ODRŽAVANJE RUDARSKIH MAŠINA LEKCIJA 5 - …rgf.bg.ac.rs/predmet/RO/VIII semestar/Odrzavanje rudarskih masina... · predrag jovančić – odrŽavanje rudarskih maŠina 60 lekcija

Predrag Jovani ODRAVANJE RUDARSKIH MAINA

60

LEKCIJA 5

ORGANIZACIJA. TEHNOLOGIJA. TEHNIKA DIJAGNOSTIKA. PROJEKTOVANJE.

ORGANIZACIJA ODRAVANJA Organizacija odravanja zahvata sloenu problematiku, koja definie odnose izmeu pojedinih nivoa, odnosno mesta na kojima se sprovode postupci odravanja (radionica) i drugih uesnika (subjekata) u procesu odravanja. Ako je sistem odravanja sloeniji i organizacija je sloenija. Organizacija odravanja se deli na:

Linijska struktura dva ili vie serijski vezanih mesta odravanja. Koristi se za sloene tehnike sisteme, koji se proizvode pojedinano ili u sasvim malim serijama, a koriste u specifinim radnim uslovima (energetska postrojenja, procesna industrija itd.). Najjednostavnija organizacija sistema odravanja. Najvii nivo u linijskoj strukturi predstavlja onaj segment sistema odravanja u kome se obavljaju nasloeniji postupci odravanja, gde ovaj nivo ima prava da obavlja i sve postupke odravanja nieg stepena obrnuto ne, odnosno nii nivo u principu ne treba i ne moe da obavlja poslove vieg nivoa odravanja.

Slika 3.6. Linijska struktura

Hijerarhijska struktura svaki vii nivo opsluuje jedan ili vie niih nivoa. Koristi

se za tehnike sisteme koji se proizvode u veim serijama ili grupama (motorna vozila, maine za graevinsku, poljoprivrednu i rudarsku (pomonu) mehanizaciju itd.). Ako postoji vei broj tehnikih sistema koji se odrava u jedinstvenom sistemu odravanja, pored osnovnog odravanja koji se obavlja na prvom nivou, postoje i odreen broj viih nivoa odravanja, sa svojim nadlenostima, opremom i radnom snagom. Najvii nivo odravanja u ovoj strukturi esto moe biti i proizvoa te opreme.

Slika 3.7. Hijerarhijska struktura


Kombinovani nain kombinacija prethodnih osnovnih naina. Postoje mogunosti izbora razliitih varijanti, odnosno vie strategija i mogunosti sistema odravanja. Optimizacijom dolazimo do najboljeg naina. Koji je najbolji zavisi od mnogo inilaca, koji zavise od sluaja do sluaja (prostorna distribucija, sistem snabdevanja rezervnim delovima i drugim materijalima, raspoloiva radna snaga, komunikacije itd.). TEHNOLOGIJA ODRAVANJA Tehnologija odravanje odreuje kako se sprovode postupci odravanja, na koji nain, kojim alatom, po kom redosledu, kako se proverava kvalitet izvrenog odravanja i slino. Ovo se odnosi na svaki nivo odravanja posebno, a i na sve postupke u celini, bez obzira na njihovu uestanost i vanost. Tehnologija odravanja zavisi od:

konstruktivnih osobina (i drugih) tehnikog sistema, uslova u kojima se sprovodi odravanje, ekonomskih faktora (investicije u kapacitete za odravanje, uslovi poslovanja i

poloaj na tritu, produktivnost itd.), brzine obavljanja postupaka odravanja, odnosno zahtevane gotovosti itd.

Drugim reima, tehnologija odravanja moe da se rei na razliite naine, sa razliitim stepenom opremljenosti radionica i razliitim nivoima logistike podrke sve ovo neposredno odreuje i vrstu i karakter postupaka odravanja. Postupci odravanja predstavljaju aktivnosti i operacije koje treba sprovesti da bi se sistem iz stanja u otkazu vratio u stanje u radu, odnosno da bi se spreila iznenadna pojava otkaza. Jedan od moguih naina klasifikovanja, odnosno razvrstavanja postupaka odravanja, koji ima naelni karakter, prikazan je na slici 3.8. Kao to se vidi, razlikujemo pet grupa postupaka odravanja.

Slika 3.8. Postupci odravanja

61


62

Znai, postupci odravanja se dele na: Osnovno odravanje, Nadzor, Pregled stanja bez rasklapanja i sa potpunim ili deliminim rasklapanjem, Popravke i Inovacije poboljanje tehnikog sistema.

