Održavanje školske računarske mreže

MM Partners In LearningPartners In Learning

Održavanje školske računarske mreže

9 788679 913067 CET

Održavanje školske računarske mreže može biti dobra praksa za učenike koji, uz pomoć nastavnika, u okviru nastave informatike ili školske sekcije stiču znanje koje će im pomoći da sami održavaju računare u svojoj kući ili manje računarske mreže u okviru posla kojim će se po završetku škole baviti. Ovo je obrazovni materijal koji učenicima daje uvod u računarske mreže, njene delove, konfi guraciju i održavanje mreže peer-to-peer i mreže pod Windows XP opera-tivnim sistemom, a nastavnicima prateće materijale koji će im omogućiti da učenike podrže u učenju i da organizuju učeničku službu za održavanje škol-ske računarske mreže koja će biti korisna pomoć u školi i dobra svakodnevna praksa učenicima.

Održavanje školske Održavanje školske Održavanje školske računarske mrežeračunarske mrežeračunarske mreže


Održavanje školske računarske mreže može biti dobra praksa za učenike koji,


CETCET

306

CYAN MAGENTA YELLOW BLACK

Korice_Odrzavanje skolske racunarske mreze.indd 1 19.7.2007 12:18:52


Beograd, 2007.

CET


ISBN 978-86-7991-306-7

Autorizovan prevod sa engleskog jezika prvog izdanja knjige Deploying Student Technical Support Solutions

PUBLISHED BY Microsoft Partners In Learning.Original Copyright© 2004. by MOUSE. Copyright© prevoda, 2006. Microsoft Software d.o.o., Beograd

Sva prava zadržana. Ni jedan deo ove knjige ne može biti reprodukovan, snimljen, ili emitovan na bilo koji način: elektronski, mehanički, fotokopiranjem, ili drugim vidom, bez pisane dozvole izdavača. Informacije korišćene u ovoj knjizi nisu pod patentnom zaštitom. U pripremi ove knjige učinjeni su svi napori da se ne pojave greške. Izdavač i autori ne pre uzimaju bilo kakvu odgovornost za eventualne greške i omaške, kao ni za njihove posledice.

Prevod Silvana Hadžić

Recenzent Željko Stanković

Lektor Aleksandra Dimić

Organizator projekta Katarina Milanović

Tehnički urednik Dušan Čašić

Prelom CET

Izdavač Microsoft Software d.o.o. Beograd, Makedonska 30 tel: 011 330 66 29, fax: 011 330 66 01 http://www.microsoft.com/scg/obrazovanje/pil

CET Computer Equipment and Trade

Beograd, Skadarska 45

tel/fax: 011 3243-043, 3235-139, 3237-246

http://www.cet.co.yu

Za izdavača Katarina Milanović i Dragan Stojanović

Obrada korica CET, Beograd

Tiraž 1000

Štampa „Svetlost”, Čačak

Rešenjem broj 650-02-00119/2006-06 izdatim 11.4.2007. Mini-starstvo prosvete i sporta Republike Srbije odobrilo je korišćenje ovog obrazovnog materijala kao dodatne literature za nastavnike i učenike u srednjim školama Republike Srbije.

Poštovani nastavniče,

Tehnologija ima potencijal da ukloni barijere među učenicima i nastavnicima. Moćni softver i internet menjanju naš pristup učenju i znanju. Inovativni načini predavanja i učenja kreiraju novo iskustvo na časovima. Očekivanja učenika su veća: pored osnovnih veština potrebno im je znanje o veštini komunikacije i saradnji, upravljanju informacijama (veštine za XXI vek) i pristup alatkama za učenje pomoću kojih te veštine mogu da se nauče.

Cilj inicijative Partneri u učenju (eng. Partners in Learning) je osposobljavanje škola za proširivanje znanja učenika kroz razvoj veština nastavnika i lidera u obrazovanju. Kroz inicijativu Partner u učenju, Microsoft stupa u partnerstvo sa ekspertima iz oblasti obrazovanja i razvija integrisane kurseve za unapređe-nje obrazovanja. Nastavnici na kursevima stiču korisna iskustva i obezbeđuju resurse za nastavu, uz priliku za druženje sa kolegama i međusobnu razmenu iskustava.

Obrazovni tim u Microsoftu i ja, zajedno sa našim partnerima, želimo da vam zahvalimo na vašoj posvećenosti učenicima i poželimo da se još mnogo godina bavite obrazovanjem. Nadamo se da će vam ovi materijali biti od pomoći da se promenite nabolje i da će pomoći svim vašim učenicima da dostignu svoj pun potencijal.

S poštovanjem,

Maggie Wilderotter

Senior Vice President, World Wide Public Sector

Microsoft Corporation

SADRŽAJ v

Sadržaj

Deo 1: Vodič za nastavnike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1

Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3

Kako se koristi ovaj vodič . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3

Poglavlje 1: Planiranje službe za pomoć u vašoj školi . . . . 4

Pregled . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4

Priprema za predavanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4

Pojedinačne teme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5

Šta je služba za pomoć? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5

Kako radi služba za pomoć? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5

Kako se meri uspeh službe za pomoć? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6

Uloge članova tima službe za pomoć . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6

Dužnosti vođe tima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .7

Dužnosti analitičara podataka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .7

Utvrđivanje ciljeva službe za pomoć . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .8

Definisanje opsega delovanja vaše službe za pomoć . . . . . . . . . .8

Procena vaših resursa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .8

Tipovi podrške . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9

Oblasti podrške . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .11

Ostanite otvoreni za promene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .12

Poglavlje 2: Upoznavanje sa hardverom . . . . . . . . . . . . . . 13

Pregled . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .13

Priprema za predavanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .13

Potrebni materijali . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .13

Pojedinačne teme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .14

Bezbednost pri radu na internim komponentama . . . . . . . . . . . .14

Čitanje liste specifikacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .14

Uočavanje internih hardverskih komponenti . . . . . . . . . . . . . . . .15

SADRŽAJvi

Poglavlje 3: Instaliranje sistema Windows XP Professional . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17

Pregled . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .17



Šta je operativni sistem? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .18

Planiranje instalacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .18

Minimalni hardverski zahtevi za Windows XP Professional . . . . . .18

Određivanje kompatibilnosti hardvera i softvera . . . . . . . . . . . . .19

Planiranje particija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .20

Planiranje sistema datoteka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .20

Planiranje tipa instalacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .20

Prenos datoteka i postavki pomoću čarobnjaka za prenos datoteka i postavki . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .20

Poglavlje 4: Uvod u rešavanje problema . . . . . . . . . . . . . . 22

Pregled . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .22



Uobičajene kategorije podrške . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .22

Korisnička podrška . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .23

Hardverska podrška . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .23

Podrška za operativni sistem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .23

Podrška za mrežu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .23

Softverska podrška . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .23

Metodologija rešavanja problema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .23

Preventivna podrška . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .25

Korišćenje pomoći sa udaljene tačke. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .25

Kako se koristi „Pomoć sa udaljene tačke“ . . . . . . . . . . . . . . . . .26

Poglavlje 5: Podrška za hardver . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

Pregled . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .27



SADRŽAJ vii

Rešavanje mehaničkih problema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .28

Proveravanje veza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .28

Korišćenje upravljača uređajima za proveru ispravnosti . . . . . . . .28

Dodavanje hardvera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .28

Ostali saveti za rešavanje mehaničkih problema . . . . . . . . . . . . .29

Rešavanje problema sa konfiguracijom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .29

Ažuriranje upravljačkih programa i vraćanje na prethodne verzije 29

Instaliranje mrežnih štampača . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .29

Rešavanje problema sa konfiguracijom koji nemaju veze sa upravljačkim programima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .30

Uobičajeni zadaci podešavanja čvrstog diska . . . . . . . . . . . . . . . .31

Poglavlje 6: Podrška za Windows XP Professional . . . . . . 32

Pregled . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .32



Najčešći problemi sa operativnim sistemom . . . . . . . . . . . . . . . . .32

Pokretanje operativnog sistema pomoću specijalnih alatki . . . . . .32

Pokretanje operativnog sistema u bezbednom režimu . . . . . . . . .33

Pokretanje operativnog sistema pomoću konfiguracije LastKnownGood . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .33

Pokretanje operativnog sistema pomoću konzole za spasavanje . .33

Vraćanje operativnog sistema u prethodno stanje pomoću alatke „Oporavak sistema“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .35

Vraćanje operativnog sistema u prethodno stanje pomoću alatke „Automatizovano spasavanje sistema“ . . . . . . . . . . . . . . .35

Uputstva za vraćanje računara na prethodnu tačku . . . . . . . . . . .35

Povećavanje virtuelne RAM memorije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .36

Poglavlje 7: Podrška za umrežene računare . . . . . . . . . . . 37

Pregled . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .37



Uvod u mreže . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .37

Radne grupe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .37

SADRŽAJviii

Uspostavljanje radne grupe pomoću jednog računara povezanog sa internetom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .38

Kako se resursi na računaru, u radnoj grupi, pretvaraju u deljene ili privatne. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .38

Ograničenja radnih grupa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .38

Domeni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .39

Uvod u TCP/IP . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .39

Korišćenje komande za popravljanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .39

Korišćenje komande ipconfig . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .39

Rešavanje mrežnih problema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .40

Utvrđivanje da li problem zahteva klijentsku konfiguraciju . . . . . .40

Rešavanje problema pristupom mrežnim resursima . . . . . . . . . . .40

Podešavanje internet opcija na klijentskom računaru . . . . . . . . .41

Poglavlje 8: Podrška za bezbednosne potreba . . . . . . . . . 42

Pregled . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .42



Mrežna bezbednost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .42

Preventivne mere . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .43

Instaliranje i ažuriranje softvera za zaštitu od virusa . . . . . . . . . . .43

Korišćenje jakih lozinki . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .43

Obezbeđivanje hardvera i softvera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .44

Poglavlje 9: Izvršavanje zadataka održavanja i realizovanje specijalnih projekata . . . . . . . . . . . . . . . . . 45

Pregled . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .45



Izvršavanje zadataka održavanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .45

Realizovanje specijalnih projekata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .46

SADRŽAJ ix

Deo 2: Vodič za učenike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47

Poglavlje 1: Planiranje službe za pomoć u vašoj školi . . . 49

Kako radi služba za pomoć? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .50

Kako se meri uspeh službe za pomoć? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .51

Uloge članova tima službe za pomoć . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .52

Tehničar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .52

Dužnosti vođe tima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .53

Dužnosti analitičara podataka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .54

Utvrđivanje ciljeva službe za pomoć . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .55

Definisanje opsega delovanja vaše službe za pomoć . . . . . . . . . . . . .57

Procena vaših resursa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .57

Tipovi podrške . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .58

Oblasti podrške . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .60

Ostanite otvoreni za promene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .63

Poglavlje 2: Upoznavanje sa hardverom . . . . . . . . . . . . . . 65Bezbednost pri radu sa internim komponentama . . . . . . . . . . . . . . . . .65

Čitanje liste specifikacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .66

Lista specifikacija za računar XYZ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .67

Računar XYZ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .67

Procesor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .67

Memorija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .67

Opcije disk jedinica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .67

Video grafika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .67

Portovi na sve strane . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .68

Zvuk . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .68

Uočavanje internih hardverskih komponenti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .68

Procesori i memorija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .68

Procesori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .68

Magistrala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .69

Memorija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .69

RAM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .70

Virtuelna memorija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .70

Disk jedinice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .72

SADRŽAJx

Čvrsti diskovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .73

Disketna jedinica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .74

Eksterna naspram interne disketne jedinice . . . . . . . . . . . . . . . .74

CD/DVD disk jedinice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .74

Multimedijalne jedinice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .75

Disk jedinice za skladištenje podataka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .76

Ležišta za proširenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .76

Multimedijalni uređaji i uređaji za komunikaciju . . . . . . . . . . . . .77

Zvučne kartice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .77

Video kartica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .77

Uređaji za komunikaciju (modemi i mrežne kartice) . . . . . . . . . .77

Mrežne kartice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .79

Matične ploče . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .80

Portovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .80

Poglavlje 3: Instaliranje operativnog sistema Windows XP Professional . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85

Šta je operativni sistem? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .86

Operativni sistemi upravljaju zahtevima za resursima . . . . . . . . .86

Operativni sistemi predstavljaju konsistentan način rada sa hardverom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .86

Planiranje instaliranja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .86

Minimalni hardverski zahtevi za Windows XP Professional . . . . . .87

Utvrđivanje kompatibilnosti hardvera i softvera . . . . . . . . . . . . .88

Planiranje particija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .90

Planiranje sistema datoteka (File Systems) . . . . . . . . . . . . . . . . . .92

Planiranje vrsta instaliranja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .93

Kada treba uraditi čisto instaliranje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .93

Čuvanje datoteka i postavki korišćenjem Čarobnjaka za prenos datoteka i postavki (Files and Settings Transfer Wizard) . . . . . . .95

Poglavlje 4: Uvod u rešavanje problema . . . . . . . . . . . . . 103

Uobičajene kategorije podrške . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103

Korisnička podrška . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104

Hardverska podrška . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104

SADRŽAJ xi

Podrška za operativni sistem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105

Podrška za mrežu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106

Softverska podrška . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106

Metodologija rešavanja problema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107

Preventivna podrška . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108

Uobičajene preventivne mere . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109

Korišćenje pomoći sa udaljene tačke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119

Kako se koristi pomoć sa udaljene tačke . . . . . . . . . . . . . . . . . 120

Deljena kontrola nad korisnikovim računarom. . . . . . . . . . . . . . 121

Poglavlje 5: Podrška za hardver . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125

Rešavanje mehaničkih problema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125

Proveravanje veza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126

Korišćenje upravljača uređajima za proveravanje ispravnosti . . . 127

Dodavanje hardvera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129

Ostali saveti za rešavanje mehaničkih problema . . . . . . . . . . . . 131

Rešavanje problema sa konfiguracijom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131

Ažuriranje upravljačkih programa i vraćanje na prethodne verzije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131

Rešavanje problema sa konfiguracijom koji nemaju veze sa upravljačkim programima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136

Poglavlje 6: Podrška za Windows XP Professional . . . . . 145

Najuobičajeni problemi vezani za operativne sisteme . . . . . . . . . . . . . 145

Pokretanje operativnog sistema korišćenjem posebnih alatki . . . . . . . 146

Pokretanje operativnog sistema u bezbednom režimu . . . . . . . . 146

Pokretanje operativnog sistema korišćenjem alatke LastKnownGood Configuration . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 148

Pokretanje operativnog sistem korišćenjem alatke Konzola za oporavak sistema (Recovery Console) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150

Vraćanje u prethodno stanje operativnog sistema korišćenjem alatke Oporavak sistema (System Restore) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 154

Vraćanje u prethodno stanje operativnog sistema korišćenjem alatke Oporavak sistema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 154

Oporavljanje operativnog sistema korišćenjem alatke Automatski oporavak sistema (Automated System Recovery) . . . . . . . . . . . 157

SADRŽAJxii

Kreiranje ASR diskova za oporavak sistema . . . . . . . . . . . . . . . 157

Spasavanje od prestanka rada sistema korišćenjem ASR-a . . . . . 158

Smernice za vraćanje računara na prethodnu tačku . . . . . . . . . 158

Povećanje virtuelne RAM memorije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161

Poglavlje 7: Podrška za umrežene računare . . . . . . . . . . 163

Uvod u umrežavanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163

Radne grupe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 164

Podešavanje radne grupe sa jednim računarom povezanim sa internetom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 164

Pravljenje resursa na deljenom ili na privatnom računaru u radnoj grupi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165

Konfigurisanje bezbednosti u radnoj grupi . . . . . . . . . . . . . . . . 167

Ograničenja radnih grupa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167

Domeni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 168

Uvod u TCP/IP . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169

Šta je IP adresa? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169

Šta je podmrežna maska? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169

Šta je DHCP? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 170

Šta je DNS? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 170

Korišćenje komande za oporavak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 170

Korišćenje komande ipconfig . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 171

Rešavanje mrežnih problema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 175

Utvrđivanje da li problem zahteva konfiguraciju klijentskog računara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 175

Konfigurisanje internet opcija na klijetskom računaru . . . . . . . . 177

Kartica Opšti podaci (General Tab) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 178

Kartica Bezednost (Security Tab) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 178

Kartica Privatnost (Privacy Tab) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 179

Kartica Sadržaj (Content Tab) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 179

Kartica Veze (Connections Tab) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 180

Kartica Programi (Programs Tab) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 181

Kartica Više opcija (Advanced Tab) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 181

Bloker iskačućih prozora (Pop-Ups Blocker) (samo uz Windows Servisni paket 2) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 182

SADRŽAJ xiii

Poglavlje 8: Podrška za bezbednosne potrebe . . . . . . . . 185

Bezbednost mreže . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 185

Preventivno delovanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 186

Instaliranje i ažuriranje softvera za zaštitu od virusa . . . . . . . . . . 186

Korišćenje jakih lozinki . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 187

Obezbeđivanje hardvera i softvera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 191

Osiguravanje hardvera i softvera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 192

Poglavlje 9: Izvršavanje zadataka održavanja i realizovanje specijalnih projekata . . . . . . . . . . . . . . . . . 195

Izvršavanje zadataka održavanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 195

Realizovanje specijalnih projekata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 201

Projekti znanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 201

Analitički projekti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 202

Istraživački projekti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 203

Projekti za prikupljanje sredstava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 203

Prilog A: Kontrolni popis pre instaliranja sistema Microsoft Windows XP Professional . . . . . . . . . . . . . . . 207

Kontrolni popis minimalnih hardverskih zahteva . . . . . . . . . . . 207

Kontrolni popis kompatibilnosti hardvera i softvera . . . . . . . . . 208

Stablo odlučivanja pri instaliranju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 208

Stablo odlučivanja za deljenje diska na particije . . . . . . . . . . . . . 209

Tabela odlučivanja za sistem datoteka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 210

Prilog B: Primer ankete za korisnike službe za pomoć . 215

Anketa za korisnike računara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 215

Dobijte pomoć koja je VAMA potrebna! . . . . . . . . . . . . . . . . . . 215

Prilog C: Resursi na mreži . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 217

Lokacije koje pružaju informacije i uputstva za korišćenje . . . . . . . . . 217

Bezbednosne lokacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 217

IT lokacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 218

DEO 1Vodič za nastavnike

Deo

1: V

odič

za n

asta

vnik

e

Održavanje školske računarske mreže © Microsoft Corporation Vodič za nastavnike

UvodOvaj vodič je napravljen da vam pomogne prilikom predavanja gra-diva iz vodiča za učenike Primena rešenja za učeničku tehničku podršku. Taj udžbenik uvodi učenike u osnove podrške za Windows XP Professional operativni sistem.

Kako se koristi ovaj vodič Ovaj vodič nudi savete za predavanje svake lekcije unutar svakog poglavlja. Predviđeno je da se materijal koristi po redu: počnite sa poglavljem 1 i postepeno idite ka poglavlju 9. Broj časova, dužina svakog časa, broj učenika i ostali faktori utiču na to kako ćete preda-vati ovaj kurs, kao i na brzinu kojom ćete prelaziti gradivo. Pošto su te promenljive specifične za svaku školu, a utiču na tempo kojim ćete raditi, kurs je organizovan po tematskim oblastima koje su navedene u glavnim naslovima. Svaku od ovih tema možete posmatrati kao „mini-poglavlje“. Većina tema sadrži jednu ili više vežbi.

Kao deo programa „Partners in Learning“, dobićete bazu podataka koja učenicima omogućava praćenje naloga sa zahtevima, beleženje sati i pravljenje inventara hardvera i softvera. U ovom vodiču ćete nailaziti na upućivanje na tu bazu podataka. Čak i ako vaša škola ne koristi baš tu bazu podataka, možete koristiti te reference da učeni-cima predstavite slične funkcije unutar drugih baza podataka.

Ovaj vodič vam pruža sledeće sadržaje za svako poglavlje kursa:

Opis potrebne pripreme za svako poglavljeVodič za predavanje svake teme, uključujući teme za razgo-

vorOdgovore za sve vežbeOpis načina sprovođenja grupnih vežbiPredlozi za dodatne vežbePredlozi kada treba učenike upoznati sa različitim zadacima

koji se vrše u bazi podataka

Poglavlje


Planiranje službe za pomoć u vašoj školiPregledOvo poglavlje upoznaje učenike sa konceptom službe za pomoć. Ono pruža vama i vašem timu službe za pomoć dovoljno podataka da, za početak, odredite opseg usluga koje želite da pružate. Uz to, u ovom poglavlju učenici se ohrabruju da razmotre neke poslovne odluke o osnivanju službe za pomoć. Na primer, moraće da odluče koje su lične karakteristike potrebne za svako radno mesto, ko u grupi poseduje te karakteristike, šta sve služba za pomoć treba da radi i po kom rasporedu. Vežbe su napravljene tako da učenici osete da učestvuju u procesu donošenja prvih odluka i da mogu uticati na strukturu i opseg službe za pomoć. Naravno, vi verovatno već imati jasnu sliku opsega službe za pomoć, ali važno je ohrabriti učenike da učestvuju u procesu donošenja odluka. To je jedini način da nauče koliko je ponekad teško donositi takve odluke, a takođe je i neop-hodan korak da bi učenici osetili da služba za pomoć u vašoj školi postoji zaista zbog njih.

Priprema za predavanjeDa biste se pripremili za ovo poglavlje, izvršite sledeće zadatke:

Pročitajte celo poglavlje i uradite sve vežbe.Saznajte koliko bi računara i korisnika vaša služba za

pomoć trebalo da podržava. Ukoliko možete da utičete na taj broj, počnite sa manjim brojem i postepeno povećavajte broj korisnika dok ne dosegnete maksimum efikasnosti.

Saznajte kakvu još tehnološku podršku imaju računari koje će vaša služba za pomoć podržavati. Da li postoji školska ili okružna služba za pomoć kojoj možete prosledite probleme

1


Deo

1: V

odič

za n

asta

vnik

e

koji su izvan opsega vaše učeničke službe za pomoć? Koje zadatke oni izvršavaju?

Napravite memorandum o razumevanju sa ostalim agen-cijama za podršku u kojem će biti reči o parametrima u okviru kojih će vaša služba za pomoć raditi, kao i o zada-cima ili dužnostima koje su jasno izvan opsega vaša službe za pomoć.

Saznajte koji su fizički resursi dostupni vašem timu službe za pomoć. Da li su to računari koje će koristiti samo služba za pomoć? Da li ćete imati telefonske linije? Da li možete da napravite veb stranicu na lokaciji vaše škole ili nekoj dru-goj veb lokaciji? Da li ćete imati mesto za sastanke ili ćete morati posebno da zakazujete svaki sastanak?

Unesite u bazu podataka imena svih učenika, dodelite im ulogu tehničara tako da mogu da vežbaju unošenje radnog vremena.

Pojedinačne teme

Šta je služba za pomoć?Razgovarajte sa učenicima o konceptu službe za pomoć. Pitajte ih o njihovim iskustvima sa računarskom podrškom ili drugim vrstama službe za pomoć (na primer, usluga u prodavnici). Razgovarajte o tome koja su iskustva bila dobra, a koja loša i zbog čega.

Kako radi služba za pomoć?Razgovarajte o podršci na nivou 1 i o tome šta ona znači. Recite učenicima nešto o drugim organizacijama za podršku sa kojima ćete raditi i načinima saradnje. Da li će te organizacije biti podrška “nivoa 2”? Šta će podrška nivoa 1 značiti vašoj školi? (Vodite računa da ne donesete sve odluke u ovom odeljku, pošto tome služe vežbe u ovom poglavlju.)

Pomoću dijagrama toka rada sa nalozima sa zahtevima na slici 1-1 pokažite učenicima put naloga, a zatim ukratko predstavite bazu podataka za praćenje naloga. Recite učenicima da će oni raditi u toj bazi podataka. Kad budete govorili o održavanju i ažuriranju, recite učenicima da li će oni biti odgovorni za instaliranje sistema Windows XP Professional i programa Office XP na računare. Važno je da razu-meju da će tokom ovog kursa postepeno sticati veštine potrebne za takve zadatke.

Planiranje službe za pomoć u vašoj školi 5


Kako se meri uspeh službe za pomoć?Razgovarajte o načinima merenja uspeha i ako je moguće, dajte pri-mer iz neke organizacije za podršku. Ukoliko radite sa organizacijom za podršku na nivou 2, možete od njih tražiti primere. Tražite od učenika da obrazlože zbog čega predlažu određeni kriterijum uspeš-nosti i zbog čega je taj kriterijum prigodan. Razgovarajte o manama koje obavezno idu uz svaki kriterijum uspešnosti. Na primer, ukoliko se kvalitet službe za pomoć prvenstveno procenjuje po brzini kojom rešava naloge, na koji način bi to moglo da utiče na strategije komu-nikacije sa krajnjim korisnicima?

Uloge članova tima službe za pomoć Ovaj odeljak je napravljen da bi učenici napravili opis posla za svako radno mesto u timu službe za pomoć. Opis dužnosti, zajedno sa ličnim karakteristikama koje učenici navedu za svaku ulogu u timu, odrediće ko je kvalifikovan za određeno mesto. Naglasite da su svi tehničari, a da će nekoliko tehničara nešto manje vremena posvetiti pružanju podrške kako bi obavljali uloge koje će podržavati samu službu za pomoć. To su uloge vođe tima i analitičara podataka. Možete predložiti da se članovi tima službe za pomoć smenjuju u ovim ulogama.

Kad budete govorili o dužnostima tehničara, pokažite kako se unose sati u bazu podataka. Neka se svaki učenik prijavi u bazu podataka i unese vreme prvog sastanka. Takođe, neka učenici obavezno kao grupa definišu šta njima znači „pružanje usluge visokog kvaliteta“.

Vežba 1-1: Karakteristike uspešnog tehničaraRazgovarajte o tome šta su lične karakteristike. Neka učenici rade u grupama od po troje ili četvoro i navedu bar 10 karakteristika uspeš-nog tehničara. Zabeležite sve karakteristike na tabli ili na drugom uređaju za prikazivanje tako da svi učenici mogu da ih vide. Uočite koje se karakteristike pojavljuju više puta. Dajte svakom učeniku po tri papirića (npr. lepljive listiće ili papir sa selotejpom na poleđini) na kojima su ispisani brojevi 1, 2 i 3. Neka svaki učenik zalepi svoje papiriće na tri najvažnije karakteristike. Zatim, neka se svi učenici dogovore oko reda kojim karakteristike treba da stoje po važnosti. Dole su navedeni primeri karakteristika:

Ume da sluša Jasno govori

Prijatan Ume da koristi Windows XP Professional

6 Poglavlje 1


Deo

1: V

odič

za n

asta

vnik

e

Predusretljiv Zna za ograničenja

Traži pomoć Dobro organizovan

Prihvata savete Savestan

Dužnosti vođe timaVođa tima vaše službe za pomoć treba da bude učenik koji može da se fokusira na uočavanje problema i da pomogne timu da ih reši. Odredite da li će vođa tima vršiti sve navedene dužnosti (kao što je pravljenje rasporeda) i da unapred saopštite učenicima koja će biti njegova uloga.

Vežba 1-2: Karakteristike uspešnog vođe timaSprovedite prvi deo ove vežbe slično kao kada ste određivali karak-teristike tehničara, tako da na kraju dobijete rangiran spisak karakte-ristika vođe tima. Dole su navedeni primeri karakteristika:

Pravičan Veoma dobro poznaje računare

Ume dobro da komunicira Vidi širi plan

Veoma dobro organizovan Obraća pažnju na detalje

Pouzdan Želi da pomaže drugima

Učenici će možda biti iskreniji u preporukama za vođu tima ako se to radi tajno. Ukoliko mislite da bi to pomoglo, tražite učenicima da samo vama predaju preporuke.

Dužnosti analitičara podataka Analitičar podataka će pokretati unapred definisane izveštaje koji se prave u bazi podataka, a može i da vrši detaljnija istraživanja poda-taka u bazi podataka. Ova osoba treba da bude veoma zaintereso-vana za statistiku i praćenje i usavršavanje rada službe za pomoć. Kad budete pričali o dužnostima analitičara podataka, pokažite kako se pokreću izveštaji u bazi podataka. Ukoliko su učenici uneli sate u bazu podataka tokom prethodnih časova, možete pokrenuti izveštaj o broju radnih sati za svakog učenika. Analitičar podataka će imati pristup podacima u bazi podataka koji se mogu smatrati osetljivim (na primer, statistika koja predstavlja učinak drugih tehničara). Stoga, možete istaći da je važna karakteristika osobe koja vrši ovu ulogu sposobnost da čuva poverljive podatke.



Vežba 1-3: Karakteristike uspešnog analitičara podataka Sprovedite prvi deo ove vežbe kao za prethodne dve, tako da na kraju dobijete rangiran spisak karakteristika. Dole su navedeni pri-meri karakteristika:

Pouzdan Voli brojeve i grafikone

Voli statistiku Dobro organizovan

Razume se u baze podataka Odgovara na zahteve

Kao i za ulogu vođe tima, možete dozvoliti učenicima da samo vama predaju preporuke za analitičara podataka.

Utvrđivanje ciljeva službe za pomoćOvo je možda najvažniji odeljak u ovom poglavlju, zato što tu vi i učenici određujete svrhu vaše službe za pomoć. Da li je to pri-marno mogućnost da se članovi tima obrazuju? Da li je to inventa-risanje i održavanje školske opreme? Da li je to pružanje podrške u realnom vremenu učenicima i/ili osoblju škole? Kad utvrdite opšte ciljeve, možete napraviti izjavu o misiji vaše službe za pomoć. Neka bude kratka, jednostavna i fokusirana. Takođe, recite učenicima da će redovno morati da se vraćaju na ciljeve i misiju kako bi proverili da li su i dalje tačni.

Definisanje opsega delovanja vaše službe za pomoć Iskoristite ovaj odeljak i manje celine unutar njega da pomognete učenicima da odrede odgovarajući opseg usluga njihove službe za pomoć. Recite učenicima da ćete se često vraćati na ovu definiciju. Neka im bude jasno da neće početi sa pružanjem usluga pre nego što steknu neke osnovne veštine. Učenicima treba da bude jasno da će opseg delovanja službe za pomoć biti određen potrebama korisnika, a onda ograničen resursima i veštinama dostupnih službi za pomoć.

Procena vaših resursaU ovom odeljku treba da kažete učenicima koji resursi su im dostu-pni ili da tražite od njih da sami to istraže. Ukoliko odlučite da oni sami istražuju, treba unapred da znate odgovore kako biste mogli da potvrdite ono što oni utvrde.

8 Poglavlje 1


Deo

1: V

odič

za n

asta

vnik

e

Tipovi podrškeRazgovarajte sa učenicima o tipu podrške koji će njihova služba za pomoć da pruža – podršku u realnom vremenu, asinhronu ili obe. Obavezno im recite da će njihova procena resursa (u prethodnom odeljku) pomoći da se odredi tip podrške koji služba za pomoć može da pruža. U ovom i narednom odeljku takođe treba da govorite o tome kako se utiče na korisnikova očekivanja tako da on jasno shvati nivo i opseg podrške koju pruža služba za pomoć.

Vežba 1-4: Procena resursaU ovoj vežbi, učenici počinju da određuju dostupnost članova tima službe za pomoć i dokumentuju resurse koji su im dostupni. Verovatno će početi da shvataju ograničenja koja nameću resursi.

Dostupnost 1. Za ovo pitanje treba da napravite veliku tabelu na tabli, velikom papiru ili u programu ako možete da projektujete sliku. U tabeli treba da budu navedeni svi mogući dani i vremena kad bi učenici mogli da rade, kao i imena svih učenika. Dole je naveden primer:

Jovan

Marija

Suzana

Dragan

Vesna

Jovan

Marija

Suzana

Dragan

Vesna

Jovan

Marija

Suzana

Dragan

Vesna

7 - 8 č9 - 10 č10 - 11 č11 - 12 č12 - 13 č13 - 14 č14 - 15 č15 - 16 č16 - 17 č17 - 18 č

Ponedeljak Utorak Sreda

Treba da kažete svakom učeniku koliko će minimalno sati morati da radi u službi za pomoć. Ukoliko će se minimalan broj sati razlikovati, treba da im obrazložite zbog čega. Neka svaki učenik u tabeli navede u koje vreme može da radi, a zatim neka označi (drugom bojom ili nijansom) u koje vreme bi voleo da radi. U ovoj vežbi učenici će se upoznati sa teškoćama pravljenja rasporeda i tako će lakše razumeti zašto neki članovi tima neće dobiti željeno radno vreme. Takođe će shvatiti kako dostupnost članova tima utiče na opseg podrške koja se



nudi. Neka učenici kao tim, pomoću podataka iz tabele, odgovore na pitanje broj 2 u ovoj vežbi.

Fizički resursiU ovom odeljku učenici će dokumentovati podatke o resursima koje ste predstavili ranije tokom ovog poglavlja. Dole su kurzivom nave-dene neke stvari koje treba razmotriti za svako od pitanja.

3. Gde će se nalaziti operativna baza tima službe za pomoć?

Ukoliko nećete imati operativnu bazu – tj. prostoriju koju će kori-stiti samo tim službe za pomoć – onda morate da obezbedite vaše materijale na neki drugi način, na primer čuvanjem u zaključanim ormarićima.

4. Da li postoje računari koji su namenjeni isključivo članovima tima službe za pomoć? Ukoliko je odgovor da, koliko računara je dostu-pno i gde se oni nalaze?

Ukoliko ćete samo vi koristiti računare, možete instalirati veze sa bazom podataka, podesiti računare sa postavkama koje će biti potrebne timu službe za pomoć (koje drugi korisnici ne treba da imaju) i čuvati podatke na relativno bezbednom mestu. Ukoliko to nije slučaj, moraćete da smislite kako da radite „virtuelno“ sa bilo kog računara.

5. Da li postoje računarske laboratorije u kojima učenici imaju časove? Ukoliko je odgovor da, koji tip pomoći treba da pruža tim službe za pomoć tokom tih časova?

Ovo pitanje se odnosi na opseg – ukoliko se od vas očekuje da podr-žavate računarsku laboratoriju, onda je deo dostupnosti službe za pomoć već zauzet.

6. Da li postoji jedna ili više telefonskih linija koje su namenjene isključivo članovima tima službe za pomoć u vreme kad treba da pružaju podršku?

Telefonske linije su verovatno neophodne za podršku u realnom vremenu, iako možda možete da pružate ovaj tip podrške pomoću programa Windows Messenger ili drugog programa za neposrednu razmenu poruka.

7. Za koliko računara će tim službe za pomoć biti odgovoran?

Odgovor na ovo pitanje će odrediti koliko vremena ćete morati da potrošite na održavanje. To vam može pomoći da definišete koje dužnosti održavanja tim treba da izvršava.

10 Poglavlje 1


Deo

1: V

odič

za n

asta

vnik

e

8. Koliko će krajnjih korisnika tim službe za pomoć podržavati?

Odgovor na ovo pitanje može da vam pomogne u proceni koliko naloga možete da očekujete.

9. Da li postoji inventar hardvera i/ili softvera za ove računare? Ukoliko postoji, kada je poslednji put ažuriran?

Odgovor na ovo pitanje će vam pomoći da odredite koliko je hitno da napravite inventar hardvera ili softvera.

Oblasti podrške Za svaku oblast podrške treba da odredite opseg podrške na osnovu kritičnosti zadataka i druge podrške koja vam je dostupna. Na pri-mer, ukoliko imate grupu za podršku koja održava inventar har-dvera, možda ne želite da inventar hardvera bude deo opsega vaše hardverske podrške. Vi zapravo nećete definisati opseg ovih oblasti podrške dok ne saznate nešto više o njima. Koristite reference na druga poglavlja u udžbeniku (pogledajte okvire „Više informacija“) da pokažete učenicima šta će učiti na časovima. Možete da pomenete ciljeve svakog poglavlja na koje se upućuje.

Vežba 1-5: Određivanje potreba korisnikaOva vežba ima nekoliko delova i radi se nekoliko dana.

1. Prvo, pokažite učenicima primer ankete u prilogu na kraju knjige i neka se neko dobrovoljno prijavi da je prilagodi potrebama vaše škole. Možete da održite sesiju razmene ideja da biste saznali kakve podatke treba da sakupite.

2. Nakon što dobrovoljac prilagodi anketu, neka je tim službe za pomoć odobri.

3. Dalje, iskopirajte i razdelite anketu. Najbolje bi bilo da članovi tima službe za pomoć podele anketu na početku nekog časa, sačekaju da je korisnici ispune, a zatim prikupe anketu. Tako ćete osigurati veći broj ispunjenih anketa.

4. Na kraju, treba sabrati i analizirati rezultate ankete. To bi mogao da obavi analitičar podataka pod vašim nadzorom.

Kad podaci budu u čitljivoj formi, neka se tim službe za pomoć dogo-vori o ciljevima u skladu sa ovim podacima.



Ostanite otvoreni za promeneNadamo se da su učenici kroz ovo poglavlje shvatili da veza između korisničkih potreba, dostupnih resursa i drugih faktora značajno utiče na usluge koje pružaju. Naglasite da su odluke o službi za pomoć koje su dosad doneli samo hipoteza koju će redovno morati da upo-ređuju sa stvarnošću i menjaju po potrebi.

12 Poglavlje 1

Deo

1: V

odič

za n

asta

vnik

e

Poglavlje


Upoznavanje sa hardveromPregledOvo poglavlje je napravljeno da pomogne učenicima da shvate funk-cije glavnih delova računarskog hardvera. Kad pređu ovo poglavlje, trebalo bi da mogu vizuelno da odrede osnovne hardverske kom-ponente. Takođe će naučiti kako da izvade i vrate interne kompo-nente. Ovo poglavlje je takođe napravljeno da pomogne učenicima da prevaziđu uobičajeni strah od otvaranja kućišta računara i rada sa delovima računara.

Priprema za predavanjeDa bi uspešno završili ovaj kurs, vaši učenici će morati da izvade i vrate interne komponente računara. Trebalo bi da im date računare koji su „zamenljivi“. Možete da tražite donaciju računara od škole, roditelja učenika ili lokalnih kompanija. Najbolje bi bilo da računari rade, ali ne moraju da zadovoljavaju minimalne zahteve. Kao instruk-tor, vi bi trebalo da imate dva računara za rad – jedan koji ćete potpuno rastaviti da biste pokazali učenicima svaku komponentu i jedan koji je sastavljen tako da možete da pokažete pravilne tehnike zamene komponenti. Morate biti upoznati sa svakom hardverskom komponentom u računaru, kao i sa tipovima portova i kablova. Ovo poglavlje sadrži veliki deo tih informacija, ali bi takođe trebalo da provedete malo vremena sa računarskim tehničarom pre nego što počnete da predajete. Važno je da znate pravilne tehnike menjanja delova i da umete da prepoznate interne komponente koje nisu nave-dene u ovom poglavlju.

Potrebni materijaliRačunar za svaku grupu učenika, koji će se rastavljati i

sastavljati. Grupe ne treba da broje više od tri učenika; naj-

2


bolje je dva. Za prvu vežbu svakoj grupi će biti potreban i monitor, tastatura i miš.

Posude za male delove, kao što su šrafovi.Mali šrafcigeri i sav ostali alat koji je potreban za otvaranje

kućišta računara i vađenje komponenti.Gumene ili lateks rukavice (bez premaza) koje se mogu

koristiti za rukovanje računarskim komponentama, ukoliko neko to želi.

Kablovi za svaku vrstu porta za demonstraciju (kablovi se ne spominju u ovom poglavlju, ali bi trebalo da ih pokažete učenicima kako bi se upoznali sa različitim vrstama).

Kartice za vežbe.

Pojedinačne temeBezbednost pri radu na internim komponentamaDetaljno pređite ovaj odeljak sa učenicima. Spisak uputstava pokriva fizičku bezbednost učenika, kao i zaštitu računarske opreme. Naglasite učenicima koliko je važno da isključe sve kablove za napajanje pre nego što dotaknu internu računarsku komponentu. Objasnite stavke u vezi sa radom sa fizičkim komponentama. Na primer:

Kada se uzemlje, mogu da budu sigurni da neće preneti šte-tan električni napon na računarsku komponentu.

Nikad ne treba da dodiruju izvor napajanja ili monitor da bi zaštitili i računar i sebe.

Dodirivanje električnih kola može da ih ošteti. Pokažite im kako da podignu štampanu ploču ili matičnu ploču plastič-nom karticom bez dodirivanja kola.

Spajanje delova na silu može da ošteti i komponentu i leži-šte u koje pokušavate da je stavite. Pokažite im kako da ispravno vade i vraćaju komponente.

Čitanje liste specifikacijaPregledajte sa učenicima listu specifikacija koja je data kao primer. Pitajte ih koje termine razumeju, a koji su im nepoznati. Takođe ih pitajte da li razumeju čemu služe različiti elementi koji se spominju. Možete da im tražite da odrede koji delovi liste specifikacija predstav-ljaju činjenice, a koji su delovi samo reklama.

14 Poglavlje 2


Deo

1: V

odič

za n

asta

vnik

e

Uočavanje internih hardverskih komponentiZa svaku hardversku komponentu pokažite učenicima fizički element, kao i mesto u računaru na koje se ona stavlja. Razgovarajte o svrsi i funkciji komponente. Svaku komponentu možete da povežete sa listom specifikacija tako što ćete pitati učenike da li je ta komponenta navedena u listi. U ovom odeljku biste takođe mogli da razgovarate o minimalnim zahtevima za svaku komponentu u računaru koji radi pod operativnim sistemom Windows XP Professional. Hardverski zahtevi za Windows XP Professional navedeni su u poglavlju 3 Instaliranje sistema Windows XP Professional.

Vežba 2-1: Određivanje specifikacija CPU-a i RAM memorije

U ovoj vežbi učenici uče kako se pristupa dijalogu „Svojstva sistema“ i pronalaze podaci o računaru. Nakon što zabeleže podatke o svojim računarima, možete ih pitati koji računar ima najnoviji CPU, koji ima najbrži CPU i koji ima najviše RAM memorije.

Vežba 2-2: Vađenje i menjanje internih komponenti U ovoj vežbi grupe učenika će uočiti: izvaditi i nekoliko komponenti iz računara koji im je dodeljen, a zatim ih vratiti u računar.

VAŽNO

Morate pažljivo pratiti ovu vežbu da biste obezbedili učenike i maksimalno smanjili potencijalno oštećenje računara.

Pre nego što učenici počnu vežbu, ponovo prođite kroz bezbednosna uputstva koja su navedena na početku ovog poglavlja, kao i kroz odgovarajuće tehnike za rukovanje komponentama, za njihovo uklanjanje i vraćanje.

Neka učenici izvrše prvi zadatak pod naslovom Procedura (korak 5). Ukoliko su već izvršili ovaj zadatak na istom računaru ranije tokom ovog poglavlja, te podatke mogu da unesu u ovu vežbu.

Proverite da li je svaki računar potpuno isključen sa izvora napajanja i svih periferijskih uređaja.

Podelite kartice učenicima i recite im da na njima ispišu nazive i funkcije svake komponente o kojoj su učili u ovom poglavlju. Zajedno pređite sve definicije.

Upoznavanje sa hardverom 15


Predlozi za dodatne vežbe1. Neka svaka grupa predstavi razredu komponentu koju je izvadila i beleške. Da biste iskoristili sve prednosti ove vežbe, vi odredite kom-ponente tako da svaki tim ima različit zadatak.

2. Neka učenici zabeleže kako se otvaraju različite vrste kućišta raču-nara tako što će fotografisati otvaranje i zapisivati korake.

3. Neka svaki učenik sprovede detaljnije istraživanje o tome kako određena komponenta radi i koji sve tipovi te komponente postoje. Veb lokacija www.howthingswork.com predstavlja odličan resurs, kao i veb lokacije kojima je primarni cilj prodavanje računara i raču-narskih delova.

4. Zabeležite svaki novi termin iz ovog poglavlja na jednu karticu, a definiciju tog termina na drugu karticu. Neka učenici odrede parove.

Pokažite kako se otvara kućište računara. Moguće je da se svaki računar otvara drugačije.

Možete dozvoliti svakom timu da izabere pet internih komponenti koje će izvaditi ili vi to možete odredite.

Naglasite da je dokumentacija o prvobitnom položaju svake komponente i načina na koji je izvađena važnija od samog vađenja komponenti. Ti podaci omogućavaju uče-nicima ispravno vraćanje komponenti u računar. Cilj ove vežbe je ispravno sastavljen i funkcionalan računar.

16 Poglavlje 2

Deo

1: V

odič

za n

asta

vnik

e

Poglavlje


Instaliranje sistema Windows XP ProfessionalPregledU ovom poglavlju učenici uče kako se instalira Windows XP Professional na računar koji nema operativni sistem ili kao nadograd-nja nekog drugog operativnog sistema. Naglasite da je pravi zadatak kod bilo kog instaliranja donošenje ispravnih odluka pre nego što započnete instaliranje.


Pročitajte celo poglavlje i uradite sve vežbe i druge postu-pne zadatke.

Obezbedite svakom učeniku pristup „Kontrolnom popisu pre instaliranja sistema Microsoft Windows XP Professional“ u prilogu A.

Nabavite ispravan računar za svakog učenika na kojem on može da izvrši nadogradnju ili instalaciju sistema Windows XP Professional.

Odredite kako će učenici rukovati datotekom „Informacije o sistemu“ koju će sačuvati. Da li će je odštampati (u tom slu-čaju će računar koji koriste morati da ima pristup štampaču) ili će je sačuvati kao datoteku i preneti negde drugde da se odštampa? Ili će samo pregledati podatke na ekranu?

Pobrinite se da svaki računar koji koriste ima nalog sa pri-vilegijama administratora i da vi imate lozinke tih naloga. Za potrebe ove vežbe možete ili da dozvolite učenicima da koriste svoje naloge sa nivoom administratora ili da na sva-kom računaru napravite nalog sa istim imenom i lozinkom.

3


Ukoliko je to moguće, računari bi trebalo da imaju vezu sa internetom tako da učenici mogu da koriste veb lokaciju www.Microsoft.com/hcl za proveravanje kompatibilnosti har-dvera.

Obezbedite instalacioni disk za Windows XP Professional koji ćete dati učenicima.

Računar mora da ispunjava minimalne sistemske zahteve za Windows XP Professional (videti tabelu 4-1 u ovom poglavlju). U idealnom slu-čaju, svaki računar ima korisničke podatke koji mogu da se presele na novi računar ili novu instalaciju pomoću čarobnjaka za prenos datoteka i postavki.

Pojedinačne teme

Šta je operativni sistem?Ovo poglavlje uvodi učenike u namenu i funkcije operativnog sistema. Možete povezati ovu temu sa poglavljem 2 tako što ćete naglasiti ulogu operativnog sistema u komunikaciji sa hardverom.

