Odgovori Medicinska Biohemija Za Kolokvijum2013

8/10/2019 Odgovori Medicinska Biohemija Za Kolokvijum2013

1/52

ODGOVORI ZA KOLOKVIJUM

1.Najee koriene analitike metode su:Fotometrija ,Fluorometrija, nefelometrija i turbidimerija , Elektroforeza ,Elektrohemija Osmometrija , Hromatografija , Radioaktivnost i njeno merenje ,Masena spektrometrija i Imunohemijske metode .

2.Fotometrija koristi:

Metoda koja koristi merenje ja ine svetlosti proputene kroz rastvor i izvodi se naaparatu koji se naziva FOTOMETAR.

3.Najee koriena analitika metoda za odreivanje koncentracije sastojaka telesnetenosti na osnovu razlike u intenzitetu emitovane monohromatske i svetlostipr oputene kroz rastvor .

4.Intenzitet upadnog zraka svetlosti je je VEI od intenziteta proputenog zraka svetlostizbog APSORPCIJE svetlosti od strane molekula rastvora Molekuli prisutni u rastvor rastvoruprelaze u EKSCITIRANO ili pobueno stanje .

5.Ko ncentracija supstance u rastvoru fotometrijski se moe odrediti samo u sluaju:(Zaokruite TANE odgovore)

a) da je supstanca u rastvoru obojena *b) da supstanca u rastvoru gradi obojeno jedinjenje sa reagensom *c) da je supstanca u rastvoru neobojenad) da supstanca u rastvoru gradi bezbojno jedinjenje

6.Bojeni rastvori apsorbuju svetlo PROPORCIONALNO intenzitetu boje, a intenzitet bojezavisi od KONCENTRACIJE supstance u rastvoru .

7.Transmisija ili transparencija je sposobsnost OBOJENIH rastvora da APSORBUJUsvetlost odreene talasne duine.

8.TRANSMISIJA je odnos intenziteta UPADNE i PROPUTENE svetlosti .Matematiki izraz za aporbancu je: I

T = ------------I 0

9.APSORBANCA ili EKSTINKCIJA se izraava kao : negativan logaritam transmisije..Matematiki izraz za aporbancu je: A = - log T APSORBANCA jeBEZDIMENZIONALNA veliina koja se oitava na fotometru kao brojnavrednost .

10.Kako glasi Lamber-Ber-ov zakon: Intezitet monohromatske svetlosti prilikomprolaska kroz odreeni rastvor opada eksponencijalno sa duinom preenog putakroz rastvor i porastom koncentracije molekula koji aps orbuju svetlost u rastvoru

11.Matematiki izraz Lamber -Ber-ovog zakona je:A = K x c x 1

K - molarni apsorpcioni koeficijent za supstancu koju odreujemo.

c- koncentracija ispitivane supstance u rastvoru1- duina preenog puta svetlosti je 1cm (irina kivete)

12.Koja su dva osnovna tipa fotometrije:


2/52

Kolorimetrija i spektrofotometrija

13.Za izdvajanje svetlosti odreenih talasnih duina kod kolorimetra koristimo FILTERE odreene boje.

14.Kod kolorimetrije boja filtera treba da bude KOMPLEMENTARNA boji rastvora kojiispitujemo.

15.Prilikom kolorimetrijskog merenja boja filtera se odreuje prema boji rastvora koji seispituje. Na koji nain? (Zaokruite taan odgovor)a) boja filtera treba da bude komplemetarna boji rastvora *b) boja filtera treba da bude inkomplemetarna boji rastvorac) boja filtera treba da bude konkavna boji rastvorad) boja filtera treba da bude konveksna boji rastvora

16. Koja je osnovna razlika izmeu kolorimetrijskih i spektrofotometrijskih metoda?Spektrofotometrija je metoda odreivanja koliine apsorbovane svetlosti aparatomkoji se naziva SPEKTROFOTOMETAR.Kolorimetrija je metoda koja izdvaja svetlostodreenih talasnih duina iz polihromatske (bele) svetlosti pomou odgovarajuihfiltera aparatom koji se naziva KOLORIMETAR .

17. Da bi se dobila monohromatska svetlost u spektrofotometriji se koristi: (Zaokruite taanodgovor)a) polihromatorb) monohronomatorc) polihronomatord) monohromator*

18.Navedite opseg tal asnih duina svetlosti u vidljivom delu spektra: 360 950 nm .

19.Navedite opseg talasnih duina svetlosti ultraljubiastom delu spektra: 190 420 nm .

20.U fotometriji za dobijanje svetlosti iz vidljivog dela svetla koriste se : volframovelampe .

21.U fotometriji za dobijanje svetlosti iz ultraljubiastog dela svetla koriste se :deuterijumske i vodonine lampe i ivine cevi za dobijanje linijskih spektara .

22.Koja je standardna duina optikog puta u fotometrijskim metodama? 1 cm

23. ta je slepa proba i za ta se koristi u fotometrijskim merenjima: SP je rastvor u koji smo dodali sva jedinjenja kao i u ispitivani rastvor sem ispitivanesupstance iju koncentraciju odreujemo.da bi bili sigurni da ostala jedinjenaprisutna u rastvoru zajedno sa ispitivanom supstancom ne apsorbuju svetlost istetalasne duine koristi se slepa proba (SP). Prema slepoj probi podeava se minimumapsorbcije, tj. maksimum proputene svetlosti.

24 . Napiite formulu prema kojoj izraunavamo nepoznatu koncentraciju supstance urastvoru u fotometrijskim merenjima:

A uzorkaC uzorka = ----------------- x C standarda

A standarda

25. Kako se konstruie kalibraciona, standardna kriva u fotometrijskim merenjima:Da bi seo dredila zavisnost koncentracije supstance d apsorbance prvo se konstruie


3/52

standardna ili kalibraciona kriva. Kriva se konstruie odreivanjem apsorbanci u 5 -10rastvora poznatih koncentracija i nanoenjem vrednosti koncetracija na na X osu, avrednosti apsorbanci istih koncentracija na Y osu.

26. PLAMENA EMISIONA FOTOMETRIJA kao posebna vrsta fotometrijskih metoda sekoristi za kvantitativno odreivanjeNATRIJUMA I KALIJUMA u telesnim tenostima.28.ATOMSKA APSORPCIONA SPEKTROFOTOMETRIJA kao posebna vrsta fotometrijskihmetoda se koristi za odreivanje:koncentraciju elemenata u telesnim tenostima.

29 .ta je fluorescencija ili svetlosno rasejanje: Interakcija zrane energije sa molekulima ili esticama u rastvoru moe da dovede dofluorescencijeili svetlosnog rasejanja.

30. Kako nastaje fluorescencija ili svetlosno rasejanje:Nastaje kada molekul tj. Fluorofora apsorbuje svetlost jedne talasne duine a zatim jere- emituje na duoj tj..veoj talasnoj duini. Kao rezultat, emitovana fluorescentnasvetlos t ima manju E a veu talasnu duinu.

31.Kako se naziva molekul koji podlee fluorescenciji? (Zaokruite taan odgovor)a) hronoforab) fluorofora *c) hromoflorad) floroflora

32. ta je Stouks-ov pomak? Razlika izmeu max pobuujue svetlosti i max emitovane emitovanefluorescentne svetlosti predstavlja konstantu koja se oznaava kao Stouks -ov pomakOva konstanta je mera gubitka energije u toku trajanja pobuenog stanja pre povratkau osnovno singlet stanje.

33.Stouk-ov pomak je u fluorescenciji konstanta koja:Ova konstanta je mera gubitka energije u toku trajanja pobuenog stanja pre povratkau osnovno singlet stanje. Emisija fluorescentne svetlosti se karakterie brzim (10 8s) vremenom gaenja.

34. ta je luminiscencija? LUMINISCENCIJA je emitovanje evetlosne ili zrane energijepri emu se elektroni vracaju sa ekscitovanog ( pobuenog ) ili visoko energetskognivoa na nii energetski nivo .

35.Napiite formulu/e za energiju kvanta svetlosti i objanite ta znae pojedine komponenteformule/a .Energija kvanta svetlosti izraena je formulom E=h ili E=hc/, gde je E enegija, h jePlankova konstanta, c brzina svetlosti, je frekvecija a je talasna duina .

36. Objasnite pojavu hemiluminiscencije: Hemiluminiscencija dolazi do oksidacijeorganskog jedinjenja dolazi do oksidacije organskog jedinjenja /luminol/ oksidantom /H2O2, hipohlorit, O2/, a energija svetlosti se javlja iz pobuenog produkta dobijenogu hem. reakciji.

37.Objasnite pojavu bioluminiscencije:Bioluminiscencija poseban oblik hemiluminiscencije; u biolokim sistemima kodkojih postoji katalitiki enzim *luciferaza* koji svojim dejstvom poveava efikasnostluminiscentne reakcije.


4/52

38.Navedite neke analite biohemijske markere koji se odreuju fluorescencijom: Glukoza, Bilirubin , Protoporfirin , Kalcijum , Magnezijum ,Kateholamini i une kiseline.

39. Navedite neke analite markere koagulacije koji se odreuju fluorescencijom : Heparin , Antitrombin III i Plazminogen.

40.Navedite neke analite enzime ili enzimske klase koji se odreuju fluorescencijom:

Oksidoreduktaze ,Hidrolaze :- Glukozidaze i Proteaze .

41.Navedite neke analite terapeutske lekove koji se odreuju fluorescencijom:Fenitoin ,Fenobarbital, Amikacin, Tobramicin, Gentamicin , Teofilin i primidon

42.ta je turbiditet? TURBIDITET zamuenje ili mutnoa. Osobina fluida (tenosti i gasova) koja opisujeprisustvo suspendovanih ili koloidnih supstanci u rastvoru.

43. Turbiditet izaziva SLABLJENJE ( smanjenje ) intenziteta upadnog zraka svetlosti pri

prolazu kroz rastvor sa esticama.

44. Turbidimetrija kao analitika metoda koristi: Merenje smanjenja intenziteta upadnogsvetlosnog zraka izazvanog rasipanjem, odbijanjem i apsorpcijom svetlosti naziva seTURBIDIMETRIJA . Jedinice u kojima se izraava zamuenje su NTU (engl..Nephelometric Turbidity Units), FTU (engl.Formazine Turbidity Units).

45. NEFELOMETRIJA kao analitika metoda je definisana kao: NEFELOMETRIJA je definisana kao detekcija je definisana kao detekcija svetlosneenergije rasute ili reflektovane ka detektoru koji nije na direktnom putu proputenesvetlosti.

46. Opti nefelometri mere rasipanje svetlosti pod uglom od (90) u odnosu na upadni zraksvetlosti.

47. Nefelometrijske metode najee se koriste za imunoodreivanja : Za imunoodreivanja imunoglobulina, proteina i lekova .

48. ta je elektroforeza ? Elektroforeza se odnosi na kretanje naelektrisanih rastvoraka ili estica u tenojsredini pod uticajem elektrinog polja.

49 . ta je jontoforeza: Iako se izraz elektroforeza koristi za opisivanje kretanja svih vrsta estica, upotrebaizraza JONTOFOREZA je ograniena na kretanje malih jona pod uticajem elektrinogpolja.

50. Za ta se koriste elektroforetske metode: Najee se koristi za kvantitativno odreivanje proteina u serumu, urinu i likvoru

serumu, urinu i likvoru. Metode koja se koriste razdvajanje i kvantitativno odreivanjekoliine naelektrisanih estica rastvorenih supstanci pod uticajem elektrinog pol ja

51. Brzina kretanja naelekrisanih estica proteina u rastvoru pod uticajem elektrinog poljazavisi od:


5/52

1. Neto naelektrisanja molekula proteina2. Veliine i oblika molekula proteina 3. Jaine elektrinog polja4. Viskoznosti medijuma u kome se mol ekuli kreu

52. Matematika formula za brzinu kretanja naelektrisanih estica glasi. Objasnite.Q =

K x r x = elektroforetska pokretljivost, Q= neto naelktrisanje, K= konstanta,r = poluprenikestice, = viskoznost medijuma

53. Osnovni princip elektroforetskih metoda je:Brzina naelektrisanih estica u elektrinom polju je direktno proporcionalna netonaelektrisanju estica, a obrnuto proporcionalna veli estica, a obrnuto proporcionalnaveliini estica viskoznosti medijuma!

54. Elektroforetske metode se mogu podeliti na osnovu vrste medijuma u kome se esticeproteina kreu na: - Elektroforeza na papiru- Elektroforeza na agaroznom gelu- Elektroforeza na celuloznom acetatu- Elektroforeza na poliakrilamid gelu- Elektroforeza na skrobnom gelu.

55. ta je potenciometrija? Potenciometrija predstavlja merenje razlike elektrinogpotencijala izmeu dve elektrode u elektrohemijskoj eliji.

