Click here to load reader

Odnos Nauke i Filozofije

  • View
    76

  • Download
    9

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Odnos Nauke i Filozofije

Text of Odnos Nauke i Filozofije

Odnos Nauke i Filozofije

Odnos Nauke i Filozofije5 naunika :1.Mihajlo Pupin2.Milutin Milankovi3.Nikola Tesla4.Stephen Hawking5.Leonardo da Vinci5 filozofa : 1.Sokrat2.Platon3.Aristotel4.Imanuel Kant5.Georg Frifrih Hegel1.Mihajlo Pupin - , , , . . , , 18 . 2.Milutin Milankovi - je bio srpski matematiar, geofiziar, graevinski inenjer, klimatolog, astronom, osniva katedre za nebesku mehaniku naBeogradskom univerzitetui svetski uvaavan naunik, poznat po teorijiledenih doba, koja povezuje varijacije zemljine orbite i dugorone klimatske promene. Ova teorija je poznata pod imenomMilankovievi ciklusi.3.Nikola Tesla - je bio jedan od najpoznatijih srpskih i svetskih pronalazaa i naunika u oblastifizike,elektrotehnikeiradiotehnike.Najznaajniji Teslini pronalasci supolifazni sistem,obrtno magnetsko polje,asinhroni motor,sinhroni motoriTeslin transformator. Takoe, otkrio je jedan od naina za generisanje visokofrekventne struje, dao je znaajan doprinos u prenosu i modulaciji radio-signala, a ostali su zapaeni i njegovi radovi u oblastirendgenskih zraka.Njegov sistem naizmeninih struja je omoguio znatno laki i efikasniji prenos elektrine energije na daljinu. Bio je kljuni ovek na izgradnji prvehidrocentralenaNijagarinim vodopadima.Prvi jeSrbinkoji je nominovan zaNobelovu nagradu,1937. godine i istu je odbio.[1][2]Preminuo je u svojoj 87. godini, siromaan i zaboravljen.Jedini je Srbin po kome je nazvana jednameunarodna jedinica mere, jedinica mere za gustinumagnetnog fluksa ili jainu magnetnog polja,tesla.Nikola Tesla je autor vie od 700 patenata, registrovanih u 25 zemalja, od ega u oblasti elektrotehnike

Stephen Hawking - On je svjetki priznat fiziar ija nauno-istraivaka karijera traje preko 40 godina. Njegove knjige i javna pojavljivanja su napravila od njega slavnu akademsku linost.Hawking je bio profesor matematike na univerzitetuCambridgetridest godina, od 1979. do odlaska u penziju 1. oktobra 2009.U mladosti je obolio odamiotrofine lateralne skleroze(ALS), paralizirajue bolesti koja uzrokuje slabljenje tjelesnihmiia. Potpuno nepokretan, u kolicima, vremenom je izgubio i sposobnostgovora, pa s okolinom komunicira jedino uz pomo kompjuterskog sintetizatora glasa. Sreom, bolest ne oteuje njegovmozaktako da se uspjeno nastavlja posveivati svom teoretskom radu.

5.Leonardo da Vinci - Leonardo je najslavniji intelektualacrenesansnogperioda zahvaljujui mnotvu njegovih interesovanja: od vojnearhitekture, prekoanatomije,geometrije,astronomije,graevinarstva,hidraulike,fizikedo optetehnike.Iako su ga za njegova ivota patroni angaovali za najrazliitije poslove - od planiranjautvrenja,zamkovai kanala, do kreiranja balskih odora - on je do dananjeg dana ostao poznat kao jedan od najvanijih slikara .Da Vinci je celoga ivota crtao, pravio je skice i nacrte, mastilom ili olovkom. Sauvano je 4 000 njegovih crtea, esto malih dimenzija. Leonardo je pisao u zbijenim linijama, napisanim kao odraz u ogledalu, zdesna na levo. Uz njih su crtei biljaka i eme zupanika i tokova. itave stranice posveene suoruju,kopljima,buzdovanima,maevimaegzotinog oblika. Tu su zatim, skice za pravljenje utvrenja i sheme artiljerijskog oruja, crtei leteih maina,tenkova, opreme za ronjenje i drugih fantastinih stvari, vekovima pre nego to su napravljene.ak je dizajnirao irobota, koji je mogao sedeti, mahati rukama i pomerati glavom dok bi otvarao i zatvarao anatomski vernu vilicu. "Mogu da pravim topove, malo oruje, korisno i veoma lepih oblika, razliito od onog koje se koristi."pisao je umetnik.

