbalskog reprezentativca Mateje Ke`mana, Mi-nistarstvo odbrane saop{tilo je da ministar odbrane ne-ma zakonsko pravo da bilo koga oslobodi od obaveze slu-èwa vojnog roka i da to nije u~inio ni u slu~aju Ke`mana.

Zakonom o Vojsci precizno je odre|ena procedura ipropisani kriterijumi za regulisawe vojne obaveze, i da uskladu s tim, Ke`man, kao i bilo koji drugi vojni obveznik uinostranstvu, moè da zatraì odlagawe sluèwa vojnogroka preko diplomatsko-konzularnog predstavni{tva Sr-bije i Crne Gore u zemqi u kojoj trenutno boravi.

Naime, prema Zakonu o Vojsci, svim vojnim obveznici-ma Srbije i Crne Gore koji privremeno borave u inostran-stvu, omogu}eno je da, uz odgovaraju}u dokumentaciju, sukce-sivno odlaù sluèwe vojnog roka do isteka kalendarskegodine u kojoj navr{avaju 35 godina ìvota.

U saop{tewu se isti~e da je Ministarstvo odbraneSCG samo u pro{loj godini omogu}ilo odlagawe vojne oba-veze ~etrdeset dvojici regruta - istaknutih sportista, na-u~nih istraìva~a i umetnika. Ne postoji nijedan razlog dame|u wima ne bude i Mateja Ke`man.

Uz brodske sirene i mornarski po-zdrav, u \enovi}ima je u more spu{ten vi-jenac, znak odavawa po{te stradalimmornarima koji su 1. februara 1918, natopovski znak sa admiralskog broda “St.George” na kome je izbila pobuna, otka-zali poslu{nost oficirskom kadru i ubr-zo istakli svoje zahtjeve, koji su, na pr-vom mjestu, imali socijalni i slobodar-ski karakter.

Razloge pobune mornara neki auto-ri vide u globalnim doga|ajima, drugi upo~etku uru{avawa Austrougarske mo-narhije, neki u interesima velikih sila.Me|utim, svi se slaù da je materijalno

79

HRONIKAPODSE]AWA NA POBUNUMORNARA U BOKI

BAKQAPRAVDE

Delegacija MornariceVojske Srbije i Crne Gore,

sa kapetanom fregateMilisavom Vukovi}em na

~elu, referentom u Odsjekuza moral, prisustvovala je

sve~anosti obiqeàvawapobune mornara u Boki,jednom u nizu zna~ajnih

datuma i doga|aja izistorije pomorstva

u Boki Kotorskoj

-socijalni poloàj mornara na ratnimbrodovima bio neprimjeren i poniàva-ju}i. îwenica pred kojom su austrougar-ski vojni funkcioneri ~esto zatvaralio~i jesu da je ustanak u Boki Kotorskoj biokarika u lancu revolucionarnog vala ko-ji je od proqe}a 1917. godine sna`nijepotresao monarhiju i da se ovdje nije mo-gla primijeniti taktika “svo|ewa masov-ne akcije na gole ekonomske zahtjeve”, ni-ti se pokret mogao prikazati kao “{tra-jk”. Radilo se o revolucionarnom pokre-tu u tako osjetqivom domenu kao {to suvojne snage.

U pobuni je u~estvovalo preko 4.500mornara i podoficira sa 40 ratnih bro-dova stacioniranih u zalivima Boke Ko-torske. Uz neke op{te momente koji su od-re|ivali sveukupnu dru{tveno-politi~kusituaciju 1918. godine, treba uzeti u ob-zir ~iwenicu da je, zbog niza okolnosti,revolucionarni pokret u Boki Kotorskojbio organizaciono vrlo slabo pripre-mqen, te da je vo|stvo pokreta, zbog po-mawkawa iskustva u revolucionarnim ak-cijama, po~inilo niz fatalnih takti~kihi strategijskih gre{aka.

Pobuna nije u potpunosti uspjela,ali je zapam}ena kao zapaqena bakqaborbe za pravdu, slobodu protiv potla-~enosti Austrougarskoj monarhiji. Isto-vremeno je to bio poziv na ujediwewe Ju-`nih Slovena. Poruka pobune mornara uBoki poslata je i zabiqeèna kao doga|ajna prvim stranicama svih glasila Evropei {ire.

Postupak prijekog suda i izvr{ewesmrtnih kazni, koje je naredio general Gu-seck, zapovjednik ratne luke u Boki, spro-veden je nad 40 vo|a ustanka i bokokoto-rskih mornara.

