ODREĐIVANJEODREĐIVANJE OSNOVNIH OSNOVNIH PARAMETARA PARAMETARA KOLEKTOR STENA ZA PRORAČUN REZERVI KOLEKTOR STENA ZA PRORAČUN REZERVI

NAFTE I GASANAFTE I GASA

Fizicki parametri kolektor stene odreduju se metodama: Fizicki parametri kolektor stene odreduju se metodama: laboratorijskim merenjima na uzorcima stene ili laboratorijskim merenjima na uzorcima stene ili interpretacijama karotaznih dijagrama. U proracun rezervi interpretacijama karotaznih dijagrama. U proracun rezervi direktno ulaze vrednosti poroziteta direktno ulaze vrednosti poroziteta i i zasicenja. Podaci zasicenja. Podaci zasicenja i poroziteta moraju biti zasicenja i poroziteta moraju biti korelisanikorelisani sa svim ostalim sa svim ostalim elementima (geoloskim karakteristikama, ispitivanje elementima (geoloskim karakteristikama, ispitivanje napucanih intervala), koji datu napucanih intervala), koji datu moćnost intervala (debljinu)moćnost intervala (debljinu) kvalifikuju kao produktivnu.kvalifikuju kao produktivnu.Obrada i prikaz podataka niza ispitivanih uzoraka ili Obrada i prikaz podataka niza ispitivanih uzoraka ili intervala, a u cilju dobijanja srednjih vrednosti, zasniva se intervala, a u cilju dobijanja srednjih vrednosti, zasniva se na cisto statistickim metodama. Tacnost srednjih vrednosti na cisto statistickim metodama. Tacnost srednjih vrednosti za jedno leziste zavisi od broja takvih ispitivanja i za jedno leziste zavisi od broja takvih ispitivanja i inintterpretacije.erpretacije.

Osrednjavanje parametara kolektora mora da bude Osrednjavanje parametara kolektora mora da bude izvrseno najpre na intervalizvrseno najpre na intervaluu produktivne mocnosti produktivne mocnosti sloja u jednoj busotini. Na slici 2. 1. je prikazan sloja u jednoj busotini. Na slici 2. 1. je prikazan produktivni interval jedne busotine sa vise proslojaka, produktivni interval jedne busotine sa vise proslojaka, na kojima je izvrsena interpretacija poroziteta, na kojima je izvrsena interpretacija poroziteta, zasicenja i zasicenja i propusnostipropusnosti. Srednje vrednost. Srednje vrednostii za sloj za sloj dobijaju se sledecim statistickim formulama:dobijaju se sledecim statistickim formulama:

gde je:gde je: ØØbb, , SSwb,wb,KKb — srednje vrednosti b — srednje vrednosti poroznostiporoznosti, ,

zasicenja vodom zasicenja vodom i i propusnosti za ceo interval na propusnosti za ceo interval na busotinibusotini

hn — efektivna hn — efektivna debljinadebljina produktivnih intervala sloja produktivnih intervala sloja ∑∑hn — ukupna efhn — ukupna efeektivna ktivna moćnost (debljina)moćnost (debljina) sloja sloja Fizicki parametri sloja dobijeni na svakoi busotini Fizicki parametri sloja dobijeni na svakoi busotini

sluzsluzee za izracunavanje srednjih vrednosti za celo za izracunavanje srednjih vrednosti za celo leziste. Ovo se postize na leziste. Ovo se postize na ddva nacina:va nacina:

a) pomocu karata poroziteta, zasicenja, odnosno a) pomocu karata poroziteta, zasicenja, odnosno propusnosti ipropusnosti i

b) osrednjavanjeb) osrednjavanjemm preko efektivne mo preko efektivne moććnosti.nosti. Srednje vrednosti parametara pojeSrednje vrednosti parametara pojeddinih busolina inih busolina

nanose se na karte lezista, a potom linearnom nanose se na karte lezista, a potom linearnom interpolacijom crtaju karte fizickih parametara. Na slici interpolacijom crtaju karte fizickih parametara. Na slici 2. 2. 2. 2. data je jedna karta poroziteta (izopdata je jedna karta poroziteta (izoporaora) a na slici ) a na slici 2. 2. 3. karta zasicenja vodom.3. karta zasicenja vodom.

