ћikazi, osvrti, promocije Prilozi, 31, Sarajevo, 2002., str. 205-290.

"Od Boga izabrani narodi" Predstave о izboru i kolektivno samoodrei!enje и historiji*

"Drugima и oku" Stereotipi и blvsoj Jugoslaviji**

Promocija knjiga u izdanju Komisije za historiju jugoistocne Europe fondacije PRO ORIENTE iz Веса, odrzane 20. 9. 2002. u Vrhbosanskoj katolickoj teologiji u

Sarajevu

Uvodna rijec predsjedпika fondacije PRO ORIENTE dr. Hansa Martea

Prosle sшо sedшice u Becu svecano obiljezili 50-godisпji blskupski juЬilej kar­diпala Koeniga. Oviш је povodoш stat·i kardinal slavljen i kao pнtokazni g1-aditelj шostova, i to, рr-еша unutra,jer шнје uspjelo sag1-aditi vezu izmedu Katolicke crkve i socijaldemokJ"atije u Aнstl"iji, i рiеша vani, jer se vec odavno zalaze za dijalog sa kt·scanskiш c1·kvama na Istokн, ali i sa drugim svjetskim religijama. Upl"kos svojih 97 godina zivota, оп је htio doci s nаша u Sarajevo. Ljekai" nш to nije dopнstio. Sto­ga mi је cast da vam preпesem njegove pozdrave i njegov blagoslov, kao i one gos­podina Kaila Schoenborna, predsjedavajuceg naseg Kшatorijuma.

Bio је to kai"diпal Koenig, onaj koji је bl"ZO reagirao па histщijsko otvaJ"anje Va­tikanskog koncila pl"ema еkншепizшu i 1964. godiвe osnovao Fondacijн PRO ORI-

• "'Gottes ausent•iihlte Vбlker ": Ent•ii!tlungsvш·ste/lungen und kollektive Se/Ьstfindung iп

de1· Geschicltte 1 A1ois Mosscr (Harsg.). PI-o Oгicntc, Sc11riftcшeihe der Kommission fu1· stldosteLlгopaiscћe Geschichte, Band 1 - FrankЉrt am Main; Ber1in; Bem; Bпixelles; New Уогk; Oxford; Wien: Lang, 2001.

•• Den Andaen im Blick: Stel"eotype im ehemaligen Jugos/awienl Hg.: Andreas Mo1·itsch 1 A1ois Mosser, ћо 01·iente, Schrifteпreihe der Kommission fur siidosteLiropaische Gesc11ic11te, Вопd 2-FгankЉrt am Main; Ber1in; Bem; Bruxelles; New Y01·k; Oxfort; Wicn: Lang, 2002.

279

Prikazi, osvrti, promocije Prilozi, 31, Sarajevo, 2002., str. 205-290.

ENTE. Od tada sc PRO ORIENTE tшdi da kroz rnnogobгojne naucne piiгedbe, uza­jaшne posjete, mirovne inicijative sa preko 80 visejezicnih puЬlikacija i dijalogom sa pravoslavnoш сгkvош, нcini vidljiviш i uпapгijedi jedinstvo kiscana н nmogo­stгukosti пjihovih obiljezja i tгadicija. Ovu nшogostшkost mi smatгaшo Bozijiш da­юm i voljoш, i kao takva ona tгеЬа da se uvazava i cuva. Pri tоше mi uvijek iznova spoznajeшo da su vjerski sadt.Zaji шпоgо manje ono sto kiscane udaUuje јеdпе od dшgih, da su to pl'ije svega politicki, histшijski, socijalno-kultuгni i dшstveпi odno-si i па njima zasnovani stcreotipi. .

Dogadaji vezaвi za 1-aspad bivse Socijalisticke Federativnc RepнЬlike Jugo­slavije potviduju ova na5a iskttstva. Mi sшо na to Ieagii·ali osnivanjem Komisije za ћistшiju jugoistocne Еvюрс, tl koju sшо pozvali duhovвe i svjetovne eksperte iz svill dijelova bivse Jugoslavije. Sretni smo sto imamo priliku da pгedstavimo PRO ORIENTE i t·ad паsе Komisije u оvош multikultuпюm gradн, ovdje u Sarajevu. Sa tet-ase ove zgrade vidite bogoшoljc oniћ religija koje obiljezavajн lice Еvюре, bo­gomolje kt·scana, muslimana i jevt·eja. Jevrejska је zajedвica u teskiш vremenima bila vazan fermeпt, tako је bilo пekad izmedн Bradesa i Trsta, Praga i Tcmisvara. Bosaпski muslimani su шost рrеша islaшu. Pravoslavнa crkva, koja је na Balka­lШ vecinska, doвosi u Evropu svojll staш casпu tгadiciju i spiritualпost, kako bi Ev­ropa opet mogla disati sa dva plucпa krila, kako to н knjizi "Dгugima u oku ", koju takodet· da!1as pt·edstavljamo, oЬicava гесi Рара lvaп Pavao П.

