Obrnuta Molitva - Robert Dz. Vilend

8/7/2019 Obrnuta Molitva - Robert Dz. Vilend

1/32


2/32

OBRNUTA

MOLITVARobert D. Vilend

www.najvaznijevesti.com


3/32

Naslov originala: Te BacKward Prayer

Autor:Robert J. Wieland

Prevod sa engleskog:Mirjana eri

Izdava: Eden kua knjige, Novi Sad, 2015

tampa:Apollo Graphic Production, Bgd; tira 50 primeraka

Dizajn korice:Goran Vidas [email protected]

Elektronska verzija broure Obrnuta molitvabe-splatno je dostupna na Internetu, za linu upotrebu.Ukoliko elite da kupite ovu brouru u tampanomobliku, moete je naruiti na:

www.eden.rs; (+381) 062/[email protected]; (+381) 064/40-29-428


4/32


5/32

4

mole za druge duhovno rastu. Jedno dete ini izvan-redan napredak kad trai igraku da bi je dalo svombratu, sestri ili susedovom detetu.

Meutim, odve esto, ak i kada traimo netoza svoje blinje, mi ipak ne naputamo mnogo svojkrug egoizma. Ako naa molitva nije usredsreena naprvo lice jednine, onda je bar usmerena na prvo licemnoine, a svako od nas zna da e tako i na njega doi

red. Mi, ljudska bia, slino kunim ljubimcima u vre-me hranjenja, oseamo svoju zavisnost od Gospodaradomainstva. Prilikom molitve, svi se zajedno pore-amo du ograde gledajui u pravcu velike kue, glad-ni jo nekog dara. Za nas je prava srea to se Gospodnalazi na drugom kraju linije, da bi nam milostivo iradosno darovao na svakodnevni hleb.

Ali, ako od Gospoda ne traimo neto za sebe idruge, za ta ondamoemo da se molimo? Obrnutamolitva njegovih uenika otvara nam itav jedan novisvet u pogledu razumevanja tog predmeta.

R [U ] J

Uitelj retko uje molbu kakva je ova molitvu uobrnutom smeru: Uitelju, [Ti] jedi, zato to osea-mo da siTi gladan. i si dugo i naporno putovao, a to-plo je i drumovi su pranjavi. uj, bili smo u prodav-nicama u gradu i kupili hleba, butera, mleka, suvoggroa, smokava, badema sve za ukusnu gozbu na


6/32

5

putu. Uitelju, mi mislimo naTebe, i razumemo kakoseTiosea. Znamo da nije ba zabavno biti umoran igladan.Uitelju, jedi!

Retko koje dete pomilja da svojim dobroinite-ljima neto podari. Dete moda moe dati kredit Bo-i-Bati za njegove boine poklone, ali teko da epomisliti da samom Boi-Bati neto treba. Punaak, veseo Boi-Bata sa svojom fabrikom igraaka na se-

vernom polu kako njemu mogu biti potrebni igra-ke ili hrana? I kakvu bi on potrebu mogao jo imati?Nama je skoro podjednako teko da zamislimo

da Gospodu Isusu neto treba. Budui da je On bez-granino bogat, ko bi od nas mogao da da neto toMu je potrebno, sem ako ne rezonujemo kao deca uboinim oglasima koja ostavljaju Boi Bati sendvii au mineralne vode da se potkrepi kad sie krozodak? Mi dajemo svoje male desetke i darove, ali kobi ozbiljan pomislio da se Gospod moe obogatiti timsitnicama? Mi moda oekujemo momentalan osmeh

kao znak snishodljivog odobravanja, posle ega Onprolazi u beskrajnom obilju, sveznajui, svemoan, samnotvom revnosnih anela oko sebe kao sekretari-ma ili pomonicima, koji oekuju Njegov poziv. akni Krez1 ne bi mogao dodati Bojem blagu ak ni ne-to teine pera.

1 Krez (lat. Croesus) je bio poslednji kralj antike Lidije. Zbognjegovog izuzetnog velikog bogatstva i dan danas u velikom broju jezika postoji izreka Bogat kao Krez.


7/32

6

Ali, evo Bojeg Sina kako ljudski siromaan sedikraj Jakovljevog izvora. On ne glumi e; On je stvar-no edan. Da li mora da ostane edan? Moe li stvar-no oseati e kao to je mi oseamo? Ako je tako,zato ne bi dodirom svog prsta pretvorio stari izvor uureaj sa rashlaenom vodom? Ako zaista osea glad,zato se ne obrati kamenu i pretvori ga u zlatno smeu veknu svee ispeenog hleba? Sila da to uini bila je u

Njegovoj vlasti.U vreme pre Modela A, Henri Ford povezao je jednom prilikom grupu svojih bogatih prijatelja da seproetaju po okolini. Kao jedan od najbogatijih ljudina svetu, Ford je mogao da pozove vozae i itavu ko-lonu svojih Linkoln limuzina. Umesto toga, zbog nekesvoje udi, Henri je uzeo Model .

