Od kreativne | Serija: Mere za izgradnju poverenja na ...d4d-ks.org/assets/PER_Publication_4_SRB_WEB.pdf · K) i Demokratija za razvoj (D4D). Sva prava zadržana. Izuzev za citiranje

Od kreativne nejasnoće do konstruktivnog procesaKako prići severu Kosova?

| S

erija

: Mer

e za

izgr

adnj

u po

vere

nja

na K

osov

u |

Nr.

4 |

Priš

tina,

201

2 |

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

1

Od kreativne nejasnoće do konstruktivnog procesa Kako prići severu Kosova?

Leon Malazogu, Alex Grigorev sa doprinosom Drilona Gashija

Priština, septembar 2012.

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 2

Autorsko pravo © 2012. Projekat za etničke odnose-Kosovo (PER-K) i Demokratija za razvoj (D4D).

Sva prava zadržana. Izuzev za citiranje kratkih pasusa u svrhu kritike i revizije, nijedan deo ove publikacije ne može se umnožavati, čuvati u sistemu za kasnije preuzimanje ili prenositi u bilo kom obliku ili bilo kojim sredstvima, elektronskim, mehaničkim, za fotokopiranje, beleženje ili drugo, bez prethodne dozvole organizacija PER-K ili D4D.

Izveštaj priredili:

Leon Malazogu i Alex Grigorev sa doprinosom i lekturom Drilona Gashija.

Ovaj izveštaj izrađen je u okviru projekta pod nazivom “Mere izgradnje poverenja na Kosovu” uz finansijsku pomoć projekta finansiranog od strane Evropske unije kojim upravlja Kancelarija Evropske unije na Kosovu i uz dodatnu podršku organizacije Balkan Trust for Democracy, organizacije German Marshall Fund iz Sjedinjenih Država i ambasade Kraljevine Holandije. Sadržaj ovog izveštaja predstavlja isključivu odgovornost Projekta za etničke odnose – Kosovo, i ni u kojim okolnostima se ne može smatrati da odražava stav Evropske unije, organizacija Balkan Trust for Democracy, German Marshall Fund iz Sjedinjenih Država, ambasade Kraljevine Holandije, Centra za Inkluzivno Upravljanje, ili bilo koje druge organizacije.

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

3

Sadržaj

Pregled izveštaja, 4 Uvod, 6 Razvoj situacije do konflikta, 8 Vladavina prava i bezbednost, 13 Institucionalni plan za sever, 17 Odnosi sa Prištinom, 20 Predlozi pripremljeni do sada, 24 Prvi koraci napred, 34 Od kreativne nejasnoće do konstruktivnog procesa, 39 Preporuke, 48 Završne napomene, 53

Od kreativne nejasnoće do konstruktivnog procesa - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 4

Pregled izveštaja Postoji mnoštvo planova o tome kako odgovoriti na pitanje severa. Ideje su u rasponu od Ahtisaarijevog plana, sa svim onim što mu je dodato i oduzeto, različitim nijansama regionalne autonomije, pa do podele i razmene teritorija ili modaliteta grupisanih u grupama od po četiri ili šest tačaka.

Sveobuhvatan plan za sever još uvek nije stavljen za sto i ovaj izveštaj nema takve ambicije. Cilj je da se pruže smernice koje bi poboljšale proces, ka postizanju održivog i prihvatljivog rešenja.

Ako konsenzus o ishodu ovog procesa nije moguć, mora se doći do konsenzusa o procesu. Dosta je korisnije usredsrediti se na same faze ovog procesa i povesti konstruktivnu raspravu o osetljivim temama. Poboljšanje odnosa je preduslov za dalji napredak.

Svi uključeni akteri—vlade u Prištini i Beogradu, predstavnici Srba sa severa i međunarodna zajednica—složili su se da je aktuelan status quo neodrživ. Po istom principu, sila kao sredstvo integracije isključena je zbog toga što će najverovatnije proizvesti kontraproduktivne i štetne efekte.

Dok Beograd održava svoje fizičko prisustvo i uticaj na severu, Priština je javno odbila da povede dijalog sa Srbijom oko ovog pitanja, smatrajući ga unutrašnjim pitanjem. Kosovo i Srbija, i dalje se zalažu za veoma različite interese i sumnjaju u namere druge strane.

Tri značajna elementa od presudnog su značaja za približavanje oprečnih interesa : (a) otpor prema odredbama Ahtisarijevog plana ne odnosi se na njegove zaštitne mehanizme, već samo na njegove implikacije po status Kosova (b) podele su prerasle usled odsustva poverenja i dijaloga, i; (c) hitna potreba za pronalaženjem rešenja kako tenzije na severu ne bi dalje eskalirale.

Kako prići severu Kosova? - www.d4d-ks.org - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

5

Održivo i prihvatljivo rešenje za sever zahteva politički dijalog između Prištine i predstavnika Srba sa severa, uz snažnu podršku međunarodne zajednice i Beograda. Održivi uspeh može se postići samo ukoliko se percepcije o uglavnom neprijateljski nastrojenoj populaciji preobrate u percepcije o koristi od integracije sa Prištinom.

Vlada Kosova trebalo bi da nastavi da ulaže u poboljšavanje života građana na severu, poboljšavajući primenu manjinskih prava širom Kosova. Prepoznajući razlike i sumnje koje prate ovaj proces, uspeh vlade sa Srbima na jugu može pružiti pokretačku snagu za ostvarivanje napretka na severu. Iznad svega, Priština bi trebalo da odstupi od svog opiranja razgovoru sa liderima sa severa i da stupi u iskrene odnose sa njima.

Srbi sa severa trebalo bi da učestvuju u dijalogu sa Prištinom, pokazujući dobru volju ka uspostavljanju uzajamno prihvatljivih struktura upravljanja. Beograd bi trebalo da bude konstruktivan u nastavljanju svog dijaloga sa Prištinom. Može se pronaći recept za uređivanje indirektne uključenosti Beograda u dijalog Prištine sa predstavnicima Srba sa severa, što je veoma osetljivo.

Ali svi akteri na Kosovu i u Srbiji izgleda da znaju koje ishode oni ne žele, a manje šta je to što žele. Evropska unija i Sjedinjene Države moraju izvršiti svoj uticaj kako bi pružili smernice i potrebne garancije svim uključenim stranama. Iskorisćavanje bilateralnih odnosa između Kosova i Srbije će smanjiti uloge u sukobu i poboljšati multilateralne odnose.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 6

Uvod

Situacija na severu Kosova ostaje teška i preti da eskalira u otvoreno nasilje. Ove sve veće tenzije utiču u velikoj meri na sadašnji politički diskurs i značajno su uticale na dijalog Prištine i Beograda pod pokriviteljstvom EU, kao i na evropsku perspektivu regiona.1

Bez imaginarnih rešenja i uključivog političkog procesa, bilo bi teško uskladiti dijametralno sukobljene stavove i doneti toliko zahtevanu normalnost u živote građana na severu Kosova. Događanja u periodu od 2011-2012. godine okrnjila su proces izgradnje poverenja i otežala su razgovor između Prištine i severa.

Cilj ovog izveštaja jeste da doprinese razgovoru o rešavanju krize na severu Kosova predlaganjem koraka koje akteri treba da preduzmu kako bi mirno pristupili daljem delu ovog procesa. Ovaj izveštaj razmatra različite pristupe koji su predlagani do sada i predlaže efektivne doprinose ka održivom miru.

Rešavanje pitanja severa nije proces koji će dati svoje rezultate preko noći. Bilo je potrebno više od četiri godine da se ostvari značajan napredak u integraciji Srba na jugu Kosova a i tamo ostaje još uvek dosta toga što treba da bude urađeno. Nepotrebno je naglašavati da je situacija na severu mnogo složenija i da samim tim zahteva duže vreme za rešavanje.

Iako je potrebno vreme, vreme samo po sebi neće doneti rezultate. Nasuprot intuiciji, vreme koje protekne bez preduzimanja odgovarajućih radnji u prošlosti je samo vodilo do postepenog pogoršanja situacije na severu. Ovako malo parče zemlje nije se iznenada pojavilo kao veći međunarodni problem–njegov period razvoja zašao je duboko već u drugu deceniju. Gledajući unapred, ignorisanje


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

7

ovog problema nadalje može stvoriti opasnost javljanja novih varnica za širi konflikt.

Suočavanje sa pitanjem severa posebno je važno u ovom trenutku kada je nadzor nezavisnosti Kosova priveden kraju. Trenutak je obećavajući pošto rukovodstvo u Srbiji ima novi mandat od četiri godine. Još godinu dana nas deli od kosovskih opštinskih izbora te bi bilo kakav pomak mogao prokrčiti put za njihovo održavanje i na severu.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 8

Razvoj situacije do konflikta

Oblast koja se naziva zajedničkim imenom severno Kosovo pokriva oko 1,200 kvadratnih kilometara (deset procenata ukupne teritorije Kosova). Na istoj živi oko 40,000-50,000 stanovnika (oko devedeset procenata etničkih Srba i oko deset procenata etničkih Albanaca, ali u celosti ono sačinjava samo tri procenata ukupnog stanovništva Kosova).

Severno Kosovo je postalo pitanje još od 1999. godine sa teritorijom severno od reke Ibar koja je iskusila mešovitu administraciju uključujući UNMIK, institucije Kosova kao i one Republike Srbije. Iako kao pitanje nikada i nije nestalo, pitanje severa se ponovo pojavilo u političkom diskursu nakon nastojanja Prištine da uspostavi kontrolu nad svojim granicama sa Srbijom.

Iako je Vlada Kosova poslala jasan signal o svojoj nameri da održi suverenitet i teritorijalni integritet Kosova, stvarni načini integrisanja severa su ostali uzaludni. Integrisanje severa je poslednji značajni deo koji nedostaje u sklapanju državne slagalice za Vladu u Prištini.

Teritorijalni spor, a ne sukob ljudi Donedavno neostvarivanje kontakta sa kosovskim Albancima podrazumeva da Srbi sa severa ne poseduju iskustvo multietničkog suživota na način na koji Srbi u ostalom delu Kosova imaju. Ovakva analiza stvara lažnu implikaciju da sukob potiče iz dugoročne mržnje.

Istina je da je sever Kosova u prošlosti iskusio multietnički suživot iako ne do stepena kao južni bratski deo. Trenutni suživot na jugu je dokaz da uprkos ogorčenosti iz devedesetih, Srbi i Albanci mogu da žive zajedno.

Argument da se Srbi na severu plaše kosovskih Albanaca takođe nije opravdan. Da pritisak prevladava kao što je


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

9

oslikano, strah bi trebalo da bude rasprostranjen i među Srbima na jugu. Ako se asimilacija i migracija nisu ostvarili na jugu za šta je postojala bojazan, kompaktna srpska zajednica na severu može da ima bojazan samo iz nekoliko praktičnih razloga.

Međuetnički sporovi na Kosovu su često bili tretirani kao pitanje nesporazuma, davne mržnje, nedostatka vladavine zakona ili odskoro kao pitanje tehničke prirode. Problem severa Kosova ne pripada ni jednoj od ovih kategorija nego zajedničkoj kategoriji sporova širom sveta: rivalitet između dve grupe oko sporne teritorije. Ovu teritoriju žele dve grupe primarno zbog toga što sever ima značajne resurse vode (oko 20% rezervoara sveže vode na Kosovu) i velika mineralna bogatstva.

Još jedan argument da pitanje severa nije pitanje mržnje je sve veća percepcija da je spor oko severa srž problema koji truje celokupne odnose između Srbije i Kosova. Štaviše, postoji rasprostranjeno uverenje da će njegovo rešavanje poboljšati odnose između Srba i Albanaca uopšte. Pretpostavku koju treba naglasiti je da se izuzev severa, odnosi između dve grupe poboljšavaju.