Као PRO ORIENTE, mi smo dosli н Sat-ajevo, nasim susjediшa, da ojacamo du\1 dijaloga i pomil'eпja. Ovoj svrsi sluzi, bez suпшје, i glosar stntcnih izraza l'eligi­jskih zajedпica koje sн zastнpljeпe u Sa1-ajevu, а koji је izdalo Inteпeligijsko vijece Bosne i Heгcegovine. Као Austrijaпci, u Sш-ajevo sшо dosli пasim susjediшa iz sol­idaгnosti koja је uslovljena histoгijskim razloziшa, ali пalazi upшiste i u пedavnoj proslosti.

Solidaшost sa vasom zешlјош, koja је pt·osla teske ispite, опо је sto је пavelo Austгijsku насiоnа\пн ЬiЬlioteku, u to vrijeшe pod шојiш vodstvom, da 1998. go­diпc роtршю гаzогепош Ot·ijentalnom instituttt pokloпi 115 listova specijalne kaгte Bosne i Hercegovine, koja је nastala izmedLI 1873. i 1889. godine, Ll skloptt ft-ancis­ko-jozefinskog zemaljskog prijeшa. Ova se karta, kako smo infoпniгaпi, u obnovi pokazala vеоша koгisnom.

ОЬпоvа i pomireпje pt·ioгitetisu ovog grada i ove zemlje, pisao је aшbasadOl' Jaпdl prosle sedmice ujednoj austrijskoj dпevnoj вoviпi. Mi se skroшno пadamo, da је PRO ORIENTE tome barem malo dopгinio.

280

Prikazi, osvrti, proшocije Prilozi, З 1, Sarajevo, 2002., str. 205-290.

Alois Mosser:

PI"ilozi koji sн navcli PRO ORIENTE na osnivanje Komisije hist01icaщ а 0 ko­jiшa је govшio gospodiп predsjcdпik Mat·te, bili su ideja vodilja i пasih razmisljaпja kada sшо se odlнcili da temu "Od Boga izabrani narodi" нсiпiшо okvimiш пaslo­voш јеdпе koпfeгencije i јеdпе puЬlikacije. Podпaslov kпjige- Predstave о izboru i kolektivno samood,·eёlenje и historiji- treba da нрнti Citaoce па to kојн ulogн priшar­пo religijsko-teoloskj pojam "izbora" igt-a и zivotu naroda i dizava. Sve pi"edstave 0

пасiпu izboщ pod kojiш god historUskiш plastoш da sc jave, iшaju metafizicki ko­rijen i sluze tome da zahtjeve ј ciljeve ljudskog- indivblualnog, kao i kolcktivnog­sti"emljenja ucvi"ste нпepi"omjcnlj ivom ј svevгemeпo tаспош. Pгedstave о izboп.1 da­t·uju ideвtitet, опе stvai"ajн zajednistvo koje biva svjesno njihove uloge, njihovog za­datka. Koпfei"encija је vec pokazala veliku vгijedпost tuшасепја, koja lezi u zпanjtl о egzisteпciji piedstava о izboгu i njЉovoj djelotvomosti u politickom .Zivotн nai"­oda. Tako izrazeвa kolektivпa svijest objasnjava i takoгeci razotkгiva pюslost, nudi orijentacjju u sadasпjosti ј obecava izvjesnu ali sigнmu bнducnost.

