Euripid- pesnik o ijem se ivotu malo zna; najmanje omiljen pesnik; od njega sauvano 18 drama, a ukupno je napisao oko 90. Legenda da je on bio roen u godini (485) kada su Grci pobedili u Salaminsoj bici sa Persijancima, da je u povorci ratnika bio Eshil, a meu deacima u horu bio Sofokle- dovode se svi u jednu vremenski ravan, ali izvesnije je da je roen 484.god.pre n.e.u Salamini, u porodici zemljoposednika, otac I majka ____________________________________________________. Kod Aristofana u abama su prikazani kao biljari, potcenjuje Euripida.

Za ivota je pobedio 4 puta na trag.nadmetanjima, a 5.puta posmrtno. Najpre je slikao.

455.god.izvosi prvu tragediju, naslov Pelijine keri (radnja pripada mitu o Medeji).

441.godine prva pobeda, nesauvana drama, pre 440.nemamo nijednu sauvanu, prva sauvana je iz 438.godine.

438.- Alkestida

431.- Medeja

428.- Hipolit

Do 415.-Heraklova deca, Poludeli Herakle, Andromaha, Ion, Hekata, Pribeglice

413.- Trojanke i iste godine Elektra412.- Helena

408.- Ifigenija na Tauridi, Fenianke, Orest

406.- Bahantkinje

Sauvana je satirska igra Kiklop.

Pred kraj ivota otiao je u Makedoniju, kod kralja Arhelaja, umro 406.godine pre n.e.van rodnog kraja, u mestu Aretuza. Predanje je da je bio rtva pomahnitalih pasa.

Kad je glas o njegovoj smrti stigao u Atinu, odali su mu poasti- sam Sofokle (tad 90ogodinjak) je na scenu izveo glumce bez venaca, a sam je nosio albenu odeu, na tom takmienju je nagrada posthumno dodeljena Bahantkinjama; podignuta mu je I statua.

Aktuelnost nije organski uklopljena u delo; vie se obraa panja (kod vanmitskih osnova) na filozofsku sredinu- sofistiku. Filozofija sofista predstavlja prodor jonskog duha u sredite grkog sveta- za novac prodaju znanje i besedniku vetinu (opta relativizacija miljenja i vrednosti). Kao izraz tog preokreta uzima se definicija filozofa Protagore: mera svih stvari je ovek. Umesto bogova i sudbine, stoji ovek (proto-humanizam). U toj perspektivi i religija trpi- Protagora je bio agnostik, nije verovao da je pitanje boga iznad oveka. Protagora- delo Protivrenost- za svaku stvar postoje 2 protivrena poimanja, obrazlaganje i za i protiv. To je uvod u krizu drutva, relativizacija kao i u savremeno doba- modernizam je povratak sofistici i retorici. Sve se podvrgava racionalnom preispitivanju, ne oblikuje se alternativna vizija sveta, niti se ustanovljava novi sistem vrednosti; nove vrednostiu se nameu, ali nisu prihvaene.Euripid kritikuje nasleena verovanja, ali to jo nije ateizam. Kod njega se 1.i jedini put javlja Dionis na sceni. U tragediji ovek postaje glavni predmet radnje, sudbina je manje odreena predodreenou, a vie unutranjim strastima i porivima. Tek kasnijw sw kod Euripida pokazuje sila kao to je Tihe-sluaj. Bogovi se i dalje pojavljuju, graa se i dalje uzima iz mita; ali graa prevazilazi formalne okvire, on slobodno interpretira mitsku grau.

Hor gubi svoju prvobitnu namenu, vie ostaje kao duh tradicije.

Medeja

Problem u Medeji- problem razliitosti I rodnog pitanja, uglavnom tragedija o enama. Neobina mitska figura- arobnica I zloinka; ini zloin, a opet je tragini junak- Euripid odaljava tragediju od aristotelovske koncepcije.