56. Od ega se sastoji elektrohemijska, galvanska elija: Elektrohemijska (galvanska) elija se uvek sastoji od dve elektrode (elektronski ilimetalni provodnici) povezane elektrolitikim rastvorom (jonski provodnik).

57.Od ega se sastoji elektrohemijska poluelija, elektroda: Elektroda ili poluelijase sastoji od metalnog provodnika koji je u kontaktu saelektrolitskom rastvorom. Jedan od elektrolitskih rastvora je nepoznat ili rastvor kojise ispituje; moe da se zameni odgovarajuim standardnim rastvorom u ciljukalibracije aparature ili kontrole kvaliteta rada.

58. Prema konvenciji kod potenciometrijskih merenja uvek je: Obeleite:LEVA elektroda - je uvek REFERENTNADESNA elektroda je INDIKATORSKA .

59. Merenje potencijala elije vri se aparatom koji se naziva :POTENCIOMETROM .

60. Potenciometrijskim metodama meri se :Metoda koja meri razlike u elektrinom potencijalu izmeu dve elektrode,omoguujuimerenje pH telesnih tenosti kao i koncentraciju nekih elektrolita i metabolita .

61. . Kakve mogunosti nam daje direktno potenciometrijsko meren je:Direktno potenciometrijsko merenje u nerazblaenim i nerazreenim uzorcima dajemogunost odreivanja koncentracije slobodnih, nevezanih jona, ili aktivnosti jona .

62. U kojim vrstama uzoraka moe da se primeni direktno potenciometrijsko merenje? Unerazblaenim i nerazreenim uzorcima .

63. Kod direktnog potenciometrijskog merenja moe se odreivati AKTIVNOST jona.Matematiki izraza za ovu veliinu je: Aktivnost jona (a) jednaka je brojnoj vrednosti


6/52

proizvoda molaliteta slobodnih jona (m; mol/kg) i koeficijenta aktivnosti ( aktivnosti(), a = mx .

64.Indirektna potenciometrijska merenje koriste se za odreivanje koncentracijeSVIH (islobodnih i vezanih) jona, i tada uzorak mora biti razreen odgovarajuimrastvaraem koji oslobaa vezane jone iz njihovih vezujuih agenasa .

65. Ako se indirektna potenciometrijska merenje koriste za odreivanje koncentracije svih

jona (i slobodnih i vezanih), uzorak mora biti: (Zaokruite taan odgovor)a) razblaen odgovarajuim rastvaraem * b) ukoncentrovanc) ne sme se nikako menjati

66. Navedite sve tipove elektroda koje koriste principe potenciometriskih merenja: -REDOKS ELEKTRODE ,- JON-SELEKTIVNE MEMBRANSKE ELEKTRODE ,- GASNE ELEKTRODE I- ENZIMSKE ELEKTRODE .

67. Koje redoks elektrode postoje: - Inertne metalne elektrode- Srebro/srebro -hloridna elektroda.

68. Koji tipovi jon-selektivnih membranskih elektrode postoje :- Staklene elektrode : Vodonik- jon selektivne staklene elektrode Na ++ selektivneelektrode- Elektrode u vrstom stanju : vrsto -obrazovane membrane , Homogene-membranske elektrode .- Jono- izmenjivake elektrode : Tene jon -izmenjivake membrane , Kalijumova jon -selektivna membrana iAmonijum jon-selektivna membrana .

69. Koje gasne elektrode postoje: - pCO2 elektroda- NH3 -gasna elektroda .

70. Osmometrija se zasniva na: Metoda koja meri koncentraciju estica koje direktnoutiu na osmotski pritisak u rastvoru. Osmotski pritisak usmerava kretanje vode (ili rastvaraa) kroz membranu koj arazdvaja dva prostora.

71. Kakve su membrane koje se koriste u osmometrijskim merenjima: (Zaokruite taanodgovor)a) strogo polupropustljiveb) skroz propusnec) polupropusne *d) skroz nepropusne

72.U osmometrijskim merenjima strogo polupropu stljive membrane su one koje proputajuMembrane koje proputaju samo molekule vode.

73. U osmometrijskim merenjima delimino polupropustljive su membrane koje poredmolekula VODE proputaju i MALE MOLEKULE I / ILI JONE .

74. Objasnite pojavu osmoze: Osmoza predstavlja difuziju molekula rastvaraa krozpolupropustljivu membranu koja proputa molekule rastvr li ne proputmolekule rstvorene supstnce.


7/52

75. Poto polupropustljiva membrana proput smo molekule RASTVARAA , li ne iestice rastvorene supstance, dolazi do DIFUZIJE RASTVARAA KROZ MEMBRANU tj.molekuli RASTVARAA prolaze kroz mmbranu kako bi se izjednil koncntrcijerastvaraa s obe strane membrne.76. Kod pojave osmoze molekuli rastvar se kru iz srdine sa MANJOMKONCENTRACIJOM koncentracijom u srdinu sa VEOM KONCENTRACIJOM koncntracijom rastvorenih supstanci.77. Objasnite nastanak osmotskog pritiska: Pri difuziji molekula rastvaraa kroz

membranu dolazi do porasta nivoa tenosti na jednoj strani membrane i s manjenjanivoa tenosti na drugo smanjenja strani membrane. .Porast nivoa tenosti na jednojstrani membrane stvara Osmoza, osmotski pritisak koji deluje na membranu. Kada seova dva pritiska izjednae doi e do uspostavljanja avljanja ravnotee i procesdifuzije tj. prelazak molekula vode (rastvaraa)e se zavriti.Pritisak pri kome seuspostavlja ova ravnotea se naziva efektivni osmotski pritisak. Osmotski pritisak jevei to je koncentracija rastvora vea i obrnuto.

78.Objasnite ta je hipotonian rastvor i kako se elije ponaaju u hipotoninom rastvoru? Hipotonican rastvor je rastvor koji je manje koncentracije u odnosu na samu celiju .Tako, ako eliju stavimo u hipotonian rastvor(rastvor koji je manje koncentracije uodnos na samu eliju) doi e do ulaenja vode u eliju, do njenog bubrenja iprskanja.

79. ta je hipotoni rastvor? Hipotonican rastvor je rastvor koji je manje koncentracije u odnosu na samu celiju .

80. Kako se elije ponaaju u hipertoninom rastvoru? U hipertoninom rastvoru (koncentrovaniji od rastvora u samoj eliji), voda e izlazitiiz elije i ona e se smeurati.

81. . ta je hipertonini rastvor? Hipertonian rastvor je rastvor koji je konce ntrovanijiod rastvora u samoj eliji .

82. Kod sisara preko kog organa se vri osmoregulacija:a) preko pluab) preko crevac) preko jetred) preko bubrega*

83. Hromatografija je proces RAZDVAJANJA ,IDENTIFIKACIJA I ODREIVANJE pojedinih supstanci iz analizirane smee na dodirnoj povrini dve faze, pri kontinuiranomprotoku jedne faze preko druge.84. Western blot je tehnika:Western blot ili alternativno, protein-imunoblot je analiticka tehnika koja se koristi zadetekciju specifinih proteina u uzorku .

85. Koja tehnika se koristi za razdvajanje proteina western-blot metodama:Koristi se GEL-ELEKTROFOREZA .

86. Koje osobine polipeptidnog lanaca se koriste za razdvajanje proteina western-blotmetodama:Za razdvajanje nativnih ili denaturisanih proteina prema duini polipeptidnog laca (u

zavisnosti od denaturiuih uslova) ili prema 3-D strukturi prot D strukturi proteina(nativni/ne- eina (nativni/ne denaturiui uslovi)


8/52

87. U western-blot metodama posle razdvajanja proteina sledi: (Navedite postupke)Proteini se prenose na MEMBRANU (obino nitrocelulozna ili PVDF), gde se detektuju obeleavaju , korienjem antitela koja su specifin za target protein .

88. U western- blot metodama za obeleavanje razdvojenih proteina koriste ste: Za obeleavanje s e koriste monoklonalna i/ili poliklonalna antitela . Druge tehnike kojepodrazumevaju korienje anti tela za odreivanje proteina su IMUNOBOJENJE iELIZA ( ELIZA (enzyme-linked immunosorbent linked immunosorbent assay ELISA)

89. SOUTHERN BLOT je tehnika za detekciju:SOUTHERN BLOTje tehnika detekcije DNK koju je razvio Edvin Sa EdvinSautern(Edwin Southern)

90.NORTHERN BLOT je tehnika za detekciju:Detekcija odreivanje RNK je nazvana NORTHERN BLOT .

91.EASTERN BLOT je tehnika za detekciju:Tehn ika odreivanja post -translacionih modifikacija proteina je dobila naziv EASTERNBLOT

92.Tanim redosledom navedite kakav je redosled postupaka p rilikom dokazivanja proteina --Priprema uzorka- Gel elektroforeza-Transfer proteina na membranu- Blokiranje- Detekcija- Analiza

93.U toku WESTERN BLOT gel elektroforeze odvajanje proteina vri se na osnovu:Odvajanje proteina vri se na osnovu razlika u izoelektrinoj taki (pI), molekulskojteini, naelektrisanju ili kombinaciji ovih faktora .

94.U toku WESTERN BLOT gel elektroforeze za odvajanje proteina koristi se:Za odvajanje proteina koriste se POLIAKRILAMIDNI gelovi i puferi sa NATRIJUM DODECIL-SULFATOM ( SDS ).

95. U toku WESTERN BLOT gel elektroforeze proteini bivaju NEGATIVNO naelektrisani ikreu se ka POZITIVNOJ elektrodi kroz akrliamidnu mreu gela.95b. Zaokriite taan odgovor. U toku WESTERN BLOT gel elektroforeze proteini bivaju

__-___ n aelektrisani i kreu se ka + elektrodi kroz akrliamidnu mreu gela:a) pozitivno, negativnojb) negativno, pozitivnoj *c) nisu, negativnojd) nisu, pozitivnoj96. ta odreuje mo razdvajanja gela u toku gel-elektroforeze u western-blot metodama:KONCENTRACIJA AKRILAMIDA odreuje mo razdvajanja gela (veliinu pora i kanalakroz koje proteini prolaze)) ako je vea koncentracija akrilamida, bolja je rezolucija proteinasa manjom molekulskom masom kroz gel lake prolaze proteini manje molekulske mase.

97. WESTERN BLOT Transfer proteina na membranu. Da bi proteini razdvojenielektroforezom bili dostupni detekciji ANTI-TELIMA , potrebno je da se prenesu sa gela na

NITROCELULOZNU membranu ili membranu od POLIVINILDEN- DIFLOURIDA (PVDF ).98 . ta je POLARIMETRIJA? Fiziko-hemijska metoda koja podrazumeva merenje i interpretaciju POLARIZACIJEtransferzalnih talasa, najee elektromagnetnih (EM) talasa, kao to su svetlost i/iliradio talasi.


9/52

99.Polarizacija elektromagnetnih talasa nastaje kada oni prolazei kroz nekimaterijal/objekat bivaju:

Reflektovani odbijeni Refraktovani - prelomljeni Difraktovani savijeni

100. Kako se naziva aparat koji se koristi u polarimetriji : POLARIMETAR .

101.Koji je princip rada polarimetra?Jednostavni POLARIMETRI koji mere optiku rotaciju, imaju cev sa ravnim staklenimkrajem u koji se stavlja uzorak. Na svakom kraju cevi nalazi se polarizer(Nikol prizma).Prolazei kroz optiki aktivan uzorak svetlost menja ravan rotacije. Ugao rotacije seodreuje okretanjem analajzera sve dok se svetlost potpuno ne ugasi moe seoitati na skali. Iz toga se moe izraunati speifina rotacija uzorka. Temperaturautie na rotaciju svetlosti.

102. Objasnite pojavu optike rotacije: OPTIKA ROTACIJA podrazumeva okretanje ravni linearno polarizovane svetlostikada svetlost (ili EM talasi) prolazi kroz optiki aktivne uzorke . Ova pojava je prisutnau rastvorima koji imaju HIRALNE molekule .

103. ta su to stereoizomeri, optiki izomeri ili enantiomeri:Na optiki aktivnom (alfa) Catomu sve 4 veze iskoriene su da se veu razliiti substituenti: - amino gr. NH3+, -kaboksilna gr. COO- ,-vodonik H ,- boni lanac R .Za ovakve molekule se kae dasu STEREOIZOMERI, optiki izomeri ili enantiomeri

104. ta cini osnovu refraktometrijskih metoda: REFRAKTOMETRIJA je metoda za odreivanje INDEKSA PRELAMANJA, jedne odosnovnih osobina supstancije, u nameri da se: Identifikuju pojedine supstancije u tenom ili vrstom stanju (koristi se uneorganskoj hemiji ili analizi masti, ulja i eera) Odredi koliina pojedine supstancije u gasnoj ili tenoj smei - procentni sastav(koristi se u ispitivanju produkata destilacije; analizi biljnih ulja, masti; za odreivanjeprocenta alkohola u vodenim rastvorima; u industriji vonih sokova; za analizu mleka,brana; u biohemiji i sl.) Analizira struktura organskih jedinjenja (to se radi preko molarne refrakcije ipolarizacije)

105. Kako se zove aparat koji se koristi u refraktometriji i ta se njime meri: Indeks prelamanja se odreuje refraktometrijski korienjem REFRAKTOMETARA Mer e kritini ugao(prelomni ugao pri maksimalnom upadnom uglu, tj. 90).Iako seobino za uzorak uzima supstancija u tenom stanju, mogue je meriti i gasovite ivrste, kao to su staklo ili drago kamenje

106. Na kom principu rade refraktometri, po cemu se razlikuju i ta se njima meri: Razlikuju se u:konstrukciji,tanosti i koliini uzorka za odreivanje ali koji rade naistom principu - mere kritini ugao(prelomni ugao pri maksimalnom upadnom uglu, tj.90)Iako se obino za uzorak uzima supstancija u tenom stanju, mogue je meriti igasovite i vrste, kao to su staklo ili drago kamenje

107. Od kojih fizickih velicina zavisi indeks prelamanja i u kakvom je odnosu sa timvelicinama:Indeks prelamanja supstancije strogo zavisi od temperature(T) i talasneduine()upotrebljene svetlosti


10/52

108. Da bi se obavila refraktometrijska merenja neke fizicke velicine smatraju sestandardnim. Navedite koje su to fizicke velicine i njihove standardne vrednosti:Merenja se obino vre na standardnoj temperaturi od 20C ( 68F) i koja se smatrasobnom temperaturom . Za talasnu duinu obino se koristi NATRIJUMOVA D LINIJAtalasne duine od 589,3 nm

109. Da bi se obavila refraktometrijska merenja neke fizicke velicine smatraju se

standardnim. To su temperatura i talasna duina. Koje su tacne standardne vrednosti T ilamda? Zaokruite tacan odgovor: a) 68C i 389,5 nmb) 20F i 895,3 nmc) 20C i 589,3 nmd) 68F i 398,5 nm

110. Kako se obeleeva i koliko iznosi indeks prelamanja vode meren pod standardnimuslovima:Oznaka je nD20 gde je D oznaka natrijumove D linije dubleta a 20 predstavljatemperaturu merenja

Ineks prelamanja vode meren pod standardnim uslovima je:nD20 = 1,3330

111. Navedite karakteristike Abbe-ovog refraktometra:Ovaj refraktometar slui za merenje indeksa prelamanjatenosti u opsegu od 1,3 do1,7 sa preciznou od 0,0002 Sastoji se od IZVORA SVETLOSTI, DURBINA i OGLEDALA za osvetljavanje dvepravougaone PRIZME spojene dijagonalno izmeu kojih se postavlja ispitivanatenost. Svetlost iz izvora preko ogledala pada na donju prizmu,prelama se na granici vazduh-staklo i pada na granicu staklo-ispitivana tecnost.Ako je upadni ugao manji od 90svetlost e dospeti u durbin. Meutim, ako je vei od90 dolazi do refleksijeObrtanjem prizmi njihov poloaj se podeava dok se otra granica izmeu svetlog itamnog polja u okularu ne poklopi sa presekom konanica (linije postavljene u oblikuH) Za dati poloaj prizmi oitava se indeks prelamalja (relativni).

111 b. Navedite karakteristike Pulfhrih-ovog refraktometra:Koristi se za merenje indeksa prelamanja u intervalu od 1,3 do 1,7 ali sa veompreciznou od 0,00002 Tenost se sipa u cilindar smeten na gornjoj povrini prizme Merenje se izvodi po principu kritinog ugla Ako je Nindeks prelamanja po Pulfrihu, a kritini ugao pod kojim svetlost izlazi izprizme, veza tih veliina data je relacijom (Snelijus -Dekartov zakon):n = (N sin) Pri merenju je potrebno odrediti prvo NULU INSTRUMENTA kao aritmetiku sredinugornje i donje nule Gornja i donja nula se mere tri puta Svako naredno merenje indeksa treba korigovati oduzimanjem nule instrumenta odizmerenog ugla

111 c. Navedite karakteristike imerzionog refraktometra:

Kao i prethodna dva i ovaj se koristi za tenosti sa indeksom prelamanja od 1,3 do 1,7ali sa preciznou od 0,00004 Bitno se razlikuje od prethodna dva jer je za odreivanje ovim putem potrebna veakoliina tenosti Optiki princip je isti kao i kod Abeov -og, prizma je privrena za cev durbina


11/52

Merenje se izvodi tako to se prizma uroni u tenost u ai koja se nalazi utermostatu da bi se odrala konstantna temperatura od 17,5C(za tu temperaturu jekalibrisan instrument) Svetlost se reflektuje pomou ogledala koje je postavljenoispod ae. Da bi s e odredila preciznija vrednost na skali postoji jedan zavrtanj zafinije IMERZIONI refraktometar doterivanje skale Nakon odreivanja poloaja ivice svetlosne trake iz broja podeoka na skali, indeksprelamanja se trai u TABLICAMAdatih uz instrument koje su predviene zanatrijumovu D liniju

111 d. Po cemu se imerzioni refraktometar razlikuje od Abbe-ovog i Pulfhrih-ovogrefraktometra?Bitno se razlikuje od prethodna dva jer je za odreivanje ovim putem potrebna veakoliina tenosti

112. Razdvajanje pojedinih supstanci iz smee hromatografskim metodama zasniva se na: a) razlicitoj rastvorljivosti u fazamab) razlicitom afinitetu prema fazamac) razlicitom naelektrisanju komponenti iz smee

113.Nepokretna faza u hromatografiji naziva se STACIONARNA faza.

114. Pokretna faza u hromatografiji naziva se MOBILNA faza.

115. U hromatografskom procesu: (Zaokruite tacan odgovor)a) mobilna faza se kontinuirano krece preko stacionarne fazeb) mobilna faza se krece u pravilnim vremenskim intervalima preko stacionarne fazec) mobilna faza se ne krece

116. Stacionarna faza u hromatografiji moe biti (zaokruite TA CNE odgovore):a) gasovitab) tecnac) cvrsta

117. Na osnovu retencionog mehanizma hromatografija se deli na: (zaokruite TA CNEodgovore):a) gasnub) tecnuc) adsorpcionud) podeonu (particionu)

118. Agregatno stanje mobilne faze moe biti: (zaokruite TA CNE odgovore):a) gasovitob) tecnoc) cvrsto

119. U cvrsto-tecnoj hromatografiji odvija se proces raspodele supstanci izmedu TENEMOBILNE faze i VRSTE STACIONARNE faze.

120. U cvrsto- tecnoj hromatografiji supstance se vezuju za adsorbens: (Zaokruite tacanodgovor)a) kovalentnim vezama

b) nekovalentnim vezamac) Van-der Waals-ovim silama.

121. Raspodela supstance izmedu adsorbensa i tecne faze moe da se prikaeadsorpcionom ili distribucionom:


12/52

(Zaokruite tacan odgovor) a) izohipsomb) izotermomc) izobarom

122. Oblik adsorpcione izoterme zavisi od: (Zaokruite tacan odgovor) a) faktora podele Fpb) distribucionog koeficijenta K

c) adsorpcionog koeficijenta Ak

123. Ako je razlika u vrednostima distribucionih koeficijenata veca onda je razdvajanje dve ilivie supstanci: (Zaokruite tacan odgovor) a) slabijeb) boljec) uvek je isto bez obzira na razlike u koeficijentu

124. Princip adsorpcione hromatografije zasniva se na:razliitom afinitetu razdvojenih supstanci prema stacionarnoj fazi

125. Sutina adsorpcione hromatografije je da se smea supstanci koje su aplikovane naadsorbens razdvoji ipojedine supstance: (Zaokruite tacan odgovor) a) locirajub) provocirajuc) dislociraju

126. Migracija supstance sa pocetne tacke u hromatografiji se odigrava pod uticajem:(Zaokruite tacan odgovor)a) zemljine tee b) vazdunog pritiska c) mobilne fazed) stacionarne faze

127. Adsorbens koji moe da ostvari veliki broj H (vodonickih) veza je: (Zaokruite tacanodgovor)a) polaran, hidrosolubilanb) nepolaran, liposolubilanc) polaran, liposolubiland) nepolaran, hidrosolubilan

128. U hromatografskim metodama zone koje nastaju razdvajanjem ispitivane smeesupstanci na adsobensunazivaju se: (Zaokruite tacan odgovor) a) stacionarne zoneb) migracione zonec) mobilne zone

129. Kod hromatografije na tankom sloju uvek se dobijaju: (Zaokruite tacan odgovor) a) eluacione zoneb) migracione zonec) evulacione

130. Prema nacinu izdvajanja zona razlikuju se dva tipa adsorpcione hromatografije(zaokruite TA CNE


13/52

odgovore):a) tankoslojna hromatografijab) hromatografija na kolonic) migracionad) eluaciona

131. Razdvajanje smee supstanci primenom migracione adsorpcione hromatografije odvijase na bazi razlicite

POKRETLJIVOSTI pojedinih supstanci u odredenom sistemu adsorbens-mobilna faza.

132. Pokretljivost zona u hromatografiji zavisi od AFINITETA KOMPONENTI iz smesesupstanci premaSTACIONARNOJ fazi. 133. Migraciona zona u hromatografiji se moe odrediti na vie nacina, ali osnovna velicina

jeRETENCIONA VREDNOST koja se obeleava sa R .

134. Retenciona vrednost u hromatografiji se moe izraziti na jedan/vie nacin(a) uzavisnosti da li se radi oMIGRACIONIM ili EULACIONIM zonama.

135. Migracija zona u hromatografiji oznacava se kao RETENCIONA vrednost.

136. Adsorpciona hromatografija na koloni predstavlja EULACIONI tip adsorpcionehromatografije.

137. Kod eluacionog tipa adsorpcione hromatografije supstance treba da imaju veci afinitetprema: (Zaokruite tacan odgovor)a) mobilnoj fazib) stacionarnoj fazic) migratornoj fazid) retencionoj fazi

138. Retenciono vreme u hromatografiji je konstantna velicina za neku supstancu pod tacnodefinisanimuslovima a to su:1) SASTAV MOBILNE FAZE2) ADSORBENS3) TEMPERATURA4) KONSTANTAN PROTOK MOBILNE FAZE (mL/min)

139. Eluaciona adsorpciona hromatografija IMA prednost u odnosu na miogracionu.

140. U analitici lekova ove hromatografske metode se koriste za: (Zaokruite tacan odgovor) a) kvantitativnub) kvalitativnuc) kvantitativnu i kvalitativnu analizu

141. Podeona hromatografija predstavlja vrstu hromatografije kod koje se hromatografskisistem sastoji od:

(Zaokruite tacan odgovor) 1) gasne i tecne faze2) dve tecne faze3) tecne i cvrste faze


14/52

142. Efikasnost podeone hromatografske kolone odreduje se pomocu: (Zaokruite tacanodgovor)1) teorije platoa2) teorije protoka3) teorije raspodele

143. Efikasnost i brzina razdvajanja kod podeone hromatografije zavisice od brojaTEORETSKIH PLATOA stacionarne faze date kolone.

144. HETP je parametar koji daje podatke o EFIKSANOSTI neke kolone kao i o njenomKAPACITETU .

145. Kod dobrog razdvajanja supstanci kod podeone hromatografije separacioni faktor trebada budeVEI od 1.

146. Ako je stacionarna faza polarna a mobilna faza nepolarna onda je prisutan sistem:(Zaokruite tacan odgovor)a) normalnih faza (NS)b) reverznih faza (RS)c) nenormalnih faza

147. Ako je stacionarna faza nepolarna a mobilna faza polarna onda je prisutan sistem:(Zaokruite tacan odgovor)a) normalnih faza (NS)b) reverznih faza (RS)c) nenormalnih faza

148. Tankoslojna hromatografija (TLC) je SEPARACIONA metoda.

149. Osetljivost TLC hromatografije je MANJA u odnosu na druge hromatografske metode.

150. U tankoslojnoj hromatografiji stacionarna faza se nanosi na: (Zaokruite tacan odgovor) a) Kolonub) Plocuc) Papird) Agar gel

151. U tankoslojnoj hromatografiji POLARNOST stacionarne i mobilne faze odreduje vrstuTLC.

152. Supstance se iz smee pomocu TLC razdvajaju u obliku: (Zaokruite tacan odgovor) a) migracionih kolonab) migracionih zonac) migracionih polja153. UV/VIS denzitometrijom ocitava se koncentracija farmakodinamski aktivne supstance uMIGRACIONOJ ZONI direktno sa TLC ploce.

154. Silika-gel je POLARAN adsorbens.

154a. Silika- gel je adsorbens: (Zaokruite TA CNE odgovore)a) nepolaranb) polaranc) hidrofilan


15/52

d) hidrofoban

154b. U hromatografskim metodama (TLC) silika-gel se koristi kao ADSORBENS .

155. Silika gel IMA mogucnost da gradi veliki broj vodonicnih veza.

155a. Silika gel ima mogucnost da gradi veliki broj VODONINIH VEZA veza.

155. Silika-gel je hidratisani SILICIJUM DIOKSID SiO2 i reaguje slabo KISELO .

156. Silika- gel je hidratisani silicijum dioksid, SiO2 i reaguje slabo: (Zaokruite tacanodgovor)a) kiselob) baznoc) neutralno

157. Silika-gel se koristi u tankoslojnoj hromatografiji NORMALNIH faza.

158. Silika- gel se koristi u tankoslojnoj hromatografiji: (Zaokruite tacan odgovor) a) normalnih fazab) reversnih fazac) eluacionih fazad) migratornih faza

159. Aluminijum oksid NIJE polarniji od silika-gela.

160. Aluminijum oksid nije POLARNIJI od silika-gela.

161. Celuloza se koristi u tankoslojnoj hromatografiji REVERZNIH FAZA faza.

162. Za razdvajanje nepolarnih supstanci koristi se hromatografija REVERZNIH faza.

163. Za razdvajanje nepolarnih supstanci koristi se hromatografija: (Zaokruite tacanodgovor)a) normalnih fazab) reversnih fazac) eluacionih fazad) migratornih faza

164. Za razdvajanje polarnih supstanci koristi se hromatografija NORMALNIH faza.

165. Za razdvajanje POLARNIH supstanci koristi se hromatografija normalnih faza.

166. Za razdvajanje polarnih supstanci koristi se hromatografija: (Zaokruite tacan odgovor) a) normalnih fazab) reversnih fazac) eluacionih fazad) migratornih faza

167. Mobilna faza u hromatografskim metodama NE SME da reaguje hemijski sasupstancama

koje se razdvajaju.

168. Supstance sa prirodnom fluorescencijom detektuju se UV lampom na talasnoj duini:(Zaokruite tacan odgovor)


16/52

a) 254 nmb) 325 nmc) 380 nm

169. Sprej reagensi za izazivanje bojene reakcije na ploci za tankoslojnu hromatografijukoriste se zaKVALITATIVNU analizu.

170. Destruktivni test se koristi za IDENTIFIKACIJU farmakodinamski aktivnih organskih jedinjenja.

171. Rf vrednost u TLC predstavlja odnospreenog puta komponente i preenog puta rastvaraa .

172. Tankoslojna hromatografija se izvodi u STAKLENIM komorama.

173. Na velicinu Rf vrednosti u TLC UTIEmasa uzorka.

174. U argentometrijskoj TLC dodaju se soli SREBRA Ag u adsorbens.

175. Preparativna TLC se koristi za IZOLOVANJE pojedinih supstanci iz smee.

176. Preparativna TLC se uglavnom koristi za izolovanje cistih STANDARNIH supstanci.

177. Za razliku od TLC u HPLC KORISTI se gas pod pritiskom.

178. Kod TLC metoda debljina sloja adsorbensa iznosi 0.5-2 mm.

179. Visokoefikasna hromatografija na koloni (H PLC) spada u: (Zaokruite tacan odgovor) a) gravimetrijske tehnikeb) separacione tehnikec) konduktometrijske tehnike

180. Kao krajnji zapis u HPLC tehnici dobija se: (Zaokruite tacan odgovor) a) separacioni hromatogramb) eluacioni hromatogramc) konduktometrijski hepatogram

181. U HPLC retenciono vreme je vreme koje protekne od momenta INJEKTOVANJAUZORKA pa dopojave PIKA ispitivane supstance na hromatogramu.

182. Pri konstantnim hromatografskim uslovima retenciono vreme JESTE konstantnavrednost.

183. Pri konstantnim hromatografskim uslovima retenciono vreme jeste KONSTANTNA vrednost.

184. Pri konstantnim hromatografskim uslovima retenciona zapremina JESTE konstantnavrednost.

185. Pri konstantnim hromatografskim uslovima retenciona zapremina jeste KONSTANTNAvrednost.

186. Stepen razdvajanja dve supstance iz smee pomocu HPLC tehnike izraava se preko SEPARACIONOG faktora?


17/52

187. Radni pritisak u HPLC sistemu odrava: (Zaokruite tacan odgovor) a) injektorb) pumpac) kolonad) detektor

188. U HPLC sistemu u injektor se uzorak ubrizgava pomocu MIKRO priceva.

189. U HPLC sistemu u injektor se uzorak ubrizgava pomocu: (Zaokruite tacan odgovor) a) mikro priceva b) makro priceva c) mili priceva d) nano priceva

190. U HPLC sistemu protok mobilne faze kroz kolonu JESTE konstantan.

191. U HPLC sistemu PROTOKA mobilne faze kroz kolonu je konstantan.

192. U HPLC sistemu mobilna faza ULAZI zajedno sa supstancom u detektor.

193. U HPLC sistemu MOBILNA faza ulazi zajedno sa supstancom u detektor.

194. U HPLC sistemu odabir detektora se vri na osnovu: (Zaokruite tacan odgovor)a) finansijskih mogucnostib) fizicko-hemijskih osobina eluiranih supstancic) vrste kolone koja se primenjuje u HPLC

195. Pumpe u HPLC mogu odravati: (Zaokruite TA CNE odgovore)a) konstantan protokb) konstantan pritisakc) konstantnu temperaturu

196. Kolone za HPLC tehniku prave se od: (Zaokruite TA CNE odgovore)a) bakarnih cevib) nerdajuceg celikac) debljeg staklad) zlatnih listica

197. Kolone za HPLC tehniku SU ispunjene adsorbensima.

198. Kolone za HPLC tehniku su ISPUNJENE adsorbensima.

199. Za pakovanje kolona za HPLC tehniku koriste se staklene kuglice koje suPOVRINSKI POROZAN MATERIJAL.

200. Za pakovanje kolona za HPLC tehniku koriste se STAKLENE KUGLICE koje suPOVRINSKI POROZAN MATERIJAL.

201. Polarnost stacionarne faze u HPLC-u zavisi odRadikala koji je vezan za silikonski nosac .

202. Za razdvajanje polarnih supstanci koriste se HPLC tehnike NORMALNIH faza.

203. Najcece upotrebljivana kolona u HPLC je:C18 .


18/52

204. Za rangiranje rastvaraca prema polarnosti u HPLC-u koristi se INDEKS POLARNOSTI . (

205. Ukoliko je veci indeks polarnosti, VEA je polarnost nekog rastvaraca.

206. Ukoliko je veci indeks polarnosti, polarnost nekog rastvaraca je: (Zaokruite tacanodgovor)a) ista

b) manjac) veca

207. Stepen cistoce rastvaraca za HPLC MORAJU da zadovolji stepen ultracistih hemikalija.

208. U hromatografskim tehnikama koristimo supstance sa kojim stepenom cistoce:(Zaokruite tacan odgovor) a) Pro analizi (p.a.)b) Ultraciste hemikalije ( nano grade, sp ektrogr ade)c) Tehnicke cistoced) Reagent grade chemicalse) Hemikalije koje po stepenu cistoce odgovaraju propisima datim u nacionalnimFarmakopejama

208. Detektor je integralni deo HPLC sistema nalazi se na KRAJU kolone.

209a. Detektor je integralni deo HPLC sistema i nalazi se na: (Zaokruite tacan odgovor) a) pocetku koloneb) kraju kolonec) sredini kolone

209. Prvu grupu detektora cine HPLC sistema:UV , FLOURESCENTNI I IR .

210. Drugu grupu detektora cine HPLC sistema :.1) radioaktivni 2)elektrohemijski 3) refrakcioni-indeks4) NMR detektori

211. UV fiksni detektori najcece rade na talasnoj duini od 254 nm .

212. Fluorescentni detektori se koriste za detekciju supstanci koje imaju prirodnuFLUORESCENCIJU ili se prevode u FLUORESCENTNE derivate.213. IR detektori se koriste za detekciju POLIMERNIH jedinjenja.

214. Refrakcioni indeks detektori se koriste za odredivanje EERA u doziranim oblicima.

215. Elektrohemijski detektori upotrebljavaju se u HPLC tehnici REVERSNIH FAZA . 216. Princip rada elektrohemijskog detektora je OKSIDACIJA ILI REDUKCIJA supstancina povrini elektroda .

217. Princip rada elektrohemijskog detektora je oksidacija ili redukcija supstanci na povrini

elektroda:Hg, stakleno-grafitna ili grafitna elektroda 218a. Princip rada elektrohemijskog detektora je oksidacija ili redukcija supsta nci na povrinielektroda:(Zaokruite TA CNE odgovore)a) Hg, ivina


19/52

b) stakleno-grafitnac) grafitna elektrodad) zlatna

218b. Princip rada elektrohemijskog detektora je oksidacija ili redukcija supstanci na povrinielektroda:(Zaokruite NETA CAN odgovor)a) Hg, ivina

b) stakleno-grafitnac) grafitna elektrodad) zlatna

218. Osetljivost elektrohemijskog detektora je VELIKA , oni mogu da detektujuMALE koncentracije. U kom stepenu velicine je izraene koncentracija koju mogu da detektuju elektrohemijski detektori? pmol .

219. Elektrohemijski detektor se koristi vie uOKSIDACIONOJ varijanti.

220. Elektrohemijski detektor se koristi vie u: (Zaokruite tacan odgovor) a) oksidacinoj varijantib) redukcionoj varijantic) neutralnoj varijantid) lipofilnoj varijanti

221. HPLC tehnika se koristi za KVANTITATIVNU analizu.

222. Kalibracija u HPLC tehnici se izvodi pomocu:1)EKSTERNOGSTANDARDA2) INTERNOG STANDARDA

223. Jonoizmenjvacke kolone kao nosac najcece koriste koji polimer: stirendivinilbenzen kopolimer

224. Fluorescentni detektor se koristi za detekciju ERGOT alkaloida .

225. Za odravanje pH vrednosti unutar HPLC sistema najcece se koriste koji puferi.Navesti najmanje tri:boratni

acetatni karbonatni ( trietanolaminski, dietanolaminski, nitratni i perhloratni )

226. Vrstu detektora uslovljavaju unutar HPLC sistema FIZIKO HEMIJSKE osobineaktivnihsupstanci.

227. Ako supstanca sadri UV / VIS hromofore upotrebljavaju seUV/VIS detektori.

228. Gasna hromatografija je separaciona analiticka metoda koja se koristi za razdavajanjesupstanci koje JESU isparljive.

229. Gasna hromatografija (GC) je separaciona analiticka metoda u kojoj je mobilna fazaGAS .

230. Gasna hromatografija (GC) je separaciona analiticka metoda u kojoj je mobilna faza:(Zaokruite tacan odgovor)a) cvrsta supstanca


20/52

b) tecnostc) gasd) ne znam

231. Koji su tipovi Gasne hromatografije (GC):1) adsorpciona2) podeona

232. Gasno cvrsta hromatografija (GSC) je ADSORPCIONI tip hromatografije.233. Gasno tecna hromatografija (GLC) je PODEONI tip hromatografije.

234. Mobilna faza u gasnoj hromatografiji je INERTNI GAS i ona NEMA uticaj narazdvajanje supstanci iz smee.

235. Jedna od osnovnih perfomansi kolone u gasnoj hromatografiji je broj TEORETSKIHPLATOA ( N )koje sadri jedna kolona.

236. Razdvajanje supstanci u GLC se odvija na osnovu razlicitih PODEONIH koeficijenata.

237. Tacna procena razdvajanja supstanci A i B iz smee u GLC vri se na osnovuizracunavanja njihoveREZOLUCIJE .

238. Zapremina gasa u gasnoj hromatografiji ZAVISI od pritiska.

239. Zapremina gasa u gasnoj hromatografiji zavisi od: (zaokruite tacan odgovor): a) temperatureb) pritiskac) zapremined) brzine

240. Noseci gas je hemijski inertan (zaokruite tacan odgovor): 1) prema uzorku2) prema stacionarnoj fazi3) i prema uzorku i prema stacionarnoj fazi

241. Na ulazu u injektor IMAMO gumenu barijeru .

242. Sa porastom temperature u gasnoj hromatografiji viskozitet gasa se SMANJUJE .

243. Temperatura injektora je za 50 C VEA od temperature kolone.

244. Temperatura injektora je za 50 C veca od temperature kolone.

245. Stacionarna faza u GC na osnovu polarnosti moe biti POLARNA I NEPOLARNA .

246. Prema nacinu merenja detektori se u GC dele na: (Zaokruite TA CNE odgovore)1) diferencijalne2) integralne3) polarne

4) nepolarne

247 . Na kom principu radi katarometar?Na principu merenja razlika u toplotnoj provodljivosti istog gasa i gasa sa eluiranomsupstancom poto napusti kolonu .


21/52

248. Na kom principu radi plameno jonizacioni detektor (FID)?Zasniva se na elektrinoj provodljivosti gasova koja zavisi od broja jonizovanihestica u gasu.

248. Na kom principu radi elektron hvatajuci detektor (ECD)?Zasniva se na reakciji sllobodnih elektrona (koji nastaju jonizacijom noseeg gasa) igasovite supstance koja ima afinitet prema elektronima.

249. Visoka osetljivost GC potice od osobina: (Zaokruite tacan odgovor) 1) kolone2) detektora3) mobilne faze

250. Kolona u GC hromatografiji IMA maksimalnu temperaturu podeavanja.

251. Na izbor detektora u GC hromatografiji NE UTIE vrsta noseceg gasa .

252. Degradacija neke supstance u GC moe se izvriti: 1) piroliza ( 600C)2) fotoliza ( UV ili VIS zraenje)

253. Hemijskom modifikacijom u GC neisparljive supstance prevodimo / ne prevodimo uisparljive?

255. ta je masena spektrometrija? Masena spektrometrija je fiziko -hemijska instrumentalna metoda kojom se analizirajumolekuli na osnovu njihove mase i/ili naelektrisanja .

256. Koja je osnovna karakteristika masene spektrometrije kao analiticke metode:Mikrometoda-potrebne male kolicine uzorka.Najcesce se kombinuje sa gasnom hromatografijom sto dodatno moze da smanjipotrebnu kolicinu uzorka.Primenju se u kontroliljekova,toksikologiji,medicini,istrazivanjima.

257. Prvi korak pri analizi molekula masenom spektrometrijom je:Prvi korak je jonizaija molekula u jonizatoru-ispitivani uzorak se prevodi u gasnostanje i jonizuje bombardovanjem elektronima odredjenih energija koje su dovoljne daizazovu kidanje hemijskih veza u molekulima.

258. Navedite tacan redosled procesa u masenoj spektrometriji:1.JONIZACIJA molekula2.Raspadanje molekulskih jona(FRAGMENTACIJA)3. Razdvajanje nastalih jona prema njihovojmasi i/ili naelektrisanju (FOKUSIRANJE)4. REGISTROVANJEpozitivnih estica prema rastuoj masi, odnosno registrovane vrste i koliine jona

259. Kada se supstanca ispituje masenom spektrometrijom, objasnite ta znaci pojam*molekulski jon*:


22/52

Najcesce se molekul fragmentira na razlicite nacine,dok jedan dio ostane cijeli i uspektru daje sigal s najvecom vrijednosti mase.Taj jon se naziva Molekulski jon i onpokazuje masu (molarnu masu) molekula.

260. Navedite sve nacina jonizacije u masenoj spektrometriji:Elektronska jonizacija (EI) , Jonizacija brzim atomima i jonizacija brzim jonima ,Hemijska jonizacija , Elektrosprej i MALDI jonizacija .

261. Kako nastaje jonizacija uzorka u masenoj spektrometriji kada se koristi elektronska jonizacija:Elektronska jonizacija(EI) koristi snop brzih elektrona koji nastaju na katodii koji se ubrzavaju prema pozitivno naelektrisanoj anodi. Obino se koriste energijeod oko 70eV. Elektronska jonizacija obino jako fragmentira molekule analita .

262. Kako nastaje jonizacija uzorka u masenoj spektrometriji kada se koristi jonizacija brzimatomima i brzim jonima:Jonizacija brzim atomima (FAB; eng. Fast Atom Bombardment), i jonizacija brzim

jonima(FIB; eng. Fast Ion Bombardment) koristi brze atome ili jone (4 keV -10 keV)kojima se bombarduju molekuli analita u nekakvom medijumu - atomi/joni inertnihgasova (argon, ksenon)

263. Kako nastaje jonizacija uzorka u masenoj spektrometriji kada se koristi elektronsprej jonizacija:Elektrosprej (ESI; eng. ElectroSpray Ionization) jonizacija - Ova tehnika se koristi za

jonizaciju makromolekula, jer se oni vrlo lako fragmentiraju.

264. Kako nastaje jonizacija uzorka u masenoj spektrometriji kada se koristi MALDI jonizacija, objasnite znacenje skracenice MALDI:MALDI-matricom potpomognuta laserska desorpcija/jonizacija.Koristi se N2 laser.To je slabo invanzivna metoda za jonizaciju molekula. Kao matrica se koriste rastvorodreenih materija u smei vode i organskog rastvaraa. Analit je rastvoren u matrici.Na matricu se deluje laserom , najee azotnim laserom . Matrica titi analit od lasera,a njezinim isparavanjem i jonizacijom, ona prenosi deo naboja na analit, jonizujui ga.MALDI tehnika je pogodna za jonizaciju biomolekula i velikih organskih molekula.

265. Kakav je znacaj jonizacione komore u masenoj spektrometriji:U jonizacionoj komori nalaze se katoda K i anoda A.Usijana K emituje elektrone cija energija zavisi od naponske razlike izmedju K i A.Energija elektrona pod standarnim uslovima rada iznos 50-70 eV.Elekroni bombardovanjem prevode molekule u pozitivno naelektrisane jone.

266. Navedite vrste analizatora koji se koriste u masenoj spektrometriji:Magnetski sektorski analizator , Elektrini sektorski analizator ,Kvadrupolni analizator 'Time of flight' analizator ,Jonska zamka i Jon ciklotronska rezonancija .267. ta je osnovni pik u u masenoj spektrometriji: Najintenzivniji pik u masenom spektru se naziva osnovni pik i obeleava se sa 100% .

268. Masenom spektrometrijom se moe odrediti: Struktura molekulaMolekulska masa kao iNacin fragmentacije i kolicina fragmenata

1. Michaelis-Menten-ova konstanta (Km) je:a. mera afiniteta enzima za supstratb. pH vrednost na kojoj enzim pokazuje najvecu aktivnostc. Vmax enzima pri standardnoj koncentraciji supstrata


23/52

d. optimalna koncentracija supstrata

2. Michaelis-Menten-ova konstanta (Km) je:a. brzina enzimske reakcije pri polovini maksimalne koncentracije supstratab. pH vrednost pri kojoj se postie maksimalna brzina enzimske reakcije c. koncentracija supstrata na kojoj se postie polovina maksimalne b rzine aktivnostienzimad. afinitet supstrata za enzim

3. Mera brzine enzimske reakcije je:a. broj aktivnih molekula enzimab. broj molekula produkta koji se u reverznoj reakciji pretvara u supstratc. kolicina supstrata konvertovanog u jedinici vremenad. broj molekula enzima koji ucestvuje u konverziji jednog molekula supstrata

4. Kod enzimske katalize, ukupna slobodna energija reakcije je:a. neizmenjena u odnosu na nekatalizovanu reakcijub. povecana u odnosu na nekatalizovanu reakcijuc. smanjena u odnosu na nekatalizovanu reakcijud. zavisi od toga da li je reakcija egzerogona ili enderogona

5. Proenzimi su:a. inaktivni prekursorski molekuli enzimab. enzimi neproteinske prirodec. enzimi bez prostetickih grupad. denaturisani enzimi

6. Joni metala u enzimskoj katalizi:a. deluju iskljucivo kao inhibitori enzimab. deluju iskljucivo kao aktivatori enzimac. formiraju komplekse (helate) sa supstratima i ovi kompleksi su stvarni supstrati reakcijed. nemaju ulogu u enzimskoj katalizi

7. Aktivnost intracelularnih enzima u plazmi raste:a. ukoliko dode do otecenja tkiva b. ako se unosi hranom u velikim kolicinamac. ukoliko poraste njihova sinteza u eritrocitimad. u plazmi nema intracelularnih enzima

8. Specificnost enzima prema supstratu je odredena:a. neproteinskim delom enzimab. proteinskim delom enzimac. proteinskim i neproteinskim delom enzimad. ni jednim ni drugim

9. Koja od tvrdnji, koje se odnose na uticaj promene pH na brzinu enzimske reakcije, NIJETA CNA:a. u enzimu moe biti promenjeno stanje jonizacije grupa koje disosujub. moe biti promenjeno stanje jonizacije supstrata c. apoenzim moe biti denaturisan na nekim pH vrednostima d. pH ne utice na brzinu reakcija koju katalizuju enzimi

10. Kolicina enzima u celiji je odredena (izaberite najtacniji od ponudenih odgovora):a. brzinom sinteze (ks)b. brzinom degradacije (kd)c. i brzinom sinteze (ks) i brzinom degradacije (kd)


24/52

d. ni jedan odgovor nije tacan

11. Enzimi su podeljeni na klase na osnovu:a. velicine molekula enzimab. strukture aktivnog mesta enzimac. proizvoda koji nastaje u reakcijid. reakcije koju enzim katalizuje

12. Specificna aktivnost jednog enzima je:a. kolicina enzima koja, u standardnim uslovima, katalizuje stvaranje 1 mola proizvoda usekundib. aktiv nost enzima u odnosu na standardni preparat precicenog enzima c. enzimska aktivnost izraena brojem jedinica enzimske aktivnosti po miligramu enzimskogproteinad. kolicina enzima koja katalizuje, pod standardnim uslovima, transformaciju 1 molsupstrata u minuti

13. Koji su moguci uticaji pH na aktivnost enzima:a. reverzibilna imaktivacija enzima na ekstremnim pHb. ireverzibilna inaktivacija enzima na ekstremnim pHc. tacne su tvrdnje a i bd. nijedna tvrdnja nije tacna

14. Kada je koncentracija nekog unutarcelijskog enzima u plazmi visoka to znaci u prvomredu:a. brzina odstranjivanja enzima iz plazme je smanjenab. radi se o otecenju tkiva c. enzim je aktivirand. odredivanje izoenzima ne moe biti korisno

15. Delimicna kontrolisana proteoliza je proces kojim se:a. intracelularno aktiviraju proteoliticki enzimi u fiziolokim uslovima b. kontrolie kolicina unutarcelijskih enzima c. enzimi izomerizuju u konacnu konformacijud. proenzimi prevode u kataliticki aktivne enzime

16. Koji od navedenih enzima ima nizak pH optimum:a. himotripsinb. enterokinazac. pepsind. karboksipeptidaza

17. Sinteza proteolitickih enzima u obliku proenzima:a. omogucava efikasniju digestiju proteinab. titi tkivo u kome ovi enzimi nastaju od autodigestije c. omogucava laku sekreciju enzima u fiziolokim uslovima d. tedi energetske rezerve celije

18. Funkcionalni enzimi krvne plazme:a. funkcioniu samo u patolokim uslovima b. deluju iskljucivo na supstance unete iz spoljne sredine

c. u fiziolokim uslovima uvek se nalaze u plazmid. u fiziolokim uslovima nemaju svoje supstrate u plazmi

19. Nefunkcionalni enzimi plazme:a. u fiziolokim uslovima imaju svoje supstrate u plazmi


25/52

b. su prekursori funkcionalnih enzima plazmec. u povecanoj kolicini se nalaze ako dodje do otecenja tkiva d. su daleko vie aktivni u plazmi nego u tkivu

20. Izoenzimi su znacajni u postavljanju dijagnoze pojedinih oboljenja jer: ??????a. pojedina tkiva lake otputaju pojedine izoenzime b. izoenzimski sastav pojedinih tkiva je nespecificanc. njihovim odredivanjem moguce je oceniti i stepen otecenja tkiva

d. njihovim odredivanjem moguce je odrediti I vrstu patolokog procesa 21. U sklopu holoenzima apoenzim je :a. nosilac specificnosti enzima prema supstratub. odreduje optimalni pH enzimac. prenosi hemijske grupe na supstratd. odreduje Vmax reakcije

22. Koenzim je po strukturi najcece: a. belancevinab. ecer c. lipidd. derivat vitamina

23. Apoenzim je uvek po strukturi:a. belancevinab. ugljeni hidratc. lipidd. vitamin

24. Specificnost enzima prema supstratu se objanjava: a. prostornom podudarnocu enzima i supstrata b. odgovarajucom koncentracijom enzimac. odgovarajucom koncentracijom supstratad. odgovarajucim hemijskim vezama enzima i supstrata

25. pH utice na:a. stepen disocijacije enzimab. stepen disocijacije supstratac. stepen disocijacije enzima i supstratad. nijedna tvrdnja nije tacna

26. Specificni aktivator prevodi proenzim u aktivan oblik enzima:a. parcijalnom proteolizom proenzimab. aktivacijom aktivnog mesta enzimac. aktivacijom supstratad. odravanjem optimalnog pH

27. U konkurentskoj inhibiciji moguce je obrazovanje sledecih kompleksa:a. enzim-supstratb. enzim inhibitorc. enzim inhibitor-supstratd. enzim-supstrat I (ili) enzim-inhibitor

28. U nekonkurenstkoj inhibiciji moguce je obrazovanje sledecih kompleksa:a. enzim supstratb. enzim-inhibitorc. enzim-inhibitor-supstrat


26/52

d. svi navedeni

29. U nekonkurentskoj inhibiciji inhibitor se vezuje za:a. aktivno mesto enzimab. alostericko mesto enzimac. koenzimd. ni jedno od navedenih mesta

30. Enzime koagulacije krvi aktiviraju joni:a. magnezijumab. vodonikac. kalcijumad. hlora

31. Vecina enzima u organizmu deluje u rasponu pH od:a. 0,5 2,5b. 7,5 10c. 5 9d. 7-10

32. Na temperaturi od 0 C enzim se:a. denaturie b. ireverzibilno inhibirac. reverzibilno inhibirad. nijedna tvrdnja nije tacna

33. Veca odstupanja pH u odnosu na optimalnu vrednost uzrokuje:a. denaturisanje enzimab. disocijaciju enzima i supstratac. raskidanje kompleksa enzim supstratd. nijedna tvrdnja nije tacna

34. Fosfataze katalizuju reakcije:a. hidrolize fosfornih estarab. fosforilacije proteinac. fosforilacije niskomolekularnih supstratad. hidrolize fosfolipida

35. Alostericko mesto je:a. deo katalitickog centra za koji se vezuje efektorb. mesto vezivanja subjedinica enzimac. specificno mesto vezivanja efektora na molekulu enzima udaljeno od katalitickogcentrad. sam kataliticki centar

36. Ligaze katalizuju reakcije:a. hidrolize C-C, C-O i C-N vezab. cepanje pirofosfatnih vezac. spajanje dva molekula uz istovremenu hidrolizu visokoenergetske vezed. cepanje estarskih veza

37. Enzimi povecavaju brzinu hemijskih reakcija:a. povecanjem slobodne energije aktivacijeb. povecanjem promene slobodne energije reakcijec. promenom konstante ravnotee reakcije d. smanjenjem energije aktivacije


27/52

38. Model indukovanog prilagodavanja enzima podrazumeva:a. izmenu kvaternerne strukture izazvane vezivanjem koenzimab. promenu kvaternerne strukture pod uticajem promene pHc. konformacione promene u katalitickom mestu u trenutku vezivanja supstratad. konformacione promene u alosterickom mestu nakon vezivanja supstrata

39. Kod kompetitivne inhibicije prividno se menja:

a. maksimalna brzina enzimske reakcijeb. Vmax i Kmc. Michaelis-Menten-ova konstantad. nijedno od navedenog40. Povecana aktivnost LDH u krvnoj plazmi moe ukazati na: a. oboljenje jetreb. infarkt miokardac. oboljenje skeletne muskulatured. sve navedeno

41. Da bi postao kataliticki aktivan, proenzim (zimogen) mora pretrpeti:a. promenu konformacije aktivnog mesta izazvanu alosterickim aktivatoromb. delimicnu i kontrolisanu proteolizuc. fosforilaciju hidroksilne grupe serinad. promenu konformacije regulatorne subjedinice

42. Kod akompetitivne inhibicije menja se:a. i Km i Vmaxb. samo Kmc. samo Vmaxd. nijedno od navedenog

43. Enzimska reakcija dostie maksimalnu brzinu (Vmax) kada je: a. maksimalna koncentracija enzimab. maksimalna koncentracija enzim-supstrat kompleksac. maksimalna koncentracija supstratad. koncentracija supstrata jednaka 1/2 Km

44. Povecana aktivnost AST i ALT u krvnoj plazmi ukazuje na:a. oboljenje jetreb. oboljenje pankreasac. oboljenje bubregad. tacni su svi odgovori

45. Biohemijski markeri infarkta miokarda su enzimi:a. LDH, CK i ASTb. LDH, ALP i CKc. LDH, AST i ACPd. AST,ALT i CK

46. Biohemijski markeri zastoja uci (holestaze) su enzimi: a. AST i ALTb. ALP i gGT

c. LDH i CKd. ALP I AST

47. Jedinica aktivnosti enzima (U) je:


28/52

a. koncentracija enzima koja katalizuje transformaciju 1 mol supstrata za 1 min. podoptimalnim uslovimab. koncentracija supstrata koja se transformie u proizvod reakcije c. koncentracija enzima koja katalizuje transformaciju 1 mol supstrata za 1 sek.d. koncentracija enzima koja katalizuje transformaciju 1 mol supstrata za 1 min

48. Povecana aktivnost CK u krvnoj plazmi moe ukazati na:

a. infarkt miokardab. oboljenja skeletnih miica c. oboljenja mozgad. sve navedeno

49. Povecana aktivnost ALP u krvnoj plazmi u decjem dobu ili trudnoci je:a. posledica patolokog procesa b. posledica fiziolokog povecanja aktivnosti ovog enzima c. posledica aktivacije enzima u plazmid. nijedan odgovor nije tacan

56. U uslov ima kada je koncentracija supstrata mnogo nia od Km, brzina enzimske reakcijece biti:a. priblina Vmax b. nezavisna od koncentracije enzimac. pokazivace kinetiku nultog redad. bice proporcionalna koncentraciji supstrata (kinetika prvog reda)

57. Alosterni enzimi su:a. enzimi cija je aktivnost regulisana antikompetitivnom inhibicijomb. enzimi cija je aktivnost regulisana efektorima koji se vezuju za mesto udaljeno odkatalitickog centrac. enzimi kod kojih je supstrat i kompetitivni inhibitord. izoenzimi

59. Enzimi deluju kao katalizatori:a. omogucavajuci odvijanje reakcija koje bez njih nisu moguceb. ubrzavajuci reakcije koje bi se u njihovom odsustvu odvijale veoma sporoc. menjajui konstantu ravnotee reakcije koju katalizuju d. zato to s u proteini

60. Izoenzimi imaju:a. vie polipeptidnih subjedinica iste primarne strukture b. razlicite kinetske parametrec. iste kinetske parametred. moraju imati isti aminokiselinski sastav

61. Enzimi koji katalizuju reakcije prevodjenja aldoza u ketoze pripadaju klasi:a. oksidoreduktazab. hidrolazac. izomerazad. liaza

62. Kojoj grupi enzima pripada enzim koji katalizuje sledecu reakciju: AH2 + B ------------ A + BH2a. kinazab. liazac. dekarboksilaz


29/52

d. dehidrogenaza63. U reakcijama koje katalizuju enzimi, u uslovima kada je koncentracija supstrataviestruko veca od Km, brzina kojom se supstrat prevodi u proizvod je:a. direktno proporcionalna koncentraciji enzimab. direktno proporcionalna koncentraciji supstratac. ne zavisi od koncentracije enzimad. zavisi samo od koncentracije supstrata

64. Michaelis-Menten-ova konstanta (Km):a. je numericki jednaka Vmax/2b. je prava konstanta ravnotee za disocijaciju E -S u E i Pc. se povecava sa povecanjem afiniteta enzima za supstratd. je koncentracija supstrata pri 1/2 Vmax

65. Koja od nevednih tvrdnji NE VAIza kompetitivnu inhibiciju:a. V max se ne menjab. povecanjem koncentracije supstrata moe prevazici ovaj tip inhibicije c. Km se povecavad. inhibitor vezuje na mesto koje se razlikuje od aktivnog mesta

66. Alosterni modulator utice na enzimsku aktivnost:a. konkuriuci supstratu za kataliticko mesto enzima b. vezujuci se za mesto enzima koje je drugacije od katalitickog mestac. menjajuci prirodu stvorenih proizvoda reakcijed. menjajuci specificnost enzima za supstrat

67. Regulacija aktivnosti enzima procesom fosforilacije i defosforilacije je proces:a. kovalentne reverzibilne regulacijeb. nekovalentne ireverzibilne regulacijec. kovalentne ireverzibilne regulacijed. nekovalentne reverzibilne regulacije

68. Sigmoidna kinetika opisuje ponaanje enzima: a. sa vie kofaktora b. koji katalizuju bisupstratne reakcijec. koji katalizuju sekvencijalne reakcijed. alosternih enzima

69. Koje je od navedenih jedinjenja neophodan kofaktor u reakcijama karboksilacije:a. koenzim Ab. liponska kiselinac. tiamin pirofosfatd. biotin

70. Koenzim A sadri vitamin: a. riboflavinb. pantotensku kiselinuc. piridoksald. niacin

71.Koncentracija enzima:a. povecava brzinu reakcije bez obzira na koncentraciju supstratab. povecava brzinu reakcije u uslovima visokih koncentracija supstratac. povecava brzinu reakcije u uslovima niskih koncentracija supstratad. ni jedan odgovor nije tacan


30/52

72. Koncentracija supstrata:a. povecava brzinu reakcije bez obzira na koncentraciju enzimab. povecava brzinu reakcije dok se ne postigne tacka zasicenjac. povecava brzinu reakcije kada se postigne tacka zasicenjad. ni jedan odgovor nije tacan

73. Koenzimi NAD i NADP, prilikom oksidacije supstrata, privremeno vezuju za sebe:

a. oba atoma vodonikab. jedan atom vodonika, a drugi se dobija u jonskom stanjuc. ne vezuju mi jedan atom vodonikad. ni jedna tvrdnja nije tacna

74. NAD se za apoenzim vezuje:a. labilno i privremenob. jakim hemijskim vezama i trajnoc. moe i na jedan i na drugi nacin d. ni jedan odgovor nije tacan

75. Koenzimi FMN i FAD, prilikom oksidacije supstrata, privremeno vezuju za sebe:a. oba atoma vodonikab. jedan atom vodonika, a drugi se dobijaujonskom stanjuc. ne vezuju mi jedan atom vodonikad. ni jedna tvrdnja nije tacna

76. CoQ ima znacajnu ulogu u:a. respiratornom lancub. glikolizic. oksidativnoj dekarboksilaciji piruvatad. ciklusu trikarboksilnih kiselina

77. HEM je koenzim:a. citohromab. NADc. NADPd. FMN

78. S-adenozil-metionin je koenzim za prenos:a. C1-ostatakab. C2-ostatakac. fosfatne gruped. acetil i acil ostataka

79. Biotin je koenzim za prenos:a. karboksilne grupeb. metil grupec. formil gruped. fosfatne grupe

80. TPP je koenzim za prenos:a. C1-ostataka

b. C2-ostatakac. fosfatne gruped. acetil i acil ostataka

81. CoA je koenzim za prenos:


31/52

a. acetil i acil ostatakab. formil grupec. metil gruped. karboksilne grupe

82. Piridoksal-fosfat je koenzim za prenos:a. amino grupeb. karboksilne grupe

c. metil gruped. fosfatne grupe

83. UDP je koenzim za prenos:a. heksozab. fosfatidne kiselinec. fosfatne gruped. acil i acetil ostataka

1. Krvna plazma i krvni serum se razlikuju po:a. sadraju elektrolita b. sadraju fibrinogena c. sadraju lipidad. ni jedno od navedenog

2. Normalne vrednosti koncentracije ukupnih proteina krvnog seruma iznose:a. 60 80 g/Lb. 25 - 40 g/Lc. 30 90 g/Ld. 80-100 g/L

3. Kvantitativno najzastupljeniji proteini krvne plazme su:a. albuminib. globulinic. fibrinogend. ni jedan odgovor nije tacan

4. Gama globulini imaju:a. odbrambenu ulogub. transportnu uloguc. ulogu u odravanju osmotskog pritiska d. sve navedeno

5. Odbrambenu ulogu imaju plazma proteini koji pripadaju:a. a1, a2 globulinimab. b globulinimac. g globulinima d. albuminima

6. Elekroforezom se iz krvne plazme mogu razdvojiti:a. albumini, a1, a2, b i g globulini i fibrinogenb. albumini, a1, a2, b i g globulinic. albumini i globulini

d. ni jedan odgovor nije tacan

7. Elekroforezom se iz krvnog seruma mogu razdvojiti:a. albumini, a1, a2, b i g globulini i fibrinogenb. albumini, a1, a2, b i g globulini


32/52

c. albumini i globulinid. ni jedan odgovor nije tacan

8. Odnos albumina i globulina u krvnoj plazmi je pod normalnim okolnostima:a. 1,5 2,3b. 2-3c. 3-4d. 4-5

9. Hipoproteinemija moe biti posledica: a. gladovanjab. bubrenog oboljenja c. oboljenja jetred. svega navedenog

10. Pool aminokiselina oznacava:a. koncentraciju aminokiselina u krvnoj plazmib. koncentraciju aminokiselina u jetric. aminokiseline koje se unose hranomd. ni jedno od navedenog

11. Najznacajnije neproteinsko azotno jedinjenje je:a. ureab. mokracna kiselinac. aminokiselined. kreatinin

12. Odredivanje koncentracije kreatinina u serumu je znacajno u dijagnostici:a. oboljenja bubregab. oboljenja jetrac. oboljenja pankreasad. oboljenja miica

13. Kreatin se izlucuje urinom u obliku:a. kreatinab. kretain fosfatac. kreatininad. ni jedan odgovor nije tacan

14. Mokracna kiselina je krajnji proizvod razlaganja:a. purinskih bazab. pirimidinskih bazac. proteinad. ni jednog od navedenog

15. Poviena koncentracija mokracne kiseline u krvnoj plazmi je karakteristicna za: a. oboljenje jetreb. gihtc. oboljenje pankreasad. sve navedeno

16. Krajnji proizvodi razlaganja hemohromoproteida su:a. hemb. hemoglobinc. ucne boje d. ucne kiseline


33/52

17. Prva ucna boja je: a. bilirubinb. biliverdinc. sterkobilinogend. sterkolibilin

18. Zavrna ucna boja je:

a. bilirubinb. biliverdinc. sterkobilind. sterkobilinogen

19. uta boja urina potice od: a. bilirubinab. biliverdinac. urobilinogenad. urobilina

20. Mrka boja fecesa potice od:a. bilirubinab. biliverdinac. urobilinogenad. sterkobilina

21. Kljucnu ulogu u metabolizmu bilirubina ima:a. jetrab. bubrezic. tanko crevod. slezina

22. Bilirubin se transportuje krvnim putem:a. u slobodnom oblikub. vezan za albuminec. i jedno i drugod. ni jedno ni drugo

23. Indirektan bilirubin je:a. vezan za albumineb. slobodanc. konjugovan sa glukuronskom kiselinomd. ni jedan odgovor nije tacan

24. Direktan bilirubin je:a. slobodanb. vezan za albuminec. konjugovan sa glukuronskom kiselinomd. ni jedan odgovor nije tacan

25. Enterohepaticnom kruenju podlee: a. bilirubin

b. biliverdinc. urobilind. urobilinogen

26. Struktura hemoglobina je:


34/52

a. 2 hema + 4 polipeptidna lancab. 3 hema + 3 polipeptidna lancac. 4 hema + 4 polipeptidna lancad. 4 hema + 2 polipeptidna lanca

27. Koenzim transaminaza je:a. tiamin-pirofosfatb. piridoksal-fosfat

c. piridoksind. folna kiselina

28. Krajnji proizvod katabolisanja proteina u organizmu je:a. amonijakb. ureac. aminokiselined. arginin

29. Urea se sintetie u: a. pankreasub. jetric. bubrezimad. enterocitima

30. Pod uticajem kojeg enzima se vri razlaganje proteina u elucu: a. pepsinogenab. tripsinac. enterokinazad. pepsina

31. Hemoglobin je:a. fosfoproteidb. hemoproteidc. glikoproteidd. lipoproteid

33. Vezivanje hemoglobina sa kiseonikom je:a. oksidacijab. redukcijac. oksigenacijad. aminacija

34. Urea se sintetie u reakciji koju katalizuje: a. ureazab. glutaminazac. urikazad. arginaza

35. Esencijalne aminokiseline su:a. one koje se unose hranomb. one koje se sintetiu u organizmu c. one koje se ne mogu sintetisati u organizmu

d. one koje se eliminiu iz organizma 36. Urea je:a. krajnji proizvod razlaganja egzogenih proteina u organizmub. krajnji proizvod razlaganja endogenih proteina u organizmu


35/52

c. krajnji proizvod razlaganja i endogenih i egzogenih proteina u organizmud. krajnji proizvod razlaganja purinskih baza

37. Dekarboksilacijom aminokiselina dobijaju se:a. azotne bazeb. biogeni aminic. uread. kreatin

38. Bezazotni ostaci aminokiselina razlau se: a. ciklusom teikarbonskih kiselinab. beta oksidaciojmc. glikolizomd. heksozomonofosfatnim putem

39. Acetil-CoA je krajnji proizvod razlaganja:a. proteinab. lipidac. ugljenih hidratad. svih hranjivih materija

40. Polazni proizvodi za sintezu hema su:a. glicin i sukcinil-CoAb. glicin i alaninc. alanin i sukcinil-CoAd. acetil-KoA i malonil-CoA

1. Vitamin A je znacajan jer:a. ulazi u sastav koenzima TPPb. ulazi u sastav koenzima Ac. ulazi u sastav rodopsinad. ni jedan odgovor nije tacan

2. Koji je vitamin neophodan za funkcionisanje vida:a. retinolb. tokoferolc. riboflavind. piridoksal

3. Koji vitamin pokazuje antikseroftalmicno dejstvo:a. vitamin Db. vitamin Kc. vitamin Ad. vitamin E

4. Odsustvo kojeg vitamina izaziva bolest ronjace oka -kseroftalmiju:a. vitamin Cb. vitamin Ac. vitamin Ed. vitamin D

5. Vitamin K je:a. antianemicni vitaminb. antirahiticni vitaminc. antihemoragicni vitamind. antisterilitetni vitamin


36/52

6. Koji vitamin ispoljava antihemoragicno dejstvo:a. vitamin Cb. vitamin Ec. vitamin Dd. vitamin K

7. Vitamin E je:

a. antianemicni vitaminb. antirahiticni vitaminc. antihemoragicni vitamind. antisterilitetni vitamin

8. Koji vitamin pokazuje antisterilitetno dejstvo:a. vitamin Cb. vitamin Ec. vitamin Dd. vitamin K

9. Snano antioksidaciono dejstvo ispoljava vitamin: a. Ab. Dc. Ed. biotin

10. Vitamin D je:a. antianemicni vitaminb. antirahiticni vitaminc. antihemoragicni vitamind. antisterilitetni vitamin

11. Na regulaciju metabolizma Ca i neorganskog fosfora utice:a. vitamin Cb. vitamin Ec. vitamin Dd. vitamin K

12. Koji vitamin pokazuje antirahiticno dejstvo:a. vitamin Cb. vitamin Ec. vitamin Dd. vitamin K

13. Aktivan oblik vitamina D3 je:a. holekalciferolb. ergokalciferolc. 25-dihidroksiholekalciferold. 1,25-dihidroksiholekalciferol

14. Aktivan oblik vitamina D3 regulie metabolizam Ca i neorganskog fosfora u: a. jetri, bubrezima, kostima

b. kostima, bubrezima, tankom crevuc. tankom crevu, jetri, kostimad. kostima, tankom crevu, pankreasu

15. Vitamin B1 ulazi u sastav koenzima:


37/52

a. TPPb. FADc. NADd. koenzim A

16. Vitamin B1 ulazi u sastav koenzima TPP u procesu:a. b oksidacija masnih kiselinab. oksidativna dekarboksilacija piruvata

c. glikolizad. oksidativna dezaminacija

17. Vitamin B2 ulazi u sastav koenzima:a. NADb. TPPc. FMNd. koenzim A

18. Vitamin B6 ulazi u sastav koenzima:a. uridindifosfatab. tiamin-pirofosfatac. piridoksal-fosfatad. S-adenozil-metionina

19.Vitamin B12 je:a. antianemicni vitaminb. antirahiticni vitaminc. antihemoragicni vitamind. antisterilitetni vitamin

20. Folna kiselina je:a. antianemicni vitaminb. antirahiticni vitaminc. antihemoragicni vitamind. antisterilitetni vitamin

21. Nikotinska kiselina ulazi u sastav koenzima:a. NADPb. TPPc. FMNd. koenzim A

22. Pantotenska kiselina ulazi u sastav koenzima:a. TPPb. FMNc. KoAd. NADP

23. Nedostatkom L-askorbinske kiseline nastaje:a. beri berib. skorbutc. rahitis

d. pelagra

24. Vitamin C je znacajan za:a. sintezu kateholaminab. sintezu kolagena


38/52

c. sintezu oksalacetatad. sintezu malonil-KoA

25. Jezgro vitamina D je:a. izoaloksazinb. indolc. ciklopentano-perhidrofenantrend. fenol

26. Vitamin E je:a. pteridinb. benzimidazolc. alfa-tokoferold. para-amino-benzoat

27. Aktivna forma vitamina B1 je:a. piridoksal-fosfatb. lipoamidc. tiamin-pirofosfatd. nijedno od navedenog

28. Vitamin H je koenzim reakcija:a. vecine reakcija karboksilacijeb. fosforilacijec. defosforilacijed. nekih reakcija dekarboksilacije

29. Homeostazu kalcijuma i fosfora u organizmu regulie: a. vitamin Ab. vitamin Dc. vitamin Ed. vitamin K

30. U procesu koagulacije krvi ucestvuje:a. vitamin Ab. vitamin Kc. vitamin Ed. vitamin D

31. Za sintezu nekih faktora koagulacije potreban je:a. vitamin Ab. vitamin Kc. vitamin Ed. vitamin D

32. Znacajnu ulogu u sintezi kolagena ima:a. askorbinska kiselinab. folna kiselinac. nikotinska kiselinad. pantotenska kiselina

33. Biotin je sastavni deo enzima koji katalizuju reakcije:a. karboksilacijeb. transaminacijec. dekarboksilacijed. dezaminacije


39/52

34. Vitamin B1 ulazi u sastav:a. FMNb. FADc. TPPd. NAD

35.Proteini su polimeri nastali spajanjem 20 razlicitih aminokiselina peptidnim vezama .

36. Uloge proteina su:gradivna (izgrauju tkiva i organe) transportna transportna proteini krvne plazmezatitna (antitela) regulatorna enzimi i hormoni

37. Da bi jedan protein bio funkcionalan u organizmu mora da ima 3 odnosno 4 nivoastrukture na molekularnom nivou:primarnu strukturusekundarnu strukturutercijernu strukturukvaternernu strukturu

38. Osobine enzima su:organskog porekladeluju u organizmuefikasniji od katalizatorane ulaze u sastav proizvoda reakcijeaktivnost enzima podlee regulaciji ne troe se

39.Prosteticna grupa je koenzim koji se za apoenzim vezuje: cvrsto i stalno KOVALENTNO

40.Kosupstrat je koenzim koji se za apoenzim vezuje: labilno i reverzibilnoNEKOVALENTNO

41. Metaloenzimi su enzimi koji u svojoj strukturi imaju jedan ili vie jona metala. Naveditenajmanje 5 metalnih jona koji ulaze u strukturu metaloenzima: Cu2+, Zn2+, Mg2+, Ca2+,Fe2+, Co2+, Mn2+

42. ta je supstrat? Organska materija koja se vezuje za enzim i dejstvom enzima se pretvara u proizvodenzimski katalizovane reakcije

43.N apiite osnovnu reakciju koja vai za mehanizam enzimske katalize: E + S - [ES] - [EP] - E + P

44. Kako enzimi deluju na supstrat i pretvaraju ga u proizvod reakcije?Enzimi sniavaju energiju aktivacije. Upuuju hemijsku reakciju zaobilaznim putem preko niza meureakcija, koje seodigravaju u samom E koje se odigravaju u samom E-S kompleksu.Poveavaju ansu za interakciju supstrata sa enzimom tako to omoguavaj blizak

kontakt izmeu supstrata i enzima. Reaguju direktno na sam supstrat menjajui njegovu hemijsku strukturu i time gapretvaraju u proizvod reakcije (npr.. hidrolaze seku veze na samom supstratu)


40/52

45. Objasnite ta je aktivno mesto enzima: deo molekula enzima za koje se supstrat vezuje i preko kogaenzim deluje na supstratE + S [E-S] [E-P] E + Ppredstavlja samo mali deo makromolekula enzima, formira se u okviru tercijarnestrukture strukture E (APOENZIMA)

46. Objasnite Fierov model enzimskog delovanja: klju-brava, previe rigidan, , apsolutna prostorna podudarnost E i S

47. Objasnite Kolandov model enzimskog delovanja: model indukovanog prilagoavanja enzima supstratom;supstrat indukujekonformacione promene u aktivnom mestu E, dolazi i do promena u konformaciji S.Kontakt i vezivanje S za E teorija sudara

48. Faktori koji uticu na brzinu enzimski katalizovane hemijske reakcije su:1.. koncentracija koncentracija enzima2.. koncentracija koncentracija supstrata supstrata3.... aktivatori aktivatori i inhibitori inhibitori4.. pH sredine sredine5.. temperatura

49. Internacionalna jedinica (U) je ona kolicina enzima koja katalizuje transformaciju jednogmikromola supstrata u proizvod u jednom minutu pod standardnim uslovima.Matematicki se obeleava: U = 1 mol S/min.

50. Katal (kat) je kolicina enzima koja katalizuje transformaciju jednog mola(mol) supstrata u jednoj sekundi pod standardnim uslovima.Matematicki se obeleava: kat = 1mol S/sec

51. Navedite definiciju Mihaelis-Menten- ove konstante (Km) i ta ona predstavlja: Koncentracija supstrata koja je potrebna da bi se postigla Vmax/2Predstavlja meru afiniteta enzima prema supstratu.

52. ta su aktivatori enzima i kako deluju? Supstance koje utiu na poveanu aktivnost enzima tako to se vezuju za katalitikomesto enzima menjajui njegovu konformaciju i omoguavajui lake vezivanjesupstrata za aktivno mesto

53. ta su reverzibilni inhibitori i kako deluju? Reverzibilni inhibitori se vezuju za enzim nekovalentnm vezama, tako da se inhibitormoe odvojiti iz kompleksa enzim kompleksa enzim -inhibitor, a enzimska aktivnostse inhibitor, a enzimska aktivnost se moe obnoviti Reverzibilni inhibitori su prisutni kod:-KOMPETITIVNE inhibicije- NEKOMPETITIVNE inhibicije

54. ta su kompetitivni inhibitori i u kakvom su odnosu sa susptratom? Kompetitivni inhibitor se reverzibilno vezuje za aktivno mesto- isto ono za isto ono zakoje se vezuje supstrat u okolnostima bez inhibitoraNIJE kovalentno vezan za enzim

Moe da disosuje, da se odvoji od enzima zanaajnom brzinom Kompetitivni inhibitor ima struktur u slinu supstratu slinu supstratu supstrat iinhibitor su strukturni analoziInhibitor se "takmii " u vezivanju za mesto prepoznavanja supstrata u enzimu


41/52

55. Kako se moe prevladati dejstvo nekompepitivnog inhibitora? Ovaj tip inhibicije zavisi samo od koncentracije inhibitora i njegovog afiniteta zaenzim, a ne zavisi od koncentracije supstrata; zato se ovaj tip inhibicije ne moenadvladati poveanjem koncentracije supstrata

56. ta su nekompetitivni inhibitori i u kakvom su odnosu sa susptratom? Nekompetitivni inhibitor se vezuje za enzim, ali ne za aktivno mesto, ve za drugehemijske grupe koje su znaajne za dejstvo enzima. U ovom tipu inhibicije inhibitor se

vezuje ili za enzim ili enzim-supstrat kompleks .

57. Navedite pravilnim redosledom svih 6 osnovnih klasa enzima:-oksidoreduktaze (oksido-redukcije)-transferaze (transfer funkcionalnih grupa izmedju donora i akceptora)-hidrolaze (hidroliticko razlaganje C-O,C-N,O-P,C-S)-liaze (adicija ili uklanjanje H2O,NH3,CO2)-izomeraze (razlicite reakcije izomerizacije cis trans,alldoza ketoza)-ligaze (kondenzacija dva supstrata uz razlaganje ATPa)

58. Koje klase enzima katalizuju iskljucivo ireverezibilne reakcije ???????? Oksidoreduktaze.Hidrolaze

59. Kakve reakcije katalizuju oksidoreduktaze?Reakcije Oksido-redukcije

60. Kakve reakcije katalizuju transferaze?transfer funkcionalnih grupa izmedju donora i akceptora Enzimi koji omoguavaju prenos funkcionalnih grupa sa donora na akceptor

61. Kakve reakcije katalizuju hidrolaze?hidroliticko razlaganje C-O,C-N,O-P,C-S (RASKIDANJE HEMIJSKE VEZE )

62. Kakve reakcije katalizuju liaze?adicija ili uklanjanje H2O,NH3,CO2Katalizuju odvajanje neke grupe ili raskidanje hemijskih veza ne- hidrolitikim putempri emunastaje dvostruka veza, ili obezbe uju pripajanje neke grupe na dvostruku vezudekarboksilaze ( (S-S vezu))dehidrataze ( (S-O vezu))

63. Kakve reakcije katalizuju izomeraze i koje vrste ovih enzima postoje?razlicite reakcije izomerizacije cis trans,alldoza ketoza 1..Epimeraze deluju na supstrate sa vie asimetrinih atoma 2..Racemaze deluju na supstrate sa jednim asimetrinim atomom3..Mutaze katalizuju intramolekularni premetaj funkcionalne grupe sa jednog na drugipoloaj

64. Kakve reakcije katalizuju ligaze? ta je neophodno da bi ligaze mogle da obavljaju svojufunkciju?Omogucavaju stvaranje hemijskih veza izmedju ugljenika i kiseonika,azota,sumpora,

kao i izmedju ugljenikovih atoma.Zahtevaju prisustvo i potronju molekula ATP !!!!!

65. Navedite sve koenzime prenosioce atoma vodonika:-NAD i NAD P


42/52

-FMN i FAD-Koenzim Q (CoQ) ili ubihinon-Liponska kiselina ili lipoat

66. Napiite pravilno redukovane oblike nikotinamid-adenin-dinukleotida i nikotinamid-adenin-dinukleotidfosfata:NADH+H+ I NADPH+H+

67. Napiite pravilnoredukovane oblike flavin-mononukleotida i flavin-adenin-dinukleotida:FADH2 I FMNH2.

68. Kakva je hemijska grada koenzima Q i gde obavlja svoju funkciju?Koenzim Q je nevitaminski koenzim, derivat je amino kiseline TIROZIN saizoprenoidnom strukturom ko ja se ponavlja odreeni broj puta Svoju ulogu ostvaruje u mitohondrijalnom respiratornom lancu tako to prihvataredukcione ekivalente (protone) od flavin-dehidrogenaza i predaje ih sistemucitohroma

69. U liponskoj kiselini kao redoks-aktivna struktura deluje disulfidna veza. Ovaj koenzim je Kao prosteticna grupa vezan za lizinsku reziduu i za apoenzim se vezuje preko ostatkaaminokiseline lizin. Reakcija koju najcece katalizuje je oksidativna dekarboksilacija 2-okso kisjelina i tom prilikom se redukuje u dihidroliponsku kisjelinu.

70. Proteini koji sadre HEM-koenzime i funkcioniu u oksido-redukcionim procesimanazivaju se citohromi

71. Navedite koje sve grupe ATP moe da prenese na supstrat: -fosfatnu grupu- pirofosfatnu grupu pirofosfatnu grupu- adenozil grupu adenozil grupu- adenil grupu

72. Navedite koji su sve koenzimi za prenos grupa sa jednim C atomom:Folna kiselina (tetrahidrofolat, THF, FH4)Vitamin B12S- adenozil metionin (SAM)Biotin ili vitamin H (vitamin H)

73. Reakcije u kojima FH4, tetrahidrofolat ostvaruje svoju koenzimsku ulogu su:Sinteza glicina iz serinaSinteza timina tj. dTMP-a(za DNK) izvor: N5,N10,metilen metilen-FH4)Sinteza purinskih baza (za DNK i RNK) izvor: N10,formil FH4Metilovanje vitamina B12

74. Nedostatak FH4, tetrahidrofolata se manifestuje kao:MEGALOBLASTNA ANEMIJA

75. Nedostak vitamina B12 nastaje zbog poremecaj apsorpcije i ima dve klinickemanifestacije. Navedite ih:Nedostak B12 poremeaj apsorpcijeHematopoezna manifestacija PERNICIOZNA ANEMIJA

Neuroloka manifestacija FUNUKULARNA MIJELOZA i/ili ENCEFALOPATIJA

76. Koenzimi koji omogucavaju prenos grupa sa dva ili vie ugljenikovih (C) atoma su: tiamin-pirofosfat (TPP) i koenzim A (CoA)


43/52

77. TPP, tiamin-pirofosfat vodi poreklo od vitamina B1 i ucestvuje kao koenzim ureakcijama: oksidativne dekarboksilacije alfa keto kiselina i transketolaznih reakcija

78. Koenzim A vodi poreklo od vitamina:Pantotenske kiseline

79.Uridin-difosfat (UDP) je nevitaminski koenzim koji nastaje razlaganjem UTP Slui za

prenos glukoze u anabolickim procesima sinteze glikogena.

80. Citidin-difosfat (CDP) je nevitaminski koenzim koji se koristi za transfer fosfatidnekiseline ili azotnih baza u procesu sinteze fosfolipida.

81. Askorbinska kiselina kao koenzim ima uloge u: hidroksilaciji prolina i lizina tokom biosinteze kolagenasintezi kateholaminasitnezi unih solirazgradnji tirozina

82. Redukovana forma vitamina C je relativno snana kiselina i moe da formira soli askorbate , a oksidovani oblik je oznacen kao dehidroaskorbinska kiselina

83. Vitamin D je prekursor hormona kalcitriola (1,25 dihidro-holekalciferola ),koji zajednosa parathormonom i kalcitoninom ucestvuje u regulaciji metabolizma kalcijuma

84. U cemu se ogleda znacaj odredivanja aktivnosti enzima: (Navedite makar tri znacajnosti)U cilju postavjanja dijagnoze pojedinih oboljenjaZa odreivanje i praenje terapije Za utvrivanje enzimopatija U prenatalnoj dijagnosticiUpotreba enzima kao reagenasaU enzimskim imunohemijskim analizama za identifikovanje Ag i At

85. U cemu se ogleda znacaj odredivanja aktivnosti enzima: Zaokruite NETA CAN odgovor:a) U cilju postavjanja dijagnoze pojedinih oboljenjab) Za odredivanje i pracenje terapijec) Za utvrdivanje enzimopatijad) U prenatalnoj terapijie) Upotreba enzima kao reagenasaf) U enzimskim imunohemijskim analizama - za identifikovanje Ag i At

86. Funkcionalni enzimi krvne plazme su:U krvi se nalaze u aktivnom obliku, u plazmi su prisutni njihovi supstrati i ovi enzimi up lazmi imaju neku fizioloku funkciju

87. Navedite sve funkcionalne enzime krvne plazme:enzimi koagulacije krvilipoproteinska lipazapseudoholin esteraza iholesterol -lecitin -acil-transferaza (LCAT)

88. Koji od navedenih enzima NE SPADA u grupu funkcionalnih enzima krvne plazme:a) enzimi koagulacije krvi


44/52

b) hormon-zavisna lipazac) pseudoholin-esterazad) holesterol-lecitin-acil-transferaza (LCAT)e) lipoproteinska lipaza

89. Povecan izlazak enzima iz otecenih celija nastaje kao posledica poremecenePropustljivosti ceijske membrane, a u teim sluajevima zbog nekroze elija -dezintegracije i razaranja celijskih struktura.

90. Kako se dobija plazma i koje proteinske frakcije sadri? Plazmaje tean deo krvi koji se dobija kada prilikom vaenja krvi pacijentu, u epruvetuu koju se vadi krv, dodamo anti- koagulantno sredstvo time smo spreili da se odigraproces koagulacije.Posle stajanja i centrifugiranja krvi izdvaja se:PLAZMA teni deo krvi (od proteina krvi prisutni su albumini, g lobulini i fibrinogen)i na dnu epruvete, kao talog izdvajajuse formirani krvni elementi krvne elije: eritrociti,leukociti i trombociti

91. Kako se dobija serum i koje proteinske frakcije sadri? Serum se dobija kada posle vaenja krvi pacijentu, ostavi mo krv u epruveti ( uepruvetu se prethodno ne dodaje nikakvo sredstvo) da stoji 15 do 20 minuta na 37C,time dopustimo da se proces koagulacije odigra i nakon toga krv centrifugiramoPosle centrifugiranja dolazi, takoe, do izdvajanja tenog dela to je serum (albumini,globulini) i vrstog dela, taloga koagulum i krvne elije

92. U enzimskoj dijagnostici (odredivanju aktivnosti enzima) kao dijagnosticki parametri sekoriste:-promene AKTIVNOSTI enzima u plazmi-PRISUSTVO INTRACELULARNIH enzima u plazmi-Odreivanje izoenzima - aktivnosti razliitih oblik jednog istog enzima u plazmi semogu razlikovati kod oteenja jednog organa: -CK-MB i LDH1 kod i

Documents

Odgovori Medicinska Biohemija Za Kolokvijum2013