Planiranje instalacijeOva tema obuhvata preostale podteme ovog poglavlja. U

ovom odeljku učenici uče o značaju planiranja različitih faza instalacije i izučavaju kriterijume koji će im pomoći u donošenju odluka. Pre nego što počnete sa ovim odeljkom, proverite da li svaki učenik ima pristup Kontrolnom popisu pre instaliranja sistema Microsoft Windows XP Professional u prilogu A. Možete da napravite više primeraka kontrolnog popisa i da ih plastificirate tako da mogu lakše da se kori-ste kad god bude potrebno. Učenici treba da beleže svoje odluke o instalaciji na kontrolnom popisu. To će raditi u vežbi 3-1.

Minimalni hardverski zahtevi za Windows XP ProfessionalU ovoj lekciji, učenici treba da nauče šta su minimalni zahtevi za instaliranje sistema Windows XP Professional na računar. Minimalni hardverski zahtevi su prikazani u tabeli 4-1. Takođe su navedeni i minimalni zahtevi za instaliranje programa Office XP Professional. Ti

18 Poglavlje 3


Deo

1: V

odič

za n

asta

vnik

e

podaci će im biti korisni ako budu instalirali Office XP koji se dobija uz Windows XP u okviru programa „Partners in Learning“.

Ideja za vežbuZadajte učenicima da pregledaju podatke o tipu i brzini CPU-a i RAM memoriji računaru koje su zabeležili u vežbi 2-1. Neka odrede da li ti računari ispunjavaju minimalne zahteve ili dajte učenicima liste sa specifikacijama (kao što je ona prikazana u poglavlju 2) i tražite od njih da odrede da li računari koji su opisani u specifikacijama ispu-njavaju minimalne zahteve.

Određivanje kompatibilnosti hardvera i softveraU ovom odeljku učenici će proveriti kompatibilnost hardvera i sof-tvera na svojim računarima pomoću liste hardverske kompatibilnosti (LHK) alatke „Readiness Analyzer“ (analizator spremnosti).

Neka učenici prvo naprave datoteku koja će sadržati podatke o har-dveru njihovih računara. Pokažite im postupak prema koracima koji su dati na stranici 4. Neka učenici nazovu tu datoteku „Komponente“, kao što je navedeno u koracima. Obavezno recite učenicima da u dijalogu „Informacije o sistemu“ mogu da pronađu puno podataka (videti sliku 3-1). Neka provere da li svaka komponenta ispunjava minimalne sistemske zahteve (trebalo bi da ispunjava) i razgovarajte o tome šta bi radili ako neka od komponenti ne ispunjava minimalne zahteve.

Dalje, neka učenici uporede dokument „Komponente“ sa LHK-om na lokaciji www.Microsoft.com/hcl. Možda ćete morati da im pomo-gnete u korišćenju ove lokacije. Neka zabeleže sav nekompatibilan hardver. Objasnite im da neka komponenta može da ispunjava mini-malni zahtev, a da istovremeno bude nekompatibilna sa operativnim sistemom, mada je to malo verovatno.

Zatim treba da zadate učenicima da provere kompatibilnost hardvera i softvera tako što će pokrenuti „Readiness Analyzer“ (Analizator spre-mnosti) sa CD-a Windows XP Professional, kao što je navedeno u poglavlju. Obavezno recite učenicima da je podrazumevana lokacija za čuvanje izveštaja o kompatibilnosti fascikla Windows na lokalnoj disk jedinici (obično disk jedinica C).

Instaliranje sistema Windows XP Professional 19


Ideja za vežbuUkoliko neka komponenta u računaru ne ispunjava minimalne zah-teve, neka jedan od učenika izvadi staru komponentu i zameni je novom komponentom koja ispunjava zahteve. Pažljivo nadgledajte ovu vežbu.

U ovom trenutku bi bilo korisno ponovo pogledati kontrolni popis pre instaliranja sistema Microsoft Windows XP Professional.

Planiranje particijaObjasnite različite načine za planiranje particija. Započnite razgovor o prednostima i manama pravljenja više particija na velikim čvrstim diskovima. Ponovo uputite učenike na kontrolni popis pre instali-ranja, koji sadrži Stablo odlučivanja za deljenje diska na particije u prilogu A.

Planiranje sistema datotekaNTFS je uobičajeni sistem datoteka i treba ga koristiti uvek, osim u slučajevima kad postoji opravdan razlog za neko drugo rešenje. Pokažite učenicima kako se određuje sistem pomoću Tabele odluči-vanja za sistem datoteka u prilogu A.

Planiranje tipa instalacijeU ovom poglavlju se objašnjava zbog čega je bolje instalirati softver od početka, ali se takođe objašnjava kada treba izvršiti nadogradnju. Konkretna situacija u vašoj školi određuje kako ćete izvršiti instalira-nje na većini računara.

Prenos datoteka i postavki pomoću čarobnjaka za prenos datoteka i postavkiOvaj odeljak može da se koristi kao vežba. Ukoliko učenici budu izvr-šavali ovaj zadatak, pobrinite se da imate sledeće:

Odredišni računar sa sistemom Windows XP Professional (to može da bude računar na kojem ćete izvršiti instalaciju od početka).

Prostor na serveru kojem oba računara imaju pristup ili prenosni medij na kojem ćete skladištiti stanje sistema kori-snika.

20 Poglavlje 3


Deo

1: V

odič

za n

asta

vnik

e

Prazan disk za čarobnjak ili CD Windows XP Professional na kojem se nalazi čarobnjak.

Ime i lozinku naloga korisnika čije ćete stanje prenositi, koji se takođe naziva „korisnik koji migrira“. (To može da bude njihov nalog.)

Vežba 3-1: Planirajte instalaciju sistema Windows XP Professional

U ovoj vežbi učenici, pre instaliranja, treba da zabeleže sve odluke o instalaciji na kontrolni popis iz priloga A. Nakon što učenici izvrše ovaj zadatak, pitajte ih koje su odluke doneli i razgovarajte o svim odlukama koje se razlikuju od procedure preporučene u ovom poglavlju (instalacija od početka, NTFS sistem datoteka i tako dalje). Takođe, pitajte učenike kako su pronašli informacije koje su im bile potrebne za donošenje odluka.

Vežba 3-2: Izvršite instalaciju sistema Windows XP Professional

U ovoj vežbi učenici treba da instaliraju sistem Windows XP Professional od početka. Postepena uputstva sadrže slike koje će im pomagati tokom procesa. Slike se odnose na instaliranje od početka. Ukoliko učenik mora da izvrši nadogradnju, vi ćete morati da mu pomognete u tome. Na kraju, zadajte učenicima da izvrše ažuriranje Windowsa da bi primenili najnoviji Windows servisni paket i zakrpe.

Instaliranje sistema Windows XP Professional 21

Poglavlje


Uvod u rešavanje problemaPregledU ovom poglavlju učenici uče kako se izvršava prvi korak rešavanja problema – uočavanje kategorije podrške u koju najverovatnije spada problem koji je korisnik prijavio. Takođe, uče o preventivnoj podršci i beleže preventivne mere koje postoje ili koje bi trebalo da postoje u vašoj školi. Na kraju, uče kako se koristi „Pomoć sa udaljene tačke“, alatka od neprocenjive vrednosti za pružanje računarske podrške u realnom vremenu.


Pročitajte celo poglavlje i uradite sve vežbe i druge poste-pene zadatke.

Obezbedite dovoljno umreženih računara na kojima će uče-nici moći da rade u parovima dok vežbaju pružanje pomoći sa udaljene tačke.

Iskopirajte dijagram toka rešavanja problema iz priloga A i podelite ga učenicima pre nego što počnu vežbu 4-1.

Pojedinačne teme

Uobičajene kategorije podrškeU ovom poglavlju se uvodi pet uobičajenih kategorija podrške o kojima se govori u ovom udžbeniku. Iako se podrška može katego-rizovati na razne načine, ovaj sistem je osmišljen za tehničare počet-nike. Podsetite učenike da su sve ove oblasti podrške oblasti u okviru kojih su ranije tokom kursa pokušali da definišu opseg delovanja. Takođe, naglasite veze sa drugim poglavljima u udžbeniku, na koje se upućuje u okvirima „Više informacija“. Recite učenicima da će

4


Deo

1: V

odič

za n

asta

vnik

e

naučiti nešto više o rešavanju problema u svakoj od ovih oblasti podrške.

Korisnička podrška Prilikom predavanja ove teme morate naglasiti da je veština tehničara da pruži uslugu korisniku, posebno njegov stav u komunikaciji sa krajnjim korisnikom, glavni kriterijum po kojem će biti procenjivani. Odličan tehničar sa lošim stavom će škoditi reputaciji tima službe za pomoć, čak i ako uspešno reši korisnikov problem.

Hardverska podrška Prilikom predavanja ove teme obavezno istaknite razliku između mehaničkih problema, koji predstavljaju fizički problemi sa kompo-nentama ili periferijskim uređajima, i konfiguracijskih problema, koji su izazvani neodgovarajućim konfigurisanjem komponenti. Ukoliko dođe do mehaničkog problema, komponenta mora da se zameni ili popravi. Ukoliko dođe do konfiguracijskog problema, komponenta obično može da se pokrene ispravnim konfigurisanjem.

Podrška za operativni sistem Prilikom predavanja ove teme naglasite da će u ovom odeljku naučiti najviše novih stvari tokom celog kursa.

Podrška za mrežu Prilikom predavanja ove teme naglasite da se ovaj kurs bavi mrežama samo sa strane klijenta.

Softverska podrškaSoftverska podrška je kategorija koja se primarno bavi pružanjem pomoći korisniku prilikom izvršavanja zadataka. Ovaj kurs se ne bavi softverskom podrškom.

Metodologija rešavanja problemaOvde uvedite dijagram toka rešavanja problema iz priloga A.

Uvod u rešavanje problema 23


Vežba 4-1: Određivanje kategorije podrške prijavljenih računarskih problema

U ovoj vežbi učenici pomoću dijagrama toka određuju kategoriju podrške prijavljenog problema. Komentari u vezi sa ispitivanjem tokom rešavanja problema navedeni su kurzivom.

1. Korisnik kaže da ne može da štampa na mrežnom štampaču sa Računara23. Prilikom ispitivanja utvrdite sledeće:

Pokušavate da odštampate probnu stranicu sa Računara23 na istom štampaču i ništa se ne događa. (Stoga nije kori-snička greška.)

Proveravate sve kablove i veze Računara23 i štampača i sve je uključeno u struju i čini se da radi pravilno. (Stoga nije mehanički problem.)

Pokušavate da štampate na istom štampaču sa Računara24 i ništa se ne događa. (Štampač NIJE na mreži ili ne radi ispravno.)

Čini se da aplikacija iz koje korisnik pokušava da štampa ispravno radi. (Nije u pitanju softver.)

Koja je najverovatnija oblast podrške ovog problema? Hardver – štam-pač je uključen, ali ne radi ili nije na mreži.

2. Korisnik prijavljuje da ne može da sačuva dokument na serveru. Prilikom ispitivanja utvrdite sledeće:

Pravilno pokušavate da sačuvate dokument i ne uspevate u tome. (Nije korisnička greška.)

Čini se da hardver i softver klijentskog računara rade nor-malno. (Nije u pitanju hardver, softver ni operativni sistem.)

Pokušavate da sačuvate dokument na drugom udaljenom računaru i ne uspevate u tome. (Serveri nisu dostupni ili korisniku nije dozvoljen pristup serverima.)

Koja je najverovatnija oblast podrške ovog problema? Mreže

3. Korisnik prijavljuje da je računar prestao da reaguje na sve komande. Prilikom ispitivanja utvrdite sledeće:

Računarski hardver i softver su normalno radili ranije tokom dana.

Korisnik je sa interneta preuzeo novi čuvar ekrana. Kada je pokušao da ponovo pokrene računar, ponovno pokretanje nije ispravno radilo.

24 Poglavlje 4


Deo

1: V

odič

za n

asta

vnik

e

Koja je najverovatnija oblast podrške ovog problema? Operativni sistem – čuvar ekrana je verovatno oštetio neku neophodnu dato-teku.

Preventivna podrškaU ovom odeljku razgovarajte o konceptu preventivne podrške kao načinu da se minimalizuje reaktivna podrška. Za svaku kategoriju preventivne podrške, razgovarajte o tome šta bi odgovaralo vašoj školi (na primer, neke stvari zavise od toga da li ste u domenu ili rad-noj grupi). Ove mere preventivne podrške će se verovatno oblikovati ili kao zadaci održavanja ili kao specijalni projekti.

Ukoliko je moguće, neka vam osoba koja je trenutno odgovorna za računarsku podršku i bezbednost mreže pomogne tokom ovog pre-davanja. Razgovor može da obuhvati mere koje trenutno postoje i razlog zašto one postoje, kao i mere koje ne bi mogle da se primene u vašoj školi i razlog zašto je tako.

Tokom ovog odeljka u vodiču za učenike videćete okvire „Više infor-macija“. Pokažite kako se pretražuje centar za pomoć i podršku.

Ideja za vežbuNeka se učenici vrate na vežbu 1-5 u poglavlju 1 gde su definisali opseg službe za pomoć i neka utvrde šta bi promenili, s obzirom na podatke koje su dosad dobili.

Neka učenici izvrše neke od ovih zadataka na tri različita računara, a zatim neka procene koliko bi vremena bilo potrebno da se zadatak izvrši na svim računarima.

Vežba 4-2: Odredite mere preventivne podrške za vašu školu

Rešenje ove vežbe zavisi od mreže i konfiguracije računara koji postoje u vašoj školi.

Korišćenje pomoći sa udaljene tačke„Pomoć sa udaljene tačke“ je alatka sistema Windows XP Professional za rešavanje problema koja je napravljena da omogući pomoćnicima, kao što su tehničari službe za pomoć, da se sa udaljene tačke povežu sa korisničkim računarom i rešavaju probleme. Objasnite učenicima



da, dokle god su računari umreženi, mogu da pomognu prijatelju ili rođaku u drugoj prostoriji, školi ili državi!

Kako se koristi „Pomoć sa udaljene tačke“Za ovaj odeljak će vam biti potrebna dva umrežena računara da biste pokazali proces pružanja pomoći sa udaljene tačke. U idealnom slu-čaju, možete da projektujete ekran svog računara da bi svi videli šta se dešava na njemu. Ukoliko nemate mogućnosti za to, neka uče-nici gledaju ekran vašeg računara dok se povezujete sa korisnikom i pomažete mu. Ukoliko je moguće, neka vas učenici prate na svojim računarima; za ovo ćete morati da odredite parove učenika, kao i za sledeću vežbu.

Naglasite koliko je važno da se odrede lozinke i vremenski rokovi na zahtevima za pomoć sa udaljene tačke, kao i to koliko je važno dozvoliti samo proverenim ljudima da se povežu sa vašim računa-rom.

Vežba 4-3: Korišćenje pomoći sa udaljene tačke za povezivanje sa udaljenim računarom

U ovoj vežbi parovi učenika se smenjuju u ulogama tehničara i kori-snika tokom sesije pružanja pomoći sa udaljene tačke. Korisnik mora da pozove tehničara da se poveže, a zatim da dozvoli tehničaru da deli kontrolu nad korisnikovim računarom. Tehničar mora da se poveže sa korisnikovim računarom, ode u dijalog „Informacije o sistemu“ i pronađe koliko RAM memorije ima korisnikov računar.

26 Poglavlje 4

Deo

1: V

odič

za n

asta

vnik

e

Poglavlje


Podrška za hardverPregledU ovom poglavlju učenici počinju da uče kako se podržava hardver. Oni određuju da li hardver radi ispravno, utvrđuju verovatni uzrok problema, dodaju novi hardver na računarski sistem i uče kako se ažuriraju i vraćaju prethodne verzije upravljačkih programa kompo-nenti.

Na početku ovog poglavlja uvedite Pomoć za rešavanje problema sa hardverom iz priloga A. Objasnite da problemi sa hardverom spadaju u dve kategorije: mehanički problemi i konfiguracijski problemi.



Upoznajte se sa odeljkom za praćenje naloga u bazi poda-taka vaše škole.

Učitajte veb lokacije većih proizvođača računarskih kom-ponenti (kao što su Toshiba, Sony, AGP i sl.) u fasciklu „Omiljene lokacije“ programa Internet Explorer.

Onemogućite neku komponentu vašeg računara koja nije neophodna za rad, kao što je zvučna kartica, tako da učeni-cima možete pokazati simbol koji upravljač uređajima prika-zuje kad neka komponenta ne radi.

Nabavite neki komad hardvera koji može da se poveže sa računarom preko USB porta i instalacioni disk za taj hardver ili pronađite veb lokaciju proizvođača uređaja.

Obezbedite mrežni štampač koji će biti dostupan učenicima i koji trenutno nije instaliran na računare učenika.

Onemogućite jednu ili više hardverskih komponenti na nekoliko računara tako da učenici mogu da utvrde pro-

5


bleme i reše ih. Obavezno zabeležite tačne korake onemo-gućavanja komponenti kako biste bili sigurni da ćete moći da ih popravite.

Pojedinačne temeRešavanje mehaničkih problema U ovom odeljku i sledećim pododeljcima učenici uče kako da utvrde da li na nekoj komponenti postoji kvar; tačnije, ona ili nema napaja-nje ili ima napajanje, ali uopšte ne radi. Kad komponenta radi, ali ne radi ispravno, to se klasifikuje kao konfiguracijski problem.

Proveravanje vezaIako se to često previđa, odgovarajuće povezani kablovi između računara i periferijskih uređaja, odn. računara ili periferijskog uređaja i izvora napajanja, predstavljaju čest problem. Prilikom predavanja ovog odeljka pokažite različite tipove kablova i pitajte učenike da odrede koji tip kabla se povezuje sa kojim tipom porta.

Naglasite da periferijski uređaj treba da bude isključen pre poveziva-nja sa računarom ili sa izvorom napajanja i da operativni sistem treba da se ugasi pre nego što se računar isključi.

Korišćenje upravljača uređajima za proveru ispravnostiOvaj odeljak može da se koristi kao vežba. Učenici treba da izvrše korake navedene u ovom odeljku, bilo tokom vaše demonstracije bilo nakon nje. Upravljač uređajima će se koristiti do kraja ovog kursa.

U upravljaču uređajima pokažite učenicima različite simbole koji se prikazuju ukoliko neka komponenta ne radi.

Dodavanje hardveraOvaj odeljak može da se koristi kao vežba. Učenici treba da izvrše korake navedene u ovom odeljku, bilo tokom ili nakon vaše demon-stracije zadatka (ili zadataka). Morate im dati uređaj koji će instalirati. Dobar izbor je eksterni čvrsti disk koji se povezuje preko USB porta koji mogu da koriste svi učenici jedan za drugim.

Obavezno razgovarajte o funkciji „Plug and Play“ sistema Windows XP Professional, koja automatski instalira mnoge tipove hardvera.

28 Poglavlje 5


Deo

1: V

odič

za n

asta

vnik

e

Objasnite da se čarobnjak za dodavanje hardvera obično koristi samo ako operativni sistem ne prepoznaje hardver.

Ostali saveti za rešavanje mehaničkih problema Pregledajte date savete za osposobljavanje hardverskih komponenti za rad.

Rešavanje problema sa konfiguracijomObjasnite da su problemi sa konfiguracijom hardverski problemi koji nisu mehaničke prirode.

Ažuriranje upravljačkih programa i vraćanje na prethodne verzijeU ovom odeljku objasnite da problemi sa konfiguracijom obično imaju veze sa upravljačkim programima i objasnite zašto upravljački programi mogu da se pokvare. Razgovarajte sa učenicima o tome koji bi problemi iz okvira „Pogledajte i ovo“ mogli da se izbegnu pomoću preventivnih mera održavanja, kao što je ograničavanje korisnikove mogućnosti da instalira softver ili izbriše važne datoteke.

Razgovarajte o četiri načina za pronalaženje upravljačkih programa. Pokažite kako se dolazi do lokacije „Windows Update“ i do veb loka-cije proizvođača da bi se pronašli upravljački programi.

Ovaj odeljak može da se koristi kao vežba. Učenici treba da izvrše korake navedene u ovom odeljku, za vreme ili nakon vaše demon-stracije zadatka (ili zadataka). Pokažite kako se ažurira upravljački program za uređaj koji ste prethodno instalirali na računar.

Objasnite i pokažite kako se vraća na prethodnu verziju upravljačkog programa.

Instaliranje mrežnih štampačaOvaj odeljak može da se koristi kao vežba. Učenici treba da izvrše korake navedene u ovom odeljku, za vreme ili nakon vaše demon-stracije zadatka (ili zadataka). Ukoliko nije dostupan novi mrežni štampač koji učenici mogu da dodaju, neka izbrišu štampač koji je trenutno instaliran, a zatim neka ga dodaju.

Podrška za hardver 29


Instaliranje mrežnih štampača je važan i čest zadatak svakog tehni-čara koji pruža podršku školi sa umreženim računarima. Neka svaki tehničar doda mrežni štampač na svoj računar.

Rešavanje problema sa konfiguracijom koji nemaju veze sa upravljačkim programimaObjasnite da uređaji imaju i druga svojstva koja se mogu konfigu-risati i pokažite kako se pronalaze svojstva. Naglasite učenicima da nikad ne treba da podešavaju postavke na kartici „Resursi“ u dijalogu „Svojstva“ uređaja.

Vežba 5-1: Pronalaženje opcija konfiguracijeU ovoj vežbi učenici koriste upravljač uređajima da bi za određene uređaje odredili opcije konfiguracije koje nemaju veze sa upravljač-kim programom. Odgovor ispisan kurzivom možda ne odgovara tačno onome što je dostupno kod uređaja u učeničkim računarima.

1. Disk jedinice: Kliknite na karticu Smernice. Šta možete tu pode-siti?

Postavke keširanja

2. Disk jedinice: Kliknite na karticu Volumeni, kliknite na Popuni, kliknite na slovo volumena, a zatim kliknite i na Svojstva. Zapišite nazive kartica koje mogu da se podešavaju.

Opšte, Alatke, Hardver, Deljenje, Bezbednost, Kvalitet

3. DVD/CD-ROM jedinice. Koje su kartice i opcije konfiguracije dostupne?

Kartica „Svojstva“ – podešavanje zvuka i postavka „Omogući audio“

Kartica „DVD region“ – DVD region

Kartica „Upravljački program“ – ažuriranje upravljačkog programa, vraćanje na prethodnu verziju i uklanjanje

4. Mrežna veza (pod „Mrežni adapteri“): Koje se kartice pojavljuju?

Opšte, Napredno, Upravljački program, Resursi i Upravljanje napa-janjem

5. Na kojoj kartici možete da podesite „Svojstva“?

Na svim osim na kartici „Opšte“

30 Poglavlje 5


Deo

1: V

odič

za n

asta

vnik

e

Uobičajeni zadaci podešavanja čvrstog diskaOvaj odeljak može da se koristi kao vežba. Učenici treba da izvrše korake navedene u ovom odeljku, bilo tokom bilo nakon vaše demon-stracije zadatka (ili zadataka). U ovom odeljku učenici uče kako se defragmentuje čvrsti disk i kako se koristi alatka „Pospremanje diska“ za brisanje nepotrebnih datoteka. Možete da objasnite dejstvo fra-gmentiranja na disku tako što ćete uporediti disk sa okretanjem točka automobila. Pitajte učenike šta bi bilo lakše – pokupiti nekoliko malih komada prljavštine sa točka koji se vrti ako su svi grupisani ili ako su rašireni po celoj gumi. Objasnite da je, kada disk uzima podatke sa diska ili piše podatke na njega, mnogo lakše vršiti te zadatke na disku koji nije fragmentiran.

Vežba 5-2: Rešavanje hardverskog problema U ovoj vežbi treba da date učenicima, ili manjim grupama učenika, računare na kojima je instaliran sistem Windows XP Professional, a koji imaju neki hardverski problem. Možda ćete moći da koristite iste računare koje su učenici koristili za upoznavanje sa hardverom. Uputite učenika da koriste „Pomoć za rešavanje problema sa har-dverom“, „Upravljač uređajima“, „Informacije o sistemu“, kao i druge alatke da bi uočili i dokumentovali problem, a zatim ga rešili i doku-mentovali korake. U vodiču za učenike naveden je primer dokumen-tacije.

Aktivirajte odeljak za praćenje naloga baze podataka i neka učenici započnu nalog, unesu problem i rešenje, a zatim zatvore nalog.


Poglavlje


Podrška za Windows XP ProfessionalPregledU ovom poglavlju učenici uče kako da reše najčešće probleme sa operativnim sistemom. To uključuje probleme sa upravljačkim pro-gramom, nestabilnost operativnog sistema, slučajeve kad operativni sistem ne može da se pokrene ili ne reaguje, kao i slab rad operativ-nog sistema.



Istražite temu „Windows XP Professional“ na mreži.

Pojedinačne temeNajčešći problemi sa operativnim sistemomPomozite učenicima da ovu problematiku poveđu sa sopstvenim iskustvom tako što ćete ih pitati koliko često im se dogodilo da raču-nar sa operativnim sistemom Windows XP Professional prestane da radi. Ukoliko nisu koristili taj operativni sistem, pitajte ih za druge operativne sisteme, kao što je Windows 2000 Professional.

Pokretanje operativnog sistema pomoću specijalnih alatkiU ovom odeljku učenici uče o bezbednom režimu, konfiguraciji LastKnownGood i konzoli za spasavanje. Takođe, uče i kada da kori-ste koju alatku.

6


Deo

1: V

odič

za n

asta

vnik

e

Uvedite pomoć za rešavanje problema u operativnom sistemu Windows XP Professional iz priloga A i upućujte na nju po potrebi tokom ovog poglavlja.

Pokretanje operativnog sistema u bezbednom režimuBezbedni režim je najbolji način za pokretanje operativnog sistema koji ne radi normalno zato što je to najjednostavniji način da se pokrene računar. Bezbedni režim pokreće operativni sistem sa veoma ograničenim uslugama i upravljačkim programima. U ovom odeljku objasnite učenicima kako da dođu do bezbednog režima i kada da ga koriste.

Pokretanje operativnog sistema pomoću konfiguracije LastKnownGood Konfiguracija LastKnownGood treba da se koristi samo ako bezbedni režim ne radi. Objasnite da je konfiguracija LastKnownGood konfigu-racija koja je postojala poslednji put kad se neko prijavio na računar. Objasnite kada se koristi ova opcija, a kada ne. Pokažite kako se pokreće računar pomoću konfiguracije LastKnownGood.

Pokretanje operativnog sistema pomoću konzole za spasavanjeKonzola za spasavanje treba da se koristi samo kad bezbedni režim i konfiguracija LastKnownGood ne rade. U ovom odeljku objasnite upotrebu konzole za spasavanje i zadajte učenicima da je instaliraju kao opciju pokretanja na svim računarima.

Vežba 6-1: Upoznavanje sa komandama konzole za spasavanje

U ovoj vežbi učenici koriste centar za pomoć i podršku da bi istražili opcije koje postoje u konzoli za spasavanje.

Odgovori na korake 3-7 navedeni su dole kurzivom.

3. Koja je komanda za pronalaženje spiska datoteka i poddirektori-juma na jedinici C:?

c: dir

Podrška za Windows XP Professional 33


4. Koja je komanda za brisanje datoteke virus.exe iz fascikle i386 na jedinici D:?

del d: i386 virus.exe

5. Koja je komanda za omogućavanje automatskog pokretanja usluge cdrom.sys koja se nalazi u fascikli windows\system32\drivers na disk jedinici C:?

enable cdrom.sys Service_Auto_Start

6 . Koja je komanda za dodavanje particije od 10 GB na vaš jedini čvrsti disk?

diskpart /add \device\harddisk0_1000

7. Koja je komanda za dodavanje novog sektora za pokretanje parti-cije na vašu sistemsku particiju?

fixboot c: (where C is the drive letter)

Vežba 6-2: Pokrenite računar pomoću specijalnih alatkiU ovoj vežbi učenici koriste podatke koje su saznali u ovom poglav-lju da bi odredili koje specijalne alatke treba da se upotrebe za pokre-tanje računara. Zatim primenjuju taj metod za ponovno pokretanje računara. Ne treba ništa da podešavaju nakon pokretanja računara. Dole su kurzivom navedeni odgovori za svaki scenario.

1. Instalirali ste softver i vaš sistem je postao nestabilan. Želite da utvrdite da li je operativni sistem nestabilan.

Pokrenite računar u bezbednom režimu. Ukoliko se problem više na javlja, problem nije u osnovnim uslugama i upravljačkim progra-mima.

2. Menjali ste konfiguraciju i slučajno ste obrisali kritičnu datoteku. Računar je prestao da reaguje i kad ste ga ponovo pokrenule nije se normalno pokrenuo. Kopija datoteke postoji u fascikli na serveru.

Pokrenite računar pomoću konfiguracije LastKnownGood, a zatim prekopirajte datoteku na odgovarajuće mesto na računaru.

3. Korisnik je preuzeo datoteku iz e-poruke i u njoj se nalazio virus. Uspeli ste da uklonite virus i želite da budete sigurni da su se vred-nosti registra koje je promenio vratile na prethodno stanje.

Koristite konfiguraciju LastKnownGood za vraćanje registra na pret-hodne postavke.

34 Poglavlje 6


Deo

1: V

odič

za n

asta

vnik

e

Podrška za Windows XP Professional 354. Treba da formatirate ceo čvrsti disk računara, ali ne možete da se prijavite i uradite to.

Pokrenite računar pomoću konzole za spasavanje.

Vraćanje operativnog sistema u prethodno stanje pomoću alatke „Oporavak sistema“„Oporavak sistema“ omogućava tehničaru da vrati operativni sistem na prethodno stanje bez gubitka podataka ili postavki korisnika. U ovom odeljku pokažite kako se pravi tačka vraćanja, a zatim neka svaki učenik kreira tačku vraćanja. Dok radite u alatki „Oporavak sistema“, pokažite učenicima da postoje i druge tačke vraćanja i obja-snite im različite vrste. Objasnite kako da vrate računar na bilo koju navedenu tačku vraćanja.

Vraćanje operativnog sistema u prethodno stanje pomoću alatke „Automatizovano spasavanje sistema“ „Automatizovano spasavanje sistema“ (ASS) je poslednja stvar kojoj se pribegava kad pokušavate da vratite operativni sistem u prethodno stanje. ASS spasava samo sistemsko stanje operativnog sistema i kon-figuraciju diska; datoteke i aplikacije se ne spasavaju. Svi podaci će biti izgubljeni i sve aplikacije će morati ponovo da se instaliraju.

Uputstva za vraćanje računara na prethodnu tačkuOva uputstva će pomoći učenicima da odrede kada da kreiraju tačke vraćanja i koje alatke da koriste u slučaju problema sa računarom.

Vežba 6-3: Vraćanje operativnog sistema na prethodnu tačku

U ovoj vežbi učenici menjaju konfiguraciju računara. Stoga na raču-narima ne treba da bude kritičnih podataka. Svaki učenik treba da dobije računar na kojem će izvršavati zadatke. Treba da date učeni-cima disketu sa lošim upravljačkim programom za CD-ROM. Da biste pronašli upravljački program, idite na veb lokaciju proizvođača i iza-berite upravljački program za Windows NT, Windows 95 ili Windows 98, ukoliko je to moguće.


U koraku 7, pomozite učenicima da izaberu neku aplikaciju koja nije neophodna za uklanjanje, kao što je igrica koju ste dobili uz opera-tivni sistem.

U koraku 10, neka učenici naprave set diskova za ASS. Ukoliko ne znaju kako da to urade, pomozite im da pronađu postepena uputstva u centru za pomoć i podršku. Obeležite svaki disk imenom računara, datumom i akronimom ASS, a zatim ih sklonite na bezbedno mesto.

Povećavanje virtuelne RAM memorijeOvaj odeljak može da se koristi kao vežba. Učenici treba da izvrše korake navedene u ovom odeljku, za vreme ili nakon vaše demon-stracije zadatka (ili zadataka). Neka učenici neznatno povećaju koli-činu virtuelne RAM memorije na svakom računaru.

36 Poglavlje 6

Deo

1: V

odič

za n

asta

vnik

e

Poglavlje


Podrška za umrežene računarePregledU ovom poglavlju učenici uče o TCP/IP-u i nekim njegovim sastav-nim delovima, kao što su IP adrese. Takođe, uče o deljenju, dele dozvole i smernice domena.



Ukoliko je vaša škola na domenu, saznajte koje su smernice domena i na koji način će to uticati na rad članova tima službe za pomoć.

Pripremite na vašem računaru fascikle koje će moći da se koriste za demonstraciju deljenja fascikli i dozvola. Omogućite deljenje fascikli i dodelite dozvolu za čitanje svakom članu tima službe za pomoć. Nemojte im dozvoliti pisanje.

Pojedinačne teme

Uvod u mrežeU ovom odeljku objasnite svrhu mreža.

Radne grupeU ovom odeljku učenici uče o svrsi radnih grupa i kako se one uspo-stavljaju kad postoji jedan računar povezan sa internetom.

7


Uspostavljanje radne grupe pomoću jednog računara povezanog sa internetom Ovaj odeljak može da se koristi kao vežba. Učenici treba da izvrše korake navedene u ovom odeljku, za vreme ili nakon vaše demon-stracije zadatka (ili zadataka). Da bi uspostavili radnu grupu, učenici moraju da se isključe sa domena. Pobrinite se da učenici imaju nalog za lokalni računar sa privilegijama administratora ili da znaju lozinku za nalog administratora. Ukoliko se isključe sa domena i ne znaju podatke naloga za lokalni računar, neće moći ponovo da pokrenu računar.

Kako se resursi na računaru, u radnoj grupi, pretvaraju u deljene ili privatneOvaj odeljak priprema učenike za vežbu 7-1. Pokažite korake u ovom odeljku. Pokažite kako se deli fascikla i kako se omogućava privatnost fascikle. Neka se učenici povežu sa deljenom fasciklom na vašem čvrstom disku, neka otvore dokument, a zatim pokušaju da ga sačuvaju pod drugim imenom. Objasnite im zašto ne mogu da sačuvaju dokument (dozvola samo za čitanje).

Vežba 7-1: Označavanje resursa u radnoj grupi: „za deljenje“ ili „privatni“

U ovoj vežbi neka učenici rade u parovima na umreženim računarima u istoj radnoj grupi. Nakon što završe vežbu, neka pokušaju da pri-stupe fascikli „Resursi službe za pomoć“ na računaru svog partnera. Ukoliko ne mogu da pristupe ovoj fascikli, dozvole nisu ispravno dodeljene. Dalje, neka pokušaju da pristupe fascikli „Moji dokumenti“ na računaru svog partnera. Ukoliko mogu da pristupe ovoj fascikli, onda dozvole nisu ispravno podešene.

Ograničenja radnih grupaU ovom odeljku objasnite zašto radna grupa nije najbolji izbor za veliki tim službe za pomoć, kao i zašto bi mogla biti dovoljna za veoma mali tim. Ukoliko je moguće, neka administrator mreže dođe da vam pomogne u predavanju ovog odeljka, kao i odeljka o dome-nima.

38 Poglavlje 7


Deo

1: V

odič

za n

asta

vnik

e

DomeniU ovom odeljku naglasite da domeni omogućavaju centralizovano administriranje.

Vežba 7-2: Određivanje smernica domenaU ovoj vežbi učenici istražuju i beleže smernice domena. Smernice domena uvek zamenjuju sva lokalna podešavanja, uključujući konfi-guraciju lokalne bezbednosti.

Uvod u TCP/IPOvaj odeljak predstavlja pregled TCP/IP-a na visokom nivou, kao i neka osnovna podešavanja mrežnih postavki. Za svaki pododeljak ponudite objašnjenja iz perspektive mreže sa strane klijenta. Na pri-mer, objasnite uticaj DNS-a na klijenta.

Korišćenje komande za popravljanjeUkoliko se ikone za mrežnu vezu ili mrežne veze računara ne pojav-ljuju na sistemskoj tacni, neka učenici pronađu vezu u fascikli „Moje mrežne veze“.

Korišćenje komande ipconfigObjasnite komandu ipconfig i šta ona radi. Pokažite kako se ona koristi sa različitim parametrima na vašem računaru, a zatim pokažite rezultate na koje su uticali ti parametri. Neka svaki učenik pronađe IP adresu svog računara pomoću komande ipconfig.

Vežba 7-3: Korišćenje komande ipconfig za izmenu IP postavki

U ovoj vežbi učenici koriste centar za pomoć i podršku da bi istražili ipconfig parametre. Odgovori na pitanja 2-4 su prikazani dole kurzi-vom.

2. Koja je komanda za obnavljanje svih IP podešavanja za sve adap-tere na računaru koji radi na mreži koja koristi DHCP?

ipconfig /renew

3. Koja je komanda za onemogućavanje TCP/IP-a za određeni adap-ter?

Podrška za umrežene računare 39


ipconfig /release

4. Koja je komanda za prikaz svih TCP/IP informacija o svim adapte-rima u računaru?

ipconfig /all

Vežba 7-4: Podešavanje TCP/IP svojstava za mrežnu vezuU ovoj vežbi učenici menjaju TCP/IP svojstva na jednoj mrežnoj vezi na svojim računarima. Oni prvo beleže svoju automatski konfiguri-sanu IP adresu. Zatim menjaju TCP/IP postavke tako da koriste sta-tičnu IP adresu i unose svoju prethodnu IP adresu.

Zatim će vratiti vezu na stanje u kojem se automatski ažurira. Na kraju vežbe, IP adresa računara treba da se razlikuje od početne IP adrese. Pomozite učenicima da shvate zašto se podrazumevani mrežni pro-laz, podmrežna maska i drugi podaci nisu promenili.

Rešavanje mrežnih problemaU ovom trenutku uvedite pomoć za rešavanje problema na umreže-nim računarima koja se nalazi u prilogu A. Pregledajte pomoć sa uče-nicima i povežite je sa onim o čemu ste razgovarali u ovom poglavlju. Učenici će koristiti ovu pomoć do kraja poglavlja.

Utvrđivanje da li problem zahteva klijentsku konfiguracijuU ovom odeljku razgovarajte sa učenicima kako da odrede da li pro-blem zahteva klijentsku konfiguraciju.

Rešavanje problema pristupom mrežnim resursimaU ovom odeljku učenici uče kako se rešavaju problemi na umreže-nim računarima. Koristite pomoć zajedno sa testom.

Pokažite uslužni program ping tako što će jedan učenik da uključi računar, a drugi učenik da isključi računar. Pokažite rezultate pingo-vanja dva računara.

Proverite postavke Windowsovog zaštitnog zida da biste videli da li su neke aplikacije ili portovi blokirani.

40 Poglavlje 7


Deo

1: V

odič

za n

asta

vnik

e

Podešavanje internet opcija na klijentskom računaru U ovom odeljku neka vas učenici prate dok budete objašnjavali opcije podešavanja dostupne na svakoj kartici.

Vežba 7-5: Zabeležite postavke internet opcija za vašu školu

Za ovu vežbu odredite timove učenika. Svakom timu treba da bude dodeljena po jedna kartica dijaloga „Internet opcije“. Neka timovi ispravno podese karticu, a zatim je snime. Izaberite jednu od fascikli „Resursi službe za pomoć“ koju ste delili ranije tokom ovog poglavlja i neka svaki tim stavi snimak ispravno podešene kartice u tu fasciklu. Odredite jednog ili više članova tima koji će kreirati dokument koji prikazuje ispravno podešavanje svake kartice, uz objašnjenja.



Podrška za bezbednosne potrebePregledU ovom poglavlju učenici uče o mrežnoj bezbednosti i fizičkoj bez-bednosti računara i druge opreme. Obavezno naglasite da učenici nikad ne treba da dovode sebe u opasnost pokušavajući da zaštite računarsku opremu.

Priprema za predavanjeDa biste se pripremili za predavanje ovog poglavlja, izvršite sledeće zadatke:


Posavetujte se sa administratorom mreže da biste saznali na koji način ste umreženi i koje smernice već postoje.

Nabavite diskove za školski softver za zaštitu od virusa.Upoznajte se sa opcijom pravljenja inventara hardvera i

softvera u vašoj bazi podataka. Unesite neke izmišljene podatke da biste pokazali kako se pravi inventar hardvera i/ili softvera.

Pojedinačne teme

Mrežna bezbednostU ovom odeljku razgovarajte o hakerima i činjenici da opasnosti za mrežu dolaze i spolja i iz same mreže. Razgovarajte o slučajevima hakerisanja ili o virusima za koje ste nedavno čuli na vestima.

8Poglavlje


Deo

1: V

odič

za n

asta

vnik

e

Preventivne mereOvaj odeljak govori o zadatku službe za pomoć da primeni preven-tivne bezbednosne smernice. Ukoliko je to moguće, neka vam admi-nistrator vaše mreže pomogne u predavanju ove teme.

Instaliranje i ažuriranje softvera za zaštitu od virusaNeka svaki učenik instalira softvera za zaštitu od virusa na računar. Ukoliko nemate računare bez takvog softvera, neka ga učenici prvo uklone, a zatim ponovo instaliraju.

Korišćenje jakih lozinkiRazgovarajte o tome zašto je važno da ne koriste slabe lozinke. Pokažite kako se podešavaju i primenjuju opcije složenosti lozinke (uputstva su navedena u ovom odeljku).

Vežba 8-1: Kreirajte bezbednosnu konzolu i podesite lokalnu bezbednost

U ovoj vežbi učenici kreiraju korisnički nalog i, zbog zahteva slože-nosti lozinke, lozinka koja im je zadata ne radi. Moraju da dodele Korisniku10 jaku lozinku koja zadovoljava zahteve složenosti. Prijaviće se kao Korisnik10, promeniti lozinku i odjaviti se. Zatim će se prijaviti kao administrator i izbrisati korisnika.

Kad učenici naprave bezbednosnu konzolu u koraku 1, postarajte se da svi podese smernice za lozinku po uputstvima iz ovog poglavlja.

Konfiguracija Minimalna preporučena postavkaPrimeni istoriju lozinke Zapamćene 3 lozinke

Maksimalna starost lozinke 42 dana

Minimalna dužina lozinke 8 karaktera

Lozinka mora da zadovoljava zahteve složenosti

Omogućeno

Ukoliko se podešavanje ne izvrši na ovaj način, učenici u ovoj vežbi neće imati problem koji treba da reše.

Podrška za bezbednosne potrebe 43


Obezbeđivanje hardvera i softveraU ovom odeljku uvodite alatke za pravljenje inventara hardvera i softvera u bazi podataka. Razgovarajte o važnosti održavanja tač-nog inventara i na koji način bi poznavanje hardvera i softvera koji postoji u računaru moglo da pomogne učenicima da reše problem. Razgovarajte o različitim načinima obeležavanja računarske opreme i načinima da se ona označi kao vlasništvo škole.

Vežba 8-2: Napravite inventar i obeležite školski hardverU ovoj vežbi učenici prave inventar računara i druge opreme za koju su odgovorni. U to može biti uključeno i stavljanje oznaka na kompo-nente. Dodelite deo opreme svakom učeniku i zadajte im da naprave inventar. Ukoliko vaša baza podataka podržava inventar opreme, neka tehničari unesu podatke u bazu podataka. Pošto će morati da odu do svakog računara da bi izvršili ovaj zadatak, možda je bolje da istovremeno naprave inventar i hardvera i softvera. Ukoliko vaša baza podataka podržava ove funkcije, neka učenici unesu i te podatke. Možda bi bilo dobro da podelite obrasce za svaki tip inventara kako bi učenici zabeležili odgovarajuće podatke.

44 Poglavlje 8

Deo

1: V

odič

za n

asta

vnik

e

Poglavlje


Izvršavanje zadataka održavanja i realizovanje specijalnih projekataPregledU ovom poglavlju se govori o zadacima održavanja koje će učenici možda morati da izvršavaju, a u njemu su predstavljene i ideje za specijalne projekte. Na kraju ovog poglavlja vaš tim bi trebalo da „ponovo osmisli“ službu za pomoć i da odredi prihvatljiv opseg duž-nosti.

Priprema za predavanjeDa biste se pripremili za predavanje ovog poglavlja, izvršite sledeće zadatke:

Pročitajte celo poglavlje i uradite sve vežbe.Istražite podatke koji se traže u odeljku Izvršavanje zada-

taka održavanja.

Pojedinačne teme

Izvršavanje zadataka održavanjaU ovom odeljku prođite kroz zadatke navedene u tabeli 9-1 i sve ostale kojih se učenici sete. Zabeležite sve zadatke, a zatim tražite od učenika da im odrede prioritet na osnovu kritičnosti.

9


Vežba 9-1: Napravite raspored održavanjaU ovoj vežbi učenici prave raspored održavanja. Da biste procenili radno vreme potrebno za zadatke, potražite savet analitičara poda-taka koji bi trebalo da zna prosečno vreme provedeno na izvršavanju svake vrste zadatka.

Realizovanje specijalnih projekataU ovom odeljku je predstavljeno nekoliko ideja za specijalne pro-jekte. Razmenite ideje sa učenicima da biste zajednički došli do novih ideja. Zabeležite sve ideje.

Vežba 9-2: Odredite prioritet specijalnih projekataU ovoj vežbi učenici određuju prioritet svojih ideja za specijalne pro-jekte.

Vežba 9-3: Ponovo osmislite vašu službu za pomoćU ovoj vežbi učenici „ponovo osmišljavaju“ službu za pomoć. To uključuje ponovno određivanje opsega usluga koje se nude. Koristite raspored održavanja i spisak specijalnih projekata kao pomoć u ovoj vežbi. Neka svaki učenik odgovori na pitanja data u ovoj vežbi kako bi se pripremio za grupni razgovor o tome šta treba promeniti i šta treba da ostane isto.

46 Poglavlje 9

DEO 2Vodič za učenike

Deo

2: V

odič

za u

čeni

ke

Poglavlje

1

49

Planiranje službe za pomoć u vašoj školi

Po završetku ovog poglavlja moći ćete da:

Opišete ulogu i funkciju službe za pomoćOpišete podršku nivoa 1Objasnite dužnosti članova tima službe za pomoć u

vašoj školiUstanovite ciljeve službe za pomoć u vašoj školiDefinišete opseg delovanja službe za pomoć u vašoj

školi.

Pre nego što formalno počnete da pomažete drugima u rešavanju raču-narskih problema u školi, morate da donesete nekoliko odluka. Moraćete da sarađujete sa ostalim članovima tima službe za pomoć da biste utvr-dili kakva će biti vaša služba za pomoć. Vi i vaš tim morate da odredite ključne pozicije unutar službe za pomoć kako bi ona radila na najbolji mogući način. Takođe ćete morati da definišete tip i količinu usluga koje ćete pružati korisnicima i računarima u školi. Na primer, možete odlučiti da ponudite podršku za gotovo svaki računarski problem koji krajnji korisnik ima ili možete da odlučiti da pružate podršku samo za probleme u vezi sa operativnim sistemom. Ovo poglavlje vas vodi kroz početne odluke koje ćete morati da donesete kako biste osnovali službu za pomoć u školi.