Medeja- ki Okeanide I _____________________________ I oca Eeda. ivela je izvan grkog sveta, u Kolhidi ispod Kavkaza- ovo mesto Grci su zvali krajem sveta. Tu je ivela sreno dok nisu stigli Argonauti na elu sa Jasonom. Poto su Hera I Atina naklonjene Jasonu, one trae od Afrodite da mu pomogne probudivi ljubav prema njemu u Medeji. Medeja se zaljubljuje, daje Jasonu udotvornu mast da se zatiti od plamena Hefestovih bikova; pomae mu I oko zmaja. Zahvalan, Jason se eni njome, ali je ne voli. Eed alje poteru, ali Medeja dobija ____________________________. Stiu u Jolk, kojim vlada Pelija, Jasonov stric, koji ga je slao u sigurnu smrt. Pelija je takoe pobio itavu porodicu Jasonu- arhajska situacija, meuljudski odnosi su surovi.

Medeja pred Pelejevim erkama vri obred podmlaivanja tako to skuva vola pa ga raskomada- da one tako podmlade Peliju; one ga raskomadaju ali on se ne podmladi- ovaj obiaj je vezan za Dionisov kult, Euripid se I ovde vratio na poetak I sutinu grke tragedije.

Za kaznu Pelijin sin Akast protera Jasona I Medeju, bee u Korint. Tu poinje radnja ove tragedije, kada su Medeja I Jason pribeglice u Korintu, gde vlada Kreont.

Na poetku: prolog monoloki izgovara Medejina dadilja (kao Agamemnonov straar u Orestiji. Dadilja je zabrinuta, Medeja pati jer je Jason odbacio, I nju a I decu, reio je da se opet oeni korintskom princezom. Sva se bolu predade. pa mrzi decu- Medeja u patnji reaguje reaktivno, ne okree gnev protiv sebe, ve ga usmerava ka Jasonu ali I svojoj deci. ah da im samo zlo ne napravi

Jedna od bitnih komponenti lika je arobnjaka priroda. Medeja je strasna I opasna.

Sledea scena- vaspita dovodi deake. Dijalog vaspita/dadilja. Teko je identifikovati se sa Medejom, to je jedan od problema tumaenja ove tragedije- meutim daju se argument za tu mrnji prema deci.

klonite se dobro divlje udi, prekomernost sreu ne donosi-dadilja to eksplicitno kae.Hor Korinanki, ene, kao Medeja, imaju decu. Zatim izlazi I sama Medeja, zapomae najpre iz kue, pa napolju. o oe, o zemljo, izgubih vas ja

Dijalog Medeja/hor- ona obrazlae svoju situaciju I ono to namertava da uradi, kuje plan da se osveti Jasonu. Razmilja I kako sebe da spasi posle toga. Pokuava da pridobije korinanka.Koristi argument koji govore o poloaju ene u grom drutvu- feministiki manifest- ali potpuno suprotno rei e Hipolit. Na primeru enskog pitanja pokazuje da je privren sofistici, pronalazi argumente za 2 oprena stanovita.

Feministiko stanovite- zakljuak- u oku ljudskom pravinost ne boravi.

Medejina sudbina ima opti znaaj.

mi ene jo smo bia alostiva mora mua kupiti-miraz; u braku je ena robinja, proscise ne smeju odbiti, a od mua se rastati je sramota. Nasuprot tome je poloaj mukaraca: veni motiv da mukarci odlaze od kua I provode se. njihov izgovor je rat, a to ne stoji jer je gore poraati se.

Kod Euripida ima dosta didaskalija.

Medeja je varvarka, ne pripada grkom narodu. Ona moli hor da je ne odaju. Horovodja: pravedna je tvoja osveta Medejo. Dolazi Kreont (vladar).