Osnovno odravanje. Elementarne radne operacije koje obino obavlja rukovalac tehnikog sistema, a ponekad i struno obueni radnici (ali i dalje je u pitanju elementarna radna operacija). U te operacije spadaju: pranje, ienje, podmazivanje, zamena preistaa, filtera, osnovna podeavanja, pritezanja, dolivanja, dopune itd. Kod osnovnog odravanja, u principu, sistem je u stanju u radu, odnosno, ne prevodi se u stanje u otkazu. Nadzor. Kontrola rada sistema dok je u stanju u radu. I ove postupke najee obavlja rukovalac tehnikog sistema, odnosno lice iz specijalizovane ekipe koja brine o radu sistema. Ta kontrola se sprovodi pomou instrumenata i ureaja koji su ugraeni u sistem tako da omoguavaju stalan i neometan uvid u njihovo pokazivanje (u komandnoj kabini, na komandnoj tabli, itd.). Mogu se koristiti i posebni, prenosivi ureaji koji se postavljaju na karakterstino mesto samo kada se vri pregled stanja sistema. Tehniki sistem mora biti prilagoen ovakvoj vrsti kontrole (senzori, ugraeni merni instrumenti, pored obuenosti radnika). Nadzor moe imati i dosta dodirnih taaka sa dijagnostikom. Pregled stanja. Sloeniji postupci odravanja. ine materijalnu osnovu i sutinu koncepcije odravanja po stanju, izmeu ostalog, i zbog dijagnostikog karaktera. Dijagnostikovanje tehnikog sistema moe da se obavi na dva naina, u principu:

bez rasklapanja, sa potpunim i deliminim rasklapanjem.

Dijagnostiki pregledi bez rasklapanja zahtevaju primenu odgovarajuih ureaja ili mernih instrumenata. Ocena stanja se vri na bazi vrednosti dobijenog karakteristinog parametra, sluajnog karaktera, koji je izabran ili prihvaen kao merodavan za posmatrani sistem i mernu tehniku. Bitna prednost ove metode je da se stanje ocenjuje integralno, pod uticajem svih bitnih sastavnih elemenata, odnosno sklopova i podsistema, ustvari, ocenjuje se njihovo zajedniko dejstvo. Nedostatak je to se uvek moe postaviti pitanje tanosti ovako dobijenih informacija, odnosno sigurnost odluke koja treba da se donese (ta i kako raditi, koje postupke odravanja primeniti). Ovaj nedostatak moe da anulira viegodinje iskustvo eksperta koji se bavi dijagnostikom datog tehnikog sistema. Dijagnostiki pregledi sa rasklapanjem, deliminim ili potpunim, su u odnosu na prethodnu metodu relativno sigurniji i daju veu izvesnost odlukama koje se na osnovu ovakvog pregleda donose. Ovakvim pregledom mogu da se utvrde kritina stanja izazvana habanjem, korozijom, erozijom, zamorom, a nakon toga da se propiu postupci odravanja (tehnologija), odnosno eventualno daljeg rada. Ova metoda je sporija i skuplja, utie na gotovost sistema i ostvarene trokove. Svako rasklapanje i ponovo sklapanje moe doneti i dodatne neizvesnosti zbog kvaliteta sprovedenih postupaka, to moe izazvati zastoje i veeg obima. U principu se smatra da je sistem za vreme dijagnostikih pregleda bez rasklapanja u stanju u radu, dok dijagnostiki pregledi sa rasklapanjem, deliminim ili potpunim, prevode sistem u stanje u otkazu. Mogua su i drugaija reenja, posebno ako se radi o detaljnim