Sokrat - jeantiki grkifilozofizAtene. Sokrat nije imao obiaj zapisivati svoje misli, i jedini izvor o njegovoj filozofiji su djela njegovih suvremenika. Na temelju njih se dolo do zakljuka kako je Sokrat otacfilozofije morala.

Platon - jeantiki grkifilozofizAtenekoji se smatra jednim od najuticajnih linosti u historijizapadnecivilizacije. Bio je uenikSokrata(o kome predstavlja najvaniji izvor podataka), te je osnovaoAkademiju- prvu instituciju takve vrste - u kojoj se kolovaoAristotel. Njegovo najpoznatije djelo jeDrava, u kojoj iznosiutopijskusliku idealnog drutva kojim bi trebali upravljatifilozofi. U 20. vijeku e neki te ideje nazvati preteomtotalitarizma.

Aristotel - bio je najsvestraniji i najuenijigrkifilozofkoji se smatra jednim od najuticajnijih linostiantike.

Kant - je bio rodonaelnikklasinog nemakog idealizmai po mnogima jedan od najveih filozofa svih vremena.

Kant - je filozof koji se smatra posljednjim velikim misliocem razdobljaProsvjetiteljstva. Poznat je po filozofskoj doktrini koja se naziva transcendentalni idealizam. Poznat je i po svojim djelima na polju etike, i po tome to je formulirao kategoriki imperativ.On je imao veliki uticaj naromantikeiidealistikefilozofe devetnaestog stoljea, i njegov rad je bio polazna taka zaHegela. Zajedno saHegelom,Fitheomielingompripadao je klasinom njemakom idealizmu ili u njegovom linom sluajutranscendentalnom idealizmu. Kantova filozofija se moe podijeliti u dva perioda: "do kritiki period" i "kritiki period".U do-kritikom periodu Kant se bavimaterijalistikimtumaenjem svijeta. Svoju teoriju o nastanku kosmosa iznio je u djelu "Opa historija prirode i teorija neba" (Allgemeine Naturgeschichte und Theorie des Himmels, 1755). U ovom djelu on je predvidio postojanje planeteUran, koja e 1881. godine biti i otkrivena.U kritikom periodu on daje kritiku predhodne filozofije (filozofije svojih predhodnika) i potpuno prelazi naidealizam. U ovom periodu je napisao svoja najvea djela:Kritika istog uma- o spoznajiKritika praktinog uma- o eticiKritika rasudne snage/Kritika moi suenja- o umjetnosti

(.Georg Wilhelm Friedrich Hegel;,27. 1770,14. 1831) . , . ,,,, . . , 1831. . , 18. , . , , . , 19. . , , . , , , , . , , ,, , , , , . , , , . , . , , , . , . , , , , , . , . . . , . , . , , . : , , , .

, . , . , . , , . , . . , . , , . , . Wissenschaft der Logik( ), . , , , ,Philosophie der Natur( ) Philosophie des Geistes( ). , , , , , . , , . ,, . , . , , . ,,.

; : . ; , , , . , , , , , . , , , , , . . .

OdnosNauka i filozofija pokuavaju da pojasne stanovite sveta, da obrazloe svoj pristup istini i svoju kritiku prema problemu.Nauka se bavi jednim delom stvarnosti kao to je npr. Astronomija i time ona ograniena svojim predmetom prouavanja!Nauka je razumsko shvatanje o svetu i prirodi i ona obuhvata sistem znanja koji se tie fizikog sveta, oveka i drutva. Njen cilj je otkrivanje optih zakona koji vladaju u svetu.Dok je filozofija prouavanje optih i fundamentalnih problema gledepostojanja,znanja,moralnih sudova,umaijezika. Ona se razlikuje od ostalih naina reavanja tih pitanja (kaomisticizamimitologija,umetnost, religija, nauka..etc) sa svojim kritikim, optim sistematskim pristupom i oslananjem narazlonomargumentu.Filozofija je misaono razmatranje predmeta misli, tj. pojmovno miljenje. Filozofija je celovito, bitno i kritiko miljenje o svetu i ovekovom poloaju u njemu.