Srednje vrednosti za celo leziste dobijaju se Srednje vrednosti za celo leziste dobijaju se osrednjavanjem preko planimetrisanih povrsina izmedu osrednjavanjem preko planimetrisanih povrsina izmedu dve dve susednsusednee izolinij izolinijee. Tako je srednje zasicenje vodom. Tako je srednje zasicenje vodom

a srednji porozitet lezista:a srednji porozitet lezista:

Nadvučene vNadvučene vrednosti Swn i Øn rednosti Swn i Øn predstavljaju aritmeticku sredinu ovih predstavljaju aritmeticku sredinu ovih parametara izmeparametara izmeđđu dve susednu dve susednee izolinij izolinijee, tj., tj.

Velicina Fn je planimetrisana povrsina izmedu izolinija n i Velicina Fn je planimetrisana povrsina izmedu izolinija n i n + 1. n + 1.

SrednjSrednjee vrednost vrednostii fizickih parametara za leziste se fizickih parametara za leziste se mogu dobiti osrednjavanjem prekomogu dobiti osrednjavanjem preko momoććnosti, bez nosti, bez karata izo — vrednosti. U tom slucaju je:karata izo — vrednosti. U tom slucaju je:

odnosno:odnosno:

gde je:gde je: SwbSwb — srednja vrednost — srednja vrednost zasićenja vodom zasićenja vodom za za

busotinubusotinu ∑ ∑hef — ukupna efektivna mohef — ukupna efektivna moćnostćnost na svim na svim

izbusenim i interpretiranim busotinamaizbusenim i interpretiranim busotinama Analognim putem se dobijaju i vrednosti Analognim putem se dobijaju i vrednosti

propusnostipropusnosti. Karta . Karta izopermi izopermi je prikazana na je prikazana na slicislici 2. 4. 2. 4.

Bez obzira da li ce se karta poroziteta, Bez obzira da li ce se karta poroziteta, propusnostipropusnosti i zasicenja koristiti u odre i zasicenja koristiti u određđivanju ivanju srednjih parametara sloja, one se obicno srednjih parametara sloja, one se obicno izraizrađđuju radi vizuelnog sagledavanja zona uju radi vizuelnog sagledavanja zona razlicitih vrednosti, tj. velicina odstupanja istih razlicitih vrednosti, tj. velicina odstupanja istih u pojedinim delovima lezista, au pojedinim delovima lezista, a neophodne su neophodne su za neke proracune razrade.za neke proracune razrade.

Opsta efektivna mocnost — Korelacija slojevaOpsta efektivna mocnost — Korelacija slojeva

OdreOdređđivanje opste i efektivne mocnosti kolektora ivanje opste i efektivne mocnosti kolektora predstavlja prvi predstavlja prvi korakkorak u izradi karata i kompletnoj u izradi karata i kompletnoj predstavi celog lezista.predstavi celog lezista.

Opsta mocnost obuhvata ukupnu zonu sloja od krovine Opsta mocnost obuhvata ukupnu zonu sloja od krovine do podine, bez obzira na postojanje neproduktivnih do podine, bez obzira na postojanje neproduktivnih (neporoznih ili (neporoznih ili nnepropusnih) intervala. Izdvajanje ovih epropusnih) intervala. Izdvajanje ovih zona sluzi kao osnova detaljnih korezona sluzi kao osnova detaljnih korellacija lezista i izradi acija lezista i izradi profila kolektora.profila kolektora.

Izdvajanje efektivne mocnosti Izdvajanje efektivne mocnosti značiznači da je na datim da je na datim intervalima uzeta samo velicina zasicenja naftom, intervalima uzeta samo velicina zasicenja naftom, odnosno gasom, porozna i propusna, tj. produktivna odnosno gasom, porozna i propusna, tj. produktivna mocnost. Dok se za utvrmocnost. Dok se za utvrđđivanje opste mocnosti mogu ivanje opste mocnosti mogu koristiti samo podaci karotaznih dijagrama i dobijenih koristiti samo podaci karotaznih dijagrama i dobijenih jezgara, ujezgara, u oceni efektivne mocnosti moraju ucestvovati i oceni efektivne mocnosti moraju ucestvovati i ispitivanja produktiviteta prethodno napucanih intervala.ispitivanja produktiviteta prethodno napucanih intervala.