63

pregledima na viim nivoima odravanja, kada su dijagnostiki pregledi bez rasklapanja sloeni i obimni. Popravke. Postupci koji se koriste za otklanjanje otkaza i vraanje sistema u stanje u radu. Popravke su samo jedan vid odravanja i ne treba ih poistoveivati sa odravanjem u generalnom smislu (mnogi stavljaju znak jednakosti izmeu popravki i pojma odravanja pogrean pristup). Obavljaju ih posebno kvalifikovani radnici, najee u specijalizovanim radionicama, a ponekad i na mestu rada sistema koji se odrava (sa ili bez pokretne radionice). Popravka se moe vriti na razliite naine, zamenom otkazalog elementa, zamenom celog podsistema ili sklopa, ali i zavarivanjem, zakivanjem, letovanjem itd. Inovacije. Specifina vrsta postupaka odravanja. Podrazumevaju se razliiti postupci poboljanja tehnikog sistema. Uoavanjem slabih mesta procenjuje se kako bi sistem trebalo izmeniti pa da do otkaza vie ne dolazi. U principu, to se postie primenom boljih materijala, ugradnjom dodatnih (zatitnih) elemenata, izmenama konstrukcije, oslonaca itd. Inovacije su delikatne i naelno rizine, poto nastojanje za poboljanjem mogu ponekad odvesti i do suprotnih efekata. Iz svega se moe zakljuiti da tehnologija odravanja za svaki poseban sluaj, odnosno za odreenu vrstu tehnikih sistema, moe biti reena na vei broj razliitih naina. Svako reenje vie ili manje utie na kvalitet sistema odravanja, na pogodnost odravanja, gotovost i druge izlazne karakteristike, a isto tako i na trokove odravanja i ukupne trokove ostvarene efektivnosti. Zbog toga izbor tehnologije odravanja predstavlja esto jednu od najznaajnijih faza u projektovanju sistema odravanja. Tehnika dijagnostika Vaan deo tehnologije odravanja je tehnika dijagnostika. Re diagnoza vezuje se za medicinu i oznaava utvrivanje od ega bolesnik boluje. Isto to znai i u tehnici. Utvrivanje stanja sistema je jedan od kljunih problema u procesu njenog odravanja. Potrebno je pratiti promenu stanja pojedinih parametara sklopova i elemenata koji vremenom dovode do slabljenja, a ako se nita ne preduzima i do kvara, odnosno prekida rada. Takoe je urgentno da se u sluaju iznenadnog kvara otkrije ta je uzrok, u emu je kvar i kako ga treba otkloniti. Klasino, ovi problemi reavaju se na osnovu iskustva i znanja pojedinih majstora, inenjera koji imaju dara da bez primene savremenih dijagnostikih sredstava otkriju "u emu je stvar". I pored toga to e u daljem tekstu biti rei o primenjenim sredstvima dijagnostike, ovih eksperata se ne treba odrei. Oni u mnogim sluajevima ostaju nezamenjivi u reavanju pojedinih problema, na mestima u sistemu na kojima rade dugi niz godina. Jedna savremena nauna disciplina, stvaranje vetake inteligencije nastoji da se ova ekspertska znanja pojedinaca automatizuju i stave na raspolaganje strunjacima koji inae ovakve sposobnosti ne poseduju. Dakle, i pored napretka savremenih sredstava tehnike dijagnostike uvek e biti dragocena znanja eksperata, koji mogu bez posebnih sredstava da pokau u emu je problem. Ipak se u ovom sluaju individualne ekspertske dijagnostike, postavlja pitanje verodostojnosti postavljene dijagnoze. Dijagnoza mora biti postavljena tano, to podrazumeva najee kombinaciju ocene eksperta i primenu tehnikih sredstava dijagnostike. Dijagnoza je prva faza u svakom postupku odravanja. Dijagnoza moe da se uradi na dva razliita nivoa:


64

nii, prvi nivo je utvrivanje da je sistem u otkazu i ta je u kvaru, to treba popraviti;

vii nivo, osim reenog za prethodni nivo zahteva i utvrivanje uzroka nastanka neispravnosti.

Dijagnostika kao pojam, prvi put se javlja u medicinskim naukama i to u vrlo irokom znaenju. Inae, re dijagnostika potie od grke rei diagnosis koja oznaava prepozna-vanje, zakljuivanje, procenjivanje, ocenjivanje. Definiui dalje pojam tehnike dijagnostike, moe se zakljuiti da je to nauka koja se bavi prepoznavanjem tehnikog stanja datog sistema, sa odreenom tanou i u odreenom vremenskom intervalu. Tehnikom dijagnostikom se vri provera ispravnosti tehnikog stanja sistema, provera radne sposobnosti tehnikog sistema, provera funkcionalnosti i istraivanje otkaza (mesto, oblik i uzrok otkaza). Sve kontrole sa dijagnostikog aspekta se mogu podeliti na kontrole u cilju:

odravanja radnog stanja, utvrivanja radnog stanja i kontrole stanja.