I kako se to esto deava kupcima njegovih auto-mobila, jogunasta mala maina pokvarila se na putu.Neopremljen da je sam popravi, uveni proizvoaautomobila morao je da se osloni na usluge seoskog

mehaniara. Odluan da ne kapitulira pred svojim go-stima spremnim na alu, stari Henri odoleo je iskue-nju da zatrai zatvorene Linkoln automobile da izbave grupu njegovih prijatelja. Suoio se sa problemomkvara kao to bi to morao svaki voza, i ekao da mumehaniar popravi kola.

Njegovi gosti uivali su u prizoru kako najpo-znatiji svetski proizvoa automobila glumi obinognepoznatog oveka pred seoskim mehaniarem, koji


8/32

7

nita nije posumnjao. Dobro mu naplatite, podsti-cao ga je jedan od putnika, on je bogat!

Pa zato onda ne vozi nekadobra kola? upitao je zbunjeni mehaniar.

H

Kad je bio gladan i edan, Isus je mogao da pozove

sve aneoske vojske da Mu priteknu u pomo kad godbi to poeleo. Kada Ga je, nekoliko godina kasnije, sve-tina sa isukanim maevima i batinama vodila premaKajanoj kui, On je pomenuo svojim uenicima an-ele sa misijom spasavanja, spremne da Mu pomognuim bi On samo pritisnuo svetlosni signal Pomo iusmerio ga ka nebu: Ili misli da ne mogu da zamolimsvoga Oca, pa e mi odmah poslati vie od dvanaestlegija anela? (Matej 26,53 arni ). Nije li dobro tomi nismo u stanju da sebe podvrgnemo takvom jed-nom iskuenju? Mi bismo dobro uposlili anele da nas

izvlae iz svih moguih proba i potekoa, ba kao to je narodna mata nekada davno zamiljala vile koje suprelazile nemogua rastojanja radi privilegovanih ljudi.

ovek se pita da li je anelima bilo drago kadsu posmatrali Stvoritelja sveta kako sedi kraj izvorau Samariji, ekajui da se neko pojavi i ponudi Muda pije. Da li je Gospodar neba i Zemlje morao tu dasedi po vrelom danu, bespomoan kao i svaki drugihodoasnik?


9/32

8

Da, morao je. Pravila borbe sa sotonom iziskujuda On odloi svoja boanska preimustva. On odlu-uje da ne uini nita natprirodno, ak i kad bi umiraood gladi. On odbija da pozove nebesku komandu izatrai itav niz aneoskih limuzina da Ga izbave. Onmora da se suoi sa ivotnim problemima tano ona-ko kako i mi to moramo. Otac Ga poverava gostolju-bivosti ljudskog roda, i ako Ga oni iznevere, morae

da propadne kao bilo ko drugi. Kada Ga ljudi na krajurazapinju, On umire na licu mesta.

H

Beskonani Sin Boji podvrgnuo se naoj ljud-skoj bespomonosti. Bio je to prilian rizik koji jeOtac preuzeo kada je poslao svog Sina da bude gostmeu grenim oveanstvom. Da li je pogreno po-stupio?

Sreom, ne. Nai uenici heroji i ostali ljudi do-

bro su se starali o Njemu, pa su Ga ak podsticali da jede. Vrlo je verovatno da je i ena Samarjanka bila jedna od njih. Moete li zamisliti kako se ona moralaoseati kasnije te veeri kad se Isus kao gost pojavio unjenom selu?

Oh, Uitelju, upravo sam se setila bio si edan!A ja potpuno zaboravila. Moe li mi oprostiti? A ta je s rukom? Jesi li uopte neto pojeo u toku celogdana? Sada u ti spremiti valjanu veeru!


10/32

9

Zar ne bi svaka ena dobrog srca reagovala na istinain?

Ne samo jednom, ve verovatno mnogo puta,uenici su se molili takvom, obrnutom molitvom:Uitelju, [Ti] jedi. i se odmori malo. i idi u krevet.Mi jo neemo lei pa emo oprati sudove i ve. iuzmi odmor. i obuci tu novu odeu koja ti je potreb-na. Verovatno su im se, dok su iveli s Njim tri i po

godine, ukazale mnoge prilike da misle o Njegovimpotrebama. itamo i o drutvenim skupovima kadasu pripremani rukovi Njemu u ast, u domovima gde je On uvek bio dobrodoao kao gost. Ko god je gajio jednostavno ljudsko saoseanje, a sreo Ga je na Nje-govoj ovozemaljskoj stazi, ubrzo je naao naina daMu se moli tom obrnutom molitvom.