Utvrdivanje mocnosti se vrsi najpre na postojecim, Utvrdivanje mocnosti se vrsi najpre na postojecim, izbusenim busotinama, izbusenim busotinama, papa je rezultat ovakvih je rezultat ovakvih interpretacija tabelarni pregled intervala.interpretacija tabelarni pregled intervala.

Dalji postupaDalji postupakk je korelacija slojeva i izrada profila, a je korelacija slojeva i izrada profila, a zatim, sa utvrzatim, sa utvrđđenim granicama lezista, izrada strukturnih enim granicama lezista, izrada strukturnih karata i karata mocnosti. Odlucujucu pomoc u korelaciji karata i karata mocnosti. Odlucujucu pomoc u korelaciji slojeva pruzaju karotazni dijagrami, dok je tacnost slojeva pruzaju karotazni dijagrami, dok je tacnost izradenih profila uslovljena brojem i rastojanjem izbusenih izradenih profila uslovljena brojem i rastojanjem izbusenih busotina.busotina.

Primer strukturne karte i karte mocnosti prikazan je na Primer strukturne karte i karte mocnosti prikazan je na slici 2. 6. i 2. 7.slici 2. 6. i 2. 7.

Granice lezistaGranice lezista

Granice jednog produktivnog sloja ili rezervoara su Granice jednog produktivnog sloja ili rezervoara su po vertikali odrepo vertikali određđene nepropusnom krovinom i ene nepropusnom krovinom i podinom (ili podinskom vodom). Granice po horizontali podinom (ili podinskom vodom). Granice po horizontali prupružžanja sloja, mogu da budu visestruke i to:anja sloja, mogu da budu visestruke i to:

a) isklinjenje produktivnih intervalaa) isklinjenje produktivnih intervala b) facijalne izmene usled zaglinjenjab) facijalne izmene usled zaglinjenja c) kontakt sa vodom ic) kontakt sa vodom i d) tektonski poremecaji — rasedid) tektonski poremecaji — rasedi..

IZRACUNAVANJE REZERVI IZRACUNAVANJE REZERVI VOLUMETRIVOLUMETRIJJSKOM SKOM (ZAPREMINSKOM) (ZAPREMINSKOM)

METODOMMETODOM-- Volumetrijske formule Volumetrijske formule

Interpretacijom i osrednjavanjem podataka i izradom karte Interpretacijom i osrednjavanjem podataka i izradom karte lezista prakticno je zavrsen i obavljen najvazniji deo posla lezista prakticno je zavrsen i obavljen najvazniji deo posla oko proracuna rezervi. Samo koriscenje volumetrijskih oko proracuna rezervi. Samo koriscenje volumetrijskih formula sasvim je jednostavno. Posebnu spedficnost formula sasvim je jednostavno. Posebnu spedficnost predstavlja izracunavanje zapremine mase sloja ili pak, predstavlja izracunavanje zapremine mase sloja ili pak, pornog prostora, sto je od velikog uticaja na velicinu i pornog prostora, sto je od velikog uticaja na velicinu i tacnost rezervi nafte i gasa.tacnost rezervi nafte i gasa.

Volumetrijskom metodom odreduje se ukupni sadrzaj Volumetrijskom metodom odreduje se ukupni sadrzaj korisne supstance u pornom prostorkorisne supstance u pornom prostoruu, tj. tzv. geoloske , tj. tzv. geoloske rezerve.rezerve.

