orchestra plusorchestra 51/53

OBUĆA ZA UMETNIČKI I SPORTSKI PLES

Ljubica Jovanović

OBUĆAKOJA

PLEŠE

�

OBUĆA KOJA PLEŠE

Poreklo, istorijat, razvoj i savremene konstrukcije plesne obuće

Čovek je oduvek igrao, a tek od nedavno nosi obuću. Istorija plesa puna je uspona i padova, kao i ostalih umetnosti, a istorija plesne obuće je usko vezana za nju.

Bosonogi čovek, je još u praistoriji davao oduška svojim ose-ćanjima kroz gestove, pokrete i različite položaje tela pri mirova-nju ili kretanju. Izražajni i emocijama prožeti nizovi pokreta, više-strukim uzastopnim ponavljanjem poprimali bi odredjeni ritmički obrazac i pretvarali se u ples. Od rituala do seoske svetkovine, od Eleusinske do srednjovekovene misterije, plesu nije bila potrebna naročita samo za to stvorena obuća. Ako se i izdvajala - razlog je bio estetske i scenske prirode, a ne tehničke i funkcionalne. Razlog tome je što ples nije bio ni izdaleka tako zahtevan, da bilo koja obuća ne bi mogla sasvim dobro poslužiti. Ne treba ipak zaboraviti grčke koturne (drvene klompe), u kojima su glumci antičke drame izvodili svoje predstave, ni smešne šiljate cipele likova Comediae de la Arte, no obe spadaju u pozorišnu obuću.

O plesnoj obući, kao posebnoj kategoriji, ne može se govoriti pre pojave profesionalnog plesa i plesača, a to znači negde do XVIII veka.

OR­

CH

E­S

TR­A

PLU

S

�

Kralj igra

Rani baletski divertismani su bili samo malo zahtevniji od seoskih ritualnih plesova iz kojih su se razvili. Balet je bio plemićka razonoda u kojoj su sami plemići bili i publika i izvodjači. Iako je obuća namenjena za balet često bila posebno diza-jnirana, one su obično pratile trenutnu dvorsku modu. To se nije odnosilo jedino na karaktere koji su zahtevali specijalno kostimiranje. Ekscentrično kostimiranje dvorskih velikaša ostalo je upamćeno kroz vekove. Kardinal Rišelje je i sam igrao u užem dvorskom krugu svoju omiljenju sarabandu, brilji-rajući u zelenom kostimu sa crvenim potpeticama s praporcima pred Anom Austrijskom! Crvene potpetice su bile znak pripadnosti plemstvu i izum su venecijanskog porekla. Javile su se na cipeli od crne kože u XVI veku.

Ako je sam kralj plesao, njegov kostim je morao biti krcat simbolikom. Žan Beren omiljeni dizajner maski Luja XIV, napravio je za vladarevu predstavu u Rojal Baletu, kostim „kralja – sunca“, čiji su bitan deo bile cipele sa visokim pot-peticama i ogromnim pozlaćenim kopčama u obliku sunca sa zracima, što je bio samo odjek celokupne opreme veličanstvenog sjaja .

Ples kao pozorišna umetnost

Ali i pored toga što je uskoro došlo do izdvajanja umetničkog – pozoriš-nog – profesionalnog plesa iz društvenog i dvorskog, sa igračima profesionalci-ma – tancmajsterima i školovanim plesačicama iz gradjanskog društva – nisu se pojavili standardizovani zahtevi u pogledu konstrukcije plesne obuće. Igralo se u uobičajenoj pozorišnoj obući, gde se više vodilo računa o scenskom i estetskom efektu, nego o funkcionalnosti, udobnosti i prilagodjenosti igri. Do sredine XVIII veka balerine su igrale u patikama sa potpeticama bez neke velike teškoće. To su bile lake plitke cipele bez kopčanja i šniranja, kakve su dame tog vremena obuvale unutar odaja. Taj oblik zadržao se do dan danas samo bez potpetica.

Ekstravagantne dvorske kostime oduvala je francuska revolucija i u XIX veku, povećani tehnički zahtevi postavlje-ni igračima značili su da obuća, koja je do tada bila samo verzija onih običnih, više neće biti zadovoljavajuća. Prva je Mariija Kamargo balerina španskog porekla, zbog svog izrazito virtuoznog klasičnog stila sa skokovima entrechat, skinula potpetice sa patika i umesto neudobne krinolin suknje, obukla kratku baletsku tuniku.

�

Prodor u vis Kako dolazi do usložnjavanja baletskih

koraka i pronalaska sve zahtevnijih i tehnički složenijih baletskih elemenata, igrači i njihovi balet majstori u obući sve više traže podršku za svoje sve savršenije umeće.

Podizanje balerine na prste, odnosno pronalazak špic patike, neki pripisuju zasluga-ma Ane Hajnel i njenim pirouette, neki Mariji Taljone u arabesque, treći opet Fani Elsler pri prelasku scenskog prostora (parcour), a neki tvrde da je još Luj XIV sa lakoćom izvodio taj element zahvaljujući cipelama po tadašnjoj dvorskoj modi koje zapanjujuće podsećaju na današnje špic patike.

Najčešće se ipak smatra da je nova forma igranja koju je uvela l831.godine Marija Taljone u njenoj predstavi Silfide, dovela do pronalaska ojačanih prstiju. Taljone je plesala na vrhovima prstiju i tako utrla put klasičnom baletu, a time i potrebi za čvršćim patikama. Ali njene patike još uvek nisu imale tako tvrd špic kao današnje, već su bile samo ojačane proštepavanjem.