Svi autori kпjige suocili su se sa ovim t·eligUsko-tcoloski i antropolosko­dгнstveпo definiraпim poljem пapetostj u histoi"ijskom okvit·н. Bilo је pt·Љvatljjvo da se па pocetak postavi "teoloska osnova", koja н tri priloga za temu iша osnove as­pekta spasa i izbot·a, sa stanovista ti"i biЬlijskc rcligUe, judaizma, kt·scanstva i islaшa, pti cemu do izrazaja dolaze i llistшijske proшjene н tcoloskim pozicijaшa. TI"etiгajti se i politicki i socijalno-naucni aspekti, i to s cjljem oznacavanja pozicija i ргоstога za djelovanje za real-politikн u stvamosti ј buducnosti, za real-politikt1 н kojoj religi­jske ozпake ideпtiteta ne Ьivaju potisпute, pгcpoznaju se 1.1 svojoj politickoj diшeпzi­ji i ne рогiсн se, ali isto tako пс bivajti jnstннnentalizji"ane ј zloupotrijeЬljcne.

Polazeci od dulюvпo-kнltuпюg razvoja jнdaizшa, Fet·diпaпd Dexiпgei" govo­I"i о "svijesti о izboш kao legitiпшom osjecaju vlastite VI"ijednosti", koji ako Ьi se ignorirao, to Ьi нргаvо daпas Ьila kоЬпа zaЬluda, а to jasno razdvojiti, pгedstav\ja samoinsccnjшпje baziгano na паvоdпој nadшocj.

Gottfl"icd Vanoпi sнpt·otstavlja "biЬlijsku teorijн" ''kl·scaпskoj pгaksi" i pledit-a za "ozЬiljпo shvataпje histoгijsko-kotpOГativпog izbora, kt"OZ sto Ьi histшija шоg\а Ьiti tuшасепа kao "ЬогЬа za stvaшi oЬ\ik lшrnanog dшstva и Vlasti Boga". Rcligija i cгkva pokazuju se kao poteпcjjalni ideпtifikatшi шоdетЉ dшstava.

О pitanjн "islaшskog ideпtiteta", о odnosн js\arna ргсша пe-musliшaniшa, о toleranciji i suzivotu н islamskoj drzavi, ali i о zivotu muslimana kao шапјiпе u јеd­пој ne-islamskoj dгzavi zauzece stav Adel Theodoг Кhонrу, koji се sc na kопсн poz­abaviti proЬlematikom iпtegracije musliшaпa u Evi"opu.

ZemaUske stнdije, koje slijede, pokazuju da se "t·e\igijska jezgt-a" pt·edodzbi о

281

ћikazi, osvrti, proшocije Prilozi, 31, Sarajevo, 2002., str. 205-290.

izboп1 javlja и svim zamislivim alijansama sa drustveпo i drzavno-politicki formu­liraпiш ciljevima.

Takozvani "шisionarski eksepcionalizmиs" Sjedinjeniћ Americkiћ Dt·zava нtе­шеlјеп је и jednom, kako ga Кlшd Кrаkаи naziva "dozivljajи rodenja" Aшe1ikanca evшpskog porijekla kolonijalnog VI"emena, pi"i сеnш rcligijske postavke imajи pecat puritansko-kalvinistickog. Saznanje о privrednoj i politickoj dominaciji do danas poth1-anjиje spasoпosпo-historijskи inte11xetacijн aшerickog рнtа. Ronald G. AscJ1 u periodи 1560. do 1660. posmati"a konfesioпalni elcmeпt kao оdlнсијисi za naciona­lпи svijest Engleske. Borba protestantske Engleske protiv katoljcke Spanijc gledala se kao dio "cshatoloske" ЬогЬе svjetla i tame.

РоsеЬпо izdasnoш pokazнje se рriшјепа pojma "politickog шesijanizшa" na ft-aпcuskи historiju. Ро Wolfgangu Schшale-u tako postaje jasno kako је svjjest 0

tоше - Ьiti od Boga izabran пarod postala temeljпo гazшnijcvaпje francнske nacije, koja se kao svijest о poslaпstvu usшjeravala р1·еша vani (ko\onizacija) ј рiеша ttnн­h-a (ЬшЬа pюtiv protestaпtizma).

Mюiin Forster i Valc1·ie Heube1·gcг pi"ate povezanost religijskih tешеlјпЊ uvjei"eпja i drzavnog razvoja u okvin1 arapsko-islamskog svijeta норсе i na primjeru шиslimana н Bosпi ј He1·cegovini posebno. Pюdor zapadnog svjjeta н zemlje prcd­njeg oгijenta izazvao је ро Foгstneru nastanak dva velika pravca misljenja, jcdan "islaшski piavac" (religija postaje ideologija) i jedan "nacioпalno aiapski pt-avac" (p1·eнziшanje ideje о naciji). Danas se moze pгomatгati jedna sиptilna t-azшjcna izmedн гeligije ј politike, koja se moze pojasniti рошоси pojmova "politicka t·e\igi­ja" i "religioniziranje politike".