Nije tajna da kosovski Srbi više vole da žive u Srbiji i da im se nimalo ne sviđa nova država Kosovo. Na kraju krajeva nije teško razumeti zašto ova etnička grupa više voli da izbegne da postane manjina u regionu gde istorijski gledano ima vrlo malo poštovanja prema raznolikosti. Osim toga, ova manjina je pre toga imala status većine. Međutim, ostale velike etničke zajednice su prošle kroz slične transformacije. Raspad Sovjetskog Saveza ostavio je 25 miliona Rusa van Rusije i oni su u ogromnoj meri zbrinuti u svojim novim odnosnim zemljama sa nešto manje političkih prava u poređenju sa onima koja su priznata kosovskim Srbima i predviđena Ustavom Kosova.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 10

25. juli 2011. i barikade Isfrustrirana zbog odugovlačenja Beograda oko dugo očekivanog sporazuma oko carinskog pečata,2 Priština je poslala svoje specijalne policijske snage na dva prelaza sa Srbijom na severu Kosova u operaciji da sprovede odluku svoje vlade da uzvrate recipročnim merama trgovinskom bojkotu Srbije. Intervencija je bila u velikoj meri podstaknuta od strane opozicije koja je sve više optuživala vlasti da napušta svoje državne interese na severu. Opozicija je takođe naglasila da će, ukoliko Kosovo odluči da diskutuje oko pitanja severa sa Srbijom, rizikovati da dođe do podele zemlje ili specijalnog autonomnog statusa koji će Kosovo učiniti nefunkcionalnim.3

Mera Prištine da uspostavi kontrolu na prelazima je isprovocirala nasilni revolt lokalnog srpskog stanovništva kojeg je podržao Beograd. Ovo je dovelo do toga da je jedan službenik Kosovske policije poginuo. Kosovski Srbi sa severa videli su ovu meru kao pokušaj Vlade Kosova da ograniči njihove veze sa Srbijom i da zavede vladavinu zakona Republike Kosovo na severu. Postavili su barikade sa ciljem da spreče kretanje Kosovske policije sa juga i uključili su se u mnoge nasilne incidente protiv EULEX-a i KFOR-a.

Znatan broj visokih zvaničnika iz Beograda proveo je značajno vreme na barikadama. Međutim, najaktivniji organizatori na tim barikadama su bili lokalni političari iz četiri severne opštine, većina njih iz političkih partija u opoziciji tadašnjoj Vladi u Beogradu.

Priština se ophodila prema barikadama kao kriminalnoj stvari iako je nedavno snizila ton svoje retorike po tom pitanju. Evidentno je da svi ljudi na barikadama nisu bili kriminalci. Iako su kriminalci prisutni i Srbi sa severa kažu da se zbog njih osećaju ugroženim, oni vide predsednike opština i izabrane zvaničnike četiri opštine kao legitimno


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

11

izabrane predstavnike. Srbi sa severa Kosova vide optužbe Prištine kao optužbe velikog pritiska.

Velika većina kosovskih Srba je predvodila mirne proteste i nisu kriminalci. Oni nisu bili primorani protiv svoje volje da budu na barikadama. Oni su mere kosovskih vlasti, KFOR-a i EULEX-a shvatili kao napad na svoje živote i svoju zajednicu.4 Pristup severu isključivo kroz bezbednosnu lupu pokazuje da Priština ne shvata u potpunosti obim izazova koji iziskuje rešenje.5

Pod pritiskom Evropske unije koji je predvođen Nemačkom, na kraju 2011. godine tadašnji srpski predsednik Tadić je bio primoran da zahteva od Srba na severu da uklone barikade. Uprkos činjenici da je KFOR uklonio neke barikade, još mnoge su ostale na istom mestu kao i prošle godine i vrlo je malo naznaka da će one ubrzo nestati. Najvidljivija barikada stoji kao simbol razdvojenosti na glavnom mostu preko reke Ibar koji razdvaja severni i južni deo grada.

Od septembra 2009. godine policijski službenici Kosovske policije i dalje se prevoze na prelaze helikopterima EULEX-a i u velikoj meri služe kao simbolično prisustvo na carinskim punktovima. EULEX i KFOR su zvanično zaduženi samo za nadgledanje dva prelaza na severu, ali efektivno obavljanje dužnosti je povereno Kosovskoj policiji.

Kritičari tvrde da je intervencija izazvala i opravdala barikade. Zagovornici intervencije tvrde da je promenjen status kvo na severu i da je stvorio novi trenutak prisiljavajući međunarodne snage da zauzmu stav na kosovskoj strani i garantuju kosovske granice.

Referendum na severu Tri faktora su uticala na percepciju nedostatka političke bezbednosti među Srbima na severu na kraju 2011:

- kriza u leto 2011;


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 12

- poluobrt povlačenja podrške barikadama Vlade Srbije; i - percepcija da zapad više daje direktnu podršku merama kosovske Vlade na severu.

Percepcija da će ova tri faktora negativno da utiču na njihovu političku budućnost, ubedila je lokalne političare na severu da održe referendum od 14-15. februara 2012. sa jednim pitanjem: “Da li prihvatate institucije takozvane ‘Republike Kosovo’?” Referendum je uglavnom predstavljao pokušaj da odbiju ono što su videli kao nametanje kosovskih institucija. Kosovo, Srbija, EU i SAD su smatrali rezultate referenduma nevažećim.

Dok je određeni broj političara u Beogradu podržao referendum, Tadićeva vlada se javno protivila plašeći se da će to postati prepreka u pogledu evropske budućnosti zemlje. Vlada Srbije ga je označila nepotrebnim i van ustavne nadležnosti opštinskih vlada. Predsednik Tadić je zatražio da se referendum otkaže, dok je EU objavila oštre izjave protiv referenduma.

Vlasti iz četiri opštine na severu nisu obraćale pažnju na ove zahteve i nastavile su dalje sa održavanjem referenduma. Odziv na referendum je bio 75%, a od onih koji su izašli na referendum 99.74% je bilo protiv kosovskih institucija. Organizatori su videli referendum kao potvrđivanje političke realnosti na severu koju treba da uzme u obzir svako ko želi da pokuša da promeni situaciju na terenu. Rezultati su stavili dodatni politički pritisak na sve kosovske Srbe na severu da ne sarađuju sa kosovskim institucijama.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

13

Vladavina prava i bezbednost Situacija na severu je uglavnom mirna iako je i dalje napeta. Najozbiljnije i neodložno pitanje zbog kojeg se sukobljavaju građani na severu je nedostatak vladavine prava. Teška krivična dela se krivično ne gone, a sitni kriminal i administrativni prekršaji se uopšte i ne rešavaju. Prema izveštajima, oko 3,000 ljudi na severu koriste ilegalne droge, što je izuzetno visok procenat za tako malu populaciju.6

Incidenti koji uključuju manje eksplozije se redovno dešavaju, a novouspostavljena administrativna kancelarija Vlade Kosova na severu Mitrovice (MNAO) je dodatna meta. Ovi incidenti imaju potencijal da se razviju u veći problem, a neki od njih mogu da posluže da mobilišu masu u erupciju daleko ozbiljnijeg sukoba.

Eksplozija koje se dogodila 8. aprila 2012. je usmrtila 28-godišnjeg kosovskog Albanca i povredila dvoje od njegovo četvoro dece na prizemlju stambene zgrade u severnoj Mitrovici. Nekoliko časova kasnije, troje mladih kosovskih Albanaca su fizički napali kosovskog Srbina starog 66 godina koji je nakon toga bio hospitalizovan. Kosovska policija je odgovorila pokušavajući da uspostavi nove fiksne bezbednosne punktove u ovoj oblasti kojima su se fizički opirali stanovnici kosovski Srbi.7

Manji broj Albanaca i dalje živi na severu iako se hiljade njih koji su napustili severni deo Mitrovice u 200o. godini još uvek nisu vratili. Kampanja “I ti možeš takođe da pomogneš” je organizovana 2012. godine sa ciljem da podrži obnavljanje kuća za Albance koji žele da se vrate. Obezbeđena su neka finansijska sredstva i izgrađeno je na desetina kuća u blizini severnog dela grada.

Obnova kuća i povratak u severni deo Mitrovice je zaustavljen jer je UNMIK prestao da izdaje dozvole.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 14

Uspostavljanje MNAO neće lako promeniti situaciju. Čak i posle njenog uspostavljanja, paralelna opština je nastavila da izdaje upozorenja sa logotipom UNMIK-a Albancima da je samo dozvola koju je izdala srpska paralelna administracija validna za obnovu u severnoj Mitrovici.

Ozbiljnu opasnost predstavlja nedavno pojavljivanje nasilnih i nepredvidljivih omladinskih bandi. Izgleda da su organizovani preko grupa mladih fudbalskih navijača ili ekstremnog desničarskog pokreta od kojih su neki van zakona čak i u Srbiji.8 Vrlo je važno da Beograd i lokalni zvaničnici zadrže kontrolu nad ovim grupama kako bi se izbeglo nasilje, posebno tokom nadolazećeg procesa dijaloga.

Bezbednost predstavlja konstantan problem. Razne policijske i bezbednosne strukture trenutno funkcionišu na severu, uključujući:

- NATO snage na Kosovu (KFOR); - Misiju vladavine prava Evropske unije (EULEX), koja do sada u velikoj meri nije uspela da sprovede svoj mandat u ovoj oblasti; - Kosovsku policiju, lokalni ogranak koji je delimično efektivan i koji je u velikoj meri van lanca komande u Prištini; i - policijske službenike u civilu Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije.

Na severu Kosova ne funkcioniše ni jedan opštinski ili prekršajni sud, osim suda u Mitrovici u kojem radi osoblje EULEX-a.9 Sud u Mitrovici se u velikoj meri sastoji od sudija i tužilaca EULEX-a i radi sa ograničenim kapacitetom. Misija je navodna iscrpela sve mogućnosti da prevozi kosovsko sudsko osoblje u sudnice što je dovelo do odlaganja zakazanih suđenja.

Pristup pravdi na severu je skoro zaustavljen ovim uslovima što ozbiljno predstavlja povredu prava na suđenje u razumnom roku. Od marta 2008. godine samo četrdeset dva


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

15

krivična predmeta je presuđeno, dok se građanske parnice uopšte i ne rešavaju.10

Slobodu kretanja za EULEX i dalje ugrožavaju Srbi sa severa koji i dalje drže barikade puteva. Pristup EULEX-a severu Kosova je stalno otežan jer se Srbi sa severa lojalno opiru prevoženju kosovske granične policije i carinika na prelaze na severu.

Javno mišljenje o EULEX-u na severu je takođe počelo negativno da se odražava kada je misija EU počela da distribuira letke o sprovođenju sporazuma proisteklih iz dijaloga između Beograda i Prištine o slobodi kretanja i integrisanom upravljanju prelazima na severu.

Tenzije u severnom delu Kosova i između regiona i Prištine će se nastaviti sve dok se ne postigne političko rešenje. Vrlo je teško imati vladavinu zakona ukoliko se ne razjasni koji skup zakona se primenjuje – što je stvar visoke politike.

Granični/administrativni prelazi Pitanje bezbednosti granice (za Kosovo) ili administrativnih prelaza (za Srbiju) između Kosova i Srbije na severu postaju ozbiljan problem od leta 2011. godine. Nakon postavljanja barikada na ničijoj zemlji unutar srpske teritorije, saobraćaj je stopiran na prelazima 1 i 31. Saobraćaj se normalizovao nakon što je srpska policija u martu 2012. godine uklonila barikade.

Lokalni Srbi su od jula 2011. godine uspostavili alternativne prelaze i puteve. KFOR je 2012. godine zatvorio neke od ovih puteva u koordinisanim merama sa srpskom policijom. Ovo je dovelo do velikog broja demonstracija i povremenih nasilnih sukoba između lokalnih Srba i KFOR-a kada je KFOR pokušao da ukloni barikade. Do septembra 2012, nekolicina ovih alternativnih puteva i dalje omogućuje nesmetan pristup svim onima koji imaju interes da izbegnu kontrolu.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 16

Nakon duge blokade od strane Srba i velikog broja tuča, KFOR je pustio prelaze za saobraćaj. Međutim, oni se ne koriste istim intenzitetom kao ranije, a paralelne strukture podstiču Srbe da koriste alternativne puteve na svom putovanju u Srbiju. Ovi ilegalni prelazi se koriste za krijumčarenje i slične oblike ilegalnog tranzita. Izvori Kosovske policije tvrde da stotine automobila, kombija i kamiona natovarenih benzinom i ostalom robom stiže sa severa Kosova i da nesmetano nastavljaju svoj put ka ostalim delovima Kosova.11

Situacija nije rešena skorašnjim sporazumom o integrisanom upravljanju granicama/administrativnim prelazima koji je postignut u Briselu između Prištine i Beograda. Dalja dešavanja će zavisiti o merama nove srpske vlade i od pristupa KFOR-a, EULEX-a, i kosovskih bezbednosnih struktura. Priština vidi sprovođenje sporazuma o integrisanom upravljanju granicama kao važan korak da se potisnu srpske ambicije za podelu severa.