Ako se radi o naftnom lezistu, onda Ako se radi o naftnom lezistu, onda ćće uz poznate e uz poznate simbole, oznacavajuci sa V — zapreminu naftonosnosti dela simbole, oznacavajuci sa V — zapreminu naftonosnosti dela kolektora, biti:kolektora, biti:zapremina pornog prostora — VSzapremina pornog prostora — VSll∙ Ø (m3)∙ Ø (m3)

zapremina nafte u slojnim uslovima — VSzapremina nafte u slojnim uslovima — VSll∙ Ø ∙ Soo∙ Ø ∙ Soo Ako se sa N—oznace rezerve nafte izrazene u mAko se sa N—oznace rezerve nafte izrazene u m33 pri pri

normalnim uslovima na povrsini, onda se moze napisati: normalnim uslovima na povrsini, onda se moze napisati:

Da bi se rezerve dobile u tonama izraz 3.1 treba pomnoziti sa specificnom tezinom nafte u povrsinskim uslovima (o). Ako početno zasicenje naftom Soo izrazimo preko zasicenja vodom, onda cemo imati:

Vrednost poroziteta i zasicenja su srednje velicine za leziste, izracunate metodom datom u prethodnom delu. Zapremina rezervi rastvorenog gasa dobija se mnozenjem rezervi nafte u m3 pri normalnim uslovima sa pocetnim rastvorljivim gasnim faktorom, sto proizilazi iz definicije gasnog faktora, dakle:

gde je:Vg— zapremina rastvorenog gasa u Nm3 Analogno moze se dobiti izraz za izracunavanje rezervi slobodnog gasa, bilo u gasnom lezistu ili u gasnoj kapi, tj.

Ako je prisutno zasicenje kolektora samo gasom i vezanom vodom, onda se, kao i napred moze napisati:

Izracunavanje zapremine sloja pomocu karte Izracunavanje zapremine sloja pomocu karte izopahaizopaha

JedJednana od najcesce koriscenih metoda za izracunavanje od najcesce koriscenih metoda za izracunavanje zapremine slojazapremine sloja--VsVsll je je koriscenje karte izopaha.koriscenje karte izopaha.

Ako je unutar konturne linije koja predstavlja granice Ako je unutar konturne linije koja predstavlja granice lezista, odnosno sloja, odredena efektivna mocnost lezista, odnosno sloja, odredena efektivna mocnost nabusenih delova sloja, onda se karta mocnosti — nabusenih delova sloja, onda se karta mocnosti — nazvana karta izopaha, izraduje poznatom metodom nazvana karta izopaha, izraduje poznatom metodom linearne interpolacije. Pri ovome se koristi geometrijski linearne interpolacije. Pri ovome se koristi geometrijski metod podelmetod podelee duzi, po unapred utvrdenoj ekvidistanci. duzi, po unapred utvrdenoj ekvidistanci. Spajanjem tacaka istih vrednosti dobijamo linije Spajanjem tacaka istih vrednosti dobijamo linije jednakih mojednakih moććnosti — izopaha. Ocigledno je da nosti — izopaha. Ocigledno je da ćće pritom e pritom granicna linija lezista predstavljati izopahu nulte granicna linija lezista predstavljati izopahu nulte vrednosti, sem u onom dvrednosti, sem u onom deelu lezista gde je leziste lu lezista gde je leziste ograniceno rasedom, sto je sasvim logicno, buduci da ograniceno rasedom, sto je sasvim logicno, buduci da isti, obzirom na horizontalne razmere lezista, preseca isti, obzirom na horizontalne razmere lezista, preseca kolkoleektor gotovo vertikalno. Jedna idealizirana karta ktor gotovo vertikalno. Jedna idealizirana karta izopaha i njen profil su prikazani na si. 3. 1.izopaha i njen profil su prikazani na si. 3. 1.

Obelezimo povrsine unutar izolinija sa slovom »a«, pocevsi od Obelezimo povrsine unutar izolinija sa slovom »a«, pocevsi od vrednosti avrednosti a00,,aa11,a,ann.. Ako se planimetrisu ove povrsine, onda ce svakoj Ako se planimetrisu ove povrsine, onda ce svakoj vrednosti iste, odgovarati vrednost efektivne mocnosti h, a prema vrednosti iste, odgovarati vrednost efektivne mocnosti h, a prema tabelitabeli::

Pomocu ovih podataka se moze izraditi dijagram odnosa povrsina — moćnost, tj:

Ocigledno je da ce diferencijal zapremine sloja da bude:

odakle cemo imati

Integral 3.8 se resava poznatom trapezoidnom metodom, što se vidi iz sl. 3. 2.Ocigledno je da cemo za element zapremine sloja (vidi skicu) imati:

sto predstavlja prema skici povrsinu trapeza.

