1. Posebni vidovi periodičnog odrzavanja

Pored svakodnevnih pregleda vozila (osnovno odrzavanje) i servisa ( periodičnog preventivnog odrzavanja višeg nivoa) u praksi postoje i drugi vidovi preventivnog odrzavanja. Vćina posebnih vidova preventivnih odrzavanja takodje ima periodični karećina (priprema za prelaz iz jednog perioda u drugi, redovni tehnički pregledi). Klendarsko vreme predstavlja pravilo ya definisanje periodičnosti kod tih vidova odrzavanja.

1.1 Priprema vozila za prelazak iz jednog rezima eksploalacije u drugi

Uslovi okoline ili klimatski uslovi (temperatura i vlaznost vazduha, atmosferski pritisak, padavine i dr.) veoma utiču na samo vozilo, ali i na druge faktore koji određuju njegovo opterećenje. Takvi faktori su: stanje tla po kome se vozilo kreće, posebno u pogledu mikro-reljefa, otpori kretanju, uslovi prijanjanja i sl.

Klimatski uslovi, a naročito promena temperature utiču na pomenu svojstva goriva, maziva i drugih tehničkih tečnosti. To naročito dolazi do izražaja pri niskim temperaturama, kada se smanjuje isparljivost što izaziva otežano pokretanje motora, a javljaju se i problemi u toku njegovog zagrevanja. Sa druge strane, pri visokim spoljnim temperaturama se takođe mogu pojaviti problemi. Kada je temperatura okoline ekstremno visoka, dolazi do ubrzanog isparavanja lakših komponenata benzina jos u rezervoaru, odnosno u vodovima za napajanje motora gorivom. Ovo izaziva pojavu ''parnih čepova'' zbog čega se motor snabdeva manjom količinom goriva od potrebne. To dovodi do njegovog otezanog rada, pa čak i gašenja, usled potpunog isparenja goriva iz karburatora (''presisao'' motor). Ponovo pokretanje motora je obično moguće tek nakon izvesnog vremena hlađenja.

Problemi na niskim temperaturma vezani su za čistoću goriva. Ako se ima u vidu da nečisto gorivo vrlo često sadrži vodu, onda je jasno da pri niskim spoljašnjim temperaturama može da dođe do smrzavanja rezervoara, vodova za napajanje motora gorivom, karburatora, pumpe za gorivo i sl. Tada može da dođe do zapušavanja i oštećenja elemenata pumpe za gorivo, prečistača goriva, ventila, brizgaljki i sl.

Kod motora sa tzv. Vodenim hlađenjem moze da dođe do zamrzavanja na niskim i ubrzanog isparavanja na visokim temperaturama okoline. Kod pneumatičnih kočnih sistema često se javlja kondenzovana voda u cevovodima, crevima, rezervoarima i drugim komponentama prenosa. Pri niskim temperaturama dolazi do njenog zamrzavanja, što može da ima negativne efekte kao i u slučaju sistema za napajanje motora gorivom.

Na niske temperature nepovoljno reaguje i akumulaor. Dolazi do snižavanja temperature elektrolita. Što izaziva smanjenje napona i kapaciteta akumulatora. U krajnjem slučaju, može da dođe do zamrzavanja elektrolita. Jasno je da je smanjenje kapaciteta akumulatora stalno spregnuto sa ostalim problemima otežanog pokretanja i rada motora, što dovodi do ubrzanog pražnjenja akumulatora.

Posebno je izražen uticaj temperature na stanje maziva. Snižavanjem temperature povećava se viskozitet maziva što dovodi do povećanja trenja na vozilu. To se negativno odražava na pokretanje motora, okretanja obrtnih elemenata menjača, pokretanje svih kliznih spojeva kod raznih komandi i poluga u sistemu za oslanjanje, upravljanje i sl.

Mere koje preduzima proizvođač vozila radi sprečavanja negativnog uticaja promene klimatskih uslova na osobine i stanje vozila odnose se na:

Specificiranje kvaliteta goriva, maziva i drugih tehničkih tečnosti u skladu sa očekivanim uslovima rada s obzirom na klimatske uicaje (primena miltigradnih ulja za motor, tečnosti za zatvorene sisteme za hlađenje koje sadrže aditive protiv zamrzavanja, specijalnih masti koje su otporne na dejstvo niskih temperatura i sl;

Propisivanje posebnih zahteva za pojedine komponente vozila u pogledu obezbeđenja traženih izlaznih karakteristika za propisane temperaturske režime (najčešće se radi o temperaturama od + 60oC i – 30oC, mada ima slučajeva da se propisuju i oštriji zahtevi, pa čak i do -60oC);

Ugradnja posebnih delova uređaja i materijala, koji omogućavaju normalan rad sistema u svim klimatskim uslovima ( automatski drenažni ventili i tzv. ''antifrizeri'' za pneumatičke kočne sisteme, specijalni materijali od gume ili plastike za zaptivke, prahobrane, cevi, sreva sa povećanom otpornošću na dejstvo niskih temperatura).

Mere koje mogu da se preduzimaju u održavanju vozila obuhvataju striktnu primnu preporuka proizvođača o kojima je gore bilo reči. Takođe ove mere se odnose na pimenu specijalnih postupaka pomoću kojih se vozilo priprema za nastupajući klimatski period, obično, u aprilu i u oktobru. To znači da se svako vozilo jednom godišnje, tj. u toku meseca sprila, priprema za prelaz iz zimskog u letnji režim korišćenja. Zatim se u oktobru, priprema za prelaz iz letnjeg u zimski period korišćenja.

1.2 Tehnički pregledi

Tehnički pregledi predstavljaju izuzetno vazan vid periodično-preventivnog odžavanja. Reč je o posebnoj vrsti prgleda vozila, odnosno kontrole stanja, koja se moze vršiti iz formalnih i suštinskih razloga. Pod formalnim razlozima se podrazumeva da je zakonski popisana obaveza vršenja tehničkih pregleda u propisanom roku i na propisani način. Tehnički pregled motornih i priključnih vozila vši se najmanje jedanput godišnje, o čemu se vodi odgovarajuća evidencija, a o utvrđrnoj ispravnosti vozila se izdaje potvrda. Posebnim propisom određenoj da se, u cilju povećanja bezbednosti, tehnički pregled vozila kojia se vrši javni prevoz putnika, kao i vozila za obuku kandidata za vozača, vrši svakih šest meseci.

Tehnički pregled mogu da vrše samo one organizacije koje su za to ovlašćene i koje su osposobjene i opremljene za uspesno izvršavanje tog posla.Uslovi za to se utvrđuju posebnim propisima.

Na tehničkom pregledu se proverava opšte stanje i izgled vozila, posotjanje i ispravnost uređaja i sklopova koji su od značaja za bezbednu vožnju i drugi propisani uređaji, oprema i oznake, a utvrđuje se sastav izduvnih gasova, jačina buke koju vozilo stvara, kao i da li vozilo ispunjava sve ostale uslove propisane za vozila u sobraćaju.

Tehničkim pregledom je obuhvaćena kontrola ispravnosti sledećih sistema na vozilu:

Sistema za upravljanje Sistema za kočenje Uređaja za osvetljavanje puta i vozila i davanje svetlosnih znakova Uređaji koji omogućavaju normalnu vidljivost ( vetrobran, brisači i perači vetrobrana) Uređaji za davanje zvučnih signala Uređaji za odvođenje i ispuštanje izduvnih gasova Osnovnih dimenzija vozila Sistem za oslanjanje Karoserije Motora Točkova i pneumatika

1.3 Konzervacija i dekonzervacija vozila

Postoje mnogi sistemi korišćenja vozila kod kojih se naizmenično smenjuju periodi intenzivne eksploatacije vozila i potpunog izostanka potrebe za bilo kakvom upotrebom vozila. Ovo je tipičan režim za sva vozila koja se koriste u senzorskim uslovima (poljoprivredna mehanizacija), uslovima intenzivnih radova na bazi posebno izražene pojedinačne potrebe ( građevinska mehanizacija), kao i za rdovni sastav vojnih voznih parkova.

Kod ovakvih istema eksploatacije se vozilo ili koristi intenzivno, na bazi visoko postavljenih zahteva u pogledu raspoloživosti, odnosno gotovosti i pouzdanosti, ili se nalazi na skladištu. Vozilo može da bude uskladišteno za duži ili kraci vremenski period. Ako se procenjuje da dužina skladištenja može da ima negativan uticaj na stanje vozila, pristupa se njegovoj konzervaciji.

S obzirom na napred izloženi cilj, konzervaciji predhodi detaljan pregled stanja vozila, kao i drugi radovi preventivnog karaktera ( pranje, čišćenje, podmazivanje i sl.).Pri tome se, pored ostalih, primenjuju i sledeći postupci:

Voda (ili rashladna tečnost) se ispušta iz sistema za hlađenje motora, u koji se do vrha naliva specijalno antikorozivno sredstvo;

Ulje za podmazivanje motora se ispušta iz korita motora, a u sistem se naliva specijalna antikorozivna tečnost;

U cilindre motora se naliva toplo motorno ulje Iz rezervoara za gorivo se potpuno ispušta gorivo, a rezervoar se ispira od ostatka taloga i

dobro se zatvori; Akumulator se skida sa vozila i posebno se konzervira i skladišti u prikladnom

zatvorenom prostoru; Sve spoljne površine pneumatika premazuju se posebnim sredstvima za zaštitu od uticaja

starenja itd.

2. Dijagnostika motornih vozila

U slučaju analize dijagnostike u procesu održavanja transportnih sredstava u literaturi se može naći pravilo pod nazivom „šest koraka“. Ovo pravilo se kratko može opisati kao organizovano rešavanje problema. Pravilo „šest koraka“ obuhvata: Prikupljanje podataka; Analiza podataka; Lociranje (otkaza) neispravnosti; Pronalaženje uzroka nastanka neispravnosti i definisanje postupka za otklanjanje; Otklanjanje neispravnosti; Testiranje sistema u cilju provere uspešnosti obavljanja postupka otklanjanja neispravnosti. Prikupljanje podataka obuhvata skup aktivnosti koje su usmerene ka prikupljanju svih relevantnih informacija koje je neophodno poznavati da bi se nastala neispravnost mogla uspešno otkloniti. Kao izvor datih informacija može poslužiti razgovor sa vozačem, pregled dotadašnjih aktivnosti koje su ostvarene u pogledu održavanja posmatranog transportnog sredstva ili korišćenje raspoloživog dijagnostičkog sistema.

Analiza podataka ima za cilj sistematizaciju prispelih informacija. Tu je potrebno odvojiti za dalju analizu one podatke koji mogu biti značajni za otklanjanje nastale neispravnosti. Sledeći korak se sastoji u određivanju lokacije neispravnosti. Ovde treba biti oprezan, jer u slučaju primene nekog savremenog A-246 dijagnostičkog sistema korisnik može dobiti informaciju da je određeni sistem neispravan i ako to nije slučaj. U tom slučaju uvek je neophodno tačno utvrditi da li je nastala neispravnost analiziranog sistema ili je nastala neispravnost senzora kojim se meri kvalitet rada analiziranog sistema. U praksi, veoma često, posle lokalizovanja neispravnosti sledi kao prvi sledeći korak njeno otklanjanje. Prema pravilu „šest koraka“ otklanjanju neispravnosti neophodno je da prethodi pronalaženje uzroka nastanka neispravnosti i definisanje postupka za otklanjanje. Na taj način se osim na posledicu deluje i na uzrok, čime se sprečava nastanak situacije u kojoj će u relativno kratkom vremenskom intervalu ponovo da se pojavi ista neispravnost na analiziranom transportnom sredstvu. U cilju verifikacije prethodno ostvarenih koraka sledi testiranje sistema u cilju provere uspešnosti obavljanja postupka otklanjanja neispravnosti. Primena pravila „šest koraka“ predstavlja neophodan preduslov za ostvarivanje uspešne dijagnostike i uspešnog otklanjanja uočenih nedostataka na transportnom sredstvu. Na nivo uspešnosti prethodnih radnih operacija kao i na brzinu njihovoj obavljanja utiče i kvalitet primenjenog dijagnostičkog sistema.

2.1 Tehnicki preduslovi za obavljanje dijagnostke motornih vozaila primenom savremenih dijagnostickih sistema

Uspešna primena savremenog dijagnostičkog sistema zahteva zadovoljenje određenih tehničkih uslova koji se baziraju na tehničkim karakteristikama korišćene opreme i tehničkoj obrazovanosti radnika. Prethodni uslovi se mogu grupisati u svoje tri osnovne grupe:

- Transportno sredstvo je neophodno da bude opremljeno sa svim potrebnim elektronskim elementima neophodnim za obavljanje dijagnostike (davači, senzori) i centralnim računarom koji se nalazi na vozilu i koji je na direktan ili indirektan način spojen sa svim elektronskim elementima,

-Neophodno je posedovati dijagnostički aparat koji se specijalnim kablovima spaja sa transportnim sredstvom,

-Potrebno je da radnik koji radi na poslovima dijagnostike bude kvalitetno obučen za obavljanje dijagnostike transportnog sredstva primenom raspoloživog savremenog dijagnostičkog sistema.

Poređenjem dijagnostičkih sistema različitih proizvođača transportnih sredstava može se uočiti strogo poštovanje prethodno definisanih uslova. Ono što pravi razliku između proizvođača je tehničko rešenje dijagnostičkog sistema, kao i softver koji se koristi za njegovo upravljanje. Detalji prethodnih rešenja su poznati samo proizvođaču i ovlašćenim servisima.

Proces dijagnostike podrazumeva posedovanje transportnog sredstva koje je opremljeno sa svim potrebnim elektronskim elementima neophodnim za obavljanje dijagnostike. Dijagnostičar prilazi vozilu sa dijagnostičkim aparatom kojeg povezuje sa centralnim računarom vozila. Povezivanje se vrši se vrši specijalnim kablom.

Dijagnostički aparat je najčešće izrađen kao laptop. Softver koji je instaliran u računaru dozvoljava ažuriranje, koje se može vršiti putem mreže ili instalacijom sa zaštićenog cd-a koji stiže od proizvođača. Ažuriranje je najčešće mesečno ukoliko se radi putem cd-a, a ukoliko se radi putem mreže može biti i češće. Ažuriranje sadrži sve nove informacije vezane za eksploataciju vozila (karakteristike određenih sistema, preporuke, dosadašnja iskustva...), a sve u cilju pružanja većih mogućnosti korisniku. Prethodni podaci su opšti i kao takvi se odnose na grupu vozila istih karakteristika jednog proizvođača. Osim njih tokom dijagnostike neophodno je koristiti i podatke koji su nastali kao rezultat ranijih operacija u procesu održavanja posmatranog transportnog sredstva. U tom cilju potrebno je ostvariti ažuriranje sistema tokom održavanja vozila. To znači da je neophodno zabeležiti bilo koju zamenu, opravku ili intervenciju na vozilu.

Radnik koji radi na poslovima dijagnostike (dijagnostičar) potrebno je da poseduje znatno veća znanja od radnika koji rade u klasičnim radionicama. Kao i do sada neophodno je da poseduje odgovarajuća znanja o karakteristikama sistema koji čine posmatrano transportno sredstvo. Osim

toga potrebno je i da poseduje sposobnost korišćenja računara. Takođe ne treba zaboraviti i potrebu osnovnog znanja najmanje engleskog jezika. Ta potreba je uslovljena činjenicom da su meniji dijagnostičkih softvera pisani na engleskom jeziku. Zavisno od proizvođača u ponudi su i drugi jezici.

2.2 Analiza procesa pracenja tehnickog stanja i dijagnostike kod vozila sa savremenim dijagnostickim sistemima

Mercedes je za svoja vozila razvio program DAS (Diagnosis Assistance System). Prilikom nabavke može se kupiti kao softver koji se instalira na laptop uređaj ili kao dijagnostički uređaj. Uz sam softver ide i dijagnostički kabal koji služi za povezivanje vozila i dijagnostičkog uređaja. Veza između vozila i dijagnostičkog uređaja može biti preko kabla ili preko bluetooth-a.

Proces dijagnostike započinje priključivanjem računara sa centralnim računarom vozila. Kako mercedes poseduje širok proizvodni program, to se na početku rada definiše vrsta (slika 1), a zatim i tip (slika 2) i model (slika 3) vozila.

Slika 1.Izbor vrste vozila

Slika 2. Izbor tipa vozila

Slika 3. Izbor modela vozila

Nakon izbora modela vozila postoji obaveza da se unese VIN kod vozila (slika 4). Ukoliko se unese pogrešan kod program neće nastaviti sa dijagnostikom.