No, mi ne bi trebalo toliko da se bavimo priamaiz starine. Sretnimo se s Njim danas i sagledajmo Gaonakvim kakav je On ustvari. ada e nam se nae de-tinje molitve usredsreene na nae ja uiniti uasno

zastarele.B

Obrnuta molitva uenika, Uitelju, [Ti] jedi,omoguuje nam letimian uvid u jo neobinije mo-litve koje e potei iz ljudskih srca. Kada sam rekaoda je Otac poverio svog Sina gostoljubivosti ljudskogroda, rekao sam neto vrlo ozbiljno. o zapravo zna-


11/32

10

i da je Otac doveo sebe do uverenja da e naa palaljudska priroda izbei uobiajenu samoivost i odgovoriti na potrebe Njegovog Sina.

Upravo to lei u osnovi ove obrnute molitve kojusu izgovorili uenici. o to je Bog poslao svog Sinana ovaj svet pretpostavlja pre svega obrnuto pove-renje s Boje strane. Mi obino razmiljamo o verikao o neemu to ovek mora da ima i primenjuje. Mi

imamo veru u Boga jer je On dostojan poverenja. (Uizvesnoj meri i mi imamo veru jedan u drugog.) Ali,kakve li zapanjujue misli da je Bog imao poverenja uoveka, inae nam nikada ne bi poslao svog Sina. aBoja vera u oveka ispoljila se jo pre postanja sveta,kad su se Otac i Sin sloili da podnesu beskrajnu rtvuza oveka ukoliko se dogodi da ovek padne.

Kad Jovan kae: ...Imamo mi ljubav k njemu, jeron najpre pokaza ljubav k nama (1. Jovanova 4,19),isto je tako mogao da doda: Mi verujemo u Njegazato to je On najpre verovao u nas. Pavle je imao na

umu istu misao kada kae: A ta ako neki nisu vero- vali? Da li e njihovo neverovanje [doslovno, njihovane-vera] obesnaiti Boju vernost? (Rimljanima 3,3 engleski prevod ). U originalnom grkom tekstu tupostoji prekrasna igra rei: Hoe li ovekova ne-veraponititi Boju veru?

Ko bi od nas mogao do te mere da se pouzdau obraenog lopova da u njegove ruke stavi sve toposeduje, do poslednje pare, i da oekuje da e mu


12/32

11

ovaj to sauvati? Da li biste se toliko mogli pouzdatiu ljudsku prirodu? Kada biste pokuali da objavljujete jevanelje grupi kidnapera, da li biste im mogli pove-riti, staviti u njihovo naruje svog novoroenog sinaili ker dok ste vi na nekom duem putovanju u pre-komorskim zemljama? o donekle ilustruje ono to jeBog uinio!

Pogledajte Bebu u vitlejemskoj talici. Veina lju-

di u gradu dobro je spavala te noi, ne brinui da li je On preiveo ili ne. Bio je to dosta grub nain da jedna beba otpone svoj ivot. No, bilo je i takvih kojisu brinuli i time dokazivali da Bog nije pogreio kada je svog dragocenog Sina poverio ljudskoj gostoljubivosti. Premda su Ga ljudska bia na kraju odbacila irazapela, du cele Njegove ivotne staze pojavljivali suse oni ija se ljubaznost ogledala u staranju za potrebeBojeg Sina. Lepa je slika videti Ga kao bebu u naru- ju nene, ljudske majke koja voli, i srdane prijateljekako se stiu oko njega tokom svih dana provedenih

na ovoj Zemlji sve do kraja.H

Dobro, rei ete, a ta je s nama danas? Da lihoete da kaete da i mi moemo prevazii kompleksljubimca koji se pojavljuje u vreme hranjenja?

Ja nemam naina da saznam ta je u vaem srcu,sem ukoliko se ne zagledam u svoje sopstveno. Ako


13/32

12

od sada pa nadalje uveliko promaim cilj, jednostavnome otpiite kao najgoreg grenika o kome ste ikadauli i uzmite da itate neku drugu knjigu. Ali, mo-ram priznati da je veina mojih molitava uistinu bilausredsreena na mene samog. Ono to me je dralo umom hrianskom hodu obino je bila zabrinutost zasopstveno spasenje. Ono to me je podsticalo da svet-kujem Subotu, dajem desetak, napustim zadovoljstva

ovog sveta, uglavnom je bila moja oajnika potrebaza venom sigurnou. Ja sam bio gladan. Moja duabila je odve sitna da uzvienije misli i osea kako bimogla da se moli: Uitelju, [Ti] jedi! Iz dana u danmolitva je glasila: Uitelju, Ja sam gladan!

Moda poinjete da nasluujete da vi i ja imamoneeg zajednikog. Moda bih mogao pretpostaviti dase upravo obraam svom blinjem koji je grenik kaoi ja. Ako je tako, suoimo se sa injenicom da ta pobu-da naime, slediti Hrista da bismo spasili sopstvenukou ili stekli sigurnost, dobili nagradu ili izbegli ka-

znu nije dovoljno jaka da savlada stvarno iskuenjekad se ono pojavi. aj motiv nee opstati iako moe danas osposobi da ostanemo u crkvi izvestan broj godi-na. Nai prijatelji moda ak govore o nama: Ako ikodoe u nebo, taj-i-taj e sigurno doi.

Meutim, prevideli smo jednu strateku injeni-cu: Onaj koji ispoveda Hrista iz takvih pobuda imae jednoga dana i svoju cenu kad to bude prodavao. Iakonekolicina moda i due istraje od drugih, oekujui


14/32

13

da im se ponudi via cena, neprijatelj dobro zna kakoda nas dovede u takvu situaciju da se ponuda konanopopne do nae cene.

Za neke ta cena moe biti patetino niska samo jednolika iskuenja svakodnevnog ivljenja. Za dru-ge je to moda obuzetost novcem, lagodnost luksuza,uzbuenje zbog prestia. Za neke ljude to moe bitinedozvoljeni seks. Oekivanja vezana za sadanji tre-

nutak mogu priguiti signal nebeske emisije, pa misaoo oekivanoj nagradi na nebu ili stranoj kazni u pa-klu postepeno blede. Ako su oba signala na istoj tala-snoj duini upuenosti na sebe, da li je onda udnoto pouda odnosi prevagu nad onim drugim? Oba suusmerena na egocentrini pleksus. Na ovom podrujuiskuenja, religija usredsreena na sebe jaka je kolikoi zamak od peska pod udarom ogromnih penuavihmorskih talasa. akva vera uvek je bila beskorisna.Ali testovi u prolosti nisu uvek bili dovoljno strogida to pokau. Jedan novozavetni pisac skovao je bri-

ljantan izraz da opie nitavnost vere usredsreenena sebe. On je to nazvao biti pod zakonom. Da jePavle bio karikaturista, moda bi hrianina koji jeusredsreen na sebe, motivisan strahom i pokuavada zaradi nagradu, naslikao pritisnutog dinovskimkamenom sa naznakom zakon. Jo jedan nain da seto izrazi bio bi da je on pod starim zavetom. Milioniiskrenih, ozbiljnih hriana danas treba da se oslobo-de statusa pod zakonom, to znai sluenja Bogu ili


15/32

14

iz straha od paklenog ognja ili u oekivanju nagrade.o je zaludan nain ivota. o je komino, ali i toliko

tragino da se ne moemo smejati (iako nam se soto-na verovatno smeje, oekujui da emo na kraju preina njegovu stranu).

S

U ovim poslednjim danima svaka sebina veraide ka gotovo neodoljivoj probi. Za mnoge, sem uko-liko sada ne sagledaju istinu, to e znaiti konaniporaz. Prema naem povrnom prosuivanju, samo-iva vera moda je bila dovoljno dobra za nae pretke,kao to kae jedna duhovna crnaka pesma: Daj mireligiju iz starih vremena; ona je dovoljno dobra zamene. Ali ona nikada nee izdrati probu konanekrize, sem ako se ne proisti od troske usredsreeno-sti na sebe.

o iskuenje za koje knjiga Otkrivenja kae da

e doi na sve koji ive na Zemlji, ispitae duu sva-kog oveka i njegove/njene skrivene slabosti. (Ozbilj-na proba zvana ig zveri pominje se u Otkrivenju13,16-18). Milioni koji bi danas bili okirani predlo-gom da prodaju svoju duu vetom Hristovom nepri- jatelju, pojma nemaju ta bi uinili kada bi se ponudadovoljno povisila. a proba e proizvesti strah kojipotpuno obuzme duu, strah bez presedana u ljud-skom iskustvu. Uznemirenost i zebnja izazvani milio-


16/32

15

nima neprospavanih noi ispunjenih brigom bie pre-toeni u taj konani sotonin pokuaj da porazi Bojesledbenike strahom. o konano mamljenje poziva-njem u sigurnost koristie itavu skalu ljudske pod-lonosti iskuenju. o je kao da se Petar uvek iznovapodvrgava iskuenju da se odrekne Hrista. Bilo dasotoni prodajemo svoju duu sada za beznaajno ni-sku ponudu iskuenja senzualnosti, ili se drimo malo

due i prodajemo po najvioj ceni sotoninog konanousavrenog, vrhunskog iskuenja na kraju krajeva tui nema razlike. Sem ukoliko ne doive osloboenje,svi oni koji se zadovoljavaju da ostanu pod zakonomkonano e se odrei Hrista i izdati Ga.

Neko e moda rei: Sada se oseam prilinoizgubljenim! Priznajem da sam okrenut sebi i da semoje molitve okreu oko mene i mog malog kruga.Ne mogu ni da poreknem da sam u ovoj religiji uveli-ko zbog toga to se nadam da u od toga neto dobiti.Ali ta mi drugo i preostaje da inim?

P

Pre svega, pre no to razgovaramo o tome da bilota uradimo, postoji neto to treba da vidimo. I kadto vidimo, i ukoliko smo poteni u srcu, sasvim je si-gurno da e se ceo taj patetini problem ivota usred-sreenog na sebe promeniti zahvaljujuiverovanju uono to smo videli.


17/32

16

ta je to to valja videti?Sina Bojeg razapetog na krstu.Ali, kako mi vidimo?Filmom se to ne moe prikazati. Da se tamo na-

lazila V ekipa snimajui itavu scenu ba kako sedogodila, ak nas ni trodimenzionalni lm u bojinajvie mogue rezolucije ne bi mogao osposobiti dato zaista vidimo. Mnogi od nas tromo bi mljackali

kokice za vreme televizijske emisije, a kada bi se onazavrila, kliknuli bi daljinskim upravljaem i prelina drugi kanal. U stvari, ljudi koji su stvarno videlita se dogaalo na Golgoti nisu bili obraeni time tosu samo netremice gledali u krst. Da je posmatranjezikog dogaaja bilo neophodno za nae obraenje,imali bismo izgovor da se alimo na Boga to nam nijeprikazao lm o prizoru raspea, ili to ga nije pustiosvakome od nas da ga pojedinano pogleda.

Zato nije za nas sauvao lm, kako bi ga spre-mno uvrstio u program svetskih V stanica kad tele-

vizija bude pronaena?Vienje razapetog Hrista predstavlja neto mno-go uzvienije od onoga to bi grupa kamermana ika-da mogla da uhvati. Iako je jedanaest uenika videlosopstvenim oima ono to se dogodilo, ovek kojitamo nije bio prisutan najbolje je to shvatio. On je tovideo u fokusu (usredsreeno). Dopustiemo sebida gledamo njegovim oima: Jer Hristova ljubav nasobuzima kad smo doli do ovoga zakljuka: ako je je-


18/32

17

dan sam umro za sve, to znai da su svi umrli. A on je umro za sve zato da oni koji ive, vie ne ive radisebe, nego radi onoga koji je za njih umro i vaskrsnutbio. (2. Korinanima 5,14.15 kombinovani prevodarni-Bakoti )

J

aj ovek video je neto revolucionarnije od Ajn-tajnove E = MC2 ili njegove teorije relativiteta. Iz tenaunikove, naoko bezazlene, male jednaine proi-zala je sila nuklearne sije. Ali, iz Pavlove jednostav-ne jednaine potekla je jo vea sila moralna silakoja je preokrenula drevni svet a preokrenue i vaivot. U stvari, ukoliko ne elite da se tako neto desi,bolje bi bilo da dalje i ne itate.

Ova jednaina deluje umirujue u svojoj jedno-stavnosti: Ako je Jedan umro za sve isto je to irei: Da Onnije umro za sve, svi bi sada bili mrtvi.

Drugaije reeno, Jedan je umro za sve jednako jemi svi zasluujemo smrt. ivot kojim ivimo nijena. Rentgenski prodorno, Pavle je video razapete vasi mene dok je posmatrao razapetog Hrista.

Implikacije postaju zapanjujue. o to smo uklju-eni u jednainu zacelo znai da mi nemamo nieg tobismo mogli zaista nazvati svojim sopstvenim. Onoto Pavle kae zapravo znai ovo: da Hristos nije umroza nas, mi bismo u ovom trenutku bili u svojim grobo-


19/32

18

vima. Uz malo razmiljanja, biva oigledno da to nijepobona sentimentalnost, ve hladna injenica.

Vratimo se 2000 godina unazad. Osmotrite po-kvarenost koja je uniavala svet toga doba. Mi misli-mo da u naem dananjem svetu vlada prilino loestanje, ali usled beznadenosti i izopaenosti starogsveta ljudski rod je brzo tonuo u jamu ovozemaljskezagaenosti, koja bi, da nije bila kontrolisana, unitila

ljudski ivot kakav znamo. Nadahnuta analiza uticaja paganskog Rima na svet glasi: Izjee svu zemljui pogaziti i satrti (Danilo 7,23). Hristos je zaista ui-nio neto da spase drevni svet od propasti. Njegoviprincipi poeli su tiho da deluju u Rimskoj imperiji ucilju obnove duevnog zdravlja i samokontrole. Iako je Njegova mlada Crkva bila estoko progonjena, is-celjujue sile koje je On doneo poele su da proimajudrutvo. Hristos uistinu obasja ivot i neraspadljivost jevaneljem (2. imotiju 1,10). o je ono to Golgotastvarno znai.

K

Razmislite sada o sopstvenom ivotu. Buditedovoljno poteni i pronicljivi da biste svaku dobrustvar u svom ivotu mogli da sledite unazad do nje-nog izvora. Sin nekog milionera nasledi bogatstvo, aliima oseaj, uvia da ga je pre nasledio nego zaradio.Ali, pretpostavite da ovek ima razum i sposobnost


20/32

19

da zaradi bogatstvo zar on nije isto tako nasledio itu sposobnost? Konano, postoji mala razlika izme-u naslediti gotovo bogatstvo i naslediti sposobnosti okolnosti da se ono zaradi. Jevanelje jednostavnokae za oba ova sluaja: bogatstvo nije stvarnovae.

o je velianstveno. Kad govorim osebi, ja nesve-sno prisvajam ono to je Njegovo vlasnitvo. Ovo telokoje nazivam svojim sopstvenim, ovaj moj mozak,

moja linost nita nije zbilja moje.Uzmite, na primer, moje obrazovanje ili moj ka-rakter. Pri prvoj pomisli, mogao bih pretpostaviti da je to neto to niko ne moe uzeti od mene, i da tomora zaista biti moje u pravom smislu rei. Zar ni-sam radio da to steknem? Meutim, opet greim. Svesam to nauio od svog okruenja, a moje okruenjebilo je obogaeno prisustvom Isusa Hrista koji je de-lovao preko svih svojih orua to su blagosiljali mojum i moju duu. I to sve vreme, od prenatalnih uticajakoji deluju na genetsko naslee do porodinog vaspi-

tanja, uticaja drutva, kole i svih zamislivih aspekataljudskog ivota. Sveti Duh je u svetu i proizvodi stalnunapetost i sukob sa uticajima zla. Svako orue, svakosredstvo kojim je moj ivot bio blagosloven sve jesteeno Hristovim krstom.

Poto je to tako, poto sam sagledao jednainukrsta, kako mogu smatrati svojim bilo ta to prolazikroz moje ruke? Da li ja stvarno imam prava na neto vie nego to mrtvo telo moe da zgrabi?


21/32

20

Reeno nam je da jedna desetina novca koji mo-emo da zaradimo pripada Bogu, a devet desetinanama da s tim raspolaemo kako nam se svia. Jed-naina pak pojanjava da je to pogreno miljenje.Desetak je simbol priznanja dasve to imam pripadaHristu, i da samo Njegova ljubav moe diktirati nainupotrebe devet desetina na koje sam ja, u neznanju,polagao pravo kao na vlastitu svojinu.

K

Jo jedna naivna misao koju sam gajio takoe ise-zava: Jazasluujem da se provedem. Ima vie zadovoljstva u hodanju sa Hristom nego to mi svojim nedo- voljnim kapacitetima moemo da primimo u sebe. Aprovod poistoveen sa sebinim zadovoljstvom samo je gorki talog. Mnogi dobri, iskreni ljudi jo ne mogu dauoe razliku. ak i oni koji su vaspitavani kao hrianinisu u stanju da to razlikuju, sem u svetlosti krsta.

Ako Jedan za sve umre, tada oni koji ive ne[bi trebalo da] ive vie sebi, nego onome koji za njihumre. U toj svetlosti, puka je fantazija kad ovek za-milja dazasluuje sebino zadovoljstvo. Da li se aro-lija takve fantazije moe prekinuti?

Da, ukoliko se Pavlova re trebalo, kad on kaeda oni ne bi trebalo ... da ive sebi, ne shvati po-greno. Ovde nije u pitanju neka bolna obaveza, za-dihanost u nastojanju da se uini neto muno i te-


22/32

21

gobno. Jedan za sve umre... da oni koji ivenee, da,ne mogu vie da ive sebi. Krst je zauvek presudiosebinosti koja je na problem, i tako skinuo sa nasini. Sada preko antene dolazi jai signal, dok se slabisignal usmerenosti ka sebi potpuno gubi.

Ono to dalekovidi apostol zapravo kae jesteda vi uviate kako je nemogue nastaviti sa ivotomusredsreenim na sebe poto ste videli krst. Svako

ko je video jednainu jednostavno ne moe da osta-ne mlak, polovian hrianin.

S

Slediti naeg Gospoda, dakle, ne znai vie prisi-ljavati sebe da pokuamo da inimo ono to je pravo,kanjavajui sebe, terajui sebe protiv svoje volje da inimo ono to ne elimo da inimo, kako bismozadobili nebo ili izbegli da budemo izgubljeni. Jed-naina krsta dolazi nam sa ugraenim paketom sile:

Ljubav Hristova nagoni [motivie] nas (2. Korina-nima 5,14).Nikoga ko je video razapetog Hrista i veruje u

ono to je video, ne mogu ponovo uznemiravati onanejasna oseanja grie savesti i mrnje prema sebizato to ini ono za ta zna da ne bi trebalo da ini.Ono zanovetajue treba da, poput niskih oblaka kojibacaju mranu senku na duu, biva uklonjeno. Iako jemoda pogreno rei da e postati lako initi ono to


23/32

22

je pravo (hodanje sa Hristom nikada nije to i kreta-nje nizbrdo), ipak je tano da Hristova ljubav, ako jeovek vidi i veruje u nju, predstavlja pogonsku snagukoja nas pokree ka visinama. Prepreke koje iskuenjepodie bivaju spljotene usled delovanja sile te noveprinude. Odluke koje su nam bile uasno mune po-staju jednostavne kad imamo na umu Pavlovu jedna-inu: Neko je umro za mene, inae ne bih bio ovde u

ovom trenutku. Kako moj ivot moe pripadati meni?Hristova ljubav me je kupila. Kako bih uopte mogaoda Mu se ne predam?

o to je proteklo 2000 godina od Pavlovog dobane umanjuje silu jednaine. Nijedno od primaljivihiskuenja s kojima se danas suoavamo ne moe nitaprotiv nje. ak i kad bi avo imao jo jednu hiljadugodina da smisli lukavija iskuenja kako bi nas uhva-tio u zamku, ova jednostavna istina koju vidimona Golgoti ponitie ih, jer time prekidamo zaaranikrug usredsreenosti na sebe.

Eto kako krst pomera fokus (usredsreenost) na-eg gledanja na stvari. U stvari, poinjemo da vidimotek kad savladamo kompleks sebinosti. Mi moemopoeti da gledamo na stvari Hristovim oima. Mi bivamo osposobljeni da zapazimo neto to je inae ne-mogue videti. A to je ovo:

On danas ima potrebu veu od onih u bilo koje vreme u prolosti otkada nam Ga je Otac poverio.Isus je jo uvek gladan; a glad koju On osea jeste ne-


24/32

23

zadovoljena, neuzvraena ljubav enika, gladnog daMu Njegova Nevesta pokloni svesrdnu, celovitu lju-bav. Mi bivamo osposobljeni da shvatimo da upravoOn zasluuje nagradu, a ne mi!On zasluuje odgovorljudskog srca, na trud due svoje srca koje Mu se jo nije potinilo.

J

Ono to je vekovima zbunjivalo teologe svodi sena jednostavne inioce jedne dirljive prie o ljubavi.Ako moete dovoljno da se uivite u neku ljubavnupriu i poistovetite se sa razoaranim nadama ono-ga koji istinski voli, dobiete ulogu u ovoj najveojljubavnoj prii svih vekova. Koliko duboko muka-rac moe da voli enu? A Hristos milion puta dubljeljubi crkvu. Moda nikada ranije niste o tome mislilina takav nain, ali Re kae: Bie dvoje jedno telo.I apostol odmah dodaje, da ne bismo pogreno razu-

meli: ajna je ovo velika; a ja govorim za Hrista i zacrkvu (Efescima 5,25.31.32).Moda se pitate: Gde se ja tu uklapam? Ukoli-

ko verujete u Hrista, vi ste deo neveste. Da Hristosne bi ostao zauvek gladan, mora doi vreme kada emoi da se kae: Doe Jagnjetova svadba i ena nje-gova pripremi se (Otkrivenje 19,7 arni ).

Jedan moj prijatelj koraao je tamo-amo pero-nom eleznike stanice u Noksvilu, enesi, oekuju-


25/32

24

i dolazak Lete, svoje verenice iz Miigena. Njihovo venanje trebalo je da se odri te veeri. I enik je to-liko bio eljan svoje neveste da je stigao dva sata predolaska voza.

Kad je voz konano doao, Edvard je uznemirenoposmatrao sve dok se i poslednji putnik nije iskrcao.Lete nije bilo meu njima.

Sakrivi se nestano u vozu, ona je posmatrala

kako njegov izraz lica postaje bolno nesrean, poputoblaka koji kvare proleno jutro. Konano, nije mogla vie da izdri. Izjurivi iz voza, bacila mu se u naruje.

Kad je re o buduoj nevesti, Hristos trpi neopisi- vo razoarenje zbog nae ljudske ravnodunosti. Da lise skrivamo od Njega, izazivajui u Njemu tugu i ra-zoaranje? Da li uvek mora biti tako? Gde je odgovornaeg srca koji bi bio vredan Njegove ljubavi?

Zar ne bi bilo krajnje svirepo od nas da Ga i daljedrimo na odstojanju, ostavljajui Ga da eka, neza-dovoljen, gladan u boanskom smislu?

ta moemo da Mu kaemo? Postoji li neka rerazumevanja i zahvalnosti?Uitelju, ...!


26/32

ELITE DA JO VIENAUITE O OVOJDOBROJ VESTI?

ENA KOJA JEREKLA DA BOGU

okom mnogih vekova, razvilo semnotvo mitova o Mariji, majci Isu-sovoj. Nastala od materijala name-njenog hrianima evangelistikogusmerenja, ova broura predstavljapokuaj odvajanja neistine od fas-cinantnih istina koje nam Pismo ot-kriva o ovoj divnoj eni.Bolje razumevanje Marije moe nam pomoi da boljerazumemo i njenog Sina.

BLIZINA VAEG SPASITELJAJeste li umorni od oseaja krivice?Oseate li se odbaenim i nepotreb-nim? Evo jedne izuzetno DOBREVES I. Hristos je preuzeo inicijativuda vas povede putem ka srei ovde isada, a dalje ka nebu i venom i- votu.


27/32

KAKO SPASITI BRAKKako iveti s loim branim partne-rom. Bog ima lekovite Dobre vestikoje e doneti blagosloveno olaka-nje u svaki nesrean dom, i dodatnoohrabrenje za sve one koji su sreniu svom braku. Lek je u onom to ve-rujemo, a ne u onom to inimo!

DOBRA VEST U MALO REIBroura nam otkriva kako ljudi iene mogu da kroz Jevanelje pro-nau zadovoljavajue odgovore nasvoje probleme. Mera vere enjaza Bogom usaena je u svakomljudskom srcu. Bog svakako znakako e odgovoriti na ovu enju.

RE KOJA JEPREOKRENULA SVET

Kako je jedna jedina re mogla damilione preobrazi u ljude spremneda umru za svoja ubeenja, a ostalemilione u njihove progonitelje ednekrvi?Kakva se sila krije u toj novoj i ud-noj rei?


28/32

Preporuujemo i sledee knjige:

MONA DOBRA VEST,Robert J. Wieland

Knjiga sadri pregled modernihkoncepcija jednostavne poruke kojebi trebalo da budu sila Boja naspasenje (Rimljanima 1,16), a kojesu postale alostan izvor zbunjeno-sti. Nasuprot tome, ovo delo baca sa-

svim novo svetlo na svu tu frustraci- ju, bezvoljnost, opadanje i mlakost koji se ogledaju naduhovnom planu. Da li smo propustili da sagledamokoliko je Dobra vest zaista dobra, ili nismo poverovaliu to? Ideje koje su ovde izloene utemeljene su na Bi-bliji i predstavljaju sve dah koji je ve pokrenuo srcadesetina hiljada ljudi irom sveta. Ova knjiga posebnose obraa onima koji trae vrsto tlo kao temelj svojenade, usred ovog sveta punog beznaa i pometnje.

DOBRA VEST JE BOLJA NEGO

TO MISLITE, Robert J. WielandMilioni ljudi veruju loim vestima.Evaneoska poruka je tako dobra vest, da je to ponekad teko i pove-rovati. Boja milost je...beskrajnobolja nego to ste mislili. Prvi putodtampana 1985, ova knjiga na-stavlja da izaziva panju.


29/32

MARIJA MAGDALENA:Biblijska pria,

Robert J. WielandMarija Magdalena pleni panju iinspirie matu gotovo svake osobekoja je sluala o njenom tajanstve-nom i raskonom inu pomazanjaskupocenim mirom koje je izlilana Isusova stopala, opravi ih zatimsvojim suzama. Robert J. Wieland istrauje ivotnupriu ove udesne ene koja zauzima visoko mesto

meu linostima o kojima govori Sveto pismo.

U POTRAZI ZA KRSTOM,Robert J. Wieland

Autor istrauje putovanja onihosoba koje su se uputile prema kr-stu, meu kojima su, pored njega sa-mog, Isus, Marija Magdalena i Pavle.On nam otkriva kako moemo steisvoje lino iskustvo na tom istomputovanju, i naglaava da krst ne-sumnjivo ima snagu da protera svaki

strah iz ljudskog srca. Radi se o dirljivo i ubedljivo na-pisanom tivu, namenjenom itaocu modernog doba.


30/32

Radosne Vesti:OD ISUSA SA LJUBAVLJU

Komplet od 34 lekcije iz Svetog pi-sma koje e obradovati Vae srce.Podeljene na tri odseka: Dobra Vestkoja uzdie um (srce), Dobra Vesto budunosti i Pronalaenje Bojegmesta sigurnosti.

ZLATO PREIENO U OGNJU,Robert J. Wieland

Knjiga koja je imperativ za svakogko eli bolje da razume znaenje Isu-sove vere i Hristove prirode.


31/32

CIP - ,

27-31

, Obrnuta molitva / Robert D. Vilend ; [prevod saengleskog Mirjana eri]. - Novi Sad : Eden kua knjige,2015 (Beograd : Apollo graphic production). - 24 str. ; 14cm

Prevod dela: Te Backward Prayer / by Robert J. Wieland. -ira 50.

ISBN 978-86-85197-39-0

a) COBISS.SR-ID 295341319


32/32

Documents

Obrnuta Molitva - Robert Dz. Vilend