OdgOvOrnO bankarstvO

Održivi rast uz partnerstvo sa

klijentima

Centralne banke širom sveta se trude da podstaknu kreditnu aktivnost snižavanjem cene novca, ali uprkos njihovim na-

porima, preduzeća se i dalje nerado zadužuju. Istraživanje Evropske cen-tralne banke iz aprila 2016. pokazuje da je tek 7 odsto preduzeća odlučilo da pozajmi “nešto više” novca nego do sada.

„Iako ‘jeftinog novca’ ne manjka, svedoci smo globalnog smanjenja kreditne aktivnosti ili njenog veoma slabog rasta. Slična je situacija i u Srbiji, uprkos izuzetno niskom nivou kamatnih stopa. Neke domaće ban-ke, zato, dodatno ’relaksiraju’ politi-ku odobravanja kredita, ali značajni-jih pomaka u rastu kreditne aktivno-sti nema. To nas navodi na zaključak

da politika jeftinog novca nije jedini faktor koji može uticati na razvoj privrede već mu može doprineti, pod uslovom da se za njega stvore uslovi poboljšanjem opšte ekonomske situ-acije i unapređenjem poslovnog am-bijenta. Tek sa rastom privrede može doći do održivog jačanja kreditne aktivnosti“, kaže Svetlana Tolmačeva Dingarac, predsednica Izvršnog od-bora ProCredit banke u Srbiji.

Njene reči potvrđuju i podaci Kre-ditnog biroa Udruženja banaka Srbije za prvi kvartal ove godine, prema kojima je, zaključno sa aprilom, obim kredita pravnih lica bio manji za 23 milijarde dinara. Iz te nevesele sta-tistike izdvaja se ProCredit banka, koja je prošle godine zabeležila rast kredita isplaćenih privredi od 6 od-sto, a plan za ovu godinu joj je rast kreditnog portfolia od desetak odsto. Udeo problematičnih kredita (NPL) u njenom poslovanju je 2,97 odsto, što je upadljivo ispod proseka domaćeg finansijskog sektora od 21,53 odsto. Ovaj rezultat je još značajniji ako se ima u vidu da je ProCredit banka specijalizovana za finansiranje malih i srednjih preduzeća i poljoprivred-nika.

Uspeh ProCredit-a u izazovnim vremenima za bankarski sektor Tol-mačeva Dingarac objašnjava speci-fičnim pristupom odobravanju kre-dita. Stručnjaci ove banke dubinski analiziraju poslovanje i planove kom-panija koje im se obraćaju za kredit, ali tu se njihova uloga ne završava, jer i po odobravanju sredstava oni pažljivo prate poslovanje svojih kli-jenata, kao i realizaciju njihovih po-slovnih planova i investicija, savetuju ih i pružaju stručnu podršku kako bi što uspešnije upravljali svojim pre-duzećima.

„To je za mnoge od njih veoma značajno, jer mala preduzeća uglav-nom nemaju razgranatu upravljačku strukturu, na primer vrlo često ne-maju izdvojenu ili dovoljno razvijenu funkciju za analizu i za upravljanje finansijama. Naša znanja i iskustva im u tom pogledu mogu biti od velike pomoći“, kaže predsednica Izvršnog

3 SvetlanaTolmačevaDingarac, predsednicaIzvršnogodboraProCreditbankeuSrbiji

Oslonaczazdravoposlovanje

5 B2BsusretiklijenataProCreditbankeuSolunu

Našklijent,vašnoviposlovnipartner

8 Samouslužnezone24/7

Bankakojaradinon-stop

10 Kreditizaenergetskuefikasnost

Ozelenjavanjedomaćeprivrede

13 Bankarikojiradebezbonusa

Drugačijamotivacija zaodgovornobankarstvo

SvETLaNa TOLmačEva DINgaraC, PrEDSEDNICa IzvršNOg ODbOra PrOCrEDIT baNKE U SrbIjI

Oslonac za zdravo poslovanjeNa srpskom bankarskom tržištu gotovinski krediti beleže blagi rast, dok su drugi vidovi kreditiranja u stagnaciji ili u padu. Uprkos veoma izazovnim okolnostima, ProCredit banka je uspela da poveća kreditiranje malih i srednjih preduzeća, sa veoma niskim udelom loših zajmova. Prema rečima predsednice Izvršnog odbora Svetlane Tolmačeve Dingarac, njihov uspeh rezultat je specifičnog pristupa klijentima, čije poslovanje detaljno upoznaju i prate, koje savetuju, povezuju sa potencijalnim partnerima iz drugih zemalja i kojima pružaju profesionalnu edukaciju na aktuelne teme.

Sadržaj

Izdaje: Novinsko izdavačko preduzeće bIF Press d.o.o. 11 000 beograd, čika Ljubina 6/II ; Telefoni:(011) 262 28 15; tel/fax: 218 70 96;

Urednikpriloga: marija Dukić, Prepress: studiotrid.net; e-mail: office@bif.rs; marketing@bif.rs; pretplata@bif.rs www.bif.rs

Svetlana Tolmačeva Dingarac,

predsednica Izvršnog

odbora ProCredit

banke

ProCredit Grupa u regionu

3OdgOvOrnO bankarstvO2

ProCredit grupa je 9. maja ove godine organizovala „business to business“ (b2b) susrete u Solunu, radi pove-

zivanja svojih klijenata, malih i sred-njih preduzeća. Privrednike iz 11 zemalja, uključujući tu brojne bal-kanske države, ali i Ukrajinu, gruziju i moldaviju, okupile su banke čla-nice ProCredit grupe iz tih država, kako bi pomogle svojim klijentima da ugovore poslovnu saradnju, iz-voz ili uvoz robe, kao i da ostvare kontakte sa dobavljačima sirovina, mašina i proizvodne opreme. Pozivu se odazvalo više od 600 klijenata koji su međusobno održali preko 2.500 sastanaka, a o tome koliko je vladalo interesovanje za susrete sa nekom od 85 kompanija iz Srbije najbolje govori podatak da je svaka naša firma, u proseku, održala po sedam sastanaka sa potencijalnim partnerima.

Najveći broj zahteva za susrete sa firmama iz naše zemlje stigao je iz regiona, odnosno iz bugarske, makedonije, Kosova, albanije, bosne i Hercegovine i grčke, a značajno in-teresovanje iskazala su i preduzeća iz Ukrajine i gruzije. To je, kažu u ProCreditu, najbolji dokaz da biznis ne poznaje granice.

Ivan Smiljković, član Izvršnog od-bora ProCredit banke iz Srbije, po-jašnjava da se nemačka bankarska grupacija za organizaciju ovog do-gađaja odlučila nakon pozitivnih iskustava sa sličnih b2b susreta, koje je do sada organizovala sa kompanijama iz Srbije, makedonije i albanije. Ovoga puta, odlučili su da okupe preduzeća iz većeg broja zemalja, i da na taj način omoguće svojim klijentima širenje i na ona tržišta do kojih bi sami teško došli. Cilj je, objašnjava Smiljković, da se podstakne razvoj poslovanja pre-duzeća koja sarađuju sa ProCredit bankom, ali i da se pokaže koliko je banci važno da njeni klijenti zdravo i održivo posluju, kao i da se na konkretan način demonstrira da je banka spremna da im pomogne da taj cilj i ostvare.

odbora i dodaje da ProCredit-ovi stručnjaci sagledavaju potrebe svojih klijenata i upućuju ih kako da pristu-pe budućim investicijama.