Sumirajuci elemente zapremine dobija se:

Izraz Izraz tj. proizvod tj. proizvod aann • h • hsrsr predstavlja zapreminu dela sloja izmedu predstavlja zapreminu dela sloja izmedu mocnostimocnosti hhnn i h i h mamaxx gde je hsr neka srednja vrednost razlika gde je hsr neka srednja vrednost razlika mocnosti iznad povrsine amocnosti iznad povrsine ann . . Priblizno se moze uzeti da jePriblizno se moze uzeti da je

Nakon sređivanja izraza za zapreminu dobija se:

ili, ako napisemo u opstem obliku, imamo

Pored trapezoidne metodPored trapezoidne metodee za izracunavanje zapremine mozemo za izracunavanje zapremine mozemo koristiti i nesto tacniji metod zarubljene piramide. Naime, ako se koristiti i nesto tacniji metod zarubljene piramide. Naime, ako se zapremina sloja izmedu dve susednzapremina sloja izmedu dve susednee povrsin povrsinee koje ogranicavaju koje ogranicavaju izopahe tretira kao zarubljena piramida nepravilnih povrsina onda izopahe tretira kao zarubljena piramida nepravilnih povrsina onda cemo imati:cemo imati:

pri cemu ce, kao i u prethodnom slucajuposlednja zapremina iznad povrsine an biti:

Sumirajuci pojedine zapremine, kao i u prethodnom metodu, dobicemo zapreminu sloja. Formula u opstem obliku je:

MetodMetodaa izovol — karti izovol — karti U napred datim formulama za izracunavanje rezervi nafte U napred datim formulama za izracunavanje rezervi nafte proizvodproizvod

Vs Vs ..ØØ predstavlja zapreminu pornog prostora VØ,gde je Ø neka predstavlja zapreminu pornog prostora VØ,gde je Ø neka srednja vrednost za celo leziste, odnosno sloj. Da bi se sto tacnije srednja vrednost za celo leziste, odnosno sloj. Da bi se sto tacnije odredila zapremina pornog prostora uzimajuci u obzir odredila zapremina pornog prostora uzimajuci u obzir neravnomernost poroziteta u pojedinim delovima lezista, za neravnomernost poroziteta u pojedinim delovima lezista, za izracunavanje rezervi, umesto karte izopaha i srednjeg poroziteta izracunavanje rezervi, umesto karte izopaha i srednjeg poroziteta koriste se takozvane karte izovolumena.koriste se takozvane karte izovolumena.

Na karte lezista, kod svake busotine, unosi se vrednost Na karte lezista, kod svake busotine, unosi se vrednost proizvodaproizvoda efektivne moefektivne moćnostićnosti i i poroziteta poroziteta određenogodređenog intervala. Ako ovaj intervala. Ako ovaj proizvod proizvod oznacimo sa H imacemo:oznacimo sa H imacemo:

Postupak izrade izvol H — karata je identican kao i kod karti izopaha. Ako se sa F oznace povrsine unutar izovol — linija, dobice se planimetrisanjem istih

Koristeci identican nacin kao i u prethodnom slucaju sa kartama Koristeci identican nacin kao i u prethodnom slucaju sa kartama mocnosti dobija se za dimocnosti dobija se za differencijal pornog prostoraerencijal pornog prostora

tj. zapremina pornog prostora ce biti izrazena integralom

Primenjujući istu trapezoidnu metodu (si. 3.3) dobijamo:

Vrednost H ima dimenzije m, a vVrednost H ima dimenzije m, a v00 m3. m3.