Službenici Kosovske carine i Kosovske policije i dalje ostaju zaključani u kontejnerima koji se nalaze na prelazima bez mogućnosti da kontrolišu promet i kretanje robe ili lica preko prelaza.12 Mnogi Srbi izbegavaju ova dva severna prelaza zbog ovog simboličnog prisustva kosovskih vlasti.

KFOR je kasno u leto 2012. godine takođe počeo da zatvara ove puteve uprkos srpskom protivljenju. Srbi nazivaju zatvaranje alternativnih prelaza kao meru u interesima Prištine.13 Paralelni lideri neprekidno upozoravaju na mere KFOR-a u bliskoj budućnosti i održavaju utisak stalne vanredne situacije na severu.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

17

Institucionalni plan za sever

Nestabilan i pod značajnim uticajem sive ekonomije i organizovanog kriminala, sever je u velikoj meri kontrolisan takozvanim “paralelnim strukturama”. Primenjujući međunarodne prakse, koristimo ovaj termin takođe kroz čitav ovaj dokumenat. U srcu ovog paralelnog sistema su opštine koje je uspostavila srpska vlada nakon izbora koje je organizovao Beograd u maju 2008. godine. Ove institucije su jedina potpuna funkcionalna administrativna tela u severnim opštinama Leposavić, Zubin Potok, i Zvečan. Ono što je označeno kao ‘paralelno‘ kroz Kosovo je međutim manje paralelno na severu, gde se srpske lokalne administracije suočavaju sa malim izazovima u odnosu na kosovske institucije.

Iako kosovska vlada smatra sve srpske institucije na Kosovu kao ilegalne, treba napraviti razliku između paralelnih političkih i administrativnih odnosno uslužnih institucija. Sever funkcioniše zahvaljujući telima kojim upravlja i finansira srpska država – škole, zdravstveni objekti, opštinske i okružne kancelarije - koje zajedno dobijaju oko €200 miliona godišnje finansijskih sredstava od srpske vlade. Takve institucije pružaju važne usluge srpskoj zajednici koje Kosovo trenutno ne može da pruži. Ove institucije takođe funkcionišu i na jugu i Priština nije voljna da ih raspusti jer bi to ostavilo hiljade građana kosovskih Srba bez zaposlenja.

Institucije koje nude usluge će nastaviti da funkcionišu jer Priština nema niti finansijskih niti tehničkih kapaciteta da odmah ispuni prazninu. Čekajući bolje odnose između Srbije i Kosova te institucije bi trebalo na kraju da se nađu pod okriljem kosovskih institucija kao i što je predviđeno Sveobuhvatnim predlogom za rešenje statusa (CSP).


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 18

Problematičnije prisustvo srpskih institucija jesu opštinske administracije, načelnici okruga i policija što predstavlja izazov za kosovske vlasti i duplira usluge koje bi trebalo da ponude kosovske institucije na severu. Srbija takođe ima operativnu policiju na severu Kosova koja je ili u civilu ili je infiltrirana u raznim činovima Kosovske policije. Takođe postoje izveštaji o postojanju paravojnih grupa, srpske žandarmerije i obaveštajne službe. Sredinom septembra 2012. EULEX je po prvi put otvoreno priznao na takvo prisustvo i zatražio njegovo uklanjanje. Međunarodna krizna grupa (ICG) čak tvrdi da postoje snažne veze između kriminala i naoružanih grupa, predsednika opština i načelnika okruga na severu.14

Kako bi se zadobilo poverenje lokalnih političara, trebalo bi takođe da se dalje napravi razlika između političkih institucija: onih koje su izabrane lokalno i onih koje je postavio Beograd. Da su kosovski lokalni izbori održani na severu, trenutni lokalni lideri su mogli da se kandiduju i da budu izabrani. Ne treba dosta kreativnosti da se predvidi tranzicija opština kao deo kosovskih institucija. Promena na terenu bi bila minimalna i mogla bi da uključi nešto malo više od promene institucionalnog logotipa.

Prisustvo Vlade Kosova Severna Mitrovica je bila još neobičnija zbog svog funkcionisanja pod zaglavljem uprave UNMIK-a u Mitrovici (UAM). Godinama, Kosovo je kanalisalo svoj budžet u severni deo Mitrovice kroz UAM što je bila praktično fasada opština koje je kontrolisao Beograd. Zbog nedostatka kosovskog finansiranja UAM će se zatvoriti.

Vlada Kosova je od 2009. godine pokrenula Opštinski pripremni tim za severnu Mitrovicu. Isti je aktivno podržavala Kancelarija ICO-a u Mitrovici. Samim time što nije ispunio zadatak uspostavljanja institucija za novu kosovsku opštinu u proleće 2012. opštinski pripremni tim je


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

19

zamenjen Administrativnom kancelarijom za severnu Mitrovicu (MNAO).

MNAO još uvek nije punopravna opštinska struktura i Srbi u Mitrovici je ne vide kao pretnju. Međutim, opseg usluga koje ima da ponudi je još uvek ograničen. Osim uloge da pruža lična dokumenta kosovskih institucija, malo je verovatno da će lokalno stanovništvo prestati da traži građevinske dozvole u paralelnoj opštini i da će početi to da radi preko MNAO. Čak iako funkcioniše najbolje, MNAO će ponuditi samo marginalno poboljšanje. Njeni efekti će biti trostrani, ali takođe i ograničeni: (a) ona će pružati kosovska dokumenta građanima na severu koji se ne osećaju prijatno da idu na jug, (b) sprovoditi male projekte koji ne ugrožavaju paralelnu opštinu Severna Mitrovica kojom upravlja srpska vlada, i (c) služiti kao jezgro buduće opštine.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 20

Odnosi sa Prištinom

Vlada Kosova od 2008. godine praktično nema nikakvu mogućnost da integriše sever u Kosovo. Baš kao što je bivši srpski predsednik signalizovao odbijanje podele kao mogućnost u decembru 2011. godine, Priština je signalizovala svoju spremnost da se uključi u direktan dijalog sa srpskim političarima na severu.

Nažalost, ne postoji redovan direktni kanal komunikacije između relevantnih političkih lidera na severu i Prištine. Priština šalje svoje više zvaničnike na neformalne okrugle stolove koje organizuju Savet za inkluzivno upravljanje sa sedištem u SAD-u zajedno sa Vladom Švajcarske. Ovi događaji popunjavaju neke praznine sazivajući okrugle stolove na kojima predstavnici političkih partija kosovskih Srba sa severa i parlamentarnih partija sa Kosova i iz Srbije razmenjuju stavove.15

Srbi sa severa Kosova često ukazuju na to da nemaju poverenje u Prištinu jer Priština nije uradila dovoljno da uspostavi poverenje. Oni navode nerešavanje sudskih predmeta koji se odnose na među-etničke zločine i nefinansiranje. Međutim, njihovo poverenje prema Beogradu takođe bledi. Iako Priština ne može da nadomesti prazninu između Srba sa severa i Beograda, ona nije zgrabila priliku da poboljša svoj ugled kao aktera od poverenja.

Međutim, priroda retorike Prištine se promenila 2012. Snažne i agresivne poruke iz 2011. godine su postepeno dobile mnogo promišljenije pomirljivije tonove. Kosovski premijer Hashim Thaçi izrazio je spremnost da se susretne sa srpskim političkim liderima sa severa u “svojstvu privatnih lica” kako bi saslušao njihove brige i “da im pomogne više nego što Beograd čini”. Naglasio je da njegova Vlada nije u sukobu sa srpskim građanima na severu i da bi


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

21

mogla da bude “kreativna koliko je potrebno” u ispunjavanju njihovih potreba.

Srpski lideri ‘paralelne’ uprave upotrebljavaju ozbiljnu retoriku protiv Prištine, a jedna od glavnih poruka je da Srbi sa severa ne žele i neće nikada da se integrišu unutar nezavisnog Kosova. Ali moramo da imamo u vidu i činjenicu da su slične izjave pre četiri godine izjavljivali i Srbi južno od reke Ibar.

Iskustvo iz procesa sa juga Iskustvo integracije Srba na jugu bi moglo da bude efikasniji način meke kontrole posebno ako se koristi paralelno sa dijalogom političara sa severa. Međutim, priča sa juga ne može da bude glavni mehanizam. Iako su poruke među običnim Srbima konstruktivne, razmene među srpskom elitom preko reke Ibar su imale neke kontra-efekte.

Prvo, Srbi na jugu se suočavaju sa drugačijom geopolitičkom realnošću. Drugo, integracija kroz koju su prošli je ostavila nekolicinu drugih održivih alternativa, dok Srbi sa severa ne osećaju odnosno ne smatraju to kao imperativ. Treće, integracija na jugu stavlja Srbe sa juga pod optužbama svojih sunarodnika sa severa da su izdajice.

Iz tog razloga srpski lideri sa juga ne žele da služe kao sredstvo za integraciju severa. U komunikaciji sa predstavnicima sa severa, srpski lideri sa juga obično usvajaju patriotsku retoriku jednostavno navodeći da su samo uradili ono što su morali. Ovo često podrazumeva da lideri sa severa ne bi trebalo da se integrišu jer jednostavno ne moraju.

Treba da se nauči na osnovu iskustva sa juga dok se shvata da se ovo ne može jednostavno kopirati na sever. Priština bi trebalo da nauči i proda proces sa juga, a ne ishod. Prva lekcija sa juga je uspostavljanje uzajamnog poverenja sa relativno širim spektrom lokalnih srpskih lidera. Druga


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 22

lekcija je vidljivo poboljšanje u životima srpskih građana. Poboljšano blagostanje [na jugu] možda još uvek ne može da impresionira severnjake, ali je primetno bolje nego što je to bilo ranije. Tokom vremena, blagostanje Srba sa juga premašiće blagostanje Srba na severu.

Srbi na jugu vide integraciju kao svesni izbor za poboljšanje svoje teške situacije. Za neke od njih, integracija ne znači da oni moraju da odbace Srbiju i priznaju nezavisnost Kosova. To samo znači da su prihvatili stvarnost i da žele na najbolji način da iskoriste svoje raspoložive mogućnosti. Kao što je jedan srpski lider rekao autorima ovog teksta: “ Mi prihvatamo, ali ne priznajemo [nezavisnost].”

Glavna lekcija sa juga je važnost davanja važnih praktičnih beneficija srpskom stanovništvu kroz saradnju. Najimpresivniji rezultat na jugu je decentralizacija. Važno je razumeti decentralizaciju ne samo kao uspostavljanje srpskih većinskih opština. Nakon svega, takve opštine već postoje na severu i ako se uzmu kao ishod koji treba da bude kopiran, teško da će privući Srbe sa severa.

Jug je imao više kontakta sa kosovskim vlastima i sarađivao je skoro deset godina unutar kosovskog institucionalnog života. Situacija nije u potpunosti zadovoljavajuća, ali pošto je Vlada Kosova zacrtala međuetničke odnose za prioritet, decentralizacija je bila klaster sa najboljim učinkom na osnovu rezultata nedavnih izveštaja EU o ostvarenom napretku na Kosovu.

Srbi sa juga priznaju da su bili veoma sumnjičavi u vezi iskrenosti Kosova na početku procesa decentralizacije. Mnogi strahovi Srba južno koji su mogli da se čuju (na primer asimilacija) nisu se ostvarili. Srbi sa severa mogu da izraze svoj izbor da žive u Srbiji, ali navođenje takvih strahova je iracionalno. Čak i tamo gde ima vrlo malo naseljenih Srba, strahovi da će decentralizacija pretvoriti Srbe u Albance su neopravdani.16


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

23

Decentralizacija je donela kontrolu i odgovornost lokalnim liderima da se poboljšaju osnovne usluge i blagostanje građana. Srbi južno se do određenog stepena slažu da je Ahtisaarijev plan za decentralizaciju bio dobro rešenje za jug. Međutim, Srbi znaju “ono što ne žele, ali ne i šta žele.”17 Proces koji je omogućio rezultate na jugu mogao bi da predstavi atraktivnu perspektivu poboljšane budućnosti za Srbe na severu.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 24

Predlozi pripremljeni do sada

U prošlosti je pripremljeno nekoliko predloga koji su pružili savete o tome na koji način bi trebalo upravljati situacijom na severu i kako doći do rešenja. Ohrabrujuće je da se spor suzio sa čitavog Kosova samo na sever. Predlozi koje su pripremili eksperti i zvaničnici su takođe suzili delokrug kao što to čini ovaj dokumenat, a to je da se usredsrede samo na sever. U nastavku se nalazi opis glavnih karakteristika i izazova u pogledu primene odnosno nastavljanja dalje sa svakom od predloženih ideja za sever Kosova.

Predlozi počinju od Sveobuhvatnog predloga za rešenje statusa i njegove izvodljivosti za sprovođenje na severu koji je propraćen idejama o njegovom neutralnom sprovođenju i predloženim ekonomskim paketom. Regionalna autonomija severa koju je predložio Stefan Lehne je takođe diskutovana kao i četiri tačke Borisa Tadića. Takođe je bilo ukratko reči i o podeli kao i o ostalim manjim predloženim i takozvanim opcijama za očuvanje obraza.

Ahtisaarijev plan i kreativna tumačenja Predlog koji je mogao najviše da se čuje za rešavanje problema severa je sprovođenje Ahtisarijevog paketa. Većina političkih partija kosovskih Albanaca odbacuje da prizna da čak postoji i daleka mogućnost da se ide van onoga što je definisano u Ahtisarijevom predlogu. Usvajanje Ahtisarijevog predloga je zaista bio veliki kompromis na prvom mestu. Osim realnosti na terenu, teško je videti zašto bi severu trebalo ponuditi nešto drugačije ako je paket bio prihvatljiv za jug.

Ahtisaarijev plan pruža sledeće: (a) dodatne nadležnosti za Opštinu severne Mitrovice; (b) veći udeo javnog finansiranja za kosovske Srbe; (c) neposrednu ulogu opština u izboru policijskih komandira; (d) srpske škole koje rade


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

25

po nastavnom planu i programu Republike Srbije; (e) autonomiju Univerziteta u Mitrovici (f) adekvatan etnički sastav sudstva; (g) omogućavanje opštinama da sarađuju, rade sa i dobijaju finansije od Republike Srbije pod uslovom da je to učinjeno na transparent način; (h) Srbija može da nastavi da finansira škole i bolnice i mnogo više na transparentan način.

Sprovođenje Ahtisarijevog plana na severu Kosova bi zahtevalo uspostavljanje nove opštine u severnoj Mitrovici (ili transformisanje struktura novouspostavljene administrativne kancelarije u severnoj Mitrovici) i održavanje novih izbora u ostale tri postojeće opštine. To bi zahtevalo raspuštanje paralelnih sudskih struktura i uspostavljanje relevantnih institucija pod kosovskim zakonom kao i raspoređivanje službenika Kosovske policije i Kosovske carine na graničnim prelazima sa Srbijom. Ne bi moglo više da bude moguće nezvanično prisustvo srpskog bezbednosnog osoblja a finansiranje iz Srbije bi moralo da bude u skladu sa predviđenim odredbama o transparentnosti. Većina ovih promena uzima u obzir činjenicu da bi trebalo da postoji visok stepen saradnje lokalnog stanovništva.18

Srbi sa severa nemaju nekih većih nedoumica u pogledu sadržaja odredbi o samoupravi. Uprkos nedostatku promišljanja na temu, smatraju se onima koji dovoljno izlaze u susret potrebama srpskog stanovništva u očuvanju njihovog načina života. Ovde se ne radi o kvantitetu ili kvalitetu nadležnosti koje dovode do bojaznosti. Sprovođenje te iste suštine gaji nepoverenje.

Jedna od realnih zabrinutosti je gubitak beneficija. Sever ne želi da kosovske institucije zamene paralelne institucije iz dva dodatna finansijska razloga: (a) bolje plate iz Srbije (b) više mogućnosti za zaposlenje, koje Priština ne može da ispuni. Srbi sa severa tvrde da već imaju više nego što im


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 26

Ahtisaarijev predlog daje tako da zbog toga vide da je takav dogovor već propao.

U pogledu samoupravljanja, ne postoji ništa u predlogu Ahtisaarija šta Srbi sa severa već nemaju. Osim toga, mnogi elementi pružaju ulogu za prištinske vlasti, koje Srbi prihvataju sa najvećom mogućom sumnjom.19 Mnogi Srbi smatraju da je Ahtisaarijev plan neprihvatljiv za Srbe sa severa jer daje Kosovu nezavisnost i ne nudi dovoljno bezbednosti i institucionalne garancije za srpsku zajednicu.20 Bivši predsednik Ahtisaari preporučio je sprovođenje paketa u nezavisnom Kosovu, iako je ovo predstavljeno zasebno.

Srbi sa Kosova se plaše da ako se Ahtisaarijev plan sprovede na severu da će oni da budu “Kosovarizovani baš kao i Srbi na jugu” i da će biti odsečeni od Srbije. Srpsko opiranje se javlja na dva nivoa: (a) nepoverenje u institucije kosovskih vlasti, i (b) izbor da nastave da žive u Srbiji, a ne na Kosovu. Vrlo je važno da Vlada Kosova ponovo uveri sever da će vrlo malo, ako ne i ništa da se promeni kada se budu integrisali u kosovsko institucionalno okrilje.

Problem Sveobuhvatnog predloga za rešenje je trostruk: (a)‘ isti je povezivan sa proglašenjem nezavisnosti,’ (b) podrazumeva opaženi gubitak sadašnjih beneficija i (c) Srbi na severu neguju nepoverenje oko nivoa primene paketa od strane kosovske vlade. Emotivno prilagođavanje drugoj državi nije deo Ahtisarijevog predloga.

Ako će izbegavanje Ahtisarijevog uvaženog imena na severu dovesti one koji treba da ga sprovedu dalje, onda treba insistirati da paket nema imena. Specijalni predstavnik Evropske unije na Kosovu Samuel Žbogar je predložio “ da se diskutuje i vidi kako lokalna uprava funkcioniše unutar vlade za određene oblasti kao što su obrazovanje, zdravstvo,posebne opštine i ostalih stvari od naziva pre nego dođemo do rešenja.”21


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

27

Interesantno je napomenuti da su čak i najveći kritičari Ahtisarijevog plana, kao što je bivši administrator UN-a u Mitrovici Gerard Galluci počeli da otkrivaju da plan možda i nije baš tako negativan. Gallucci je tvrdio da bi Srbi trebalo da prigrle Ahtisaarijeve odredbe i zatraže dodatne odredbe, dok se u isto vreme opirao statusu Kosova. Detalji nisu od pomoći ali ovo najavljuje postepeno približavanje stavova.

Čak iako je Ahtisaarijev paket stvarno crvena linija stava Prištine, razgovor o adekvatnosti njegovih zaštitnih mehanizama bi bio od koristi. Ako ništa drugo, ova diskusija bi barem poslužila da se zainteresovane strane informišu o tome šta čini, a šta ne. Takva primena će dati odgovore Srbima sa severa o tome kako da na najbolji način iskoriste paket u svoju korist i sačuvaju svoj način života.

Sveobuhvatni predlog nije dovoljno detaljan. Čak i ako nastavak procesa ostane u potpunosti dosledan planu, dalje razmatranje je potrebno da bi se popunile praznine. Strah da se mogu istaći dodatna pitanja je dovoljan argument da nemaju takvu razmenu.

Političari iz Beograda i političari kosovski Srbi bi trebalo da prihvate odredbe Ahtisarijevog plana bez statusa. Veliki broj aktivnosti bi trebalo da se sprovede kako bi sever Kosova počeo da razmatra odredbe.

Ahtisaarijev predlog kao minus ili plus Jedan od načina da se osigura podrška Srba sa severa je inspirisana Koalicijom Preokret Liberalne demokratske stranke, Srpskog pokreta obnove i ostalih manjih političkih partija u Srbiji, koje su predložile da bi Srbi trebalo da prihvate Sveobuhvatni predlog za rešenje statusa i da odvoje Ahtisaarijev plan od nezavisnosti Kosova. U praksi, ovo znači da se iskoriste odredbe odbijajući nezavisnost. Za lokalne Srbe ovo će biti malo teže jer bi uključivalo neke


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 28

nivoe slaganja prema Kosovskim institucijama. Ova opcija je nešto što mnogi smatraju kao ‘Ahtisaari minus’.

Prema tome, glavni izazov stoga je da se dobije saradnja ljudi. Ponavljanje da je Ahtisaarijev plan jedini način rešavanja pitanja severa neće ostvariti napredak. Srbi na severu ne znaju detalje ili ne poznaju uopšte Sveobuhvatni predlog za rešenje statusa. Više informacija bi pomoglo, ali ne bi bile odlučujuće. Lokalna saglasnost je izgleda nemoguća sve dok Beograd ne pošalje prave signale.

Većina međunarodnih zvaničnika podržava rukovodstvo kosovskih Albanaca da sever mora da bude rešen unutar okvira Ahtisarijevog plana. Ali ‘unutar okvira’ može obuhvatati i manje ‘ popunjavanje detalja’ ili kreativna tumačenja koja vode do velikih preispitivanja koja diktiraju okolnosti. Druga opcija je stvorila ono što mnogi nazivaju ‘Ahtisaari plus’, što se odnosi na skup dodatnih olakšica Srbima na severu.

U jesen 2011. godine vođena je opsežna diskusija kako bi se ponovo imenovao paket i dala ponuda zasnovana na pretpostavkama da bi veće prihvatanje moglo nastati ako se predstavi u drugačijem kontekstu i sa drugačijim nazivom. Pretpostavka ‘ponude’ severu podrazumeva da je (a) sever posebniji od ostalog dela Kosova, i (b) da ova jedinstvenost nije dovoljno prepoznata i rešena u Sveobuhvatnom predlogu za rešenje statusa. Argument je da se zbog svog okruženja ljudi na severu razvijaju u jedinstveno političko uređenje.

Izveštaj Evropske unije o ostvarenom napretku uspostavio je zahtev Kosovu da razvije “ Sveobuhvatni plan za sever”. Kosovsko rukovodstvo nije znalo kako jasno da protumači zahtev i plašilo se da može da podrazumeva dodatni kompromis. U velikoj meri je viđeno da ova formulacija podrazumeva zahtev da se pronađe drugačije rešenje od


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

29

onog predviđenog u Sveobuhvatnom predlogu za rešenje statusa.

Kosovska ministarka za evropske integracije, Vlora Çitaku, je na početku protumačila formulaciju da podrazumeva da Brisel traži da se ‘ pripremi sveobuhvatna strategija za uključivanje i integraciju severa u institucionalni i društveni okvir Republike Kosovo’. Zamenik premijera Hajredin Kuçi je rekao da zahtev iz Izveštaja o napretku za sveobuhvatnim planom Vlade Kosova podrazumeva mere koje bi trebalo da se preduzmu da se povrati vladavina zakona na severu, privredni razvoj i sprovođenje Ahtisarijevog predloga.22

Tadašnji vršilac dužnost šefa Kancelarije za vezu Evropske komisije u Prištini, Khaldoun Sinno, pružio je još jedno tumačenje ove poruke, iznoseći da Vlada mora da “ ponovo razmisli o načinu pristupa severu ”23 Francuski ambasador na Kosovu Jean François Fitou, je dalje prokomentarisao Izveštaj o napretku tumačeći da Evropska komisija nije tražila da ovaj plan bude izvan Ahtisarijevog plana. “ Dužnost je Vlade i severa zemlje da pronađu zajednički pristup.”24

Ima dosta ideja, uključujući ozbiljan nezvanični razgovor sa učešćem severa, Prištine i Beograda koji bi podelili Ahtisaarijev plan ( čak i da se ne spominje njegovo ime). Ova diskusija imala bi za cilj da se vidi šta je to što nedostaje u planu i šta bi sever želeo da ima.

Sve u svemu, Priština se plaši da će nova ponuda ići van Ahtisaarijevog paketa. Neki govore o posebnom statusu i regionalnoj autonomiji - oba podrazumevaju dodatne povlastice za sever ali bez ulaženja u detalje. Ako bi bilo teško dobiti zahtev za dodatnim povlasticama od Prištine, dodatna uveravanja da postojeće odredbe treba da se sprovedu u potpunosti i sigurnošću mogla bi da predstavljaju dobru polaznu tačku za buduće unutar-kosovske diskusije. Preporuka ovde je da se započne sa


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 30

procesom razmišljanja bez ikakvih preduslova odnosno uslovljavanja, kako bi se osiguralo da je konstruktivna razmena stavova moguća.