Od kгаја konflikta lstok- Zapad sve sпa:Zniji pгitisak и pt-avcн globalizacije iшао је, kao protнpokret, za posljedicи "kиltшno fragmentiraпje", koje se pximjecujc пс samo kao antizapadпo d1.Zanje nego i kao pojacana potгaga za нnиtai"drzavniш idcп­titetoш. Tako Heubet·geг govori о јеdпош islamи "izmedн Orieпta i Okcideпta (za­pada) н Bosпi ј Hercegoviпi, pri сешu se antizapadnim tendencijaшa suprotstav­lja ргеkо stotiпu godina cнvano "okcidentalno kнlturno jskнstvo" шиsliшaпskog stanovпistva.

Uloga pravoslavlja i pгavoslavne cгkve н drustvcnoj, politickoj i kultuгnoj pi·e­obrazbi н istocnoj i jugoistocnoj Evropi predmet је p1·iloga Mirka f>oгdevica, Vlad­imira Fedorova, Ioanпisa Реtгона i Haпs-Dieteг Doepшann-a. Njihovj prilozi prcd­stavljaju dokuшent о dalekosezпosti znacaja pravoslavlja za dl'zavн i drustvo, 11а Ciji identitet i oni stavljaju svoj pecat. Као cuvaг nacionalпog karaktera pravo­slavye је danas, nakon ponovo steceвe slobode, pred teskim zadatkom obul1vat­nog вovoodгedenja crkveпih zadataka и jednom pluгalisticki i dcnюk1·atski koпcipi­ranoш drustvu. Мnoge sc prepreke шoraju prevladati.

282

Prikazi, osvrti, promocije PriJozi, 31, Sarajevo, 2002., str. 205-290.

ћilozi, kako oni koji иvode и teoloski kontekst tako i oni koji se trude oko his­torijske obrade, potvrdиjи kompleksne pojavne oЬlike religijskog i crkve н proslosti i sadasnjosti. Aspckt izbora, пjegov nastиp i njegovo politicko instrumentaliziranje igrajи vaznи иlоgн и procesima dгиstveпc i dt.Zavne naobrazbe i diferenci1-anja. Re­zпltati, misliш, пе poticн na dalja pitanja.

"Dntgima и оkи" Stereotipi и blvsoj Jиgoslaviji

1 н Svesci 2 pisanih tckstova Koшisije za histoi"ijи jиgoistocne Evrope dati sн н osпovi sad1·zaji, koji Sll prezentirani н okvirи jednog medlшaгodnog zasjedaпja i sada se шоgи predstaviti kao zbirka tekstova pod naslovoш "Drugima и oku"- Sterotipi и Ьivsoj Jиgoslaviji. Ideja i plan ove zbirke sezu cak i prije onih и Svesci Ј.

U piOljece 1995. godiпe pokazalo se и razgovoriшa sa Andгcasom Moritsch-eш, koji је od 1993. godine djelovao tl КlagenЉгtu kao ordiпariиs za histшijи istocвe i jиgoistocne Ev1·opc i kojeg se иspjelo pridoblti za сlана Komisije historicaгa н os­пivanjи, zajedпicki iпteres za vlastitc nacionalne slikc i slike stranaca, koje sн па­kоп raspada bivse Jнgoslavije јасе nego ikad svijest yиdi dt.Zale zaroЫjeпom. Ћazili smo objasпjenja koja bi mogla razjasпiti nacionalisticke ekscese, koji sи se pгotezali do geпocida, i пjihovo ideolosko okгuzenje. Konacno u јиlи 1996. godiпe zajedпicki priredenom zasjedanjи dali smo пaziv "Nacionalni stereotipi u bivsoj Jиgoslavi­ji". Kada је pocetkom 2001. godiпc, nakon prcvladavanja naji"azlicitijih sиprotпos­ti, moglo da роспе stampanje priloga u jednoj zЬi1·ci, zavrsпe је 1-adove zasjenila izп­enadпa s11111 Andreasa Mшitscl1-a. Sada је ova zЬii"ka posvecena njemн, н prijateljs­koш sjecanjи i и postovanjн пjegovog neprekidnog st1-asпog tгнdа da da dop1·inos bezgi-anicnom razнmijcvaпjн ljudi.