Ocigledno je isto tako, da ce pri koriscenju izovol karti formula rezervi nafte imati oblik

Ako se za izracunavanje rezervi koristi ovaj metod nije potrebno, bar za proracun rezervi, izradivati karte poroziteta i izracunavati srednju vrednost sa istih. Ovakav metod izracunavanja je u principu tacniji od prethodnog no kako greske mogu da nastupe kod odredivanja i osrednjavanja ostalih parametara, odstupanja sa gledista apsolutne tacnosti tesko se mogu odrediti. Treba, medutim napomenuti da koriscenje izovol karata moze korisno da posluzi kod razrade lezista metodom zavodnjavanja slojeva.

ENERGIJA LEZISTA I ISKORISCENJE UKUPNIH REZERVIENERGIJA LEZISTA I ISKORISCENJE UKUPNIH REZERVI

Vrste slojne energije i njihov uticaj na iskoriscenjeVrste slojne energije i njihov uticaj na iskoriscenjeDobijene geoloske rezerve lezista sDobijene geoloske rezerve lezista see pri danasnjem stanju tehnike i pri danasnjem stanju tehnike i poznavanja mehanizpoznavanja mehanizaama proizvodnje, ne mogu ni u kojem slucaju ma proizvodnje, ne mogu ni u kojem slucaju u potpunosti iskoristiti. Uvek ce du potpunosti iskoristiti. Uvek ce deeo nafte i nakon zavrsene o nafte i nakon zavrsene eksploatacije ostati u poraeksploatacije ostati u poramma sloja. Velicina a sloja. Velicina pridobivihpridobivih rezervi rezervi zavisi od niza faktora kao sto suzavisi od niza faktora kao sto su:: karakter lezis karakter lezistta, vrsta kolektora, a, vrsta kolektora, slojni uslovi pritiska i temperature, kvalitet nafte i drugo. Medutim, slojni uslovi pritiska i temperature, kvalitet nafte i drugo. Medutim, kod jednog istog lezista odredenih karakteristika, velicinu kod jednog istog lezista odredenih karakteristika, velicinu iskoriscenja ce diktirati iskoriscenja ce diktirati mmehanizam proizvodnje, kehanizam proizvodnje, kogaoga uslov uslovljljava ava vrsta slojne energije, takozvani rezim lezista. Ne praveci razliku vrsta slojne energije, takozvani rezim lezista. Ne praveci razliku izmedu prirodnog i vestacki stvorenog rezima rezlikuju se sledeci izmedu prirodnog i vestacki stvorenog rezima rezlikuju se sledeci mehanizmi, od-nosno vrstmehanizmi, od-nosno vrstee energije, zahvaljujuci kojima se nafta energije, zahvaljujuci kojima se nafta krece prekrece premma eksploataci-onim busotinamaa eksploataci-onim busotinama:: a) ekspanzija — sirenje fluida (nafte i vode) uz kontrakciju pornog

prostorab) rezim rastvorenog gasa c) rezim gasne kape i d) energija potiska vodom — vodonaporni

rezim

Ekspanzioni rezim predstavlja samo jednu fazu u eksploataciji lezista pri kojem nastaje istiskivanje nafte na racun kompresibiliteta fluida i kolektora od pocetnog lezisnog pritiska do pritiska zasicenja.

Rezim rastvorenog gasa i rezim gasne kape spadaju u takozvane Rezim rastvorenog gasa i rezim gasne kape spadaju u takozvane volu-metrijske rezivolu-metrijske rezimme.e.

Mehanizam dobijanja nafte je izdMehanizam dobijanja nafte je izdvajanjevajanje i ekspanzija gasa iz i ekspanzija gasa iz rastvorenog stanja, pri cemu dolazi do istiskivanja i povlacenja rastvorenog stanja, pri cemu dolazi do istiskivanja i povlacenja nafte prema eksploata-cionim busotinama.nafte prema eksploata-cionim busotinama.

Kod lezista sa gasnom kapom karakteristican pad pritiska, koji se zapaza kod rezima rastvorenog gasa je ublazen sirenjem gasne kape i njenim potiskivanjem nafte, cime se iskoriscenje u odnosu na rastvoreni gas znatno povecava. Volumetrijski rezimi, pogotovu rezim rastvorenog gasa predstavljaju najneefikasniji vid eksploatacije, koji se karakterisu niskim iskoriscenjem.