U specifinim sluajevima, dijagnostike kontrole mogu biti:

periodina ispitivanja odreenih sistema i ispitivanje mikroklime u radnim prostorijama, buke i vibracija i dr.

Uzajamno povezani parametri koji odreuju tehniko stanje sistema su pouzdanost i dijagnostika, to je definisano na slici 3.9. Ciljevi svakog programa odravanja su sledei:

Eliminacija kvarova. esta je situacija da havarijski kvar izaziva znaajna pratea oteenja na sistemu, ime se znaajno uveavaju trokovi popravke. Potpuna eliminacija kvarova trenutno nije mogua u praksi, meutim, ovom cilju se moe pribliiti sistematinim pristupom u odravanju.

Ostvarivanje mogunosti predvianja i tanog planiranja potreba za odrava-njem. Ovo ukljuuje minimiziranje inventara rezervnih delova i znaajno uma-njenje prekovremenog rada. U idealnom sluaju, popravke sistema se planiraju za period planskog zastoja postrojenja.

Poveanje pogonske spremnosti postrojenja, tako to bi se znaajno umanjila ansa pojave otkaza tokom rada, kao i odravanje operativnog kapaciteta sistema pomou smanjenja perioda zastoja kritinih delova sistema. U idealnom sluaju, radno stanje svih sistema bi bilo poznato i dokumentovano.

Obezbeivanje predvidivog i razumnog radnog vremena za osoblje angaovano na odravanju.


Slika 3.9. Dijagnostika tehnikog stanja sistema Okosnicu tog pristupa ini tehnika dijagnostika sa svojim metodama. Kako bi se dobila predstava o savremenim programima odravanja baziranim na tehnikoj dijagnostici, neophodno je detaljnije sagledati istorijska iskustva. Najraniji tip odravanja je bio rad do otkaza, to je podrazumevalo rad sistema do pojave kvara koji bi je zaustavio. Ovakav pristup je oigledno skup, s tim da najvei deo trokova nastaje zbog nepredvidivog stanja sistema. Postupno se dolo do ideje o periodinom preventivnom odravanju, to je obuhvatalo demontau i remont u redovnim intervalima. Po ovoj teoriji, sistem e se manje kvariti u radu, ukoliko se remontuje. Preventivno odravanje je egzistiralo dug period vremena, ali je postalo izuzetno zastupljeno poetkom osamdesetih godina prolog veka. Nesmetan rad sistema nije prekidan prema teoriji "popravi je ako nije pokvarena". Najnovija saznanja u oblasti odravanja su nazvana "pro-aktivna" i obuhvataju tehniku takozvane "analize osnovnog uzroka otkaza" po kojoj je neophodno otkriti i otkloniti osnovni uzrok otkaza maine. Godine 1991. uraena je meunarodna analiza veine tipova industrijskih postrojenja i otkriveno je da su sve navedene tehnike odravanja u primeni i to u sledeem obimu:

Vie od polovine asova odravanja je potroeno na reaktivan nain, vrei hitne popravke u neplanskom periodu.

Manje od 10% sati na odravanju je potroeno na preventivno odravanje. Manje od 40% aktivnosti na odravanju je planskog karaktera i Izuzetno malo vremena je potroeno na aktivne tehnike, izmeu ostalog i

tehnike dijagnostikih metoda.

65


66

Na osnovu ovih podataka moe se videti da postupci odravanja jo uvek nisu sistemski doli do poslednjeg kvartala 20. veka, a kamoli uli u 21. vek. Razumno je da savremeni program odravanja obuhvati elemente svih ovih tehnika, a razlog za to je, izmeu ostalog, i ekonomske prirode. Tehnika dijagnostika se primenjuje pri odreivanju:

1. Radnog stanja, Mere se radni parametri koje su definisali proizvoai maine i koji se

moraju odravati u odreenim granicama (pritisak, temperatura, protok, zazor);

2. Stepena oteenja, Pomou odreenih postupaka dijagnostike utvruje se koliko je oteenje

prouzrokovano radom maine; 3. Pouzdanosti i efektivnosti,

Utvruje se da li je zadovoljena radna sposobnost i sigurnost od otkaza; ispitujui pouzdanost utvruje se i prognoza preostalog korienja sistema;

4. Prognoze preostalog korienja, i 5. Kvaliteta proizvodnje (eksploatacije) i odravanja.

Za primenu mera tehnike dijagnostike na raspologanju su naelno dva oblika:

1. Stalna ili permanentna dijagnoza (on-line): - Dijagnostiki ureaji su direktno ugraeni u samu mainu, - Na osnovu dobijenih parametara kontroliu stanje najvanijih sklopova za

vreme njegovog rada, - Trenutna analiza, - Prekid rada sistema zbog dijagnostikovanja nije potreban.

2. Periodina dijagnoza (off-line): - Mere dijagnostike se primenjuju posle odreenog vremena rada sistema ili

posle propisanih izvrenih radova, - Maina se moe iskljuiti iz procesa rada.

Sve dijagnostike kontrole mogu se podeliti na kontrole radi:

- Utvrivanja radnog stanja, - Odravanja radnog stanja, - Kontrole stanja.

Utvrivanje radnog stanja ostvaruje se primenom odgovarajuih instrumenata ali i na osnovu ulnih opaanja (donosi se ocena stanja). Utvrivanje radnog stanja podrazumeva prethodno definisane kriterijume dozvoljenog i nedozvoljenog stanja. Odravanje radnog stanja podrazumeva se obilazak tehnikog sistema u unapred predvienom programu. Sagledavanje stanja bez dublje analize i preduzimanja jednostavnijih aktivnosti kako bi se verovatnoa otkaza smanjila. Aktivnosti: ienje, dolivanje ulja i maziva, podmazivanje i proveravanje maziva i ulja, ienje ili zamena delova sistema za preiavanje itd.


Kontrolni pregledi periodina ispitivanja odreenih tehnikih stanja sistema, mikroklime u radnim prostorijama, buke i vibracije i dr. Cilj: da li je primenjenim merama i normativima zatite na radu obezbeen bezbedan rad. Struktura tehnike dijagnostike ima sledei karakter (slika 3.10):

Struktura tehnike dijagnostike

1. Istorijat ponaanja stanja sistema

2. Utvrivanje trenutnog stanja sistema

3. Anticipacija (prognoza) stanja sistema

4. Periodinost dijagnostike stanja sistema

Slika 3.10. Struktura tehnike dijagnostike

Elementi programa odravanja: aspekt tehnologije odravanja tehnike dijagnostike Odravanje tipa "rad do otkaza" Odravanje "rad do otkaza" se jo naziva i "krizno odravanje" ili "histerino odravanje" i to sa dobrim razlogom. Ovaj oblik je bio dominantan oblik odravanja dug period vremena, a njegovi trokovi su relativno visoki zbog neplanskog zastoja, oteenja delova sistema i sistema i prekovremenog rada. Kod ovog tipa, menadment i sluba odravanja su pod kontrolom stanja sistema, a stvarno stanje kompletnog sistema se samo nasluuje. Zbog ovoga je praktino nemogue planirati potrebe odravanja, a najgore je to se ne moe predvideti stanje spremnosti ukupnog sistema. "Rad-do-otkaza" treba da bude samo mali deo savremenog programa, poto u nekim situacijama ima svrhe primeniti ovakav pristup. Primer je postrojenje u kome je angaovan veliki broj slinih maina, ija popravka ili zamena nije skupa. Kada se jedna pokvari, angauje se druga maina, a proizvodnja ne trpi mnogo. Periodino preventivno odravanje U odnosu na "rad do otkaza" uinjen je napredak ka preventivnom odravanju, koji se ponekad naziva i "istorijsko" odravanje. Ovo znai da se analizira istorija svakog sistema, a periodini remonti se planiraju tako da se pre obave statistiki oekivane pojave problema. Ve dugo vremena je poznato da e veina grupa slinih sistema (maina) ispoljiti intenzitet otkaza koji je delimino predvidljiv, pod uslovom da je ostvaren prosek u dugom vremenskom intervalu.

67


68

Preventivno odravanje obuhvata i takve aktivnosti kao to je zamena maziva i filtera, periodina ienja i kontrole itd. Aktivnosti odravanja mogu biti planirane na osnovu kalendarskog vremena, radnih asova sistema (maine), broja proizvedenih delova i dr. Preventivno odravanje je postalo veoma popularno ranih 1980-ih kada su poeli da se primenjuju mali raunari za potrebe planiranja i evidencije poslova odravanja. U studiji preventivnog odravanja (United American Airlines) otkriveno je da se za velike klase rotacionih maina intenzitet otkaza znaajno poveava upravo posle periodinog remonta drugim reima, remont je smanjio pouzdanost maina. Izgledalo je kao da se maina vraa na poetak ''krive kade'' posle svakog remonta. Ova studija, kao i kasnija posmatranja, pokazala su da periodini remonti izazivaju 20 do 25% otkaza kod startovanja. Oko 10% ovih otkaza pripisano je defektnim novim leajevima. Oigledno je da preventivno odravanje nije efikasno kod iskorienja resursa veine sistema (maina). Meutim, postoje sluajevi kada se moe iskoristiti sa dobrim rezultatima. Primeri su maine koje ispoljavaju habanje u zavisnosti od vremena upotrebe (npr. drobilice) kao i maine koje su izloene koroziji (npr. maine za manipulaciju agresivnim supstancama). Prediktivno odravanje Sledee unapreenje koncepcije odravanje je bio prelaz na prediktivno odravanje, koje je zasnovano na utvrivanju stanja sistema tokom rada. Ova koncepcija se esto naziva i odravanje po stanju, tj. na osnovu utvrenog stanja. Ovakva tehnika je zasnovana na injenici da e veina elemenata sistema ispoljiti nekakav tip "upozorenja" pre sopstvenog otkaza. Oitavanje ovih simptoma, sa koje nas sistem upozorava, zahteva nekoliko tipova ispitivanja bez razaranja, kao to su analiza ulja, habanje, analiza estica, analiza vibracija i merenja temperature. Primena ovih tehnika u cilju odreivanja stanja sistema rezultuje se u znaajno efikasnijem odravanju u odnosu na ranije tipove odravanja. Prediktivno odravanje omoguava menadmentu da kontrolie sistem i program odravanja. U preduzeu koje koristi prediktivno odravanje, stanje ukupnog sistema je poznato u svakom trenutku, ime se omoguava znaajno preciznije planiranje. Ovaj vid odravanja koristi brojne razliite discipline, od kojih je najznaajnija periodina analiza vibracija. Ve je mnogo puta dokazano da u odnosu na druge tehnike ispitivanja bez razaranja, analiza vibracija prua najvie informacija o stanju elemenata sistema (maine). Neke maine, koje su od kljunog znaaja za rad celokupnog postrojenja, mogu biti predmet neprekidnog monitoringa vibracija, to znai da bi postojalo upozorenje, odnosno oglasio bi se alarm im se vibracije poveaju preko unapred odreenog nivoa. Na ovaj nain se spreava brzo irenje kvara i pojava havarijskog otkaza. Analiza ulja i estica nastalih habanjem su vane komponente savremenih planskih programa, posebno kod kritine ili izuzetno skupe opreme. Termografija je merenje povrinske temperature infracrvenom detekcijom i od velike je koristi kod detektovanja problema u elektro instalaciji (prekidai), kao i kod drugih delova sa oteanim pristupom. Analiza krive struje motora je veoma korisna tehnika za detekciju napuklih ili polomljenih ipki rotora, i to tokom rada motora. Takoe, testiranje elektrinim udarima statora motora se moe iskoristiti za detekciju poetne faze otkaza izolacije.


69

Osnovna prednost prediktivnog odravanja opreme na razliitim sistemima u gasnoj industriji je vea pogonska spremnost zbog vee pouzdanosti opreme. Vremenski trend razvoja otkaza kod sistema se moe paljivo pratiti i na osnovu toga planirati odravanje, a u skladu sa planskim zastojima. Brojne industrije izvetavaju o poveanju produktivnosti za 2 do 10% na osnovu primene prediktivnog odravanja. Slini odnosi poveanja pogonske spremnosti se oekuju sigurno i kod velikih i znaajnih sistema u gasnoj industriji. Sledea korist prediktivnog odravanja su smanjeni trokovi za rezervne delove i radnu snagu. Popravka sistema koja je otkazala tokom rada moe da bude i do deset puta skuplja nego predviena, planska popravka iste. Veliki broj novih sistema (maina) otkazuje ubrzo posle putanja u rad zbog otkaza koji se javljaju u periodu uhodavanja ili zbog nepravilne montae. Prediktivne tehnike se mogu iskoristiti u cilju obezbeivanja pravilne saosnosti i sveukupnog integriteta instalirane maine, pri prvom putanju u rad. Mnoga postrojenja uslovljavaju primopredaju nove instalirane opreme na osnovu potvrde dobijene merenjem vibracija. Prediktivno odravanje umanjuje verovatnou pojave havarijskog otkaza maine, ime se unapreuje i zatita na radu. Postoje brojni primeri povreda na radu, sa smrtnim ishodom, zbog iznenadnih otkaza maina. Proaktivno odravanje Poslednja inovacija u oblasti prediktivnog odravanja je takozvano proaktivno odravanje, koje primenjuje razne tehnologije u cilju produenja veka sistema i radi praktine eliminacije reaktivnog odravanja. Osnovni deo proaktivnog programa je analiza osnovnog uzroka kvara, odnosno utvrivanje mehanizama i uzroka pojave kvara na sistemu. Fundamentalni uzroci pojave otkaza na sistemima se na ovaj nain mogu otkloniti, a mehanizmi otkaza se postepeno mogu inenjerskim pristupom eliminisati sa svake instalacije. Ve dugo vremena je poznato da su debalans i nesaosnost osnovni uzroci veine otkaza na rotacijskim mainama. Oba ova uzroka generiu dodatne sile na leajeve, skraujui njihov vek. Znaajno je bolji pristup precizno balansirati i poravnati mainu, ukljuujui verifikaciju sa rezultatima analize vibracija, nego neprestano zamenjivati pohabane leajeve.