Baletanke Eme Livri, balerine u Pariskoj operi, koja je 1862. g. izgorela na smrt kada je njenu haljinu zahvatila vatra tokom probe, ostale su netaknute. Bez špica, i bez tvrdog đona već samo ojačanog prošivanjem sa strane, nabijene pamučnim punjenjem i dalje nisu bile sasvim kao današnje. Težile su samo 34 g svaka, dok su moderne špic patike Ane Pavlove težile po 74 g.

Sredinom 60-ih godina XIX veka patike, kakve je nosio baletski ansambl koji je Dega predstavljao na svojim slikama, bile su ukrućene lepkom i još ojačane prošivanjem, da bi podržale balerinu u njenoj igri.

Novi balet posle reforme

Od početka XX veka ples je postao tako zahtevan, da su špic patike postale neza-obilazne. Prvobitno punje-nje pamukom zamenjeno je lepljenjem i prošivanjem radi ojačavanja. Medjutim, dizajn baletanke se nije promenio. Taljone bi mogla s lakoćom da uskoči i u današnju, jedino što bi je iznenadilo bio bi stepen udobnosti koji moderna pati-ka balerini pruža.

�

„Ako čovek ne oblači rukavice kad svira, zašto bi onda obuvao patike kad igra“

Ovom razbudjujućom konstatacijom je Isidora Dankan, inspirator nove igre početkom XX veka, istupila kao odlučan protivnik baletski virtuozne tehnike, špic patike XIX veka i balerininog „sladunjavog osmeha“, dok se ona pri tom muči u neprirodnoj igri na prstima. Čovečije stopalo, zbog njegove forme i izrazitosti, kao sledbenica Darvina, smatrala je trijumfom u razviću čoveka. Baletsku tehniku je smatrala zastarelom i protivnom anatomskoj strukturi i fiziološkoj funkciji čove-čijeg tela, kao i fizičkom zakonu gravitacije – dakle svemu što je prirodno.

Svojom revolucionarnom idejom i nesputanom nadahnjujućom igrom izvr-šila je uticaj na baletski svet, umetnost i estetiku XX veka. Odmah posle Isidorine pojave i ogromnih uspeha na evropskoj igračkoj sceni, javila se čitava plejada igračica koje su podražavale njenu novu igru i koje su prozvali „bosonoške“.

Samo je ljubav prema istini i istinskoj nepatvorenoj lepoti, mogla dovesti do odbacivanja baletske patike, koja je prešla dug put transformacije do savršenstva, ali je ljubav prema baletu prevladala. Špic patika i dalje suvereno vlada baletskom scenom, sve savršenija u svom negiranju prirode.

Noviji buntovnici

Isidorina borba dovela je do preispiti-vanja u baletskim krugovima, u okviru teo-retičara, koreografa i igrača, a novi vidovi plesa dobili su status umetničke igre. Došlo je do naglog razvoja cele lepeze savreme-nih plesova. Step, džez, ulicni ples stvarali su potrebe za novom obućom specifičnih karakteristika. Nove forme igre postavljale su nove zahteve u pogledu obuće i otvarale nove mogućnosti.

�

KRATKA ISTORIJA PLESNOG OBUĆARSTVA

Specijalizovana obuća zahteva specijalizovane obućare, a oni su se pojavljivali u svakom gradu koji je imao baletski ansambl. U XVIII veku Pariska opera bila je vodeća u Evropi i nastivila tako i većinom XIX veka, pa nije iznenadjujuće da je većina uspešnih baletskih obućarskih radionica osnovano u Parizu. Najpoznatiji je bio Janssen, koji je pravio baletanke za Taljone i Crait koji je otvorio svoju obućar-sku radnju u Lionu l823.g. Crait se preselio u Pariz l85o.g. i njegova slava se tako brzo pronela da je već l86o.g. Adela Grancan, primabalerina Petrogradskog baleta počela da naručuje baletsku obuću isključivo od njega. 1879.g. on je proglašen za zvaničnog snabdevača Pariske opere, i tu čast firma je zadržala sve do danas.

Eberman u Berlinu, Romeo Nicolini u Milanu, Capezio u Njujorku, Gamba i Freed u Londonu, Porselli u Italiji, Repetto u Francuskoj – Zlatni vek baleta doneo je otvaranje novih specijalizovanih baletskih obućarskih radnji.

Capezio je l887.g. osnovao Salvatore Capezio. Radnja je bila preko puta Metropoliten opere i Capezio je uleteo u pravljenje pozoriše obuće potpuno slu-čajno. Jean de Reske, koji je igrao u Romeu i Juliji izgubio je svoje plesne cipele i zamolio Capezia da mu hitno napravi zamenu.

Londonsku firmu Gamba osnovao je Luidji Gamba, Italijan koji je u Engle-sku stigao švorc l894.g. da radi kao konobar. Već l912.g. Gamba je dizajnirao za Anu Pavlovu i Nižinskog , uporedo prodajući otmenim damama večernje cipele egzotičnih boja sa vrhom povijenim na gore ala Šeherezada. Baletski obućari sa dugom tradicijom su i Anello & Davide, a Grishko, ruska porodična firma osno-vana l988.g. već im uveliko konkuriše.