Veliki broj političara i analitičara su predložili da se pomiri teška politička tranzicija severa sa velikodušnim ekonomskim razvojnim programom. Nedavno, prvi zamenik premijera Kosova Behgjet Pacolli predložio je da se sever pretvori u slobodnu ekonomsku zonu koja bi stvorila hiljade novih poslova godišnje u narednih 20 do 30 godina. Slične ideje o ekonomskim paketima su se javile i u prošlosti obećanjem da se stavi primarni akcenat na ekonomski razvoj umesto na politiku.

Oblast bez zakona kakav je sever ne može da privuče investicije. Buduće beneficije slobodne zone su mnogo privlačne, ali to je suviše dugoročni period da bi imao uticaj na trenutni “ćorsokak”. Kao takva, slobodna ekonomska zona može možda da bude dodatna komponenta predloga za rešenje, ali ne i srž rešenja. Uključivanje iste kao komponente može se izvršiti samo ako je koncept dobro pripremljen odnosno razrađen i objašnjen severu kroz prave kanale.

Ekonomski paketi nisu jedini način da se krene napred iz dva razloga: (a) više političkog finansiranja bi moglo da promoviše više istog na severu, i (b) severne opštine bi bile na vrhu kosovskih opština u pogledu prihoda po osobi. Ogromna razlika severa sa jednom od najsiromašnijih delova Kosova kao što je južna Mitrovica bi samo učinila integraciju još težom.

Od podele do Tadićevih četiri tačaka Iako nikada nije postala zvanična politika, mnogi ugledni srpski političari već duže vreme podržavaju podelu Kosova duž reke Ibar. Po njima, to je realan način da se okonča duga i bolna kosovska priča na prihvatljiv način. Veoma često


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

31

diskutovana podela (ili prilagođavanje granica) je nešto što ističe veliki broj ličnosti u Srbiji, uglavnom Ivica Dačić koji je sada premijer Srbije. Podela je prvi izbor za Srbe sa severa, ali oni mogu samo da neguju ovu ambiciju sve dok značajne političke snage u Beogradu i dalje govore o podeli.

Dodatno, podela bi imala dalekosežnije posledice van Kosova, odnosno na Makedoniju, Bosnu i na samu Srbiju. Obaveze koje je Kosovo preuzelo u skladu sa Ahtisaarijevim planom bi svakako bile odbačene ako bi se sever spojio sa Srbijom.

Podelu nije odbacila samo Priština nego i Evropska unija i Sjedinjene Američke Države. Od kraja 2011. takav predlog je zvanično odbačen i od strane Srbije ali veoma visoki zvaničnici često izražavaju preferenciju za podelu u svom ličnom svojstvu. Ovaj predlog odbacuju i Srbi na Kosovu južno od reke Ibar koji se plaše da će se njihov status dramatično promeniti odlaskom severa. Oni smatraju da bi kao rezultat toga bili primorani da vrlo brzo napuste svoje domove na Kosovu.

Tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić je krajem 2011. godine objavio “Plan od četiri tačke” za rešavanje pitanja Kosova. Ovaj predlog je Priština primila dosta sumnjičavo iako je pružao odstupanje od ranijih srpskih stavova. Tadić je uglavnom naveo da Srbija neće niti priznati nezavisnost Kosova niti podržati p0delu ali nije uspeo da detaljno objasni svoj plan.

U srži Tadićevog predloga je ideja za stvaranjem regiona sa specijalnim pravima na severu Kosova. Malo je verovatno da takav Predlog prihvati Priština ili međunarodna zajednica jer podseća na entitet sličan onom kao što je Republika Srpska. Ako je zastoj u kome se nalazi Bosna bilo kakav vodič, Priština će se odupirati nastajanju takvog entiteta po svaku cenu. Odbijanje proističe iz straha da ovo neće samo predstavljati izazov za centralnu vladu Kosova nego će


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 32

takođe učiniti da Kosovo postane disfunkcionalno i talac stranačke politike u Beogradu.

Takva mogućnost je jasno neprihvatljiva za Prištinu. Međutim bilo bi od pomoći da se razume zašto Beograd i Srbi na severu traže region sa posebnim pravima. Njihov cilj je da pokušaju da smanje dosezanje Prištine na severu i njeno uplitanje u lokalno upravljanje i slična pitanja tamo. Ahtisaarijev paket pokušava da reši ove bojazni. U isto vreme, Priština se plaši da će pod ovim uslovima severni deo Kosova ostati deo zemlje samo na karti za vremensku prognozu. Da bi se krenulo napred vrlo je važno razumeti strahove obe strane.

Priština nema ozbiljnih prigovora o mogućoj minimalnoj ulozi na severu i gaji male ambicije da će tamo ikada imati veći uticaj . Autonomija za Univerzitet nije problem uopšte, ali Priština ima manje apetite za zajedničku skupštinu četiri opštine. Za Kosovo je neprihvatljivo da se stvori novi nivo upravljanja koji može da zaustavi događanja na centralnom nivou. Realan cilj bi bio da se uplitanje Prištine u poslove severa svede na minimum,25 što je smer koji je pripremio bivši visoki diplomata EU Stefan Lehne.

Predlog Stefana Lehne za regionalnu autonomiju severa Stefan Lehne, učenjak sa Carnegie Endowment for International Peace, koji je bio glavni čovek Saveta Evropske unije na Balkanu u prvoj deceniji ovog veka, objavio je u martu 2012. godine politički Predlog za normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine.

Lehne kao veoma iskusni diplomata se ispravno usredsredio na sever Kosova kao glavno pitanje koje treba da bude rešeno, što bi trebalo da predstavlja katalizator za napredovanje Kosova i Srbije iz trenutnog zastoja.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

33

Lehne zastupa direktan politički dijalog između Prištine i Beograda sa fokusom na sever, koji bi trebalo da bude podstaknut dobrim uslugama Evropske unije. On ističe čvrsto iskustvo EU u pomirenju istorijskih suparnika.

Modaliteti koji bi pomogli da se prevaziđe podela između severa i ostatka Kosova bi doveli do regionalne autonomije severa. Ključni deo Lehneovog predloga za vođenje direktnog dijaloga o severu pod okriljem EU, između Beograda i Prištine, uključuje i učešće Srba sa severa.

Lehne je našao inspiraciju u Ugovoru između Istočne i zapadne Nemačke iz 1972. godine i preporučuje dalekosežniju normalizaciju uključujući ugovorne i (posebne) diplomatske odnose između Kosova i Srbije bez zvaničnog priznanja.

Takav okvir za saradnju između Kosova i Srbije bi dozvolio različite pravne stavove o statusu i okončao protivljenje Srbije članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama i daljim priznavanjima.26


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 34

zauvek.

Prvi koraci napred

Uprkos činjenici da je eksplozivna kriza na severu u svojoj drugoj godini, do sada nijedan učesnik u procesu nije izašao sa sveobuhvatnim planom da se reši status kvo. Osim toga, koraci koji su preduzeti su samo pogoršali situaciju i čak dalje odložili rešenje.

Sila nije opcija Već duže vreme nijedan važan relevantni akter nije zagovarao agresivne politike. Pod međunarodnim pritiskom, Beograd je usvojio konstruktivniju politiku. Slično i Priština više ne računa na policiju da integriše sever. Sa svoje strane, međunarodna zajednica računa da će se obe strane jednostavno umoriti.

Osim toga što je izuzetno teška, svaka prisilna integracija severnih opština u Kosovo bi mogla da ima dugoročne pogubne posledice. Agresivna radnja bi mogla da dovede da značajan broj Srba ode, posebno oni koji su obrazovaniji i koji su u boljoj mogućnosti da pronađu zaposlenje u Srbiji. Takav ishod bi pretio srpskim zajednicama na jugu takođe i “time predstavljao težak udarac za koncept multietničkog Kosova.”27 KFOR je stalno pozivao na politički dijalog kao odgovor na slagalicu severa. Mogućnost takvog ishoda sama po sebi poziva na pronalaženje političkog rešenja ovog problema.

Pokušaj da zatvore srpske institucije putem sile ili na nasilan način može biti takođe kontraproduktivan. Nasilan pokušaj Prištine da zadobije kontrolu suda u Mitrovici u 2008. godini je doveo do nasilja i smrti vojnika KFOR-a. Izgleda kao što je jedan srpski zvaničnik rekao, “ trebalo bi da stremimo postepenoj transformaciji ovih institucija na način koji je prihvatljiv za sve”.28 Rizik je da proces izgradnje zajedničkog imenitelja može trajati


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

35

Srbi sa severa se i dalje opiru i prete da će upotrebiti silu, ali Beograd im je do sada pomagao politički i na osnovu toga da radi kako bi smanjio mogućnost za nestabilnost. Politički lideri na severu idu više tvrdom linijom od onih u Beogradu. Lokalni lideri i Beograd su pokazali neumoljivo opiranje prema kosovskim integracionim politikama. Sve dok se Beograd opire, Srbi sa severa neće videti razlog za promenu.

Dok sila nije opcija kao sredstvo za rešavanje sukoba, KFOR i EULEX bi trebalo da budu odlučni da primene silu za sprečavanje sukoba. Dok se pitanje severa rešava, nekoliko potencijalnih brzih stvari se javljaju i bezbednosne snage kao i diplomatija trebalo bi da ostanu spremni da odreaguju pažljivo ali odlučno. Svaki proces izgradnje mira je pod nabojem potencijalne nestabilnosti i rizika onih koji žele to da pokvare, čije je sprečavanje od velike važnosti.

Nema više koristi od odlaganja Jedinstveno je dešavanje da svi učesnici u procesu, a posebno meštani severa29, smatraju da je status kvo neodrživ. Ovo je prvi put da postoji saglasnost i takva prilika ne bi trebalo da se propusti.

Srpski analitičari veruju da je ovo najbolji trenutak već duže vreme i da neće postati bolje. Srpski analitičar na nedavno održanom okruglom stolu u Mitrovici (pod Chatham House pravilima poverljivosti) istakao je da ako Srbija sada ne uradi nešto po pitanju Kosova u narednoj godini i nešto, onda nikada i neće.

Čak se i strastveni kritičari međunarodne politike prema severu slažu da nakon dvanaest godina zamrznutog konflikta, pronalaženje rešenja je već trebalo odavno da se desi:

Međunarodni mirotvorci su dostigli granice svoje sposobnosti da pronađu politička rešenja koja nemaju podršku lokalnih zajednica na severu.30


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 36

Ovo je argument koji promoviše dijalog sa liderima sa severa. Ovo je prvi put da srpski sagovornici na severu kao i u Beogradu osećaju da je ovo povoljan trenutak i da Kosovo nije entitet koji će da nestane. Priština slično, oseća da se strateški fokus SAD-a prebacuje i da bi trebalo da iskoristi podršku SAD-a pre nego ovaj region u potpunosti ne potpadne pod evropskim uticajem.

Javno mišljenje ostaje podeljeno, ali se slaže oko hitnosti pronalaženja rešenja. Većina kosovskih Srba (64%) smatra da je Priština odgovorna za trenutnu političku situaciju u severnom delu Kosova, a bukvalno skoro nijedan kosovski Srbin nije naveo da je za to odgovorna srpska vlada. 31 Većina kosovskih Albanaca smatra da je za to odgovorna srpska Vlada (46%), međunarodna zajednica (16.5%), i paralelne strukture (13%). Oko šestina (16%) ispitanika kosovskih Albanaca je odgovorilo da je za ovo odgovorna Priština. Međutim svi su bili usaglašeni oko jednog veoma važnog stava: ogromna većina (oko 86%) kosovskih Albanaca i kosovskih Srba su zabrinuti oko trenutne situacije na severu.32 Status kvo je neprihvatljiv i ne može dugo da traje jer će situacija na terenu još više da se pogorša.

Kako početi rešavati pitanje severa? Naša analiza ukazuje na veliki broj pretpostavki odnosno premisa: (a) Ahtisaarijeve garancije nisu problem, nego status koji navodno on daje, (b) nedostatak dijaloga je proširio dalje podele, i (c) pronalaženje rešenja je neodložno.

Široka udaljenost između Srba i Albanaca o ovoj stvari takođe ukazuje da je suviše rano da se razgovara o konačnom rešenju za sever. Ako konsenzus o ishodu nije moguć mora se tražiti u procesu. Već je predloženo da se dođe do saglasnosti o načelima koja bi mogla da usmeravaju potragu za rešenjem u srednjoročnom i dugoročnom roku. Možda bi bilo plodnije da se usredsredi na prve korake koji


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

37

bi mogli da se učine da se konstruktivno pristupi ovom pitanju i da se poboljšaju odnosi kao preduslov za dalji napredak.

Strah je da dve strane prosto nisu u stanju da postignu bilo kakav dogovor. Lideri sa obe strane više vole da se drže svojih političkih prerogativa nego što bi voleli da dođu do istorijskog sporazuma i radije će da odsluže ceo mandat nego da potpišu nešto što bi moglo da se pokaže ispravnim samo u dugoročnom pogledu. Beograd i Priština su se uključili u dijalog o tehničkim temama i da nije bilo snažnijeg angažovanja Evropske unije i SAD-a kao posrednika nijedan od dogovora ne bi bio materijalizovan.

Uslovna podela rada Do nedavno, vlasti u Prištini su se nadale da će međunarodna zajednica integrisati sever u Kosovo. Priština je ovo videla kao obavezu međunarodne zajednice a posebno KFOR-a i EULEX-a da promoviše, i ako je potrebno sprovede, integraciju severa u kosovske državne strukture.

Međunarodne vlasti pretvarale su se, da se nose sa severom u prošlosti, kako bi gajile nade Prištine i sprečile njene frustracije i ishitrene akcije. Međunarodna zajednica je postepeno pokazala da ne zauzima nijednu od strana i da preferira da čeka na postizanje političkog dogovora. Zapadne zemlje koje su priznale Kosovo su ponovo naglasile nekoliko puta da smatraju da je sever sastavni deo Kosova, a neke su čak zatražile od Beograda da eksplicitno prizna ovu činjenicu.

Vršen je pritisak na Vladu Kosova da usvoji konstruktivan ili sveobuhvatan pristup ka severu. Nakon njegovog odlaska, kao međunarodnog civilnog predstavnika, Pieter Feith je rekao

"da je percepcija da stranci mogu da reše situaciju na severu pogrešna, jer to može da uradi samo Vlada Kosova


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 38

i albanska većina pružajući ruku pomirenja srpskoj zajednici." 33

Ali Priština je lišena strateških ideja o tome kako da se postigne napredak po ovom pitanju. Takođe je nejasno da li Priština shvata razmere izazova koji predstoje. Vlada tek treba da imenuje novog koordinatora za sever. Čak i opozicione stranke nemaju zvaničnike koji će se baviti razvojem politike u odnosu ka severu.

Na kraju krajeva, to je kreativnost Prištine zajedno sa ograničenim mogućnostima sa kojima će se Srbi na severu i Beograd postepeno suočiti u pogledu približavanja stavova.

Opušteni odnosi između strana će učvrstiti šanse za pronalaženje rešenja. Postepen proces će osigurati da Beograd nije u aktivnoj opoziciji i izbećiće tenzije i izgraditi dobru radnu klimu tokom vremena. Priština bi trebalo da dobije čvrsta uveravanja međunarodne zajednice da potrebni kompromisi na ovom putu neće ugroziti crvene linije Prištine, odnosno da Kosovo neće izgubiti funkcionalnost kao država. Štaviše, Priština treba da bude osnažena tehničkim kapacitetom i diplomatskim finesama kako bi se osećala lagodno tokom ovog procesa. Beograd bi trebalo da vidi ovaj proces kao značajan korak napred u svojoj kandidaturi u EU. Srbi na severu bi ovo trebalo da shvate kao način za ozbiljno rešavanje njihovih egzistencijalnih problema.

Takvo okruženje može da kreira proces koji vodi ka postepenom sprovođenju. Ali stvaranje ove sredine zahteva veoma teške ustupke sa svih strana i mnogo veće jedinstvo među posrednicima. Jedini način da Beograd da saglasnost za sprovođenje Ahtisarijevog plana na severu će biti angažovanje EU postavljanjem teških uslova duž procesa proširenja. 34


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

39

Od kreativne nejasnoće do konstruktivnog procesa

Predloženo je mnogo različitih načina vođenja dijaloga. Zabrinutost Prištine je delimično ublažena insistiranjem da ne treba da dođe ni do kakvog političkog dijaloga pre sprovođenja tehničkih sporazuma postignutih u Briselu. Međutim, pripreme za dijalog na visokom nivou napreduju punom parom. Verovatnoća je da će nakon prvobitnog sastanka na višem nivou, postojati dva pravca razgovora, o telekomunikacijama i energetici, kao i dijalog o severu.

Sastanak na visokom nivou Primena tehničkih

sporazuma Telekomunikacije i Energetika

Razgovori o/sa severom Kosova

Dijalog na visokom nivou mnogo više predstavlja znak očaja prethodnih neuspeha nego ohrabrenje prethodnog uspeha. Ako se i desi, razmena mišljenja na visokom nivou može poslužiti u usmeravanju napora i predstavljanju značaja da se bude konstruktivan prema javnosti i zvaničnicima nižeg nivoa. Štaviše, to takođe može biti test političke volje da se obezbedi lakše sprovođenje.

Razgovori sa severom Nedostatak poverenja između srpske zajednice na severu i kosovskih institucija je očigledan. Jedan kosovski analitičar je istakao da ovo nepoverenje postoji uglavnom zbog nedostatka razumevanja o zajedničkoj realnosti preko reke. Ipak, i pored dubokog nerazumevanja, postoje značajne razlike i takav dijalog je zaista neophodan.

Predstavnici sa severa možda imaju približne, ali ne i iste interese sa Beogradom. Beograd je često ignorisao političke


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 40

predstavnike usled unutrašnjih političkih razlika. Priština bi trebalo da direktno razgovara sa predstavnicima sa severa, ali otpor ovom dijalogu je višestruk:

(a) Priština odbija da prizna predsednike opština na severu; (b) Predsednici opština sa severa odbijaju da daju legitimitet državnosti Kosova i pokazuju znakove slabosti; i (c) Lideri sa severa odbijaju da izostave Beograd u razgovorima.

Priština tvrdi da je napravila napore da započne dijalog sa Srbima na severu, međutim, nijedan od ovih napora nije urodio plodom. Početni stav Prištine je bio da će razgovarati sa građanima na severu, ali ne i ozakoniti trenutne predsednike paralelnih opština.35 Želja da se razgovara sa običnim građanima je poželjna, ali ne može biti zamena za razgovore sa liderima ili predstavnicima. Pored toga, dok je angažovanje sa pojedinim građanima povoljno (i može biti ostvareno kroz pomoć), to nije način da se pridobije opšta i kolektivna politička volja oblasti.

EU je konzistentno pozivala Prištinu da izradi akcioni plan za politički dijalog sa severnim Srbima odmah posle izbora u Srbiji u maju 2012. Razgovor sa liderima severnih Srba je od suštinskog značaja, jer ova elita može da deluje kao neko ko može da pokvari ili da doprinese eskalaciji tenzija, što dokazuje referendum u februaru 2012. o prihvatanju kosovskih institucija.

Stav Prištine je postepeno evoluirao. Mediji su preneli da predstavnici EU insistiraju da se dijalog desi u što kraćem roku između Vlade Kosova i paralelnih struktura na severu. Štaviše, u slučaju da dijalog ne uspe jedino preostalo rešenje bi bili direktni razgovori sa Beogradom.36

U roku od godinu dana, za bilo koji oblik integracije koji se pokaže kao moguć u doglednoj budućnosti, neophodno je


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

41

organizovati opštinske izbore na severu negde u jesen 2013, zajedno sa ostatkom Kosova. Pronalaženje modusa za održavanje ovih izbora i formiranje lokalne vlasti koja je prihvatljiva za sve strane je srednjoročni cilj u omogućavanju "dijaloga sa pravim predstavnicima "kako Priština sugeriše. Drugi pristup je pokušaj punopravnog kompromisa sa aktuelnim rukovodstvom gde će izbori biti samo deo ukupnog sporazuma. Odgovor na njihove karijerne perspektive može biti odlučujući za dogovor.

Početkom jula, premijer Kosova je najavio da će "u bliskoj budućnosti", njegova vlada predstaviti " velikodušan" plan za uključivanje Srba sa severa Kosova u kosovske institucije. Potencijalna diskusija sa paralelnim liderima na severu i plana/ponude Vlade kako da se tretira sever je od izuzetnog je značaja. Većina Srba na severu, kao i značajan broj na jugu zavisi od ovih institucija. Neophodno je da ih Vlada Kosova uveri da bez obzira na dijalog i događaje, oni neće biti ostavljeni na cedilu.

Oni koji su spremni da se uključe u dijalog trpe direktne pritiske unutar svojih zajednica i u strankama i to ne predstavlja ništa jedinstveno za ovaj konflikt. Kritika je često usmerena sa optužbom da dijalog "legitimiše drugu stranu". Dok zvaničnici kosovskih Albanaca odbijaju da se sastanu sa predstavnicima Srba sa severa, Srbi ih savetuju da je manja izbirljivost po pitanju sagovornika pomogla bivšem srpskom zvaničniku, Nebojši Čoviću, da ponovo integriše Preševsku dolinu u okrilje Srbije. Priština bi trebalo da šalje prave poruke svakog dana. Ako ih ponovi dovoljno puta, ljudi mogu početi da veruju da Priština zaista tako i misli.

Osnovna preostala sporna tačka je nivo uključenosti Beograda. Priština zastupa stav da Srbija ne bi trebalo da bude uključena. Ministar spoljnih poslova Enver Hoxhaj je tvrdio da

SAD i EU preko predstavnika u Prištini mogu doprineti da se opštine na severu integrišu u kosovske institucije.37


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 42

Međunarodni zvaničnici izražavaju svoju podršku Prištini da dopre do severa dijalogom. Britanski ambasador na Kosovu, Ian Cliff, nedavno je primetio

da je dijalog o severu neizbežan i da će države kvinta politički podržati Vladu Kosova u dijalogu sa Srbima na severu Kosova. 38

Srbi sa severa Kosova odbijaju da razgovaraju sa Prištinom, bez priznavanja i rukovođenja Beograda. Iako je sveobuhvatan dijalog gotovo nemoguć sve dok su strane podeljene oko statusa Kosova, početni kontakti mogu da pomognu da se "poboljša klima međusobnog nepoverenja i neprijateljstva", kako je naveo ICG. Predsednik Nikolić treba da izrazi podršku ovim nastojanjima. 39

Ali čak i međunarodni zvaničnici, koji su bili pozitivno predispozicionirani prema Kosovu počeli su da nagoveštavaju da bi Beograd mogao da se uključi. Ulrike Lunacek, izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo, izjavila je da bi "optimalno rešenje bilo da dijalog bude održan između Vlade Kosova i lokalnih Srba sa severa, ali ako se ukaže potreba Beograd takođe može biti uključen." 40

Uloga Beograda Za sada, Priština ne namerava da raspravlja o severu sa Beogradom. Uključivanje Beograda kao direktne strane u razgovorima povećaće strahovanja da su se pojavili veliki novi kompromisi na horizontu. Razgovor o severu u slobodnoj formi, značio bi otvaranje varijacije autonomija ili čak podelu i to bi u najmanju ruku dalo Beogradu uticaj nad kosovskim unutrašnjim pitanjima.

Problem je u tome što, bez uključivanja Beograda ili njegovog implicitnog sporazuma o tome šta Priština može dogovoriti u dijalogu sa srpskim liderima sa severa, postoji mala mogućnost za sprovođenje dogovora. U stvari, vrlo malo severnih srpskih lidera mogu sesti za sto sa Prištinom


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

43

bez blagoslova Beograda. Otpor severa je teško prevazići čak i sa podrškom Beograda , a gotovo je nemoguć bez njega.

Lideri sa severa treba da prevaziđu osećaj da je angažovanje u razgovorima sa Prištinom ravno prihvatanju nezavisnosti Kosova. Ali u svakom raspletu, oni neće imati drugog izbora nego da razgovaraju sa Prištinom. Oni treba da shvate da nijedan od problema sa kojim se trenutno suočavaju ne može biti uspešno i trajno rešen bez Prištine.

Priština, može da dovede u pitanje legalnost severnih predsednika opština, ali smatra da je još teže pitanje njihovog legitimiteta. Ova bitka argumenata može trajati dugo, ali malo je razloga da se ovi zvaničnici izbegnu kao sagovornici. Uostalom, Priština treba da favorizuje razgovore sa predsednicima opština više nego razgovore sa Beogradom. Priština bi trebalo da prevaziđe svoj strah da će priznati kao legitimne paralelne strukture i treba da se obrati liderima sa severa, možda u svojstvu stranačkih predstavnika.

U svom izbegavanju Beograda u ovoj temi, Priština ima značajnu diplomatsku podršku. Francuski ambasador Fitou je rekao da sever Kosova neće biti deo političkog dijaloga između Kosova i Srbije ", jer je sever unutrašnje pitanje Kosova."41 Međutim, on nije podržao Prištinu u uslovljavanju političkog dijaloga implementacijom dostignutih sporazuma. Ambasador je ponovio stav svoje države da su suverenitet i integritet Kosova nepovredivi. Ambasador Fitou je istakao da pitanje severa treba rešiti u okviru postojećih dokumenata na Kosovu, a ne novim planovima ili različitim pretnjama. 42

Priština ne može da izbegne razgovor sa predsednicima opština koji su izabrani putem javnog glasanja. Za normalizaciju situacije na severu, Vlada Kosova treba da razgovara sa srpskim građanima dok međunarodna zajednica i Beograd treba da potpomognu ovaj proces.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 44

Strahovanja obeju strana su iracionalna. Beograd nije prihvatio nezavisnost Kosova u razgovoru sa Prištinom tokom tehničkog dijaloga u Briselu, a to neće biti slučaj ni sa Prištinom dok se angažuje sa severnim liderima.

EU traži od Beograda da podstakne severne lidere da razgovaraju sa Prištinom. Beograd bi trebalo da interno komunicira sa predstavnicima severnih Srba da je podela kao opcija isključena. Štaviše, Srbi sa severa bi trebalo da ispitaju šta je u njihovom interesu, viši položaj na Kosovu ili da prerastu u udaljenu ruralnu periferiju u južnoj Srbiji. Njihov de fakto poseban status koji su uživali do sada neće biti moguć i ne treba da se koristi kao polazna tačka za uporedbu u budućnosti.

Konačno, severni lideri trebalo bi da se angažuju zajedno sa Prištinom oko mogućeg sprovođenja bar nekih od Ahtisarijevih odredbi. Čak i ako Ahtisaarijev plan bude donekle izmenjen, to neće dotaći njegove glavne karakteristike, već primenu. Ali to mora da se dogodi u granicama pregovora između Prištine i severnih srpskih lidera, sa ili bez prisustva Beograda.

Sve u svemu, trougao Priština-Severna Mitrovica-Beograd neće funkcionisati ako cela šema nije deo asertivne politike EU, koja bi trebalo da predvodi na ovom putu, pokaže krajnji cilj i bude sudija tokom njene implementacije. Beograd će se pokrenuti na ovim pitanjima samo uz snažno uslovljavanje podržano od strane EU.

Predvođenje puta od strane EU Implementacija sporazuma zahteva dodatni institucionalni kapacitet, finansije i poverenje. Postoji značajno nepoverenje između dve zajednice i bilo koji dijalog zahteva ne samo angažovanje i garancije međunarodne zajednice, već i njeno snažno usmeravanje. Svi aspekti zahtevaju ozbiljno međunarodno angažovanje. Primena može čak


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

45

uključiti izvršno međunarodno prisustvo "da posreduje i sprovodi ono što je dogovoreno za nekoliko godina izvan isteka mandata ICO i EULEX-a drugde na Kosovu. "43

Mnogo toga će zavisiti od vizije Vlade za sever. Vlasti se otvoreno slažu da su Administrativna kancelarija u severnoj Mitrovici i ulaganja nedovoljna. Priština bi trebalo istinski da se pozabavi svojim percepcijama i reagovanjima na severu. Umesto da se fokusira samo na potencijalni krajnji ishod, vlasti treba da se fokusiraju na nekoliko prvih koraka ka relaksaciji odnosa, kao i poboljšanja razumevanja. Oni će morati da pronađu načine za iskrenu i poštenu komunikaciju. Isto bi trebalo biti propraćeno recipročnim merama.

Percepcija i poruke su izuzetno važni. Poruke su nedavno poboljšane i trend poboljšanja se mora nastaviti. Negativna percepcija postala je problem sama po sebi. Na primer, postoje strahovi među Srbima da su zdravstvo i obrazovanje u opasnosti. Priština treba jasno da komunicira i objavi spisak institucija koje nisu izložene ovakvim opasnostima.

Ovaj period treba da se koristi od strane Prištine u svrhu poboljšanja njene reputacije na severu, tako da kada dođe vreme za tranziciju,ona ne bude sagledana kao katastrofalan ishod po Srbe sa severa. Priština mora biti poštena i iskrena u svom pristupu poboljšanja svog ugleda, tako da pređe iza kategorije Nečega što uliva strah u kategoriju nečega što je nepoželjno, ali prihvatljivo.

Pretnjama se ništa ne postiže. Sasvim suprotno, one mogu da ujedine obične ljude oko agresivnih lidera koje uobičajeno ne bi podržali. Kosovo mora da nauči da razvije svoju miroljubivu politiku, ako želi da postigne svoje ciljeve na severu. Prištini treba pomoći da pronađe načine da poboljša svoj kredibilitet kod kosovskih Srba, čak i ako to podrazumeva dugo čekanje za bilo kakvo smisleno posvećivanje.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 46

Kanal komunikacije bi poboljšao izglede. Jasno je da će neki političari nastaviti da se odupiru ali se uzajamna percepcija mora poboljšati. Kako ICO postepeno odlazi, Kosovo će preuzeti mnoge nove obaveze. Koliko je suštinski važno iskoristiti ovaj proces da se poboljša njena slika toliko je i važno sprečiti rastući trenutak napetosti.

Pre odlaska, šef ICO-a Pieter Feith je istakao: "Rešenje za sever Kosova trebalo bi da se zasniva na tri principa: sever treba da ostane sa Kosovom, trebalo bi sprečiti bilo kakvo nasilje i isključiti zamrznuti konflikt na severu. 44

Priština i međunarodna zajednica imaju malo uticaja na severu. Dok Priština treba da pokaže dobru volju, spremnost da razgovara, toleriše i podržava, ključ leži u Beogradu. Beograd održava ogromnu javni sektor i svi politički lideri sa severa su na njihovom platnom spisku. Štaviše, sada postoji veće usklađivanje partijske kontrole između Beograda i severnih opština. Šta god Priština radila u postojećem okruženju, to neće biti dovoljno.

Viši međunarodni zvaničnici su ohrabreni posle odluke Vlade Srbije za različite interpretacije fusnote i kosovske regionalne zastupljenosti. Posle razgovora sa Dačićem u sedištu EU, predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompuy je izjavio,

"Drago mi je da je Vlada Srbije donela odluku kojom će omogućiti efikasnu i inkluzivnu saradnju širom regiona. Ali posao se ne završava ovde. Rešenje mora da se nađe u situaciji na severu Kosova, rešenje koje će poboljšati živote ljudi koji tamo žive 45

Beograd će postepeno pod pritiskom morati da se povuče. Koliko god bi Priština želela da se Beograd brzo povuče, čak i ovakva situacija može stvoriti izazove. Prvo, ovo bi stvorilo institucionalni vakum i ogroman strah kod severnih Srba. Drugo, Priština na početku neće biti u stanju da nosi finansijski teret tranzicije.

Posrednički alati koji čine da sever sazri brže mogu uključiti međunarodnu misiju - neki oblik grupe za upravljanje


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

47

severom ili pojačanog međunarodnog prisustva. Verovatno neće uključivati novu posebnu misiju pošto bi ovo bilo kontra-produktivno. Mediji su već najavili veći fokus ka aktuelnim misijama, a glavna težina će verovatno pasti na EULEX. 46

Poverenje bi trebalo da doživi sličnu tranziciju. Veći deo briga lidera sa severa je zabrinutost da kada se konflikt reši, da će svi oni biti politički napušteni od strane Beograda. To ne znači da će oni automatski prihvatiti Prištinu; stoga je bitno je da osećaju da mogu da se oslone na obe prestonice.

Fokus treba da bude stavljen na evropske integracije Srbije i Kosova, kao i promovisanje ovog rešenja javnosti. Nakon normalizacije, Kosovo bi trebalo da bude podstaknuto da izvrši tešku transformaciju, dok će politički kriterijumi obezbediti da Srbija prihvati realnost. Kombinacija reforme i kompromis mogu izvući obe strane iz blata i pomoći im da krenu dalje.

Trebalo bi biti jasno svakoj od strana da svaka prestonica drži u svojim rukama ključ za dalji napredak. Oni će ili potonuti zajedno ili shvatiti da će međusobno uvažavanje kao partnera biti obostrano korisno.

Dok je vreme povoljno, gubitak poverenja, i potraga za identitetom severa je učinila konflikt znatno težim. Okrnjeno je čak i minimalno poverenje u razmenu mišljenja. Mogućnost za dijalogom je takođe opala zbog verovanja da sukob ne može biti rešen od strane lokalnih aktera. S vremena na vreme, ovaj put će izgledati kao prisiljavanje elite dve zemlje da učine nešto protiv svoje volje. EU bi trebalo da shvati da je reagovanje silom, ispravno ponašanje. Ako odgovarajuće političke elite ne priznaju ono što je u interesu njihovih društva na dugi rok, EU bi trebalo da im pomogne da to i otkriju.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 48

Preporuke

U osnovi postoje dva načina da se pristupi severu, (a) smelo posredovanje međunarodne zajednice, ili (b) olakšavanje političkog dijaloga sa rizikom da sukob ostane zamrznut i u narednim godinama. Uzimajući u obzir uslove - garantovanje bezbednosti na severu i uslovljenost - možda dijalog može da dovede do pomaka. Međutim, strane u dijalogu same neće postići rešenje. Mora da im se pokaže krajnji cilj, zajedno sa određenim koracima koji bi trebalo da se preduzmu kako bi stigli do tog cilja.

Nakon dvanaest godina zamrznutog sukoba postalo je jasno da je nastojanje da se pronađe praktično rešenje za sever previše odlagano dok status Kosova ne uživa univerzalno prihvatanje.

Problem severa nije administrativne prirode nego političke. U nedostatku političkog procesa, uspostavljanje administrativnih struktura imaće ograničen efekat. Kombinacija pomoći, isporuka usluga i poboljšana vladavina zakona od strane EULEX-a udružena sa političkim dijalogom mogu da prokrče put za značajno lokalno upravljanje koje je prihvatljivo za sve.

Od dve strane treba da se zatraži da se odmah uključe u veliki broj mera izgradnje poverenja. I Priština i srpska zajednica na severu moraju da preduzmu proaktivne mere da bolje razumeju jedni druge i trebalo bi da otvore efektivne kanale komunikacije. Sve strane bi trebalo da pošalju poruku da ako se odnosi ne poboljšaju, da će već težak sukob biti još teže rešiti.

Ukidanje barikada je važno i poboljšaće klimu za dijalog. Pitanje nepoverenja trebalo bi da se raspravlja odmah kako bi se omogućilo široko prihvatanje da se uklone barikade.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

49

Podaci o međuetničkim odnosima na jugu trebalo bi da budu ocenjeni od strane Vlade Kosova zajedno sa Srbima koji su u službi u Vladi i Skupštini Kosova uključujući one u opoziciji. Mora izvršiti iskrena procena saradnje unutar kosovskog političkog spektruma, rada opština sa srpskom većinom i trenutni nivo međuetničkog poverenja. Samoopažanje blagostanja Srba na jugu je izuzetno važno. Ako su percepcije pozitivne, pre ili kasnije ovi stavovi mogu da se pretoče na sever takođe.

Priština Priština bi trebalo da pošalje poruke pomirenja o vrstama paralelnih struktura koje će na kraju biti prigrljene. Srpski lekari i nastavnici ne bi trebalo da se plaše da će izgubiti svoje poslove i da osećaju da Priština tretira to što oni rade nezakonitim.

MNAO može da ostvari neki napredak samo ako se sagleda kao lako prisustvo i troši finansijska sredstva na rešavanje stvarnih problema sa kojima se suočavaju ljudi u gradu i sa njihovim prioritetima i ako njene aktivnosti idu van okvira opštinskog pripremnog tima.

Vlada Kosova bi trebalo da pripremi širokoopsežne infrastrukturne projekte na severu, pruži podsticajna sredstva za poslovanje i da približi svoje usluge severu. Protivnici neće imati mogućnost da govore protiv razvojnih projekata koji donose očigledne pogodnosti.

Vlasti bi trebalo da poboljšaju sprovođenje manjinskih prava širom Kosova; posebno politike jezika i suočavanja sa prošlošću. Skupština Kosova bi trebalo da usvoji sve preostale zakone i obaveze koje proističu iz Ahtisaarijevog plana i Evropske agende.

Građansko društvo na Kosovu bi takođe trebalo da podrži proces koji podržava bolje razumevanje odnosa i uzajamne svesti. Priština bi trebalo da se fokusira na praktične korake


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 50

o tome kako da se počne rešavanje pitanja severa na konstruktivan način, poboljšavajući percepciju Prištine među Srbima na severu i uspostavljajući komunikaciju.

Priština bi trebalo da odbaci retoriku generalizacije ljudi na severu kao kriminalaca. Priština bi trebalo direktno da objasni liderima na severu i građanskom društvu da nema za nameru da promeni njihov način života i da će sarađivati sa Beogradom i ponuditi investicije i proširena prava47 Takav dijalog bi trebalo da istraži sve načine saradnje, raspravlja o trenutnim modelima i uključi strpljivo slušanje čak i maksimalnih predloga koji su izloženi.

Kosovski Srbi Lideri Srba sa severa bi trebalo da stupe u dijalog sa Prištinom kako bi se poboljšala situacija i bezbednost srpskog stanovništva na severu i radilo ka uspostavljanju uzajamno prihvatljive lokalne vlade. Oni bi trebalo da podstaknu Albance da se vrate u severnu Mitrovicu. U pogledu lokalne bezbednosti, lideri sa severa Kosova kao i EULEX bi trebalo da rešavaju pitanje nasilnih bandi mladih u severnoj Mitrovici. Zajedno sa Prištinom, lideri sa severa Kosova bi trebalo da razgovaraju o načinima da se integrišu pripadnici srpske policije na severu u Kosovku policiju i da se raspuste paralelne strukture srpskog Ministarstva unutrašnjih poslova.

Priština i srpski lideri sa juga trebalo bi da finalizuju poslednje korake odnosno obaveze koje proističi iz Ahtisaarijevog plana. Prioritet bi trebalo da bude dat potpunom funkcionisanju srpskog TV kanala kao nacionalnog javnog servisa, kako bi se obezbedilo bolje informisanje običnih Srba o dešavanjima na Kosovu.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

51

Beograd Fokus politike Beograda bi trebalo da podrazumeva rešavanje stvarnih problema kosovskih Srba, kako na severu tako i na jugu. Srbi sa juga ne bi trebao da budu ugroženi ishodom predloga za sever. Beograd bi trebalo da prestane da primorava pojedince da se opiru učestvovanju u institucionalnom životu Kosova.

Rukovodstvo bi trebalo da pronađe snagu da oceni šta je realno i da pokušaju da postignu ostvarljive ciljeve. Trebalo bi da savetuje lokalne lidere da se uključe u dijalog sa Prištinom.

Beograd bi takođe trebalo da promeni svoj stav prema opštinama kosovskih Srba na jugu i da im pruži podršku. Štaviše, u uzajamnom je interesu Beograda i kosovskih Srba sa juga, i što je najvažnije u interesu je Srba sa juga, da Beograd podrži novouspostavljene opštine sa srpskom većinom.

Građansko društvo u Srbiji trebalo bi da se usredsredi na ljudski aspekt srpskih interesa na Kosovu i da zagovara praktične politike koje idu u korist običnom srpskom življu.

Evropska unija i Sjedinjene Američke Države Strane same neće naći kompromis. Njihovo biletaralno angažovanje je važno i to je jedini put prema održivoj, mirnoj i prosperitetnoj budućnosti. Lokalno pripremljena i uzajamno prihvatljiva rešenja su jedina rešenja koja će uspeti dugoročno gledano. Međutim, trenutno mora da se pokaže sredina stranama, a ti strani akteri bi trebalo da stranama u dijalogu pokažu smernice. Jedini outsajder koji može da bude efikasan u Prištini, Beogradu i na severu je Evropska unija. Ako EU ima istovremeno svoje vlastite interese na umu, moguće rešenje će dovesti do toga da dve


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 52

funkcionalne zemlje razviju instinkt za prvo topao pristup, a kasnije i za prijateljstvo.

U tom cilju, i Priština i Beograd bi trebalo da pomognu EU da osmisli rešenje ali bi trebalo da ostave konačnu odluku EU. Obe prestonice bi trebalo da se dogovore pre početka samog procesa, da će se složiti sa bilo kakvim predlogom datim od strane EU. Na kraju, EU bi trebalo da odigra ulogu arbitra u meri koja je dovoljna da se okonča spor ali uz dovoljnu uključenost strana, kako svako relevantno političko rukovodstvo ne bi moglo da kaže da nema nikakvu ulogu u ovom procesu, obezbeđujući time da se konflikt ne vrati nikada više.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

53

Završne napomene

1 Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija. 31. januar 2012. Izveštaj generalnog sekretara o Misiji privremene administracije Ujedinjenih nacija na Kosovu. S/2012/72, str. 2 2 Lehne, Stefan. mart 2012. Kosovo i Srbija: Ka normalnim odnosima. Pregled praktične politike. 3 Kosova sot. 8. mart 2012. Vlada odbija dijalog sa severom. 4 Gallucci, Gerard. M. 16. novembar 2011. Kosovo – Vreme za novi pristup. Transkonflikt. 5 Savet za inkluzivno upravljanje. 2012. Traganje za rešenjima za sever Kosova. New York. str. 6. 6 Hysa, Ylber. Maj 2011. Izveštaj o paralelnim institucijama na severnom Kosovu. (Kancelarija koordinatora za strategiju u pogledu severnog Kosova). str.7. 7 Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija. 27. april 2012. Izveštaj generalnog sekretara Ujedinjenih nacija o privremenoj upravi Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu. S/2012/275, p. 3. 8 Međunarodna krizna grupa. 2. februar 2012. Kosovo i Srbija: Uz malo dobre volje mogu se rešiti mnogi problemi. Evropski izveštaj br. 215 – 2. februar 2012. str. 16. 9 Evropska komisija 12. oktobar 2011. Kosovo* 2011 Izveštaj o napretku. strana: 12, dostupno na: http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/key_documents/2011/package/ks_rapport_2011_en.pdf 10 Evropska komisija. 12.10.2011. Kosovo* 2011. Izveštaj o napretku. Komunikacija Komisije Evropskom parlamentu i Savetu. ( Strategija proširenja i glavni izazovi 2011-2012) str. 12.

11 Kosova Sot. 28.maj 2012. Krijumčarenje na serveru Kosova

12 Koha Ditore. 24. maj 2012. Policija i carina zaključani na severu u kontejnerima. 13 Politika. 18. Jun 2012. Ristić: Mere KFOR-a u interesu Prištine.

http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/key_documents/2011/package/ks_rapport_2011_en.pdf

http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/key_documents/2011/package/ks_rapport_2011_en.pdf


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 54

14 Međunarodna krizna grupa. 2. februar 2012. Kosovo i Srbija: Uz malo dobre volje mogu se rešiti mnogi problemi. Evropski izveštaj br. 215 – 2. februar 2012. str. 16. 15 Savet za inkluzivno upravljanje. 2012. Traćenje rešenja za sever Kosova. New York. 16 Projekat za etničke odnose Kosovo. Mart 2012. Traženje zajedničkih interes na severu: Izveštaj sa tri okrugla stola. Priština. str. 6. 17 Savet za inkluzivno upravljanje. 2012. Traženje rešenja za sever Kosova. New York. str. 9 18 Lehne, Stefan. Mart 2012. Kosovo i Srbija: Ka normalnim odnosima. Pregled praktične politike. 19 Lehne, Stefan. Mart 2012. Kosovo i Srbija: Ka normalnim odnosima. Pregled praktične politike. 20 Savet za inkluzivno upravljanje. 2012. Traćenje rešenja za sever Kosova. New York. str. 8. 21 Kosova Sot. 7. jun 2012. Razgovor sa specijalnim predstavnikom Evropske unije na Kosovu, Samuel Žbogar, Sporazumu su ključ 22 TV21. 14. oktobar 2011. 23 Koha Ditore. 13. oktobar 2011. Tumačenje izveštaja o napretku. 24 Koha Ditore. 14. oktobar 2011. Fitou: Vlada bi trebalo da vodi dijalog sa severom 25 Lehne, Stefan. Mart 2012. Kosovo i Srbija: Ka normalnim odnosima. Pregled praktične politike. 26 Lehne, Stefan. Mart 2012. Kosovo i Srbija: Ka normalnim odnosima. Pregled praktične politike. 27 Međunarodna krizna grupa. 2. februar 2012. Kosovo i Srbija: Uz malo dobre volje mogu se rešiti mnogi problemi. Evropski izveštaj br. 215 – 2. februar 2012. Str. 16. 28 Međunarodna krizna grupa. 2. februar 2012. Kosovo i Srbija: Uz malo dobre volje mogu se rešiti mnogi problemi. Evropski izveštaj br. 215 – 2. februar 2012. str. 15.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

55

29Međunarodna civilna kancelarija. April 2012. Gosti u našoj kući: Sveobuhvatni predlog za rešenje i srpska zajednica na severu Kosova. 30 Gallucci, Gerard. M. 16 Nov 2011. Kosovo – Vreme za novi pristup. Transkonflikt. 31 UNDP. Decembar 2011. Anketa javnog pulsa: brze činjenice III. P: 8. dostupne na: http://www.kosovo.undp.org/repository/docs/Fast-Facts-3.pdf 32 Ibid. 33 Koha Ditore. 6. septembar 2012. Feith: Sever ne može biti ostavljen samo internacionalcima. 34 Lehne, Stefan. Mart 2012. Kosovo i Srbija: Ka normalnim odnosima. Pregled praktične politike. 35 TV21. 8. nov 2011. ZP Kuci: Paralelni gradonačelnici neće biti ozakonjeni. 36 Zëri, 5. april 2012. Brisel: Razgovarajte prvo sa lokalnim Srbima, 5. april 2012. 37 Koha ditore. 9. mart 2012. FM o severu. str.3. 38 RTV21. 15. maj 2012. 39 Međunarodna krizna grupa. 2. februara 2012. Kosovo i Srbija: Uz malo dobre volje mogu se rešiti mnogi problemi. Evropski izveštaj br. 215 – 2. februara 2012. str. 17. 40 Koha.net.30.mart 2012. Lunacek: Neophodan je politički dijalog za sever. 41 Lajm. 6. septembar 2012. Ambasador Fitou o dijalogu 42 Epoka e Re. 7 August 2012. France does not change its stance. 43 Međunarodna krizna grupa. 2. februara 2012. Kosovo i Srbija: Uz malo dobre volje mogu se rešiti mnogi problemi. Evropski izveštaj br. 215 – 2. februara 2012. str. 18. 44 Danas. Intervju sa MCP Pieterom Feithom. Kome je poslednji put pristupljeno 18. septembra 2012: http://www.ico-

kos.org/data/Image/Danas_interview_with_ICR_Pieter_Feith_ENG.pdf. 45 Tanjug. 4. septembar 2012. Sastanak Van Rompuy sa Dačićem.

http://www.ico-kos.org/data/Image/Danas_interview_with_ICR_Pieter_Feith_ENG.pdf

http://www.ico-kos.org/data/Image/Danas_interview_with_ICR_Pieter_Feith_ENG.pdf


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 56

46 Blic. 23. sept 2011. Za EU, carina nije problem 47 Međunarodna krizna grupa. 2. februara 2012. Kosovo i Srbija: Uz malo dobre volje mogu se rešiti mnogi problemi. Evropski izveštaj br. 215 – 2. februara 2012. str. 17.

ISBN: xxx-xxxx-xxx-xx-x

x xxxxxx xxxxxx

Organizacija PER Kosovo još od 2000. godine pruža svoj doprinos u poboljšavanju međuetničkog političkog dijaloga i potpomaganju integracije srpske zajednice. Od leta 2012. godine, PER Kosovo će nastaviti da funkcioniše kao program Demokratije za razvoj (D4D). Istraživanjem javnih politika i održavanjem regionalnih okruglih stolova utvrdiće se kako dalje poboljšati međuetničko poverenje i kako odgovoriti na praktične probleme sa ciljem izgradnje tolerantnog međuetničkog okruženja na Kosovu.

Za bliže informacije o aktivnostima D4D-a, pogledajte veb stranicu www.d4d-ks.org.

Documents

Od kreativne | Serija: Mere za izgradnju poverenja na ...d4d-ks.org/assets/PER_Publication_4_SRB_WEB.pdf · K) i Demokratija za razvoj (D4D). Sva prava zadržana. Izuzev za citiranje