Slika 4. Unosenje VIN koda

Postoji mogućnost i da se prvo unese VIN kod a kompijuter će na osnovu njega sam odrediti tip i model vozila. Sledeća faza predstavlja zadavanje naredbe testiranja vozila, može se izabrati kratak test(slika 5) ili testiranje odrđenog sistema(slika 6). Izborom kratkog testa dijagnostički uređaj zahteva da se svaka od upravljačkih jedinica odazove i “kaže” svoj status. Dokaz da se kompijuter odazvao je kataloški broj njegove upravljačke jedinice. Status može biti što znači da je sa sistemom sve uredu, ili F što znači da sa tim sistemom nešto nije uredu, mada može i da znači da tog sistema nema na vozilu. Izborom svakog sistema, otvara se prozor sa svim podsistemima koji se u njemu nalaze (slika 9).

Odabirom podsistema(slika 10) mogu se čitati kodovi grešaka, pratiti trenutne vrednosti aktuatora i senzora, videti servisne informacije, kontrolisati rad sistema, pratiti planirane aktivnosti vezane za sistem Ukoliko postoji kod greške dijagnostički uređaj pruža mogućnost da korisniku predoči listu radnih operacija koje je potrebno izvršiti u cilju otklanjanja greške (slika 11).

Slika 7. Kratak test

Slika 8.Sistemi vozila koje mozemo ispitivati

Naprimer da bi odredio datum za zamenu motornog ulja kompjuter vozila prati pređeni put, vreme rada pri povišenoj temperaturi, iskorišćenost ulja, srednju vrednost izmene temperature, broj hladnih startova itd. Osim toga potrebno mu je da zna procenat sumpora u gorivu, viskozitet ulja i kvalitet ulja. Na osnovu

Slika 9. Podsistem karoserije

Slika 10.Radne operacije u posisitemu Airbag-a

Slika 11. Parametri koji se mogu meriti uživo:

1- temperatura rashladne tečnosti, 2- temperatura goriva, 3 - količina ubrizganog goriva; 4 - broj obrtaja motora; 5 - napon baterije; 6 - pozicija papučice gasa; 9 - brzina vozila; 10 -

Pritisak na usisnoj grani

svega toga on određuje datum ili broj kilometara do servisa. On-board sistem vozila ima mogućnost servisnih funkacija, tj. omogućuje određivanje prognoziranog termina za servis određenog sistema(motorno ulje, kočnice, ulje retardera, katalizator čestica...). Kompjuter vozila na osnovu uslova eksploatacije, načina vožnje, parametra koje meri u toku vožnje određuje datum servisne intervencije ili broj kilometara koje još može vozilo da pređe nakon čega se mora obaviti servis.

Slika 12.Testovi koji se mogu sprovesti na motoru

Datum ili kilomtraža servisiranja ne mora biti fiksan, ukoliko se promeni neki od parametara menjaće se i datum ili kolometraža. Najčešće na 2000 km pre servisnog termina na instrument tabli vozila se pojavljuje simbol servisa (↑ ). Ukoliko vozilo poseduje telematske sisteme u vozilu korisnik može videti koji je sistem u pitanju, a ako nema za više informacija mora otići u servis i uz pomoć dijagnostičkog uređaja utvrditi o kom se sistemu radi.

ZAKLJUČAK

U okviru rada dati su neki elementi razvoja i primene On Board dijagnostike u procesu održavanja vozila. Ciljevi koje se žele postići EOBD i OBD-II sistemima kod dizel motora u potpunosti su jednaki ciljevima kojima se teži kod benzinskih motora. Saglasno razilikama u primncipima rada benzinskih i dizel motora postoje i razlike u tehnologiji samodijagnostike. Naprimer nadziranje rada katalizatora kako je to predviđeno za benzince, nije primenljivo za dizel motore jer sadašnje tehnologije kod dizel motora podrazumevaju oksidacione, SCR katalizatore i filtere čestica čiji rad nije moguće nadzirati trenutno poznatim lambda sondama, slično je i sa sistemom za sekundarni vazduh. Ali je za dizel motore dodat program koji nadzire ispravnost filtera čestica, SCR katalizatora. Kada se govori o OBD-u, misli se na OBD-I, OBD-II, EOBD i OBD-III.

VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA UROŠEVAC SA PRIVREMENIM SEDIŠTEM U LEPOSAVIĆU

SEMINARSKI RAD

Predmet: Održavanje saobraćajnih itransportnih sredstava

Tema: Posebni vidovi periodičnog odrzavanja i dijagnostika motornih vozila

Profesor: Student:

Dr Slobodan Miladinović Simić Petar SU-7