Baletski igrači današnjice troše baletske patike u neverovatnoj količini. Jedan baletski ansambl može sa lakoćom da iznosi i do 3000 pari za godinu. Plesači su snabdeveni sa najmanje jednim parom nedeljno i najčešće se sami staraju o njima, ojačavaju ih i prošivaju koncem za pletenje i zašivaju satenske pantljike. Iako je većini igrača ovo dosadno i mučno, prihvataju se toga jer jedino oni tačno znaju gde im treba ojačanje. Zvezde baleta su vrlo izbirljive u pogledu baletske obuće. Natalija Makarova je jednom rekla da joj možda samo jedne od deset odgovaraju. Nije neobično da za važnu predstavu Rudolf Nurejev isproba i po šest pari pre nego što nadje odgovarajuće.

Ne iznenadjuje da za nešto tako bitno i intimno kao što je baletska obuća, plesači imaju svoje omiljene snabdevače. Patrik Buicle je nosio Capeziove patike većim delom svoje karijere, dok je Anttony Dowell više voleo Gambijeve. Ko god da izradjuje baletske patike, izvodjačka karijera svakog para je ograničena obično na jednu do dve predstave. One se doslovno rašiju na nogama. Mihail Barašnjikov se priseća kako je nastavio da igra i pošto mu se odvojio đon od patike i njegovo iskustvo nije neobično za igrača takvog senzibiliteta.

�

Balet u modi

Baletanke svoju lepotu ne čuvaju samo za scenu i daleko od toga da zbog svo-je jednostavnosti nisu dopadljive. Štaviše svojom gipkošću i udobnošću privlačile su žene skoro dva veka.

Najjednostavnije forme od svih vrsta obuće, baletanka je ostavila svoj pečat na modnoj obući. Otmene dame koje su igrale na javnim balovima s početka XIX veka nosile su baletanke bez potpetica, potpuno identične onima u kojima se igralo na sceni u tom veku.

40-ih godina XX veka Claire McCardell zamolila je Capezia, njujorškog vrhunskog proizvodjača baletske opreme da joj napravi ravne baletanke pogodne za ulicu. One od tada više ne izlaze iz mode.

Jednostavan i ženstven stil čini baletanke najelegantnijom ženskom obućom, bez konkurencije.

�

KARAKTERISTIKE PLESNE OBUĆE

I pored činjenice da je publika uopšte ne mora biti svesna, obuća na plesnoj sceni igra veoma značajnu ulogu. Dizajn plesne obuće je uspeo ako ona tako dobro pristaje karakteru plesa i stilu kostima, da ostaje praktično neprimetna. Tokom plesa, plesač bi trebao da može potpuno da zaboravi na nju. Pouzdanost bi morala biti garantovana, da bi plesač mogao s puno poverenja da se osloni na njih i svu svoju pažnju i koncentraciju usmeri na što bolje i izražajnije izvodjenje svoje igre i da se prepusti stvaralačkom zanosu. Obuća koja loše pristaje, mnogo je veći pro-blem na sceni nego van nje.

Kao i ostali aspekti scenskog dizajna, obuća je uspela samo onda ako radi za plesača, veoma diskretno i nenametljivo, doprinoseći ukupnom umetničkom, vizuelno – estetskom utisku koji plesač treba da prenese publici.

Karakteristike obuće za umetničku igru

Bodler je igru nazvao poezijom ruku i nogu. Te, kao što poezija zahteva puno truda da bi se pojavila laka i poletna na papiru, isti je slučaj i sa plesom.

Zbog ekstremne virtuoznosti i tehničke zahtevnosti baleta, kod obuće u kojoj se igra akcenat nije na estetskom i vizuelnom efektu već na funkcionalnosti.

Neverovatne figure, nemoguće pirouette i nestvarni skokovi moraju biti izvedeni od strane plesača od krvi i mesa, i po neko-liko predstava za redom, sa istom tehnič-kom perfekcijom i preciznošću izraza. Baletske patike zato moraju obezbediti mnogo toga.

Precizan balans je odlučujući za igru na prstima i sve elemente koji se poigra-vaju ivicom balansa. Pravilna postavka ili nalaženje centra je bitno da balerina nebi nepotrebno trošila snagu na održavanje u strogo vertikalnom položaju. Baletska patika mora obezbediti i lak prelazak sa poluprstiju na vrhove, što znači da u isto vreme treba da bude i gipka i jaka. Mora garantovati minimalni vek trajanja, bar jednu večernju predstavu, jer bi bilo vrlo neprijatno kada bi jednu divnu varijaciju, balerina morala da prekine da bi otišla da se preobuje. Naravno, i tiho kretanje je jedan od uslova koji baletska patika mora da ispuni, jer kada bi svaki put gledaoci čuli balerinin doskok, imali bi utisak da je duplo teža i iluzija lakoće karakteristična

�

za balet, potpuno bi se raspršila. Prefinjena linija balerininog stopala i risa mora biti istaknuta, jer to je jedna od upečatljivijih karakteristika po kojoj je balet uvek prepoznatljiv .

Da bi zadovoljila sve ove zahteve, patika mora biti izradjena sa puno ljubavi i znanja o baletskoj tehnici i anatomiji ljudskog tela (osobenostima gradje profe-sionalnih igrača) i sa velikom obućarskom veštinom. Dobar baletski obućar mora da uskladjuje stare zanatske tajne i najbolje tradicije sa najnovijim dostignućima naučnih istraživanja i modernim tehnologijama.

Karakteristike obuće za sportski ples

Gledajući okom laika ili samo ljubitelja plesa neko veliko takmičenje ili reviju reklo bi se da ne postoji neka upadljiva zajednič-ka crta u obući za ples. Naizgled potpuno različitog dizajna, atraktivne salonke i san-dale živopisnih boja i ukrasa, one deluju kao rezultat nekog trenutnog modnog hira . Ali uopŠte nije tako. Postoje veoma detaljna pravila i stroge propozicije o vrsti i izgledu obuće koja se nosi na takmičenju. Od izgleda lica do visine potpetice sve je tačno izmereno i propisano. Improvizacije se ne tolerišu i čak se kažnjavaju.

Cipela mora da ispuni estetske i funkci-onalne zahteve visokog ranga. Mora biti sta-bilna i izdržljiva, a opet meka i ugodna kao rukavica, spretna i gipka da bi ispunila zahteve plesnog podijuma. Zato je branzol koji se za njih upotrebljava u glenštiku čvrst i izdržljiv, a u prednjem delu jako savitljiv da se ne bi pri brojnim podizanjima na prste slomio. Kroz potpeticu prolazi šipka koja doprinosi većoj

stabilnosti i boljoj ravnoteži. Visina potpetice igra samo estetsku ali ne i funk-cionalnu ulogu. Đon je obično od natur kože (hromna štava), da bi obezbedio mekoću i lako kretanje po parketu i sprečio klizanje.

U estetskom pogledu one moraju potpuno odgovarati vrsti i karakteru plesa i uklapati se u kostim kako igračice tako i celog plesnog para, stilski, koloristički i funkcionalno. Visoki zahtevi vrhunskog plesa su večiti izazov i inspiracija dizaj-nerima plesne obuće.

U svetu ima više poznatih proizvođača a kod nas plesna obuća se može naru-čiti kod stilskog obućara.

10

TIPOVI OBUĆE ZA UMETNIČKU IGRU

Špic patike

Namenjene su za ples na vrhovima prstiju, karak-terističan za klasičan balet. Cela težina balerininog tela oslonjena je na pravougaonik ili kvadrat ne veći od kutije šibice. Prsti su joj sabijeni i stišnjeni u mali prostor koji se naziva špic patike. Špic se formira tako što se slojevi sargije premazuju i natapaju skrobnim lepkom, potom se formira željeni oblik i ostave se da se suše 24 h posle čega je špic spreman da izdrži sva naprezanja i pritisak u toku igre.

Između prstiju i špica, balerine obično stavljaju pamučnu vatu, a u novije vreme silikonske umetke da bi im patika udobnije ležala i manje žuljala . Neki stilovi imaju i vrpcu koja može dodatno skupiti prostor oko prstiju a neki imaju i lastiš. Da bi podržale neprirodan, virtuozan položaj balerine na vrhovima prstiju i dale oslonac svodu stopala, patike imaju i ravan veoma čvrst đon mnogo manji od stopala igračice, tako da deo njene pete uvek leži na satenu.

Nova baletska patika pre prvog obuvanja zahteva određenu pripremu proši-vanjem jačeg konca za vez u boji patike preko satena, koji mora ostati neprimetan dok je igračica na prstima. Ovo se radi da bi se patika naknadno ojačala i da bi joj se produžio vek trajanja. Sa obe strane gležnjeva ušivaju se satenske trake u odgovarajućoj boji, dovoljne dužine da se tri puta mogu ukrstiti oko članka i vezati pozadi. U klasičnom baletu špic patike su po pravilu svetlo kajsija-roze boje ili bež, a u neoklasičnim baletskim delima u boji koja odgovara boji kostima balerine.

Baletske patike se ne proizvode serijski u fabrikama, već se ručno izrađuju. Kod nas su se nekada pravile u pozorišnim obućarskim radionicama u ograniče-nom broju za potrebe baletskih ansambala i škola . Danas je taj zanat skoro pot-puno zaboravljen i smatra se da je izrada skuplja od uvoza, pa se igrači uglavnom snabdevaju od GriŠka - ruske firme za proizvodnju baletske opreme. Inače, tajna izrade špic patike je dobro čuvana, i veliki proizvođači je ne odaju.

Meke baletske patike

To su meke, plitke, ravne patike bez kopčanja i šni-ranja načinjene od prirodnih materijala: kože, kepera ili satena. Nemaju ojačane prste i pogodne su za vežbanje u sali ili uloge u savremenom baletu. Imaju provučenu vrpcu (keper traku) koja se zateže prema obliku stopala. Uobičajene boje u kojima se proizvode su bela, roze i crna. Đon je od meke savitljive kože koja se ne kliza, i ovde dosta manji od stopala.

Procedura izrade je davno nastala i izgled im se ne menja već 2oo godina. Tradicionalno, ona je ručna. Kroji

11

se po šnitu; od kepera duplo a od kože, jednostruko. Da bi se keper ili koža dobro zalepili za kožni đon nije dovoljno samo staviti lepak između, već se dodatno sa čekićem udara po kalupu. Kod nas se izrađuju, prema otisku stopala, u Narodnom pozorištu i kod specijalizovanih stilskih obućara.

Patike za džez i moderan balet

Džez patike vezuju se za pojavu džez baleta. Vuku korene od meke baletske patike, ali za razliku od nje imaju nisku pot-peticu od meke gume i šniranje, pa podsećaju i na smekšane cipele za step. Nastale u Americi kolevci džez baleta, raznovr-snijeg su i slobodnijeg dizajna od baletskih. Mogu biti plitke i duboke, od kože i kombinacija sa keperom, boja uglavnom crne. Obično imaju hrom đon (natur) l.8 – 20 mm. Za moderan balet nema posebnog tipa, ali se često i džez patike smatraju dovoljno odgovarajućim.