Zorica CVETKOVI]

Bao{i}

TUÂ SA TRAGI^NIMISHODOMStariji vodnik prve klase Spaso

(Vukadina) Raoni} i civil Milo{ Kri-vokapi} smrtno su stradali u me|usobnomsukobu, 2. februara oko 16.45 ~asova unasequ Bao{i}.

Do tragi~nog doga|aja do{lo je nagradili{tu porodi~ne ku}e Raoni}a kadasu, nakon verbalnog sukoba vodnikaRaoni}a i Milo{a Krivokapi}a i wegovihsinova Borisa i Boè, Krivokapi}ikrenuli da se sa wim fizi~ki obra~unaju.Prema prvim saznawima, Raoni} je izpi{toqa u li~nom vlasni{tvu ispaliojedan metak u vazduh, a potom jednim hicemusmrtio Milo{a Krivokapi}a.

U fizi~kom obra~unu koji je usledio,ispaqen je i hitac kojim je rawen BorisKrivokapi}, a Raoni} je najverovatnijezadobio udarce metalnom {ipkom i pao nizstepenice. Obojica su prevezeni u Vojnubolnicu Meqine, ali Raoni} je ve} na putudo bolnice podlegao povredama, dok jeBoris Krivokapi} operisan, ali je wegovostawe kriti~no.

Boù Krivokapi}a su organi Centrabezbednosti Herceg Novi li{ili slobode.

Podgorica

INCIDENT ZBOGOBIJENE KASETEVojnika Edina (Kemala) Pajevi}a iz

172. vazduhoplovne baze na Aerodromu”Golubovci” kod Podgorice, 7. februara uranim jutarwim satima u spavaonicifizi~ki je maltretirala (”}ebovala”) gru-pa vojnika iz iste jedinice. Na pregledu uVojnomedicinskom centru Podgorica, gde jeodmah upu}en, nisu utvr|eni znaci un-utra{wih ili spoqa{wih povreda.

Prema dosada{wim saznawima, vo-jnik Pajevi} je po~etkom januara ove godinepovredio koleno zbog ~ega je bio na ku}nomi bolni~kom le~ewu do 3. februara, a popovratku u jedinicu utvrdio je da mu je obi-jena kaseta i da nema wegove opreme. Timpovodom komandir jedinice je izvr{io de-taqnu smotru, {to je izazvalo revolt osamprisutnih vojnika koji su kasnije u~estvo-vali u incidentu. îwenica da su me|uwima bila tri Crnogorca, dva Bo{waka,dva Srbina i jedan Hrvat, ukazuje da motivza taj nemio doga|aj nije zasnovan na na-cionalnoj osnovi.

Vojnicima koji su u~estvovali u inci-dentu izre~ene su disciplinske mere, a ko-mandant VS i PVO razgovarao je sa ocemvojnika Pajevi}a. Edin Pajevi} (1984,Pqevqa) je na odsluèwu vojnog roka od 1.decembra 2005.

15. februar 2006.

OGLASI

80

VOJNA AKADEMIJA

ISPRAVKA KONKURSAZa izbor i reizbor za nastavnike i saradnike, objavqenog

u magazinu ODBRANA, broj 9, od 1. februara 2006.

A) ZA NASTAVNIKE1. na rednom broju 17, 18, 21, 26, 27, 28, 31, 32, 33, 39, 40,49, izbor, umesto vi{i predava~ – redovni profesor treba da stoji van-redni profesor – redovni profesor;2. na rednom broju 22, 50, izborumesto docent – vi{i predava~ treba da stoji docent – vanredniprofesor;3. na rednom broju 38 za predmet taktika, reizbor, umesto docent– vi{i predava~ treba da stoji docent – vanredni profesor; 4. na rednom broju 2 treba dodati predmet tehni~ka mehanika;5. na rednom broju 2, 3, 8 umesto reizbor treba da stoji izbor;6. na rednom broju 7 umesto izbor u zvawe predava~, F^ k1k-major, PG-14, 32167, treba da stoji izbor u zvawe vi{i preda-va~, F^ ppuk-puk, PG-10, 31398.

B) ZA SARADNIKEDodati ta~ku 2. tako da glasi:2. za predmet sociologija, izbor jedan u zvawe asistenta (uslovi: PV, F^ major – ppuk, VES31078, magistar sociologije – filozofije)

C) ZA SPOQNE SARADNIKE – NASTAVNIKE 1. na rednom broju 2 brisati PV i kbb;2. na rednom broju 7. dodati: za predmet organizacija rada, jed-nog u zvawe redovni profesor, PV, F^ ppuk-puk, PG-10, VES-31079.

