Odnos fotografije i slikarstva

Kroz vijekove, fotograja je dokazala svoj umetniki doprinos. Danas se smatra najpopularnijim umetnikim izraajnim oblikom. Od svog nastanka, jaka je veza fotograje sa slikarstvom - najpre kao pomono sredstvo slikarima, zatim kao alternativa umetnikom portretu. A ta je fotograja nego slikanje svijetlom?! Razlika u odnosu na klasinu sliku je u instrumentu: umesto etkice koristi se optika, umesto platna lm, odnosno, danas senzor. Kao vizuelna umetnost, fotograja podlee kriterijumima koji vae u likovnoj umetnosti ali i postavlja nove kriterijume jer posjeduje specinu vizuelnu izraajnost i tehniku, koja je potpuno osamostaljuje u odnosu na likovnu umetnost. Dobra fotograja potovae principe i pravila koja vae za svako drugo likovno delo: jedinstvo, ravnoteu, kontrast i sl. Forma, tekstura, linija - svi ovi (i drugi) elemementi bitni su za dobru fotograju. Ipak, slijepo praenje pravila komponovanja nee nuno kulminirati u dobroj fotograji. Pravila treba shvatiti kao vodilje koje e pomoi u dobijanju uravnoteenih snimaka, prijatnih za oko. Naravno, da bi fotograf mogao da ostvari svoje zamisli, mora vladati tehnikom, poznavati njene mogunosti ne bi li uhvatio odreeni prizor koji bi, uz najkrae oklevanje, bio nepovratno izgubljen. Mora biti upoznat sa teorijom i principima nastajanja fotograje. Naravno, ni najskuplja oprema ni detaljne tabele ne mogu zameniti sigurnost fotografa steenu kroz praksu. Izvebano oko lako e u okolini nai zanimljiv prizor a zatim ga zabeleiti.Fotograja je vaan deo sveta u kojem ivimo. Bez nje, ne bi bilo slika u novinama i magazinima, Internet bi bio sainjen od suvog teksta, televizija i lmovi bili bi samo san. Fotograja je alat nauke i medicine - od nje zavise rentgenska snimanja, vremenska prognoza, istraivanje svemira. Domen fotograje je irok: u albumima - kao uspomena, u novinama - kao dokument, u ateljeima - kao umetniko delo, na bilbordima - kao sredstvo propagande. Gde god da pogledamo, ne moe se izbei sudar sa fotograjom. Ogroman je uticaj fotograje, kao sredstva izraavanja, na nau svest. Kao takva, fotograja treba u oveku da izazove oseanje prijatnosti svojom skladnou. Da bi se to postiglo, foto-dizajner mora veto upotrebiti likovno grake elemente koji mu stoje na raspolaganju, uz primenu estetskih principa. Fotograf preko fotografije treba prenijeti doivljaj na posmatraa, tj. fotografija treba da ostavi utisak na njega kao sto to biva i u slikarstvu sa slikom. Fotograja,kao cjelina,bie prijatna za oko samo ako je postignuta potpuna usaglaenost svih elemenata - kako tehnikih, tako i likovnih. Znai, dobar fotograf mora poznavati tehnike fotograje ali i biti upoznat sa delovanjem elemenata pri oblikovanju/ komponovanju. Uloga fotograje nije samo u plasiranju proizvoda. Kao sredstvo vizuelne komunikacije, ona treba da humanizuje drutvo, da obrazuje i da unapreuje opti nivo kulture.Odnos izmeu fotograje i slikarstva u istoriji nije bio skladan. Slikari su, dodue, koristili fotograju kao praktinu pomo pri crtanju prirode, ali za veinu slikara fotograja je bila tek mehaniki postupak, nesretno pastore, koje u najboljem sluaju moe biti samo sluavka prave umetnosti. ini se da su i mnogi fotogra delili to miljenje grupa engleskih fotografa koristila je fotoaparat za ropsko oponaanje tada omiljenog slikarskog stila impresionizma. "Slikarski fotogra", kako su ih nazivali, izraivali su u svojim radionicama vlastiti svet, prema slikarskom platnu kao idealu. Kritiari nisu blagonaklono gledali na ovu novu umetnost. Problem je bio - gde svrstati fotograju? Jer, ona je istovremeno i nauka i umetnost i tehnika - mehanika umetnost. Smatrajui stalno ponavljanje portreta, pejsaa i mrtve prirode monotonim, kritika je zahtevala teme koje bi zapalile matu, pouavale, proiavale i oplemenjivale. Tako nastaju lirske, alegorine kompozicije, sastavljene iz vie negativa - poinje trend pravljenja fotograje.

Prodanovi Milo