Kod nase se proizvode u pozorištu i kod stilskih obućara.

Cipele za karakterne i istorijske igre i španski ples

Uglavnom se i jedne i druge prave u istom stilu. U klasičnim baletskim predstava-ma često se između dve scene sa virtuoznom klasičnom igrom solista ili ansambla, umetala epizoda bala na dvoru gde bi navodno gosto-vala neka strana princeza iz Španije, Mađar-ske ili Kine i svojim karakternim - istorijskim plesom zabavljala gledaoce i unosila raznovr-snost u uobičajeni manir baletske predstave. Te se igre igraju u cipelama za karakterne i istorijske igre ili španski ples. One su zatvo-rene cipele sa potpeticom i španglicom, tvrde kapne (polu bruks) i debelog kožnog đona.

Visina potpetica je obično 4 - 5 cm. Slična je step cipeli. Kod nas se može naručiti u pozorištu ili kod stilskog obućara.

Cipele za step

Namenjena za step, ples koji sam sebi stvara muziku, odzvanjajući lupkanjem nogu o pod. Vodi poreklo od Mery Jane, cipele koja je karakteristična po kaišiću oko članka koji se pričvršćuje šnalom, a nazvana je po liku iz američ-kog stripa s početka 20. veka. Ima deblji đon (l cm) i nižu širu štiklu. Lice i đon su od kože. Špic je polubruks.

Da bi zveckala, na prednjem delu đona i na potpeti-cama ima pričvršćene step blokeje. Za đon je prvo pričvr-šćena bakelitna pločica preko koje se šrafi metalni blokej.

1�

Između bakelitne pločice i blokeja ostaje prostor i njihov razmak se može regulisati popuštanjem i zatezanjem šrafčića, čime se menja intenzitet zvuka koji se proizvodi stepovanjem o pod.

Kod nas ih izrađuje stilski obućar.

Cipele za flamenko

Jedan od najtemperamentnijih i najatraktivnijih španskih plesova, flamenko, se igra u zatvorenoj cipeli sa kaišićem, i užom potpeticom visokom oko 6 cm. Izrađu-ju se od čvršće kože, tvrde kapne (polu bruks) i debelog kožnog đona, sa ekserčićima u špicu i na peti, koji pri energičnom lupanju nogu o pod stvaraju zvuk, karakteri-stičan za ovaj ples. Kod nas se mogu izraditi kod stilskog obućara.

Patike za street-dance ili sneakers- ice

Skorošnja tvorevina, nastala krajem XX veka, kao hibrid baletske i sportske patike. Kako je plesna scena počela da osvaja nove izvođačke prostore, koji više nisu imali prigodan pod na kome bi se bez poteškoća moglo igrati u uobičajenoj plesnoj obući, nastala je potreba za novom. Predstavljaju prelaz od džez patika ka sportskoj-svakodnevnoj ili obratno. Još uvek se dosta eksperimen-tiše u njihovom dizajnu i on dosta varira prema potre-bama i zahtevima novog plesa.

Izrađuju se od kože , kepera i njihovih kombinacija u različitim bojama ali opet najčešće u crnoj. Uglavnom imaju gumeni đon sličan sportskim, koji se sastoji iz dva

dela. Prvi pokriva prednji deo stopala, a drugi deo petu. Sredina ispod svoda stopa-la je bez đona, da bi stopalo moglo slobodno da se savija i pravi pun pokret risa.

Kod nas se još uvek ne proizvode ali se mogu naručiti iz inostranstva.

TIPOVI OBUĆE ZA SPORTSKI PLES

Podela obuće za sportski ples na tipove odgovara podeli plesova na takmi-čarske discipline . Propozicije o konstukciji i izgledu, kada je obuća u pitanju su detaljne i stroge u sportskom plesu. Postoji posebna obuća za sve latino plesove, posebno za standardne plesove i još cipela za tango koja se izdvaja svojom poseb-nošću od one za standard. Zajedničko za sve je da imaju visoku potpeticu koja se presvlači materijalom za lice, a javlja se u tri tipa, i razlikujemo: cuban, slim i flare oblik. Kod cuban tipa potpetice, zadnja strana se od pete koso spušta na dole, a unutrašnja je vertikalna, tako da je gore šira a dole uža. Slim se u blagoj krivini sužavana dole dok se flare pri dnu širi. Izbor tipa potpetica je slobodan i zavisi od

1�

ukusa plesačice, osim što je slim češće zastupljena na cipeli za standardne plesove jer olakšava petni okret. Izradjuju se kod specijalizovanih obućara.

Materijali koji su najradije u upotrebi su obućarska napa i saten, jer kao prirodni dozvoljavaju stopalu da diše i tokom više sati igre. Prijatni su na dodir,lepi na oko i pruzaju dovoljno mogućnosti za igranje sa konstrukcijom, bojom i ukrasima, što sve dovodi do bolje usklađenosti sa celim kostimom.

Obuća za latino plesove

To je ženska sandala otvorenih prstiju . Najčešća visina pot-petice je 5-10cm. Obavezno ima kaišić oko zgloba a nekad i risni . Oblik špica se odredjuje prema otisku stopala. Za profesionalne ple-sačice idealno je da palac prelazi tabanicu za par milimetara napo-lje, zbog zahteva plesne tehnike da se prstima „hvataju“ za pod. Đon je od natur kože jako savitljiv u prednjem delu . Što se tiče izgleda tu se stvarno može pustiti mašti na volju. Osim standardizovanog tipa Hazel koji je prepoznatljiv sandale za latino ples se mogu javi-ti u brojnim varijacijama. Izrađuje se u bojama celog spektra i sa različitim ukrasima uskladjenih sa kostimom.