Aristokratija je poivala na licemerstvu:

1. Rad robova

2. Poloaj ena.

Dijalog izmeu Medeje i hora, prvi susret Medeje i Jasona; pre njega se susree sa Kreontom, kraljem Korinta, on hoe da je istera iz zemlje, polisa. Jason treba da se oeni Kreontovom erkom. Kreont nareuje zato Medeji, znajui njene vetine (arobnica, zna maije i otrove). Ona pokazuje da osim svoje strastvenosti poseduje i neto iznad prosene ene i mukarca. Pobeuje lukavou, a ne strau i silom- umiljava se, pada na kolena pred Kreontom, sve to da bi je ostavio jo 1 dan da bi se atro pripremila za put i deci obezbedila spokojnu buducnost. Kreont poputa, iako svestan da grei, on nije glup, ve ima slabu volju, ima savest; previe je human za Medeju.Do sutra e biti kasno. Ovo je jedini put da se pojavljuje Kreont, ostala pojavljivanja su samo spominjanja (koga e sve da ubije Medeja i opis kako su umrli). Razvija se motiv izgnanice- Medeja pribavlja sebi razumevanje javnosti- ena Korinta, da bi lake ostvarila planove. Hor je pasivni posmatra. Medeja nagovetava ta e uraditi, poslae im otrov.

Jason se pojavljuje prvi put na sceni. Medeja ima 3 lica u 3 susreta sa Jasonom:

1. Lice gneva

2. Lice pritvornosti

3. Lice likovanja.

Od svih likova, izuzev Medeje, Jason je najvie istrpeo promena u odnosu na lik poznat iz grke mitologije- slobodno prilagoavanje mitske grae. Menja se sutinsko- on je taj koji ini od Medeje edomorku; u mitu je heroj, a ovde brakolomac, slabi, raundija. On radi za Medeju, a ona sve kvari, hteo da izdejstvuje za nju kod Kreonta. Ona ga podsea ta je sve za njega uinila- deo mitske predistorije.

Jason izlae dalje svoje argumente: nije mu pomagala svojom voljom, ve pod dejstvom boga Amora; izlae i racionalan argumen- zato je izneverio- budui da su pribeglice, deca se ne mogu nadati nekom statusu, bili bi graani drugog reda- meteci. Zato e se oeniti korintskom princezom, da bi izborio i za sebe i za decu pravo graanstva. Medeja odbacuje to: u mnogom ja sam razlina od gomile, kao Klitemnestra (Eshil) se izdvaja, kao Antigona (Sofokle); kod sva 3 tragiara ima posebnih enskih likova. Kontrast kod Sofokla: Antigona/Ismena. Kod Euripida su ovi enski likovi dovedeni do kraja.

...a ti iza lea svri sve..., sram ga je to ima enu varvarku- lajtmotiv, kljuno objanjenje u interpretaciji drame. Njihov razgovor zavrava se bez pomirenja, Medeja ga tera od sebe- jaz koji se ne moe premostiti.

Sporedni akter drame- atinski kralj Egej; Egej se vraa iz Delfa u Atinu da sazna razloge svoje bezdetnosti; svraa da poseti Korint i Medeju, poto zna za njene moi. Za nju je to sjajna prilika; pomoi e mu pod uslovom da joj prui utoite u Atini; on obeava, ali da je ne vodi on, ve da ona poe za nim. Ona mu pria svoju priu, pridobija ga obeanjem sina; Egej daje tvrdu veru, zarie se da ga snae ono to snalazi verolomnike ako je prevari.