D) ZA SPOQNE SARADNIKE – SARADNICI1. u celini brisati ta~ku 3 i 5.

ZBOG ISPRAVKE, KONKURS JE OTVOREN DO 15. MARTA 2006.

MINISTARSTVO ODBRANEUPRAVA ZA ODNOSE

SA JAVNO[]U

Raspisuje

KONKURS za popunu upra`wenog formacijskog mesta

portparol Ministarstva odbrane Srbije i Crne Gore

Mogu da konkuri{u kandidati koji ispuwavaju slede}e uslove:

Op{ti uslovi:- profesionalni oficiri ~ina major-potpukovnik,- da su postavqeni na F^ potpukovnika ili vi{i ~in,- da su zavr{ili {kolu za komandno-{tabno usavr{avawe,magisterijum ili specijalizaciju

Posebni uslovi:- da je do sada ocewivan najmawe vrlo dobrim slu`benimocenama i da ima posledwu slu`benu ocenu “odli~an”,- da poznaje engleski jezik na nivou drugog stepena,- da poznaje rad na ra~unaru (Word, Exel, Power Point, Internet),- da poseduje organizatorske sposobnosti, sklonosti za tim-ski rad i komunikativnost,- da ima iskustva u saradwi sa pisanim i elektronskim me-dijima.

Na~in konkurisawa

Kandidati podnose prijave Upravi za odnose sa javno{}uMinistarstva odbrane Srbije i Crne Gore, Bir~aninovabroj 5, 11000 Beograd

Uz prijavu prilaù:

popuwen Upitnik za rad u MO SCG i potpisanu saglasnost(“SVL”, br. 22/2004),overene fotokopije diploma o zavr{enim {kolama i posle-diplomskim usavr{avawima,overenu fotokopiju posledwe slu`bene ocene.

Konkurs je otvoren petnaest dana od dana objavqivawa.

Sa kandidatima koji ispuwavaju uslove konkursa bi}e izvr-{ena provera sposobnosti za rad na formacijskom mestuportparola.

Ostala obave{tewa u vezi sa konkursom mogu se dobti uUpravi za odnose sa javno{}u Ministarstva odbrane SCGna tel: 011/3203-015 ili vojni 31-015.

OBAVE[TEWE PRETPLATNICIMA

”ODBRANE”Pretplatnike na magazin Odbrana, pripadnike Mini-

starstva odbrane i Vojske Srbije i Crne Gore, podse}amoda su prilikom preme{taja u drugu jedinicu – ustanovu oba-vezni da o promeni adrese li~no obaveste na{u slu`bupretplate, kako bi im Odbrana i ubudu}e aùrno stizalasvakog 1. i 15. u mesecu na adresu radnog mesta.

Penzionisanim pripadnicima Ministarstva odbranei VSCG pretplata preko Vojnog ra~unovodstvenog centraprestaje prakti~no sa danom prestanka vojne slu`be. Wimapruàmo mogu}nost da pretplatu na Odbranu nastave prekoPo{tanske {tedionice. Ukoliko to èle, Odbranu ubudu}emogu primati na adresu stana, uz popust od 10 odsto, takoda primerak magazina za wih ko{ta 90 dinara. Potrebnoje samo da se jave slu`bi pretplate i daju potrebne podatkena obrascu koji }e im biti dostavqen na ku}nu adresu.

Za sve informacije obratite se slu`bi pretplate NIC”Vojska”, telefon 011/3201-995 (vojni 23-995) ili elek-tronskom po{tom, na adresu: [email protected]

81

U {kolskoj 2006/2007. godiniprima}e se kandidati za u~enikeprvog razreda Vojne gimnazije(Smer op{ti i vazduhoplovni)

USLOVI KONKURSA

Mogu da konkuri{u kandidati kojiispuwavaju slede}e uslove:

OP[TI USLOVI

– da su ro|eni 1990. godine ilikasnije– da su mu{kog pola;– da su dràvqani SCG;– da su zdravstveno sposobni za{kolovawe (utvr|uje nadle`navojnolekarska komisija);– da se protiv wih ne vodi krivi~-ni postupak niti postupak zbogkrivi~nog dela za koje se goni poslu`benoj du`nosti, odnosno danisu osu|ivani za takva dela.

POSEBNI USLOVI

– da su V, VI i VII razred i prvo po-lugodi{te VIII razreda, odnosnoVIII razred osnovne {kole, zavr-{ili sa najmawe vrlo dobrim op-{tim uspehom i da su u tim razre-dima iz matematike imali najmawe ocenu 4 (vrlo dobar);– da u svim razredima {kolovawa iz vladawa imaju najmaweocenu 4 (vrlo dobar).

Kandidati zdravstveno sposobni za u~enike Vojne gimnazije pod-leù proveri op{tih sposobnosti, znawa iz matematike i mo-tori~kih sposobnosti.

[KOLOVAWE, PRAVA I OBAVEZE UÊNIKA[kolovawe u Vojnoj gimnaziji po~iwe 1. septembra.U Vojnoj gimnaziji {kolovawe traje ~etiri godine. U~enici se{koluju po jedinstvenom planu i programu radi nastavka {kolo-vawa u Vojnoj akademiji. Vazduhoplovni smer formira se u ~e-tvrtom razredu, zavisno od potreba Ministarstva odbrane.U~enici vazduhoplovnog smera u IV razredu realizuju padobran-sku obuku, obuku preìvqavawa u prirodi, letewe na motornimavionima sa duplim komandama i samostalno letewe. Obaveznisu da {kolovawe nastave u Vojnoj akademiji.

Vreme provedeno na {kolovawuu Vojnoj gimnaziji ne ra~una se usluèwe vojnog roka.Za vreme {kolovawa u~enicistanuju u internatu, a tro{kove{kolovawa snosi Ministarstvoodbrane Srbije i Crne Gore.Me|usobne obaveze lica pri-mqenih na {kolovawe i Mini-starstva odbrane Vojske SCG re-guli{u se ugovorom.

NAÎN KONKURISAWAKandidati podnose prijavu ko-mandi vojnog odseka (odeqka) nateritoriji stalnog mesta borav-ka, na obrascu koji se dobija kodtog organa.Uz prijavu prilaù:– overenu fotokopiju uverewa odràvqanstvu;– overenu fotokopiju izvoda izmati~ne kwige ro|enih;– potvrdu da se protiv wih ne vo-di krivi~ni postupak niti postu-pak zbog krivi~nog dela za kojese goni po slu`benoj du`nosti,odnosno da nisu osu|ivani za ta-kva dela; – overene fotokopije svedo~an-

stava V, VI i VII razreda i overen prepis ocena sa prvog polugo-di{ta VIII razreda (u~enici VIII razreda), odnosno overenu fo-tokopiju svedo~anstva VIII razreda osnovne {kole (u~enici kojisu zavr{ili osnovnu {kolu).

Prilikom dolaska na proveru op{tih sposobnosti u Vojnu gim-naziju, kandidati moraju imati overenu |a~ku kwiìcu sa foto-grafijom.

Konkurs je otvoren do 15. marta 2006. godine. O rezultatimaKonkursa kandidati se mogu informisati u komandama vojnihodseka (odeqaka) gde su konkurisali, po~ev{i od 20. maja 2006.godine.

Kandidatima koji nisu izabrani za u~enike Vojne gimnazije do-kumenti ne}e biti vra}eni.

Ostala obave{tewa u vezi sa konkursom mogu se dobiti u koman-dama vojnih odseka ili Vojnoj gimnaziji, ulica Petra âjkovskog broj 2, Beograd (tel. 011/3005–165 i 011/2350–112);www.vj.yu/gimnazija.

MINISTARSTVO ODBRANESEKTOR ZA QUDSKE RESURSE

UPRAVA ZA KADROVE

r a s p i s u j e

K O N K U R Sza prijem kandidata u Vojnu gimnaziju

82 15. februar 2006.