Kod lezista sa gasnom kapom karakteristican pad pritiska, koji se zapaza kod rezima rastvorenog gasa je ublazen sirenjem gasne kape i njenim potiskivanjem nafte, cime se iskoriscenje u odnosu na rastvoreni gas znatno povecava.

Tabelarni pregled karakteristika pojedinih rezima

Tabela predstavlja postojanje cistih prirodnih ili vestackih rezima, mada su u praksi najcesci slucajevi delovanja vise istovremenih vrsta energije.Spomenimo da se dve vrste dopunskih metoda- utiskivanje vode ili gasa u gasnu kapu u principu, energetski gledano, ne razlikuje od prirodnih rezima ove vrste.

Na slici 4. 1. su predstavljene krive pada slojnih pritisaka u funkciji iskoriscenja za jedno isto leziste pod dejstvom razlicitih rezima.

Vrednosti iskoriscenja u tabeli i dijagramu su relativne. Naime, ovakav odnos iskoriscenja (30,50,80) bi bio moguc, na primer kod jednog istog lezista. Postoje lezista koja zbog ostalih nepovoljnih uslova i kod najpovoljnijeg vodonapornog rezima daju jedva 20% iskoriscenja. Razume se da je kod ovih lezista i iskoriscenje pri drugim rezimima jos manje.

Koeficijent iskoriscenja ili ukratko iskoriscenje predstavlja, matematicki odnos proizvedenih kolicina nafte prema ukupnim geoloskim rezervama. Ako sa Np oznacimo kumulativnu proizvodnju nafte, merenu na povrsinskim uslovima, a sa I iskoriscenje sledi:

Oznacimo li sa Npk konacnu kolicinu proizvedene nafte po zavrsenoj eksploataciji a sa Ik odgovarajuce iskoriscenje, mozemo napisati izraz za takozvane bilansne reserve.

Izracunavanje konacnog iskoriscenja kod proizvodnje pri režimu rastvorenog gasa podrazumeva uzimanje u obzir niza faktora i detaljnog rasclanjivanja ovog mehanizma. Krajnji rezultat ovog procesa je pad lezisnog pritiska na atmosferski (teorijski), pri cemu je izeksploatisan sav rastvoreni gas dok je znatna kolicina nafte zaostala u lezistu. Deo pornog prostora iz kojeg je izvucena nafta zauzima slobodni gas, pred-postavljajuci da je zasicenje vodom i velicina pornog prostora ostala nepromenjena, tj. da su ove promene u odnosu na dominantni mehanizam zanemarljive.Sematski prikaz volumetrijskih odnosa u pornom prostora na pocetnom i krajnjem pritisku dat je na si. 4. 3.

Iskoriscenje kod rezima rastvorenog gasa

Ako se za pocetne uslove uzme vrednost pritiska zasicenja (Pb), a konacni pritisak se obelezi sa Pk , onda ce pocetne rezerve nafte (prema slici) iznositi:

Na pritisku Pk u lezistu ce preostati sledeće količine nafte:

gde je:

Sw — konstantno zasicenje vodomSg — konacno zasicenje gasom Bob, Bok — faktori volumena formacije na pocetnom i konacnom stanju

Ako se druga jednacina resi po Np dobice se:

Ako se za iskoriscenje rastvorenim gasom uzme poznati odnos = Np /N, pa zameni vrednost N iz prve jednacine, dobija se konacni izraz

Ista jednacina, uz uvodenje odnosa

moze se napisati i na sledeci nacin:

Jedan sasvim orijentacioni empirijski metod izracunavanja iskoriscenja kod ovog rezima pruzaju nam ispitivanja Bejlija. Po njemu je za naftu viskoziteta 2,2 cP (mPas) i rastvorljivom gasnom faktoru od 70 Nm3/m3, konacno zasicenje gasom Sg= 30%. Izracunavanje iskoriscenja za druge uslove podrazumeva cisto empirijski metod da se konacnom zasicenju Sg doda 3% ako se kolicina rastvorenog gasa duplira, a oduzme 3% ako je viskozitet lezisne nafte dupliran.