- Precizno poravnavanje (saosnost) U jednom amerikom asopisu je objavljen podatak da je precizno poravnavanje produilo vek leaja za faktor 8, kod velike klase rotacionih maina. Pored ovoga, prijavljena je uteda od 7% u okviru ukupnog odravanja i 12% poveanja raspoloivosti maina. Kvarovi maina uzrokovani nesaosnou su prepolovljeni. Pored navedenog, prednost preciznog poravnavanja je i uteda u snazi. Nedavno uraena amerika studija je dokumentovala utedu snage od 11% na osnovu preciznog poravnavanja, kod jednostavne grupe maina (motori i pumpe). Ovo je posledica da su gubici snage u savijanju spojnica, vibracijama maine i zagrevanju leajeva manji. Novane utede u ovom sluaju, samo na osnovu manje potronje snage, su duplo vee nego trokovi odravanja ovih maina.

- Nove instalacije Poznata je injenica da veliki broj novih maina ima defekte i u trenutku montae. Ovi defekti mogu nastati od neodgovarajue montae, izazvana loim osloncima temeljima i loem poravnavanju, pa sve do defektnih delova elemenata, kao to je lo leaj, savijeno vratilo itd. Proaktivni program odravanja bi obuhvatio testiranje nove opreme i instalacija, a u cilju sertifikacije odnosno potvrivanja performansi u okviru strogih standarda. Isti standardi bi se odnosili na rekonstruisane i remontovane maine. Ovakav tip testiranja moe voditi ka


formiranju karakteristine specifikacije performansi, koje su u mnogim sluajevim stroe nego specifikacija i toleranacije proizvoaa opreme. Kljuni element proaktivnog pristupa je obuka osoblja na odravanju, u cilju primene ovih osnovnih principa.

- Koristi od proaktivnog odravanja Uspean proaktivni program odravanja bi postepeno, tokom vremena, projektno-inenjerskim zahvatima otklonio problem koji ima maina, a to bi za posledicu imalo znaajno produen vek maine, skraen period zastoja i povean proizvodni kapacitet. Jedna od najboljih osobina proaktivnog pristupa je da su njegove tehnike nadograuju na tehnike koje se koriste u prediktivnom programu, tako da se lako mogu dodati u postojee programe. Danas je ve oigledna neophodnost za izbalansiranim pristupom odravanju, ukljuujui odgovarajue metode preventivnog, prediktivnog i proaktivnog odravanja, pri emu ovi elementi nisu nezavisni, ve treba da budu integralni deo jedinstvenog programa odravanja. Definisanje strategije ili koncepcije odravanja odreenog tehnikog sistema predstavlja centralno mesto problematike odravanja. Uslovi eksploatacije sistema u gasnoj industriji ukazuju na potrebu da se delatnost odravanja organizuje kao vrlo snana sluba, koja pre svega mora biti fleksibilna, tj. spremna da svoje planove i proces rada vrlo brzo menja i prilagoava nastalim okolnostima i svakodnevnim "iznenaenjima". Ona mora za kratko vreme izvriti pripreme i postii maksimalno angaovanje pri obavljanju akcija i aktivnosti odravanja. Fleksibilnost slube odravanja posebno se ogleda u njenoj sposobnosti da svoje radove preventivnog odravanja obavlja za vreme tehnolokih zastoja sistema. Sve ovo govori o potrebi da sluba odravanja mora svoj rad da podredi osnovnom cilju, odnosno ostvarenju maksimalne raspoloivosti, sigurnosti funkcionisanja opreme, uz nastojanje da se pri tome ostvare to manji trokovi odravanja. Da bi poveali efikasnost odravanja, postojee organizacione strukture neminovno moraju izvriti esto i drastine promene. Ceo sistem odravanja u tom smislu trebalo bi da bude koherentniji, sa jasno izraenim granicama odgovornosti i jasnim razgranienjem prema osnovnoj delatnosti transporta gasa. Opta organizaciona struktura postaje pre svega mora da ima manje nivoa rukovoenja, a delom potpuno odvojena i izloena konkurentnosti trita.