Obuća za standardne plesove

To je zatvorena salonka sa potpeticom visine 5-7cm tipa slim. Da bi se zadržala na nozi u toku plesa u rubu prednjeg dela do risa ima lastiš. Oblik prednjeg dela može biti: polušpic, dijamant ili okrugao . U prstima je djon duži od otiska, jer se standardni plesovi igraju otvo-renih prstiju . Najbolje je da budu u boji koja odgovara boji kostima i sa odgovarajućim ukrasima.

Cipela za tango

Cipela za tango je poluzatvorena za kaišićem oko zgloba, nekad i sa risnim. Za potpeticu ne postoji propis, izbor je potpuno slobodan i najčešće je visine 5-9 cm. Prsti su zatvoreni. Prednji deo je oblika polušpic ili polubruks, što mekše kapne. Postava je zato od ameriken platna. Đon može biti natur ili pravi – tvrdi. Boje su različite zavisno od kostima.

1�

Materijali za liceObućarska napa

Štofastije je strukture meka i savitljiva izdržava naprezanje i istezanje. Koristi se za meke baletske patike, patike za džez i moderan balet, cipele za karakterne i istorijske igre,španski ples, flamenko, step. Može biti sa licem ili brušena. U razli-čitim bojama a najčešće u beloj, crnoj, bež i roze. Često se koristi i fabrički bojena u zlatno ili srebrno što deluje efektno na cipelama za sportski ples.

BoksTo je koža čvršće strukture. Upotrebljava se u debljinama od o.9 do l.2 mm.

Tanja, od o.9 koristi se za ženske cipele, pre svega za španski ples i karakterne i istorijske igre i flamenko; u bojama koje odgovaraju kostimu. Za muške se koristi deblji boks, od l.o do l.2 mm, najčešće u crnoj boji, a nekad i u crno-beloj kombi-naciji. Postoje modeli gde je kapna zumbana.

KeperPrirodan pamučni materijal koji dozvoljava da noga diše, izdržljiv, lak i jeftin.

Koristi se za proizvodnju mekih baletskih patika a neretko i patika za džez balet. Uglavnom se proizvodi u beloj, crnoj i bež boji.

SatenZa plesnu obuću koristi se specijalni obućarski saten (cvišnirani) ili običan na

koji se lepi obućarska cvišna (platno za lepljenje kojim se ojačava saten). Baletske špic patike izrađuju se isključivo od satena. Masovno se izrađuju u svetlo kajsija-roze boji za klasičan balet, a za neoklasičan u bojama koje odgovaraju boji kostima. Saten se može i ručno bojiti, što se najčešće i radi kada se cipele rade po porudž-bini prema postojećem kostimu . Za sportski ples često se koristi i saten koji na sebi već ima fabrički zalepljene šljokice. To cipelama daje atraktivan i nestvaran izgled. Saten tkan od zlatnih ili srebrnih niti takođe deluje efektno na plesnom podijumu.

SkajVeštački materijal koji imitira kožu. U zadnje vreme često u upotrebi kao

zamena za kožu. Proizvodi se različite teksture i štampe lica.

Perlice, cirkoni i šljokiceDodatno ističu oblik cipele i ulepšavaju lice, potpeticu ili kaišić . Obično se

upotrebljavaju za doterivanje plesnih cipela; lepe se ušivaju ili ugrađuju u šnale. Šljokice se kupuju u trakama ili na komad lepe se ručno ili peglom. Najzastuplje- nija boja je srebro-ljubičasta, ali se proizvode i u svim ostalim. Izrađuju ih specija-lizovane firme za pozamanteriju.

1�

KOLEKCIJA „MALA IGRA”

Kolekciju „Mala igra” čine modeli obuće za umetničku igru koje odlikuje:

• Eksperiment sa potrebnom / dovoljnom količinom materijala, koja bi ispunila i estetsku i zaštitnu ulogu. Igra između krajnosti otvoreno / zatvoreno.• Odsustvo kopčanja i šniranja. Sve veze i umetci na modelima su elastični.• Ne pripadaju strogo niti jednom od tipova obuće za umetničku igru. Uslov-

no, mogu se svrstati u prelazne tipove.

Kolekcija je dobila ime prema ljupkom i otmenom dvorskom plesu menuet, što u prevodu znači „mala igra“. To je i mala igra rečima, jer je kolekcija nastala u maloj igri linijom i oblikom, formom, u dizajniranju jedne velike i neiscrpne ... kao što je obuća za umetničku igru.

Izabrani modeli nose imena vodećih stvaralaca / izvođača u oblasti umet-ničke igre, kod nas i u svetu, nekad i danas, čije su ideje i dela imale snažan uticaj na ovu umetnost.

Karakteristike konstrukcije modela kolekcije “mala igra” Estetski kvalitet plesne obuće je taj koji čini da stopalo deluje tanušno, gipko

i spretno, ali mu dobra konsrukcija pri snažnim, energičnim i naglim pokretima garantuje bezbedno i nečujno kretanje i dugovečnost obuće.

Modele karakteriše udobnost, fleksibilnost i lakoća. Oblikuju se prema sto-palu, ističući dugu liniju risa.

Imaju izuzetno fleksibilno gornjište od meke, prilagodljive kože i podjednako udobnu postvu. Konstrukcija u prednjem delu prati liniju oblika prstiju, ostavlja-jući dovoljno prostora za pokret.

Elastični spojevi – umetci i trake – zamenjuju potrbu za kopčanjem i šnira-njem;

i omogućavaju takve konstrukcije kod kojih je sa minimumom materijala potpuno ostvarena namena obuće.

Elastični ušivci umetnuti su na delovima gornjišta koji su najizloženiji napre-zanju pri igranju, što modelima obezbeđuje duži vek upotrebe.

Elastični umetci povećavaju udobnost, fleksibilnost i prijanjanje uz svod tabana i ris kada je stopalo u krajnjoj ekstenziji.

1�

Izostavljanje kopčanja i šniranja u konstrukciji plesne obuće praktično je iz više razloga:

• Omogućava puniji pokret i bolju artikulaciju stopala jer je izbegnuto neugodno zasecanje pertli i materijala nabranog pod njima u kožu risa!• Pogodne su za scenske nastupe jer se brže i lakše obuvaju i izuvaju! • Igrač je bolje koncentrisan na svoje izvođenje, pažnja mu ne luta jer

nema opasnosti od nenadanog razvezivanja ili raskopčavanja!

Otvorena konstrukcija primenjena na plesnoj obući nalazi potpuno opravdanje. Mnoštvo otvora, proreza i izreza omogućava koži stopala da diše i slobodno

otpušta suvišnu toplotu i vlagu. To doprinosi većoj ugodnosti pri nošenju i higijeni. Otvorene konstrukcije pružaju skoro neograničenu slobodu pokreta. Ovakve konstrukcije imaju i svoje estetski smisao – vizuelno izdužuju i ističu

blago zaobljenu liniju risa.

Za modele se preporučuje sledeća izrada:

• Materijali za izradu lica su obućarska napa sa licem i brušena i keper. • Postava je od meke svinjske kože.• Elastične trake su od užeg, a umetci i ušivci od šireg lastiša u boji lica.• Đon je kod svih modela urađen od natur kože hromno štavljene.• Potpetica je od lakog drveta presvučena materijalom za lice.• Flekica je od mikro-gume. Kolorit je očekivan za obuću za umetničku igru:bela, crna, bež, kajsija-roze; proširen crvenom, sivom i tirkiz.

1�

PRIKAZ KOLEKCIJE „MALA IGRA”

Model br. 1

JOVANKA

Model Jovanka je skoro zatvorene konstrukcije, sa otvorima u dnu gornjišta koji omogućavaju stopalu da diše. Najbliži je tipu džez patike. Udoban je, lagan i mek zahvaljujući velikim umetnutim elastičnim delovima. Potpuno štiti stopalo u igri.

Model je izrađen od kože s licem. Potpetica tipa kuban visine je 1 cm.

Model br. 2

DUNJA

Model Dunja je prelaz od nastavničke ka džez patici. Prostrani otvori dopri-nose ugodnosti pri nošenju. Veliki elastčni umetci pružaju potpuni osećaj prianja-nja uz stopalo. Udobna i laka, sigurna a diše, ova modelirana džez patika omogu-ćava dugo, ugodno igranje.

Izrađena je od kože s licem. Visina potpetice je 1 cm.

1�

Model br. 3

SONJA

Model Sonja je karakteristična po izgledu oglavka, tačnije risnog kajšića koji je oblika slova T. Sa zadnjim delom je povezan elastičnim trakama. Model lako prijanja uz stopalo i ističe liniju risa. Može se uvrstiti u nastavničkejer ima rastojanje od poda 1.5 cm, za visinu potpetice.

Izrađena od kože sa licem ili brušene, podjednako lepo izgleda.

Model br. 4

ANA

Model Ana sjedinjuje u sebi fleksibilnost meke baletske patike i stabilnost koju mu obezbežuje potpetica. Može se uvrstiti u red nastavničkih jer pri dugom radu u sali učiteljima dobro dođe malo odstojanje od poda koje pruža potpetica.

Otvorene je konstrukcije – lice modela se sastoji od prednjeg i zadnjeg dela, a povezuje ih elastična traka koja prati oblik risa. Izrađen je od kože sa licem.

Potpetica tipa kuban sa flekicom od mikro-gume obezbeđuje stopalu udob-nost, nečujno kretanje, savršen kontakt stopala sa podlogom kao i podršku pri višečasovnim aktivnostima.

1�

Model br. 5

MARIJA

Model Marija pruža pogodnosti otvorene konstrukcije, a elastična traka pre-ko risa čini da dobro prijanja uz stopalo u pokretu. Vizuelno, predstavlja prelaz od meke baletske patike ka Mary Jane. Trouglasti elastični ušivak povećava fleksibil-nost, udobnost i prijanjanje uz stopalo.

Lice modela je urađeno izjedna od brušene kože. Potpetica je visine 1.5 cm, tipa kuban.

Model br. 6

MARTA

Model Marta predstavlja prelaz od meke baletske ka učiteljskoj patici. Lice je izrađeno iz prednjeg i zadnjeg dela koje spajaju elastične trake ukrštene preko risa. Ovu konstrukciju karakteriše udobnost, stabilnost i sloboda pri kretanju.

Delovi lica modela izrađeni su od kože s licem. Potpetica tipa kuban visine je 1.5 cm.

�0

Model br. 7

ISIDORA

Maksimalnom redukcijom materijala i odbacivanjem svih suvišnih delova lica dobijen je Model Isidora, koji ostavlja estetski utisak bosog stopala, a pri tom pruža potrebnu zaštitu tabanu i podršku stopalu u toku igre, a liniju risa ističe i čini je uočljivom.

Elastične trake ukrštene nad risom i pod svodom prate prirodne linje stopala u pokretu i oblikuju se prema njemu.

Razdeljenih je polutabanica sa slobodnim svodom. Prednja polutabanica pokriva oblast donožja stopala i podržava ga pri okretima, a u zadnjem delu polu-tabanica štiti petu.

Fleksibilna i lagana, prijanja uz stopalo i pruža mu skoro neograničenu slo-bodu pokreta.

Može biti izrađena od kože ili kepera.

IZBOR MODELA IZ KOLEKCIJE

Konstrukcija, materijali i izrada modela Ana:

Delovi gornjišta:

• Lice se sastoji iz dva dela. Prednji deo – oglavak je kapna sa risnim kaiši-ćem, delimično postavljen u delu do risa i ispod kaišića.• Zadnji deo prekriva petu i ima ispuste za kaišić sa obe strane. Povezuje ih

elastična traka koja prolazi preko risa kroz otvor kaišića. Krojen je iz jednog dela i postavljen.

�1

Donji delovi – nabrojani redom odozgo na dole:

• Uložna polutabanica u petnom delu,• Temeljna tabanica,• Đon – konstrukcije „peta preko đona“,• Potpetica tipa cuban,• Flekica

Materijali:

• Lice – meka, elastična, ali izdržljiva obućarska napa sa licem• Postava – tanja, mekana svinjska koža,• Elastična traka – lastiš,• Uložna polutabanica – postavna koža,• Temeljna tabanica – boks cepanik 1.5 mm,• Đon – natur koža hromno štavljena,• Peta – lagano drvo visine 1.5 cm,• Flekica – mikroguma.

Izrada modela:Svi delovi lica su sečeni i sa postavom sastavljeni šivenjem. Između lica i

postave po liniji štepa umeće se „ivica“, da nebi došlo do tegljenja. Lastiš se pro-vlači kroz otvor na kaišiću i zašiva za zadnji deo.

Gornjište se postavlja na kalup i lepi za temeljnu tabanicu. Na tabanicu se lepi đon. Potpetica se lepi za đon i ukiva ekserčićima (3-5). Na donju stranu pot-petice lepi se flekica.

Osnova kalupa sa ucrtanim delovima lica modela Ana

��

O KOLEKCIJI Nadahnuće za kreaciju modela od kojih je obrazovana ova kolekcija poteklo

je iz potrebe da se nasluti i objasni ta čudna žudnja za slobodom bosog stopala, a istovremeno zaštitom i udobnošću koje baletska obuća pruža. Da se pretpostavi zamišljeni put preobražaja od zatvorene do otvorene konstrukcije plesne patike. I pokušaja da se to vizuelno prikaže kroz redukciju materijala do minimuma.

To je bila svojevrsna mala igra oblikom, materijalom i namenom obuće koja pleše.

��

ZA KRAJ

Rad plesnog obućara veoma je složen, jer zanat zahteva veliko stručno znanje i puno truda u izradi. Spaja različite oblasti – plesnu umetnost i scenski kostim sa znanjem o anatomiji ljudskog stopala i dobrim poznavanjem obućarskog zanata. Posao zato nosi više odgovornosti.

Tržište, kod nas, ne samo što je neveliko, nego se sve češće okreće stranim proizvođačima. Zanat se polako gubi u zaborav.

Ova profesija direktno zavisi od politike ulaganja u kulturu i umetnost. Motivaciju za rad jednog našeg plesnog obućara jedino možemo pronaći u

velikoj naklonjenosti igri, lepoti, umetnosti i pozorištu.

��

Literatura

1. Shoes – fashion and fantasy Colin McDowell, 2. Costume on the stage Diana de Marly,3. Dressing for the Ballet Joan Lawson, Peter Revitt,4. Dictionary of Costum R. Turner Wilcox, 5. Shoes – A Celebration of Pumps, Sandals, Slippers and More Linda O Keeffe, 6. Istorija igre Maga Magazinović, 7. Otkrivamo tajne baleta Milica Zajcev,8. Enciklopedija fizičke kulture 9. Plesovi Dragan J. Jocić,10. Orchestra Časopis za umetničku igru

Web stranice:www.capeziodance.comwww.dancechoice.comwww.sansha.comwww.blochworld.com www.showtimedanceshoes.comwww.dancedirectworld.comwww.grishko.ru

Za podsticaj i dobre smernice zahvaljujem Dubravki Maletić, Milici Zajcev, Ivani Milovanović i Ivici Došenović.Svesrdnu podršku u pripremi ovog teksta pružio je Marko Rovinac, viši sportski trener.

Posebnu zahvalnost za podatke koji se nemogu naći u literaturi, a ušli su u ovaj tekst, dugujem majstor Danetu – stilskom obućaru i Ružici iz Narodnog pozorišta!Model Ana izradio je majstor Dane.

Ljubica Jovanović rođena je 1975. u Beogradu. Na Višoj politehničkoj ško-li u Beogradu diplomirala je sa najvi-šom ocenom (10) 2005. godine (odsek Dizajn proizvoda od kože) i odbranila diplomski rad Obuća koja pleše – obu-ća za umetnički i sportski ples. Duži niz godina član je Baletske grupe Dubravke Maletić. Od 2009. član je Udruženja baletskih umetnika Srbije i ima status samostal-nog umetnika.