Medeja ostaje nasamo sa horom, pria svoj plan- otrovae suparnicu- poslae joj po svojoj deci otrovne darove- tuniku od zlata i venac za kosu od zlata. Hor se uasne: nit e decu ikako izroditi. Kod Medeje postoji i motiv slavoljublja: takav ivot stie slavu najveu. Slava se moe i zloinom stei, to je mrana slava. Medeja eli da pokae snagu svoje prirode i da stekne slavu.

alje po Jasona, ona e manipulisati njime, mora da se pretvara: pritvorno, lukavo lice; eli pre nego to ode, da se iskupi za sve i da deci obezbedi dostojan ivot, pa alje poklon. Jason je odgovara, ima princeza zlata; Medeja mu objanjava u emu je dra poklona- ona je unuka boga Helija, pokloni su njegova rukotvorina. Medeja: za deije spasenje ivot dau. Medeja je intelektualno superiorna. Stie vest da je plan uspeo i da je princeza primila decu i poklone. Poinje Medejin solilokvij, to omoguava dramska forma; pred horom izgovara svoja razmiljanja- kolebanja i unutranji rascep, dileme; mnotvo didaskalija koje se odnose na Medejino psihiko stanje- Euripid je prvi veliki psiholog svetske knjievnosti.

Medeja se oprata s decom: badava ja odgajih vas, oh, lele, to me deco tako gledate. Horu- poveu decu svoju ipak sa sobom, meutim zar podsmeh da doekam- ipak e se osvetiti Jasonu ubistvom dece. U ovoj sceni ona menja svoje miljenje

potedi decu svoju, srce nesreno

onda mreti moraju- Kreontovi podanici e se osvetiti deci, bolje je da ih ubije strast je ljudma.. ovo je jedina gnoma kod Euripida.

Za razliku od sudbine kod Sofokla, ovde je to neto unutranje- strast, dodue podstaknuta spolja od bogova (Amor); 1 podsticaj obuzme oveka i on ne moe da se odupre tome.

Glasnik javlja vest da je Medejin plan uspeo-1 od najduih i najefektnijih prikaza-kako umiru Kreont i njegova erka- detaljan i plastian. Devojka prima dar; prizor je uasan- jedva stie... u usta bela pena tee joj, zajei silno, pa se jadna povrati, na tle padne savladana nesreom-homerski detaljno (Simon Vej- poznavanje ljudske anatomije), koa i meso se rastau. Nailazi keont, uasnut prizorom, grli ker i tako sebe unitava- prilepio se kao brljan... staro telo kidae sa kostiju...

Glasnikov zakljuak (kao kod Sofokla): od ljudi ba za mudre to se dre... na svetu niko blaenstvo ne postie- Sofokle zagovara meru, a Euripid radikalni antropoloki skepticizam. ak i najmudriji su na kraju nemoni.

Medeja korintskim enama kae kako preostaje samo da pogubi sopstvenu decu, sazrela je odluka. Vodi decu u kuu, uju se krici i molbe. Ubija ih maem.

Trei Jasonov i Medejin susret- lice likovanja: Jasona ostavlja ucveljenog, ne da mu ak ni deija tela da ih sahrani. Medejino poreklo je ponovo istaknuto, odlazi na kolima dede Helija, bei u Atinu (nije klasian deus ex machina, ve posredno delovanje boga). Iznad Jasona, u kolima, stoje deiji leevi. Jason: od Helenke to ne bi mogla nijedna, udovite si- kljuno- Medeja je varvarka.

italac se teko identifikuje sa poloajem i likom Medeje; njena osveta je preterana. Euripidu je vano da stavi do znanja da Medeja nije to i mi, da je izuzetna- po tome to nije Helenka, ali i po karakteru. Lajtmotiv tragedije- Medeja je varvarka; Grci time objanjavaju injenicu da je Euripid od nje stvorio i po njoj nazvao tragediju.

Jason: i sama pati; Medeja: ali manji jad je, kad me ti ne...

Zato je ubila- da ojadim tebe.

Zakljuak: bogovi daju to ne sluti niko- lakonski zakljuak, nema teodiceje. Zavrava se pria o mitu koji je ovde izloen (rekonstruisani mit). Ipak ,postoji i mitski epilog: kad je stigla u Atinu, rodila je Egeju sina; pokuala da otruje Tezeja da bi obezbedila svom sinu presto; bila prognana, otila u Aziju i ubila svog strica.

Ona je lik kojim vladaju strasti, ali i lukavstvo.