Pogled па histot·ijski izrasle, cesto dиgozivи6e stcreotipne uzajaшne predodzbe dгzavotvoшih naгoda pokazиje stva111o zаЫнdе nacionalnih ideologija. Mi danas, шedиtim, vidimo i zпakove гastuce spreшпosti da se pi"cvlada dнlюvno suzavanjc пacionalnog kиlta.

Naravno, sposobnost za traпsnacionalпost пе dгzi ko1-ak sa voljoш za tiш. ћe­malo је znanjc о dгиgima i prestet"cotipne su pгedodZЬe jednih о drugima, kao da se pгipadnici razlicitЉ nacija шоgн sresti н bczиvjetnom нzajamпom prihva6aпjн. Мноgо пaslijedeпih 11.1sevina svijesti, l1 nшogome nagomilanih historijskim pisa­пjem i iz gene1-acije и ge11eracijн stereotipпo пasljedivaпi гcmete put ka пeo­pterecenom st1zivotu. А latcntni kolektivпi potencijal agresivnosti jos нvijek se moze aktiviгati preko nacionalnih l1eterostereotipa.

283

Prikazi, osvrti, promocije PI'ilozi, 31, Sat-ajevo, 2002., str. 205-290.

Zasjedanje bi trebalo, рrеша naшjeri izdavaca, da vodi samosvijesti upravo ј l1istoгicara. Нistoricari, sociolozi, jezicari i politicari iz zeшalja nasljednica biv~e Jugoslavije, iz Austrije i dшgih zeшalja sredпje i istocпe Evrope sakupili su se da istгaze kako је nacionalizaш, koji је eskalirao u rat i ЬшЬu za шос, u bivsoj Ju­goslaviji nasao hraпu u nacionalniш stereotipama. Nastojanje da se pri tome da гјјес svim Ьivsim jugoslovenskjm nacjjama i nacjonalnostima, ostalo је, naza\ost, bezuspjesпo. Koliko god da је iscjepkana ukupno pi"edocena slika, knjiga шоzе po­takнuti па Ю:iticko razmisljaпje о nacionalnim stereotipima, njilюvim razlozima i пacinu djelovanja. Iz kruga autora, kojima treba zahvaliti za nastaпak ove knjjge, obt"atice паm se gospoda mr. dr. Тiпа Balюvec, dugogodisnja saradnica i, usudнjem se reci, "desna ruka" ћоf. Moritsch-a па Univeгzitetu u Кlagenfшtн.

lskшistio ЬЉ prjliku da gospodj d1·. Balюvec jzrazim zahvalнost не sашо za пјеn dopriнos пеgо ј za zпalacku redakcijskн obi"adu teksta velikog dijela zЬirke.

Tina Bahovec:

Slaveпska ћistorija је stoljece trajnih patnji slavenskog puka, tlacenog od st1·aпe bezobziшih susjcdnih na1·oda, ugnjetavanog od stJ-aпe пjemackih vladaщ а tt vrj­jeme ratova sa Tшcima uЬijcнog od stt-ane kJ"vozednih gпusnjh Osmaнlija; austrjjski Nijemci sн вadmeni, pohlepni za vlascн, agresivni, ekspanzivni i igno1-antni p1·ema sviш Slaveniшa; Austro-Ugaгska monarћija је omrazena maceha slaveвskog naro­da; slavenski пacioпalni karaktei" је, рrеша vlastitoj defiпiciji, kultivi!"aн, шirolju­Ьiv, gostoljubiv, marljiv i posten, а н njemackim ocima Slaveпi su bat"bari bez vlas­tjtogjezika i knjizevnosti- ovako su glasili neki od nacionalпih ste1·eotipa kojj sti sc izmedti dva 1·ata cesto mogli насi u slavenskiш пovinama svih politickЉ p1-avaca.