Slika 3.11. Efikasnost odravanja u zavisnosti od koncepcije odravanja

70


Efikasnost odravanja tj. efikasnost rada maina i postrojenja izraeno zavisi od strategije odravanja. Jednom utvrena strategija odravanja nije veita, ve ona treba da se menja i prilagoava u skladu sa saznanjima, sa rezultatima primene postojee strategije, sa promenom cena proizvoda, promenama u okruenju, itd. U svakom sluaju, ciljevi odravanja se vremenom nisu mnogo izmenili, i obino se istiu sledei zahtevi: da planirani zahtevi ne utiu na proizvodni proces; da se obezbedi potrebna raspoloivost maina i postrojenja; minimalni radovi na odravanju maina; minimalni trokovi odravanja i sl.

Metode tehnike dijagnostike Dijagnostiki parametri, u smislu njihovih vrsta, mogu biti kinematiki, geometrijski, statiki-dinamiki, mehanike i molekularne osobine pogonske i mazive materije, toplotni, akustiki. Ovi parametri se mogu javiti kao sluajne, neprekidne ili diskretne veliine. Merenjem se obavezno registruju i smetnje koje su uslovljene ili konstrukcijom sistema ili tanou odnosno mogunostima korienog mernog pribora. Oblici mernih dijagnostikih parametara dati su na slici 3.12.

Slika 3.12. Metode tehnike dijagnostike Dijagnostika stanja i ponaanja sloenih sistema iziskuje primenu sofisticirane opreme i softvera za razliite parametre, koje treba zapaati, definisati i objasniti. Za primenu mera tehnike dijagnostike, naelno se koriste dva oblika:

71


72

stalna ili permanentna merenja i dijagnoza (monitoring sistemi) i periodina merenja i dijagnoza.

Najee koriene dijagnostike metode koje se koriste, ili bolje reeno koje treba u sve veoj meri da se primenjuju u dijagnostikovanju stanja i rada elemenata su:

nezamenljive vizuelne kontrole (u osnovi subjektivne metode), kontrola vibracija (u vremenskom i frekventnom domenu) i buke, kontrola termikog stanja (kontaktne, bezkontaktne i indikatorske metode

odnosno termovizijsko opaanje infracrvena termografija), kontrole bez razaranja (magnetska metoda, prodirue tenosti, ultrazvuk itd.) i kontrole ostalih parametara (broj obrtaja, pritisak, protok, korozija, istroenost itd.).

Pored ovih metoda, radi kvalitetnije analize dobijenih parametara stanja i rada, koristi se i modeliranje dijagnostike konstrukcije kao osnova za davanje pouzdane prognoze reagovanja iste, zajedno u sprezi sa gore navedenim metodama. PROJEKTOVANJE SISTEMA ODRAVANJA U cilju ostvarivanja to viih kvaliteta odravanja tehnikog sistema, neophodno je to preciznije i ispravnije unapred projektovati sistem odravanja. Projektovanje sistema odravanja predstavlja definisanje sistema odravanja u svim bitnim elementima i detaljima, posebno sa stanovita koncepcije, organizacije i tehnologije, ukljuujui i elemente logistike podrke (kapaciteti, snabdevanje, radna snaga, finansijski potencijali, informacioni sistem i sistem upravljanja).

Documents

ODRŽAVANJE RUDARSKIH MAŠINA LEKCIJA 5 - …rgf.bg.ac.rs/predmet/RO/VIII semestar/Odrzavanje rudarskih masina... · predrag jovančić – odrŽavanje rudarskih maŠina 60 lekcija