Drugi ključni razlog za uspešno poslovanje u turbulentnom vremenu leži u strogim kriterijumima za odo-bravanje kredita. „Iako, generalno, imamo mali udeo NPL, pažljivo smo analizirali slučajeve onih naših klije-nata kod kojih je došlo do problema sa otplatom kredita. zaključili smo da su osnovni razlozi za to bili preza-duženost i preinvestiranje. Uporedo sa ambicijama u pravljenju poslovnih strategija, privrednici treba da znaju i kada da ‘povuku kočnicu’, a pone-kad takav savet može da dođe i od banke. To je dobro i za nju i za klijen-ta”, objašnjava Svetlana Tolmačeva Dingarac i dodaje da se saradnja sa klijentima ne završava odobrenjem pozajmice, već da ih ProCredit prati i podržava i dalje, kao i da za njih kon-stantno održava edukacije i savetuje kako da u poslovanje uvedu različite inovacije i uštede.

Velika kOriSt Od male priVrederukovodstvo ProCredit grupe se

odlučilo da, umesto finansiranju “ve-likih igrača” sa dominantnom trži-šnom pozicijom i velikom imovinom za garanciju vraćanja kredita, prio-ritet da finansiranju sektora malih i srednjih preduzeća. Tolmačeva Din-garac objašnjava da je to u skladu sa strateškim opredeljenjem njenih akcionara – javnih i privatnih organi-zacija fokusiranih na razvoj privrede. Naime, 100% akcija banke u Srbiji je u vlasništvu ProCredit Holdinga. ProCredit Holding među akcionari-ma ima organizacije poput KfW-a (Nemačke razvojne banke), IFC-a (ogranka Svetske banke u privatnom sektoru), Holandske razvojne banke i slične akcionare, okrenute razvojnim projektima.

„bankarsko poslovanje sa malim i srednjim preduzećima ima niz pred-nosti: ona su fleksibilna, nisu biro-kratizovana, imaju veliki potencijal za prihvatanje inovacija i novih ideja, njihovi menadžeri, odnosno vlasni-

ci, često bolje poznaju sve aspek-te poslovanja preduzeća nego me-nadžment velikih sistema i svesni su kompanijskih potencijala. brojni su i izazovi, među kojima bih izdvojila činjenicu da manji privredni subjekti ne uživaju podjednaku tržišnu moć kao veliki sistemi i često se u poslov-nim pregovorima nalaze u podređe-noj poziciji. Ne ide im na ruku ni to što odnos velikih kompanija prema njima u Srbiji još nije adekvatno re-gulisan i transparentan, kao ni slab sistem zaštite prava poverilaca”, ka-že Tolmačeva Dingarac. Pa ipak, me-đu klijentima ProCredita ima mnogo uspešnih malih i srednjih kompanija sa ambicioznim planovima za dalji rast.

Stručnjaci iz ove nemačke banke konstantno prate njihov razvoj i sa-vetuju ih na koji način da unaprede svoje poslovanje. jedna od moguć-nosti je i korišćenje sredstava iz In-novFin programa, finansijskog fonda EU za inovatore, namenjenog kredi-tiranju malih i srednjih preduzeća. Tolmačeva Dingarac pojašnjava da je u ovom slučaju definicija inovacija veoma široka i da obuhvata skoro sve novine, odnosno unapređenja u poslovanju preduzeća: „To može biti ulazak na novo tržište, plasiranje novog proizvoda, kupovina opreme koja je modernija od postojeće, a osim toga, klijent u okviru ovog programa može kod nas da apli-cira i za kredit za obrtna sredstva po povoljnijim uslovima. za kredite iz InnovFin programa se zahteva manje kolaterala nego inače. To je značajno za klijente koji zbog pri-rode delatnosti nemaju adekvatnu imovinu kojom bi mogli garantova-ti vraćanje kredita. Dakle, InnovFin obezbeđuje i neku vrstu dodatnog kolaterala, odnosno umanjuje iznos kolaterala koji bi klijent inače morao da da banci”.

pOVeziVanje klijenata za kValitetniji raSt

U interesu banaka je da njihovi klijenti posluju održivo i da konstant-no unapređuju svoje poslovanje,

smatraju u ProCredit grupaciji. zato ulažu i u edukaciju svojih klijenata. Po izbijanju svetske finansijske kri-ze, recimo, nekoliko hiljada klijenata moglo je od stručnjaka banke, kao i profesionalnih konsultanata, da uči o upravljanju preduzećima u kriznim vremenima. Danas se poseban zna-čaj pridaje uštedama u poslovanju na osnovu povećanja energetske efi-kasnosti.

Osim toga, ProCredit redovno or-ganizuje i business to business (b2b) susrete, na kojima njihovi klijenti iz zemalja u kojima grupacija posluje dobijaju priliku da se upoznaju i po-vežu. Na osnovu potreba i planova klijenata, banka im omogućava di-rektne susrete sa potencijalnim po-slovnim partnerima, podstičući na taj način širenje njihovog poslovanja i na druga tržišta, lakše pronalaže-nje novih dobavljača, ali i razmenu iskustava i sticanje saznanja o tren-dovima u oblastima kojima se njeni klijenti bave.

„Ove godine smo u Solunu okupili preko 600 klijenata ProCredit bana-ka iz 11 zemalja. među njima je bilo 85 klijenata iz Srbije, koji su imali sa-stanke sa potencijalnim partnerima iz regiona, ali i iz Ukrajine i gruzije. Prvo smo odabrali klijente za koje je od najvećeg interesa da ostvare kontakte sa inostranim klijentima ProCredit-a, a potom smo na osno-vu iskazanih potreba, pomoću po-sebnog softvera, povezali kompa-nije koje mogu da budu potencijalni partneri. Osim što su na taj način pokušavali da nađu poslovne part-nere, klijenti su se sastajali i sa kom-panijama koje rade u istoj delatnosti zbog razmene znanja i iskustava“, kaže Tolmačeva Dingarac. Ona ističe da osim poslovnog povezivanja, do-datni benefit za preduzeća koja će na ovakav način naći nove kupce ili dobavljače se ogleda u tome što svi klijenti ProCredit banaka u bilo kojoj zemlji su proverena preduzeća ko-ja izuzetno dobro upravljaju svojim poslovanjem i finasijama, i samim tim predstavljaju dobre i pouzdane poslovne partnere.

b2b SUSrET KLIjENaTa PrOCrEDIT baNKE U SOLUNU

Naš klijent, vaš novi poslovni partnerNa jednodnevnom susretu klijenata ProCredit banke iz 11 zemalja, 85 srpskih privrednika imalo je, u proseku, po sedam sastanaka sa potencijalnim poslovnim partnerima, tragajući za novim kupcima, dobavljačima sirovina i mašina koje su im potrebne, a vreme su iskoristili i za razmenu iskustava sa kolegama iz branše. “Pokazalo se da su privrednici veoma zainteresovani da razvijaju poslovanje i šire mrežu kontakata, a bankari sposobni da izađu iz svojih tradicionalnih uloga u podršci klijentima da pronađu prave poslovne partnere“, ocenjuje rezultate Ivan Smiljković, član Izvršnog odbora ProCredit banke iz Srbije.

Ivan Smiljković, član Izvršnog odbora ProCredit banke

4 5OdgOvOrnO bankarstvO OdgOvOrnO bankarstvO

kartonske gajbe za voće i povrće koje rešavaju problem nerentabilne dosta-ve kartonske ambalaže. za ovu vrstu ambalaže su zainteresovane kompa-nije iz drugih zemalja, a pretposta-vljam da će biti i naši poljoprivrednici, jer će im one omogućiti jeftinije do-stavljanje svojih proizvoda do krajnjih korisnika, a time i veću efikasnost i konkurentnost.” Osim što su na b2b susretima pronašli nekoliko potencijal-nih partnera, predstavnici Kartonvala su bili u prilici da sa kolegama iz branše razmene iskustva, što smatraju dodat-nom koristi od ovog putovanja.

mlađan Ljubić, direktor kompanije Ecoagri Serbia, međutim nije došao na sastanke u potrazi za kupcima koliko u želji da pronađe investitora. “mi se bavimo organskim ratarstvom, imamo 2.000 hektara organskih za-sada – od uljane repice, preko sun-cokreta, pšenice, ječma, ovsa, raži pa sve do soje. To je ’veliki zalogaj’ ne samo za srpsku, već i za firme sa mnogo većih tržišta, na koja već izvozimo. Imamo dogovoren izvoz u švajcarsku i Nemačku, a u Solun smo došli u potrazi za investitorom koji bi nam pomogao da, osim sirovina, započnemo i proizvodnju organskih gotovih proizvoda – brašna, hladno ceđenog ulja i slično. Želimo da u budućnosti zaokružimo ceo sistem proizvodnje, pa već sada moramo da tražimo partnere za realizaciju ove ideje”, kaže Ljubić i dodaje da je suviše rano za donošenje zaključaka da li su uspeli da nađu investitora, ali da su svakako ostvarili kontakte koji im mo-gu biti značajni u budućnosti.

„Svako od nas koji smo došli u Solun je ostvario bar dvadesetak kontakata koji mu mogu zatrebati. Sa većinom sam razmenio iskustva, a procenju-jem da bi sa petoro privrednika koje sam upoznao mogli da uspostavimo i bližu poslovnu saradnju”, kaže direk-tor Ecoagri Serbia. Osim potrage za investitorom, njemu se ukazala prilika da upozna i potencijalne partnere sa velikih tržišta koja su mu veoma in-teresantna – ukrajinskog i ruskog, na kojima, generalno, postoji velika potra-žnja za prehrambenim proizvodima.

inOVatiVna bankarSka pOdrška milenko božić, vlasnik i direktor

kompanije Natura Trade koja više od dve decenije proizvodi fleksibilnu ambalažu od papira, već je posećivao b2b susrete u organizaciji ProCredit banke, ali ovaj ocenjuje kao mno-go veći i značajniji. Natura Trade se, inače, bavi proizvodnjom fleksibilne ambalaže od papira – kartonskih ku-tija i papirnih kesa sa blok dnom, u čijoj proizvodnji su pioniri u Srbiji, a uskoro će početi da prave i papir-ne čaše. Ova kompanija izvozi 80% svojih proizvoda u zemlje Evropske unije. S obzirom na njen fokus na ra-zvijenija tržišta, pomenuti susreti joj verovatno neće doneti nove ugovore, ali hoće nove informacije, ocenjuje božić i pojašnjava: „Naš region je još previše siromašan da bi se u njemu koristio ovaj tip ambalaže. bilo bi nerealno očekivati da potrošači u biH ili makedoniji, sa svojim standardom, mogu da odvoje 20 evrocenti za jed-nu papirnu kesu. južnije od Srbije naši proizvodi nemaju kupce. Najbliža zemlja u koju izvozimo je Slovenija, a od nje se prodaja naših proizvoda grana preko austrije, Nemačke, bel-

gije pa sve do škotske i Irske. Iako smo svesni da možda nećemo naći kupce, došli smo u Solun sa željom da razmenimo iskustva i da saznamo koji su novi trendovi u ovoj industriji. što se tiče ostalih kompanija, koje nemaju specifičnu robu poput nas, vi-dim da su one ostvarile dosta uspeha u pregovorima sa potencijalnim part-nerima i veoma sam zadovoljan jer će od toga imati koristi cela privreda“, ističe božić.

Iako najveću korist od ovakvih su-sreta imaju oni klijenti koji ugovore posao, ne treba zaboraviti da b2b okupljanja služe i za razmenu isku-stava i novih znanja, čiji protok je veoma značajan u vremenima brzog razvoja tehnologija, zaključuje Ivan Smiljković i napominje: „što se tiče ProCredit grupe, nama je važno da klijenti znaju da mi, kao grupa koja posluje u našem regionu, možemo da im pružimo i dodatnu podršku u razvoju poslovanja na nova tržišta i da, osim finansijskih usluga, možemo da doprinesemo njihovom međusob-nom povezivanju i saradnji i da im pružimo nešto više od klasične ban-karske usluge.“

kakO SpOjiti praVe pOSlOVne partnere?

Pronaći zainteresovane klijente, mesto koje može da primi tako veliki broj učesnika i obezbediti prateću lo-gistiku nije bio nimalo lak zadatak, pa je organizacija b2b susreta u Solunu potrajala pet meseci.

„Prvo smo napravili bazu naših klijenata koji su zainteresovani da na ovaj način potraže poslovne partnere i za koje smo procenili da bi im to moglo biti od koristi. Upo-redo sa ogrankom banke u Srbiji, to su radile i članice ProCredit grupe u ostalim zemljama. Kada smo svi prikupili informacije o klijentima i o njihovim planovima i potrebama, uz podršku softvera identifikovali smo sa kim bi naši klijenti iz Srbije mogli da se susretnu u Solunu i, zatim, te zahteve slali kolegama iz ProCredit banaka u ostalim zemljama, koje su na isti način prikupljale informacije o svojim klijentima i njihovim potre-bama. Proces uparivanja klijenata je trajao više od dva meseca”, opisuje Smiljković realizaciju ideje koja bi trebalo da postavi temelje budu-ćoj, daleko boljoj povezanosti malih

i srednjih preduzeća u ovom delu Evrope.

Kompanije čiji su predstavnici uče-stvovali na ovom događaju, uglavnom su iz proizvodnog sektora, jer je njima posebno važno da nađu potencijalno nova tržišta za svoje proizvode, kao i odgovarajuće dobavljače. Takođe, bilo je i onih koji su pokušavali da stupe u kontakt sa proizvođačima opreme i mašina, radi širenja sopstvene pro-izvodnje. Ivanu Smiljkoviću to govori da je veći deo naših privrednika do-šao u Solun da ugovori izvoz, što je svakako pozitivno za domaću privre-du. Naravno, bilo je tu i proizvođača specifične opreme koji su pokušavali da pronađu potencijalne saradnike iz inostranstva, posebno iz zemalja EU.

Klijenti koji su prisustvovali doga-đaju u Solunu kažu da nisu samo unapred ugovoreni sastanci bili prilika da se ostvare značajna poznanstva, već je i svaka pauza za kafu i predah predstavljala šansu za susret koji bi mogao da unese pozitivnu promenu u razvoj firme. Tako se, na primer, desi-lo da predstavnici prehrambene kom-panije koja je došla da traži partnere za izvoz svojih proizvoda slučajno

upoznaju dobavljače i reciklere proi-zvodne opreme i ostvare više korisnih kontakata nego što su se nadali.

UjUtrU Skeptik, UVeče izVOznikSastanci održani u Solunu bi va-

mal grupi doo mogli posle 17 godi-na uspešnog poslovanja na srpskom tržištu da obezbede i izvozne šanse. veljko Nikolić, jedan od direktora ove kompanije koja se bavi veleprodajom i maloprodajom akumulatora i baterija za putnička i teretna vozila, poljopri-vredne mašine, motorcikle, čamce i druga prevozna sredstva, ocenio je ove susrete kao veoma uspešne.

“Pre odlaska u Solun bio sam skep-tik koliko ovakvi poslovni događaji mo-gu imati efekta, ali sam ipak odlučio da pođem zbog vrlo korektne saradnje koju sam do sada imao sa zaposlenima u ProCredit banci. Ispostavilo se da je dobro što sam došao na b2b susrete, jer sam upoznao predstavnike kompa-nije iz bugarske koji su zainteresovani za uvoz našeg asortimana, a sreli smo se i sa predstavnikom firme iz banja-luke sa kojim smo se ranije upoznali i ovoga puta dogovorili dalju saradnju. Imali smo još jedan sastanak od kojeg očekujemo proširivanje poslovne sa-radnje, ali ne bih pominjao detalje dok se dogovor ne potvrdi. Dakle, za sada imamo tri potencijalna klijenta, što je mnogo više nego što sam očekivao”, kaže Nikolić i dodaje da je organizator sastanaka dobro targetirao klijente, jer im je od šest sastanaka samo jedan bio “promašaj”.

blagoje Popović, suvlasnik Karton-vala, jednog od vodećih proizvođača kartonskih ploča i kartonskih kutija u našoj zemlji, održao je šest od ukupno osam predviđenih sastanaka, ali kako kaže, veoma uspešnih: “Ovo što nam je u Solunu omogućila ProCredit banka je jedinstveno na bankarskom tržištu i bilo je iznenađujuće uspešno. Kada smo saznali koliko će biti učesnika ni-smo očekivali tako dobru organizaciju i efikasnost. mada sam imao manje od predviđenog broja sastanaka – svi su bili korisni. Naša ponuda je zaintereso-vala potencijalne partnere jer imamo inovaciju na svetskom nivou: složive

B2B susreti u Solunu

B2B susreti u Solunu

6 7OdgOvOrnO bankarstvO OdgOvOrnO bankarstvO

uplate i podizanje evra sa tekućih računa i računa štednje po viđenju putem bankomata za uplatu novca. Takođe, klijenti mogu da vrše transfer između računa, kupe ili prodaju de-vize, plaćaju svoje mesečne račune i štampaju različite vrste potvrda.

Samouslužno bankarstvo ima po-sebne benefite i za poljoprivredne proizvođače koji sva plaćanja mogu da obave preko elektronskog bankar-stva bez napuštanja svog gazdinstva, putem mobilnog i internet bankar-stva, i to potpuno besplatno u okviru Total paketa, dok gotovinske uplate i isplate mogu da obave u zonama, u vreme kada se završi posao na njivi. Tako ne ometaju svoj proces proi-

zvodnje i ostvaruju značajne uštede u vremenu, ali i novcu.

Osim uštede vremena, korišćenjem zona klijenti ProCredit-a štede i no-vac, u zavisnosti od usluge koju ko-riste. Tako je, na primer, podizanje gotovine na bankomatima potpuno besplatno, kao i uplata pazara u pro-motivnom periodu, dok su provizije za ostale transakcije do pet puta niže od prosečnih provizija.

ViSOka tehnOlOgija priStUpačna SVima

jednostavnost korišćenja, povolj-nost i laka dostupnost odlikuju ovaj koncept bankarstva. „reč je o naj-savremenijim uređajima na kojima

klijenti mogu obaviti većinu svojih transakcija, a koji su istovremeno i jednostavni za korišćenje. U početku je bilo nedoumica kod klijenata zbog straha od nepoznatog, ali je uz po-moć naših visoko obučenih savetni-ka koji pružaju podršku klijentima u korišćenju, to vrlo brzo prevaziđeno. Sada zone koristi najveći broj naših klijenata i njihovo zadovoljstvo je naša dodatna motivacija da nastavi-mo sa razvojem ovakvih projekata“, ističe mitrović. zone 24/7 su, inače, dobile i zvaničnu potvrdu svoje ko-risnosti kroz nominaciju za nagradu „aurea 2016“, koju dodeljuje eKa-pija.

Nezvanična potvrda je, pak, veliko interesovanje kijenata, koji su u pro-teklih godinu dana u njima najčešće koristili usluge koje spadaju u sva-kodnevne obaveze. Nakon godinu dana od implementiranja prvih Sa-mouslužnih bankarskih zona 24/7 ova banka je uspela da automatizuje preko 75% svojih gotovinskih trans-akcija i da otvori prve „cashless“ ek-spoziture u beogradu i Novom Sadu. “Ova usluga omogućava veliku ušte-du vremena klijentima, rasterećuje ekspoziture od gužvi i suštinski šalje klasičan šalterski posao u prošlost i transformiše naše ekspoziture u savetodavne filijale posvećene kli-jentima. Osnovni cilj ‘cashless’ kon-cepta jeste bolja usluga za klijente i potreba da naši savetnici budu posvećeni svojim klijentima, saveto-davnim uslugama, a ne gotovinskim transakcijama.“

Domaća javnost, podstaknuta učestalim vestima o nesigurnosti online kanala, ponekad zazire od upotrebe novih tehnologija. mirjana mitrović ističe da su u ProCredit banci veoma svesni ovih nedou-mica, ali da je bezbednost i sigur-nost korišćenja uređaja u zoni jedan od prioriteta banke. „U okviru Sa-mouslužnih zona 24/7 postavljeni su najsavremeniji terminali koji su dovoljno udaljeni jedni od drugih da bi osigurali klijentima privatnost u korišćenju. Takođe, zone su pod stalnim video nadzorom, čime je

Najnovije istraživanje Fujitsu-a pokazalo je da Evropljani gaje sve veća očekivanja od bana-ka kada je u pitanju praćenje

tehnoloških trendova. Prema rezulta-tima ovog ispitivanja 37% Evropljana je spremno da promeni banku ili osi-guravajuću kuću ako one ne koriste nove tehnologije. Troje od četvoro Evropljanja koristi onlajn bankarstvo bar jednom nedeljno, a gotovo dve trećine njih upotrebljava bankomate i druge samouslužne mašine svake nedelje. Upravo zbog ovih navika i po-treba klijenata finansijskim institucija-ma se sugeriše da povećaju ulaganja u modernizaciju svojih usluga, a jedna od primarnih oblasti modernizacije u bankarstvu jeste samouslužno ban-karstvo u vidu različitih web usluga ili transakcionih mašina i terminala, koji, kako se pokazalo u praksi, pove-ćavaju kvalitet usluge i štede vreme klijentima.

Samouslužne mašine se najviše koriste u bankarskoj, maloprodajnoj i zdravstvenoj industriji u Sjedinje-nim američkim Državama i zapadnoj Evropi. Njihove funkcije se vrlo br-zo umnožavaju, pa smo za relativno kratko vreme od prvobitnih banko-mata, sa kojih se samo mogao podići novac, stigli do mašina preko kojih se može obaviti veliki broj transakcija. Takve mašine na naše tržište uvela je i ProCredit banka, kroz Samouslužne zone – posebne delove njenih ek-spozitura koji rade non-stop i koji su opremljeni najsavremenijom genera-

cijom bankomata, sefova i terminala i omogućavaju klijentima banke da, bez čekanja u redovima, obave preko 90 odsto svakodnevnih bankarskih transakcija, u bilo koje doba dana ili noći, svaki dan u nedelji. Podatak da se posle nešto više od godinu dana rada Samouslužnih zona već preko 75% transakcija na nivou banke oba-vlja upravo tu, ukazuje na veliko po-verenje klijenata ka ovom vidu usluge i uspešnost samog projekta.

„Digitalizacija postaje strateški važan način poslovanja, ne samo u bankarstvu, već i u brojnim drugim, pretežno uslužno orijentisanim indu-strijama. Danas naši mobilni telefoni i računari predstavljaju deo svakodne-vice i sredstva putem kojih obavlja-mo širok spektar aktivnosti, od onli-ne kupovine do praćenja vremenske prognoze. Stoga, javlja se i potreba klijenata da koriste iste elektronske kanale za obavljanje bankarskih po-slova i banka ne može ostati po strani na zahteve svojih korisnika. Potrebe naših klijenata su nešto što mi izuzet-no pratimo i čemu se konstantno pri-lagođavamo, prvenstveno poštujući njihovo vreme, te smo odlučili da im omogućimo jednostavnije, brže, ali i povoljnije obavljanje svih bankarskih transakcija. Naši klijenti, mala i sred-nja preduzeća su izuzetno posvećeni svom poslu, i za njih vreme predsta-vlja novac, pa svako ‘čekanje u redu’ ili izgubljen minut znače propuštenu poslovnu šansu. Stoga je ProCredit banka omogućila da se sve goto-

vinske transakcije mogu obaviti na terminalima u našim zonama 24/7, u bilo koje doba dana, što znači da naši klijenti više ne moraju da brinu o radnom vremenu filijala i da zbog to-ga prekidaju svoj poslovni ciklus, i još da provode vreme u redu čekajući da budu usluženi. Sada je sve u njihovim rukama i mogu nezavisno da planiraju svoje poslovne obaveze i vreme kada će doći u banku, zone 24/7 su im non-stop na raspolaganju, a naši sa-vetnici su slobodni da im se posvete za sve savetodavne usluge, bez gužvi i čekanja“, objašnjava mirjana mitrović, šefica odeljenja za bankarske usluge i marketing ProCredit banke.

„za korišćenje zona 24/7 potrebno je posedovati platnu karticu ProCredit banke. Iako svaka firma ima jednu osnovnu karticu banka joj može izdati nekoliko dodatnih, po zahtevu, kako bi pristup uređajima imalo više osoba. Sa karticom, pravna lica i preduzetnici mogu u Samouslužnim zonama da predaju svoje pazare bilo kada, a na raspolaganju su im bankomati na koji-ma je moguća uplata novca. za uplate većih iznosa pazara u zoni koristi se depozitni sef, prvi ovog tipa kod nas, koji funkcioniše vrlo jednostavno. Osim toga, u okviru zone 24/7 mogu da predaju naloge za prenos, da upla-te naknadu banci, štampaju dnevni iz-vod ili različite vrste potvrda, kao i da izvrše mnoge druge obaveze vezane za platni promet“, kaže mitrović.

Ona dodaje da zone nude jedin-stvenu mogućnost fizičkim licima:

SamOUSLUŽNE zONE 24/7

banka koja radi non-stopDo juče mit, danas istina – banka koja radi bez novca na šalterima! ProCredit banka je prva banka u Srbiji koja je uvela Samouslužne zone 24/7 koje su automatizovale posao obrade novca, i time omogućila klijentima da obave preko 90% poslova sa bankom non-stop, kad god to njima odgovara, rasteretila ekspoziture od gužvi i redova i transformisala ih u savetodavne filijale gde zaposleni imaju vremena da se posvete razgovoru sa klijentom i njegovim finansijskim potrebama.

Mirjana Mitrović, šefica odeljenja za bankarske usluge i

marketing ProCredit banke

8 9OdgOvOrnO bankarstvO OdgOvOrnO bankarstvO

uzimanja kredita, a potom energiju ko-riste po vrlo povoljnoj ceni ili čak bes-platno, u slučaju da je sami proizvode koristeći obnovljive izvore energije poput sunca, vetra ili vode.

ProCredit grupa se inače u svom poslovanju fokusirala na smanjenje uticaja na životnu sredinu i to kroz tri ključna segmenta: unapređenjem energetske efikasnosti i smanjenjem CO2 emisije samih banaka, analizom poslovanja svojih klijenata i njihovog uticaja na životnu sredinu i promovisa-njem „zelenog finansiranja“ odnosno finansiranja investicija koje dovode do energetski efikasnijeg poslovanja, do ulaganja u obnovljive izvore energije ili u biznis koji podstiče zaštitu životne sredine poput reciklaže.

Sredstva za finansiranje energetski efikasnih projekata povlači što iz sop-stvenih izvora, što iz kreditnih linija drugih organizacija, kao što je Fond green for growth (ggF), u koji su zna-čajan novac uložili član grupe Svetske banke IFC i nemačka razvojna banka (KfW). „Prilikom izdavanja ovih kredita trudimo se da sagledamo energetsku efikasnost potencijalne investicije, a naši stručnjaci za ovu oblast savetu-ju klijente oko implementacije ’zele-nih’ rešenja. Osim smanjenja štetnog uticaja na okolinu, cilj ovih ekoloških kredita je i povećanje efikasnosti i pro-duktivnosti naših klijenata, odnosno njihove konkurentnosti”, kaže Igor anić, član Izvršnog odbora ProCredit banke u Srbiji. On podseća da je pre deset godina, kada su počeli da se bave “ozelenjavanjem” privrede, bilo veoma malo interesovanja za ener-getski efikasne investicije, ali da je u međuvremenu porastao broj malih i srednjih preduzeća i poljoprivrednika koji žele da posluju efikasnije, i time

smanje svoje troškove poslovanja i po-stanu konkurentniji na tržištu.

ProCredit banka je učestvovala i uče-stvuje u finansiranju brojnih projeka-ta – od izgradnje prve velike solarne elektrane u našoj zemlji snage dva megavata, preko finansiranja “mi-ni solara” za potrebe poljoprivrede, pa do kreditiranja projekata u oblasti korišćenja biomase i biogasa. Prema anićevim rečima, tom prilikom banka nije obezbeđivala samo novac, već i svoje znanje i logistiku: „zapošljavamo stručnjake, inženjere, koji prate razvoj poslovanja naših klijenata i koji im, ka-da steknu mogućnosti za investiranje u energetski efikasne projekte, predlažu koje inovacije ili novu opremu bi mogli da uvedu u svoj biznis kako bi smanjili troškove proizvodnje. Ponekad i klijenti sami dođu kod nas sa idejama u šta bi mogli da investiraju, a mi onda anali-ziramo te ideje i sugerišemo najbolja rešenja za uštedu energije. Da bi ovaj proces dobro funkcionisao, naši savet-nici moraju da poznaju svoje klijente, da redovno obilaze njihove proizvodne pogone i da otvoreno sa njima razgo-varaju o njihovim planovima za razvoj.“

Takav pristup pokazao se kao ispla-tiv i ProCredit banci i njenim klijentima. „Kada pomognete korisnicima kredita da zaista unaprede svoj biznis, onda vam se ne dešava, ili se dešava u ve-oma malom broju, da ne uspevaju da vrate pozajmice. Kod nas je procenat nenaplativih ’zelenih’ kredita ispod je-dan odsto, što je više od 20 puta manje od proseka u sprskom bankarskom sektoru”, kaže anić.

neraciOnalna pOtrOšnja U priVredi

U Srbiji se troši četiri puta više ener-gije nego u zemljama EU, a veliki deo

potrošnje otpada upravo na privredu. Stručnjaci procenjuju da približno tre-ćina operativnih troškova privrednih subjekata otpada na energiju. čak i ako među prioritete ne stavlja zdraviju sredinu ili veći profit, naša privreda će morati da postane energetski efika-snija zato što se Srbija obavezala da do 2020. godine poveća udeo energije proizvedene iz obnovljivih izvora na 27%, sa sadašnjih 21,2%. Kada se govori o potrošnji energije uglavnom se misli na velika preduzeća, međutim i male i srednje firme su veliki konzu-menti. Ipak, polako dolazi do promene svesti, pa u poslednje vreme sve više ulažu u smanjenje ovih troškova.

„mala i srednja preduzeća to čine kada procene da tako mogu da po-većaju svoju efikasnost i obezbede značajne uštede. Najčešće to postižu modernizovanjem mašina i opreme za proizvodnju, jer novija tehnologija u principu troši manje energije od sta-re. Osim toga, postoji i oprema koja omogućava vraćanje viškova energije u proces proizvodnje, kako bi se utro-šena energija maksimalno iskoristila. Ima više načina da se uštedi energija, a mi smo tu da im prenesemo isku-stva iz zapadne Evrope, ali i domaćih stručnjaka i proizvođača opreme“, ob-jašnjava anić.

brojni su uspešni primeri ovakve saradnje. jedan od njih je mlekara "Eko-mlek" iz sela Kaonik, klijent Pro-Credita koji je već osetio benefite od unapređenja energetske efikasnosti. Naime, investicijom u novi, energetski efikasan pogon za proizvodnju mleč-nih proizvoda, prema sopstvenim re-čima povećali su kapacitet proizvodnje skoro 3 puta, a istovremeno uspeli da uštede mnogo energije (oko 50%) i doprinesu očuvanju okoline. banci se, inače, često javljaju kompanije iz pre-hrambene industrije, jer se u njoj troši dosta energije.

U industrijskom sektoru ima mno-go prostora za unapređenje energet-ske efikasnosti, počev od opremanja proizvodnih hala solarnim panelima i geotermalnim pumpama koje mo-gu koristiti energiju podzemnih vo-da, preko dobre izolacije koja donosi

Nedavno smo u medijima ispra-tili neobičan slučaj u Nemač-koj, koja je proizvela rekordnu količinu energije iz obnovljivih

resursa pa su cene struje u ovoj zemlji pale na negativne brojeve, te je potro-šačima gotovo plaćano da je koriste. Cilj većine organizacija koje se zalažu za uspostavljanje održive ekonomije je da ovo u budućnosti ne bude samo “neobičan slučaj”, već sve redovnija pojava.

Na tome se sistematski radi pa ima sve više zemalja u Evropi koje veli-ki deo ukupnih potreba za energijom zadovoljavaju iz obnovljivih resursa, a ove ideje zaživele su i u Srbiji. Nai-me, ProCreditove kredite za energet-sku efikasnost koristi sve više malih i srednjih preduzeća i poljoprivrednika iz naše zemlje, svesnih da im smanjenje potrošnje energije donosi konkurent-nost na tržištu. većina njihovih investi-cija isplati se posle nekoliko godina od

omogućen jednak nivo bezbednosti kao i na šalterima. Naši klijenti mo-gu biti potpuno sigurni da će svaka transakcija ili bilo koja druga usluga koju obave u zonama 24/7 biti pot-puno bezbedna i, što je najvažnije, pod kontrolom naših stručnjaka“, objašnjava mitrović.

inVeSticija U pOVerenje klijenata

Od marta 2015. kada je započeto uvođenje Samouslužnih zona, u ovaj projekat je uloženo više od 3,5 miliona evra. „Kao i svaka inovacija koju smo do sada pokrenuli i uvođenje zona 24/7 je pažljivo planirano. Iza naše grupacije

stoji višedecenijsko iskustvo u radu sa različitim klijentima i uvereni smo da će transformacija naših ekspozitura u savetodavne organizacione jedinice, zahvaljujući automatizaciji gotovinskih transakcija, omogućiti bolju uslugu i staviti naše klijente i njihove potrebe u centar pažnje“, kaže mitrović.

KrEDITI za ENErgETSKU EFIKaSNOST

Ozelenjavanje domaće privredemala i srednja preduzeća, ali i poljoprivrednici sve češće koriste kredite za energetsku efikasnost ili za investiranje u obnovljive izvore energije, jer tako mogu da povećaju efikasnost ukupnog poslovanja i obezbede značajne uštede, posebno kroz modernizaciju mašina i opreme za proizvodnju, kao i kroz nabavku opreme koja omogućava vraćanje viškova energije u proces proizvodnje. “Ima više načina da se uštedi čak i do 70% energije, a mi smo tu ne samo da finansiramo, već i da klijentima ukažemo na prava rešenja”, objašnjava član Izvršnog odbora ProCredit banke Igor anić.

Igor Anić, član Izvršnog odbora

ProCredit banke

Samouslužne zone 24/7

10 11OdgOvOrnO bankarstvO OdgOvOrnO bankarstvO

Od početka svetske ekonom-ske krize otkriveno je mnogo toga što nismo znali o finan-sijskom sektoru. jedno od tih

saznanja bilo je i da je konstantno uvećavana vrednost bonusa koji su isplaćivani bankarima, zbog čega je, prema mišljenju stručnjaka, uporedo rastao njihov apetit za visokorizičnim finansijskim strategijama. godinama se govorilo o potrebi da se ukroti materijalno stimulisani pristup poslu koji je dovodio do neodgovornih pote-za i odluka, posebno u investicionim bankarskim poslovima, a time i da se smanji rizik od nastanka novih pore-mećaja na tržištu. Ipak, tokom krize i uprkos recesiji, bankari su nastavili da dobijaju iznenađujuće visoke bonuse kao nagradu za svoj učinak. EU je tek pre tri godine donela čvršću odluku da ograniči bonuse zaposlenih u ban-kama na visinu godišnje zarade, koji doduše mogu biti povećani dva do tri puta ukoliko to odobre akcionari ban-ke. mediji spekulišu da će se na sličan potez odlučiti i američke vlasti.

ProCredit banka, međutim, nije če-kala na poteze međunarodnih tela, već je u prvim godinama svog poslo-vanja i pre izbijanja ekonomske krize, sama donela odluku da ne isplaćuje bonuse svojim zaposlenima što se, s obzirom na mali broj nenaplati-

vih kredita i konstantni rast njenog poslovanja, pokazalo kao uspešna strategija u ovim turbulentnim vre-menima. Logika koja stoji iza ovog poteza banke je sledeća: podsticanje bonusima može dovesti do situacije da zaposleni, zbog svog ličnog inte-resa, zanemari klijentov, ali i bančin interes, odobravajući pozajmice sa velikim rizikom. Tako se, smatraju u toj grupaciji, nikome ne čini usluga osim pomenutom bankaru, a pored toga se stvara i nezdrava konkurenci-ja u kancelarijama.

Predsednik Upravnog odbora Pro-Credit Holdinga, dr Claus-Peter ze-itinger, tvrdi da je biznis ProCredit banaka u zemljama u kojima posluju sigurniji zato što ne isplaćuju bonu-se po učinku zaposlenih. „Tu odluku smo doneli jer ne želimo da mašemo finansijskom šargarepom pred našim zaposlenima kako bi oni radili više i dovodili veći broj klijenata. ako je zaposleni motivisan i obučen kako treba, ispuniće očekivanja koja mi od njega imamo. motivisanost zaposle-nih obezbeđujemo i transparentnim zaradama, kao i mogućnošću da na-preduju i da se profesionalno usavr-šavaju tokom rada u našoj grupaciji, kako bi se oni lično razvijali, ali i kako bi mogli klijentima da obezbede što kvalitetniju uslugu“.

zeitinger naglašava da je me-nadžment svestan da su zaposleni ključ uspeha ProCredit-a. zato, kaže, zapošljavaju one koji dele vredno-sti te nemačke finansijske grupacije. „Pored velikog stručnog znanja, zapo-sleni moraju da imaju određene lične vrline i da veruju u iste humanističke obrasce koje grupa podržava. Sa ta-kvim sklopom ličnosti, oni mogu da se posvete radu sa našim klijentima, malim i srednjim preduzećima, i da im najbolje što umeju pomognu u razvo-ju poslovanja. Naši zaposleni savetuju i edukuju mSP, obilaze njihove proi-zvodne pogone, a mnogi od njih su sa svojim klijentima razvili i prijateljski odnos”, kaže zeitinger.

etika i filOzOfija za bankareStvaranje atmosfere u kojoj se za-

posleni ne takmiče agresivno u pri-vlačenju novih klijenata, ali i kvalitetna radna snaga su, prema zeitingerovim rečima, glavni razlog zbog kojeg ova banka održivo posluje. jedan od vido-va nagrađivanja je pružanje moguć-nosti za profesionalno usavršavanje, te sticanje veština koje se ne tiču is-ključivo posla koji zaposleni trenutno obavlja, što doprinosi profesionalnoj i ličnoj izgradnji naših zaposlenih.

banka, pre svega, svoje zaposlene šalje na kurseve engleskog jezika, jer

uštedu u potrošnji energije, pa sve do optimizacije procesa proizvodnje, tvrdi Igor anić. Nivo ušteda koje se na ove načine postižu zavisi od tipa industrije, ali „po pravilu se najviše može uštedeti tamo gde se najviše i troši. No, važno je znati da bilo koje ’zeleno’ energet-sko rešenje u odnosu na standardna, tradicionalna rešenja, štedi najmanje 20% energije, a u nekim slučajevima uštede se kreću i do 70% energije. Kada se veličina investicija i dužina ot-plate kredita koji im je prethodio stave na papir, ispostavi se da je ulaganje u energetsku efikasnost isplativo nakon pet do osam godina“.

prednOSti SOlarne energije U pOljOpriVredi

Poljoprivrednici, prema rečima našeg sagovornika, sa prerađivačkom i pre-hrambenom industrijom dele isti pro-blem: troše značajne količine energije, uprkos tome što u poljoprivredi postoji ogroman potencijal za upotrebu ob-novljivih izvora – kroz reciklažu velike količine otpada u ratarskoj proizvodnji, a koji se može koristiti kao sirovina za proizvodnju energije, zatim kroz ulaga-nja u modernizaciju opreme, upotrebu geotermalnih izvora itd. Osim toga, po-ljoprivredna proizvodnja proizvodi veli-ku količinu gasova sa efektom staklene bašte, koja ostavlja mnogo trajnije po-sledice od čisto ekonomskih.

U ProCredit banci međutim primeću-ju da poljoprivrednici sve više uviđaju koristi od ozelenjavanja svoje proi-

zvodnje, pa u poslednje tri do četiri go-dine pojačano investiraju u energetsku efikasnost.

S obzirom na činjenicu da ova banka finansira najveći broj poljoprivrednika u Srbiji, ona je osluškivala potrebe svo-jih klijenata i na osnovu ovih saznanja proširila svoj asortiman, ponudivši im kredit za uvođenje sistema za navod-njavanje pomoću solarnih crpnih sta-nica. Umesto korišćenja dizela ili elek-trične energije za pokretanje sistema za navodnjavanje, poljoprivrednici sa-da mogu koristiti sunčevu energiju, dosta povoljnije. Osim što se uvođenje solarnih sistema za navodnjavanje is-plati za dve do četiri godine, solarne sisteme je moguće postaviti i u udalje-nije delove atara, što omogućava pot-punu energetsku nezavisnost seoskih gazdinstava. Ova tehnologija sadrži i mogućnost daljinskog upravljanja što može predstavljati dodatnu uštedu vremena u procesima poljoprivredne proizvodnje. Pored nabrojenih predno-sti, treba imati u vidu i da upotreba so-larne energije ne zagađuje useve, te uz dodatne aktivnosti i adekvatan odabir semena, poljoprivrednici koji je koriste svoju proizvodnju mogu transformisati u organsku, podseća anić.

Interesovanje za ove kredite po-kazuje da poljoprivednici prepoznaju značaj takvih investicija, zbog visokih cena dizel goriva, ali i zbog činjenice da posle otplate kredita njima ostaje tehnologija sa eksploatacionim vekom od 25 godina koju mogu koristiti pot-

puno besplatno, uz minimalni utrošak za održavanje.

prVO prOmenimO SebeDa cela ova priča o potrebi za “oze-

lenjavanjem ekonomije” predstavlja poslovnu vrednost same ProCredit grupe, pokazuju i podaci da je smanjila potrošnju energije za 30% u kilovat časovima od 2013. do 2015. godine, kao i potrošnju papira sa 397.683 kg na 180.633 kg, u istom vremenskom periodu.

Predsednik Upravnog odbora Pro-Credit Holdinga, dr Claus-Peter zeitin-ger kaže da banke iz ove grupe „mo-raju da posluju u skladu sa svojim mo-tom“. Iz tog razloga, one povećavaju broj električnih automobila za gradsku vožnju u svom voznom parku širom Evrope. Konkretno u Srbiji, ProCredit banka konstantno informiše zaposle-ne o načinima za uštedu nepovratnih resursa, a obezbeđuje im i bicikle za odlazak u posete klijentima ili za dola-zak na posao. Takođe, ProCredit banka je prva u Srbiji koja je u svoj vozni park uvela potpuno ekološke automobile na struju, koji ne emituju CO2 i samim tim uopšte ne zagađuju okolinu.

„I u mojoj porodici razmišljamo na ovaj način, pa koristimo električne au-tomobile. znamo da zbog svega što propagiramo možda, ponekad, delu-jemo neobično i da domet ovakvih mera izgleda ograničeno, ali da bismo promenili svet prvo moramo krenuti od sebe“, zaključuje zeitinger.

baNKarI KOjI raDE bEz bONUSa

Drugačija motivacija za odgovorno bankarstvoSkoro deceniju od početka krize ne jenjavaju ogorčene reakcije javnosti na vesti o bonusima isplaćenim „za uspešan rad“ u finansijskom sektoru, uprkos upozorenjima da su baš takvi dodaci na platu bili okidač za rizične plasmane. „Upravo je to praksa koju ne primenjujemo duži niz godina. motivisanost zaposlenih, umesto bonusima, obezbeđujemo zdravom radnom atmosferom, timskim duhom, dobrim i jasno definisanim zaradama, kao i mogućnostima za napredovanje i profesionalno usavršavanje, u koje smo u proteklih pet godina uložili 50 miliona evra“, kaže predsednik Upravnog odbora ProCredit Holdinga, dr Claus-Peter zeitinger.

Novi proizvodni pogon mlekare "Eko-mlek"

12 13OdgOvOrnO bankarstvO OdgOvOrnO bankarstvO

blisko sarađuje sa članicama ProCre-dit grupe u drugim zemljama, zbog čega je važno da se njeni zaposle-ni međusobno razumeju. Osim toga, oni pohađaju stručne, ali i kurseve koji sadrže znanja iz mnogih drugih oblasti, kao što su istorija i kultura određenih zemalja, pa čak i filozo-fija, na ProCredit akademijama. Na taj način zaposleni se osposobljavaju da adekvatnije i sa većim razumeva-njem pristupaju klijentima. Treninzi pospešuju i njihovu elokventnost i moć efikasnog pregovaranja, u skladu sa potrebama profesije.

Na pitanje da li je odlukom da ne isplaćuje bonuse ProCredit uštedeo, zeitinger odgovara da im to nikada ni-je bila namera, već da je upravo cilj da se pokaže kako samo novac ne može biti isključivo merilo uspeha. „bankari i bez bonusa imaju adekvatne zarade, tako da im ne trebaju dodatni fi-nansijski podsticaji. Osim toga, novac nije jedini motiv za postizanje uspeha. Nekad vas više raduje da znate da ste doprineli razvoju nečeg dobrog”.

Naš sagovornik se kritički osvrće težnji ka masovnom i neodgovornom potrošačkom kreditiranju i neodgo-

vornom bankarstvu: „Ljudi se sve više zadužuju, uzimaju kredite da bi refi-nansirali već postojeće i tako zalaze sve dublje u ’živo blato’ iz kojeg će se teško izvući.“ bankarstvo, kao i mnoge druge profesije, po mišljenju zeitingera, mora biti odgovorno pre-ma društvu, a ključni uslov za to je da zapošljava poštene, a ne samo finan-sijski motivisane pojedince.

pOStepenO napredOVanjeDa su zaposleni u ProCredit ban-

kama, uprkos nepostojanju bonusa, adekvatno nagrađeni pokazuje činje-nica da se njihove zarade transpa-rentno objavljuju, tako da svako ko konkuriše za rad u ovoj banci unapred može da sazna visinu plate i koliko bi ona u narednim godinama mogla da raste. U ovoj banci je manja razlika između zarada menadžera i ostalih zaposlenih, nego u drugim bankama, a plata može da raste u skladu sa dodatno preuzetim odgovornostima, ali i edukacijama koje zaposleni po-hađaju.

ali pre svega toga, oni treba da se uklope u traženi profil. ProCredit ban-ka je, po rečima njenog rukovodstva,

veoma selektivna u odabiru kadrova. To moraju biti stručni, ali istovreme-no i ljudi željni znanja, sa izraženim osećajem za pravdu i moral. Prili-kom primanja zaposlenih, banka ne uvažava preporuke i nepotizam, već sve kandidate podjednako testira pre zapošljavanja i tokom prvih šest me-seci njihove obuke. Obuka se održava po principima dualnog obrazovanja, zastupljenog u nemačkoj ekonomiji, gde pripravnici svakodnevno dolaze na posao i uče ga od svojih mentora. Po završetku probnog perioda, za-posleni počinju da rade u banci, na pozicijama za koje oni, ali i Hr služba smatraju da imaju najviše talenta, a njihovo napredovanje zavisi isključivo od njih samih.

Tokom rada, zaposleni mogu da se prijavljuju za različite edukativ-ne programe. Finalni nivo obuke je predviđen za trenutne ili potencijalne menadžere srednjeg menadžerskog nivoa, odnosno kolege koje pored svojih stručnih veština snose i lider-sku odgovornost za zaposlene koji su pod njihovim nadzorom. Ovu obu-ku, koja je poznata kao „regionalna akademija“, godišnje prolazi 75 za-poslenih. Potrebno je godinu dana da se ona završi, a podeljena je u sedam blokova od po dve nedelje. U ovoj fazi očekuje se da zaposleni impresioniraju rukovodstvo ne samo svojom profesionalnom stručnošću, već i svojim sposobnostima prezen-tacije i liderskim veštinama. Njih 30 do 35 najboljih se nominuje za Pro-Credit-ovu menadžersku akademiju u Firtu u Nemačkoj. Kursevi su pravljeni po meri njihovih profesija i zahteva-nih kvalifikacija, ali sadrže i znanja o pojedinim društvenim veštinama, kao što su veštine liderstva i prezen-tovanja. Tokom proteklih 5 godina, ProCredit je uložio više od 50 miliona evra u nacionalne i međunarodne obuke zaposlenih. U pitanju je neve-rovatno velika suma ako se uporedi sa 60 miliona evra ostvarene dobiti u 2015. godini, ali to, kako ističu u banci, ukazuje i na stepen posveće-nosti i dugoročne perspektive njenih ključnih akcionara.

ProCredit Akademija u Firtu, Nemačka

14 OdgOvOrnO bankarstvO