Zasto? U "nacionalпom гazdoЬ!ju" 19. i 20. stoljeca su pojedпostavUene i gcne­ralizirajuce, daklc stcreotipne predodzbe о nai"odima i nacijama sнstinski dio пacjo­nalnih ћistorijskЉ slika i ideologija, koje se рнtеш porodice i skole, masovпih medi­ja, шnjetпosti, а i пauke, sii"e i ucv!"scavaju. Nacjonalni stereotipi se ve.Zu, prije sve­ga, па navodne objektivne etnicke kriteгije, jezik, гeligiju, kultш11, zajednicko pori­jeklo i ћistoгiju. Опi treba da unutar vlastite nacije imajн jednu integt·iгajttcu funk­ciju, funkciju koja јаса osjecaj zajednistva i nacionalвi identjtet, dok ргеmа drugim nat·odiшa tгеЬа da budu fakto1· ogranicavanja i razgranicenja.

Otнda i tezпja ka cпю-bijelom oslikavanju- autosteгeotipi, slike vlastitog пaro­da рнпе su pгipisivanja pozitivnih osoЬina, dok heterosteгeotipj kod stгanog naюda jedva da pгonalaze dobt-a oЬiljezja. Nacionalni steгeotipi, dakle, ne sашо da utvгduju posebнosti naгoda неgо ih kvalificiraju - а iz navodnog "Ьiti drugaciji", odnosнo

284

Prikazi, osvrti, proшocije Prilozi, 31, Sarajevo, 2002., str. 205-290.

"biti bolji", definiraju se i пacionalni zadaci, od "boi"be pi"otiv nevjeшika" do "I"asпe vladavine".

Zapravo su stet·eotipj sa socUalno-psjholoskog stanovista nezaoЫlazпi u Ijиd­skoш procesu spoznavanja- oni slиze pojednostavljenjи i sjstematiziranjи mnogo­brojnih, cesto kompleksпih iпfoпnacjja, koje svaki covjek, svakodnevno, рrјша u svojoj okoljnj. Narocito и okolnostjшa dгustvenih lomova i kt·iznih sjtuacUa lj нdj

pojacano traze uporiste ј иsшјеrепја stereotipa. Stereotjpj, шedutjш, njsu пeutt-alпi, vec stt povezanj sa procjenama vt·ijednosti ј emocioпalnim nabojem i stoga sнпоsјо­сј dщ5tveпi11 fоЫја i sjшpatija. Posto se ројеdiпсн preпose н procesu socijaliziraп­ja, опi sн l"elativпo otpon1j na licna iskнstva ј stoga zilavo opstaju. Stcreotipjj, osjm toga, izrazavaju drustveпa razumjjevanja иloga i ocekivanja, kojj opet povlace za so­bom оdгеdеве stavove.

Iz stereotjpa moze projzaci veljka opasпost ako se oni politicki instгumeпtal­izjrajн u svrhu pюpagande ј manjpulacije, kako Ьi se emocioпalno djelovalo па mase da Ы ih se шoЫlizjralo i obavezalo па zajednicku akcijн. Stereotipi su sastavni dio poljtickih ideologija ј praksi, ј sto је jedan sisteш totalitamiji, utoliko intenzivпi­je on t-adi sa pojednostavUeпjima и vrednovanju. Narocito negativпi heterostereotipi, pretoceni u fine poetske slike, koriste se za zjgosanje cijelih пaroda, za psjholosku pгjpremu za rat, za vodenje rata, za pravdanje najпecovjecnijjh djela.

Sta шоzе ј tt·eba pt·evladavanju stereotjpa da dopгiпese панkа - kao histot·jcaгka, ја tu пајргјје mislim па povjesnu znaпost? Hjstoгjjsko jstгazjvaпje је dugo podl"zavalo пastanak ј ргiргеmн пacioпalпih stet·eotipa. Emocioпalno паЬiјепе nacionalne histo­t"ijske slike, нsшјсrспс рrсша jdeпtjficjraпju, imale sн i iшaju нticaj па razuшjjevam­вje sadasnjosti. Нistoгicarke i 11istoгicaгi stoga nюraju kt·iticki istraziti stcrcotjpc, i to sto је moguce tгaпsпacionalnije i iвtcrdiscjpJiпaшije, i prcispitati iЬ kao vrешепош uslovljeп fепошеn "nacinalnog razdoЫja".

Njihova saznanja mot-aju naci svoje mjesto, pl"ije svcga, tt nastavi l1ist01·ije u skolama kako mladost ne Ы rasla sa neprijateljskim slikama и glavama. Historjja onda visc пссе Ыti velicanje vlastite nacije, псgо се sluziti uzajaшnom upozпavaпju пагоdа- i ја se nadam, da се i pгedstavljanje kпjige moci dopriпijetj tome. •

285