UK

R[

TE

NE

RE

ÎA

O

B

A

V

G

[

M

T

S

X

R

R

S

R

A

O

N

\

A

Q

Lw

S

K

USPRAVNO:1. Omorina, zapara, 2. Nov~ana jedinica, valuta, 3. Najve}o ~e{ki kompo-zitor, Bedrìh, 4. Mesto kod Zrewanina (ribwak!), 5. Ime glumca i peva~aSajera, 6. Ona (fr.), 7. U kojoj meri, 8. Potvrdna re~, 9. Vrsta narodne ~ip-ke, 10. Geografska karta, 11. Ime francuskog slikara Renoara, 12. Pri-stalice misticizma, 13. Upi{ite: l}, 14. Ime glumice i peva~ice Parton,15. Na drugi na~in, druga~ije, 16. Grad u Italiji, 17. Nau~na disciplina ko-ja se bavi energijom i energentima, 19. Nadimka rokera pod 20. vodoravno,20. Psiholo{ka drama, 21. Brodska oprema, jedrilije, 23. Strmovitost, ne-prohodnost, 24. Hunski vladar, “Bi~ bo`ji”, 25. Jevrejska asketska religio-zna sekta, 27. Mu{ko ime, 28. Fudbalski klub iz Amsterdama, 30. Druga re~za duvan, 31. Ime italijanskog dirigenta i kompozitora Toskaninija, 32.Spor, nepokretan, 33. Prasi}i (zbirno), 34. Omerova draga iz epske poe-zije, 35. U~enici osmog razreda, osmaci, 37. Prostirke od rogozine, 38.Mesto u Boki Kotorskoj, 39. Sredstvo za {tavqewe koè, 41. Gr~ki sport-ski klub, 42. Jezero u Italiji, 43. Boja u kartama, 45. Rukometni savez Sr-bije (skr.), 46. Slobodna teritorija Trsta (skr.), 48. ̂ etvrti i prvi samogla-snik, 49. Inicijali rok-peva~ice Tarner, 50. Ime glumice Ar~er.

VODORAVNO:18. Holivudski glumac (“Kineska kutija”), 19. Omladinski dom, 20. Na{popularni roker, 21. Reka u Mongoliji, 22. Neko, gdeko, 23. Nota solmi-zacije (iza sol), 24. Vo|a “Crne ruke”, Dragutin Dimitrijevi}, 25. Mu{koime, Slavko, Slav~e, 26. Mu{ko ime, Sreten odmila, 27. Igra vijawa,28. Bolesnik od astenije, 29. Me|unarodni savez za vazdu{ni saobra}aj,30. Koja ima brkove, 31. Pritoka Dunava, 32. Fizi~ka jedinica za rad,33. Zbirka odabranih kwièvnih radova jednog ili vi{e autora, 34. Je-dan slovenski narod, 35. Prvi i drugi samoglasnik, 36. Uzvik pri skoku,opa, 37. Zlatni krugovi oko glave svetaca, nimbusi, 38. Na na~in koji uz-nemiruje, 40. Reka u Maroku, 41. Stepen ~isto}e zlatnog ili srebrnognovca, 42. U~esnici, 43. Estonci 44. Raspusan ~ovek, 45. Sivi, pepeqa-sti, 46. Mu`jak sviwe, vepar, 47. Grad u Egiptu na Nilu (brana!), 48. Oso-ran, nabusit, 49. Radio-instrusija (skr.), 50. \avo, sotona, 51. Mu{koime, Maroje, 52. Trka~i na 800 metara, 53. Osobina adekvatnog, pogod-nost, 54. Rusko ènsko ime, Antoninova imewakiwa.VODORAVNO:

[AH

Pripremio Rade MILOSAVQEVI]

majstor Fide

Pripremio @arko \OKI]

KOMBINACIJAZaj~ik – êhovSSSR, 1978.

IZABRANA PARTIJANAJJAÎ

NA BALKANUTopalov – Vaqeho Pons

Linares, 2005.1.e4 c5 2.Sf3 d6 3.d4 cd4

4.Sd4 Sf6 5.Sc3 a6 6.Le3 e57.Sb3 Le7 8.f3 Le6 9.Dd2 0-010.0-0-0 Sbd7 11.g4 b5 12.g5 b413.Se2 Se8 14.f4 a5

RE[

EWE

IZ

PRO

[L

OG

BRO

JA-V

OD

ORA

VNO

: ke

der,

Lop

ez, M

ara-

kana

, oka

rini

st, g

lib,

mol

er, d

otac

ija,

kro

s, T

omaz

o, e

no, e

ta, g

ram,

sada

, AN

, kot

ari,

Ori

d, u

pred

ak, s

meti

, Uma

Tur

man,

Ako

p, I

sko,

pre

-f

eran

s, S

tona

, kam

ilar

, ril

o, K

lini

k, O

I, I

man,

Din

e, t

ra, I

to, k

re-

zav,

jaja

, pro

leto

s, N

atal

, Per

u, e

kolo

gist

, oto

moto

r, m

rkva

, Mon

ti.

PRVANIJE SAÛVANAPrva {ahovska kwiga na tlu Ev-

rope, objavqena u Valensiji 1495.pod naslovom ”Sto {ahovskih pozi-cija, koje sam sredio i sa~inio ja,France{ Visent” – nije sa~uvana.Dve godine kasnije u Salamanki Lu-sena je objavio kwigu ”Kratka uput-stva i vrlo potreban uvod za u~ewe{aha, uz 150 sastavqenih zavr{ni-ca” posve}enu ”Uzvi{enom princu[panije Don Huanu Tre}em”, od ko-je je sa~uvano pet primeraka – dvau Madridu i po jedan u Londonu,Briselu i Rio de @aneiru.

U Arabiji u 9. veku objavqena jeprva {ahovska kwiga u svetu.

REKLI SU...

Qubav koju u sebi nosi {ah,moè matirati svakoga ~ovekai re{iti mnoge ìvotne pro-bleme. Dikens

Bugarin Veselin Topalov (2757)je trenutno najja~i igra~ na Balka-nu i jedan od najboqih na svetu. Naovom poznatom turniru, Sicilijan-kom se brani {panska nada F. Va-qeho Pons, koji je tako|e superve-lemajstor. Lako se moè zakqu~itida su dovde vukli napamet, a naovom mestu je vi|eno i 14…ef4 saremi-raspletom. Izvr{ene su he-terogene rokade i obojica }e juri-{ati ne obaziru}i se na `rtve.

15.f5 a4

Beli: Kb1, Tc7, Te2, Lf5, b2, g2, h2Crni: Kh6, Tb4, Td3, Se3, e4, e5,f6, h71.Te3! Te3 2.h4!Preti neodbrawivo Th7 mat.1:0

16.fe6Sve ovo je ve} mnogo puta vi|e-

no.16…ab3 17.ef7 Tf7 18.Kb1!

bc2 19.Kc2 Sb6Nije i{lo 19…Ta2? 20.Sc1 Ta8

21.Lc4 Tc8 22.Dd5 sa dobitkom.20.Sc1 d5Iole obrazovaniji {ahisti zna-

ju da je d-pe{ak u ovoj varijantislab, pa ga se treba re{iti. Ali,Bugarin je preduzeo potrebne me-re…

21.ed5 Sd6 22.Kb1 Tf3Zbog ~ega ovde nije igrano (ni

analizirano!) 22…S(bilo koji)c4,nije sasvim jasno.

23.h4 Sa4 24.De2 Tg3 25.Lf2Tc3 26.De5 Sb2

Kasno je za ovu ̀ rtvu, beli je po-brz!

27.Ld4 Lf8 28.Kb2 Tf3 29.Ld3Kh8 30.De2 Tf4 31.Dh5 Sf5 32.g6

Na 32…h6 33.Lf5 Tf5 34.Dh6sa matom.

1:0

Beli: Kc1, Dd2, Td1, Th1, Le3, Lf1,Sb3, Se2, a2, b2, c2, e4, f5, g5, h2Crni: Kg8, Dd8, Ta8, Tf8, Le6, Le7,Sd7, Se8, a4, b4, d6, e5, f7, g7, h7

Vojna turisti~ka agencija-Beograd po~iwe prodaju turisti~kih aran`mana za vojno odmarali{te “VALDANOS” kod Ulciwa,

po slede}im cenama i uslovima:

VALDANOSVAS ÊKA

CENE PANSIONA/ POLUPANSIONA IZRA@ENE SU U EVRIMA:

PLA]AWE:PRVA RATA – akontacija u iznosu od 20% vrednosti aran`mana,PREOSTALI DEO deli se na vi{e jednakih mese~nih rata, s tim daposledwa rata dospeva najkasnije do 15.12. 2006. godine. Pla}aweu vi{e mese~nih rata vr{i se ~ekovima gra|ana.Za jednokratnu uplatu celokupnog aran`mana do 20. 06. 2006. godine odobrava se popust od 5%.

POPUSTI ZA DECU:Deca do tri godine, ukoliko ne koriste poseban leàj i hranu, nepla}aju usluge boravka, osim osigurawa. Deca od tri do deset godinaimaju slede}i popust:30% ako koriste hranu i poseban leàj,50% ako koriste ili leàj ili hranu i70% ako koriste zajedni~ki leàj sa roditeqima i ne koriste hranu.Deca od tri do deset godina mogu koristiti samo jedan popust.

VOJNA TURISTI^KA AGENCIJA - BEOGRADTel. 011/ 636-535, 32-01-887, 32-03-342

Faks 011/ 36-16-155

Sni

mio

Rad

ovan

PO

PO

VI

]