Održavanje Saobracajnih i Transportnih Sredstava

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Seminarsko rad

Text of Održavanje Saobracajnih i Transportnih Sredstava

1. Posebni vidovi periodinog odrzavanjaPored svakodnevnih pregleda vozila (osnovno odrzavanje) i servisa ( periodinog preventivnog odrzavanja vieg nivoa) u praksi postoje i drugi vidovi preventivnog odrzavanja. Vina posebnih vidova preventivnih odrzavanja takodje ima periodini kareina (priprema za prelaz iz jednog perioda u drugi, redovni tehniki pregledi). Klendarsko vreme predstavlja pravilo ya definisanje periodinosti kod tih vidova odrzavanja.1.1 Priprema vozila za prelazak iz jednog rezima eksploalacije u drugiUslovi okoline ili klimatski uslovi (temperatura i vlaznost vazduha, atmosferski pritisak, padavine i dr.) veoma utiu na samo vozilo, ali i na druge faktore koji odreuju njegovo optereenje. Takvi faktori su: stanje tla po kome se vozilo kree, posebno u pogledu mikro-reljefa, otpori kretanju, uslovi prijanjanja i sl.Klimatski uslovi, a naroito promena temperature utiu na pomenu svojstva goriva, maziva i drugih tehnikih tenosti. To naroito dolazi do izraaja pri niskim temperaturama, kada se smanjuje isparljivost to izaziva oteano pokretanje motora, a javljaju se i problemi u toku njegovog zagrevanja. Sa druge strane, pri visokim spoljnim temperaturama se takoe mogu pojaviti problemi. Kada je temperatura okoline ekstremno visoka, dolazi do ubrzanog isparavanja lakih komponenata benzina jos u rezervoaru, odnosno u vodovima za napajanje motora gorivom. Ovo izaziva pojavu ''parnih epova'' zbog ega se motor snabdeva manjom koliinom goriva od potrebne. To dovodi do njegovog otezanog rada, pa ak i gaenja, usled potpunog isparenja goriva iz karburatora (''presisao'' motor). Ponovo pokretanje motora je obino mogue tek nakon izvesnog vremena hlaenja.Problemi na niskim temperaturma vezani su za istou goriva. Ako se ima u vidu da neisto gorivo vrlo esto sadri vodu, onda je jasno da pri niskim spoljanjim temperaturama moe da doe do smrzavanja rezervoara, vodova za napajanje motora gorivom, karburatora, pumpe za gorivo i sl. Tada moe da doe do zapuavanja i oteenja elemenata pumpe za gorivo, preistaa goriva, ventila, brizgaljki i sl.Kod motora sa tzv. Vodenim hlaenjem moze da doe do zamrzavanja na niskim i ubrzanog isparavanja na visokim temperaturama okoline. Kod pneumatinih konih sistema esto se javlja kondenzovana voda u cevovodima, crevima, rezervoarima i drugim komponentama prenosa. Pri niskim temperaturama dolazi do njenog zamrzavanja, to moe da ima negativne efekte kao i u sluaju sistema za napajanje motora gorivom.Na niske temperature nepovoljno reaguje i akumulaor. Dolazi do sniavanja temperature elektrolita. to izaziva smanjenje napona i kapaciteta akumulatora. U krajnjem sluaju, moe da doe do zamrzavanja elektrolita. Jasno je da je smanjenje kapaciteta akumulatora stalno spregnuto sa ostalim problemima oteanog pokretanja i rada motora, to dovodi do ubrzanog pranjenja akumulatora.Posebno je izraen uticaj temperature na stanje maziva. Sniavanjem temperature poveava se viskozitet maziva to dovodi do poveanja trenja na vozilu. To se negativno odraava na pokretanje motora, okretanja obrtnih elemenata menjaa, pokretanje svih kliznih spojeva kod raznih komandi i poluga u sistemu za oslanjanje, upravljanje i sl.Mere koje preduzima proizvoa vozila radi spreavanja negativnog uticaja promene klimatskih uslova na osobine i stanje vozila odnose se na: Specificiranje kvaliteta goriva, maziva i drugih tehnikih tenosti u skladu sa oekivanim uslovima rada s obzirom na klimatske uicaje (primena miltigradnih ulja za motor, tenosti za zatvorene sisteme za hlaenje koje sadre aditive protiv zamrzavanja, specijalnih masti koje su otporne na dejstvo niskih temperatura i sl; Propisivanje posebnih zahteva za pojedine komponente vozila u pogledu obezbeenja traenih izlaznih karakteristika za propisane temperaturske reime (najee se radi o temperaturama od + 60oC i 30oC, mada ima sluajeva da se propisuju i otriji zahtevi, pa ak i do -60oC); Ugradnja posebnih delova ureaja i materijala, koji omoguavaju normalan rad sistema u svim klimatskim uslovima ( automatski drenani ventili i tzv. ''antifrizeri'' za pneumatike kone sisteme, specijalni materijali od gume ili plastike za zaptivke, prahobrane, cevi, sreva sa poveanom otpornou na dejstvo niskih temperatura).Mere koje mogu da se preduzimaju u odravanju vozila obuhvataju striktnu primnu preporuka proizvoaa o kojima je gore bilo rei. Takoe ove mere se odnose na pimenu specijalnih postupaka pomou kojih se vozilo priprema za nastupajui klimatski period, obino, u aprilu i u oktobru. To znai da se svako vozilo jednom godinje, tj. u toku meseca sprila, priprema za prelaz iz zimskog u letnji reim korienja. Zatim se u oktobru, priprema za prelaz iz letnjeg u zimski period korienja.1.2 Tehniki preglediTehniki pregledi predstavljaju izuzetno vazan vid periodino-preventivnog odavanja. Re je o posebnoj vrsti prgleda vozila, odnosno kontrole stanja, koja se moze vriti iz formalnih i sutinskih razloga. Pod formalnim razlozima se podrazumeva da je zakonski popisana obaveza vrenja tehnikih pregleda u propisanom roku i na propisani nain. Tehniki pregled motornih i prikljunih vozila vi se najmanje jedanput godinje, o emu se vodi odgovarajua evidencija, a o utvrrnoj ispravnosti vozila se izdaje potvrda. Posebnim propisom odreenoj da se, u cilju poveanja bezbednosti, tehniki pregled vozila kojia se vri javni prevoz putnika, kao i vozila za obuku kandidata za vozaa, vri svakih est meseci.Tehniki pregled mogu da vre samo one organizacije koje su za to ovlaene i koje su osposobjene i opremljene za uspesno izvravanje tog posla.Uslovi za to se utvruju posebnim propisima.

Na tehnikom pregledu se proverava opte stanje i izgled vozila, posotjanje i ispravnost ureaja i sklopova koji su od znaaja za bezbednu vonju i drugi propisani ureaji, oprema i oznake, a utvruje se sastav izduvnih gasova, jaina buke koju vozilo stvara, kao i da li vozilo ispunjava sve ostale uslove propisane za vozila u sobraaju.Tehnikim pregledom je obuhvaena kontrola ispravnosti sledeih sistema na vozilu: Sistema za upravljanje Sistema za koenje Ureaja za osvetljavanje puta i vozila i davanje svetlosnih znakova Ureaji koji omoguavaju normalnu vidljivost ( vetrobran, brisai i perai vetrobrana) Ureaji za davanje zvunih signala Ureaji za odvoenje i isputanje izduvnih gasova Osnovnih dimenzija vozila Sistem za oslanjanje Karoserije Motora Tokova i pneumatika1.3 Konzervacija i dekonzervacija vozilaPostoje mnogi sistemi korienja vozila kod kojih se naizmenino smenjuju periodi intenzivne eksploatacije vozila i potpunog izostanka potrebe za bilo kakvom upotrebom vozila. Ovo je tipian reim za sva vozila koja se koriste u senzorskim uslovima (poljoprivredna mehanizacija), uslovima intenzivnih radova na bazi posebno izraene pojedinane potrebe ( graevinska mehanizacija), kao i za rdovni sastav vojnih voznih parkova.Kod ovakvih istema eksploatacije se vozilo ili koristi intenzivno, na bazi visoko postavljenih zahteva u pogledu raspoloivosti, odnosno gotovosti i pouzdanosti, ili se nalazi na skladitu. Vozilo moe da bude uskladiteno za dui ili kraci vremenski period. Ako se procenjuje da duina skladitenja moe da ima negativan uticaj na stanje vozila, pristupa se njegovoj konzervaciji.S obzirom na napred izloeni cilj, konzervaciji predhodi detaljan pregled stanja vozila, kao i drugi radovi preventivnog karaktera ( pranje, ienje, podmazivanje i sl.).Pri tome se, pored ostalih, primenjuju i sledei postupci: Voda (ili rashladna tenost) se isputa iz sistema za hlaenje motora, u koji se do vrha naliva specijalno antikorozivno sredstvo; Ulje za podmazivanje motora se isputa iz korita motora, a u sistem se naliva specijalna antikorozivna tenost; U cilindre motora se naliva toplo motorno ulje Iz rezervoara za gorivo se potpuno isputa gorivo, a rezervoar se ispira od ostatka taloga i dobro se zatvori; Akumulator se skida sa vozila i posebno se konzervira i skladiti u prikladnom zatvorenom prostoru; Sve spoljne povrine pneumatika premazuju se posebnim sredstvima za zatitu od uticaja starenja itd.2. Dijagnostika motornih vozilaU sluaju analize dijagnostike u procesu odravanja transportnih sredstava u literaturi se moe nai pravilo pod nazivom est koraka. Ovo pravilo se kratko moe opisati kao organizovano reavanje problema. Pravilo est koraka obuhvata: Prikupljanje podataka; Analiza podataka; Lociranje (otkaza) neispravnosti; Pronalaenje uzroka nastanka neispravnosti i definisanje postupka za otklanjanje; Otklanjanje neispravnosti; Testiranje sistema u cilju provere uspenosti obavljanja postupka otklanjanja neispravnosti. Prikupljanje podataka obuhvata skup aktivnosti koje su usmerene ka prikupljanju svih relevantnih informacija koje je neophodno poznavati da bi se nastala neispravnost mogla uspeno otkloniti. Kao izvor datih informacija moe posluiti razgovor sa vozaem, pregled dotadanjih aktivnosti koje su ostvarene u pogledu odravanja posmatranog transportnog sredstva ili korienje raspoloivog dijagnostikog sistema. Analiza podataka ima za cilj sistematizaciju prispelih informacija. Tu je potrebno odvojiti za dalju analizu one podatke koji mogu biti znaajni za otklanjanje nastale neispravnosti. Sledei korak se sastoji u odreivanju lokacije neispravnosti. Ovde treba biti oprezan, jer u sluaju primene nekog savremenog A-246 dijagnostikog sistema korisnik moe dobiti informaciju da je odreeni sistem neispravan i ako to nije sluaj. U tom sluaju uvek je neophodno tano utvrditi da li je nastala neispravnost analiziranog sistema ili je nastala neispravnost senzora kojim se meri kvalitet rada analiziranog sistema. U praksi, veoma esto, posle lokalizovanja neispravnosti sledi kao prvi sledei korak njeno otklanjanje. Prema pravilu est koraka otklanjanju neispravnosti neophodno je da prethodi pronalaenje uzroka nastanka neispravnosti i definisanje postupka za otklanjanje. Na taj nain se osim na posledicu deluje i na uzrok, ime se spreava nastanak situacije u kojoj e u relativno kratkom vremenskom intervalu ponovo da se pojavi ista neispravnost na analiziranom transpo