Služba za pomoć je deo grupe za tehničku podršku koju osniva neka organizacija da bi održavala rad računara. Obično organizacije imaju veliki broj računara. Službom za pomoć obično rukovodi grupa teh-ničara, koji se nekad nazivaju analitičari službe za pomoć ili tehničari podrške, i oni su obučeni da popravljaju onaj tip računara i softverskih aplikacija koje ta organizacija koristi. Broj računara obično određuje broj tehničara u službi za pomoć. Nasuprot onome što možda mislite, teh-

50 Poglavlje 1

Održavanje školske računarske mreže © Microsoft Corporation Vodič za učenike

ničari ne sede svi zajedno na jednom mestu; izraz „služba za pomoć“ je zapravo samo drugi naziv za odeljenje za pomoć.

U većini organizacija služba za pomoć je deo odeljenja za informacione tehnologije (IT). Uloga službe za pomoć veoma se razlikuje od organizacije do organizacije, ali ona obično pruža i reaktivnu i proaktivnu podršku za računare i krajnje korisnike. Kroz reaktivnu podršku, služba za pomoć rešava probleme koje korisnici prijave, pomaže korisnicima u izvršavanju zadataka koji su im potrebni za izvođenje projekta i rešava probleme kao što su računarski virusi. Kroz proaktivnu podršku, služba za pomoć radi na sprečavanju pojave problema. Na primer, tehničari uče korisnike kako da izvršavaju zadatke koji će im pomoći da izbegnu najčešće računarske probleme pre nego što se oni pojave. Što više služba za pomoć pruža pro-aktivnu podršku, toliko će manje biti potrebe za reaktivnom podrškom.

Kako radi služba za pomoć? Služba za pomoć se smatra prvim nivoom tehničke podrške i često se naziva podrška nivoa 1. Tehničari podrške nivoa 1 su obično opšte struke. Tehničari opšte struke imaju široko, ali ne obavezno detaljno znanje o tipovima problemima sa kojima će se krajnji korisnici verovatno sre-sti. Mnoge organizacije takođe imaju i dodatne nivoe podrške. Na primer, podrška nivoa 2 pruža podršku u specijalizovanim oblastima, kao što su mreže, operativni sistemi ili određene softverske aplikacije. Tehničari nivoa 2 su deo grupe za tehničku podršku, ali se obično ne smatraju delom službe za pomoć.

Služba za pomoć upravlja zadacima pomoću sistema naloga za zahteve. Kad krajnji korisnici imaju problem sa računarom, oni obično telefonom ili na mreži ispune nalog službe za pomoć. Sistem naloga za zahteve kate-goriše zahteve za pomoć na nekoliko načina. Jedan od načina bi mogao da bude po tipu programa za koji je potrebna pomoć. Drugi bi mogao da bude po odeljenju u kojem krajnji korisnik radi.

Uz odgovaranje na naloge sa zahtevima, tehničari podrške službe za pomoć sprovode provere inventara i rutinsko održavanje i nadogradnju na raču-narima i mrežama organizacije. Još jedna važna funkcija službe za pomoć jeste prikupljanje i korišćenje podataka. Svi nalozi sa zahtevima se eviden-tiraju u bazi podataka. Ovi nalozi sa zahtevima sadrže vredne podatke koje organizacija može da iskoristi pri donošenju odluka o poboljšanju tehničke podrške, kupovini novih računara i softvera, nadogradnji sistema i potrebi za dodatnom obukom.

Na slici 1-1 je prikazan tipičan tok rada sa nalogom sa zahtevima. Kad služba za pomoć primi nalog sa zahtevom, tehničar nivoa 1 pokuša da


Deo

2: V

odič

za u

čeni

ke

Planiranje službe za pomoć u vašoj školi 51utvrdi uzrok problema postavljajući niz pitanja. Ponekad tehničar podrške može da reši problem davanjem uputstava krajnjem korisniku telefonom ili povezivanjem sa računarom krajnjeg korisnika. Ukoliko tehničar reši pro-blem, nalog se zatvara. Ukoliko problem ne može da se reši na ovaj način, tehničar odlazi do radne stanice da reši problem ili se nalog usmerava na viši nivo podrške.

Slika 1-1 Tok rada sa nalogom sa zahtevima

NAPOMENA

Analitičar podataka je član tima službe za pomoć koji može da upotrebi sistem za praćenje naloga za pravljenje izveštaja koji će vam pomoći da utvrdite da li ispunjavate svoje ciljeve. Da biste saznali kako da iskoristite školsku bazu podataka, pregledajte dokumentaciju baze podataka.

Kako se meri uspeh službe za pomoć?Organizacija može da meri uspeh svoje službe za pomoć na različite načine. Obično se razmatra niz pokazatelja, uključujući:

Procenat uspešno zatvorenih naloga za zahteve.

Procenat naloga za zahteve prosleđenih na sledeći nivo podrške.

52 Poglavlje 1


Vreme potrebno za odgovaranje na naloge i zatvaranje naloga za zahteve.

Koliko je krajnji korisnik (ili klijent) zadovoljan ljubaznošću, strplje-njem i pomoći tehničara.

Uloge članova tima službe za pomoćTim službe za pomoć sastoji se od nekoliko uloga. Članovi vašeg tima mogu da vrše jednu ili više uloga. Svaka uloga se fokusira na različite dužnosti i najbolje je da je obavlja osoba sa specifičnim odlikama ili osobinama.

TehničarSvaki član tima službe za pomoć u vašoj školi se smatra tehničarem. Članovi tima takođe mogu da vrše i druge funkcije, kao što su vođa tima ili analiti-čar podataka, o kojima ćemo kasnije govoriti; međutim, najvažnije dužnosti ima tehničar. Bez tehničara koji zapravo rešavaju i sprečavaju probleme, ne bi bilo tima koji treba voditi ni podataka koje treba analizirati.

Tipične dužnosti tehničara uključuju:

Pružanje prosečno najmanje pet sati usluga nedeljno u službi za pomoć te tačno i prikladno evidentiranje tih sati u bazi podataka.

NAPOMENA

Da biste naučili kako da evidentirate sate u školskoj bazi podataka, pogledajte dokumentaciju baze podataka.

Odgovaranje na naloge sa zahtevima na najbolji mogući način.

Rutinsko održavanje po redovnom rasporedu.

Uloga pomoćnika u laboratoriji gde je to moguće.

Praćenje naloga za zahteve kroz njihov životni ciklus.

Učešće u nedeljnim sastancima i svim potrebnim sesijama obuke.

Stalno ulaganje napora da se korisnicima pruži usluga visokog kva-liteta.

Ponekad se tehničari službe za pomoć u velikim organizacijama specijali-zuju za posebnu oblast, kao što je hardverska podrška ili podrška za opera-tivni sistem. Međutim, što je oblast znanja tehničara specijalizovanjije, to su



Deo

2: V

odič

za u

čeni

ke

manje šanse da će on ili ona moći da reše širok spektar problema. U timu službe za pomoć u vašoj školi, tehničari treba da teže ka tome da izgrade što širu osnovu znanja.

Vežba 1-1: Odlike uspešnog tehničara

ŠTA SE PODRAZUMEVA POD „ODLIKAMA“

Odlike su vidljive osobine po kojima je neko prepoznatljiv. Na primer, uspešan zubar se može odlikovati:

Nežnošću

Brižnošću

Iskustvom

Ljubaznošću

Dobrim obrazovanjem

Komunikativnošću

Za naše potrebe, odlike predstavljaju iskazano ponašanje po kojem je neko prepoznatljiv kao član grupe, kao što je „uspešni tehničari“.

Radeći u grupama od po troje ili četvoro, uočite 10 odlika koje bi trebalo da ima uspešan tehničar. Podelite svoj spisak sa odeljenjem. Zabeležite odlike koje su ostali timovi uočili, a koje se ne nalaze na vašem spisku.

______________________ _______________________

______________________ _______________________

______________________ _______________________

______________________ _______________________

______________________ _______________________

Dužnosti vođe tima Vođa tima radi kao učenik-rukovodilac službe za pomoć. Njegove ili njene opšte dužnosti su da koristi organizacione, komunikacione i liderske veštine kako bi se obezbedio optimalan rad službe za pomoć. Uz obavljanje duž-nosti tehničara, specifične svakodnevne dužnosti vođe tima uključuju:

Koordinisanje nedeljnog rasporeda da bi se obezbedio maksimalan učinak službe za pomoć.

Nadgledanje odgovora na naloge sa zahtevima.

54 Poglavlje 1


Vođenje računa o izvršavanju zadataka rutinskog održavanja.

Pomaganje u koordinisanju posebnih projekata.

Vođenje računa o propisnom evidentiranju podataka službe za pomoć od strane tehničara.

Pomaganja u komunikaciji među članovima tima.

Pružanje periodičnih izveštaja savetniku iz redova nastavnika/oso-blja.

Nadgledanje održavanja operativne baze tima ili mesta na kojem članovi tima službe za pomoć rade i drže svoje alatke.

Vaš tim službe za pomoć mora da odluči koliko će vođâ tima imati i na koji način će se dužnosti vođe tima podeliti među njima. Takođe možete odlučiti da neke od ovih dužnosti obavlja savetnik iz osoblja škole.

Vežba 1-2: Odlike uspešnog vođe tima

Radeći u grupama od po troje ili četvoro, uočite šest odlika koje bi tre-balo da ima uspešan vođa tima. Iako su vođe tima istovremeno i tehni-čari, fokusirajte se na jedinstvene dužnosti vođe tima, a ne na dužnosti tehničara. Podelite svoj spisak sa odeljenjem. Zabeležite odlike koje su ostali timovi uočili, a koje se ne nalaze na vašem spisku.

______________________ _______________________

______________________ _______________________

______________________ _______________________

______________________ _______________________

______________________ _______________________

Predložite imena dva člana tima koji imaju neke ili sve gore navedene odlike. Objasnite zbog čega mislite da bi oni bili dobre vođe tima.

1. __________________ bi bio odličan vođa tima zato što _________________________________.

2. __________________ bi bio odličan vođa tima zato što _____________________________________.

Dužnosti analitičara podataka Analitičar podataka upravlja podacima i informacijama u vezi sa službom za pomoć. Zavedeni nalozi sa zahtevima sadrže podatke koji se mogu iskori-stiti za poboljšanje kvaliteta usluga službe za pomoć. Ovakvo stalno napre-



Deo

2: V

odič

za u

čeni

ke

dovanje je neophodan deo uspešne službe za pomoć. Analitičar poda-taka je odgovoran za efikasno sakupljanje i korišćenje ovih podataka. Uz obavljanje dužnosti tehničara, specifične svakodnevne dužnosti analitičara podataka uključuju:

Sastavljanje stalnih izveštaja za tim službe za pomoć i savetnika iz redova nastavnika/osoblja.

Koordinisanje napora da se podaci službe za pomoć koriste za podršku i menjanje usluga, kao i za utvrđivanje potreba za obuča-vanjem tima službe za pomoć.

Saradnja sa savetnikom iz redova nastavnika/osoblja na planiranju i sprovođenju anketa o uslugama među korisnicima.

Vežba 1-3: Odlike uspešnog analitičara podataka

Radeći u grupama od po troje ili četvoro, uočite šest odlika koje bi tre-balo da ima uspešan analitičar podataka. Iako su analitičari podataka istovremeno i tehničari, fokusirajte se na jedinstvene dužnosti analiti-čara podataka, a ne na dužnosti tehničara. Podelite svoj spisak sa ode-ljenjem. Zabeležite odlike koje su ostali timovi uočili, a koje se ne nalaze na vašem spisku.

______________________ _______________________

______________________ _______________________

______________________ _______________________

______________________ _______________________

______________________ _______________________

Predložite imena dva člana tima koji imaju neke ili sve gore navedene odlike. Objasnite zbog čega mislite da bi oni bili dobri analitičari poda-taka.

1. __________________ bi bio odličan analitičar podataka zato što _______________________________.

2. __________________ bi bio odličan analitičar podataka zato što _______________________________.

Utvrđivanje ciljeva službe za pomoć Pre nego što definišete usluge koje će vaš tim službe za pomoć pružati, treba da utvrdite ciljeve službe za pomoć. Nasuprot službama za pomoć u industriji, vaši ciljevi mogu biti podjednako obrazovni koliko i zasnovani

56 Poglavlje 1


na podršci. Svaka škola je različita i vaši ciljevi će zavisiti od raspoloživih resursa, broja računara i korisnika kojima ćete pružati podršku, kao i od načina na koji su računari umreženi. Dole su navedeni primeri ciljeva koje možete da razmotrite za svoj tim službe za pomoć.

Svaki član tima službe za pomoć je sposoban da uspešno izvrši svaku vežbu u ovom kursu.

Rešavanje svih računarskih problema koji spadaju u domen vaših usluga u određenom vremenskom roku (na primer, u roku od dva dana).

Pružanje određenog broja sati računarske podrške krajnjim korisni-cima svake nedelje.

Pravljenje i održavanje inventara računarskog hardvera i softvera u školi.

Operativni sistem na svakom računaru se dopunjava najnovijim bezbednosnim ispravkama i antivirusnom zaštitom po određenom rasporedu (na primer, nedelju dana po objavljivanju dopuna od strane Microsofta).

Preduzeća i njihove službe za pomoć često formalizuju svoje ciljeve u obliku izjave o misiji. Izjava o misiji je koncizna izjava koja definiše opšte stavove i prioritete. Ona se obično prosleđuje korisnicima i drugim učesni-cima da bi bili obavešteni o svrsi organizacije.

Na primer, jedna kompanija koja pruža podršku kroz službu za pomoć ima sledeći izjavu o misiji:

„Naša misija je pružanje kvalitetne tehničke podrške uz pomoć teh-ničara podrške iz službe za pomoć (desk-side), usluge na licu mesta i/ili podrške Call centra koji radi 24 časa dnevno 7 dana u nedelji, svim zaposlenima, proizvođačima, prodavcima i partnerima.“

Školski tim službe za pomoć koji vode učenici mogao bi da ima sledeću izjavu o misiji:

„Naša misija je pružanje praktičnih obrazovnih mogućnosti svim članovima tima službe za pomoć, uz težnju da se održava sva oprema u računarskoj laboratoriji i da se pomaže korisnicima u rešavanju njihovih računarskih problema u najkraćem mogućem roku.“



Deo

2: V

odič

za u

čeni

ke

Definisanje opsega delovanja vaše službe za pomoć

Prilikom definisanja opsega vaše službe za pomoć, vi uočavate obim problema za koje ćete pružati podršku, kao i način na koji ćete i vreme kada ćete pružati tu podršku. Veoma je važno da ne pokušavate da radite iznad svojih mogućnosti. Ali, takođe ne treba da potcenite svoje sposob-nosti. Možete kontrolisati ono što će krajnji korisnici očekivati od službe za pomoć pažljivim definisanjem opsega vaše ponude podrške. To znači da je potrebno pronaći ravnotežu između dostupnih resursa i računarske podrške koja je potrebna krajnjim korisnicima. Ostatak ovog odeljka govori o nekim od tema koje treba da razmotrite prilikom pokušaja da odredite opseg usluga koje ćete nuditi.

VAŽNO

Kao tim, na kraju ove lekcije definisaćete početni opseg usluga. Po završetku čitavog kursa i sticanja praktičnog iskustva, ponovo ćete definisati opseg svojih usluga.

Procena vaših resursaPrvi korak u definisanju opsega usluga jeste određivanje dostupnih resursa za podršku. Dostupni resursi mogu da uključuju sledeće:

Postojeću službu za pomoć i drugu računarsku podrškuDa li vaša škola ima profesionalnu službu za pomoć ili IT odeljenje? Ukoliko je odgovor da, treba da utvrdite opseg njihovih dužnosti i usluga. Vaš savet-nik iz školskog osoblja može da vam pomogne u prikupljanju ovih infor-macija i određivanju načina na koji će tim službe za pomoć sarađivati sa profesionalcima.

Računare za članove tima službe za pomoć Da li postoje računari koji su posebno namenjeni članovima tima službe za pomoć za pružanje podrške? Ukoliko je odgovor da, koliko računara je dostupno i gde se oni nalaze? Da li je taj prostor bezbedan? Ukoliko postoje dostupni računari, možda ćete moći da pružite korisnicima podršku u realnom vremenu. Razmotrićemo podršku u realnom vremenu u slede-ćem odeljku.

58 Poglavlje 1


Telefonske linijeDa li postoji jedna ili više telefonskih linija koje se mogu dati službi za pomoć tokom radnog vremena? Ukoliko je odgovor da, koliko linija? Dostupnost telefonske linije može da odredi mogućnost pružanja podrške u realnom vremenu preko telefona.

Članove timaKoliko članova tima službe za pomoć može da radi? U proseku, koliko sati nedeljno mogu da rade?

Tipovi podrške U ovoj oblasti većina službi za pomoć nudi podršku u realnom vre-menu; drugim rečima, krajnji korisnici mogu da pozovu tehničara podrške i da razgovaraju sa njim kako bi im pomogao da odmah reše problem ako je moguće. Neke službe za pomoć nude podršku u realnom vremenu korišćenjem programa za ćaskanje umesto telefonskih poziva. U školama i drugim organizacijama nije uvek moguće pružiti podršku u realnom vre-menu. U tom slučaju nudi se asinhrona podrška. Asinhrona podrška se vrši nakon dobijanja zahteva. Na primer, krajnji korisnik može u ponedeljak ujutru da traži da se popravi neki računar i tehničar službe za pomoć će ga popraviti čim stigne. I kod podrške u realnom vremenu i kod asinhrone podrške, tim službe za pomoć treba da definiše prihvatljivi vremenski rok za rešavanje zahteva.

Vežba 1-4: Procena resursa

U ovoj vežbi, radićete u timovima od po dvoje ili troje i ispunjavaćete podatke o dostupnosti i resursima.

Dostupnost 1. U dole navedenu tabelu upišite vreme kada svaki član vaše grupe

može da radi u službi za pomoć za svaki dan u nedelji. Prebacite te podatke u tabelu o dostupnosti koju će vam dati savetnik iz redova osoblja.

Imena članova tima

Pon Ut Sre Čet Pet



Deo

2: V

odič

za u

čeni

ke

2. Odgovorite na sledeća pitanja u vezi sa tabelom o dostupnosti koju ste ispunili.

a. Tokom kojih dana i u koje vreme je dostupno najviše članova tima službe za pomoć? ____________________________________________

SAVET

Vreme u odgovoru 2a je pogodno za sastanke tima i pružanje podrške u realnom vremenu, ukoliko se odlučite za taj tip podrške.

SAVET

Vreme u odgovoru 2b je pogodno za rad na posebnim projektima, a ne za pružanje podrške krajnjim korisnicima.

b. Tokom kojih dana i u koje vreme je dostupno najmanje članova tima službe za pomoć (ili nije dostupan niko od njih)? ____________________________________________

Fizički resursi3. Gde će se nalaziti operativna baza tima službe za pomoć? _______

________________________________

4. Da li postoje računari koji su namenjeni isključivo članovima tima službe za pomoć? Ukoliko je odgovor da, koliko računara je dostu-pno i gde se oni nalaze? ________________________________________

5. Da li postoje računarske laboratorije u kojima učenici imaju časove? Ukoliko je odgovor da, koji tip pomoći treba da pruža tim službe za pomoć tokom tih časova? ____________________________________________________________________________________________

6. Da li postoji jedna ili više telefonskih linija koje su namenjene isključivo članovima tima službe za pomoć u vreme kada treba da pružaju podršku? _______________________

7. Za koliko računara će tim službe za pomoć biti odgovoran? _________________________________

60 Poglavlje 1


8. Koliko krajnjih korisnika će tim službe za pomoć podržavati? ______________________________________________

9. Da li postoji inventar hardvera i/ili softvera za ove računare? Ukoliko postoji, kada je poslednji put ažuriran?

_____________________________________________

Oblasti podrške Opseg usluga službe za pomoć možete detaljnije definisati ograničava-njem podrške koju služba nudi na određenu oblast podrške. Razmotrite sledeće:

Hardverska podrškaHardverska podrška uključuje pravljenje i precizno održavanje inventara, procenu i zamenu delova koji ne rade i sprovođenje rutinskog održavanja. Ovaj kurs razmatra veštine koje su vam potrebne za obavljanje tih zadataka. Međutim, dostupni resursi mogu uticati na raspored po kojem ćete obavljati održavanje ili praviti inventar.

VIŠE INFORMACIJA

Detaljnije razmatranje hardvera možete pronaći u poglavlju 2 Upoznavanje sa hardverom, i u poglavlju 5 Hardverska podrška.

Podrška za operativni sistem Podrška za operativni sistem (na ovom kursu, Microsoft Windows XP Professional) uključuje sprovođenje instalacija i nadogradnji, instaliranje ispravki softvera i zakrpa te periodično održavanje operativnog sistema, na primer, defragmentacija diska. Napori koje je potrebno uložiti za instalira-nje ispravki i zakrpa u velikoj meri zavise od mogućnosti računarske mreže. Ukoliko su računari na tipu mreže koja se zove domen, ove dopune se mogu vršiti automatski. Ukoliko računari nisu na domenu, zadaci se moraju vršiti ručno, što zahteva više resursa.

VIŠE INFORMACIJA

Detaljnije razmatranje podrške za operativne sisteme možete pronaći u poglavlju 3 Instaliranje sistema Windows XP Professional, i u poglavlju 6 Podrška za Windows XP Professional.



Deo

2: V

odič

za u

čeni

ke

MrežePodrška službe za pomoć za mreže obično je ograničena na probleme u vezi sa internetom ili intranetom, na primer pomaganje korisnicima da se povežu sa internetom ili da pristupe resursima na intranetu. Problemi sa povezivanjem mogu da se pojave zbog problema sa računarskim nalozima ili korisničkim nalozima, kao i zbog fizičkih problema na mreži. U ovom kursu se ne bavimo uspostavljanjem i održavanjem mreže, ali ćete naučiti kako da utvrdite uzrok problema na mreži. Za sada možete da odlučite da li su problemi povezivanja sa resursima ili problemi sa fizičkim delovima mreže izvan opsega usluga vaše službe za pomoć.

VIŠE INFORMACIJA

Detaljnije razmatranje podrške za mreže možete pronaći u poglavlju 7 Podrška za umrežene računare.

BEZBEDNOSTBezbednosna podrška obuhvata probleme u rasponu od antivirusne zaštite na pojedinačnom računaru ili mreži do fizičke bezbednosti školskih raču-nara. Bezbednosnu podršku vaše službe za pomoć možete ograničiti na zaštitu pojedinačnih računara stalnim ažuriranjem operativnog sistema i antivirusne zaštite.

VIŠE INFORMACIJA

Detaljnije razmatranje bezbednosne podrške možete pronaći u poglavlju 8 Potrebe bezbednosne podrške.

Korisnički zadaciPodrška korisničkim zadacima podrazumeva pomaganje korisnicima pri izvršavanju zadataka u određenim softverskim aplikacijama. Na primer, korisniku može biti potrebna pomoć pri slanju pisma primaocu sa liste kontakata u programu Microsoft Outlook. Kao tim, treba da definišete za koje ćete softverske aplikacije pružati podršku za korisničke zadatke.

62 Poglavlje 1


Vežba 1-5: Određivanje potreba korisnika

U ovoj vežbi napravićete anketu koja će vam pomoći da odredite oblasti u kojima je krajnjim korisnicima u vašoj školi potrebno najviše pomoći.

1. U prilogu B se nalazi anketa za korisnika računara. Radeći kao grupa, zajednički prilagodite ovu anketu potrebama vaše škole.

2. Utvrdite strategiju deljenja ankete krajnjim korisnicima, kao i sprovo-đenja ankete i prikupljanja odgovora. Odredite članove tima službe za pomoć koji će kopirati, deliti i prikupljati anketu. Odredite druge čla-nove tima koji će analizirati podatke i predstaviti timu oblasti u kojima je potrebno najviše podrške u najkraćem mogućem roku.

SAVET

Izjave o ciljevima treba da budu precizno i lako merljive. Cilj da se „brzo zatvore svi nalozi“ nije merljiv, ali cilj da se „90 posto naloga zatvori u toku od tri radna dana po dobijanju zahteva“ jeste merljiv.

3. Iskoristite podatke koje ste sakupili za procenu definisanja opsega vaše podrške unutar svake oblasti podrške (hardver, operativni sistem, mreže, bezbednost i korisnički zadaci). Zabeležite odluke u vidu izjave o ciljevima.

Opseg hardverske podrške

______________________________________________

______________________________________________

Podrška za operativni sistem

______________________________________________

______________________________________________

Podrška za mreže

______________________________________________

______________________________________________

Bezbednosna podrška

______________________________________________

______________________________________________



Deo

2: V

odič

za u

čeni

ke

Podrška za korisničke zadatke

______________________________________________

______________________________________________

Ostanite otvoreni za promene U poslovanju je veoma važno uvek ostati otvoren za promene na osnovu novih informacija ili iskustava. Na kraju poglavlja 9 „Sprovođenje održa-vanja i posebnih projekata“, imaćete priliku da ponovo definišete službu za pomoć na osnovu novih znanja i veština. Vaša prvobitna definicija tipa usluga koje želite da pružate može se promeniti na osnovu informacija ili iskustva koje steknete tokom ovog kursa. Možete, na primer, utvrditi da usluge koje ste mislili da želite da pružate zahtevaju više resursa nego što imate, ili možete utvrditi da vaše početne ideje o tipu usluga koje su potrebne krajnjim korisnicima ne odgovaraju njihovim stvarnim potre-bama.

Deo

2: V

odič

za u

čeni

ke

Poglavlje

2

65

Upoznavanje sa hardveromPo završetku ovog poglavlja moći ćete da:

Bezbedno pregledate interne računarske komponente.Čitate liste specifikacija za hardver.Vizuelno uočite interne komponente PC i Macintosh

računara i razgovarate o njihovim funkcijama.Vizuelno uočite tipove portova. Izvadite i vratite interne komponente.

Hardver je termin koji se koristi za interne fizičke komponente raču-nara. Termin hardver se takođe ponekad koristi za periferne računarske uređaje, kao što su tastatura, miš, monitor ili štampač. Ovo poglavlje se fokusira na interne hardverske komponente.

Bezbednost pri radu sa internim komponentama

Kada radite sa internim komponentama računara, morate voditi računa da ne oštetite komponente ili da se ne povredite. U daljem tekstu sledi spisak važnih uputstava šta sme i šta ne sme da se radi.

VAŽNO

Zbog vaše fizičke bezbednosti, nikad nemojte raditi na računaru koji je povezan sa izvorom struje. U suprotnom, može vas udariti struja. Pre otvaranja kućišta, uvek treba da ugasite računar i izvadite utikač iz zida.

66 Poglavlje 2


Proverite da li je računar isključen i razdvojen od izvora struje.

Uzemljite se pre nego što počnete da radite sa internim računar-skim komponentama. Ukoliko možete, koristite traku za uzemljenje ili dodirnite nešto metalno, na primer okvir stolice, pre nego što dodirnete računar.

Pošto računarsko napajanje ili monitor mogu da zadrže električni napon čak i ako su bili ugašeni nekoliko dana, nemojte raditi na ovim predmetima bez praćenja uputstava za njihovo održavanje. Nikad nemojte doticati nešto metalno, npr. metalni alat, tokom rada na napajanju. Uvek koristite alat koji je izolovan nekim materijalom, recimo plastikom.

Nikad nemojte rukovati osetljivim električnim kolima golim rukama. Uvek hvatajte delove računara plastičnom karticom. Izbegavajte kontakt sa tankim metalnim žicama.

Nikad nemojte jesti ili piti dok radite na računaru. Čak i najsitniji deo hrane u računaru može oštetiti komponente.

Obavezno odložite šrafove (i ostale sitne delove koji se lako mogu zagubiti) u posudu koja se ne može lako prevrnuti, izgubiti ili zatu-riti.

Nikad nemojte na silu spajati kablove. Ukoliko kabl, štampana ploča ili RAM čip ne odgovaraju ležištu, nemojte ih gurati na silu. Možda pokušavate da ih ubacite na neodgovarajuće mesto. Važno je pristupiti odlučno, ali ne snažno. Previše snage može da ošteti matičnu ploču, što će verovatno dovesti do uništavanja celog računara.

Čitanje liste specifikacija Ukoliko ste istraživali ili kupovali računar, verovatno ste upoznati sa raču-narskim terminima kao što su procesor, RAM i portovi. Mnogi proizvođači računara nude liste specifikacija za modele računara koje prave. Liste spe-cifikacija obično predstavljaju kombinaciju tehničkih podataka, a sastoje se od objektivnih činjenica o računaru i reklamnog materijala, u kome se nalaze informacije osmišljene tako da vas ubede da kupite računar. Po završetku ovog poglavlja moći ćete da dešifrujete listu specifikacija i razu-mete tehničke specifikacije računara.

U daljem tekstu sledi primer tipične liste specifikacija. Proverite da li možete odrediti koji su delovi informacija tehničke specifikacije, a koji reklamni materijal.


Deo

2: V

odič

za u

čeni

ke

Upoznavanje sa hardverom 67Lista specifikacija za računar XYZ

Računar XYZRačunar XYZ vam pruža ultimativno superbrzo multimedijalno iskustvo. Opremljen ultrabrzim procesorom Intel Pentium 4 i SDRAM memorijom, računar XYZ je računar koji vam je potreban za ozbiljan rad i ozbiljnu igru!

ProcesorIntel® Pentium® 4 Processor na 2,0 GHz sa magistralom od 600 MHz za neporecivu brzinu.

Memorija1 GB Dual-Channel RDRAM za rad brzine munje.

Opcije disk jedinicaVi birate dve od ovih disk jedinica za ležišta od 5,25 inča: DVD-R, DVD-RW, DVD-R/CD-RW. Vi birate jednu od ovih jedinica za ležište od 3,5 inča: disketna jedinica, ZIP 250 jedinica ili multimedijska jedinica.

Video grafikaNapredna super 8X AGP grafička kartica za boju i oštrinu koje iskaču iz ekrana!

68 Poglavlje 2


Portovi na sve straneČetiri USB porta i FireWire (IEEE 1394) port sa prednje strane za brzo pove-zivanje digitalnih perifernih uređaja. Dva dodatna USB porta, dva serijska porta i jedan paralelni port pozadi za povezivanje sa ostalim perifernim uređajima.

ZvukDvostruke Premium SoundBlaster® zvučne kartice i Bose® zvučnici sa pojačalima za intenzivan zvuk visokog kvaliteta.

Uočavanje internih hardverskih komponenti Sada kada ste bolje upoznati sa sadržajem liste specifikacija, hajde da detalj-nije pogledamo svaki od njenih elemenata.

Procesori i memorija Prilikom pregledanja specifikacija nekog računara, verovatno će na prvom mestu biti navedena brzina centralne procesorske jedinice (central proce-ssing unit – CPU) i procesora. Sledeća stavka je RAM memorija (random access memory). To su dve najvažnije komponente računara jer određuju kakve su performanse računara. Računar može imati sav mogući prostor na čvrstom disku ili sve postojeće video i audio mogućnosti, ali ako su dode-ljeni procesor i RAM memorija minimalni, posebne karakteristike se gotovo uopšte ne mogu koristiti.

Procesori



Deo

2: V

odič

za u

čeni

ke

Poznati i kao mikroprocesori, procesori su centralna jedinica za procesira-nje u računaru. Oni se nalaze u obliku čipa blizu RAM memorije na matič-noj ploči. Procesori vrše izračunavanja koja omogućavaju vašem računaru da efektno i efikasno koristi softverske aplikacije, npr. Microsoft Word ili Netscape Communicator. Što je procesor brži, to računar brže radi. Brzina procesora se računa u megahercima (MHz), tj. milionima ciklusa u sekundi, ili gigahercima (GHz), tj. milijardama ciklusa u sekundi. Jedan gigaherc ima 1000 MHz. Pošto su procesori vezani za matičnu ploču, oni su uvek interni.

MagistralaMagistrala određuje brzinu kojom računar može da izvršava operacije. Brzina magistrale, kao i kod procesora, takođe se meri u megahercima ili gigahercima. Razmišljajte o procesoru kao o automobilu, a o magistrali kao putu po kojem automobil ide. Ukoliko je magistrala spora, to je kao da automobil putuje po zakrčenom putu sa jednom trakom. Ukoliko je magi-strala brza, to je kao putovanje po autoputu sa osam traka.

MemorijaMemorija je svaki oblik elektronskog skladištenja, ali se obično odnosi na privremene oblike skladištenja koji pružaju brz pristup podacima. Ukoliko bi CPU vašeg računara stalno morao da pristupa čvrstom disku da bi prona-šao svaki bit podataka koji mu je potreban, radio bi veoma sporo. Memorija privremeno skladišti podatke tako da CPU može brže da im pristupi. Većina memorija je namenjena za privremeno skladištenje podataka.

Pitanje: Koji bi procesor – od 465 MHz ili od 1,7 GHz – omogućio brži rad računara?

Odgovor: Računar sa procesorom od 1,7 GHz bi radio brže.

SAVET

Procesore koji se mogu pronaći u većini PC računara proizvode kompanije Intel ili Advanced Micro Devices Inc. (AMD). Intelovi procesori Pentium poznati su po vrhunskim performansama (i televizijskim reklamama). Procesore koji se mogu pronaći u većini Macintosh računara proizvode kompanija Motorola ili IBM. Ovi procesori dobijaju imena po modelu (na primer, 600 MHz PowerPC G3).

70 Poglavlje 2


RAM

RAM računara je kao kratkoročno pamćenje. Svakoj aplikaciji, uključujući i softver operativnog sistema, za rad je potrebna određena količina RAM memorije. Deo softverske aplikacije se učitava u RAM memoriju prilikom pokretanja aplikacija. Time se aplikaciji omogućava pristup važnim poda-cima bez preživanja čvrstog diska. Što više aplikacija računar pokreće isto-vremeno, to mu je više RAM memorije potrebno. Kada se aplikacija zatvori i računar ugasi, RAM memorija koju je koristio se briše. RAM memorija se razlikuje od memorije za skladištenje na čvrstom disku i kapaciteta CD-ROM-a. Ovi tipovi memorije se ne brišu čak i kada se računar ugasi.

RAM memorija se meri u megabajtima (MB). Većina aplikacija koje se tre-nutno mogu pronaći na tržištu zahteva najmanje 64 MB RAM memorija za rad. Svaki deo rada programa zahteva RAM memoriju. Pokretanje velikih aplikacija sa puno multimedije (kao što su igrice) zahteva više RAM memo-rije. Noviji računari obično imaju 256 ili više MB RAM memorije. Ukoliko pokrenete aplikaciju koja zahteva više RAM memorije nego što računar ima, računar će verovatno raditi veoma polako ili će se blokirati. Kada su u pitanju performanse, što više RAM memorije računar ima, to bolje.

RAM memorija računara se obično nalazi pored procesora na matičnoj ploči. RAM čip se sastoji od nekoliko spojenih DRAM (dynamic random-access memory) čipova. Ceo ovaj čip se zajednički naziva single in-line memorij-ski modul (SIMM) ili dual in-line memorijski modul (DIMM), u zavisnosti od tipa matične ploče. Zbog svoje dvostrukosti, DIMM-ovi su efikasniji od SIMM-ova i vremenom će zameniti SIMM-ove na matičnim pločama svih računara.

Virtuelna memorijaVirtuelna memorija nije hardverska komponenta, ali je treba spomenuti ovde prilikom razmatranja tipova memorije. Ukratko, virtuelna memorija se stvara kada pokrenete program kojem je potrebno više RAM memo-rije nego što je trenutno dostupno. Na primer, možete pokrenuti program



Deo

2: V

odič

za u

čeni

ke

kojem je potreban 1 gigabajt (GB) memorije, ali računar ima samo 64 MB RAM memorije. Programski podaci koji se ne uklapaju u RAM računara čuvaju se u datotekama stranične memorije, koje se ponekad nazivaju „datoteke za razmenu“ jer se potrebni podaci razmenjuju ili prebacuju iz datoteke stranične memorije u memoriju po potrebi. RAM memorija i dato-teka stranične memorije zajedno čine virtuelnu memoriju.

Vežba 2-1: Određivanje specifikacija CPU-a i RAM memorije

Dijalog „Svojstva sistema“ sadrži podatke o tipu i brzini CPU-a računara i količini RAM memorije. Primer ovih podataka je prikazan na slici 2-1. U ovoj vežbi utvrdićete specifikacije CPU-a i RAM memorije vašeg raču-nara.

Slika 2-1 Okvir za dijalog Svojstva sistema

1. Pronađite tip i brzinu procesora i količinu RAM memorije raču-nara na kojem radite. Da biste to uradili, kliknite na Start, desnim dugmetom kliknite na stavku Moj računar (My Computer), a zatim kliknite na Svojstva (Properites).

72 Poglavlje 2


Zabeležite sledeće podatke:

Tip CPU-a:______________________________________

Brzina CPU-a: __________________________________

RAM: _________________________________________

Disk jediniceDisk jedinice su fizički uređaji koji skladište podatke ili vam omogućavaju pristup podacima na određenoj vrsti medija. Na primer, CD-RW (compact disc read-write) disk jedinica vam omogućava čitanje podataka sa CD-a i čuvanje ili pisanje podataka na CD. Disk jedinice mogu biti ili interne (ugra-đene u računar) ili eksterne (priključene na računar putem neke vrste kabla ili bežične veze). Na slici 2-2 su prikazane različite disk jedinice i njihove veze sa memorijom i CPU-om.

Slika 2-2 Razmena podataka između CPU-a, memorije i disk jedinica

Sve interne disk jedinice imaju kabl za podatke (široki, pljosnati, sivi kabl) i kabl za napajanje (manji, tamni kabl). Kabl za podatke povezuje disk jedinicu sa matičnom pločom, a kabl za napajanje povezuje disk jedinicu sa izvorom napajanja. Slično tome, sve eksterne disk jedinice (osim ako nisu USB ili FireWire) imaju kabl za podatke koji se povezuje preko jednog



Deo

2: V

odič

za u

čeni

ke

od portova i kabl za napajanje koji se priključuje na izvor napajanja. Slede opisi svih tipova disk jedinice koji se obično nalaze u radnoj stanici.

Čvrsti diskovi

Čvrsti disk je primarno mesto za skladištenje u računaru. Većina računara ima interni čvrsti disk. Kada instalirate aplikacije, pravite datoteke ili čuvate bilo koji tip podataka na računaru, oni se skladište na čvrstom disku. Kada kupujete računar, jedna od prvih specifikacija koje se navode na prodaj-nom materijalu jeste kapacitet za skladištenje čvrstog diska (uz brzinu RAM memorije i procesora).

VIŠE INFORMACIJA

Preporučujemo vam lokaciju www.howstuffworks.com, na kojoj možete pronaći dobra objašnjenja načina na koji čvrsti diskovi rade, kako su napravljeni i na koji način skladište podatke.

ZANIMLJIVOST

Računar koji nema čvrsti disk naziva se „nemi terminal“. Nemi terminal se povezuje na mrežu i pokreće sve aplikacije sa servera za datoteke, a ne lokalno, sa sopstvenog čvrstog diska. Neki računari u prodavnicama, koji se nazivaju terminali na prodajnom mestu su nemi terminali. Svi podaci koji se unesu u njih šalju se i skladište na centralnom serveru.

Kapacitet za skladištenje čvrstog diska razlikuje se od računara do računara. Kapacitet čvrstog diska se meri u bajtovima. Jedan bajt ima osam bitova, od kojih svaki ima vrednost 1 ili 0. Obično se kapacitet za skladištenje izražava u megabajtima ili gigabajtima. Jedan megabajt sadrži približno milion bajtova podataka, a 1 gigabajt približno milijardu bajtova podataka. Kapacitet čvrstog diska može biti u rasponu od samo nekoliko MB do čak nekoliko stotina gigabajta. Noviji lični računari uglavnom imaju od 80 do 300 GB. Serveri obično imaju veći kapacitet zato što skladište veoma velike količine datoteka

74 Poglavlje 2


za umrežene laboratorije. Serveri često imaju više čvrstih diskova sa kapacite-tom za skladištenje koji se meri u terabajtima (TB), tj. trilionima bajtova.

Disketna jedinica

Disketna jedinica (floppy disk) čita diskete od 3,5 inča. Sam termin „flopi“ se odnosi na stare diskete od 5,25 inča koje su bile savitljive. Diskete od 3,5 inča su manje i čvršće. Ove diskete su prenosni medijumi koji skladište do 1,44 MB podataka. Podaci mogu da sadrže datoteke određene računar-ske aplikacije (kao što je Microsoft Word) ili relativno male aplikacije koje se mogu pokrenuti sa same diskete. Kod PC računara, disketna jedinica je obično disk jedinica „A“.

Eksterna naspram interne disketne jedinice Disketne jedinice mogu biti ugrađene u računar (kao interna komponenta) ili mogu biti povezane putem porta kao eksterna komponenta. Mnogi noviji prenosni računari nemaju ugrađene interne disketne jedinice. Uz porast popularnosti i funkcionalnosti CD-ova za pisanje (tj. narezivanje) i takvih disk jedinica, CD-RW disk jedinice sve brže zamenjuju disketne jedinice.

CD/DVD disk jedinice

CD-ROM disk jedinice i digital video disk (DVD) jedinice omogućavaju korisniku da čita i/ili snima, tj. „narezuje“, podatke na kompakt disk. CD i DVD diskovi su prenosni medijumi koji mogu da skladište stotine megabajta podataka. Pošto su ovi medijumi mali, a imaju veliki kapacitet za skladište-



Deo

2: V

odič

za u

čeni

ke

nje, danas se mnogi softverski paketi dobijaju na CD ili DVD medijumima. Disk jedinice koje čitaju ove diskove mogu biti samo za čitanje, za čitanje i pisanje, te kombinovane. U tabeli 2-1 je dat pregled tipova disk jedinica.

Tabela 2-1 CD i DVD disk jedinice

Tip disk jedinice Definicija Dodatne informacijeCD-ROM CD memorija samo za čitanje

(read-only memory – ROM); može da čita sa CD-a, ali ne i da piše na CD.

CD-ovi skladište stotine megabajta podataka. Disk jedinice se klasifikuju po brzini kojom čitaju podatke (8x, 16x, 32x itd.)

CD-RW CD za čitanje/pisanje (read/write – RW); može da čita CD-ove i da piše na njih.

Poseduje svu funkcionalnost CD-ROM disk jedinice. Klasifikuje se po brzini kojom piše podatke na CD.

DVD-ROM Može da čita DVD, ali ne i da piše na njega.

Klasifikuje se po brzini kojom čita DVD-ove

DVD-RW Može da čita DVD-ove i da piše na njih.

DVD diskovi skladište do 4,7 GB podataka Poseduje svu funkcionalnost DVD-ROM-a. Klasifikuje se po brzini kojom piše podatke na DVD.

CD/DVD DVD disk jedinica koja takođe može da čita audio i druge CD-ove; svi DVD-ovi imaju ovu funkciju, pa ova oznaka zapravo znači da ne može da piše na CD.

Macintosh i PC računari vam pružaju mogućnost povezivanja eksterne CD ili DVD disk jedinice. Ovo se često radi da bi se dodala CD-RW ili DVD-RW disk jedinica zato što je ugrađena disk jedinica samo CD-ROM ili CD-DVD. Međutim, kako tehnologija CD disk jedinica za pisanje napreduje, njihova cena neprestano opada i sve više postaju standard u novijim računarima.

Multimedijalne jedinice Multimedijalne jedinice mogu imati mnogo različitih konfiguracija. One se koriste za čitanje medijuma na koje drugi uređaji skladište podatke, kao

76 Poglavlje 2


što su fleš diskovi ili memory stick diskovi na kojima digitalni fotoaparati skladište podatke. Ove disk jedinice su nekada bile isključivo eksterne, ali se danas sve češće mogu pronaći ugrađene u računare. Na ovaj način je lakše prebaciti podatke sa fotoaparata, video rekordera i drugih uređaja direktno na računar.

Disk jedinice za skladištenje podataka Iako se sve disk jedinice koriste za čitanje ili pisanje podataka, postoje određene disk jedinice koju su specifično napravljene za skladištenje poda-taka. Disk jedinice za skladištenje podataka su obično eksterni uređaji. One uključuju sledeće:

USB disk jedinice. One se direktno povezuju sa USB portom raču-nara. To su veoma male disk jedinice i mogu da skladište do neko-liko stotina megabajta podataka. USB disk jedinice su popularne među korisnicima prenosnih računara koji bi u protivnom morali da priključuju eksternu disketnu jedinicu za lako deljenje poda-taka.

Zip disk jedinice. One koriste prenosne diskove koji mogu da skla-dište između 100 MB i 250 MB podataka. Zip jedinice rade veoma slično kao disketne jedinice, osim što ovi diskovi imaju mnogo veći kapacitet za skladištenje podataka. Zip jedinice se mogu pronaći kao interne komponente mnogih računara, ali se sve više zame-njuju kako popularnost CD-RW disk jedinica raste.

Jaz disk jedinice. Slične Zip disk jedinicama, Jaz disk jedinice kori-ste diskove koji mogu da skladište između 1 GB i 2 GB podataka. Zbog velikog kapaciteta svakog diska, Jaz disketne jedinice su ide-alne za razmenu velikih datoteka (kao što su video slike) između računara ili jednostavno za rutinsko pravljenje rezervnih kopija.

SuperDisk disketne jedinice. One su veoma slične disketnim jedinicama. Nasuprot Jaz ili Zip disketnim jedinicama, SuperDisk disketne jedinice mogu da čitaju i pišu na regularne diskete od 3,5 inča. Takođe, one mogu da čitaju i pišu na SuperDiskove koji skla-dište 120 MB podataka.

Ležišta za proširenje Ležišta za proširenje su delovi računarskog kućišta u koje možete ugraditi dodatne interne uređaje, kao što su DVD disk jedinica ili multime-dijalna jedinica. Mogu se videti kao prazan prostor na prednjoj strani raču-narskog kućišta. Ležišta za proširenje su obično unapred opremljena



Deo

2: V

odič

za u

čeni

ke

kablovima za napajanje i kablovima za podatke koji se priključuju na novi uređaj prilikom instaliranja. Pošto se tehnologija tako brzo menja, mnogi smatraju da je postojanje više ležišta za proširenje kritičan deo specifikacije računara. Više ležišta za proširenje vam daje mogućnost da dodajete razne tipove disk jedinica na vaš računar, pod uslovom da su kompatibilni sa vašim sistemom.

Multimedijalni uređaji i uređaji za komunikacijuPostoji nekoliko tipova uređaja koji pružaju vašem računaru dodatne video, zvučne ili mrežne mogućnosti. Mnogi od ovih uređaja su već ugrađeni u računarski sistem ili se mogu dodati u delove za proširenje. Sledi opis osnovnih tipova multimedijalnih uređaja i uređaja za komunikaciju.

Zvučne kartice Pomoću zvučne kartice računar može da proizvodi zvukove koji prevazi-laze jednostavne signale koje možete da čujete kad nešto pogrešite. Zvučni efekti koji se često javljaju tokom video igrica zahtevaju dodatne mogućno-sti koje zvučna kartica pruža.

Video karticaVideo kartica je poznata i kao grafička kartica. Grafička kartica je opre-mljena određenom količinom RAM memorije koja služi za upravljanje grafi-kom. Pošto ovaj tip RAM memorije „živi“ na grafičkoj kartici, često se naziva video RAM (ili VRAM). Što više VRAM memorije računar ima, to su veće njegove mogućnosti za prikaz slika visoke rezolucije, video slika i više boja na monitoru.

Uređaji za komunikaciju (modemi i mrežne kartice)

ModemiModemi su uređaji koji omogućavaju računaru da prenosi podatke (putem telefonske ili kablovske linije, na primer) drugim računarima. Postoji veliki broj modema, ali tri tipa koja se najčešće koriste jesu standardni (koji se naziva i pozivni), DSL i kablovski. Standardni modemi mogu biti interni i eksterni, ali DSL i kablovski modemi su samo eksterni zato što kori-snik mora namenski da kupi tu uslugu (i najčešće modem) od telefonske ili kablovske kompanije. U tabeli 2-2 je dato poređenje tipova modema, načina na koji rade i brzinâ prenosa podataka.

78 Poglavlje 2


Tabela 2-2 Poređenje modema

Tip modema Brzina veze Kako radi/Pogodnosti i problemiStandardni 56.000 bita u

sekundi Koristi telefonsku liniju za povezivanje sa internetom. Pogodnosti: Najjeftiniji modem i usluga. Problemi: Telefonska linija ne može da se koristi dok ste povezani sa internetom

DSL 8.000 kilobita u sekundi (kb/s)

Prenosi podatke preko neupotrebljenih frekvencija na telefonskim linijama.Pogodnosti: Mnogo je brži od pozivnog modema. Problemi: Skuplji; usluga mora da bude dostupna u vašem kraju.

Kablovski 30.000 kb/s Prenosi podatke preko optičkog kabla. Pogodnosti: Daleko brži od ostalih tipova modema. Problemi: Najskuplji; usluga mora da bude dostupna u vašem kraju. Broj korisnika na vašem delu mreže utiče na brzinu prenosa.Često prenosi podatke brže od računara, tako da računar ne može da iskoristi brzinu modema.

SAVET

Standardni modemi se prodaju za određeni operativni sistem, Windows ili Mac OS. Međutim, DSL i kablovski modemi se prodaju odvojeno i uz njih se dobija softver kojim se modem konfiguriše za Mac ili PC operativni sistem.

VIŠE INFORMACIJA

T1 i T3 linije su namenske digitalne telefonske linije. Velike organizacije kao što su škole i korporacije imaju T1 i T3 linije. T1 i T3 linije imaju brzinu od 1,5 megabita u sekundi (Mb/s), odnosno 45 Mb/s. T1 linije su sporije od T3 linija, ali i dalje pružaju brz, direktan pristup internetu. Ove linije su često zaštićene zaštitnim zidom da bi se sprečilo hakerisanje.



Deo

2: V

odič

za u

čeni

ke

Mrežne kartice

Računar je povezan sa mrežom odnosno može da komunicira sa mrežom preko mrežne kartice (network interface card – NIC). Mrežu čini grupa računara i/ili perifernih uređaja (kao što su štampači), koji mogu da dele podatke. Postoji nekoliko tipova mrežnih kartica – za Ethernet, za zvezda-ste, prstenaste i bežične mreže (Apple bežična tehnologija se naziva AirPort Extreme). Mnogi računari koriste bežične ili Ethernet mrežne kartice. Kod Etherneta, računari su povezani sa mrežom putem kabla sa upredenim pari-cama – poznatog i kao Cat-5 kabl. Kod bežične mrežne kartice, računari se povezuju preko talasa visokih frekvencija.

VIŠE INFORMACIJA

T1 i T3 linije su namenske digitalne telefonske linije. Velike organizacije kao što su škole i korporacije imaju T1 i T3 linije. T1 i T3 linije imaju brzinu od 1,5 megabita u sekundi (Mb/s), odnosno 45 Mb/s. T1 linije su sporije od T3 linija, ali i dalje pružaju brz, direktan pristup internetu. Ove linije su često zaštićene zaštitnim zidom da bi se sprečilo hakerisanje.

80 Poglavlje 2


Matične ploče

Svi podaci na računaru se procesiraju kroz matičnu ploču, poznatu i kao osnovna ploča. Matična ploča je složena, višeslojna štampana ploča sa kojom su povezane sve ostale interne komponente. Bakarni putevi kola, koji se nazivaju tragovi, prekrivaju ploču i nose napon i podatke do čipova i ležišta koji se nalaze na ploči. Ovi čipovi i ležišta su aparatura sa kojom se povezuju svi ostali uređaji u računaru.

PortoviPortovi su otvori na zadnjem i prednjem delu računara na koje možete da priključite uređaj, obično putem kabla. Broj i tip portova na računaru odre-đuje tip i broj uređaja koje možete da priključite na njega.

Serijski portovi

Serijski portovi šalju osam bitova u bajtu podataka serijski, tj. jedan po jedan. Ovo je nekada bilo napredno zato što je bila potrebna samo jedna žica za prenos podataka. Serijski portovi imaju dve konfiguracije, sa 9 ili 25 pinova. Ovo su najsporiji portovi i polako izlaze iz upotrebe kako se razvijaju USB portovi. Serijski portovi koriste kablove koji su manji i jefti-



Deo

2: V

odič

za u

čeni

ke

niji. Međutim, pošto se bitovi prenose serijski preko jedne žice, podaci se prenose osam puta sporije nego preko paralelnog porta.

Paralelni portovi

Paralelni portovi šalju osam bitova u bajtu istovremeno preko paralelnih žica. Pošto paralelno šalju podatke, većina paralelnih portova može da pošalje 50 do 100 kB u sekundi. Većina štampača i dalje koristi paralelne portove, za šta su ovi portovi u stvari i napravljeni. Međutim, USB portovi sve brže postaju standard.

USB portovi

USB (Universal Serial Bus) portovi omogućavaju povezivanje gotovo svih novijih perifernih uređaja. Nekada su se uređaji borili za ograničene serij-ske ili paralelne portove, koji su u najboljem slučaju bili spori. Sa USB portovima, sa računarom se lako može povezati do 127 uređaja. Standard USB 2.0 omogućava prenos podataka brzinom do 480 Mb/s. Host računar kontroliše korišćenje ovog propusnog opsega i vodi računa da se nijedan uređaj više ne može prepoznati nakon što se iskoristi 90 posto opsega.

Kod USB uređaja, operativni sistem automatski detektuje uređaj. Ukoliko je uređaj nov, operativni sistem traži softver (koji se zove upravljački program uređaja) ili upotrebljava kompatibilni upravljački program koji je instaliran kao deo operativnog sistema. Ukoliko je uređaj ranije instaliran, USB port omogućava njegovo prepoznavanje i trenutno započinjanje komunikacije sa računarom.

FireWire portoviIEEE 1394 portovi su brži i „pametniji“ od ostalih portova, mada se USB 2.0 portovi sve brže približavaju mogućnostima FireWire porta. FireWire je naj-bolji port za operacije i prenos podataka za koje je potrebna velika brzina. Digitalni video, skeniranje u visokoj rezoluciji i neki uređaji za eksterno skladištenje koriste FireWire konektore. FireWire je standardni deo Mac računara, ali na PC računare mora se instalirati kartica da bi se koristio

82 Poglavlje 2


FireWire. Danas su mnogi računarski sistemi dostupni sa već instaliranom karticom.

Ethernet portoviEthernet portovi izgledaju kao veliki ulazi za telefonsku liniju. Oni su deo mrežne kartice. Pomoću ovog porta računari se povezuju sa kablovima preko CAT-5 kabla, koji ima osam žica. Nemojte mešati Ethernet port sa portom za telefon ili modem. Portovi za modem su manji, a telefonska linija koja se priključuje na njih ima samo dve do pet žica. Pored Ethernet veza možete da pronađete simbol ↔.

Vežba 2-2: Vađenje i menjanje internih komponenti

U ovoj vežbi otvorićete računar da biste videli interne hardverske kom-ponente. Zatim ćete izvaditi i vratiti nekoliko hardverskih komponenti. Vaš instruktor će vam pokazati kako da pravilno izvadite i vratite kompo-nente. Od vas će se tokom vežbe takođe možda tražiti da izvršite nado-gradnju hardvera. U tom slučaju instruktor će vam dati nove delove.

UPOZORENJE

Morate biti veoma pažljivi prilikom vađenja i zamene internih komponenti računara. Koristite ujednačen pritisak, a ne snagu prilikom rukovanja delovima. Ukoliko pokušate da na silu ubacite neku komponentu u neko ležište, možete je oštetiti i uništiti računar.

Priprema1. Prikupite sledeće: komplet malih šrafcigera i malu stabilnu posudu

u koju ćete stavljati šrafove kada otvorite kućište.

2. Proverite da li je radni prostor čist i sa što manje prašine.

3. Pregledajte spisak bezbednosnih uputstava navedenih na početku ovog poglavlja.

4. Ukoliko radite u grupama, odredite ko će izvaditi prvu komponentu, ko će beležiti korake i tako dalje. Menjajte uloge za svaku kompo-nentu.

Procedura5. Pronađite i zabeležite podatke o CPU i RAM memoriji računara na

kojem radite tako što ćete pogledati dijalog „Svojstva sistema“.



Deo

2: V

odič

za u

čeni

ke

Tip CPU-a: _____________________________________

Brzina CPU-a: __________________________________

RAM: _________________________________________

6. Ugasite računar i isključite ga sa izvora struje.

7. Na karticama veličine 12X20 centimetara ispišite imena i funkcije sledećih internih komponenti: procesor (CPU), memorija (RAM), magistrala, čvrsti disk, disketna jedinica, CD/DVD disk jedinica, multimedijalna jedinica, jedinica za skladištenje podataka, ležište za proširivanje, zvučna kartica, grafička kartica, modem, mrežna kartica, matična ploča, serijski port, paralelni port, USB port, FireWire port.

8. Otvorite kućište računara. Način na koji ćete to uraditi zavisi od modela računara.

VAŽNO

Tokom ove vežbe nemojte uklanjati matičnu ploču niti neki od njenih delova (na primer, serijske portove).

9. Izaberite pet komponenti koje ćete izvaditi i vratiti.

Obavezno izaberite samo one komponente koje postoje u računaru.

a. ____________________________________________

b. ____________________________________________

c. ____________________________________________

d. ____________________________________________

e. ____________________________________________

10. U dole navedenu tabelu ubeležite detaljne podatke o početnoj poziciji i koracima prilikom vađenja za svaku komponentu. Ukoliko ne zabeležite detaljne i tačne podatke, možda nećete uspeti da ispravno vratite komponentu i računar neće moći da radi. U prvom redu tabele je dat primer.

84 Poglavlje 2


Naziv komponente Izgled i početna pozicija Koraci prilikom vađenja SIMM Zeleni, SIMM štapić od

4 inča. Mala oznaka na SIMM-u nalazi se sa desne strane, bliže ivici računara.

1. Podići zaštitu sa obe strane SIMM-a. 2. Obuhvatiti srednji deo SIMM-a i čvrsto ga izvući iz ležišta sa obe strane.

11. Stavite svaku komponentu koju ste izvadili na odgovarajuću kar-ticu. Kada uspešno izvadite komponente i ispunite tabelu, prikažite rezultate instruktoru ili odeljenju. Kada instruktor potvrdi da ste dobro obavili posao, sastavite računar pomoću beleški koje ste napravili u koraku 10.

12. Zatvorite kućište.

13. Uključite računar i proverite da li radi. Ukoliko radi, čestitamo! Ukoliko ne radi, neka vam neka druga grupa pomogne da utvrdite šta nije u redu.

Deo

2: V

odič

za u

čeni

ke

Poglavlje

3

85

Instaliranje operativnog sistema Windows XP Professional

Uobičajen zadatak službe za pomoć je instaliranje operativnih sistema ili njihovo ponovno instaliranje.

Možda ćete imati potrebu za instaliranjem ili ponovnim instaliranjem nakon objavljivanja nove verzije operativnog sistema, ili prilikom dija-gnostikovanja ili rešavanju problema na računaru. Ovo poglavlje prika-zuje kako se planira instaliranje Windowsa XP Professional, i kako da izvršimo čisto instaliranje ili nadogradnju operativnog sistema na raču-naru.

Iako nikad nećete morati da instalirate Windows XP Professional u vašoj školi, razumevanje svih zahteva i opcija za instaliranje pomoći će vam prilikom rešavanja problema kod operativnih sistema. Na primer, ako znate da Windows XP Professional zahteva minimum 64 MB RAM memorije za sopstvene potrebe, lako ćete utvrditi da računar koji ima samo 64 MB RAM memorije neće moći na kvalitetan način da pokreće aplikacije, zato što kompletnu RAM memoriju koristi operativni sistem.


Planirate instalaciju Windowsa XP Professional.Koristite CD da biste instalirali operativni sistem

Windows XP Professional.

86 Poglavlje 3


Šta je operativni sistem?Operativni sistem je softver koji kontroliše rad na računaru. To je softver koji se prvi pokreće na računaru, i poslednji koji se isključuje. Operativni sistem kontroliše na koji način funkcioniše hardver i omogućava softveru da radi. Razmišljajte o operativnom sistemu kao o direktoru koji odlučuje na koji će način sav hardver i softver raditi zajedno.

Operativni sistemi upravljaju zahtevima za resursima Jedan od načina na koji operativni sistem kontroliše interakciju između har-dvera i softvera jeste upravljanje zahtevima za resursima. Svaka hardverska komponenta, svaka aplikacija koja je pokrenuta, i svaki ulazni uređaj (kao što su tastatura i miš) se takmiče za resurse procesora, RAM memorije i ula-znog/odlaznog (I/O) propusnog signala. Operativni sistem se ponaša kao direktor saobraćaja, uveravajući se da svaki od entiteta sa zahtevom dobija resurse koji su mu potrebni i da iskorišćenost resursa najbolje služi sveop-štim performansama računara. Operativni sistem kao direktor saobraćaja brine se da ne postoji “sukob” u zahtevima za resursima.

Operativni sistemi predstavljaju konsistentan način rada sa hardverom Operativni sistem kontroliše interakciju između hardvera i softvera; on predstavlja softver sa konsistentnim načinom rada sa hardverom. S obzirom na to da operativni sistem obavlja ovaj zadatak, programer može slobodno da napiše program za jedan računar, koji će raditi i na drugim računarima sa istim operativnim sistemom.

Planiranje instaliranjaKada pokrenete program za instaliranje operativnog sistema Windows XP Professional, morate obezbediti informacije o tome kako da instalirate i konfigurišete operativni sistem. Podrobno planiranje može učiniti vašu instalaciju Windowsa XP Professional efikasnijom i može vam pomoći da izbegnete potencijalne probleme tokom instaliranja. Razumevanje opcija za podešavanje takođe vam pomažu da na adekvatan način podesite vaš sistem.

Instaliranje operativnog sistema Windows XP Professional 87


Deo

2: V

odič

za u

čeni

ke

Minimalni hardverski zahtevi za Windows XP Professional

SAVET

Office XP Professional se mora kupiti odvojeno. On nije deo Windows operativnog sistema XP Professional.

Pre nego što instalirate Windows XP Professional, važno je da budete sigurni da vaš sistem ispunjava minimum zahteva. Tabela 3-1 navodi mini-mum sistemskih zahteva i preporučuje sistemske nivoe za Windows XP Professional. Poslednja kolona nudi informacije koje će vam biti potrebne ako instalirate i Office XP Professional na svoj računar.

Tabela 3-1 Hardverski zahtevi

Komponenta Minimum sistemskih zahteva

Preporučeni sistemski nivoi za Windows XP

Da biste instalirali i Office XP Professional

procesor (do dva)

Pentium 2, 233 MHz ili sličan

Pentium 2, 300 MHz ili sličan

Preporučen je Pentium 3, ili sličan.

RAM memorija (maksimum i minimum)

64 MB RAM memorije /4 GB RAM memorije

128 MB RAM memorije /4 GB RAM memorije

128 MB ram memorije plus 8 MB ram memorije za svaku instancu Office aplikacije koje rade istovremeno.

Veličina particije

2 GB 2 GB Dodatnih 115 MB RAM memorije na particiji na kojoj se nalazi operativni sistem.

Maksimum prostora na čvrstom disku na particiji

2 terabajta 2 terabajta

Slobodnog prostora na čvrstom disku

1.5 GB 2 GB Dodatnih 245 MB za podrazumevanu instalaciju, više za posebne karakteristike u FrontPageu i Publisheru.

88 Poglavlje 3


Komponenta Minimum sistemskih zahteva

Preporučeni sistemski nivoi za Windows XP

Da biste instalirali i Office XP Professional

Monitor VGA rezolucije ili veće

VGA rezolucije ili veće Super VGA ili bolji

Dodaci Tastatura i miš ili drugi pokazivački uređaj.

Tastatura i miš ili drugi pokazivački uređaj.

Tastatura i miš ili drugi pokazivački uređaj.

Za instalaciju CD-ROM-a

12x ili brža CD-ROM jedinica

12x ili brža CD-ROM jedinica

Za instalaciju mreže

Mrežni klijent ili disk za pokretanje sistema

Mrežni klijent ili disk za pokretanje sistema

Preporučeni dodatni slobodan prostor na čvrstom disku na particiji na kojoj ste instalirali Windows XP Professional koristi se za opcionalne kompo-nente, kao što su nalozi za korisnike, dnevnike, buduće servisne pakete kao i za datoteku stranične memorije (paging file) koju koristi operativni sistem. Particija je dodeljeni prostor na čvrstom disku. Preporučena parti-cija od 2 GB omogućava dodatni prostor za datoteke, koje aplikacije insta-lirane na računaru (kao što je Office XP Professional), mogu da zahtevaju u Windows direktorijumu.

Utvrđivanje kompatibilnosti hardvera i softvera Kada utvrdite da vaš sistem ispunjava minimum zahteva, morate utvrditi da su vaš hardver i softver kompatibilni sa operativnim sistemom Windows XP Professional. To znači da se oni mogu koristiti zajedno sa operativnim sistemom Windows XP Professional. Kompatibilnost možete proveriti tako što ćete uporediti vaš hardver sa Microsoftovom hardverskom listom za kompatibilnost (Hardware Compatibility List [HCL]), ili napraviti izveštaj o komatibilnosti hardvera i softvera.

Pregled hardvera na računaru na kome je instaliran Microsoft Windows 2000 ili Windows XP

Hardverski uređaji na računarima navedeni su u okviru za dijalog „Informacije o sistemu” (System Information). Možete izvesti ovu informaciju u tekstu-



Deo

2: V

odič

za u

čeni

ke

alnu datoteku i zatim je uporediti sa HCL listom, Microsoftovim zvaničnom listom hardvera koji je kompatibilan sa Windowsom.

Da biste kreirali datoteku koja sadrži informacije o vašem hardveru, učinite sledeće korake:

1. Kliknite na dugme Start, kliknite na stavku Pokreni, otkucajte msin-fo32, i zatim kliknite na dugme U redu.

2. Kliknite na znak + pored stavke Komponente da biste raširili spisak komponenti.

3. Kliknite na stavku Datoteka i zatim kliknite na stavku Izvezi, kao što je prikazano na Slici 3-1.

4. Otkucajte naziv datoteke Components, i zatim kliknite na stavku Sačuvaj. Datoteka pod nazivom components.txt sačuvana je na vašoj radnoj površini.

Slika 3-1 Izvoz informacije u okviru za dialog „Informacje o sistemu” (System Information)

Imajte u vidu da spisak koji ste sačuvali sadrži informacije o portovima, količini RAM memorije, veličini čvrstog diska i broju i veličini particija na računaru. Ova informacija je važna u vašem procesu planiranja.

90 Poglavlje 3


Proveravanje hardverske kompatibilinosti korišćenjem HCL listeMicrosoft obezbeđuje testirane upravljačke programe za uređaje za sve har-dverske uređaje koji se nalaze na HCL listi. Korišćenjem hardvera koji se ne nalazi na HCL listi, može rezultovati problemima tokom ili nakon instalira-nja. Da biste došli do kopije HCL liste za Windows XP Professional, pogle-dajte datoteku pod nazivom hcl.txt koja se nalazi u fascikli za podršku na CD-u operativnog sistema Windows XP Professional. Za najažurniju verziju HCL liste, posetite Microsoftovu Windows XP Professional HCL veb lokaciju na adresi: www.Microsoft.com/hcl.

Generisanje izveštaja o kompatibilnosti korišćenjem Readiness Analyzera

Kompatibilnost hardvera i softvera možete proveriti dobijanjem izveštaja o kompatibilnosti. To možete uraditi korišćenjem Microsoftovog Windows Readiness Analyzera. Readiness Analyzer proverava postojeći hardver i sof-tver kako biste utvrdili ima li bilo kakvog neprepoznatljivog i nekompati-bilnog hardvera ili softvera koji je instaliran na vašem sistemu.

Da biste pokrenuli Readiness Analyzer, ubacite CD proizvoda i potom pokrenite Winnt32 koristeći/checkupgradeonly svič. Winnt32 se nalazi u fascikli pod nazivom I386. Na primer, ako se vaš CD-ROM nalazi na E: jedinici, treba da otkucate E:\I386\Winnt32 /checkupgradeonly. Readiness Analyzer će prikazati izveštaj kombatibilnosti sistema, koji možete pogle-dati i sačuvati. Podrazumevano ime za izveštaj je compat.txt, i podrazume-vana lokacija za čuvanje je Windows fascikla koja se nalazi na lokalnoj disk jedinici (obično na C jedinici).

Korišćenje informacija o softverskoj kompatibilnosti Ako ste upravo izvršili novo instaliranje operativnog sistema, možda vam neće trebati informacije o softverskoj kompatibilnosti; zapravo, možda neće biti nikakvog postojećeg softvera. Međutim, informacije o softveru bitne su tokom nadogradnje.

Planiranje particijaParticioniranje diska je način za deljenje fizičkog diska tako da svaka sekcija funkcioniše kao odvojena jedinica. Kada kreirate particije na disku, vi delite disk na jednu ili više oblasti koje se mogu formatirati da bi ih koristio sistem datoteka (file system), kao što je FAT (file allocation table), FAT32, ili NTFS sistem datoteka. (O sistemu datoteka se razgovara u sledećem odeljku.) U skladu sa minimumom sistemskih zahteva, particija na kojoj instalirate Windows



Deo

2: V

odič

za u

čeni

ke

XP Professional mora da ima ne manje od 650 MB slobodnog prostora. Izrazito se preporučuje da particija ima najmanje 2 GB prostora.

Kada instalirate sa CD-a, Program za instaliranje (Setup program) istražuje čvrsti disk kako bi utvrdio njegovu postojeću konfiguraciju. Nakon što je konfiguracija utvrđena, Program za instaliranje će ponuditi opcije (ako su dostupne) koje su prikazane na slici 3-2, i objašnjene u tekstu ispod.

Slika 3-2 Opcije particioniranja diska

SAVET

Ako je čitav disk jedna particija, nećete biti u mogućnosti da ponovo particionišete disk kasnije bez ponovnog instaliranja operativnog sistema ili korišćenja alata nezavisnog proizvođača.

Kreirajte novu particiju na neparticionisanom čvrstom disku. Ako je čvrsti disk neparticionisan, možete kreirati i veličinu particije na kojoj ćete instalirati Windows XP Professional.

Kreirajte novu particiju na particionisanom čvrstom disku. Ako je čvrsti disk već particionisan, ali ima dovoljno neparticionisa-nog prostora na disku, možete kreirati dodatnu particiju na nepar-ticionisanom disku.

Instalirajte na postojeću particiju. Ako čvrsti disk već ima particiju koja je dovoljno velika, možete instalirati Windows XP Professional

92 Poglavlje 3


na tu particiju. Ako particija ima postojeći operativni sistem, zame-nićete postojeći operativni sistem ako prihvatite podrazumevanu putanju instalacije.

Obrišite postojeću particiju. Ako čvrsti disk ima postojeću parti-ciju, možete je izbrisati da biste kreirali više neparticionisanog pro-stora za novu particiju. Brisanjem postojećih particija, brišu se svi podaci na toj particiji. Ako izaberete novu particiju tokom instali-ranja, kreirajte i odredite veličinu samo na particiji na kojoj ćete instalirati Windows XP Professional. Nakon završenog instaliranja, koristite alatku Disk Management da biste particionisali preostali prostor na čvrstom disku.

Planiranje sistema datoteka (File Systems)Nakon što ste kreirali particiju na koju ste instalirali Windows XP Professional, možete koristiti program za instaliranje da biste izabrali sistem datoteka sa kojom ćete formatirati particiju. Windows XP Professional podržava NTFS sistem datoteka, kao i file allocation table (FAT) i FAT32 sisteme datoteka.

NTFSNTFS je preporučen sistem datoteka za Windows XP Professional zato što obezbeđuje viši nivo bezbednosti i omogućava kompresiju datoteka. Koristite NTFS za particije koje zahtevaju:

Nivo bezbednosti datoteke i fascikle. Možete kontrolisati pristup datotekama i fasciklama.

Kompresiju datoteka. Možete kompresovati datoteke da biste kreirali više prostora za čuvanje.

Kvote diska. Možete kontrolisati korišćenje diska po korisniku.

Šifrovanje datoteka. Možete transparentno šifrovati podatke datoteka.

Windows XP Professional, Windows 2000 i Windows NT su samo Microsoftovi operativni sistemi koje možete koristiti da biste dobili pristup podacima na lokalnom čvrstom disku koji je formatiran sa NTFS sistemom datoteka. Ako planirate da dobijete pristup datotekama koje se nalaze na lokalnoj Windows XP Professional particiji kroz druge opeativne sisteme, treba da formatirate particiju sa FAT ili FAT32 sistemom datoteka.



Deo

2: V

odič

za u

čeni

ke

FAT i FAT32

SAVET

Kada nadograđujete operativni sistem na postojećoj FAT ili FAT32 particiji na operativni sistem Windows XP Professional, imate opciju da koristite NTFS ili FAT32. Ako izaberete NTFS, možete konvertovati particiju na NTFS ili formatirati particiju koristeći NTFS sistem datoteka. Ako particija sadrži podatke koje želite da sačuvate nakon instalacije, nemojte formatirati particiju. Umesto toga, konvertujte particiju na NTFS sistem datoteka da biste sačuvali podatke.

Naravno, nećete koristiti FAT da bist formatirali particiju na kojoj se nalazi Windows XP Professional zato što nema nivo bezbednosti datoteke i fas-cikle koji obezbeđuje NTFS sistem datoteka. Međutim, ako ne zathevate bezbednost i kompresiju karakteristika koje su dostupne sa NTFS sistemom datoteka, ili ako zahtevate dual boot konfiguraciju koja pokreće aplikacije koje nisu kompatibilne sa Windowsom XP Professional, možda ćete morti da koristite FAT 32.

FAT i FAT32 ne obezbeđuju nivo bezbednosti datoteka i fascikli, i FAT ne podržava particije veće od 2 GB. Ako pokušate da koristite FAT da biste formatirali particiju veću od 2 GB, instalacija automatski formatira particiju sa FAT32 sistemom datoteka.

Planiranje vrsta instaliranja Kada instalirate Windows XP Professional, postojeći operativni sistem i podaci na računaru će utvrditi da li se uradili čisto instaliranje ili nadograd-nju.

Kada treba uraditi čisto instaliranjeČisto instaliranje uklanja postojeći operativni sistem, ako postoji, briše sve podatke i ponovo formatira particiju na kojoj je instaliran operativni sistem. Prednosti čistog instaliranja su:

Brišu se stare i nepotrebne datoteke.

Ne prenose se problemi sa prethodne instalacije.

Prostor na disku na particiji je iskorišćen na nabolji mogući način.

Kada uradite čisto instaliranje, moraćete rezervno da kopirate i vratite u pret-hodno stanje važne podatke i da ponovo instalirate neophodne programe.

94 Poglavlje 3


Međutim, ovo je najbolja opcija za poboljašanje performansi koje želite da dobijete. Treba da uradite čisto instaliranje kad god je to moguće.

Kada uraditi nadogradnjuKada izvršite nadogradnju operativnog sistema, ponekad poznatu pod nazi-vom upgrade-in-place, vi zamenjujete postojeći operativni sistem operativ-nim sistemom Windows XP Professional očuvavši sve podatke i postavke na particiji. Prednost nadogradnje je ta da se možete vratiti poslu mnogo brže jer većinu programa ne morate ponovo instalirati. Međutim, nadogradnja takođe može da prenese postojeće probleme. Nadogradnja takođe znači da ne morate da uspostavite početnu vrednost svih vaših postavki. Međutim, Microsoft obezbeđuje sjajne alatke za olakšavanje tog problema (pogledajte sledeći odeljak “Čuvanje datoteka i postavki korišćenjem Čarobnjaka za transfer datoteka i postavki” (Files and Settings Transfer Wizard”). Stoga, trebalo bi da izvršite nadogradnju umesto čistog instaliranja samo kada su ispunjeni jedan ili dva od sledećih uslova:

Kada koristite aplikaciju koja nije kompatibilna sa Windowsom XP Professional, a treba da nastavite da koristite tu aplikaciju.

VIŠE INFORMACIJA

Windows XP Professional ima opciju koja se zove „Režim za kompatibilnost“ (Compatibility Mode) koja omogućava imitiranje rada prethodne verzije operativnog sistema Windows. Možda ćete biti u mogućnosti da koristite tu opciju. Za više informacija, posetite lokaciju: www.microsoft.com/WindowsXP/pro/howtobuy/upgrading/before.asp.

Treba da sačuvate instaliranu aplikaciju, ali nemate originalan disk aplikacije i nećete moći da je instairate.

Treba da održavate postavke i podatke i ne možete rezervno da kopirate i vratiti u prethodno stanje podatke ili prenesete datoteke i postavke koristeći Čarobnjaka za prenos datoteka i postakvi (Files and Settings Transfer Wizard).

SAVET

Možda ćete biti u mogućnosti da kontaktirate sa proizvođačem radi zamene diska, ili zbog ažurirane verzije aplikacije.



Deo

2: V

odič

za u

čeni

ke

Čuvanje datoteka i postavki korišćenjem Čarobnjaka za prenos datoteka i postavki (Files and Settings Transfer Wizard) Čarobnjak za prenos datoteka i postavki koji se nalazi u Windowsu XP vam olakšava da rezervno kopirate i vratite u prethodno stanje važne datoteke i postavke. On čuva postavke koje se nalaze u operativnom sistemu i dru-gom softveru. Postavke se sastoje od stvari kao što su vaša konfiguracija radne površine, prečice, „Omiljene lokacije“ i druge izmene koje ste načinili u vašem računarskom okruženju. Mnoge aplikacije takođe imaju postavke koje možete da definišete i čarobnjak i njih čuva, iako rezervno ne kopira aplikacije.

Obično koristite čarobnjak kada zamenjujete ili izvodite novo instaliranje operativnog sistema Windows XP Professional na jednom računaru.

Da biste koristili čarobnjak, morate imati pristup računaru na kome je insta-liran Windows XP Professional na kome možete kreirati disk čarobnjaka, ili da imate instalacioni CD Windowsa XP Professional sa kog možete pokre-nuti čarobnjaka tokom instaliranja. Čarobnjak vam omogućava da sakupite datoteke i postavke za prenos. Preneseni podaci se mogu sačuvati ili na server ili na prenosivom medijumu, kao što je DVD ili CD.

Pre nego što počnete sa procesom prenosa, treba da uradite sledeće:

Odredišni računar na kome je instaliran Windows XP Professional (to može biti računar na kome ćete izvesti čisto instaliranje).

Prostor na serveru kome oba računara imaju pristup, ili prenosivi medijum na kome čuvate status korisnikovog sistema.

Prazan disk za čarobnjaka, ili Windows XP Professional CD na kome se nalazi čarobnjak.

Ime naloga i lozinka korisnika (takođe poznat pod imenom

DODATNE INFORMACIJE

Particija na kojoj se nalazi posojeći operativni sistem mora biti dovoljno velika da može da primi Windows XP Professional, ili će vam trebati proširenje particije pre nadogradnje. Da biste otkrili kako da proširite particiju na računaru na kojem radi prethodna verzija Windowsa, potražite Windows pomoć (Windows Help) za proširenje particije. Takođe može vam koristiti i pretraživanje lokacije www.microsoft.com. Ponekad se particija zove i volumen, tako da ćete možda tražiti tu reč u vašim rezultatima pretraživanja.

96 Poglavlje 3


migracioni korisnik) čije datoteke i postavke (takođe poznate kao stanje korisnika) prenosite.

Korišćenje Čarobnjaka za prenos stanja korisnika na novi računar se dešava u tri faze:

SAVET

Ovaj proces prenosi stanje samo onog korisnika koji je prijavljen na računar. Da biste preneli stanje drugih korisnika sa istog računara, treba da ponovite ovaj proces za svakog korisnika.

1. Prijavite se kao migracioni korisnik na odredišnom računaru, otvorite Čarobnjaka za prenos datoteka i postavki i zatim kreirajte disk pod nazivom Čarobnjak za prenos datoteka i postavki.

2. Prijavite se kao migracioni korisnik na izvornom računaru, zatim uz-mite disk da biste pokrenuli čarobnjak i zatim sačuvajte korisnikovo stanje na server ili prenosivi medijum.

3. Na odredišnom računaru dovršte čarobnjak da biste preneli korisni-kovo stanje na novi računar.

Tokom nadogradnje sa prethodne verzije Windowsa na Windows XP Professional, korisnikovo stanje se automatski prenosi, tako da nema potreba da se dovršava ovaj proces.

Vežba 3-1: Planiranje instaliranja operativnog sistema Windows XP Professional

U ovoj vežbi, planirate instaliranje operativnog sistema Windows XP Professional na računaru koji vam je namenio vaš instruktor.

1. Da biste ispunili plan, koristite Kontrolni popis pre instaliranja sistema Microsoft Windows XP Professional u prilogu A. Načinite kopiju kontrolnog popisa i zabeležite vaše odluke vezano za plan na njemu.

2. Kada ispunite kontrolni popis, dajte instruktoru da ga pogleda pre nego što nastavite sa vežbom 3-2.



Deo

2: V

odič

za u

čeni

ke

Vežba 3-2: Instalirajte operativni sistem Windows XP Professional

U ovoj vežbi, načinićete čisto instaliranje operativnog sistema Windows XP Professional. Ako umesto čistog instaliranja treba da uradite nadogradnju (nije preporučljivo), načinićete mnoge iste korake, ali morate na različit način ući u program instalacije. Pitajte vašeg instruktora za pomoć.

1. Ubacite CD Microsoft Windows XP Professional u CD jedinicu na vašem računaru.

2. Program Setup.exe bi trebalo da se automatski pokrene. Ako se to ne desi, u CD jedinici mišem dvaput kliknite na Setup.exe.

3. Na ekranu za instaliranje, kliknte na Enter da biste započeli instali-ranje.

4. Na stranici End User License Agreement, kliknite na F8 da biste prihvatili ugovor o licenciranju.

98 Poglavlje 3


5. Sledeća stranica vam omogućava da izaberete vašu opciju za parti-cionisanje.

Pregledajte opcije za particionisanje koje su objašnjene u tabeli koja sledi i zatim izaberite željenu opciju.

Da biste uradili ovo Uradite sledeće korakeInstalirajte na istaknutu particiju. Kliknite na dugme Enter.

Kreirajte novu particiju. Otkucajte C, unesite veličinu particije (najmanje 2 GB), i zatim kliknite na taster Enter.



Deo

2: V

odič

za u

čeni

ke

Obrišite postojeću particiju. Koristite tastere sa strelicama da biste istakli particiju, otkucajte D, i zatim potvrdite brisanje. Zatim kreirajte novu particiju ili izaberete postojeću particiju na kojoj instalirate operativni sistem.

6. Izaberite sistem datoteka (file system) sa kojim ćete formatiratei izabranu particiju, i zatim kliknite na taster Enter.

Particija će biti formatirana, i računar će se ponovo pokrenuti u gra-fičkom korisničkom interfejs (GUI) režimu rada.

7. Na stranici Regionalne i jezičke opcije (Regional and Language Options), izaberite odgovarajuće opcije, i zatim kliknite na stavku Prilagodi da biste postavke za lokalne standarde i tastaturu izmenili u odnosu na podrazumevane. Postavke za lokalne standarde pri-kazuju na koji način će se brojevi, valute i datumi prikazivati. Kada završite sa prilagođavanjem, kliknite na dugme Dalje.

8. Na stranici Personalize Your Software, unesite korisničko ime i naziv organizacije, i zatim kliknite na dugme Dalje. Proverite sa vašim instruktorom koje vrednosti treba da unesete na ovoj stranici.

9. Unesite ključ proizvoda koji ste dobili sa vašim Windows XP CD-om, i zatim kliknite na dugme Dalje.

100 Poglavlje 3


10. Unesite naziv računara (Computer Name) i lozinku za administra-tora (Administrator Password). Trebalo bi da imate konsinstentnu konvenciju za dodeljivanje imena računarima. Vaš instruktor će vam dati ove informacije.

VAŽNO

Ako vaša škola ima licencu za količinsko licenciranje vaš instruktor će vam reći na koji način da unesete ovu informaciju.

VAŽNO

Administratorski nalog je moćan nalog, i nikako ne bi trebalo da ostavite praznim mesto za lozinku. Uverite se da ste otkucali lozinku za administratora i sačuvali je na bezbednom mestu. Vaša škola bi trebala da ima zajedničku lozinku za administratore za sve računare. Neke organizacije imaju zajedničku šemu za kreiranje administratorskih lozinki; na primer, onu koja uključuje naziv računara.

11. Na sledećoj stranici, unesite postavke za vreme i datum i zatim kli-knite na dugme Dalje (Next).

12. Na stranici Postavke mreže (Network Settings), izaberite stavku Tipična ili prilagođena instalacija (Typical or Custom installation). Prilagođena instalacija vam omogućava da izaberiete različite mrežne protokole, i da računarima dodelite statične IP adrese.



Deo

2: V

odič

za u

čeni

ke

13. Na stranici Domen radne grupe ili računara (Workgroup or Computer Domain), utvrdite da li želite da instalirate računar u radnu grupu ili u domen. Ove opcije su objašnjene u tekstu ispod.

Instaliranje u radnu grupu Ako škola nema domen, ali vi želite da ovaj računar bude umrežen sa ostalim lokalnim računarima, une-site ime radne grupe koja sadrži te druge računare.

Instaliranje u domen Ako vaša škola ima domen, a vi želite da pri-družite računar tom domenu, treba da obezbedite informacije o domenu (korisničko ime i lozinku) za nalog korisnika domena kome je omogućeno da pridruži računare domenu. Po podrazumevanoj vrednosti, svaki od korisnika sa nalogom u domenu može da pri-druži do 10 računara domenu.

Kada jednom načinite izbor, kliknite na dugme Dalje. Računar će se ponovo pokrenuti.

14. Pri prvom prijavljivanju na računar, tražiće se od vas da aktivirate ovu kopiju operativnog sistema Windows XP Professional. Ako ste povezani sa internetom, izaberite opciju „Aktiviraj sada“ (Activate Now). Ako računar nije povezan sa internetom, pitajte vašeg instruk-tora kako da aktivirate ovu kopiju Windowsa XP Professional. Ako ne uspete da aktivirate Windows XP Professional u roku od 30 dana od dana instaliranja, nećete biti u mogućnosti da ga pokrenete dok ne aktivirate Windows XP Professional.

15. Sledeći korak je veoma važan. Treba da instalirate zarkpe i najnoviji servisni paket za vaš operativni sistem Windows XP Professional. Da biste to uradili, otvorite program Internet Explorer. Sa menija pro-grama izaberite stavku Alatke, zatim opciju Ažuriranje Windowsa. Bićete usmereni na Microsoftovu veb lokaciju Windows update. veb lokacija će pokušati da instalira dodatnu komponentu ili više njih na vaš računar samo prvog puta. Dozvolite instaliranje. Kada se proces završi, izaberite opciju Express Install da biste započeli sa proce-som ažuiranja. Ovaj proces može potrajati i podrazumeva nekoliko ponovnih pokretanja računara. Ponovite ovaj korak dok vaš sistem ne bude u potpunosti zaštićen i nakon instaliranja najnovijeg servi-snog paketa.

102 Poglavlje 3


VIŠE INFORMACIJA

Da biste pronašli rešenja za većinu uobičajenih problema koji se događaju tokom instaliranja operativnog sistema Windows XP Professional, posetite veb lokaciju: www.microsoft.com/windowsxp/pro/using/howto/gettingstarted/guide/troubleshoot.asp

Deo

2: V

odič

za u

čeni

ke

Poglavlje

4

103

Uvod u rešavanje problema


Odredite kategorije podrške za prijavljene računarske probleme.

Odredite preventivne mere podrške koje postoje u vašoj školi.

Koristite „Pomoć sa udaljene tačke“ za povezivanje sa drugim računarom.

Suština računarske podrške je pomaganje korisnicima u rešavanju pro-blema na koje naiđu. Ovo se često spominje kao „rešavanje problema“. U ovom poglavlju učićete o kategorijama u koje spadaju uobičajeni raču-narski problemi. Prvi korak u rešavanju problema jeste uočavanje prave kategorije podrške. Takođe ćete učiti o preventivnoj podršci i načinima na koje je možete koristiti za izbegavanje uobičajenih računarskih pro-blema. Na kraju, učićete kako se pomoću moćne alatke za rešavanje problema koja se zove „Pomoć sa udaljene tačke“ povezuje sa udaljenim računarom i rešava problem na njemu.

Uobičajene kategorije podrškeKada korisnici prijavljuju problem koji imaju sa računarom, oni obično prijavljuju simptom koji vide; na primer, možda ne mogu da odštampaju dokument. Kao tehničar podrške, vi imate zadatak da pronađete uzrok problema. Uzroci problema spadaju u različite kategorije, a jedan od prvih koraka u rešavanju problema jeste uočavanje kategorije u koju uzrok najverovatnije spada. Ovaj odeljak govori o sledećim širokim kategorijama podrške: korisnička podrška, hardverska podrška, podrška za operativni sistem, podrška za mrežu i softverska podrška.

104 Poglavlje 4


Korisnička podrška U kategoriju korisničke podrške spadaju problemi koje korisnici na neki način sami naprave ili problemi koje imaju prilikom izvršavanja zadataka sa kojima nemaju puno iskustva. Ovi tipovi problema javljaju se kada kori-snik nešto ne radi kako treba. Kada se jave ovakvi problemi, to se naziva „korisnička greška“.

Česti primeri korisničke greške:

Korisnik pokušava da izvrši zadatak koji ta aplikacija ne može da izvrši. Na primer, korisnik pokušava da stvori tekst u boji u aplika-ciji koja nema tu mogućnost.

Korisnik pokušava da izvrši zadatak koji aplikacija može da izvrši, ali to pokušava na pogrešan način. Na primer, korisnik pokušava da odštampa dokument pomoću prečice Ctrl+P, a aplikacija podr-žava samo štampanje uz pomoć miša.

Korisnik ne zna kako da izvrši željeni zadatak. Na primer, korisnik pokušava da objedini imena i adrese iz liste slanja u Microsoft Word dokument, ali ne zna kako da to uradi.

Korisnik je uneo izmene u postavke na računaru zbog kojih računar ne radi ispravno. Na primer, korisnik je izmenio opcije u programu Internet Explorer i više ne može da se poveže sa internetom.

Kao tehničar podrške imaćete puno prilika za pružanje korisničke podrške. Važno je da iskoristite tu priliku da naučite korisnike kako da isprave pro-blem koji su napravili ili kako da izvrše željeni zadatak na pravi način. Vaš stav prilikom pružanja korisničke podrške je izuzetno važan. Vi ste vodič i mentor koji velikodušno pruža znanje, a ne tiranin koji prekoreva korisnika zbog nedostatka znanja. Uvek imajte na umu da vam se korisnik obratio za pomoć i budite ponosni što možete da mu pomognete uz prijateljski i ohrabrujući stav.

Hardverska podrška Hardverska podrška spada u dve potkategorije: mehanički problemi i har-dverski problemi. Mehanički problemi su oni koji se tiču fizičkog rada raču-nara ili perifernih uređaja. Hardverski problemi su oni koji se tiču kvarova ili pogrešne konfiguracije internih komponenti računara.

Primeri za mehaničke probleme:

Računar ne može da se uključi zato što nije uključen u struju.

Monitor ne radi zato što je oštećen.



Deo

2: V

odič

za u

čeni

ke

Čvrsti disk ne dobija napajanje iz napajanja računara zbog ošteće-nog kabla za napajanje.

Primeri za hardverske probleme:

Nova disk jedinica koja je priključena na računar ne radi zato što upravljački program nije pravilno instaliran.

Postojeća komponenta ne radi posle ažuriranja upravljačkog pro-grama.

Računar ne može da se pokrene sa CD-a zato što nije podešen tako da može to da uradi.

VIŠE INFORMACIJA

O podršci za hardver naučićete više u poglavlju 5 Podrška za hardver.

Podrška za operativni sistem U kategoriju podrške za operativni sistem spadaju problemi vezani za ope-rativni sistem i njegovu konfiguraciju pod određenim uslovima. Podrška za operativni sistem takođe uključuje zadatke održavanja, npr. defragmenta-ciju čvrstog diska ili primenu najnovijih bezbednosnih ispravki.

Primeri podrške za operativni sistem:

Vraćanje operativnog sistema u neko prethodno stanje (koje se zove „tačka vraćanja“) zato što više ne može da se pokrene.

Nadogradnja računarskog osnovnog ulaznog/izlaznog sistema (basic input/output system – BIOS) do najnovije verzije za određeni model računara.

Pravljenje virtuelne memorije da bi se poboljšao rad računara.

Pravljenje nove particije koja će se koristiti za aplikacije.

Defragmentiranje diska da bi se napravilo više prostora na čvrstom disku.

Podrška za operativni sistem poboljšava rad operativnog sistema, što može da poboljša rad drugih aplikacija koje su korisniku potrebne za efikasno obavljanje zadataka.

106 Poglavlje 4


Podrška za mrežu Kategorija podrške za mrežu pokriva probleme na koje korisnici nailaze kada pokušaju da se povežu sa resursima koji se ne nalaze na lokalnom klijentskom računaru. Resursi mogu biti datoteke, fascikle, aplikacije, umre-ženi štampači, internet, odnosno drugi računari ili periferijski uređaji.

VIŠE INFORMACIJA

O podršci za operativne sisteme naučićete više u poglavlju 6 Podrška za Windows XP Professional.

SAVET

Ovaj kurs se fokusira na mrežu sa klijentske strane, tako da se govori samo o problemima sa mrežom koji se mogu rešiti popravljanjem klijentskog računara. Serverski problemi su izvan domena ovog kursa.

Primeri podrške za mrežu:

Instaliranje štampača na klijentski računar.

Provera da li klijentski računar ima IP adresu, odnosno da li može da je dobije.

Podešavanje internet opcija u programu Internet Explorer kako bi se omogućilo povezivanje klijentskog računara sa internetom.

VIŠE INFORMACIJA

O podršci za probleme na mreži naučićete više u poglavlju 7 Podrška za umrežene računare.

Softverska podrška U kategoriju softverske podrške spadaju problemi sa softverskim aplikaci-jama koje se nalaze na računaru. Softverska podrška ima tri potkategorije: instaliranje i uklanjanje, izvršavanje zadataka i aplikacije.

Primeri za softversku podršku:

Instaliranje softverske aplikacije.

Rešavanje instalacionih problema sa softverskom aplikacijom.



Deo

2: V

odič

za u

čeni

ke

Pomaganje korisnicima u izvršavanju zadataka u određenoj softver-skoj aplikaciji.

Rešavanje problema sa aplikacijom kada ona ne radi onako kako bi se očekivalo.

Uklanjanje softvera koji više nije potreban ili koji je oštećen.

Metodologija rešavanja problemaKada korisnici pozovu službu za pomoć, oni obično prijavljuju problem na koji su naišli. Rešavanje problema je proces određivanja uzroka pro-blema, a zatim i rešavanja problema. Rešavanje problema je glavna dužnost većine tehničara podrške službe za pomoć. Prvi korak u rešavanju pro-blema jeste određivanje kategorije podrške u koju uzrok problema najve-rovatnije spada. Jedan od načina da to uradite jeste eliminisanje kategorija podrške u koje znate da taj problem ne spada. Na slici 4-1 je prikazan proces rešavanja problema u obliku dijagrama toka.

Kada utvrdite moguću kategoriju uzroka problema, možete da nastavite sa rešavanjem problema unutar određene oblasti. U poglavljima koja slede naučićete više o rešavanju problema u određenim oblastima.

Dijagram toka rešavanja problema u prilogu A pomoći će vam da utvrdite u koju kategoriju podrške najverovatnije spadaju prijavljeni problemi.

Vežba 4-1: Određivanje kategorije podrške prijavljenih računarskih problema

Za svaki dole navedeni problem, pomoću dijagrama toka rešavanja problema iz priloga A, odredite kategoriju (korisnička podrška, har-dverska podrška, podrška za operativni sistem, podrška za mreže ili softverska podrška) u koju uzrok problema najverovatnije potpada.

1. Korisnik kaže da ne može da štampa na mrežnom štampaču sa Računara23. Prilikom ispitivanja uzroka utvrdite sledeće:

Pokušavate da odštampate probnu stranicu sa Računara23 na istom štampaču i ništa se ne događa.

Proveravate sve kablove i veze Računara23 sa štampačem; sve je uključeno u struju i čini se da radi pravilno.

Pokušavate da štampate na istom štampaču sa Računara24 i ništa se ne događa.

108 Poglavlje 4


Čini se da aplikacija iz koje korisnik pokušava da štampa ispravno radi.

Koja je najverovatnija oblast podrške ovog problema?

_________________________________________________

2. Korisnik prijavljuje da ne može da sačuva dokument na serveru. Prilikom istrage utvrdite sledeće:

Pravilno pokušavate da sačuvate dokument i ne uspevate u tome.

Čini se da hardver i softver klijentskog računara rade normalno.

Pokušavate da sačuvate dokument na drugom udaljenom računaru i ne uspevate u tome.


_________________________________________________

3. Korisnik prijavljuje da je računar prestao da reaguje na sve komande. Prilikom ispitivanja uzroka utvrdite sledeće:

Računarski hardver i softver su normalno radili ranije tokom tog dana.

Korisnik je sa interneta preuzeo novi čuvar ekrana. Kada je pokušao da ponovo pokrene računara ponovno pokretanje nije ispravno radilo.


_________________________________________________

Preventivna podrška Preventivna podrška je praksa izvršavanja postupaka koji sprečavaju pojavu određenih problema. U velikim organizacijama vrši se puno pre-ventivne podrške. U tim organizacijama veliki deo preventivne podrške vrši se kroz primenu računarskih i korisničkih smernica preko mreža koje se zovu domeni. Vaša škola možda nema domen, ali se mere preventivne podrške koje su predstavljene u ovom odeljku mogu sprovesti na pojedi-načnim klijentskim računarima (izuzev onih mera obrađenih u odeljku koji se bavi podrškom za mreže).



Deo

2: V

odič

za u

čeni

ke

Uobičajene preventivne mere

Korisnička podrška Preventivna korisnička podrška je napravljena da spreči izvršavanje zlona-mernih radnji ili slučajno kvarenje školskih računara od strane korisnika. Evo nekih mera preventivne korisničke podrške:

Zahtev da svaki korisnik ima korisnički nalog. Kada korisnici znaju da se njihovi postupci povezuju sa njihovim ličnim korisničkim nalogom, manje su šanse da će vršiti zlonamerne radnje. Kao podršku ovoj meri, onemogućite nalog gosta na računaru.

VIŠE INFORMACIJA

Da biste saznali više o korisničkim nalozima, kliknite na Start, a zatim na Pomoć i podrška. U polje za pretragu ukucajte kreiraj korisnički nalog. Na kartici Predložene teme rezultata pretrage kliknite na Kreiraj i promeni lokalne korisničke naloge.

Zahtev da svi korisnici koriste jake lozinke. Kada korisnici imaju jake lozinke za pristup svojim korisničkim nalozima, manje je verovatno da hakeri mogu da otkriju ili pogode lozinku. Hakeri pokušavaju da ostvare neovlašćeni pristup računaru ili mreži. Jake lozinke imaju najmanje osam znakova i sadrže barem jedan znak koji nije alfanumerički i koji se ne nalazi na prvom ili poslednjem mestu. Primeri za jake lozinke: TH*s0ne$, th@t0ne! i Br(bW#irL. Smernice za lozinke sistema Windows XP kontrolišu zahteve za lozinke. Smernice za lozinke su deo „Lokalnih bezbednosnih postavki“ sistema Windows XP i ne treba ih menjati bez odobrenja i nadzora savetnika iz školskog osoblja ili instruktora.

Zahtev da svi korisnici često menjaju lozinke. Kada korisnici često menjaju lozinke (obično svakih 30 do 60 dana), manje su šanse da neko otkrije lozinke. Smernice za lozinke su deo „Lokalnih bezbednosnih postavki“ i ne treba ih menjati bez odobrenja i nad-zora savetnika iz školskog osoblja ili instruktora.

SAVET

Napravite spisak uputstava za kreiranje i korišćenje diska za poništavanje lozinke i neka primerci tog spiska budu dostupni svim korisnicima.

110 Poglavlje 4


Zahtev da svi korisnici naprave disk za poništavanje loz-inke. Jedan od najvećih problema bilo koje službe za pomoć jeste poništavanje lozinki kada ih korisnici zaborave. Da biste to izbegli, zahtevajte da svaki korisnik napravi „disk za poništavanje“ lozinke. Ovaj disk omogućava korisniku da kreira novu lozinku za svoj nalog bez pomoći tehničara.

VIŠE INFORMACIJA

Da biste saznali više o diskovima za poništavanje lozinke, kliknite na Start, a zatim na Pomoć i podrška. U polje za pretragu ukucajte disk za poništavanje lozinke. Na kartici Predložene teme rezultata pretrage kliknite na Kreiraj disk za poništavanje lozinke.

Ograničavanje tipova naloga krajnjeg korisnika na „Korisnik“ ili „Ograničeno“. Korisnički nalozi na računarima u domenu imaju statuse naloga „Korisnik“ (najveća ograničenja), „Iskusni korisnik“ (više privilegija) i „Administrator“ (puna kontrola nad računarom). Korisnički nalozi na samostalnom računaru ili u mreži radne grupe imaju statuse naloga „Ograničeno“ (najveća ograničenja) ili „Administrator“ (puna kontrola nad računarom). Kad god je to moguće, nalozi krajnjih korisnika treba da imaju status naloga „Korisnik“ (u domenu) ili „Ograničeno“ (u radnoj grupi ili na samo-stalnom računaru) tako da korisnici ne mogu da izvršavaju određene zadatke kao što je instaliranje neodobrenog softvera.

VIŠE INFORMACIJA

Da biste saznali više o tipovima računarskih naloga, kliknite na Start, a zatim na Pomoć i podrška. U polje za pretragu ukucajte tip naloga. Na kartici Podudaranja pretraživanja čitavog teksta rezultata pretrage kliknite na Pregled korisničkih naloga.

Hardverska podrškaPreventivna hardverska podrška je napravljena da obezbedi pravilan rad hardvera, kao i redovno i sistematično ažuriranje upravljačkih programa za hardver.

Onemogućavanje korisnika da instaliraju nepotpisane upravljačke programe za hardver. Upravljački program je pro-



Deo

2: V

odič

za u

čeni

ke

gram koji omogućava hardveru da radi sa određenim operativnim sistemom. Nepotpisani upravljački program je upravljački pro-gram koji ne sadrži digitalni potpis proizvođača.

VIŠE INFORMACIJA

Da biste saznali više o upravljačkim programima, kliknite na Start, a zatim na Pomoć i podrška. U polje za pretragu ukucajte upravljački programi. Na kartici Predložene teme rezultata pretrage kliknite na Podešavanje opcija potvrde potpisa datoteka.

Pravljenje rasporeda ažuriranja upravljačkih programa. Često se mogu nabaviti novi upravljački programi za hardver koji unapređuju rad hardvera ili interakciju sa računarskim sistemom. Napravite raspored ažuriranja upravljačkih programa (obično je dovoljno jednom na svakih tri do šest meseci). Da biste nado-gradili upravljačke programe, idite na www.microsoft.com/update i pretražite upravljačke programe. Zatim kliknite na Microsoft Download Center: Drivers. Takođe možete da posetite veb lokaciju proizvođača komponente da vidite da li su dostupni novi upravljački programi.

Pravljenje rasporeda pregleda hardvera. Hardver treba redovno čistiti (posebno tastature i monitore), kao i pregledati zbog even-tualnih oštećenja. Prilikom pregledanja hardvera, posebno obratite pažnju na veze. Nije retka pojava da se kablovi upletu ili razvuku, što može dovesti do štetnog pritiska na portove.

Pravljenje inventara svog hardvera i označavanje hard-vera školskim obeležjem. Najbolji način da održavate hardver jeste da znate šta imate. Tu informaciju vam pruža inventar. Uz to, obeležavanje hardvera identifikacionom oznakom olakšava pronalaženje ukoliko neko ukrade hardver. Takođe, možete fizički obezbediti hardver zaključavanjem soba u kojima se on nalazi ili korišćenjem računarskog zaključavanja koje vezuje hardver za radni sto ili drugi komad nameštaja.

Podrška za operativni sistem Preventivna podrška za operativni sistem izuzetno je važna za ispravan rad i bezbednost računarskog sistema i bilo koje mreže sa kojom je računar povezan. Ovo su neke mere preventivne podrške za operativni sistem:

112 Poglavlje 4


Konfigurisanje računara tako da automatski preuzimaju ispravke za Windows XP. Ovo omogućava računarima koji su povezani sa internetom da automatski preuzimaju ispravke za Windows XP, što uključuje bezbednosne zakrpe i druge izvršne datoteke. Ukoliko računar nije povezan sa internetom, preuzmite ispravke na računaru koji jeste povezan, a zatim ih prekopirajte na CD. Tada ih možete instalirati na računar koji nije povezan sa inter-netom.

Pravljenje rasporeda instaliranja ispravki za Windows XP. Ispravke za Windows XP koje preuzmete ne instaliraju se automatski, pa bi trebalo da napravite raspored instaliranja. Ispravke treba instalirati barem svake dve nedelje. Međutim, ukoliko Microsoft uoči važnu bezbednosnu ispravku, treba odmah da je instalirate da biste sprečili neovlašćeni pristup vašim računarskim sistemima.

VIŠE INFORMACIJA

Da biste saznali više o dopunama za Windows XP, kliknite na Start, a zatim na Pomoć i podrška. U polje za pretragu ukucajte ažuriranje. Na kartici Predložene teme rezultata pretrage kliknite na Uključi automatsko ažuriranje i Promeni postavke automatskog ažuriranja.

Obavezno omogućavanje Windowsove zaštite datoteka. Windows zaštita datoteka sprečava zamenu zaštićenih sistem-skih datoteka, kao što su .sys, .dll, .ocx, .ttf, .fon i .exe datoteke. Windowsova zaštita datoteka štiti sve datoteke koje je instalirao program „Instalacija Windowsa“. Podrazumevano, Windowsova zaštita datoteka je uvek omogućena i moguće je zameniti postojeće datoteke samo datotekama sa Windowsovim digitalnim potpisom. Ovu opciju nikad ne treba isključivati.

Instaliranje i redovno ažuriranje softvera za otkrivanje virusa. Softver za otkrivanje virusa je izuzetno važan za održavanje pra-vilnog rada vašeg operativnog sistema. Antivirusni program treba instalirati na svaki računar, a definicije virusa programa treba ažu-rirati barem jedno mesečno. Konfigurišete program tako da skenira sve medijume, na primer i diskete i CD-ove, kako bi proverio da li na njima ima virusa pre nego što učitate podatke sa tih uređaja.

Pravljenje diska za automatsko spasavanje sistema. Automatsko spasavanje sistema (ASS) jeste poslednja opcija u pokušajima da se spase oštećeni operativni sistem. ASS se odvija u dve faze: prav-



Deo

2: V

odič

za u

čeni

ke

ljenje rezervne kopije i spasavanje. ASS pravi rezervnu kopiju i spasava stanje sistema, usluge sistema i sve diskove koji su povezani sa komponentama operativnog sistema. Kada spasete operativni sistem pomoću ASS-a, spasavate samo operativni sistem; moguće je da ćete ostati bez drugih podataka, kao što su programi, datoteke i fascikle sa podacima.

VIŠE INFORMACIJA

Da biste saznali više o ASS-u, kliknite na Start, a zatim na Pomoć i podrška. U polje za pretragu ukucajte Automatsko spasavanje sistema. Na kartici Podudaranja pretraživanja čitavog teksta rezultata pretrage kliknite na Pregled automatskog spasavanja sistema. Zatim, na kartici Predložene teme kliknite na Kreiraj set za automatsko spasavanje sistema pomoću rezervnih kopija i Spasavanje otkazivanja sistema pomoću automatskog spasavanja sistema.

Zahvaljujući programu Microsoft Windows XP Servisni paket 2, pružanje podrške za operativni sistem nikada nije bilo lakše. Dva velika pobolj-šanja u Windows XP Servisnom paketu 2 jesu Windows Security Center (Windowsov bezbednosni centar) – centralizovano mesto na kojem kori-snici mogu da podese željeni nivo računarske zaštite, i ugrađeni blokator iskačućih prozora (Pop-Ups Blocker) za Microsoft Internet Explorer.

Windowsov bezbednosni centar ima tri funkcije: Zaštitni zid, Automatsko ažuriranje i Zaštita od virusa. Windowsov bezbednosni centar povremeno pregleda korisničke računare kako bi proverio da li je korisnik svestan sta-tusa svake funkcije kada je isključena ili kada nije ažurirana.

114 Poglavlje 4




Deo

2: V

odič

za u

čeni

ke

Windowsov zaštitni zid nadgleda sve aplikacije i izvore koji bi potenci-jalno mogle da naškode korisničkom računaru. Donja slika prikazuje rad Windowsovog zaštitnog zida:

Windows automatsko ažuriranjeWindowsovo automatsko ažuriranje je jedan od mnogih načina na koje Microsoft pokazuje svoju brigu za bezbednost i privatnost svojih kori-snika. Microsoftovi inženjeri vredno su radili na tome da operativni sistem Windows XP bude bezbedniji, brži i moćniji, a i dalje jednostavan za upo-trebu.

Zahvaljujući aplikaciji Windows bezbednosni centar, preuzimanje i insta-liranje ispravki je postalo mnogo jednostavnije. Korisnici samo treba da provere da li je Windows automatsko ažuriranje uključeno (što je podraz-mevano) i izmene vreme (ako je potrebno) za automatsku proveru, pre-uzimanje i instaliranje ispravki sa interneta. Ono na šta korisnici treba da obrate pažnju jeste da računar mora biti uključen u vreme kada je zakazano ažuriranje.

116 Poglavlje 4


Blokator iskačućih prozoraKad korisnik posećuje nepouzdane veb lokacije, često se pojavljuju iskačući prozori. Neki iskačući prozori sadrže promotivni materijal, a neki mogu da preuzmu i instaliraju špijunski softver bez znanja korisnika.

Windows XP Servisni paket 2 ima ugrađenu funkciju blokatora iskačućih prozora koja jača bezbednost programa Internet Explorer. Korisnik može da izabere da li će blokirati sve iskačuće prozore, dozvoliti pojavu samo pouzdanih iskačućih prozora ili dozvoliti pojavu svih iskačućih prozora.

Podrška za mrežePreventivna podrška za mreže napravljena je da zaštiti vašu mrežu od unu-trašnjih i spoljašnjih pretnji i da obezbedi održavanje mrežnih veza kad god je to moguće. Evo nekih mera preventivne podrške za mreže:



Deo

2: V

odič

za u

čeni

ke

Omogućavanje zaštitnog zida za sve veze vaše mreže sa inter-netom. Zaštitni zid je hardver ili softver koji sprečava određenom tipu internet saobraćaja da uđe u vašu mrežu. Windows XP Professional ima ugrađenu funkciju zaštitnog zida za mrežne veze; međutim, zaštitni zid internet veze (Internet Connection Firewall – ICF) treba omogućiti samo za direktno povezivanje sa internetom. Ne treba ga omogućiti za vezu pojedinačnog računara sa školskom mrežom.

VIŠE INFORMACIJA

Da biste saznali više o zaštitnim zidovima, kliknite na Start, a zatim na Pomoć i podrška. U polje za pretragu ukucajte zaštitni zid. Na kartici Predložene teme rezultata pretrage, kliknite na Pregled zaštitnog zida internet veze.

Podešavanje nivoa bezbednosti za zone programa Microsoft Internet Explorer. Microsoft Internet Explorer definiše različite mrežne zone. Važno je da nivo bezbednosti za svaku zonu bude podešen na odgovarajući način. Da biste pristupili podešavanju nivoa bezbednosti, otvorite Internet Explorer. U meniju „Alatke“, kliknite na „Internet opcije“, a zatim na karticu „Bezbednost“. Kliknite na svaku zonu, a zatim podesite bezbednosne postavke za svaku zonu po dole navedenoj listi.

o Internet zona. Ovo je bezbednosna postavka za sve internet lokacije koje se ne nalaze ni u jednoj od drugih zona. Podesite nivo bezbednosti na Srednje ili više.

o Lokalna Intranet zona. Ovo je bezbednosna postavka za mrežu na kojoj se računar nalazi. Ukoliko je mreža bezbedna, podesite na Srednje-nisko. Ukoliko niste sigurni da li je mreža bezbedna, podesite nivo bezbednosti na Srednje ili više.

o Zona poverljivih lokacija. Ova zona je aktivna samo ukoliko su u nju unete neke lokacije. U ovu zonu unesite samo one lokacije kojima apsolutno verujete. Pošto se sadržaj ili vlasnik lokacije (a samim tim i bezbednost) mogu promeniti, podesite nivo bezbednosti za ovu zonu na Srednje ili više.

o Zona ograničenih lokacija. Ova zona je aktivna samo ukoliko su u nju unete neke lokacije. Na ovu listu treba uneti lokacije za koje sumnjate da su opasne pošto imaju zlonamerni kôd. Uvek podesite nivo bezbednosti za ovu zonu na Visoko.

118 Poglavlje 4


Vežba 4-2: Odredite mere preventivne podrške za vašu školu

U ovoj vežbi, radićete sa instruktorom ili savetnikom iz osoblja i školskim osobljem za tehnološku podršku na uočavanju mera pre-ventivne podrške koje već postoje i određivanju onih mera koje se mogu i koje bi trebalo primeniti.

SAVET

Pregledajte još jednom okvire „Više informacija“ u odeljku Preventivna podrška ovog poglavlja. Pregledajte pomoćne teme koje ste dobili prilikom pretraga i istražite još neke ideje za mere preventivne podrške.

1. Navedite mere preventivne podrške koje već postoje u vašoj školi:

Preventivna korisnička podrška

___________________________________________

___________________________________________

Preventivna hardverska podrška

___________________________________________

___________________________________________

Preventivna podrška za operativni sistem

___________________________________________

___________________________________________

Preventivna podrška za mreže

___________________________________________

___________________________________________

2. Navedite mere preventivne podrške za koje mislite da mogu i da bi trebalo da se primene u vašoj školi. Za svaku ideju navedite resurse koji bi vam bili potrebni za primenu. Na primer, možda su vam potrebna dva tehničara za ažuriranje koje se sprovodi svake dve nedelje ili vam je možda potrebna disketa kako bi svaki korisnik napravio disketu za poništavanje lozinke.

Preventivna korisnička podrška

___________________________________________



Deo

2: V

odič

za u

čeni

ke

___________________________________________

Preventivna hardverska podrška

___________________________________________

___________________________________________

Preventivna podrška za operativni sistem

___________________________________________

___________________________________________

Preventivna podrška za mreže

___________________________________________

___________________________________________

Korišćenje pomoći sa udaljene tačke

SAVET

„Pomoć sa udaljene tačke“ je dostupna samo u sistemu Windows XP.

„Pomoć sa udaljene tačke“ je alatka sistema Windows XP Professional koja omogućava tehničaru službe za pomoć ili drugoj osobi zaduženoj za podršku da se sa udaljene tačke poveže sa korisničkim računarom i reši problem. Pomoć sa udaljene tačke može se koristiti za rešavanje velikog broja problema. Posebno je korisna za tehničare podrške koji sa korisnikom pričaju telefonom. Umesto da pokušava da naslepo vodi korisnika kroz komplikovane korake rešavanja problema, tehničar može da se poveže sa korisnikovim računarom i da reši problem sa udaljene tačke. Pomoć sa udaljene tačke vam omogućava:

Ćaskanje sa korisnikom.

Pregled radne površine korisnika.

Preuzimanje deljene kontrole nad korisnikovim računarom ako korisnik to dopusti.

Slanje datoteka ka korisniku i primanje datoteka od korisnika.

Pomoć sa udaljene tačke može vam uštedeti mnogo vremena. Ukoliko možete da rešite problem sa udaljene tačke, ne morate da trošite dragoceno vreme za odlazak do radne stanice korisnika. Na primer, kada treba da uklonite neispravan upravljački program sa korisnikovog računara, možete

120 Poglavlje 4


da upotrebite „Pomoć sa udaljene tačke“ za uklanjanje tog upravljačkog programa. Zatim možete da pošaljete ispravni upravljački program i da ga instalirate na korisnikov računar.

Kako se koristi pomoć sa udaljene tačke Pre nego što počnete da pomažete korisniku sa udaljene tačke, korisnik mora da započne sesiju pomoći sa udaljene tačke.

Uspostavite vezu pomoći sa udaljene tačke Sesija se uspostavlja u tri faze:

2

3 1

Slika 4-2 Proces zahtevanja „Pomoći sa udaljene tačke“

1. Korisnik traži pomoć slanjem poziva.

a. Kliknite na dugme Start, kliknite na Pomoć i podrška (Help and Support), pod Traženje pomoći (Ask for assistance), kliknite na Pozovi prijatelja da se poveže sa tvojim računa-rom preko pomoći sa udaljene tačke (Invite A Friend To Connect To Your Computer With Remote Assistance), a za-tim kliknite na Pozovi nekog da ti pomogne (Invite Someone To Help You).

2

1 3



Deo

2: V

odič

za u

čeni

ke

b. Izaberite način slanja poziva, ispunite podatke pomoćnika, a za-tim kliknite na Pozovi ovu osobu (Invite this person). Možete poslati poziv pomoću programa Microsoft Windows® Messenger, e-pošte ili tako što ćete sačuvati poziv kao datoteku i poslati je pomoćniku.

c. Ukucajte svoje ime i poruku, kliknite na Nastavi (Contiune), podesite rok trajanja poziva, ukucajte i potvrdite lozinku, a zatim kliknite na Pošalji poziv (Send invitation).

2. Tehničar odgovara na poziv za pomoć sa udaljene tačke.

a. Za otvaranje poziva, dvaput kliknite na datoteku pod imenom rcbuddy.MsRcIncident.

b. Ukoliko se pojavi dijalog „Otvaram prilog e-pošte“, kliknite na Otvori, a zatim kliknite na U redu (OK).

c. U dijalogu „Pomoć sa udaljene tačke“ ukucajte lozinku, a zatim kliknite na Da (Yes).

3. Korisnik prihvata pomoć tehničara.

a. U dijalogu „Pomoć sa udaljene tačke“ kliknite na Da (Yes) da biste omogućili tehničaru da vidi vaš ekran i da ćaska sa vama.

Deljena kontrola nad korisnikovim računaromTehničarova konzola prekriva celi monitor i ima dva okna. Manje, levo okno sadrži tehničarovu oblast za ćaskanje, gde pomoćnik šalje poruke i prima poruke od korisnika. Veće, desno okno sadrži oblast sa ekranom korisnika, uključujući korisnikovu konzolu za pomoć sa udaljene tačke, meni Start i traku za zadatke. U tom oknu pomoćnik može da vidi sve što se pojavi na korisnikovom ekranu. Tehničarove kontrole se nalaze na vrhu konzole pomoćnika.

Nakon što korisnik prihvati tehničarovu pomoć, tehničaru će se prikazati korisnikova radna površina unutar prozora za pomoć sa udaljene tačke. Tehničar tada može da traži deljenu kontrolu nad korisnikovim računarom da bi rešio problem ili izvršio druge zadatke.

122 Poglavlje 4


Tehničarove kontrole

Oblast za ćaskanje

Korisnikova konzola

Slika 4-3 Tehničarova konzola za pomoć sa udaljene tačke

Konzola „Pomoć sa udaljene tačke“ sadrži:

Preuzmi kontrolu/Prepusti kontrolu (samo tehničar). Ova komanda korisniku šalje zahtev za deljenje kontrole nad korisniko-vim računarom ili prepuštanje kontrole nad korisnikovim računa-rom tokom održavanja sesije pomoći sa udaljene tačke.

Pošalji datoteku. Ova komanda šalje datoteku sa pomoćnikovog računara ili mreže na korisnikov računar.

Počni razgovor. Ova komanda omogućava glasovnu komunika-ciju na računarima sa glasovnim mogućnostima.

Postavke. Ova komanda vam omogućava podešavanje kvaliteta zvuka i veličine konzole.

Prekini vezu. Ova komanda prekida vezu pomoći sa udaljene tačke

Razmena datoteka korišćenjem pomoći sa udaljene tačke Korisnik može da vam pošalje datoteku ili vi možete da pošaljete datoteku korisniku preko konzole „Pomoć sa udaljene tačke“. Da bi poslao dato-teku, tehničar ili korisnik radi sledeće:



Deo

2: V

odič

za u

čeni

ke

1. Pošiljalac bira datoteku za slanje.

a. U konzoli „Pomoć sa udaljene tačke“ kliknite na Pošalji datote-ku (Send a file), ukucajte putanju i ime datoteke ili kliknite na Pretraži (Browse) da biste locirali datoteku, a zatim kliknite na Otvori (Open).

b. Kliknite na Pošalji datoteku (Send a file).

2. Primalac čuva datoteku.

a. Kliknite na Sačuvati kao (Save as) locirajte fasciklu u koju želite da sačuvate datoteku, a zatim kliknite na Sačuvaj (Save).

b. Ukoliko korisnik želi da otvori datoteku, klikne na dugme Da (Yes); u suprotnom, klikne na dugme Ne (No).

3. Pošiljalac potvrđuje da je datoteka poslata.

a. Kliknite na dugme U redu (OK).

Ukoliko ste pomoćnik koji šalje datoteku korisniku, možete da delite kon-trolu nad korisnikovim računarom i da sačuvate datoteku na ispravnoj loka-ciji na korisnikovom računaru.

Vežba 4-3: Korišćenje pomoći sa udaljene tačke za povezivanje sa udaljenim računarom

U ovoj vežbi vi i jedan partner ćete izvesti sesiju pomoći sa udaljene tačke. Svako od vas mora imati računar i ti računari moraju biti u moguć-nosti da komuniciraju, bilo preko interneta bilo preko obične mreže. Vi i vaš partner treba da izvedete ovu vežbu dva puta, tako što ćete naizme-nično igrati ulogu tehničara.

Korisnik je prijavio da računar radi veoma sporo. Sumnjate da računar možda nema dovoljno RAM memorije za pokretanje aplikacije koju kori-snik želi da pokrene. Uradite sledeće:

1. Zatražite od korisnika (vašeg partnera) da pošalje zahtev za pomoć sa udaljene tačke.

2. Prihvatite zahtev.

3. Tražite deljenu kontrolu nad udaljenim računarom.

4. Na udaljenom računaru idite u dijalog „Informacije o sistemu“ i pogledajte koliko računar ima RAM memorije (za postepena uput-stva o pristupanju dijalogu „Informacije o sistemu“ pogledajte ode-ljak Utvrđivanje usklađenosti hardvera i softvera u poglavlju 3).

124 Poglavlje 4


5. Zabeležite količinu RAM memorije na udaljenom računaru:

______________________________________________.

6. Zamenite uloge korisnika i tehničara i ponovite ovu vežbu.

Deo

2: V

odič

za u

čeni

ke

Poglavlje

5

125

Podrška za hardverPo završetku ovog poglavlja moći ćete da:

Koristite upravljač uređajima da utvrdite da li har-dver ispravno radi.

Odredite verovatni uzrok hardverskog problema. Dodajete hardver na računarski sistem.Ažurirate upravljačke programe i vraćate ih na ranije

verzije po potrebi.

POGLEDAJTE I OVO

Pomoć za rešavanje hardverskih problema Rešavanje hardverskog problema je proces eliminacije. Treba da metodično eliminišete moguće uzroke problema. Pomoć za rešavanje hardverskih problema, koja se nalazi u dodatku A, predstavlja dijagram toka koji vas vodi kroz proces eliminacije. Iako ovo pomagalo ne pokriva sve moguće probleme na koje biste mogli da naiđete kod hardvera, ono je okvir koji će vam pomoći da eliminišete određene česte hardverske probleme.

Uloga službe za pomoć u podršci za hardver se zapravo sastoji od utvr-đivanja da li određeni hardver radi ili ne. Kod hardvera koji ne radi ispravno, imate dve mogućnosti. Prva je da zamenite upravljački pro-gram (softver koji omogućava hardveru da „razgovara“ sa operativnim sistemom) ili da obavite druga podešavanja. Druga mogućnost je da zamenite hardver.

Rešavanje mehaničkih problema Mehanički problemi se javljaju kada postoji problem sa fizičkim radom računara ili periferijskih uređaja. U tom slučaju obično komponenta ne

126 Poglavlje 5


može da se uključi ili može da se uključi, ali ne radi. Na primer, monitor može da se uključi, ali ekran ostaje crn.

Problemi sa konfiguracijom nastaju kada komponenta ima napajanje, ali ne radi ispravno. Ova vrsta kvarova obično ima veze sa problemima u konfiguraciji ili upravljačkom programu, pa samim tim spada u kategoriju problema sa konfiguracijom, o kojima će se govoriti kasnije tokom ovog poglavlja.

Kako mehanički problemi imaju veze sa nemogućnošću dobijanja napaja-nja ili nemogućnošću rada sa napajanjem, rešavanje mehaničkih problema je usmereno ka izvoru napajanja, kablovima i drugim vezama.

Proveravanje vezaPrvi korak u rešavanju problema sa nekim delom hardvera jeste proverava-nje napajanja. U mnogim slučajevima korisnici pretpostavljaju da je, pošto je neki deo opreme nedavno bio uključen, on i dalje povezan sa izvorom napajanja. Ovo nije uvek tačno. Bilo šta od dole navedenog može da utiče na vezu sa napajanjem:

Kabl za napajanje je možda izvučen iz izvora napajanja ili opreme.

Produžni kabl za struju se možda pokvario ili je isključen.

Utičnica se možda pokvarila ili je isključena preko prekidača za dovod struje.

Možda je isključen prekidač koji kontroliše izvor napajanja.

Neka korisnik proveri da li je hardverska komponenta priključena na napa-janje. Kada je komponenta uključena, trebalo bi da svetlosni indikator napajanja svetli. Ukoliko ne svetli, neka korisnik pritisne dugme za uklju-čivanje komponente.

VAŽNO

Nikad nemojte isključivati ili priključivati računarski kabl za napajanje ili druge kablove dok je računar uključen. Ugasite računar ako je to moguće. Nikad nemojte isključivati ili povezivati periferijski uređaj, na primer monitor ili skener, na računar dok je uređaj uključen. Tako bi moglo da dođe do strujnog udara i oštećenja uređaja.

Ukoliko pritiskanje dugmeta za uključivanje ne dovede napajanje do kom-ponente, neka korisnik proveri sve veze. Ukoliko su sve veze na mestu, a i dalje nema napajanja, priključite komponentu na izvor napajanja za koji znate da radi ispravno i pritisnite dugme za uključivanje. Ukoliko se kom-



Deo

2: V

odič

za u

čeni

ke

ponenta i dalje ne uključuje, onda verovatno postoji mehanički problem sa komponentom i treba da je pregleda profesionalac. U tom slučaju, nabavite drugu komponentu za računar.

Takođe su mogli da se otkače i drugi kablovi, pa oprema zbog toga ne radi. Na primer, kada se kabl za monitor isključi ili iz monitora ili iz raču-nara, monitor će moći da se uključi, ali neće raditi. Kada komponenta ima napajanje, ali ne radi, proverite sve kablove i veze. Kada je ta komponenta periferijski uređaj i ima napajanje, ali ne radi, koristite upravljač uređajima da proverite njeno stanje.

Korišćenje upravljača uređajima za proveravanje ispravnostiUpravljač uređajima je alatka sistema Windows XP Professional koja vam omogućava da utvrdite da li operativni sistem prepoznaje neku internu ili eksternu hardversku komponentu, kao i status te komponente. Upravljač uređajima vam omogućava izvršavanje velikog broja zadataka u vezi sa komponentama. Jedan od najvažnijih zadataka koje vam ova alatka omo-gućava jeste utvrđivanje da li komponenta radi.

Da biste koristili upravljač uređajima za utvrđivanje da li neka hardverska komponenta radi, uradite sledeće:

1. Kliknite na Start, desnim dugmetom kliknite na Moj računar (My Computer), a zatim kliknite na Upravljaj (Manage).

2. U konzoli „Upravljanje računarom“, kliknite na Upravljač uređajima (Device Manager). Videćete listu tipova komponenti koje su instali-rane na računaru, kao što je prikazano na slici 5-1.

3. Kliknite na znak plus (+) pored tipa komponente koju želite da istra-žite. Ukoliko se uređaj ne pojavi, to znači da ga operativni sistem ne prepoznaje i da ćete morati da ga instalirate. Za instaliranje, pogledaj-te odeljak Dodavanje hardvera dalje u ovom poglavlju.

128 Poglavlje 5


Slika 5-1 Upravljač uređajima

4. Kliknite dva puta na komponentu. Videćete karticu sa opštim podaci-ma. (Kartica „Opšte“ za monitor je prikazana na slici 5-2.)

SAVET

Uvek je najbolje koristiti instalacioni disk koji ste dobili uz hardver ukoliko je to moguće. Na instalacionom disku za Windows XP Professional, svi upravljački programi se nalaze u fascikli Z:\\i386\system32 (gde je Z slovo CD-ROM jedinice). Ukoliko nemate disk, a upravljački program koji vam je potreban ne postoji na instalacionom disku za Windows XP Professional, pogledajte veb lokaciju proizvođača. Na matičnoj stranici lokacije potražite veze sa „upravljačkim programima“ ili „podrškom“.



Deo

2: V

odič

za u

čeni

ke

Slika 5-2 Kartica „Opšte“ u dijalogu „Svojstva“

5. Ukoliko okvir „Status uređaja“ na kartici „Opšte“ pokazuje da uređaj ne radi ispravno, proverite da li je uređaj omogućen. Ukoliko ure-đaj nije omogućen, kliknite na strelicu u okviru Upotreba uređaja (Device usage) i izaberite Koristi ovaj uređaj (omogući) (Use this defice (enable)) da biste ga omogućili.

6. Kliknite na dugme Rešavanje problema (Troubleshoot), izaberite tip problema koji imate, a zatim pratite korake čarobnjaka za rešavanje problema.

Dodavanje hardveraUkoliko ne možete da pronađete uređaj u upravljaču uređajima, to znači da uređaj nije instaliran. Izraz „instaliran“ znači više od samog priključivanja uređaja; uređaj je instaliran onda kada operativni sistem ima upravljački program za taj uređaj. Kada se uređaj poveže sa računarom i ima napaja-

130 Poglavlje 5


nje (ukoliko je potrebno), za instaliranje koristite čarobnjak za dodavanje hardvera.

Da biste dodali hardver, uradite sledeće:

1. Ubacite instalacioni CD za Windows XP Professional ili CD koji ste dobili uz hardver u računarsku CD-ROM jedinicu (ili se pripremite da uputite čarobnjak za dodavanje hardvera na mrežu ili lokalnu fasci-klu koja sadrži upravljačke programe koji se dobijaju na CD-u).

2. Kliknite na Start, a zatim kliknite na Kontrolna tabla (Control pa-nel).

3. Kliknite na Štampači i drugi hardver (Printers And Other Hardware), a zatim pod Pogledaj takođe, kliknite na Dodaj hardver (Add Hardware).

4. U čarobnjaku za dodavanje hardvera, izaberite Da, već sam pove-zao hardver (Yes, I Have Already Connected The Hardware), a zatim kliknite na dugme Dalje (Next).

5. Pod „Instalirani hardver“ izaberite Dodaj novi hardverski uređaj (Add A New Hardware Device), a zatim dva puta kliknite na du-gme Dalje (Next). Ukoliko se hardver ne instalira, pređite na korak 6.

POGLEDAJTE I OVO

Zašto se upravljački programi kvareUpravljački programi, softver koji omogućava pokretanje hardvera, mogu da prestanu da rade iz više razloga:

Operativni sistem je ažuriran. Ispravke za operativni sistem ili druge komponente su onemogućile rad ili oštetile

upravljački program.Upravljački program je oštećen zbog virusa ili neodgovarajuće računarske konfigu-

racije. Upravljački program je izbrisan.Upravljački program je ažuriran, a novi upravljački program ne radi sa operativnim

sistemom.

6. Kliknite na dugme Dalje (Next), izaberite tip hardvera koji želite da instalirate, a zatim kliknite na dugme Dalje (Next).



Deo

2: V

odič

za u

čeni

ke

7. Kliknite na Imam disk (Have disk), kliknite na Pregledaj (Browse) da biste pronašli lokaciju diska ili fascikle, a zatim kliknite na U redu (OK). Možda ćete morati da odredite tačnu lokaciju upravljačkog programa na disku.

Ostali saveti za rešavanje mehaničkih problema Evo još nekih saveta za rešavanje mehaničkih problema:

Isključite komponentu, a zatim je ponovo uključite dok je pove-zana sa računarom.

Onemogućite, a zatim omogućite uređaj u upravljaču uređajima.

Ponovo pokrenite računar dok je uređaj povezan.

Rešavanje problema sa konfiguracijom Ukoliko problem koji imate sa internom ili eksternom komponentom nije mehaničke prirode, onda je obično u pitanju problem sa konfiguracijom. Komponente koje imaju problem sa konfiguracijom obično rade, ali ne onako kako biste očekivali. Na primer, CD/DVD jedinica koja je konfigu-risana za pogrešnu geografsku oblast će raditi – čućete kako se okreće – ali neće čitati CD ili DVD diskove namenjene za tu oblast. Iako interne komponente kao što su optički uređaji i zvučne kartice svakako mogu da imaju mehaničkih problema, rešavanju problema sa internim komponen-tama treba da pristupite kao da problem spada u kategoriju problema sa konfiguracijom.

Ažuriranje upravljačkih programa i vraćanje na prethodne verzijeJedan od glavnih razloga za probleme u radu sa hardverom jeste zastareo ili oštećen upravljački program. Pošto se upravljački programi prave za odre-đeni operativni sistem, ažuriranje operativnog sistema ili primena ispravki za sistem može da izazove slabiji rad komponente ili potpuni prestanak rada. Na primer, ukoliko nadogradite sistem Windows 98 na Windows XP, štampač možda neće raditi zato što je upravljački program za štampač posebno napravljen za Windows 98. Ako naučite kako se pronalaze, ažuri-raju i vraćaju ranije instalirane verzije upravljačkih programa, moći ćete da rešite mnoge hardverske probleme sa konfiguracijom.

132 Poglavlje 5


Pronalaženje upravljačkih programaPostoje četiri glavna izvora upravljačkih programa. Za najbolje rezultate pregledajte izvore na dole prikazanoj listi po navedenom redu.

Prateći CD. Uz većinu hardverskih komponenti se dobija CD na kojem se nalazi upravljački program. To je najbolje mesto za prona-laženje upravljačkog programa za novu hardversku komponentu.

Ažuriranje Windowsa. Microsoft vam pruža skladište najnovijih upravljačkih programa i ispravki za operativni sistem, softver i har-dver vašeg računara. Ažuriranje Windowsa pregleda računar i nudi vam izbor ispravki za hardver i softver koji imate na računaru. Tada možete da izaberete ispravku koju želite da instalirate.

Veb lokacija proizvođača. Većina proizvođača računarskih kom-ponenti preko svoje Web lokacije pruža najnovije upravljačke pro-grame za sve komponente koje trenutno proizvode ili koje su ikada pravili.

Microsoft Windows XP Professional CD. Instalacioni CD sadrži upravljačke programe za mnoge hardverske komponente sa Microsoftove liste hardverske kompatibilnosti (LHK). LHK možete pronaći na adresi http://microsoft.com/hcl.

Ažuriranje upravljačkih programaKad instalirate novi upravljački program za postojeću komponentu, vi zapravo ažurirate upravljački program. Windows XP Professional olakšava ažuriranje upravljačkih programa.

SAVET

Ukoliko ne radi CD-ROM jedinica, koristite USB jedinicu da biste iskopirali odgovarajući upravljački program na računar.

Da biste ažurirali upravljački program, uradite sledeće:

1. Pronađite upravljački program koji vam je potreban proveravajući gore navedene izvore.

2. Kliknite na Start, kliknite desnim dugmetom na Moj računar (My Computer), a zatim kliknite na Upravljaj (Manage).

3. U konzoli „Upravljanje računarom“, kliknite na Upravljač uređajima (Device Manager).



Deo

2: V

odič

za u

čeni

ke

4. Kliknite na znak plus (+) pored tipa komponente čiji upravljački pro-gram želite da ažurirate.

5. Kliknite dva puta na komponentu, a zatim kliknite na karticu Upravljački program u dijalogu „Svojstva“ komponente. Na slici 5-3 je prikazana kartica „Upravljački program“ za čvrsti disk „toshiba“.

Slika 5-3 Kartica „Upravljački program“ u dijalogu „Svojstva“

6. Kliknite na Ažuriraj upravljački program (Update Driver). Pokrenuće se čarobnjak za ažuriranje hardvera.

7. Ukoliko je upravljački program koji vam je potreban na CD-u, klikni-te na „Dalje“. Ukoliko nije, izaberite opciju Instaliraj iz spiska ili sa određene lokacije (napredno) (Install From A List Or Specific Location [Advanced]), a zatim kliknite na dugme Dalje (Next).

8. Izaberite Uključi ovu lokaciju u pretragu (Include This Location In The Search), kliknite na Pregledaj (Browse), izaberite lokaciju upravljačkog programa, a zatim kliknite na dugme Dalje (Next).

134 Poglavlje 5


Upravljački program bi trebalo da se instalira i da omogući uređaj. Možda ćete morati da odete u dijalog „Svojstva“ uređaja u upravljaču uređajima i da sami omogućite uređaj.

Vraćanje upravljačkih programa na prethodne verzije Nekad se može dogoditi da uređaj radi ispravno, ali da upravljački program ažurirate zato što je dostupna nova verzija. U retkim slučajevima ažurira-nje upravljačkog programa može da izazove nepravilan rad ili prestanak rada tog uređaja (odn. drugih uređaja). Kada se to dogodi, treba da vratite prethodnu verziju upravljačkog programa. Na taj način se vraćate na ranije instalirani upravljački program. U sistemu Windows XP Professional ovo je jednostavan postupak zato što se ranije instalirani upravljački programi čuvaju.

Da biste vratili prethodnu verziju upravljačkog programa, uradite sledeće:

1. Idite na karticu Upravljački program (Driver) u dijalogu „Svojstva“ uređaja (pogledajte prethodni odeljak za detaljna uputstva).

2. Kliknite na Vrati prethodnu verziju upravljačkog programa (Roll Back Driver).

Instaliranje mrežnih štampačaKada povežete računar sa štampačem koji se nalazi na istoj mreži, vi instali-rate upravljački program za taj udaljeni štampač na lokalni računar. U ovom postupku možete koristiti čarobnjak za dodavanje štampača.

Da biste dodali upravljački program za štampanje za mrežni štampač, ura-dite sledeće:

1. Kliknite na Start, kliknite na Štampači i faksovi (Printers And Faxes), a zatim pod „Zadaci štampača“ kliknite na Dodaj štampač (Add A Printer).

2. Izaberite mrežni štampač ili štampač koji je povezan sa nekim drugim računarom (vidi sliku 5-4), a zatim kliknite na dugme Dalje (Next).

3. Sledeći korak zavisi od lokacije štampača i od tipa mreže na kojoj se nalaze računar i štampač.

Ukoliko je mreža domen, a mrežni štampači se objavljuju u aktivnom direktorijumu, izaberite Pronađi štampač u direk-torijumu (Find A Printer In The Directory), a zatim kliknite na Dalje (Next). Potom kliknite na Pronađi sada (Find now), izaberite štampač koji želite da dodate, a zatim kliknite na du-gme Dalje (Next).



Deo

2: V

odič

za u

čeni

ke

Slika 5-4 Izaberite lokalni ili mrežni štampač

Ukoliko je štampač na mreži koja nije domen ili je domen ali štampači nisu objavljeni u aktivnom direktorijumu, izaberite Poveži se sa ovim štampačem (Connect To This Printer), unesite ime servera i deljeno ime štampača u obliku \\server\share, a zatim kliknite na dugme Dalje (Next).

Ukoliko se štampač nalazi na različitoj mreži od računara, a dostupan je preko Interneta, izaberite Poveži se sa štampa-čem na Internetu ili na kućnoj ili kancelarijskoj mreži (Connect To A Printer On The Internet Or On A Home Or Office Network), unesite URL adresu štampača po uputstvima, a zatim kliknite na dugme Dalje (Next).

4. Izaberite da li će štampač biti podrazumevani štampač ili ne za vaš računar, kliknite na dugme Dalje (Next), a zatim kliknite na Završi (Finish).

VIŠE INFORMACIJA

Rešavanje problema sa vezom sa mrežnim štampačem je obrađeno u poglavlju 7 Podrška za umrežene računare.

136 Poglavlje 5


Rešavanje problema sa konfiguracijom koji nemaju veze sa upravljačkim programimaKonfiguracija većine uređaja se ne sastoji samo od upravljačkog programa. I ostale opcije konfiguracije možete pregledati u upravljaču uređajima. Trebalo bi da se upoznate sa konfiguracijskim opcijama najvažnijih uređaja u svom računaru. Da biste pregledali te opcije, idite u dijalog „Svojstva“ odgovarajućeg uređaja, a zatim kliknite na svaku karticu da biste pregledali mogućnosti.

VAŽNO

Nemojte podešavati postavke u kartici „Resursi“ u dijalogu „Svojstva“ bilo kog uređaja. Ručno podešavanje resursa je napredna veština i nije u opisu posla tehničara službe za pomoć.

Vežba 5-1: Pronalaženje opcija konfiguracije

Preko upravljača uređajima otvorite dijalog „Svojstva“ sledećih uređaja. Upišite opcije konfiguracije u dati prostor.

1. Disk jedinice: Kliknite na karticu Smernice (Policies). Šta tu možete da podesite?

_________________________________________________

_________________________________________________

_________________________________________________

2. Disk jedinice: Kliknite na karticu Volumeni (Volumes), kliknite Popuni (Populate), kliknite na slovo volumena, a zatim kliknite na Svojstva (Properties). Zapišite nazive kartica koje mogu da se podešavaju.

_________________________________________________

_________________________________________________

_________________________________________________

3. DVD/CD-ROM jedinice: Koje su kartice i opcije konfiguracije dostu-pne?

_________________________________________________

_________________________________________________

_________________________________________________



Deo

2: V

odič

za u

čeni

ke

4. Mrežna veza (pod „Mrežni adapteri“): Koje kartice se pojavljuju? Na kojoj kartici možete da podesite „Svojstva“?

_________________________________________________

_________________________________________________

_________________________________________________

Uobičajeni zadaci podešavanja čvrstog diskaSledeći scenariji opisuju zadatke koji se obično obavljaju prilikom rešavanja specifičnih problema sa čvrstim diskovima.

Problem: Disk radi sporo ili će uskoro ostati bez praznog prostora.

SAVET

Morate imati barem 15 posto slobodnog prostora na čvrstom disku da biste defragmentovali disk. Ukoliko nemate toliko slobodnog prostora, pokušajte da uklonite programe koji se ne koriste. Opcija „Pospremanje diska“ može da vam pomogne da oslobodite prostor na čvrstom disku.

Rešenje: Defragmentujte disk da biste objedinili podatke, poboljšali spo-sobnost operativnog sistema da piše podatke na disk i pronalazi podatke na njemu i da biste napravili više praznog prostora na disku.

Da biste defragmentovali disk, uradite sledeće:

1. Kliknite na Start, kliknite desnim dugmetom na Moj računar (My computer), a zatim kliknite na Upravljaj (Manage).

2. U konzoli „Upravljanje računarom“, kliknite na Upravljač uređajima (Device Manager).

3. Kliknite na znak plus (+) pored stavke Disk jedinice (Disk Drives), a zatim dva puta kliknite na čvrsti disk koji želite da defra-gmentujete.

4. Na kartici Volumeni (Volumes) kliknite na Popuni (Populate), kli-knite na disk jedinicu, a zatim kliknite na Svojstva (Properties).

5. Na kartici Alatke (Tools) kliknite na Defragmentiraj (Defragment).

138 Poglavlje 5


Slika 5-5 Kartica Alatke u okviru za dijalog Svojstva

6. U dijalogu „Defragmentator diska“ (videti sliku 5-6) izaberite čvrsti disk, a zatim kliknite na Analiziraj (Analyze).

Slika 5-6 Defragmentator diska



Deo

2: V

odič

za u

čeni

ke

Videćete prikaz iskorišćenosti diska u boji. Fragmentirane datoteke – one koje se ne nalaze na jednom mestu na disku – prikazane su crvenom bojom. Nefragmentirane datoteke – one koje zauzimaju povezan prostor na disku – prikazane su plavom bojom. Slobodan prostor je prikazan belom bojom. Datoteke koje se ne premeštaju prikazane su zelenom bojom. Ovakav pri-kaz vam pomaže da lakše vidite koliko slobodnog prostora imate i kako bi objedinjavanje fragmentiranih datoteka pomoglo. Takođe ćete videti i okvir za poruke u kojem je navedena preporuka da li treba da defragmentirate disk ili ne.

7. Ukoliko u okviru za poruke piše da treba da defragmentujete disk, zatvorite sve ostale programe i kliknite na Defragmentuj (Defragment).

Problem: Treba da oslobodite prostor na čvrstom disku.

Rešenje: Koristite „Pospremanje diska“ da biste uklonili nepotrebne dato-teke i komprimovali stare datoteke.

1. Kliknite na Start, kliknite desnim dugmetom na Moj računar (My Computer), a zatim kliknite na Upravljaj (Manage).

2. U konzoli „Upravljanje računarom“ kliknite na Upravljač uređajima (Device Manager).

2. Kliknite na znak plus (+) pored stavke Disk jedinice (Disk drives), a zatim dva puta kliknite na čvrsti disk koji želite da defragmentujete.

3. Na kartici Volumeni (Volumes) kliknite na Popuni (Populate), kli-knite na disk jedinicu, a zatim kliknite na Svojstva (Properties).

4. Na kartici „Opšte“ u dijalogu „Svojstva“ lokalnog diska, kliknite na „Pospremanje diska“. Alatka „Pospremanje diska“ će izračunati koliko prostora možete da oslobodite. To može potrajati nekoliko minuta.

UPOZORENJE

Nemojte uklanjati instalacione datoteke aplikacija osim ako niste sigurni da vam je potrebno toliko prostora. Instalacione datoteke mogu biti veoma korisne za rešavanje problema sa datotekama aplikacije ili operativnog sistema.

140 Poglavlje 5


Slika 5-7 Pospremanje diska

6. Izaberite stavke koje želite da izbrišete ili komprimujete, a zatim kli-knite na dugme U redu (OK).

Ukupna količina prostora na disku koji će se osloboditi menjaće se svaki put kada izaberete ili poništite izbor neke opcije.

Vežba 5-2: Rešavanje hardverskog problema

Instruktor će vam dati računar koji ima hardverski problem. Dokumentujte problem ispunjavanjem podataka po dole navedenim stavkama od 1 do 6. Možete da koristite Pomoć za rešavanje problema sa hardverom iz priloga A, upravljač uređajima, kao i sve druge alatke koje imate na ras-polaganju za dokumentovanje problema. Kada dokumentujete problem, neka vaš instruktor odobri metodologiju rešavanja problema. Zatim rešite problem.

Na slici 5-8 je prikazan primer dokumentovanog problema.



Deo

2: V

odič

za u

čeni

ke

1. Koraci u procesu otkrivanja problema:

________________________________________________

________________________________________________

________________________________________________

________________________________________________

________________________________________________

2. Problem:

________________________________________________

________________________________________________

________________________________________________

________________________________________________

________________________________________________

3. Nameravani koraci za rešavanje problema:

________________________________________________

________________________________________________

________________________________________________

________________________________________________

________________________________________________

4. Preduzeti koraci u rešavanju problema:

________________________________________________

________________________________________________

________________________________________________

________________________________________________

________________________________________________

5. Da li je problem rešen?

________________________________________________

________________________________________________

________________________________________________

________________________________________________

________________________________________________

142 Poglavlje 5


6. Šta biste preduzeli u budućnosti da bi se sprečila pojava ovakvih problema?

________________________________________________

________________________________________________

________________________________________________

________________________________________________

________________________________________________



Deo

2: V

odič

za u

čeni

ke

1. Koraci u otkrivanju problema:

Uključio računar. Monitor je imao napajanje, ali nije mogao ništa da prikaže. Proverio kablove i činilo se da je s njima sve u redu. Priključio drugi monitor, koji je ispravno radio. Otišao u upravljač uređajima i otkrio da je upravljački program za prvi monitor star 3 godine. Računar je nedavno nadograđen na sistem Windows XP Professional.

2. Problem:

Sumnjam na loš upravljački program za monitor.

3. Nameravani koraci za rešavanje problema:

Pronaći instalacioni disk za monitor ili otići na Ažuriranje Windowsa i videti da li je dostupan novi upravljački program. Ukoliko nije, otići na veb lokaciju proizvođača i preuzeti najnoviji upravljački program za ovaj model. Zatim u upravljaču uređajima ažurirati upravljački program. Na kraju, ponovo pokrenuti računar sa priključenim monitorom.

4. Preduzeti koraci u rešavanju problema:

a. Nabavio instalacioni disk za monitor.

b. Pokrenuo instalacioni disk. Problem nije rešen.

c. Otišao na Ažuriranje Windowsa i izabrao ispravku za monitor.

d. Ponovo pokrenuo računar.

5. Da li je problem rešen?

Da.

6. Šta biste preduzeli u budućnosti da bi se sprečila pojava ovakvih problema?

Kad god se neki računar nadogradi na sistem Windows XP Professional, odmah treba otići u Ažuriranje Windowsa da bi se instalirali najnoviji upravljački programi za opremu. Takođe, treba pokrenuti veb lokaciju sa svim najnovijim upravljačkim progra-mima tako da ubuduće tehničari mogu prvo da odu tamo.

Slika 5-8 Primer dokumentovanog problema

Deo

2: V

odič

za u

čeni

ke

Poglavlje

6

145

Podrška za Windows XP Professional


Identifikujete najčešće probleme vezane za operativne sisteme.

Istražite opcije za adresiranje problema vezanih za operativne sisteme.

Utvrdite kada i kako koristite bezbedni režim, LastKnownGood konfiguraciju i opcije pokretanja konzole za oporavak sistema (Recovery Console).

Utvrdite kada i kako da vratite računar u prethodno stanje korišćenjem opcije System Restore i Automatski oporavak sistema (Automated System Recovery).

Kreirate virtulenu RAM memoriju da biste poboljšali performanse operativnog sistema i aplikacija.

Kada operativni sistem ne radi ispravno, korisnici često ne mogu da pokrenu nijedan drugi program, i zbog toga ne mogu da rade svoj posao. Rizik od gubitka važnih podataka takođe postoji ako se problemi ne reše. U ovom poglavlju, istražićete najčešće probleme vezane za operativne sisteme na koje nailaze korisnici i istražićete opcije za utvr-đivanje tih problema.

Najuobičajeni problemi vezani za operativne sisteme Neki od najčešćih problema sa kojima se korisnici sreću u operativnim sistemima su:

146 Poglavlje 6


Uređaj ne odgovara nakon promene upravljačkog programa (dri-vera).

Operativni sistem postaje nestabilan nakon instaliranja upravljačkog programa ili neke druge aplikacije.

Operativni sistem ne odgovara ili se ne pokreće ispravno.

Operativni sistem se uopšte ne pokreće.

Operativni sistem radi veoma sporo kada je istovremeno pokrenuto više aplikacija.

Sledeći odeljci opisuju metode utvrđivanja svakog od ovih problema. Te metode se takođe mogu koristiti za utvrđivanje raznih drugih problema sa operativnim sistememima.

SAVET

Treba da probate ove alatke po redu po kojem su navedene. Drugim rečima, pokušajte prvo da pokrenete sistem u bezbednom režimu (safe mode), zatim probajte Last Known Good konfiguraciju, i tako dalje.

Pokretanje operativnog sistema korišćenjem posebnih alatki

Windows XP Professional dobijate sa nekoliko alatki koje vam omoguća-vaju da ga pokrenete kada se ne pokrene normalno. Korišćenjem jedne od tih alatki, možete ili rešiti problem (troubleshoot) ili računar vratiti u pret-hodno stanje (restore) u konfiguraciju za koju se zna da je radila ispravno. Kada naiđete na problem pokretanja operativnog sistema, prvo što treba da uradite jeste da ga pokrenete s jednom od sledećih posebnih alatki:

1. Bezbedni režim (Safe mode)

2. Poslednja dobra konfiguracija (LastKnownGood configuration)

3. Konzola za oporavak sistema (Recovery Console)

Pokretanje operativnog sistema u bezbednom režimu Kada Windows XP Professional ne radi normalno, vaš prvi korak ka utvr-đivanju problema je ponovno pokretanje računara u bezbednom režimu. Bezbedni režim je opcija naprednog pokretanja sistema (Advanced boot option). Opcije naprednog pokretanja sistema u operativnom sistemu



Deo

2: V

odič

za u

čeni

ke

Windows XP Professional omogućavaju vam da pokrenete računar kada ne možete normalno da ga pokrenete. Bezbedni režim je opcija naprednog pokretanja sistema koja se najčešće koristi.

Bezbedni režim je kreiran da bi vam pomogao da ograničite fokus pri napo-rima u rešavanju problema. Kada pokrenete računar u bezbednom režimu, pokrećete ga sa ograničenim brojem podrazumevanih postavki i upravljač-kih programa. U to spadaju VGA video upravljački program, upravljački program za Microsoft miša i minimalan broj upravljačkih programa uređaja koji su neophodni za pokretanje računara. Kada se računar ne pokrene nakon instalacije novog softvera, možda ćete moći da ga pokrenete u bez-bednom režimu sa minimalnim brojem usluga koje su pokrenute, i zatim da promenite postavke vašeg računara ili da uklonite novije instaliran softver koji možda uzrokuje problem.

Da biste pristupili bezbednom režimu, treba da kliknete na taster F8 kada se to bude zatražilo od vas tokom procesa pokretanja računara. Potom ćete videti tri opcije bezbednog režima na stranici Opcije naprednog pokretanja (Advanced Boot Options) kao što je prikazano na slici 6-1. One su opisane u tabeli 6-1. Izaberite odgovarajuću opciju korišćenjem tastera sa streli-cama.

Slika 6-1 Stranica napredne opcije pokretanja sistema

148 Poglavlje 6


Tabela 6-1 Opcije Bezbednog režima

Opcija bezbednog režima OpisBezbedni režim (Safe Mode) Pokreće računar korišćenjem samo

minimum usluga i upravljačkih programa.

Bezbedni režim sa umrežavanjem (Safe Mode with Networking)

Pokreće računar koristeći samo minimum usluga i upravljačkih programa plus mrežne veze.

Bezbedni režim sa komandom linijom (Safe Mode with Command Prompt)

Pokreće računar koristeći samo minimum usluga i upravljačkih programa; nakon prijavljivanja, komandna linija se prikazuje umesto radne površine Windowsa XP Professional, menija Start i trake zadataka.

Ako se tokom rada u bezbednom režimu simptomi ne pojavljuju ponovo, onda miminum usluga i upravljački program nisu deo problema.

Ako računar pokrenete u bezbednom režimu i simptomi se ponovo pojav-ljuju, onda se oni odnose na minimum usluga i upravljačke programe. Ako je to slučaj, pokušajte da vratite računar u prethodno stanje koristeći ili alatku Poslednja dobra konfiguracija ili koristeći alatku Oporavak sistema (System Restore) o kojima ćemo kasnije govoriti u ovom poglavlju.

Ako se računar ne pokrene uspešno koristeći bezbedni režim, onda će vam možda trebati akatka Konzola za oporavak (Recovery Console) da biste popravili sistem ili pokrenuli računar koristeći alatku Poslednja dobra konfiguracija o kojoj se piše u sledećem odeljku.

Pokretanje operativnog sistema korišćenjem alatke LastKnownGood ConfigurationAko se vaš računar ne pokrene u bezbednom režimu, onda je možda pro-blem nastao zbog promene koja je načinjenja računaru. Možda ćete moći da iskoristite alatku LastKnownGood configuration da biste opozvali promenu koja je izazvala problem. LastKnownGood configuration je konfi-guracija koja se pokrenula poslednji put kada se Windows uspešno pokre-nuo.



Deo

2: V

odič

za u

čeni

ke

Razumevanje alatke LastKnownGood Configuration Registrator (Registry) je baza podataka koja sadrži sve informacije o konfiguraciji računara. Registrator je načinjen od hijerarhijskog grupisanja ključeva i potključeva, sličnim onima prikazanim na slici 6-2. Ključevi i potključevi su poput fascikli i potfascikli. Control set je potključ koji sadrži sistemske informacije, kao što su koje usluge treba pokrenuti i koje uprav-ljačke programe uređaja učitati kada se računar pokrene. Konfiguracija (configuration) je pokazivač koji se nalazi u KEY_LOCAL_MACHINE\SYSTEM\SELECT potključu registratora. Pokazivači u ovom potključu pokazuju na kontrolne postavke (control sets). Jedna od tih konfigura-cija je LastKnownGood Configuration. LastKnownGood Configuration je poslednja kontrolna postavka koja je korišćena da bi se uspešno pokrenuo računar.

Slika 6-2 Postavke konfiguracije

Kada koristiti alatku LastKnownGood ConfigurationKoristite alatku LastKnownGood Configuration da biste rešili razne pro-bleme koji su opisani u tekstu ispod.

Nakon što je instaliran novi upravljački program uređaja, opera-tivni sistem se ne odaziva. Ova konfiguracija neće sadržati bilo kakve informacije o novom, verovatno oštećenom, upravljačkom programu.

Kritični upravljački program uređaja je onemogućen. Ako su izvesni kritični upravljački programi oštećeni, operativni sistem automatski vraća konfigu-

150 Poglavlje 6


raciju na LastKnownGood Configuration sledeći put kada se računar bude pokrenuo.

Kada NE koristiti alatku LastKnownGood ConfigurationLastKnownGood Configuration ne deluje ako ste se prijavili na računar nakon što je načinjena promena koju ste želeli da spasete. To je zato što se sistemske informacije kopiraju u LastKnownGood Configuration kada se prijavljujete. Takođe ne deluje prilikom rešavanja problema pokretanja sistema koje su uzrokovali hardver, oštećene datoteke ili problemi koji nisu vezani za promene sistemske konfiguracije.

Da biste pokrenuli računar koristeći alatku LastKnownGood Configuration, uradite sledeće:

1. Nemojte se prijavljivati.

2. Ponovo pokrenite računar i kada vidite upit Please Select The Operating System To Start (Molimo izaberite da se pokrene operativni sistem), kliknite na taster F8.

3. Koristite taster sa strelicom da biste označili LastKnownGood Configuration, i zatim kliknite na taster Enter.

4. Ako imate konfiguraciju sa dva operativna sistema (dual-boot konfi-guraciju), izaberite koji operativni sistem želite da pokrenete i zatim kliknite na taster Enter.

Pokretanje operativnog sistem korišćenjem alatke Konzola za oporavak sistema (Recovery Console)Ako vam bezbedni režim i LastKnownGood Configuration konfiguracija ne omogućavaju da pokrenete računar i rešite problem, onda korisite alatku Konzola za oporavak sistema (Recovery Console). Možete instalirati Konzolu za oporavak sistema kao opciju za pokretanje nakon instaliranja operativnog sistema ili ga možete pokrenuti sa Windows XP Professional CD-a. Instaliranje Konzole za oporavak sistema vam omogućava da je iza-berete kao opciju na meniju za izbor operativnog sistema.

Kada koristite Konzolu za oporavak sistema da biste pokrenuli operativni sistem, možete izvesti veliki broj zadataka, uključujući:

Čitanje i pisanje podataka na lokalnu jedinicu koja je formatirana u FAT ili NTFS sistemu datoteka.

Kopiranje važnih podataka na prenosivi medij, kao što je disketa ili CD.



Deo

2: V

odič

za u

čeni

ke

Formatiranje jedinica na čvrstom disku.

Obnavljanje sistema kopiranjem datoteka sa diskete ili CD-a.

Pokretanje usluga koje treba da se pokrenu ili zaustavljanje usluga koje uzrokuju probleme.

Instaliranje Konzole za oporavak sistema kao opcije za pokretanje

Konzola za oporavak sistema (Recovery Console) se može instalirati kao opcija za pokretanje samo kada Windows XP Professional radi ispravno. Instaliranje ove konzole kao opcije za pokretanje sistema vam osigurava da će vam uvek biti dostupna ako vam bude potrebna. Ako je ne instali-rate kao opciju za pokretanje, onda je morate pokrenuti sa Windows XP Professional CD-a.

Da biste instalirali Konozolu za oporavak sistema kao opciju za pokretanje sistema, uradite sledeće:

1. Kada je pokrenut samo Windows XP Professional, stavite Windows XP Professional CD u CD-ROM jedinicu.

2. Kliknite na dugme Start, kliknite na stavku Pokreni (Run), otkucajte cmd, i zatim kliknite na dugme U redu (OK).

3. Promenite direktorijume na vašoj CD-ROM jedinici otkucavši x: (gde x označava slovo vaše CD-ROM jedinice).

4. Ako koristite 32-bitni računar, otkucajte \i386\winnt32.exe/cmd-cons; ako koristite 64-bitni računar, otkucajte \ia64\winnt32.exe/cmdcons. Potom pritisnite taster Enter.

5. Kliknite na dugme Da (Yes) da biste instalirali Konzolu za oporavak sistema i zatim pratite uputstva na ekranu.

SAVET

Da biste koristili Konzolu za oporavak sistema, morate znati administratorsku lozinku za računar. Takođe, pošto GUI režim nije dostupan, morate biti u mogućnosti da locirate i utvrdite koje su to problematične datoteke korišćenjem osnovnih komandi.

152 Poglavlje 6


Pokretanje Konzole za oporavak sistema sa CD-aDa biste pokrenuli Konzolu za oporavak sistema sa Windows XP Professional CD-a, uradite sledeće:

1. Stavite Windows XP Professional CD u vašu CD-ROM jedinicu, i za-tom ponovo pokrenite računar.

2. Kada se pojavi upit, Press Any Key To Boot From CD (Pritisnite bilo koji taster da biste pokrenuli računar sa CD-a), pritisnite taster Enter.

3. Na ekranu Setup Notification, pritisnite taster Enter.

4. Na ekranu Welcome To Setup, otkucajte r za oporavak sistema.

5. Izaberite koji operativni sistem želite da popravite, i zatim otkucajte administratorsku lozinku.

6. Koristite odgovarajuće komande da biste dovršili željene zadatke.

Vežba 6-1: Razumevanje komandi Konzole za oporavak sistema

Datoteke pomoći Windowsa XP Professional sadrže svaku komandu Konzole za oporavak sistema, komandne parametre koji se zovu svičevi (switches) i sintaksu za njihovo korišćenje. U ovoj vežbi, napisaćete sin-taksu komande da biste izvršili željeni zadataka u Konzoli za oporavak sistema.

1. Da biste pronašli informacije koje su vam potrebne da uradite ovu vežbu, kliknite na dugme Start, zatim kliknite na stavku Pomoć i podrška (Help And Support), otkucajte Recovery Console u polju za Pretragu (Search) i zatim kliknite na taster Enter.

2. U polju za rezultate pretrage (Search Results) kliknite na Recovery Console Commands. Kliknite na svaku od komandi da biste pro-našli zahtevanu informaciju za svako od dole navedenih pitanja.

3. Koja je komanda za pronalaženje spiska datoteka i potfascikli na C: jedinici?

________________________________________________

4. Koja je komanda za brisanje datoteke virus.exe iz fascikle i386 na jedinici D:?

________________________________________________



Deo

2: V

odič

za u

čeni

ke

5. Koja je komanda za omogućavanje upravljačkog programa nave-dene usluge cdrom.sys koja se nalazi u fascikli windows\system32\drivers na jedinici C: i koja se automatski pokreće?

________________________________________________

6. Koja je komanda za dodavanje particije od 10 GB vašem jedinom čvrstom disku?

________________________________________________

7. Koja je komanda za dodavanje novog sektora za pokretanje parti-cije vašoj sistemskoj particiji?

________________________________________________

Vežba 6-2: Pokretanje računara korišćenjem posebnih alatki (Special Tools)

Za svaki od sledećih scenarija, odlučite koju biste od posebnih alatki koristili za pokretanje računara. Potom, pokrenite vaš računar koristeći tu opciju.

1. Instalirali ste softver i vaš sistem je postao nestabilan. Želite da utvrdite da li nestabilnost uzrokuje operativni sistem ili ne.

________________________________________________

2. Načinili ste promene u konfiguraciji i slučajno ste izbrisali kritičnu datoteku. Računar prestaje da odgovara i kada ga ponovo pokre-nete, ne pokreće se normalno. Kopija datoteke se nalazi na fascikli na serveru.

________________________________________________

3. Korisnik preuzima datoteku sa poruke e-pošte, koja sadrži virus. U mogućnosti ste da uklonite virus i želite da se uverite da su se bilo koje vrednosti registratora koje su promenjene vratile u prethodno stanje.

________________________________________________

4. Treba da formatirate čitav čvrst disk na računaru, ali se ne možete prijaviti na računar da to uradite.

________________________________________________

154 Poglavlje 6


Vraćanje u prethodno stanje operativnog sistema korišćenjem alatke Oporavak sistema (System Restore)

Uz LastKnownGood Configuration (i vraćanje upravljačkih programa una-zad, o kojima se razgovara u poglavlju 5), Windows XP Professional nudi alatke Oporavak sistema (System Restore) i Automatski oporavak sistema (Automated System Recovery) za vraćanje računara u prethodno stanje kada želite da se uverite da nećete izgubiti bilo kakve dokumente koje su korisnici uradili do tog momenta. Koristićete alatku Automated System Recovery samo ako sve druge opcije za oporavak ne uspeju.

Vraćanje u prethodno stanje operativnog sistema korišćenjem alatke Oporavak sistema Oporavak sistema je komponenta Windowsa XP Professional koja vam omogućava da računar vratite u prethodno stanje a da ne izgubite bilo koje promene u podacima, kao što su podaci koji se nalaze u dokumentima, Omiljenim lokacijama, slikama ili e-pošti. Oporavak sistema radi tako što vraća operativni sistem u stanje identifikovane tačke vraćanja. Tačke vra-ćanja se automatski kreiraju jednom dnevo u određeno podešeno vreme. Takođe se mogu načiniti ručno. Tačke vraćanja su kao slike na vašem računaru u određenom trenutku u vremenu. One hvataju postojeće stanje sistema u tom trenutku. Zato što se automatske tačke vraćanja kreiraju svaki dan, obično možete da izaberete skorašnju tačku vraćanja na koju se možete vratiti. Možda ćete želeti da ručno kreirate tačku vraćanja pre glavne promene načinjene na vašem sistemu, kao što je instaliranje uprav-ljačkog programa ili aplikacije.

Kreiranje tačke vraćanjaTrebalo bi da ručno kreirate tačku vraćanja pre nego što načinite promene na sistemskim datotekama vašeg računara ili instalirate aplikaciju, osim ako ste sigurni da je aplikacija kompatibilna sa operativnim sistemom i svim drugim aplikacijama koje su pokrenute na računaru.

Da biste kreirali tačku vraćanja, uradite sledeće:

1. Kliknite na dugme Start, kliknite na stavku Pomoć i podrška (Help And Support), i zatim kliknite na Pick A Task, kliknite na Undo Changes To Your System With System Restore.



Deo

2: V

odič

za u

čeni

ke

2. Kliknite na Create A Restore Point, kliknite na dugme Dalje (Next), otkucajte ime tačke vraćanja (kao što je , „Pre instalacije apli-kacije X”), i zatim kliknite na stavku Kreiraj (Create).

Vraćanje na tačke vraćanjaAlatka Oporavak sitstema čuva postojeće podatke tako što ne vraća odre-đene datoteke u prethodnu tačku. U to spadaju sve datoteke koje su krei-rane u Microsoft Office aplikacijama, i one datoteke kreirane u većini dru-gih aplikacija: datoteke e-pošte, pregledane datoteke istorije i Omiljene lokacije (Favorites). Uz to, Oporavak sistema ne vraća u prethodno stanje ništa iz fascikle Moji dokumenti (My Documents). Da biste bili sigurni da određene vrste datoteka neće biti vraćene u prethodno stanje, stavite ih u faskciklu Moji dokumenti.

Windows XP kreira nekoliko vrsta tački vraćnja uključujući:

Inicijalna sistemska tačka provere (Initial System Check Point). Ova tačka vraćanja se kreira kada se računar prvi put pokrene nakon nadogradnje ili instalacije Windowsa XP Professional. Vratićete se na ovu tačku samo kada želite da izgubite sve sistemske promene koje se dese nakon instaliranja.

Tačka vraćanja instalacije naziva programa (Program Name Installation Restore Point). Kada instalirate program korišće-njem programa InstallShield ili programa za instaliranje Windows XP Professional Installer, alatka Oporavak sistema kreira tačke vra-ćanja. Vratićete se na ovu tačku kada želite da uklonite instalirane datoteke i postavke registratora. Da biste se vratili na promene koje je načinio program koji je instaliran na drugi način, izaberite prvu tačku vraćanja pre nego što je program instaliran.

Tačke vraćanja automatskog ažuiranja operativnog sistema Windows XP Professional) Windows XP Professional Automatic Update Restore Points. Kada instalirate ispravke, kreira se tačka vraćanja. Ako preuzmete ispravke ali ih niste instalirali, tada se tačka vraća-nja ne kreira. Vratite se na ovu tačku da biste opozvali promene koje su nastale usled instaliranja ispravki.

Ručno kreirane tačke vraćanja (Manually Created Restore Points). Kada ručno kreirate tačku vraćanja, ona vam omogućava da vratite bilo koje promene koje ste načinili nakon te tačke.

Tačka vraćanja vraćanje operacije (Restore Operation Restore Points). Kad god vraćate računar na prethodnu tačku, kreira se

156 Poglavlje 6


nova tačka. Vratite se na tu tačku kada želite da opozovete vraćanja u prethodno stanje koje ste nedavno načinili.

Tačke vraćanja nedodeljenog upravljačkog programa uređaja (Unsigned Device Driver Restore Points). Kadgod vaš operativni sistem detektuje da ste instalirali nedodeljeni upravljački program uređaja, on kreira tačku vaćanja. Vratite se na ovu tačku ako uvi-dite probleme nakon instaliranja upravljačkih programa. Međutim, možda ćete prvo želeti da vratite upravljački program (pogledajte odeljak Vraćanje upravljačkih programa u prethodno stanje u Poglavlju 5).

Tačka vraćanja oporavak Microsoftovog Uslužnog programa za rezer-vne kopije (Microsoft Backup Utility Recovery Restore Point). Odmah pre bilo koje operacije Uslužnog programa za rezervne kopije (Backup uti-lity), alatka Oporavak sistema kreira tačku vraćanja. Vratite se na ovu tačku kada vi ili neko drugi izvede bilo koju akciju sa Uslužnim programom za rezervne kopije, i ta akcija rezultuje neželjenim stanjem.

Alatka Oporavak sistema oporavlja sledeće:

Postavke registratora

Profile (samo lokalne -- profili šetajućih [roaming] korisnika se ne opravljaju)

COM + objekti baze podataka

WFP.dll keš

WMI bazu podataka

IIS metabaza

Alatka Oporavak sistema ne oporavlja sledeće (i na njih ne utiče korišćenje alatke Oporavaka sistema):

Lozinke

Korisnički kreirane podatke koji se čuvaju u korisničkom profilu

Sadržaje u fascikli Moji dokumenti

Sadržaje redirektovanih fascikli

WPA postavke (Windows autentnične informacija se ne vraćaju u prethodno stanje)

Stavke navedene u spisku FILESNOTTOBACKUP ili KEYSNOTTORESTORE potključevima HKEY_LOCAL_MACHINE\SYSTEM\CONTROLSET001\BACKUPRESTORE ključa u registratoru.



Deo

2: V

odič

za u

čeni

ke

Da biste se vratili u tačku vraćanja korišćenjem alatke Oporavak sistema, uradite sledeće:

1. Pristupite alatki Oporavak sistema kroz Pomoć i podršku.

2. Pratite instrukcije koje su prikazane u Čarobnjaku za oporavak siste-ma (System Restore Wizard).

Oporavljanje operativnog sistema korišćenjem alatke Automatski oporavak sistema (Automated System Recovery) Automated System Recovery (ASR) je poslednji izvor za vraćanje opera-tivnog sistema u prethodno stanje. ASR oporavlja samo sistemsko stanje operativnog sistema i konfiguracije diska; ne oporavlja bilo koje datoteke ili aplikacije.

VAŽNO

Kada koristite ASR, svi podaci će biti izgubljeni i sve aplikacije se moraju ponovo instalirati. Nikad nemojte izvoditi automatski oporavak sistema dok ne konsultujete prvo svog instuktora ili savetnika i dobijete dozvolu za to.

Kreiranje ASR diskova za oporavak sistema 1. Kliknite na dugme Start, pokažite na Sve programe (All Programs), po-kažite na stavku Pribor (Accessories), pokažite na stavku Sistemske alatke (System Tools), i zatim kliknite na stavku Rezervno kopiranje (Backup).

2. U Čarobnjaku Uslužnog programa za rezervno kopiranje (Backup Utility Wizard), kliknite na dugme Napredni režim (Advanced Mode).

3. Na meniju Alatke, kliknite na ASR Wizard.

4. Pratite uputstva na vašem ekranu.

VAŽNO

Trebaće vam prazna disketa od 1.44 MB da biste sačuvali postavke vašeg sistema, i prenosivi medij kao što je CD da biste sačuvali rezervne kopije datoteka. Samo sistemske datoteke koje su neophodne za pokretanje vašeg računara sačuvane su po ovoj proceduri. Da biste rezervno kopirali vaše podatke, pogledajte u pomoći naslov Rezervno kopiranje datoteka i fascikli (Backing Up Files and Folders).

158 Poglavlje 6


Spasavanje od prestanka rada sistema korišćenjem ASR-a

1. Uverite se da imate sledeće stavke pre nego što počnete sa procedu-rom oporavka sistema:

Vašu prethodno kreiranu ASR disketu. Vaš prethodno kreiran medij za rezervno kopiranje. Originalan instalacioni Windows XP Professional CD.

2. Stavite instalacioni Windows XP Professional CD u vašu CD jedinicu.

3. Ponovo pokrenite vaš računar. Ako se od vas traži da pritisnete taster da biste pokrenuli računar sa CD-a, pritisnite odgovarajući taster.

4. Pritisnite taster F2 kada se od vas zatraži tokom instaliranja koji je u tekstualnom režimu. Tražiće se od vas da stavite ASR disketu koju ste prethodno kreirali.

5. Pratite uputstva na ekranu.

Smernice za vraćanje računara na prethodnu tačku Kada vraćate računar na prethodnu tačku, uvek treba da koristite alatku koja će biti najmanje razorna za sistem koja će vam omogućiti da načinite željenu promenu. Koristite sledeće smernice:

Kreirajte tačke opravka pre nego što izvedete bilo koju glavnu pro-menu u konfiguraciji.

Za kritične sisteme, kreirajte ASR rezervne kopije i ASR diksove u redovnim planiranjima.

Redovno rezervno kopirajte važne podatke, kao što je nalog za praćenje sistema službe za pomoć.

Tabela 6-2 navodi predloge za najbolje alatke za određene probleme.



Deo

2: V

odič

za u

čeni

ke

Tabela 6-2 Preporučene alatke za određene probleme

Problem RešenjeNakon instaliranja ili ažuriranja upravljačkog programa, uređaj prestaje da radi.

Vratite upravljački program na prethodni upravljački program koji je radio.

Nakon instalacije ili ažuiriranja upravljačkog programa, možete da se prijavite na računar ali je sistem nestabilan.

Vratite upravljački program na prethodni upravljački program koji je radio; ako se stabilnost sistema ne popravi, koristite alatku. Oporavak sistema da biste vratili u prethodno stanje postavke operativnog sistema u tačku oporavka pre nego što je upravljački program bio instaliran.

Nakon instalacije ili ažuriranja upravljačkog programa, operativni sistem se ne odaziva.

Koristite alatku LastKnownGood Configuration da biste pokrenuli računar; onemogućite upravljački program, a zatim ponovo pokrenite računar i vratite upravljački program.

Nakon napravljenih izmena u konfiguraciji, operativni sistem ima značajnih problema.

Koristite alatku Oporavak sistema (System Restore) da biste vratili računar u stanje tačke oporavka koju ste kreirali pre napravljenih promena u konfiguraciji; ako to ne funkcioniše, koristite alatku LastKnownGood Configuration.

Treba da vratite operativni sistem u prethodno stanje a da ne izgubite podatke.

Koristite alatku Oporavak sistema.

Nakon načinjenih izmena u konfiguraciji, operativni sistem se ne odaziva.

Koristite alatku LastKnownGood Configuration da biste vratili operativni sistemu u operativno stanje.

Instalirali ste aplikaciju koja vaš sistem čini nestabilnim i želite da uklonite sve komponente aplikacije.

Koristite alatku LastKnownGood Configuration da biste vratili bilo koje postavke registratora koje je aplikacija možda izmenila.

Operativni sistem, uključujući alatku LastKnownGood Configuration se ne pokreću.

Koristite ASR.

160 Poglavlje 6


Vežba 6-3: Vraćanje operativnog sistema u prethodnu tačku

VAŽNO

U ovoj vežbi, načinićete glavne izmene u sistemu računara. Uverite se da računarski sistem na kome radite ne sadrži važne podatke i da se može ponovo konfigurisati ako je to potrebno.

Vaš instruktor će vam obezbediti računar na kome ćete uraditi sle-deće zadatke. Ako bilo koji proces zatraži od vas da ponovo pokre-nete računar, uradite to:

1. Prijavite se na računar koristeći nalog sa administratorskim privile-gijama.

2. Kreirajte tačku vraćanja, i nazovite je Pre promene konfiguracije.

3. U programu Upravljač uređajima (Device Manager), dođite do CD-ROM uređaja, i nadogradite upravljački uređaj na upravljački uređaj na disketi koju vam je dao vaš instruktor. Zanemarite bilo koje poruke upozorenja koje se pojavljuju i pokušajte da instalirate upravljački program.

4. Pokušajte da pristupite CD-ROM jedinici i uverite se da ne radi.

5. Koristite opciju Roll Back Driver da biste vratili na prethodni uprav-ljački program koji je radio.

6. Proverite da li je CD-ROM jedinica opet u funkciji.

7. Kreirajte tačku vraćanja pod nazivom Aplikacija (gde je Aplikacija ime nekritične aplikacije koja je instalirana na računar). Deinstalirajte aplikaciju. Proverite da aplikacija nije instalirana.

8. Koristite program Oporavak sistema da biste vratili sistem u tačku vraćanja Aplikacija. (Vaš sistem će se ponovo pokrenuti).

9. Proverite da je aplikacija koju ste izbrisali vraćena u prethodno sta-nje.

10. Kreirajte skup ASR diskova. Sačuvajte ove diskove za kasniju upo-trebu u slučaju da treba da oporavite operativni sistem. Upamtite da oporavak operativnog sistema u ovom smislu znači da ćete izgu-biti sve programe i podatke na računaru ukoliko na neki način na kopirate te podatke na drugi sistem pre toga.



Deo

2: V

odič

za u

čeni

ke

Povećanje virtuelne RAM memorijeJedan od glavnih problema na koji se korisnici žale jeste da im računari rade suviše sporo, pogotovo kad je više aplikacija, ili instanci aplikacija otvoreno. Ovaj problem je često uzrokovan nedovoljno dostupnom RAM memorijom. Windows XP Professional vam omogućava da povećate „vir-tuelnu RAM memoriju” dodeljivanjem dela črvstog diska koji će raditi kao RAM memorija. Povećavanje virtuelne RAM memorije vam pomaže da rešite probleme vezane za nedostatak RAM memorije. Kada povećate virtuelnu RAM memoriju, vi zapravo uvećavate datoteku stranične memorije (paging file).

VIŠE INFORMACIJA

Za više informacija o tome kao RAM memorija, virtuelna RAM memorija, datoteka stranične memorije (paging files) i čvrsti disk rade zajedno, pogledajte poglavlje 2 Razumevanje hardvera.

Da biste povećali RAM memoriju, uradite sledeće:

1. Kliknite na dugme Start, desnim tasterom miša kliknite na stavku Moj računar (My Computer), i zatim kliknite na stavku Upravljaj (Manage) da biste pokrenuli konzolu Upravljanje računarom (Computer Management).

2. U konzoli Computer Management, desnim tasterom miša klikni-te na stavku Computer Management (Local) i zatim kliknite na stavku Svojstva (Properties).

3. Na kartici Dodatni izbor, u odeljku Performanse (Performance) kli-knite za stavku Postavke (Settings).

4. Na stranici Opcije performansi (Performance Options), u odeljku Virtuelna Memorija (Virtual Memory), kliknite na stavku Promeni (Change).

SAVET

Za najbolje performanse, podesite inicijalnu veličinu da ne bude manja od preporučene veličine ispod stavke Total Paging File Size For All Drives. Preporučena veličina je jednaka jednoj i po od veličine RAM memorije na vašem sistemu.

162 Poglavlje 6


5. Na stranici Virtuelna memorija, kliknite na stavku Custom Size, po-desite minimalnu i maksimalnu veličinu za datoteku stranične memo-rije i zatim kliknite na dugme U redu (OK) tri puta.

Deo

2: V

odič

za u

čeni

ke

Poglavlje

7

163

Podrška za umrežene računare


Definišete glavne koncepte umrežavanja, uključujući uloge TCP/IP, IP adresa i podmrežnih maski (subnet mask).

Podesite radnu grupu.Delite resurse u radnoj grupi ili da ih držite na sigur-

nom. Utvrdite polise domena.Pronađete i obnovite IP adrese. Podesite podmrežne maske. Obnovite mrežne veze. Utvridte da li problem vezan za mrežne veze dolazi od

klijenta. Podesite opcije interneta u programu Internet

Explorer.

Osnovni zadatak službe za pomoć u podržavanju mrežnih računara jeste omogućavanje njihovog povezivanja u mrežu i povezivanje resursa na mreži. U širem kontekstu, podrška za umrežene računare može zapravo da znači upravljanje mrežom, ali ta veština je van obima posla koji obavlja tehničar službe za pomoć. U ovom poglavlju, naučićete o zada-cima podrške za mreže koji se mogu izvršiti na klijentskom računaru sa Windowsom XP Professional.

Uvod u umrežavanjeRačunari na mreži mogu da dele informacije i druge resurse. Resursi su alatke ili podaci koji su potrebni korisniku, uključujući hardver, kao što

164 Poglavlje 7


su štampači i skeneri, aplikacije, datoteke sa podacima i još mnogo toga. Vi umrežavate računare da bi korisnici mogli da dobiju pristup resursima na različitim računarima sa jedne lokacije. Većinom vremena, svi računari u školskoj računarskoj učionici, zajedno sa svim štampačima, skenerima i drugim sličnim resursima su zajedno umreženi. Internet je veoma velika mreža računara, koja je kreirana da omogući korisnicima pristup resursima širom sveta.

Radne grupePostoje dve grupe Microsoft Windows mreža: radne grupe i domeni. Radna grupa je grupisanje računara koji dele resurse, kao što su datoteke i štam-pači, povezani u mrežu. Možete podesiti radnu grupu za sve računare u računarskoj učionici tako da mogu da komuniciraju i koriste isti štampač i skener. Radna grupa se odnosi na peer-to-peer mrežu zato što svi računari u grupi dele resurse kao jednaki računari, ili kao „peers”. Nema potrebe za dodeljenim serverom koji će upravljati mrežnim resursima ili komuni-kacijom. Iz ovog razloga, mala preduzeća često koriste radne grupe, i tako sebi štede dodatne troškove za server i serverski softver. Međutim, serveri se mogu dodati mrežama. Serveri u mreži se zovu samostalni serveri. Serveri u radnim grupama često čuvaju datoteke ili aplikacije koje su kori-snicima u mreži potrebne.

Druga prednost radnih grupa jeste ta da vam treba samo jedan računar koji je povezan sa internetom kako bi svi računari u grupi imali pristup inter-netu. Ovaj računar je jedini vidljiv sa Interneta.

Podešavanje radne grupe sa jednim računarom povezanim sa internetom Da biste podesili radnu grupu, morate da dovršite Čarobnjaka za podeša-vanje mreže (Network Setup Wizard) na svakom od računara koji želite da pridružite radnoj grupi. Dovršavanje ovog čarobnjaka omogućava računa-rima da komuniciraju. Takođe omogućavaju Zaštitni zid za internet vezu (Internet Connection Firewall [ICF]) alatku za zaštitu na računaru koja se povezuje sa internetom. ICF je softver koji obezbeđuje granicu između mreže i spoljašnjeg sveta.

Da biste podesili radnu grupu, uradite sledeće:

1. Uverite se da računar koji želite da povežete sa Internetom ima pri-stup interenetu.


Deo

2: V

odič

za u

čeni

ke

Podrška za umrežene računare 1652. Utvrdite ime za vašu radnu grupu. Naziv radne grupe bi trebalo da

bude opisan, na primer, Računarska učionica. Naziv ne sme da sadr-ži bilo koji od sledećih karaktera:; : „ < > * + = \ | ? ,.

3. Uverite se da su svi računari koje želite da pridružite radnoj grupi fizički povezani sa mrežom putem mrežnih kablova ili telefonske li-nije.

4. Pokrenite čarobnjak za podešavanje mreže na svakom računaru koji želite da povežete sa radnom gurpom. Da biste otvorili čarobnjak kli-knite na dugme Start, kliknite na stavku Kontrolna tabla (Control Panel), kliknite na Mrežne i Internet veze (Network and Internet Connections), dvaput kliknite mišem na stavku Mrežne veze (Network Connections), i zatim u okviru Mrežni zadaci (Network Tasks), kliknite na opciju Podesite kućnu ili malu poslovnu mre-žu (Setup a home or small office network). Otkucajte naziv radne grupe kada se to bude tražilo od vas.

Pravljenje resursa na deljenom ili na privatnom računaru u radnoj grupiU radnoj grupi korisnici mogu da odrede koji su resursi deljeni, a koji pri-vatni. To znači da korisnici mogu da rade na računaru koji je deo radne grupe, ali da i dalje čuvaju svoj posao privatnim. Na primer, korisnik možda želi da deli sve dokumente u fascikli pod nazivom Prodajni izveštaji, ali čuvaju sve dokumente u privatnoj fascikli Moji dokumenti. To je lako ura-diti u radnoj grupi.

Da biste delili resurse u radnoj grupi, uradite sledeće:

1. Kliknite desnim tasterom miša na Start, a zatim kliknite na stavku Istraži (Explore).

2. Dođite do fascikle koju želite da delite, kliknite desnim tasterom miša na fasciklu i zatim kliknite na stavku Deljenje i bezbednost (Sharing And Security).

SAVET

Dobro je ukloniti stavku Everyone Group, i individualno dodeliti dozvole. To osigurava da samo oni specifični korisnici kojima obezbeđujete pristup mogu pristupiti fascikli koju delite.

166 Poglavlje 7


3. Na kartici Deljenje (Sharing), kliknite na stavku Deli ovu fasciklu na mreži (Share This Folder on the network), i otkucajte ime u polju Deljeno ime (Share Name).

Slika 7-1 Određivanje fascikle koja se deli

Da biste označili resurse kao privatne u radnoj grupi, uradite sledeće:

1. Otvorite stavku Moj računar (My Computer).

2. Dvaput kliknite mišem na jedinicu na kojoj je instaliran Windows (na primer, C:)

3. Dvaput kliknite mišem na stavku Dokumenti i postavke (Documents And Settings).

4. Dvaput kliknite mišem na fasciklu vašeg korisnika.

5. Desnim tasterom miša kliknite na bilo koju fasciklu unutar vašeg ko-risničkog profila, i zatim kliknite na stavku Svojstva (Properties).

6. Na kartici Deljenje (Sharing) izaberite polje za potvrdu Make This Folder Private.



Deo

2: V

odič

za u

čeni

ke

Vežba 7-1: Dodelite resurse na računaru radne grupe kao deljene ili privatne

U ovoj vežbi delićete fasciklu na računaru u radnoj grupi i zatim ćete drugu fasciklu napraviti da bude privatna.

1. Kreirajte fasciklu na vašem računaru pod nazivom Resursi službe za pomoć.

2. Na računaru na kojem obično radite, idite do fascikle pod nazivom Resursi službe za pomoć i delite je. Uverite se da svaki član vaše službe za pomoć ima pristup fascikli Full Control.

3. Na računaru na kojem obično radite, kreirajte da vaša fascikla Moji dokumenti (My Documents) bude privatna.

VIŠE INFORMACIJA

Za više informacija o koracima za deljenje resursa i čuvanjem kao privatnih, potražite u centru za pomoć i podršku „Deljenje i bezbednost” („Sharing and Security”).

Konfigurisanje bezbednosti u radnoj grupiBezbednosne postavke bi trebalo konfigurisati na svim računarima u radnoj grupi. To možete uraditi tako što ćete ih postaviti na svakom računaru poje-dinačno, ili radeći sa udaljenog mesta. Da biste konfigurisali bezbedno-sne postavke na računaru, morate biti član lokalne administratorske grupe. Sobzirom na to da je bezbednost kritična za bilo koju mrežu, obično je konfiguriše mrežni administrator. Nikad nemojte konfigurisati bezbednosne postavke zbog nadgledanja kvalifikovanog profesionalca.

Ograničenja radnih grupaRadne grupe su efikasne za mreže sa 10 ili manje računara. U radnim grupama, svi korisnički nalozi su lokalni, što znači da svaki korisnik mora imati lokalni korisnički nalog na svakom računaru kom on ili ona treba da pristupi. Kada se načini izmena na korisničkom nalogu u radnoj grupi, promena mora da se načini na svakom od računara u radnoj grupi tako da korisnik nastavlja da ima pristup svim neophodnim resursima. Ako vaša škola ima računarsku učionicu u kojoj svi članovi škole imaju pristup, i računari zahtevaju od korisnika da se prijave na računar sa korisničkim imenom i lozinkom (to je uvek dobra ideja), svaki od računara mora da ima korisnički nalog koji je napravljen za svakog od korisnika koji će ga možda koristiti. Ako je svakom od korisnika u školi dozvoljeno da koristi

168 Poglavlje 7


sve računare, to znači da ćete imati mnogo korisničkih naloga koje ćete morati da održavate!

DomeniDomeni su vrste mreža u kojima se administracija korisničkih i grupnih naloga, računarskih naloga i polisa naloga može centralizovati. U domenu, svaki od računara ima računarski nalog i svaki korisnik ima korisnički nalog. Svaki nalog podleže Grupnoj polisi (Group Policy), Polisi naloga (Account Policy) i Polisi računara (Computer Policy) koja je konfigurisana za domen. Domenu se može pristupiti samo sa računara koji je pridružen domenu kroz ustanovljen računarski nalog. Korisnik ne može pristupiti domenu sa računara koji nije deo domena čak i ako korisnik ima važeći korisnički nalog.

Zato što se korisničkim nalozima, računarskim nalozima i bezbednosnim polisama administrira na nivou domena, korisnik može otkriti da ne može da promeni određenje postavke na lokalnom računaru. Na primer, neke škole ograničavaju mogućnost promene radne površine (desktop) ili čuva-nje datoteka na bilo kojoj lokaciji sem prenosivog medija, kao što je dis-keta ili USB jedinica. Te postavke se nazivaju polisama domena. Tehničar službe za pomoć ne administrira polisama domena, ali ako su školski raču-nari u domenu, trebalo bi da ste svesni polise domena tako da ne pokuša-vate da promenite nešto što kontrolišu te polise.

Vežba 7-2: Utvrdite polise domena

Ako je vaša škola u domenu, obratite se vašem administratoru domena i utvrdite polise koje su iznuđene za radnje koje su navedene.

1. Promena čuvara ekrana (screen saver). Ko može da promeni čuvara ekrana? Da li su dostupne sve opcije?

________________________________________________

________________________________________________

2. Čuvanje datoteka. U kojim jedinicama i fasciklama korisnici mogu da sačuvaju dokumente?

________________________________________________

________________________________________________

3. Polisa zaključavanja naloga. Iz koliko pokušaja korisnik može da da ispravnu lozinku pre nego što se nalog zaključa?

________________________________________________

________________________________________________



Deo

2: V

odič

za u

čeni

ke

4. Polisa lozinke. Koji su kompleksni zahtevi za lozinke? Koliko se lozinki pamti u istoriji lozinki?

________________________________________________

________________________________________________

5. Dodavanje računarskih naloga domenu. Ko može dodati računar-ski nalog domenu, i koliko naloga se može dodati?

________________________________________________

________________________________________________

Uvod u TCP/IPMreže ili grupe računara koje mogu da komuniciraju sa svakim od njih su u mogućnosti da rade jer dele protokol. Protokol je skup pravila za razmenu informacija između računara. Razmišljajte o protokolima kao o jeziku – ako ljudi ne razgovaraju istim jezikom, ne mogu da komuniciraju. Ista stvar je i sa računarima. Transmission Control Protocol/Internet Protocol (TCP/IP) je protokol koji podržava internet, i on je najkorišćeniji protokol za privatne mreže. U Windowsu XP, TCP/IP se automatski instalira.

Šta je IP adresa?Na TCP/IP mreži, morate obezbediti IP adresu klijentima. IP adresa je poput mejling adrese. Bez nje, klijentski računar ne može da šalje ili prima informacije, i stoga ne može da šalje e-poštu, pristupi internetu, ili razmeni informacije sa drugim računarima. IP adrese se sastoje iz kvarteta, ili četiri dela, od kojih svaki ima do tri broja; na primer 172.28.141.32. Neki od kvar-teta identifikuju mrežu na kojoj se nalazi računar, i neke od njih identifikuju određen računar na mreži. Računari nisu jedini resursi kojima je potrebna IP adresa. Na mreži, sav hardver ima IP adresu, uključujući mrežne štam-pače. Mrežni štampač je povezan direktno sa mrežom, pre nego sa pojedi-načnim računarom, i deli se. U okviru jednog računara može postojati više adaptera. Adapteri predstavljaju fizički intefejs, poput NIC kartice ili logički interfejs, kao što je veza pozivnog umrežavanja (dial-up connection). Svaki od adaptera može imati svoju IP adresu.

Šta je podmrežna maska?Podmrežna maska utvrđuje koji delovi IP adrese identifikuju mrežu, i koji identifikuju računar. Podmrežna maska je takođe u kvartetima, i obično u formi 255.x.x.x, gde svaki od x takođe može biti 255; na primer,

170 Poglavlje 7


255.255.255.0. Svaka škola će imati podmrežnu masku. Razumevanje IP adresiranja i podmrežnog maskiranja je jasan proces, ali proces koji zahteva vreme i vežbu. Za većinu delova, potrebno je samo da znate koja pod-mrežna maska treba vašoj školi.

Šta je DHCP?U većini škola, i za većinu radnih stanica, klijentski računari bi trebalo da budu konfigurisani da koriste Dynamic Host Configuration Protocol (DHCP). To omogućava klijentskim računarima da dinamički dodele IP adrese, što znači da se klijentu dodeljuje IP adresa kada korisnik želi da kori-sti mrežu. Korišćenje DHCP dozvovaljava velikoj mreži da deli IP adrese. Ako ne koristite DHCP, onda morate ručno uneti statičku IP adresu na svakom od klijentskih računara. Ovo može da potraje, i trebalo bi samo da se izvodi uz nadgledanje vašeg mrežnog administratora. DHCP takođe automatski konfi-guriše odgovarajuću podmrežnu masku za klijentski računar.

Šta je DNS?Domain Name System (DNS) je baza podataka koja pridružuje IP adrese nazivima računara i drugim informacijama. DNS vam omogućava da kon-taktirate sa računarom korišćenjem prijateljskog naziva računara (kao što je Marijin računar) umesto da znate IP adresu računara. DNS usluga se nalazi na DNS serveru u domenu. DNS ne možete naći kod radnih grupa.

Korišćenje komande za oporavak Prvi korak u rešavanju mrežnih problema jeste utvrđivanje da mrežna veza funkcioniše i da je povezana. Windows XP Professional nudi lak način za proveru i oporavak veze. Da biste proverili status mrežne veze, i popravili je ako je to potrebno, uradite sledeće:

1. Locirajte ikonu za mrežnu vezu na sistemskoj traci. Sistemska polica se normalno pojavljuje na krajnjem desnom delu Windows trake sa zadacima (traka na dnu vašeg ekrana). Ikona za mrežnu vezu obično izgleda kao mali ekran računara. Pređite pokazivačem preko mrežne ikone da biste videli mrežnu vezu koju predstavlja.

2. Kliknite desnim tasterom miša na ikonu za željenu mrežnu vezu a potom kliknite na stavku Status.

3. Ako status kaže da je veza uspostavljena, onda je računar povezan sa određenom mrežom. Ako piše da nije povezan, treba da se popravi. U svakom slučaju, zatvorite okvir Status.



Deo

2: V

odič

za u

čeni

ke

4. Ako veza treba da se popravi, onda kliknite desnim tasterom miša na ikonu za vezu i kliknite na stavku Obnovi (Repair). Windows XP Professional će pokušati da se uveri da je veza u funkciji. Ako nije u funkciji, pokušaće da ponovo uspostavi vezu sa mrežom.

Korišćenje komande ipconfigKomanda ipconfig je uslužni program komandne linije. Uslužni pro-gram komandne linije je onaj koji pokrećete dok ste na komandnoj liniji, a ne u GUI režimu. To se ponekad zove “DOS režim” zato što kada bi raču-nari imali samo DOS operativni sistem, tako bi se sve komande izvodile.

Da biste pokrenuli osnovne ipcofig komande, uradite sledeće:

1. Kliknite na dugme Start, kliknite na stavku Pokreni (Run), otkucajte cmd (za režim komandne linije) i zatim kliknite na dugme U redu (OK.).

2. Na komandnom prozoru, otkucajte ipconfig, i zatim pritisnite taster Enter. Ekran izgleda kao što je prikazano na slici 7-2.

Slika 7-2 Rad uslužnog programa ipconfig

U prozoru, pogledajte informaciju za svaku od postojećih veza na računaru; na primer, LAN i bežična veza su prikazane na slici 7-2. U te informacije spadaju i IP adrese, podmrežna maska i podrazumevani mrežni prolaz (gateway).

172 Poglavlje 7


Postoji mnogo parametara dostupnih za korišćenje sa ipconfig komandama. Parametar je nešto što vi dodajete komandi da biste bili što određeniji. Komanda ipconfig vraća postojeću informaciju za adaptere na raču-naru. Takođe možete izvesti sledeće zadatke korišćenjem ipcofiga sa parametrima:

Objaviti IP adresu adaptera da bi bila dostupna drugom računaru ili adapteru.

Obnoviti IP adresu adaptera.

Promeniti DNS servere koje koristi klijentski računar.

Vežba 7-3: Koristite komandu ipconfig da biste promenili IP postavke

U ovoj vežbi, istražićete parametre koji su dosupni za korišćenje sa ipcon-fig komandama. Potom ćete pronaći TCP/IP postavke za računar, zapi-sati ih i zatim promeniti te postavke.

1. Pristupite Centru za pomoć i podršku (Help And Support Center), potražite ipconfig, i potom kliknite na stavku ipconfig. Koristite informacije koje pronađete da biste odgovorili na sledeća pitanja.

2. Koja je komanda za obnavljanje svih IP konfiguracija za sve adap-tere na računaru koji radi sa mrežom koja koristi DHCP?

________________________________________________

3. Koja je komanda za onemogućavanje TCP/IP-ja za određene adap-tere?

________________________________________________

4. Koja je komanda da vidite sve TCP/IP informacije za sve adaptere na računaru?

________________________________________________

5. Pronađite sledeće informacije na vašem računaru, i zapišite ih ispod. IP adresa:

___________________________________________

Podmrežna maska

___________________________________________

Podrazumevani mrežni prolaz:

___________________________________________



Deo

2: V

odič

za u

čeni

ke

6. Ako ste na mreži koja koristi DHCP, promenite IP adresu korišće-njem ipconfig komande koja će trenutno pribaviti novu IP adresu. Potom zapišite sledeće informacije.

Nova IP adresa:

___________________________________________

Nova podmrežna maska:

___________________________________________

Novi podrazumevani mrežni prolaz:

___________________________________________

7. Koje su se informacije promenile? Koje informacije se nisu prome-nile? Zašto jesu ili zašto nisu?

________________________________________________

________________________________________________

Možete konfigurisati TCP/IP svojstva za svaku mrežnu vezu. Pre nego što konfigurišete ova svojstva, morate imate sledeće informacije:

Da li mreža uključuje DHCP, ili statičko IP dodeljivanje adresa? Ako ima statičko, koja je IP adresa za vezu koju ćete izmeniti?

Koja je podrazumevana mrežna maska za vašu školu?

Koja je adresa podrazumevanog mrežnog prolaza za vašu školu?

Vežba 7-4: Konfigurišite TCP/IP svojstva za mrežnu vezu

VAŽNO

Ova vežba predpostavlja da vaša školska mreža koristi DHCP. Ako ne koristi, vaš instruktor će modifikovati ovu vežbu za vas.

U ovoj vežbi konfigurisaćete TCP/IP svojstva za mrežnu vezu.

1. Dodelite i zapišite IP adresu, podmrežnu masku i podrazumevani mrežni prolaz za vezu koju ćete izmeniti (pogledajte vežbu 7-3 za detaljnije korake).

IP adresa:

__________________________________________

174 Poglavlje 7


Podmrežna maska:

__________________________________________


__________________________________________

2. Kliknite na dugme Start, kliknite na stavku Poveži se sa (Connect To), i zatim kliknite na stavku Prikaži sve veze (Show All Connections).

3. Kliknite desnim tasterom miša na mrežnu vezu koju želite da izme-nite, a zatim kliknite na stavku Svojstva (Properties).

4. Na kartici Opšti podaci u okviru dijaloga Svojstva veze, kliknite na stavku Internet Protocol (TCP/IP), kao što je prikazano na slici 7-3, a zatim kliknite na stavu Svojstva (Properties).

Slika 7-3 TCP/IP svojstva

5. Izaberite dugme Koristite sledeću IP adresu (Use The Following IP Address), unesite informacije koje ste zapisali u koraku 1 gore, i



Deo

2: V

odič

za u

čeni

ke

zatim kliknite na dugme U redu (OK). Upravo ste izmenili IP adresu od dinamički dodeljene adrese u statičku IP adresu.

6. Idite nazad na TCP/IP svojstva za ovu mrežnu vezu, i promenite stvojstva izborom na stavku Dodeli automatski IP adresu (Obtain An IP Address Automatically). Sada ste ponovo omogućili dina-mičko ažuriranje IP adrese.

7. Dodelite i zapišite IP adresu, podmrežnu masku i podrazumevani mrežni prolaz za vezu (pogledajte vežbu 7-3 za detaljan opis koraka koje treba preduzeti).

IP adresa:

_________________________________________

Podmrežna maska:

_________________________________________


_________________________________________

8. Koje su se informacije promenile? Koje se informacije nisu prome-nile? Zašto jesu ili zašto nisu?

________________________________________________

________________________________________________

Rešavanje mrežnih problemaNemogućnost da pristupite internetu ili resursima na mreži je čest problem na mreži. Često se može rešiti tako što će se konfigurisati klijentski raču-nar.

Utvrđivanje da li problem zahteva konfiguraciju klijentskog računara Prvi korak u rešavanju mrežnih problema jeste utvrđivanje da li je problem nastao kod klijentskog računara, u mreži ili na resursu do kog korisnik pokušava da dođe. Sistematski pristup će vam pomoći da utvrdite da li se problem odnosi na klijentski računar i zbog toga zahteva konfiguraciju klijentskog računara. Prvo treba da utvrdite sledeće:

Da li je klijentski računar fizički priključen na mrežu? (Naravno, to se ne odnosi na bežične prenosive računare. Za bežične prenosive računare proverite IP adresu.)

176 Poglavlje 7


Da li je klijentski računar član zahtevane radne grupe ili domena?

Da li mrežni adapter ima IP adresu? Ako je nema, dodelite jednu korišćenjem komande Popravi (Repair), pomoćnog programa ipconfig komandne linije, ili ručno unesite jednu u TCP/IP svojstva za mrežnu vezu.

Da li je podmrežna maska i informacija podrazumevanog mrežnog prolaza ispravna za klijenta? Ako nije, ispravno konfigurišite TCP/IP svojstva.

Ako su sva TCP/IP svojstva za klijentski mrežni adapter ispravno konfiguri-sana, onda možete biti poprilično sigurni da problem nije u vezi klijentskog računara sa mrežom. Drugi razlozi za problem kod umrežavanja može biti da klijentski računar nije ispravno povezan sa mrežom, ili korisnik nema dovoljno privilegija da pristupi resursima.

Nakon što ste utvrdili da je klijentski računar ispravno povezan sa mrežom i da je ispravno konfigurisan, morate se uveriti se resursi nalaze na raču-naru, ili da su resursi sami za sebe dostupni na mreži. Možete se uveriti da je računar na kome se nalaze resursi povezan sa mrežom koristeći ping uslužni program za pingovanje.

Da biste koristili ping uslužni program, uradite sledeće:

1. Kliknite na dugme Start, kliknite na stavku Pokreni (Run), otkucaj-te cmd, i zatim kliknite na dugme U redu (OK).

2. U prozoru Command, otkucajte ping naziv računara, gde je naziv računara naziv DNS računara na kojem se nalaze resursi. Ako vaša mreža ne koristi DNS, otkucajte ping ipadresa, gde je ipadresa IP adresa računara na kojem se nalaze resursi.

Ako vidite odgovor Request timed out, onda znači da računar na kome se nalaze resursi nije dostupan u mreži. Taj računar mora biti odgovarajuće povezan za korisnika da bi došao do željenih resursa.

Ako su i korisnikov računar i računar na kome se nalaze resursi ispravno povezani sa računarom, problem može biti vezan za dozvole za deljenje ili fascikle. Proverite dozovole za deljenje u kojima se nalaze resursi da biste se uverili da korisnik koji pokušava da pristupi resursima ima odgovarajuće dozvole. Ako korisnik nema odobrene dozvole, onda treba da utvrdite te dozvole ako je to odgovarajuće. Proverite sa svojim mrežnim administrato-rom da li korisnik treba da ima pristup resursima. Takođe, treba da konsul-tujete mrežnog administratora da li možete da rešite problem sa korisniko-vim pristupom resursima.



Deo

2: V

odič

za u

čeni

ke

Konfigurisanje internet opcija na klijetskom računaru Jedan od najčešćih problema koji ćete čuti od korisnika jeste nemogućnost pristupa internetu, ili pristup određenim lokacijama. Ovo je obično uzro-kovano nepravilnom konfiguracijom Internet opcija (Internet Options). Da biste na ispravan način konfigurisali internet opcije, morate znati da li vaša škola koristi proxy server. Ako ne koristi, morate znati ime proxy servera i koji port koristi.

Konfigurisaćete internet opcije na klijentskom računaru koji ima instaliran Windows XP Professional u aplikaciji Internet Explorer. Da biste pristupili internet opcijama, otvorite program Internet Explorer, kliknite na stavku Alatke (Tools), a zatim kliknite na stavku Internet opcije. Kao što je prika-zano na slici 7-4, okvir za dijalog Internet opcija sadrži nekoliko kartica, od kojih svaka ima opcije za konfiguraciju.

Slika 7-4 Okvir za dijalog Internet opcije

Neke od postavki koje možete promeniti u okviru za dijalog Internet opcije su:

178 Poglavlje 7


Stranica (nazvana matična stranica [home page]) koja prikazuje prvu stranicu koju korisnik otvori u programu Internet Explorer.

Dužina vremena koje je potrebno da bi se veb stranice keširale.

Konfiguracija bezbednosti, privatnosti, sadržaja i pridruženih pro-grama, kao što je program za e-poštu za korišćenje ako kliknete na vezu za e-poštu na veb lokaciji.

Polise Internet opcija za vašu školu je najverovatnije utvrdio vaš mrežni administrator i uprava škole. Oni bi trebalo da vam obezbede informaciju koja vam je potrebna da biste konfigurisali postavke u okviru za dijalog Internet opcije. Sledi opis opcija za konfigurisanje.

Kartica Opšti podaci (General Tab)Na kartici Opšti podaci, možete konfigurisati sledeće postavke:

Početnu stranicu koja se prikazuje kada korisnik pokrene program Internet Explorer.

Mesto na kome se smeštaju i osvežavaju privremene internet datoteke (temporary Internet files). Kliknite na dugme Postavke (Settings) da biste konfigurisali koliko često ćete čuvati i ažurirati stranicu, iznos prostora koji je dodeljen privremenim internet dato-tekama.

Broj dana koliko bi program Internet Explorer trebalo da prati veb stranice koje je posećivao korisnik. Program Internet Explorer kreira prečice ka tim stranicama da bi povećao performanse.

Kartica Bezednost (Security Tab)Na kartici Bezbednost, možete utvrditi postavke za svaku interenet zonu. Postoje četiri zone, koje su opisane dole i vi treba da postavite nivo bez-bednosti za svaku od zona.

VAŽNO

Nivo bezbednosti nikako ne treba da bude postavljen niže od podrazumevanog.



Deo

2: V

odič

za u

čeni

ke

Internet. Ova zona se primenjuje na sve lokacije, a ne samo na lokalnu mrežu. Podrazumevani bezbednosni nivo je Srednji (Medium).

Lokalni Intranet (Local Intranet). Ova zona predstavlja vašu lokalnu mrežu. Podrazumevana postavka je Srednje-nisko (Medium-low).

Poverljive lokacije (Trusted Sites). Ova lokacija sadrži lokacije koje su za vas poverljive i za koje znate da neće načiniti štetu na vašem računaru ili mreži. Morate dodati lokacije ovoj zoni tako što ćete kliknuti na zonu i potom ćete kliknuti na stavku Lokacije (Sites). Ova zona vam omogućava da stavite određene internet lokacije u specijalne klase i da ih konfigurišete sa istim nivoom bezbednosti. Podrazumevani nivo bezbednosti je Nisko (Low).

Ograničene lokacije (Restricted Sites). Ova zona sadrži lokacije koje bi potencijalno mogle da oštete vaš računar ili podatke. Morate dodati lokacije ovoj zoni tako što ćete kliknuti na zonu i potom na Lokacije. Ova zona vam omogućava da stavite određene internet lokacije u specijalne klase i da ih konfigurišete sa istim nivoom bezbednosti. Podrazumevani nivo bezbednosti je Visoko (High).

Kartica Privatnost (Privacy Tab)Kartica Privatnost vam omogućava da utvrdite kako se rukuje internet kola-čićima za internet zone. Kolačić (cookie) je program koji kreira veb loka-cija i koje se pohranjuju na vašem računaru kako bi se sačuvale informacije kao što su postavke za posetu te lokacije. Neki kolačići takođe mogu da prate informaciju o vašim navikama kretanja na Webu i koji šalju nazad informacije organizacijama koje hostuju veb lokacije. Kroz opcije na kartici Privatnost, možete individualno konfigurisati (ili urediti) rukovanje kolači-ćima za specifične veb lokacije dodavanjem lokacija specijalnoj listi.

Kartica Sadržaj (Content Tab)Kartica Sadržaj vam omogućava da kontrolišete vrste sadržaja kojima su korisnici računara u mogućnosti da pristupe, kao i da izaberu kako se kori-snik identifikuje.

Alatka Savetnik za sadržaj (Content Advisor) vam omogućava da utvrdite nivo sadržaja kojem korisnici mogu da pristupe. Nivoi se utvrđuju ocenjivanjem jezika, golotinje, seksa i nasilja. Te postavke će utvrditi uprava vaše škole i na njih mogu uticati država ili državni zakoni.

180 Poglavlje 7


Ceritifikati vam omogućavaju da odredite kako se identifikuju kori-snici, certifikovani autoriteti i izdavači.

Opcija Personal Information AutoComplete omogućava korisnic-ima da utvrde da li žele ili ne da se informacije koje su isporučene u prošlosti nekoj veb lokaciji automatski učitavaju svaki put kada posete tu veb lokaciju. Na primer, možda ćete želeti da veb lokacija vaše banke automatski učita vaš broj naloga svaki puta kada posetite lokaciju. Uopšteno, karakteristika AutoComplete ne bi trebalo da bude omogućena na deljenim računarima da bi se zaštitili privatni podaci korisnika. Opcija Personal Information takođe uključuje postavke za čuvanje informacija o profilu. U većini slučajeva, ove postavke ne bi trebalo da se koriste u školskom okruženju.

Kartica Veze (Connections Tab)Kartica Veze sadrži opcije za konfigurisanje za bilo koju vezu pozivanja (dial-up) ili vezu virtuelne privatne mreže (VPN) na računaru, kao i za postavke lokalne mreže (local area network) (LAN). Možete dodati, uklo-niti ili konfigurisati postavke za pozivanje i VPN. Međutim, u postavkama u školi najverovatnije ćete konfigurisati samo LAN postavke. Da biste to uradili, kliknite na dugme LAN postavke (LAN Settings).

U okviru za dijalog Postavke lokalne mreže (Local Area Network (LAN) Settings) (pogledajte sliku 7-5), utvrdili ste da li bi trebalo ili ne LAN postavke biti automatski konfigurisane. Vaš administrator mreže bi trebalo da utvrdi odgovarajuće vrednosti za ove postavke. Administrator mreže bi takođe trebalo da utvrdi da li da koristi proxy server ili ne. Pristupićete okviru za dijalog Proxy postavke (Proxy Settings) (pogledaj sliku 7-5) tako što ćete kliknuti na dugme Više opcija (Advanced).

Slika 7-5 Local Area Network (LAN) postavke



Deo

2: V

odič

za u

čeni

ke

Kada korisnik ne može da pristupi internet lokacijama, to je često zato što su LAN postavke u programu Internet Explorer nepravilno konfigurisane. Tehničar službe za pomoć mora da zna koje su odgovarajuće postavke i da se uveri da je korisnikov računar konfigurisan da bi ga mogao koristiti.

Kartica Programi (Programs Tab)Na kartici Programi, možete navesti koje programe operativni sistem Windows XP Professional koristi za svaku internet uslugu, uključujući:

HTML uređivač

E-pošta

Diskusione grupe (Newsgroups)

Internet pozivi (Internet calls)

Kalendar (Calendar)

Spisak kontakata (Contact list)

Takođe možete utvrditi da li ili ne program Internet Explorer proverava da li je to podrazumevani veb pregledač. Ako je vaša škola utvrdila da podr-žava samo program Internet Explorer kao program za pregledanje, onda bi trebalo da omogućite ovu stavku tako što ćete kliknuti na polje za potvrdu na dnu kartice Programi.

Kartica Više opcija (Advanced Tab)Kartica Više opcija vam omogućava da konfigurišete individualne postavke koje utiču na pristupačnost, pregledanje, HTTP postavke, multimediju, štampanje i bezbednost. Ne bi trebalo da menjate ove postakve osim ako nije posebno navedeno da to uradite.

Vežba 7-5: Dokumentujte postavke Internet opcija u vašoj školi

Da biste na efikasan način rešili problem povezanosti sa internetom, svaki tehničar službe za pomoć mora da zna odgovarajući postavke internet opcija.U ovoj vežbi, utvrdili ste odgovarajući postavke za svaku karticu u okviru za dijalog Internet opcije.

1. Oformite timove, i svakom timu dodelite jednu karticu u okviru za dijalog Internet opcije. Tim je odgovoran za razumevanje svih postavki na dodeljenoj kartici i njegovim udruženim okvirima za dijalog ili okvire svojstava.

182 Poglavlje 7


2. Nađite se sa vašim administratorom mreže da biste utvrdili odgova-rajuće postavke za svaku karticu i bilo koje okvire za dijalog ili okvire svojstava kojima s može pristupiti sa kartice.

3. Ispravno konfigurišite karticu i slične okvire za dijalog ili okvire svoj-stava i zatim napravite slike svih kartica i okvira za dijalog tako što ćete uraditi sledeće korake.

a.Otvorite program Microsoft Bojanka (Paint). Kliknite na dugme Start, kliknite na stavku Svi programi (All Programs), kliknite na stavku Pribor (Accessories), a zatim kliknite na stavku Bojanka (Paint).

b.Kliknite ispravno na konfigurisanu karticu ili na drugi okvir za dijalog, a zatim pritistnite tastere Alt+Tab.

c.U programu Bojanka (Paint), kliknite na meni Uređivanje (Edit), kliknite na stavku Nalepi (Paste), kliknite na stavu Uredi (Edit), a zatim kliknite na stavku Kopiraj na (Copy To).

d.U okviru za dijalog Kopiraj na (Copy To), unesite ime slike (kao što je naziv kartice, iza koje ide ime polja za dijalog ili okvira svojstva koji ste otvorili na kartici). Datoteka će biti sačuvana kao Windows datoteka rasterske slike (bitmap file).

e.Sačuvajte sve datoteke na centralnom mestu za deljenje.

4. Izaberite jednog člana tima koji će uneti sve datoteke slika u jedan Microsoft Word dokument. Nazovite dokument IE Konfiguracija i sačuvajte ga na deljenoj fascikli pod nazivom Resursi službe za pomoć koju ste kreirali u Vežbi 7-1.

Bloker iskačućih prozora (Pop-Ups Blocker) (samo uz Windows Servisni paket 2)Jedna od značajnih poboljšanja u okviru Windows Servisnog paketa 2 jeste ugrađeni bloker iskačućih prozora za program Internet Explorer. Bloker je dovoljno pametan da identifikuje koji iskačući prozor treba ili ne treba da bude blokiran. Vi takođe imate slobodu da dodate vaše omiljene veb lokacije Spisku izuzetaka. Takođe je dovoljno pametan da ne blokira bilo koje iskačuće prozore sa bezbedne veb lokacije, kao što su Web lokacije za bankarstvo na mreži, kupovinu na mreži i tako dalje.



Deo

2: V

odič

za u

čeni

ke

Deo

2: V

odič

za u

čeni

ke

Poglavlje

8

185

Podrška za bezbednosne potrebe

Nakon dovršavanja ovog poglavlja moći ćete da:

Pomognete da se poboljša bezbednost mreže sa klijens-tke strane.

Preduzmete određene mere da biste povećali fizičku bezbednost hardverskog inventara.

Kao tehničar službe za pomoć, imaćete ograničenu ulogu u bezbedno-sti vaše mreže i hardvera. Odgovornost za opsežan bezbednosni plan leži prvenstveno kod profesionalaca kao što je vaš školski administrator mreže, inžinjer ili arhitekta. Ali tehničar službe za pomoć može pomoći u implementiranju preventinvih postupaka, kao što su oni koje ćete naučiti u ovom poglavlju. Oni takođe mogu da pomognu da se napravi inventar i označi hardver radi identifikacije.

Bezbednost mrežeBez odgovarajućih bezbednosnih mera, računari u vašoj mreži mogu biti izloženi mnogim različitim vrstama bezbednosnih napada. Najveća pretnja od svih za bilo koji računar u mreži jeste zlonamerno ometa-nje (malicious tampering), takođe poznato pod nazivom hakerisanje, spolja ili u okviru mreže. Prepoznavanje te pretnje može biti eksterno i interno i od presudne je važnosti za održavanje bezbednosti vaše mreže i računara u mreži.

Eksterni hakeri mogu da dobiju pristup da bi krali ili brisali podatke i informacije sa korisničkog naloga. Takođe, mogu da koriste mrežu kao bazu sa koje mogu da napadnu druge mreže. Interni hakeri mogu da dobiju pristup podacima o učenicima i njihovim ocenama ili drugim poverljivim informacijama. Računarski virusi predstavljaju drugu pretnju.

186 Poglavlje 8


Virusi mogu da uzrokuju značajna oštećenja na mreži; neki su u stanju da obrišu sve datoteke na mreži.

Važno je zaštititi mrežu od virusa i obrazovati korisnike tako da izbegnu njihovo širenje. Kao tehničar službe za pomoć, pobrinućete se da se prate bezbednosne mere i polise.

Preventivno delovanjeBezbednost celokupne mreže je odgovornost administatora mreže, inže-njera i arhitekte. Oni su odogovorni za kreiranje i implementaciju strategije koja će zaštititi mrežu od napada. Kao tehničar službe za pomoć, možda ćete biti odgovorni za implementiranje preventivnog delovanja kao deo ove strategije. Preventivno delovanje je mera koju preduzimate da biste sprečili hakere, viruse ili druge bezbednosne pretnje da napadnu mrežu.

VIŠE INFORMACIJA

Za više informacija o preventivnim merama, pogledajte odeljak pod nazivom Preventivna podrška u poglavlju 4.

Instaliranje i ažuriranje softvera za zaštitu od virusaJedna od najvažnijih preventivnih bebzednosnih delovanja koje bi trebalo postavite da funkcioniše za bilo koju mrežu jeste utvrđivanje i eliminisanje virusa. Računarski virus je program kreiran da ošteti operativni sistem, aplikacije, odnosno podatke ili da instalira neželjene aplikacije na raču-naru. Na primer, neki virusi podešavaju matičnu stranicu programa Internet Explorer na određenu lokaciju i dodaju neodgovarajući sadržaj na jedinicu na čvrstom disku. Drugi virusi mogu da reformatiraju čvrsti disk, što rezul-tuje gubitkom podataka i datoteka instaliranih na računaru. I ostali virusi su kreirani da sami sebe repliciraju, pri tom koristeći većinu sistemskih resursa dovodeći u pitanje performanse računara. Neki od tih virusa mogu se replicirati kroz e-poštu, omogućavajući im da se brzo šire kroz mrežu i da je onemoguće na efikasan način.

Jedna od vaših dužnosti kao tehničara službe za pomoć može biti instalira-nje softvera za zaštitu od virusa. Drugi jednako važan zadatak jeste redovno ažuriranje definicija virusa u softveru. Definicija virusa omogućava sof-tveru za zaštitu od virusa da pronađe određeni virus i da ga očisti ili da vas upozori na njegovo postojanje. Sa većinom softvera za zaštitu od virusa, možete ažuririati definicije virusa i dodati nove, tako što ćete otići na veb lokaciju za programe. Mnogi programi za zaštitu od virusa sadrže stavku



Deo

2: V

odič

za u

čeni

ke

na meniju ili opciju koju mođete izabrati da biste otišli na veb lokaciju za zaštitu i automatski preuzmete ispravke definicija virusa. Vaš tim službe za pomoć bi trebalo da kreira plan za ažuriranje softver za viruse za svaki od računara koji podržavate. Ako morate ručno da ažuirate ovaj softver, tre-balo bi planirate da preuzimate ispravke jednom mesečno.

Dva najpopularnija softverska paketa za zaštitu od virusa su McAfee Virus Scan i Norton AntiVirus. Uradite pretragu na vebu za „zaštitu od virusa” da biste istražili opcije za zaštitu od virusa. Trebalo bi da obeležite veb loka-cije koje se odnose na viruse koje ste pronašli da biste mogli periodično da proveravate da li imaju informacije o novim virusima. Većina lokacija ne zahteva da posedujete softver da biste mogli da pregledate listu virusa.

Korišćenje jakih lozinkiU mreži gde korisnici moraju da se prijave sa korisničkim nalogom, svakom od korisinika treba lozinka. Ponekad, korisnici biraju lozinke koje se lako nagađaju ili „hakuju”. Stoga, trebalo bi da se zahteva od korisnika da koriste lozinke koje su u skladu sa kompleksnim zahtevima vaše škole.

VIŠE INFORMACIJA

Za više informacija o tome zašto koristiti jake lozinke, pogledajte odeljak pod nazivom Uobičajene preventivne mere u poglavlju 4.

Kompleksni zahtevi za lozniku obično se konfigurišu za čitavu mrežu. Da biste konfigurisali opcije kompleksne lozinke na svakom od računara, kori-stite konzolu sa umetkom (snap-in) za Postavke za lokalnu bezbednost (Local Security Settings).

Microsoftova Upravljačka konzola (Microsoft Management Console (MMC)) se koristi za kreiranje, otvaranje i čuvanje administrativnih alatki koje se zovu konzole. Konzole (Consoles) vam omogućavaju da načinite administrativne promene korišćenjem GUI interfejsa. Konzola sama po sebi nije alatka, već više školja za alatku. U konzoli možete da dodate alatke

SAVET

Dodavanje umetaka (snap-ins) i kreiranje promena u konfiguraciji se automatski čuva, bez obzira na to da li ste sačuvali konzolu. Kada sačuvate konzolu, sačuvali ste školjku sa dodatim umetcima tako da ih možete kasnije lako otvoriti. Podrazumevana lokacija za sačuvane konzole je fascikla administratitivnih alatki.

188 Poglavlje 8


pod nazivom umetci (Snap-ins). Umetci (Snap-ins) se fokusiraju na jedno administrativno polje, na primer kao što je lokalna bezbednost, i sadrže postavke za konfiguraciju. Kada umetak dodate konzoli, možete da saču-vate tu konzolu sa dodatim umetcima koje možete kasnije lako da otvorite za korišćenje.

Da biste konfigurisali opcije za kompleksnu lozinku i poboljšali korišćenje jakih lozinki, uradite sledeće:

1. Kliknite na dugme Start, kliknite na stavku Pokreni (Run), otku-cajte mmc i zatim kliknite na dugme U redu (OK.). Otvoriće se Micorosoftova upravljačka konzola (Microsoft Management Console). Pogledajte sliku 8-1, koja prikazuje okvire za dijalog koje će te videti kako budete dovršili sledeća tri koraka.

Slika 8-1 Dodavanje umetka

2. U Konzoli1, kliknite na stavku Datoteka (File), a zatim kliknite na stavku Dodaj/Ukloni umetak (Add/Remove Snap-in).



Deo

2: V

odič

za u

čeni

ke

3. U okviru za dijalog Add/Remove Snap-in, kliknite na dugme Dodaj (Add).

4. Označite umetak pod nazivom Grupne polise (Group Policy), kliknite na dugme Dodaj (Add), a zatim kliknite na dugme Dovrši (Finish).

5. Kliknite na dugme Zatvori (Close), a zatim kliknite na dugme U redu (OK) da biste zatvorili otvorene okvire za dijalog.

6. U Konzoli1, raširite stavku Lokalne polise računara (Local Computer Policy), raširite Konfiguracija računara (Computer Configuration), raširite stavku Windows postavke (Windows Settings), raširite stavku Bezbednosne postavke (Security Settings), i zatim kliknite na stavu Smernica za lozinke (Password Policy).

7. Postavke Smernice za lozinke su prikazane u desnom okviru konzo-le. Postavke koje ćete izmeniti navedene su u sledećoj tabeli. Dvaput kliknite mišem na navedene postavke i u okviru za dijalog Svojstva (Properties) konfigurišite ih u skladu sa predloženim mininumom po-dešavanja koji su navedeni u tabeli.

Konfiguracija Minimum predloženih postavkiOjačati istoriju lozinki 3 zapamćene lozinke

Najduže trajanje lozinke 42 dana

Najmanja dužina lozinke 8 karaktera

Lozinka mora da bude u skladu sa zahtevima za kompleksnost

Omogućeno

Slika 8-2 ilustruje promene u konfiguraciji koje ste trebali da načinite. Promene odmah stupaju na snagu.

190 Poglavlje 8


Slika 8-2 Postavke konfigurisanja Smernica za lozinku

8. U Konzoli1, kliknite na stavku Datoteka (File), kliknite na stavku Sačuvaj (Save), otkucajte Security Console, i zatim kliknite na stav-ku Sačuvaj (Save). To će sačuvati konzolu sa ugrađenim umetkom. Izmene u konfiguraciji su sačuvane bez obzira na to da li ste izabrali da sačuvate konzolu.

Vežba 8-1: Kreirajte bezbednosnu konzolu i konfigurišite lokalnu bezbednost

Radite sa vašim administratorom mreže da biste utvrdili odgovarajuće postavke za lokalnu bezbednost na računarima u računarnskoj laborao-toriji ili drugim lokacijama u školi. Nakon toga uradite sledeće zadatke.

1. Kreirajte bezbednosnu konzolu koja sadrži umetak Local Computer Security, sačuvajte ga kao Security Console, i potom ga zatvo-rite. Pozovite se na proceduru iz prethodnog odeljka pod nazivom Korišćenje jakih lozinki za više informacija.

2. Kliknite na dugme Start, kliknite na stavku Svi programi (All Programs), kliknite na stavku Administrativne alatke (Administrative Tools), a zatim dvaput kliknite mišem na Security Console. Konfigurišite postavke Smernice za lozinku koje je utvrdi vaš mrežni administrator.



Deo

2: V

odič

za u

čeni

ke

3. Kreirajte novi korisnički nalog pod nazivom Korisnik10:

a.Prijavite se na računar koristeći korisnički nalog koji ima administratorske privilegije.

b.Kliknite na dugme Start, desnim tasterom miša kliknite na stavku Moj računar (My Computer), a zatim kliknite na stavku Upravljaj (Manage).

c.U okviru stavke Computer Management, uvećajte prozor Lokalni korisnici i grupe (Local Users And Groups), desnim tasterom miša kliknite na stavku Korisnici (Users), a zatim kliknite na stavku Novi korisnik (New User).

d.Unesite sledeće informacije u okviru za dijalog Novi korisnik (New User):

Korisničko ime Korisnik10Opis Svojstva lozinke za testiranje

Lozinka Škola

Šta se dešava? Zašto?

___________________________________________

e.Ispravite problem koji ste otkrili, napišite vaše rešenje, uverite se da je izabrano polje za potvrdu User Must Change Password At Next Logon (Korisnim kora promeniti loziknu pri sledećem prijavljivanju), i zatim kliknite na dugme Kreiraj (Create).

4. Prijavite se na računar kao Korisnik10, i promenite lozinku na onu koja je u skladu sa zahtevima za kompleksnost.

5. Odjavite se sa računara i zatim se prijavite koristeći nalog sa admi-nistratorskim privilegijama, u okviru stavke Computer Management, izbrišite stavku Korisnik10.

Obezbeđivanje hardvera i softveraSAVET

Ako vaša škola ima bazu podataka za praćenje inventara, trebalo bi da koristite dokumentaciju baze podataka da biste utvrdili kako da unesete svaku stavku imovine u bazu podataka. Pored toga što vam omogućava da pratite oznake inventara, takođe vam dozvoljava da pratite opremu po lokaciji. Na primer, možete da pretražujete listu sve opreme koja bi trebala da je u određenoj prostoriji.

192 Poglavlje 8


Fizička bezbednost vašeg hardvera je važna isto kao i bezbednost vaše mreže. Na kraju krajeva, ako se računari ukradu, neće biti mreže da ih zaštiti! Kao tehničar službe za pomoć, možete pomoći pri obezbeđivanju fizičke bezbednosti računarske opreme tako što ćete napraviti temeljan inventar hardvera.

Osiguravanje hardvera i softveraKao tehničar službe za pomoć, možete da procenite fizičku bezbednost hardverske i softverske imovine i da napravite preporuke za njihovu zaštitu. Jedan od prvih koraka u ovom procesu jeste istraživanje imovine kao što su računari, štampači, ostali periferijski uređaji i softver u vašoj školi. Prošetajte po školi sa vašim partnerom i odgovorite na sledeća pita-nja o fizičkoj imovini:

Kako se kontroliše pristup imovini?

Da li se svi računari i periferijski uređaji nalaze u prostorijama koje se mogu zaključati?

Ako ne, da li su obezbeđene na svojim radnim stanicama bravama za računare ili nekim drugim uređajem?

Da li bi bilo teško ili nemoguće da neko uzme računar i da ga ponese sa sobom?

Da li se od korisnika traži identifikacija pre nego što im se da pri-stup opremi?

Kako se imovina štiti tokom tokom vannastavnog vremena u školi?

Da li je softver osiguran na bezbednom mestu?

Da li je sva imovina obeležena školskim identifikacionim brojem na dobro vidljivom mestu?

Ako fizički pristup imovini nije adekvatno kontrolisan, možete napraviti preporuke, kao što je smeštanje računara u računarske laboratorije koji se mogu zaključati kada nema nikoga da ih nadgleda, i obezbeđivanje imo-vine za nameštaj korišćenjem brava za računar ili štampač (posebni metalni kablovi koji zaključavaju imovinu i osiguravaju nameštaj) ili neki druga sprava za zaključavanje, kao što su nepomične stege. Što je teže dobiti nea-utorizovan pristup opremi, to je manja šansa da oprema bude ukradena.

Ako fizička imovina nije obeležena sa identifikacionim brojem škole na dobro vidljivom mestu, preporučite ove mere bezbednosti vašem školskom odboru za tehnologiju i vašem nastavniku službe za pomoć ili sponzoru.



Deo

2: V

odič

za u

čeni

ke

Obeležavanje inventara sa trajnim, veoma vidljivim brojem koji može da se prati a koji identifikuje pravog vlasnika, otežava da se ukradena oprema proda, što znači da postoji manje šanse da bude ukradena. Takođe, olak-šava praćenje čitave opreme i pomaže vam u evidenciji.

Sledeće alatke možete koristiti za jasno identifikovanje školske imovine kao dela inventara:

Trajni označivači. To su lake za korišćenje i jeftine alatke, ali budite svesni da informacija može da se izbriše.

Graviranje. Graviranje je komplikovanije i skuplje od trajnih ozna-čivača. Oni takođe mogu oštetiti opremu ako se ne koristi na pravi način.

Aluminijumske oznake za inventar. Ove oznake su obično napravljeno od aluminijuma sa veoma jakom nalepnicom na poleđini. Svaka oznaka ima inventarni broj, ime vaše škole ili školske oblasti i verovanto bar kôd kao što je prikazano na slici dole. Možete naručiti oznake od različitih kompanija na mreži. One su jeftine, obično možete kupiti 2000 komada za 50 dolara. Ove oznake su idealne za zapisivanje detalja inventara u bazi podataka za praćenje inventara.

Vežba 8-2: Inventar i nalepnica hardverskog inventara škole

U ovoj vežbi, radićete u parovima da biste kreirali inventar imovine škol-skog hardvera i softvera. S obzirom na to da način čuvanja inventara može biti specifičan za vašu školu, ova vežba opisuje zadatke koje treba završiti, ali ne u detaljnim koracima. Ako vaša škola ima bazu podataka za praćenje inventara, pogledajte dokumentaciju baze podataka da biste utvrdili kako su zapisane te informacije. U suprotnom će vam vaš instruk-tor objasniti kako da nastavite.

1. Utvrdite da li vaša škola već ima kreiran sistem za identifikovanje imovine. Ako nema, utvrdite koju ćete metodu koristiti da identifiku-jete imovinu.

194 Poglavlje 8


2. Pogledajte koliko vam je imovine dodeljeno.

3. Za svaku imovinu zabeležite sledeće informacije (ili informacije koje se zahtevaju u vašoj bazi podataka ili postojećem sistemu za iden-tifikaciju imovine).

a.Broj inventara (na primer: 0001, B2346)

b.Vrsta inventara (na primer: stoni računar, prenosivi računar, štampač)

c.Proizvođač (primeri: Dell, Compaq, Sony, Clone)

d.Naziv modela i broj (na primer: Armada 1234, Vaio 2345, Tecra 3456)

e.Fizički opis (na primer : bež minikućište, crni prenosivi računar, srebrni skener)

f. Fizička lokacija (na primer: računarska laboratorija A, biblioteka, instruktorov sto u učionici 118)

Ako vaša školska baza podataka podržava praćenje imovine i detaljni hardverski inventar, možda ćete želeti da je popunite u isto vreme. Za hardverski inventar, uradite sledeće korake:

4. Kliknite na dugme Start, kliknite na dugme Pokreni (Run), otkucajte msinfo32, ai zatim kliknite na dugme U redu (OK.).

5. Kliknine na znak + koji se nalazi pored Komponente (Components) da biste proširili listu Komponenti.

6. Kliknite na stavku Datoteka (File), kliknite na stavku Izvezi (Export), otkucajte naziv datoteke Components, i zatim kliknite na dugme Sačuvaj (Save). Datoteka pod nazivom components.txt je saču-vana na vašoj radnoj površini. Ovo je inventar internih komponenti. Unećete neke od ovih informacija u vašu bazu podataka hardvera.

7. Otvorite okvir za dijalog Svojstva sistema (System Properties) da biste dobili naziv računara, i zapisali ga na inventaru hardvera.

8. Zapišite brojeve imovine i kratak opis svih periferijskih uređaja koji su priključeni na računar, uključujući monitore, tastature, štampače i tako dalje. Na primer, HP Monitor # 123456. (Imajte u vidu da se mišu obično ne dodelje broj.)

9. Obavestite svoj tim kada ste dovršili vaš deo na projektu praćenja imovine ili hardverskog inventara.

Deo

2: V

odič

za u

čeni

ke

Poglavlje

9

195

Izvršavanje zadataka održavanja i realizovanje specijalnih projekata


Izvršavate osnovne zadatke održavanja.Napravite raspored rutinskog održavanja za raču-

nare za koje ste odgovorni.Napravite listu specijalnih projekata koje članovi tima

službe za pomoć mogu da realizuju.

Služba za pomoć se organizuje da bi se rešavali računarski problemi korisnika, ali su podjednako važne i uloge prevencije problema i rutin-skog održavanja sistema i opreme. Članovi tima takođe mogu da rea-lizuju niz specijalnih projekata koji omogućavaju poboljšavanje učinka službe za pomoć, proširivanje znanja tehničara i sticanje dodatnih sred-stava ili tehničke podrške.

Izvršavanje zadataka održavanjaOdržavanje računara je osnova uspešnog rada službe za pomoć. Kada se računari adekvatno i rutinski održavaju, služba za pomoć ima manje problema koje treba da reši i ti problemi su manje ozbiljni.

Održavanje računara obuhvata mnoge mere preventivne podrške o kojima ste učili u prethodnim poglavljima. Nekoliko faktora utiče na zadatke održavanja i raspored održavanja koji ćete napraviti za vaš tim službe za pomoć. Oni uključuju:

196 Poglavlje 9


Broj računara za koje je vaša služba za pomoć odgovorna.

Resursi koji su vam dostupni (posebno broj ljudi u timu službe za pomoć).

Fokus vaše službe za pomoć. Da li ste više fokusirani na korisničku podršku u realnom vremenu i van mreže ili na održavanje raču-nara?

POGLEDAJTE I OVO

Čarobnjak za planirani zadatakPomoću čarobnjaka za planirani zadatak možete podesiti da se mnogi zadaci održavanja izvršavaju automatski. Čarobnjak pokrećete tako što kliknete na meni „Start“, postavite pokazivač na „Svi programi“, postavite pokazivač na „Pribor“, postavite pokazivač na sistemske alatke, a zatim kliknete na „Planirani zadaci“. Zatim pratite uputstva čarobnjaka da biste izabrali programe ili uslužne programe koji treba da se pokreću, kao i kada i koliko često treba da se pokreću.

Dostupnost drugih resursa, kao što je školski ili okružni tehnološki tim koji može da vrši održavanje.

Starost i konfiguracija vaših računara. Na primer, računari sa manjim čvrstim diskovima moraju češće da se defragmentuju i pospremaju od onih sa većim čvrstim diskovima.

Vaše smernice za upotrebu računara. Ukoliko je korisnicima zabra-njeno da čuvaju datoteke na čvrstim diskovima računara, manja je verovatnoća da ćete ostati bez slobodnog prostora.

U tabeli 9-1 navedeni su razni zadaci održavanja sa opisima, značajem i preporukama za učestalost izvršavanja. Nijedan od ovih zadataka ne treba odlagati do zakazanog vremena ukoliko postoji potreba da se izvrše ranije.

Izvršavanje zadataka održavanja i realizovanje specijalnih projekata 197


Deo

2: V

odič

za u

čeni

ke

Tabela 9-1 Zadaci održavanja

Zadaci fizičkog održavanjaZadatak Opis i koraci Značaj Učestalost

Čišćenje tastatura i miševa

Koristite vlažnu krpu ili komprimovani vazduh; možda će biti neophodno da vadite kuglice iz miševa da biste ih očistili.

Čišćenje opreme može da spreči oštećenja.

Jednom na svaka tri meseca

Čišćenje ekrana monitora

Koristite proverene rastvore ili maramice

Ukupna čistoća sprečava mogućnost da korisnici koriste neproverene rastvore.

Jednom nedeljno

Proveravanje da li su se kablovi za uređaje i struju oštetili

Proverite da li su svi kablovi dobro priključeni i neoštećeni; proverite sve priključke da biste bili sigurni da su u dobrom stanju, da nisu oštećeni ili preopterećeni utičnicama.

Prevencija oštećenja kablova i priključaka može da smanji pozive korisnika za pomoć i spreči oštećenje opreme.

Jednom mesečno

Zadaci održavanja hardvera i čvrstog diskaZadatak Opis i koraci Značaj Učestalost

Provera i ažuriranje upravljačkih programa

Koristite čarobnjak za ažuriranje hardvera, ažuriranje Windowsa i veb lokaciju proizvođača da biste pronašli i instalirali najnovije upravljačke programe za hardver (videti poglavlje 5 za više informacija).

Obezbeđuje korišćenje optimalnih upravljačkih programa za opremu.

Jednom na svaka tri meseca

198 Poglavlje 9


Zadatak Opis i koraci Značaj Učestalost

Defragmentacija čvrstog diska

Koristite defragmentator diska da biste defragmentovali čvrsti disk i obezbedili brži i efikasniji pristup podacima (videti poglavlje 5 za više informacija); možete da zakažete automatsko izvršavanje ovog zadatka pomoću čarobnjaka za planirani zadatak.

Obezbeđuje najefikasniju upotrebu čvrstog diska.

Jednom mesečno do jednom na svaka tri meseca

Korišćenje alatke „Pospremanje diska“

Koristite alatku „Pospremanje diska“ da biste izbrisali datoteke koje se ne koriste ili nepotrebne datoteke na čvrstom disku.

Eliminiše datoteke koje se retko koriste ili se uopšte ne koriste.

Jednom mesečno do jednom na svaka tri meseca

Zadaci održavanja bezbednostiZadatak Opis i koraci Značaj Učestalost

Instaliranje preuzetih ispravki za Windows

Ukoliko računari nisu podešeni da automatski instaliraju kritične i preporučene ispravke sa lokacije „Ažuriranja Windowsa“, instalirajte ih ručno.

Obezbeđuje se instaliranje kritičnih zakrpa da bi se računar zaštitio i optimizovao.

Jednom nedeljno



Deo

2: V

odič

za u

čeni

ke

Pokretanje kompletnog skeniranja virusa na računaru

Ukoliko računari nisu podešeni da češće automatski pokreću skeniranja, vi morate da vršite skeniranje jednom nedeljno; u većini antivirusnih programa možete da podesite automatsko izvršavanje ovog zadatka.

Obezbeđuje pronalaženje virusa na računaru, ukoliko imate virusne definicije za njih.

Jednom nedeljno

Ažuriranje definicija za viruse

Idite na veb lokaciju proizvođača vašeg softvera za zaštitu od virusa i preuzmite najnovije definicije za viruse; u većini antivirusnih programa možete da podesite automatsko izvršavanje ovog zadatka.

Obezbeđuje definicije za najnovije viruse.

Jednom na svake dve nedelje

Traženje podataka o novim virusima na mreži

Proverite veb lokacije većih proizvođača softvera za zaštitu od virusa da biste videli da li su otkriveni novi virusi i koliko su kritični; ukoliko je otkriven novi kritični virus, obavezno odmah preuzmite definiciju.

Sprečava da novi virus utiče na vašu mrežu pre nego što saznate da on postoji.

Svaki dan

Vežba 9-1: Napravite raspored održavanja

U ovoj vežbi određujete koje će zadatke održavanja izvršavati vaš tim službe za pomoć, kao i kada će ih izvršavati. Trebaće vam kalendar školske godine, tačan broj računara koje morate da održavate i okvirno vreme potrebno za izvršavanja svakog zadatka.

200 Poglavlje 9


1. Napravite spisak svih zadataka za koje će vaš tim službe za pomoć biti odgovoran u koloni „Zadaci“ u dole navedenoj tabeli.

2. Odredite koliko će radnih sati biti potrebno za izvršavanje zadatka na svim računarima. Da biste odredili radno vreme, pomnožite vreme potrebno da se zadatak izvrši na jednom računaru sa brojem računara (ukoliko se zadatak izvršava na svakom računaru).

3. Ispunite kolonu „Učestalost“ za svaki zadatak.

4. Ispunite datum početka za svaki zadatak (kada će prvi put vaš tim da izvrši zadatak).

5. Zakažite svaki zadatak tako što ćete ga ubeležiti u kalendar školske godine. Vodite računa da ne preopteretite tim. Zadaci koji se izvr-šavaju jednom nedeljno ili svake dve ili tri nedelje će se u nekom trenutku poklopiti, pa ćete možda morati da malo promenite raspo-red. Ukoliko budete imali toliko zadataka da niko nema vremena da pomaže krajnjim korisnicima, možda nećete moći da ispunite ciljeve vaše službe za pomoć.

Zadatak Radno vreme Učestalost Početak



Deo

2: V

odič

za u

čeni

ke

Realizovanje specijalnih projekataTim službe za pomoć može da pokrene niz specijalnih projekata kako bi poboljšao nivo usluge koju služba za pomoć nudi. Na primer, možete da razvijete projekat za pružanje dodatne obuke tehničarima ili projekat za skupljanje dodatnih sredstava za službu za pomoć. U narednim odeljcima su prikazani tipovi projekata koje biste mogli da razmotrite. Kao tehničar službe za pomoć, treba da težite realizaciji barem jednog značajanog spe-cijalnog projekta svake školske godine. Kao tim službe za pomoć, treba da pogledate sve predloge specijalnih projekata i da odredite njihov prioritet na način koji obezbeđuje najbolje rezultate u odnosu na uložene resurse. Na primer, ukoliko će za neki specijalni projekat biti potrebno 10 sati rada tehničara, ali će se dobiti podaci koji će svakom tehničaru u timu uštedeti 30 minuta svakog dana, onda taj projekat ima visok povraćaj investicije (PI). Pošto svaka služba za pomoć ima različite prioritete i potrebe, treba da utvrdite PI svakog projekta koji predlože tehničari vaše službe za pomoć.

Projekti znanjaProjekti znanja su oni koji za rezultat imaju povećanje znanja celog tima. Ovu vrstu projekata obično realizuju pojedinci ili veoma male grupe. Oni istraže neku temu ili problem, a zatim predstave svoje istraživanje člano-vima tima službe za pomoć. Prezentacija članovima tima treba da se obavi u jednoj od dve forme – ili u obliku problem/rešenje ili kao pomoć koja omogućava službi za pomoć da nešto obavlja bolje ili brže. Jedna od pred-nosti ovih projekata jeste to što omogućavaju istraživaču da istraži problem ili tehničku oblast koja ga najviše zanima.

Možete da razmotrite sledeće vrste projekata znanja:

Napravite spisak korisnih veb lokacija. Istražite neku temu na internetu, kao što su lokacije koje imaju odlične podatke o har-dveru, rešavanju problema ili komunikaciji sa korisnicima. Sastavite spisak po nekom redosledu, sa internet adresama, nazivima loka-cija i kratkim opisima. Takođe, možete da dodate te lokacije u „Omiljene lokacije“ programa Internet Explorer, a zatim da poša-ljete veze sa veb lokacijama ostalim članovima tima e-poštom tako da i oni mogu da ih dodaju u svoje „Omiljene lokacije“ ako žele.

Saznajte kako se izvršava neki komplikovan zadatak ili tema i osmislite pomoć. Ovaj odeljak pokriva osnovne zadatke i teme koje treba da razumete kako biste osnovali službu za pomoć i upravljali njom. Postoje i drugi zadaci i teme koje su izvan domena ovog kursa, ali koji bi mogli biti korisni vašoj službi za pomoć; na

202 Poglavlje 9


primer, detaljno poznavanje komponenti na matičnoj ploči ili kako se koristi komanda DiskPart.exe za pravljenje particija na disko-vima. Istražite neku temu ili zadatak i predstavite rezultate svojim kolegama. Za teme koje istražite dajte kratak pregled. Ubacite slike ili grafikone gde god možete. Za zadatke koje istražite predstavite postupnu pomoć. Sve to treba da ubacite u bazu znanja škole. Baza znanja je mesto na kojem čuvate sve podatke, uputstva i istraživanja službe za pomoć. To može da bude elektronska baza podataka, neki drugi tip računarske datoteke ili papirne kopije u fascikli.

SAVET

Dokumentacija vaše baze podataka treba da sadrži uputstva za pravljenje izveštaja za pronalaženje ovih podataka. Ukoliko vaš tim službe za pomoć ima određenog analitičara podataka, onda treba da tražite podatke od njega.

Analitički projektiAnalitički projekti su oni u kojima analizirate podatke da biste odredili koje ćete naredne korake preduzeti. Na primer, neko je verovatno ana-lizirao potrebe vaše škole za računarskom podrškom i preporučio da se osnuje učenička služba za pomoć. Analitički projekti zahtevaju da prikupite podatke i donesete zaključke na osnovu njih. Stoga oni često uključuju dokumentovanje analize ili bukvalno nastavljanje na naredne korake, kao što je pravljenje vodiča za korisnike.

Možete da razmotrite sledeće vrste analitičkih projekata:

Analizirajte najčešće vrste problema koje vaša služba za pomoć rešava. Pomoću baze podataka za praćenje naloga odre-dite tri vrste problema krajnjih korisnika za koje dobijate najviše poziva. Zatim utvrdite da postoji li način da se korisnici nauče da izbegnu, odn. reše te probleme ili način da ih tehničari službe za pomoć brže rešavaju.

Analizirajte da li ispunjavate ciljeve vaše službe za pomoć. Na početku ovog odeljka postavili ste ciljeve službe za pomoć; na primer, možda ste postavili cilj da se na nalog odgovara u roku od jednog sata. Sprovedite analitički projekat da biste utvrdili da li ispunjavate određeni cilj, a zatim napravite preporuke kako da se ta oblast dalje poboljša.



Deo

2: V

odič

za u

čeni

ke

Istraživački projektiIstraživački projekti su oni u kojima pronalazite odgovore na pitanja, a zatim koristite te odgovore kao osnovu za dalje analize ili davanje prepo-ruka. Na primer, želite da utvrdite u kojim oblastima podrške je članovima tima službe za pomoć najpotrebnija obuka. Dakle, ispitaćete članove tima, a zatim upotrebiti njihove odgovore da biste utvrdili potrebni tip obuke i dali preporuke za odgovarajuće programe obuke.

Možete da razmotrite sledeće istraživačke projekte:

Saznajte šta krajnji korisnici misle o službi za pomoć. Napravite anketu u kojoj će krajnji korisnici reći šta misle o uslugama koje dobijaju od službe za pomoć. Razdelite, sakupite i analizirajte podatke i predstavite ih timu tako da tim može da odredi u kojim oblastima je efikasan, a u kojim oblastima treba da se poboljša. U prilogu B možete da pogledate primer ankete.

Saznajte nešto o organizacijama službi za pomoć. Sprovedite istraživanje na mreži i drugim mestima da biste utvrdili koje orga-nizacije usmerene ka službama za pomoć postoje i šta one rade. Možete da istražite profesionalne organizacije i udruženja tehničara službi za pomoć, organizacija za obuku, organizacija za davanje certifikata i tako dalje. Kreirajte dokument sa pregledom ovih poda-taka i predstavite ga timu kako bi članovi tima mogli bolje da se upoznaju sa mogućnostima rada u ovoj IT oblasti.

Projekti za prikupljanje sredstavaProjekti za prikupljanje sredstava obično kombinuju istraživanje, analizira-nje i dokumentovanje. Postoje različite vrste projekata za prikupljanje sred-stava. Možete da istražujete sredstva koja su dostupna učeničkim organiza-cijama ili organizacijama službi za pomoć. Možete da istražujete sredstva koja su dostupna preko vaše škole ili školskog okruga za aktivnosti učenika (kao što je služba za pomoć) ili za opremu. A možete i da napišete zahtev, koji se zove predlog za dodelu sredstava, za dobijanje novca od određene fondacije ili kompanije. Pisanje predloga za dodelu sredstava je složen poduhvat, tako da je možda najbolje da tokom tog zadatka blisko sarađu-jete sa svojim instruktorom, savetnikom iz redova osoblja ili tehnološkim timom. Vi možete da pomognete u predstavljanju predloga organizaciji koja ima te resurse. Evo nekoliko saveta za pronalaženje dodatnih sredstava za vašu službu za pomoć, odnosno dodatnih ili novijih računara za školu.

Napravite spisak onog što čini vašu školu jedinstvenom. Uključite stavke kao što je država i grad u kojem se nalazite, fokus

204 Poglavlje 9


školskih programa i, ako je to prikladno, demografske podatke. Demografski podaci uključuju prosečan nivo porodičnih primanja, procenat određenih etničkih grupa i uzrast učenika. Mnoga sred-stva su dostupna samo školama ili programima koji se uklapaju u određenu demografsku definiciju.

Saznajte tehnološke ciljeve države, okruga i školskog okruga. Ukoliko znate te ciljeve, možete da napišete predloge koji se uklapaju u njih. Poznavanje ciljeva vam pomaže da opravdate zašto bi vaša škola trebalo da dobije deo budžeta namenjenog za tehnologiju.

Saznajte koje korporacije u vašoj oblasti imaju najveći profit. Korporacije ponekad sponzorišu računarske laboratorije i pružaju obuku ili druge resurse. Na primer, korporacija Microsoft nudi ško-lama Windows XP Professional i Office XP Professional po mini-malnoj ceni. Počnite sa profitabilnim korporacijama koje su fokusi-rane na tehnološka polja. Zatim istražite i druge kompanije koje bi mogle da podrže vaše napore.

Nabavite knjigu o dostupnim sredstvima. Posetite lokalnu bib-lioteku ili sprovedite istraživanje na mreži da biste pronašli knjige u kojima su navedena sredstva koja su dostupna za dodeljivanje i zahtevi za dodelu. Zatim odredite za koja sredstva će se vaša škola ili program kvalifikovati.

Vežba 9-2: Odredite prioritet specijalnih projekata1. Neka svaki član službe za pomoć napiše predlog za specijalni proje-

kat na pola strane. Ovi predlozi treba da sadrže sledeće podatke:

a.Potrebu za projektom (zašto da se realizuje)

b.Rezultat projekta (dokument, informacije i sl.)

c.Okvirno vreme potrebno za realizaciju projekta

2. Na sledećem sastanku tima službe za pomoć postavite svaki pred-log na zid. Odredite tri najbolja projekta tako što će svaki član tima službe za pomoć napisati „1“ na projektu koji misle da treba da se uradi prvi, „2“ na projektu za koji misle da bi trebalo da se uradi drugi i „3“ na projektu za koji misle da bi trebalo da se uradi treći po redu.

3. Neka tim razgovara o svom izboru i pokuša da se dogovori o tome koji projekat treba da se uradi prvi i zbog čega. Vaš instruktor ili savetnik iz redova osoblja će voditi razgovor i pomoći vam da odre-dite prioritet projekata.



Deo

2: V

odič

za u

čeni

ke

Vežba 9-3: Ponovo osmislite vašu službu za pomoć

U poglavlju 1 ste uradili vežbu u kojoj ste odredili prioritete vaše službe za pomoć. Sada kad ste naučili više o računarskoj podršci, treba da pre-ispitate te odluke kao tim. Da biste se pripremili za timski razgovor, odgo-vorite na sledeća pitanja.

1. Da li su resursi vaše službe za pomoć, uključujući tehničare, raču-nare, obuku itd., raspoređeni na najefikasniji mogući način? Šta biste promenili i zbog čega?

2. Da li su ciljevi koje ste postavili pred vašu službu za pomoć ciljevi na koje treba da ostanete fokusirani ili ih treba promeniti? Koje pro-mene predlažete?

3. Da li je opseg podrške koju pružate prevelik, premali ili baš kako treba? Zašto tako mislite?

4. Kada biste morali da smanjite opseg vaše podrške, koje biste obla-sti podrške ukinuli?

5. Da možete da proširite opseg podrške, koje biste oblasti podrške dodali?

6. Da li ste obavljali uloge koje ste želeli da obavljate u službi za pomoć (vođa tima, analitičar podataka, tehničar, laboratorijska podrška)? Ukoliko niste, koju ulogu biste želeli da obavljate i zašto mislite da biste je dobro obavljali?

7. Ko je činio najbolji deo članova u timu službe za pomoć i zbog čega?

8. Ko je činio najgori deo članova u timu službe za pomoć i zbog čega?

9. Da li stičete veštine i iskustvo koje ste se nadali da ćete dobiti radeći u timu službe za pomoć? Šta biste promenili da bi rad u službi za pomoć bolje ispunjavao vaše ciljeve i potrebe?

Deo

2: V

odič

za u

čeni

ke

Prilog

A

207

Kontrolni popis pre instaliranja sistema Microsoft Windows XP ProfessionalKontrolni popis minimalnih hardverskih zahteva Koristite ovaj kontrolni popis za lakše donošenje odluka pri planiranju. Označite odgovarajuću kolonu.

Sistemski zahtevi Zadovoljava zahteve

Potrebna je nadogradnja

CPU je najmanje Pentium 2, na 233 megaherca (MHz)

64 megabajta (MB) do 4 gigabajta (GB) RAM-a

Čvrsti disk ima najmanje 2 GB

Čvrsti disk ima najmanje 650 MB slobodnog mesta za particiju (preporučuje se 1,5 GB)

Monitor ima VGA grafičku karticu ili karticu bolje rezolucije (najmanje 800 x 600)

Dostupni su tastatura i miš

Dostupan je CD-ROM za instalacione CD-ove

Dostupno je povezivanje sa mrežom za instaliranje preko mreže

208 Prilog A


Kontrolni popis kompatibilnosti hardvera i softvera

Alatka za kompatibilnost Sve je kompatibilno?

Hardver koji je potrebno nadograditi/softver koji nije kompatibilan

Sav hardver je kompatibilan prema winnt32/checkupgradeonly

Sav hardver se nalazi na listi hardverske kompatibilnosti (HCL) sistemaMicrosoft® Windows® XP

Stablo odlučivanja pri instaliranju Koristite ovo stablo odlučivanja da biste lakše odredili treba li da izvršite nadogradnju ili da instalirate softver od početka. Zabeležite odluku u tabeli navedenoj ispod stabla tako što ćete navesti ime i veličinu particije koju izaberete za instaliranje.

Ukoliko particija nema 2 GB, da li se može proširiti

do te veličine?

DA

NE

NE

NE

NE

DA

DA

DA

DA – Da li je operativni sistem Windows 98, Windows NT SP 6a, Windows ME, Windows XP

Home ili Windows 2000?

Izvršite nadogradnju.

Da li postoji neka prednost u izvršavanju nadogradnje u odnosu na instaliranje od

početka (videti poglavlje 3)?

POČETAK:Da li na računaru već postoji

operativni sistem? Izvršite instaliranje od

početka.

Izvršite instaliranje od početka.




Deo

2: V

odič

za u

čeni

ke

Kontrolni popis pre instaliranja sistema Microsoft Windows XP Professional 209Instalacija Ime i veličina particije Nadogradnja postojećeg operativnog sistema

Instaliranje od početka

Stablo odlučivanja za deljenje diska na particijeKoristite ovo stablo odlučivanja da biste lakše odredili mogućnosti deljenja diska na particije. Zabeležite veličinu particije u tabeli navedenoj posle stabla odlučivanja.

DA

DA DA

DA

NE

NE

NE

NE Da li korisnik pravilno pokušava da izvrši zadatak?

Instalirajte na postojeću particiju. PAŽNJA: Ovim

postupkom brišete postojeći operativni sistem.

POČETAK: Da li računar ima postojeću particiju?

Da li ima dovoljno slobodnog prostora na disku za prav-

ljenje nove particije od 2 GB za Windows XP Professional?

Napravite rezervne kopije važnih podataka, zatim

izbrišite postojeću particiju i napravite novu particiju

na koju ćete instalirati Windows XP

Napravite novu particiju i instalirajte sistem Windows

XP Professional na nju.

Da li postoji particija koja je dovoljno velika da se na nju instalira

Windows Professional?

Mogućnost deljenja diska na particije Veličina particijeNova particija na nepodeljenom disku

Nova particija na podeljenom disku

Instaliranje na postojeću particiju

Brisanje postojeće particije da bi se oslobodio prostor na disku, a zatim pravljenje nove particije

210 Prilog A


Tabela odlučivanja za sistem datoteka

Odlike sistema datoteka Neophodan je NTFS

Neophodan je FAT ili FAT 32

Neophodna je bezbednost na nivou datoteka i fascikli

X

Neophodno je komprimovanje datoteka

X

Neophodna je kontrola količine prostora na disku dostupne po korisniku

X

Neophodno je transparentno šifrovanje datoteka

X

Mora imati pristup podacima na particiji sa operativnim sistemima koji nisu Windows XP, Windows 2000 ili Windows NT SP 6a

X FAT ili FAT32

Mora da pokreće aplikacije koje rade samo u prethodnim verzijama sistema Windows

X FAT ili FAT32 (dual boot konfiguracija)

Mora da pokreće Microsoft MS-DOS® aplikacije

X samo FAT

Kontrolni popis pre instaliranja sistema Microsoft Windows XP Professional 211


Deo

2: V

odič

za u

čeni

ke

PO

ČN

ITE

OV

DE

ZA

VE

ĆIN

UP

RO

BL

EM

A

PR

IJA

VL

JEN

IP

RO

BL

EM

I

UK

OL

IKO

RA

ČU

NA

RN

EĆ

ED

AS

EP

OK

RE

NE

ILIN

ER

AD

IKA

KO

TR

EB

AP

OČ

NIT

EO

VD

E

KO

RIS

NIČ

KA

GR

EŠ

KA

:D

AL

IKO

RIS

NIK

PR

AV

ILN

OP

OK

UŠ

AV

AD

AIZ

VR

ŠIZ

AD

ATA

K?

HA

RD

VE

RS

KA

PO

DR

ŠK

A:

DA

LIH

AR

DV

ER

NO

RM

AL

NO

FU

NK

CIO

NIŠ

E?

DA

PO

DR

ŠK

AZ

AO

PE

RA

TIV

NI

SIS

TE

M:

DA

LIS

ER

AČ

UN

AR

PO

KR

EĆ

EIR

AD

IN

OR

MA

LN

O?

PO

DR

ŠK

AZ

AM

RE

ŽU

:D

AL

IR

AČ

UN

AR

MO

ŽE

DA

SE

PO

VE

ŽE

SA

PO

TR

EB

NIM

RE

SU

RS

IMA

?

SO

FT

VE

RS

KA

PO

DR

ŠK

A:

DA

LIS

OF

TV

ER

NO

RM

AL

NO

FU

NK

CIO

NIŠ

E?

DA

DA

DA

OV

OJE

VE

RO

VA

TN

OP

RO

BL

EM

ZA

KO

RIS

NIČ

KU

PO

DR

ŠK

U.

ME

HA

NIČ

KI

PR

OB

LE

M:

DA

LI

MO

ŽD

AP

OS

TO

JIM

EH

AN

IČK

IP

RO

BL

EM

?

NE

NE

NE

DA

NE

KA

KO

RIS

NIK

PR

OV

ER

IS

VE

VE

ZE

IUT

VR

DID

AL

IS

VE

KO

MP

ON

EN

TE

RA

DE

.Z

AM

EN

ITE

PR

OB

LE

MA

TIČ

NE

KO

MP

ON

EN

TE

.

OV

OJE

VE

RO

VA

TN

OM

EH

AN

IČK

IPR

OB

LE

M.

DA

LIJ

EN

ED

AV

NO

ME

NJA

NA

KO

NF

IGU

RA

CIJ

A?

OV

OJE

VE

RO

VA

TN

OP

RO

BL

EM

SA

OP

ER

AT

IVN

IMS

IST

EM

OM

NE

PR

OB

LE

MS

AK

ON

FIG

UR

AC

IJO

MD

AL

ISV

EK

OM

PO

NE

NT

EN

OR

MA

LN

OF

UN

KC

ION

IŠU

?

OV

OJE

VE

RO

VA

TN

OP

RO

BL

EM

SA

KO

NF

IGU

RA

CIJ

OM

.

NE

DA

LIS

ER

ES

UR

SIM

AM

OŽ

EP

RIS

TU

PIT

IS

AD

RU

GIH

UM

RE

ŽE

NIH

RA

ČU

NA

RA

?

NE

NE

NE

OV

OJE

VE

RO

VA

TN

OP

RO

BL

EM

ZA

SO

FT

VE

RS

KU

PO

DR

ŠK

U.

DA

LIJ

EN

ED

AV

NO

ME

NJA

NA

KO

NF

IGU

RA

CIJ

A?

DA

RA

ČU

NA

RN

AK

OJE

MS

EN

AL

AZ

ER

ES

UR

SIM

OŽ

DA

NIJ

EN

AM

RE

ŽI.

OV

OJE

VE

RO

VA

TN

OP

RO

BL

EM

ZA

MR

EŽ

NU

PO

DR

ŠK

U.

DA

LIM

OŽ

ET

ED

AD

OB

IJE

TE

IPA

DR

ES

UK

LIJ

EN

TA?

DA

DA

Po

mo

ćza

od

ređ

ivan

jeka

teg

ori

jep

od

rške

212 Prilog A


NE

DA

NE RADI

AKO

EKST

ERNI

UREĐ

AJ(M

ONI

TOR,

ŠTAM

PAČ)

NEM

OŽE

DASE

UKLJ

UČI

AKO

EKST

ERNI

UREĐ

AJM

OŽE

DASE

UKLJ

UČI,

ALI

UOPŠ

TENE

RADI

NEKA

KORI

SNIK

PRO

VERI

SVE

VEZE

SAST

RUJO

MI

KABL

OVE

EVID

ENTI

RAJT

EPR

OBL

EMIR

EŠEN

JE,A

ZATI

MZA

TVO

RITE

NALO

G

NIJE

REŠE

NO

DALI

JEPR

OBL

EMRE

ŠEN?

Pom

oćza

odre

điva

nje

kate

gorij

epo

dršk

e

MEH

ANIČ

KIPR

OBL

EMI

REŠE

NO

NIJE

REŠE

NO

OBE

ZBED

ITE

NOVU

KOM

PONE

NTU

IO

BAVE

STIT

EŠK

OLU

DATR

EBA

POPR

AVIT

IILI

ZAM

ENIT

IHAR

DVER

.

RADI

KAKO

TREB

ANE RA

DI

UGAS

ITE

UREĐ

AJ,A

ZATI

MG

APO

NOVO

UPAL

ITE.

RADI

KAKO

TREB

A.

AKO

OPE

RATI

VNI

SIST

EMNE

PREP

OZN

AJE

INTE

RNU

KOM

PONE

NTU

AKO

INTE

RNA

KOM

PONE

NTA

(DIS

K

JEDI

NICA

,MO

DEM

,

ZVUČ

NAKA

RTIC

A...)

NERA

DIKA

KOTR

EBAPR

OBL

EMIS

AKO

NFIG

URAC

IJO

M PRO

VERI

TEKA

DAJE

UPRA

VLJA

ČKIP

ROG

RAM

POSL

EDNJ

IPUT

AŽUR

IRAN

REŠE

NO

PRO

VERI

TEPO

MO

ĆUPO

MO

ĆNO

GIZ

VORA

NAPA

JANJ

AI

KABL

A/KO

NEKT

ORA

KOJI

SIG

URNO

DOBR

ORA

DI.

PRO

VERI

TEU

WIN

DOW

S

DEVI

CEM

ANAG

ERU

DALI

UREĐ

AJRA

DIKA

KOTR

EBA

PRO

VERI

TESL

EDEĆ

E:

DALI

JEO

MO

GUĆ

EN

RAD

UREĐ

AJA?

AKO

NIJE

,OM

OG

UĆIT

E

RAD.

AKO

JEST

E,

ONE

MO

GUĆ

ITE

A

ZATI

MPO

NOVO

OM

OG

UĆIT

ERA

D.

AKO

POST

OJI

DUG

ME

DEVI

CE

TRO

UBLE

SHO

OTE

R,

UPO

TREB

ITE

GA.

AKO

POST

OJI

NOVI

UPRA

VLJA

ČKI

PRO

GRA

MIN

STAL

IRAJ

TEG

A

PRE

VIŠE

OD

3M

ESEC

A

VRAT

ITE

PRET

HODN

UVE

RZIJ

UUP

RAVL

JAČK

OG

PRO

GRA

MA

NOVI

DRIV

ER

RAZM

ISLI

TEO

PRO

MEN

IINT

ERNE

KOM

PONE

NTE

I

PRO

VERI

TEO

STAL

EKO

NFIG

URAC

IJE

KOJE

SUM

OG

UĆEU

UPRA

VLJA

ČUUR

EĐAJ

IMA,

ZABE

LEŽI

TETR

ENUT

NE

POST

AVKE

PRE

NEG

OŠT

ONE

ŠTO

PRO

MEN

ITE.

Kontrolni popis pre instaliranja sistema Microsoft Windows XP Professional 213


Deo

2: V

odič

za u

čeni

ke

Reša

vanj

epr

oble

ma

naum

reže

nim

raču

narim

a

IPAD

RESA

VERI

FIKO

VANA

DA

KORI

SNIK

JEPR

OPI

SNO

POVE

ZAN

SALO

KALN

OM

MRE

ŽOM

KORI

SNIK

NEM

OŽE

DASE

POVE

ŽESA

LOKA

LNO

MM

REŽO

M

PRIJ

AVLJ

ENI

PRO

BLEM

I

DALI

KORI

SNIK

MO

ŽEDA

PRIS

TUPI

INTE

RNIM

RESU

RSIM

A?

RAČU

NAR

IMA

IPAD

RESU

NE

PRO

SLED

ITE

PRO

BLEM

ADM

INIS

TRAT

ORU

MRE

ŽE

NABA

VITE

NOVU

IPAD

RESU

(SVO

JSTV

AIP

KONF

IGUR

ACIJ

EIL

IVEZ

E).

PRO

BLEM

:

KORI

SNIK

NEM

OŽE

DA

PRIS

TUPI

RESU

RSU

NAM

REŽI

PRIJ

AVIT

EPR

OBL

EMNA

SERV

ERU

DALI

DRUG

IRAČ

UNAR

INA

ISTO

JM

REŽI

MO

GU

DASE

POVE

ŽUSA

INTE

RNET

OM

?

DA

PRO

BLEM

NIJE

REŠE

N

PRO

BLEM

:

KORI

SNIK

NEM

OŽE

DA

PRIS

TUPI

INTE

RNET

U

RAČU

NAR

NEM

AIP

ADRE

SU

POPR

AVIT

EM

REŽN

EVE

ZE.

DALI

KORI

SNIK

MO

ŽEDA

PING

UJE

SERV

ER?

PRO

VERI

TEDA

LIJE

RAČU

NAR

POVE

ZAN

SAM

REŽO

MI

PRIK

LJUČ

ENNA

DOM

ENIL

IRAD

NUG

RUPU

PRO

BLEM

NIJE

REŠE

N

DALI

VIM

OŽE

TEDA

PING

UJET

ESE

RVER

?

NE

PRO

VERI

TEDO

ZVO

LEZA

RESU

RSE

IDE

LJEN

JE.

DALI

VIM

OŽE

TEDA

PRIS

TUPI

TERE

SURS

IMA?

DA

DA

PRO

BLEM

NIJE

REŠE

NNE

PRO

VERI

TEDA

LISU

LAN

IPRO

XYPO

STAV

KETA

ČNE

PRO

BLEM

NIJE

REŠE

N

DA

PRO

VERI

TEDA

LISU

POST

AVKE

SADR

ŽAJA

,PR

IVAT

NOS

TII

BEZB

EDNO

STIT

AČNE

.

PRO

BLEM

NIJE

REŠE

N

NE

NEM

OŽE

TEDA

DOBI

JETE

IPAD

RESU

214 Prilog A


MO

ŽETE

DA

SE

PR

IJAV

ITE

ILI

OP

ER

ATIV

NIS

ISTE

MID

ALJ

ER

AD

I

PR

IJAV

LJE

NI

PR

OB

LEM

IO

PE

RAT

IVN

ISIS

TEM

NE

MO

ŽEIS

PR

AVN

OD

A

SE

PO

KR

EN

EIL

INE

RE

AG

UJE

KA

KV

ES

UP

RO

ME

NE

NE

DAV

NO

UN

OŠ

EN

E?

IZM

EN

JEN

AJE

KO

NFI

GU

RA

CIJ

AIL

ISU

INS

TALI

RA

NE

NO

VE

AP

LIK

AC

IJE

KO

PIR

AJT

ES

VE

VAŽN

EP

OD

ATK

EI

AP

LIK

AC

IJE

NA

BE

ZBE

DN

OM

ES

TO

PR

OB

LEM

NIJ

ER

EŠ

EN

AK

OJE

UP

RAV

LJA

ČK

IP

RO

GR

AM

NE

DAV

NO

PR

OM

EN

JEN

PO

ČN

ITE

UB

EZB

ED

NO

M

RE

ŽIM

U(S

AFE

MOD

E)U

PR

AVLJ

AČ

KIP

RO

GR

AM

JEA

ŽUR

IRA

NIL

IPR

OM

EN

JEN

VR

ATIT

ES

EN

AP

OS

LED

NJU

ISP

RAV

NU

KO

NFI

GU

RA

CIJ

U.

Reš

avan

jepr

oble

ma

saop

erat

ivni

msi

stem

ompo

moć

upo

sebn

ihal

atki

KO

RIS

TITE

DRIV

ERRO

LLBA

CKZA

VR

AĆ

AN

JEN

AP

RE

THO

DN

UV

ER

ZIJU

.

KO

RIS

TITE

OPOR

AVAK

SIST

EMA

ZAV

RA

ĆA

NJE

NA

STA

NJE

PR

EIZ

ME

NA

.

PO

KR

EN

UT

JEB

EZB

ED

NIR

EŽI

M

ON

EM

OG

UĆ

ITE

UP

RAV

LJA

ČK

IP

RO

GR

AM

,AZA

TIM

PO

NO

VO

PO

KR

EN

ITE

RA

ČU

NA

RK

OR

ISTE

ĆID

RIVE

RRO

LLBA

CK

PR

OB

LEM

NIJ

ER

EŠ

EN

KO

RIS

TITE

SYST

EMRE

STOR

EZA

VR

AĆ

AN

JE

NA

STA

NJE

PR

EIZ

ME

NA

.

AK

OS

EK

ON

FIG

UR

AC

IJA

IZM

EN

I

PO

SLE

DN

JAIS

PR

AVN

AK

ON

FIG

UR

AC

IJA

NE

RA

DI

OD

JAV

ITE

SE

IKO

RIS

TITE

POSL

EDNJ

UIS

PRAV

NUKO

NFIG

URAC

IJU.

PR

OB

LEM

NIJ

ER

EŠ

EN

PR

OB

LEM

NIJ

ER

EŠ

EN

ALI

MO

ŽETE

PR

ISTU

PIT

IP

OD

AC

IMA

PR

OB

LEM

NIJ

ER

EŠ

EN

ALI

MO

ŽETE

PR

ISTU

PIT

IP

OD

AC

IMA

KO

RIS

TITE

AUTO

MAT

SKIO

PORA

VAK

SIST

EMA

PAŽN

JA:S

VE

DAT

OTE

KE

SA

PO

DA

CIM

AIA

PLI

KA

CIJ

EĆ

EB

ITI

IZB

RIS

AN

E!

PR

OB

LEM

NIJ

ER

EŠ

EN

INE

MO

ŽETE

DA

SE

PR

IJAV

ITE

PO

SLE

ČU

VAN

JA

Deo

2: V

odič

za u

čeni

ke

Prilog

B

215

Primer ankete za korisnike službe za pomoćU ovom prilogu se nalazi primer ankete za korisnike službe za pomoć. Ovaj tip ankete je napravljen da vam pomogne da saznate šta korisnici žele od službe za pomoć. Veoma je teško navesti ljude da ispune i pre-daju anketu. Da biste bili sigurni da ćete dobiti informacije koje su vam potrebne, razmotrite sledeće:

Nabavite dozvolu za deljenje ankete, dajte učenicima i osoblju da je ispune i pokupite je na školskom sastanku ili tokom prvog časa tog dana.

Recite da je anketa anonimna; tako ohrabrujete ljude da budu iskreni.

Organizujte izvlačenje nagrada u kojem će učestvovati samo oni koji predaju anketu. Kod anonimne ankete, podelite dva papira – jedan za anketu i jedan za izvlačenje nagrade. Samo oni koji predaju anketu mogu da predaju i drugi papir za nagradu.

Promovišite anketu i korist koju krajnji korisnici imaju ako uče-stvuju u njoj. Koristite postere u hodnicima, školska obaveštenja i letke ili druge načine oglašavanja na svakom mestu gde ima računara.

Ponudite mogućnost anketiranja na mreži. Korisnici će moći da ispune anketu u školi ili od kuće, a biće i mnogo jednostavnije analizirati rezultate.

Anketa za korisnike računara

Dobijte pomoć koja je VAMA potrebna!Molimo vas da ispunite ovu anketu kako bi tim službe za pomoć mogao na najbolji način da odgovori vašim potrebama. Ukoliko ne ispunite

216 Prilog B


i ne predate ovu anketu, nećemo znati šta vam je najpotrebnije i možda nećemo moći to da vam pružimo.

1. Koji biste tip računarske pomoći želeli da dobijete od službe za po-moć? Izaberite najviše tri.

___ Pomoć u izvršavanju zadatka u programu kao što je Microsoft Word tokom rada.

___ Pomoć u izvršavanju zadatka u programu kao što je Microsoft Word nakon završetka rada.

___ Održavanje efikasnog rada računara koje koristim.

___ Pomoć u izvršavanju zadataka tokom časa.

___ Podešavanje računara za čas.

___ Pomoć da saznam više o tome kako računari funkcionišu.

___ Ostalo ___________________________________

2. Šta je najveći problem na koji nailazite tokom rada na računarima u školi? Izaberite tri najveća problema.

___ Računari su suviše spori.

___ Računari se kvare i gubim podatke.

___ Ne znam kako da uradim neke stvari koje treba da uradim u Windowsu (na primer, pronalaženje programa ili čuvanje i kopi-ranje dokumenata).

___ Ne znam kako da uradim neke stvari koje treba da uradim u pro-gramima (na primer, pravljenje formule u Excelovoj radnoj sves-ci).

___ Dobijam viruse kada koristim disketu u školskom računaru.

___ Nema dovoljno računara za sve.

___ Školski računari nisu dostupni onda kad su mi potrebni.

___ Ostalo_____________________________________________

3. Opišite nam kako bi podrška službe za pomoć izgledala da je na-pravljena po vašoj meri?

4. Opišite nam koja je najbolja korisnička usluga koju ste ikada dobili od službe za pomoć ili bilo koje druge organizacije.

Deo

2: V

odič

za u

čeni

ke

Prilog

C

217

Resursi na mrežiLokacije koje pružaju informacije i uputstva za korišćenje

www.microsoft.com/windowsxp/expertzone Posetite ovu lokaciju da biste videli zvanične podatke o opera-tivnom sistemu Windows XP, kao i da biste se priključili zajedni-cama i čitali kolumne.

www.howstuffworks.com Posetite ovu lokaciju da biste dobili podatke praktično o svemu u vezi sa radom računara.

www.braincore.net Na ovoj lokaciji ćete pronaći odlične dodatne video obuke. Kliknite na video vezu na matičnoj stranici.

Bezbednosne lokacije www.windowsupdate.com Posetite ovu lokaciju da biste videli da li vaš računar ima sve naj-novije dopune.

www.symantec.com Posetite ovu lokaciju da biste dobili antivirusni softver Symantec (Norton Antivirus), i saznali sve o najnovijim virusima i saznali koji su virusi samo glasine.

www.mcafee.com Posetite ovu lokaciju da biste dobili antivirusni softver MacAfee, saznali sve o najnovijim virusima i saznali koji su virusi samo gla-sine.

218 Prilog C


IT lokacijewww.microsoft.com/learning Posetite ovu lokaciju da biste saznali sve o ponudama kurseva, IT certifikatima i drugim obrazovnim resursima koji vam mogu pomoći da unapredite svoju karijeru u IT oblasti.

www.comptia.com Posetite ovu lokaciju da biste saznali sve o CompTIA hardver-skim i mrežnim certifikatima. CompTIA je skraćenica za Udruženje industrije računarske tehnologije (Computing Technology Industry Association).

www.sans.org Posetite ovu lokaciju da biste pronašli podatke o bezbednosnoj praksi, obuci i certifikatima.

MM Partners In LearningPartners In Learning


9 788679 913067 CET

Održavanje školske računarske mreže može biti dobra praksa za učenike koji, uz pomoć nastavnika, u okviru nastave informatike ili školske sekcije stiču znanje koje će im pomoći da sami održavaju računare u svojoj kući ili manje računarske mreže u okviru posla kojim će se po završetku škole baviti. Ovo je obrazovni materijal koji učenicima daje uvod u računarske mreže, njene delove, konfi guraciju i održavanje mreže peer-to-peer i mreže pod Windows XP opera-tivnim sistemom, a nastavnicima prateće materijale koji će im omogućiti da učenike podrže u učenju i da organizuju učeničku službu za održavanje škol-ske računarske mreže koja će biti korisna pomoć u školi i dobra svakodnevna praksa učenicima.



Održavanje školske računarske mreže može biti dobra praksa za učenike koji,


CETCET

306

CYAN MAGENTA YELLOW BLACK

Korice_Odrzavanje skolske racunarske mreze.indd 1 19.7.2007 12:18:52