P R I M E R:Dato je: Bob = 1,25; Bok = 1,03 (za atmosferski pritisak i lezisnu

temperaturu)

Izracunati uz primenu empirickog metoda konacno zasicenje gasom i naftom, kao i konacno iskoriscenje.

Iskoriscenje rezimom rastvorenog gasa zavisi od fizickih osobina kolektora i fluida, kao i slojnih uslova, te se u svakom posebnom slucaju mora izracunati.

Režim gasne kape

Mehanizam istiskivanja pri sirenju gasne kape se u bitnom razlikuje od rezima rastvorenog gasa. Naime, sirenjem gasne kape nafta se odredenim mehanizmom potiskuje prema eksploatacionim busotinama, te se za duzi period odrzava pritisak na nivou gde nema intenzivnog izdvajanja gasa. Ako se, pri ovakvoj eksploataciji gas nadoknađuje utiskivanjem u gasnu kapu, onda se moze u zavisnosti od uslova, postici visoko iskoriscenje. Pad pritiska ispod pritiska zasicenja u svim delovima lezista, i pored sirenja gasne kape pretvara ovaj mehanizam u mehanizam rastvorenog gasa. Bilo da se pritisak odrzava, ili se dozvoljava prelaz na rezim rastvorenog gasa, iskoriscenje do konacnog iscrpljenja ce zavisiti od velicine zasicenja pornog prostora, u momentu ekonomske granice cksploatacije. tj. tako povisenog gasnog faktora da se eksploatacija nafte više ne isplati.Jednacina iskoriscenja za slucaj rezima gasne kape ce imati isti oblik kao i kod rezima rastvorenog gasa, tj.

Treba naravno, imati u vidu da se konacni faktor volumena formacije moze odnositi na daleko vece pritiske od 1 bara, čija vrednost se teoretski uzima kod rastvorenog gasa. Kod gasnih kapa velikih razmera, prekid proizvodnje nafte moze znaciti pocetak eksploatacije gasa iz gasne kape.Iskoriscenje mora da bude u svakom posebnom slucaju izracunato, ali je konacno zasicenje gasom u svakom slucaju vece nego kod rezima rastvorenog gasa.

Karakteristike vodonapornog rezima u pogledu iskoriscenja

Mehanizam istiskivanja nafte vodom nalazi se u funkcionalnoj zavisnosti od osobina kolektora i nafte. Potpuno istiskivanje nafte je nemoguce, pa se pri kod 100% kretanja vode, deo nafte ostaje u lezistu.

Ako konacno zasicenje naftom obelezimo sa Sor , a pod predpostakom odrzavanja slojnog pritiska na pocetnom nivou, onda za konacno teorijsko iskoriscenje mozemo napisati:

Jednacina proizilazi iz poznatih odnosa:

odnosno, nakon zavrsnog zavodnjavanja:

Prema jednacini 4.28 konacno iskoriscenje ce zavisiti od velicine Sor. Dobijanje istog se najcesce odreduje u laboratoriji na uzorcima kolektora stene. Uzorak se zasiti naftom, a zatim podvrgava protiskivanju vodom, te nakon konacnog zavodnjavanja odreduje zasicenje naftom, jednom od poznatih metoda.Medutim, priblizna vrednost zasicenja se moze dobiti i direktnim ekstrahovanjem jezgra uzetog pri busenju isplakom na bazi gline. Naime smatra se da velicina zasicenja zaostalom naftom, nakon istiskivanja iste iz jezgra filtratom isplake, odgovara velicini kod istiskivanja pri stvarnon zavodnjavanju.

Bilo da se zasicenje naftom odreduje eksperimentalno, kao pri potiskivanju vodom, ili direktno na uzorku iz busotine, dobijene velicini odgovaraju, zasicenju »mrtvom« naftom, bez gasa. Obelezimo li ovako dobijeno zasicenje sa Sor , u lezisnim uslovima ce biti: