401

Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet – Odsek za pedagogiju, Novi Sad

DOI 10.5937/kultura1133401M UDK 316.775/.776

159.952.13.072-053.6

UTICAJ TELEVIZIJE NA RAZVOJ INTERESOVANJA

KOD MLADIHSa­že­tak: Po tro šač ko dru štvo u ko me ži vi mo na me će kon for mi zam kao nu žnu i po želj nu oso bi nu lič no sti. Ma lo je da nas lju di, ka ko mla dih ta­ko i sta ri jih, ko ji kri tič ki pro mi šlja ju, a ne sa mo sle po usva ja ju i pra te de ša va nja ko ja ih okru žu ju. Ipak, ako že li mo ima ti sa mo ak tu e li zo va ne lič no sti, što je je dan od ci lje va hu ma ni stič ke pe da go gi je, nu žno je da ta lič nost ima raz vi jen kri tič ki od nos pre ma kon zu mi ra nju raz li či tih sa dr­ža ja, sa mim tim i me di ja. U ra du se uka zu je na im pli ka ci je ko je te le vi­zi ja mo že ima ti na raz voj in te re so va nja kod mla dih. Te le vi zi ja je je dan od vo de ćih fak to ra ko ji uti ču na mla de u naj ši rem smi slu, sto ga i na nji ho va in te re so va nja. Ovim pu tem smo po ku ša li da ob ja sni mo uti caj te le vi zi je na mla de, raz li čit ka rak ter in te re so va nja, me ha ni zme na stan­ka i nji ho vu pe ri o di za ci ju, kao i po ve za nost te le vi zi je i in te re so va nja. Is tra ži va njem je po tvr đe no da te le vi zi ja uti če na raz voj in te re so va nja kod mla dih i da uče sta lost emi to va nja jed nog sa dr ža ja po ve ća va ni vo in te re so va nja za taj sa dr ža j, kao i to da mla di ima ju vi sok ni vo in te re­so va nja za te le vi zij ske sa dr ža je za bav nog i sport skog ti pa. Me đu tim, opo vrg nu to je da se in te re so va nja za od re đe ni te le vi zij ski sa dr žaj od ra­ža va ju na osta la in te re so va nja mla dih. Otvo re na su i pi ta nja kri tič kog mi šlje nja mla dih pre ma me di ji ma svih sa dr ža ja, kva li tetu te le vi zij skih sa dr ža ja, pa si vi za ci ji mla dih, za in te re so va nosti mla dih za uče šće u emi si ja ma za bav nog ti pa, ne do u mi cama oko uče šća u emi si ja ma edu­ka tiv nog ti pa i ko ri šće nju edu ka tiv nih sa dr ža ja ko ji se pri ka zu ju na te­

le vi zi ji, kao pod sti caj pri uče nju.

Ključ­ne­re­či: te le vi zi ja, mas­me di ji, te le vi zij ski pro gram, in te re so va nja, hu ma ni stič ka pe da go gi ja

STANISLAVA MARIĆ JURIŠIN i BOJANA MARKOVIĆ

402

STANISLAVA MARIĆ JURIŠIN i BOJANA MARKOVIĆ

Uvod

Ma li je broj kul tu ro lo ških fe no me na1, ka ko ka žu so ci o lo zi, ko ji ima ju ta ko du bo ku moć pro di ra nja kao što to ima te le vi zi ja. Uvo­đe nje te le vi zi je i nje no ši re nje od sre di ne dva de se tog ve ka pri­hva ta lo se di ja lek tič ki, u svim dru štvi ma na vr lo sli čan na čin, kao što su pri hva ta ne i dru ge ko mu ni ka ci o ne teh no lo gi je ko je su joj pret ho di le (npr. knji ge, no vi ne, ra dio, fil mo vi) ili one ko je su sle­di le (kom pju te ri i in ter net). Kri ti ča ri ima ju po de lje na shva ta nja o

uti ca ju ovog mas­me di ja na mla de.

Mno gi mi sle da je uti caj te le vi zi je po zi ti van, jer omo gu ća va de­ci da pro ši re svo ja sa zna nja, da raz vi ju ma štu i kre a tiv nost, da po ja ča ju me đu na rod nu po ve za nost i to le ran ci ju. Sa dru ge stra ne ve li ki je broj onih ko ji sma tra ju da je te le vi zi ja do ne la vi še ne ga­tiv nog ne go po zi tiv nog, da po ve ća va otu đe nost me đu mla di ma, sma nju je nji ho vu ak tiv nost, pa si vi zi ra ih, pru ža ve li ki broj na­sil nih i sek su al nih sa dr ža ja, ko ji ohra bru ju de cu na de struk tiv no

po na ša nje i da uti če na nji hov si stem vred no sti.

Za raz li ku od ško le i po ro di ce, te le vi zi ja je atrak tiv ni ja pri da­va nju in for ma ci ja, jer ih da je kao pro ces, a ne kao po da tak ko ji tre ba upam ti ti. Ona stvar nost pred sta vlja u di na mi ci i raz vo ju, bu di kod po sma tra ča ose ćaj isti ni to sti, kon kret no sti, pre va zi la zi

gra ni ce i pru ža dru ga či ji po gled na svet.

Evi dent no je da me di ji po se du ju ve li ku moć, a mla di lju di, uko­li ko ne ma ju kri tič ko mi šlje nje i ja sno iz gra đe ne sta vo ve, ne­moć ni su, bi va ju opi je ni, oča ra ni, iz ma ni pu li sa ni ne kim dru gim sve tom, ko ji od njih ne oče ku je ni šta, za raz li ku od ro di te lja i vr šnja ka, a da je obi lje za ba ve, nu di beg od pro ble ma. Bit na je te za da tre ba vi še vo di ti ra ču na o to me šta lju di či ne s me di ji­ma, a ma nje šta me di ji či ne s lju di ma. Pre ma M. Ra doj ko vi ću i S. Cr no br nji, ma sov ni me di ji ne mo gu da kva re in for ma ci­je, jer sa dr žaj in for ma ci je mo že da iz vi to pe ri sa mo čo vek, kao po kre tač ma sov nog ko mu ni ci ra nja.2 Zbog sve ga to ga je va žna me dij ska pi sme nost kao uslov op stan ka čo ve ka u sa vre me nom dru štvu, a od obra zo va nja za me di je se oče ku je da de ca na u če ka ko da kri tič ki ana li zi ra ju po ru ke ko je im da ju me di ji i ka ko da

posredstvom njih iz ra ze svo je ide je.

Fe no men in te re so va nja

O zna ča ju in te re so va nja pi sa li su pe da go ški kla si ci Her bart (Jo hann Fri e drich Her bart), Djui (John De wey), Ker šen štajner

1 Tekst je rezultat rada na projektu ’’Kvalitet obrazovnog sistema Srbije u evropskoj perspektivi’’ br. 179010 ( 2011­2014 ), čiju realizaciju finansira Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije.

2 Plemenčić Đ., Obrazovna delotvornost televizije, Zagreb 1982.

403

STANISLAVA MARIĆ JURIŠIN i BOJANA MARKOVIĆ

(Ge org Ker schen ste i ner )... In te re so va nja de ce su sva ka ko jed­na od ključ nih ta ča ka pri od re đe nju sva ke kon cep ci je vas pi ta­nja. Va žna su i zbog to ga što su deo di na mi ke lič no sti (po kre­ću, usme ra va ju, ka na li šu po na ša nje oso be), ob lik su vred no snih ten den ci ja i uni ver zal na su ka rak te ri sti ka lič no sti (svi ih po­se du je mo). In te re so va nja ima ju zna čaj nu ulo gu u svim pe ri o­di ma na šeg ži vo ta – u pred škol skom uz ra stu ona su utka na u de či je igre, dok su u škol skom do bu va žna za pra će nje to ko­va uče nja; to kom ado le scen ci je in te re so va nja do bi ja ju kru­ci jal nu ulo gu u tra ga nju za sop stve nim iden ti te tom i u iz bo ru vr šnja ka, dok u mla do sti ona uz osta le fak to re igra ju va žnu

ulo gu u iz bo ru za ni ma nja.3

Zna ča jan me ha ni zam za na sta nak in te re so va nja je i Ol por tov (Gor don All port) me ha ni zam funk ci o nal ne auto no mi je, pre ma ko jem ak tiv nost ko ja je u po čet ku slu ži la kao sred stvo za za­do vo lja va nje ne ke po tre be vre me nom po sta je cilj, tj. po tre ba za se be. Po nje go vom mi šlje nju čak i do sad ne ak tiv no sti mo­gu da pre ra stu u in te re so va nja.4 Pre ma jed noj od pe ri o di za ci­ja in te re so va nja, u sred njem škol skom uz ra stu (po seb no va žni še sti i sed mi raz red) do la zi do kri ze iden ti te ta, ap strakt nog mi­šlje nja, in te re so va nja su pro me nlji va, vr šnja ci usme ra va ju in­te re so va nja, ona su pod uti ca jem vr šnjač ke gru pe do sta la bil­na i kon for mi stič ka i vi še se bi ra ju zbog dru gih.5 Če sto ču je­mo od mla dih da ra de od re đe ne ak tiv no sti jer „svi to ra de“, „ to je in“ ili „ u inat ro di te lji ma“. Zbog ovih ka rak te ri sti ka je i iza bran baš ovaj uz rast za na še is tra ži va nje, jer je po mno go če mu ka rak te ri sti čan za raz voj in te re so va nja. De ca su ta da naj­su ge sti bil ni ja, a in te re so va nja su im ne stal na, u ovom pe ri o du in te re so va nja se su ža va ju, in di vi du a li zi ra ju i čvr šće ve zu ju za

ulo gu sop stve nog po la.

Sva ka ko jed no od pi ta nja uvek ak tu el nih u ve zi in te re so va nja je da li su ona da ta ili za da ta, da li po sto je ća in te re so va nja tre ba sa­mo sle di ti ili je na nji hov raz voj neo p hod no uti ca ti. Po sto ji vi še ar gu me na ta pre ma ko ji ma na in te re so va nja sva ka ko tre ba uti ca­ti. Ne ki od tih ar gu me na ta su da de ca i mla di uglav nom ima ju pro men lji va in te re so va nja; če sto se kod mla dih po ja vlju ju dru­štve no ne pri hva tlji va in te re so va nja, jer, po red in te re so va nja, da bi se ste kla od re đe na zna nja neo p hod ne su i spo sob no sti. Sta no­vi šta smo da te le vi zij ski pro gram ne ma od lu ču ju ći, već od re đu­ju ći uti caj, ko ji se na do ve zu je ili, bo lje re ći, po ve zu je sa osta lim

fak to ri ma kao što su po ro di ca, ško la, vr šnja ci.

3 Pantić D., Priroda interesovanja, Beograd 1980, str.13.4 Ibid., str. 108.5 Đermanov J., Vaspitanje interesovanja, Novi Sad 2005, str.71.

404

STANISLAVA MARIĆ JURIŠIN i BOJANA MARKOVIĆ

Me to do lo ški okvir is tra ži va nja

Cilj is tra ži va nja od no si se na is pi ti va nje uti ca ja ko ji te le vi zi ja ima na raz voj in te re so va nja kod mla dih. Ova ko po sta vljen cilj is tra ži va nja ope ra ci o na li zo van je i raš čla njen na za dat ke is tra­ži va nja ko ji su se od no si li na: 1) sa gle da va nje uti ca ja te le vi zij­skih sa dr ža ja na po ja vu bi lo kog in te re so va nja kod mla dih; 2) utvr đi va nje in te re so va nja mla dih za te le vi zij ske sa dr ža je edu­ka tiv nog ti pa; 3) utvr đi va nje in te re so va nja mla dih za te le vi zij­ske sa dr ža je za bav nog ti pa; 4) utvr đi va nje in te re so va nja mla dih za te le vi zij ske sa dr ža je sport skog ti pa; 5) utvr đi va nje da li se in te re so va nja mla dih za od re đe ne te le vi zij ske sa dr ža je od ra ža­va ju na nji ho va osta la in te re so va nja. Na osno vu za da ta ka for­mi ra ne su i hi po te ze is tra ži va nja: 1) pret po sta vlja se da te le vi­zi ja uti če na raz voj in te re so va nja kod mla dih; 2) pret po sta vlja se da po sto ji zna čaj na po ve za nost iz me đu te le vi zij skih sa dr ža ja i raz vo ja po je di nih in te re so va nja kod mla dih; 3) pret po sta vlja se da mla di ima ju ni zak ni vo in te re so va nja za te le vi zij ske sa­dr ža je edu ka tiv nog ti pa; 4) pret po sta vlja se da mla di ima ju vi­sok ni vo in te re so va nja za te le vi zij ske sa dr ža je za bav nog ti pa; 5) pret po sta vlja se da mla di ima ju vi sok ni vo in te re so va nja za te le vi zij ske sa dr ža je sport skog ti pa; 6) pret po sta vlja se da se in te re so va nja za od re đe ne te le vi zij ske sa dr ža je od ra ža va ju na

nji ho va osta la in te re so va nja.

Uzo rak is tra ži va nja su či ni li uče ni ci še stog i sed mog raz re­da OŠ „ Đor đe Na to še vić“ u No vom Sa du u to ku škol ske 2010/11 go di ne. Za is tra ži va nje je oda bran uzo rak ve li či ne od 102 uče ni ka, a is tra ži va nje je iz vr še no na na mer no oda bra nom uzor ku. Uze ti uzo rak uz ra sta oda bran je zbog svo jih ka rak te­ri sti ka. Is tra ži va nje je spro ve de no u sa rad nji sa struč nom slu­žbom ško le. Po ka rak te ru is pi ti va nje je bi lo grup no, pi sme no,

do bro volj no i ano nim no.

Pri me nje ni me tod je de skrip tiv ni, a od teh ni ka is tra ži va nja pri me nje no je an ke ti ra nje. In stru ment za pri ku plja nje po da­ta ka sa či njen je u for mi upit ni ka kom bi no va nog ti pa, po seb­no kon stru i sa nog za po tre be ovog is tra ži va nja. Naj ve ći broj pi ta nja je za tvo re nog ti pa sa po nu đe nim od go vo ri ma. Po­da ci do bi je ni pu tem upit ni ka ana li zi ra li su se pre ma po sta­vlje nim hi po te za ma i za da ci ma is tra ži va nja. Re zul ta ti su

pri ka za ni ta be lar no i gra fič ki.

Re zul ta ti is tra ži va nja i di sku si ja

Ob ra da po da ta ka iz vr še na je pre ma hi po te za ma is tra ži va nja. Pr­va hi po te za u ko joj se pret po sta vlja da po sto ji zna čaj na po ve za­nost iz me đu te le vi zij skih sa dr ža ja i raz vo ja po je di nih in te re so­va nja je po tvr đe na, što po ka zu je po da tak da če sto emi to va nje

405

STANISLAVA MARIĆ JURIŠIN i BOJANA MARKOVIĆ

ne kog sa dr ža ja pod sti če kod uče ni ka in te re so va nje za taj sa dr žaj, što se vi di u ta be la ma ko je sle de.

Če sto emi to va nje ne kog sa dr ža ja po ve ća va ni vo in te re so va nja za dat sa dr žaj:

Do bi je ni re zul ta ti su još zna čaj ni ji kad se uzme u ob zir vre me ko je mla di pro ve du is pred tv ekra na u to ku jed nog da na, iako je naj vi še mla dih od go vo ri lo da pro ve du je dan do dva sa ta is pred tv­a, ni je ma li broj ni onih ko ji pro ve du vi še od dva sa ta, čak njih 36%, a

vi še od če ti ri sa ta njih 11%.

Broj sa ti ko ji mla di dnev no pro ve du is pred tv ekra na:

Is pi ta ni ci su od go vo ri li: njih 38 % da uglav nom na tv­u (ka ko oni ka žu) „ ima sve ga“, pa pre ma to me iz gle da da te le vi zi ja od­go va ra nji ho vim in te re so va nji ma, ne ke čak i po ja ča va, su de ći pre ma od go vo ri ma mla dih da bi vo le li da ima još vi še fil mo va, ko jih ina če ima do sta na te le vi zi ji, a ko ji su nji hov omi lje ni te­le vi zij ski sa dr žaj. Na osno vu do bi je nih re zul ta ta, i pre ma pr voj hi po te zi mo že mo za klju či ti da po sto ji po ve za nost iz me đu te le­vi zij skih sa dr ža ja i raz vo ja po je di nih in te re so va nja, da te le vi zi ja

po ja ča va in te re so va nje za od re đe ne sa dr ža je.

Dru ga hi po te za u ko joj smo pret po sta vi li da mla di ima ju ni zak ni vo in te re so va nja za te le vi zij ske sa dr ža je edu ka tiv nog ti pa je opo vrg nu ta, jer sa mo 11% mla dih ne pra ti edu ka tiv ne emi si je, a sva ko dnev no ili jed nom ne delj no pra ti ukup no njih 79%, što se

vi di u ta be la ma ko je sle de.

Ta be la 1

Ta be la 2

406

STANISLAVA MARIĆ JURIŠIN i BOJANA MARKOVIĆ

Uče sta lost gle da nja emi si ja edu ka tiv nog ti pa:

Emi si je edu ka tiv nog ti pa vi še pra te de voj či ce, dok 17% de ča ka uop šte ne pra ti ove emi si je. Vi še je de voj či ca ne go de ča ka ko ji pra te ove emi si je jed nom me seč no, a ve ći pro ce nat u od no su na de ča ke, njih 33% pra te ove emi si je sva ko dnev no. Ovaj po da tak je pri jat no iz ne na đu ju ći i na nje mu bi mo gla da se za sni va ju i ne ka dru ga is tra ži va nja. Ve ro vat no su ovom pro cen tu, po naj vi še do pri ne li ra zni kvi zo vi zna nja, ko jih na na šim pro sto ri ma ima iz­u zet no mno go. Pu tem ovih kvi zo va i mla di i od ra sli mo gu da pro­ve re i una pre de svo ja zna nja iz raz li či tih obla sti, a da pritom ne mo ra ju da se tru de da po dat ke i či nje ni ce ko je ču ju upam te. Ško le bi mo gle da uvr ste ’’kviz’’ u svoj na čin ra da, ne ki na stav ni ci čak ta ko ne što i pri me nju ju u svom ra du, kao je dan od na či na uče nja i is pi ti va nja uče ni ka, ka ko bi po ve ća li nji ho va in te re so va nja za

od re đe ni pred met, a i za sam pro ces uče nja.

Ipak, utvr đe no je da mla di vi še vo le da gle da ju sa dr ža je za bav nog ti pa, ako tre ba da se od lu če iz me đu njih i edu ka tiv nih emi si ja,

što se vi di u ta be li ko ja sle di:

Omi lje ni te le vi zij ski sa dr ža ji za njih su:

Ta be la 3

Ta be la 4

407

STANISLAVA MARIĆ JURIŠIN i BOJANA MARKOVIĆ

De voj či ce i de ča ci ko je smo is pi ti va li naj vi še vo le da gle da ju fil mo ve, ko ji su i naj o mi lje ni ji kod oba po la, de voj či ce vi še vo le da gle da ju edu ka tiv ne emi si je, se ri je, ko je su im po sle fil mo­va naj o mi lje ni ji tv sa dr žaj, ali i za bav ne emi si je, čak 16% vi­še u od no su na de ča ke, dok de ča ci mno go vi še vo le da gle da ju sport, čak 38% vi še od de voj či ca, ko ji je po sle fil mo va nji hov

omi lje ni tv sa dr žaj.

Tre ća hi po te za u ko joj se pret po sta vlja da mla di ima ju vi sok ni­vo in te re so va nja za te le vi zij ske sa dr ža je za bav nog ti pa je po tvr­đe na, što po ka zu je ta be la ko ja sle di, u ko joj se vi di ko li ko mla di

vi še vo le za bav ne od edu ka tiv nih sa dr ža ja.

Uče sta lost gle da nja emi si ja za bav nog ti pa:

Emi si je za bav nog ti pa vi še pra te de voj či ce, sva ko dnev no čak 20 % vi še od de ča ka, ali ve ći broj de ča ka ih pra ti jed nom ne delj­no. Ve ći je pro ce nat de ča ka ko ji uop šte ne pra te emi si je ovog

ti pa, njih 10% (ta be la 5).

Isto ta ko, vi še mla dih ko je smo is pi ti va li sva ko dnev no pra ti emi­si je za bav nog ti pa, čak njih 52%, dok edu ka tiv ne sva ko dnev no gle da 29 %. Ovu hi po te zu po tvr đu je i po da tak da bi 44% is pi ta ni­ka uče stvo va lo u ne koj emi si ji za bav nog ti pa, ma da se njih 31%

iz ja šnja va da ni je si gur no (ta be la 6).

Za in te re so va nost za uče stvo va nje u emi si ji za bav nog ti pa:

Ta be la 5

Ta be la 6

408

STANISLAVA MARIĆ JURIŠIN i BOJANA MARKOVIĆ

De ča ci su vi še za in te re so va ni za uče šće u emi si ja ma za bav nog ti pa od de voj či ca, što je neo če ki va no, jer ih vi še pra te de voj či ce, što smo vi de li u pret hod nim re zul ta ti ma. De voj či ce, njih 42,6%, su ne si gur ne što se ti če svo je že lje za uče šćem u emi si ja ma

ovog ti pa (ta be la 6).

Što se ti če uče šća u emi si ja ma za bav nog ti pa, mla di su pri vu če­ni ri ja li ti emi si ja ma, ko je, slič no kao po pu lar ne se ri je i fil mo vi, pro pa gi ra ju brz uspeh i po pu lar nost, ras koš i sjaj re flek to ra ko ji su da no noć no upe re ni u njih. Ove emi si je su če sta te ma što me­đu mla di ma, što me đu od ra sli ma, i mno gi se sla žu da one ima ju do sta ne ga tiv nih efe ka ta na mla de. Mo de li po na ša nja ko ji se u nji ma na me ću od raz su na še (ne)kul tu re i pe ri o da tran zi ci je, ali i

glo ba li za ci je u ko ju smo uklju če ni.

Na ža lost, kad smo isto pi ta nje po sta vi li za emi si je edu ka tiv nog ti pa, do bi li smo po dat ke ko ji nam ne ka zu ju mno go, što se vi di u

ta be li ko ja sle di:

Kao i za uče šće u emi si ja ma za bav nog ti pa, i za uče šće u edu ka­tiv nim emi si ja ma ve ći je broj de ča ka ko ji bi že le li da uče stvu ju u nji ma, oni su ma nje ne si gur ni od de voj či ca, ali su ne si gur ni ji

ne go za uče šće u emi si ja ma za bav nog ti pa.

Od go vor „ni sam si gu ran/na“ mo že bi ti in di ka tor zbu nje no sti mla dih raz li či tim te le vi zij skim sa dr ža ji ma, nji ho va ne sprem­nost za od lu či va nje i ra su đi va nje, kao i ne kri tič ko po sma tra nje

različi tih sa dr ža ja.

Če tvr ta hi po te za u ko joj se pret po sta vlja da mla­di ima ju vi sok ni vo in te re so va nja za sa dr ža je sport­skog ti pa je po tvr đe na, što se vi di u ta be li (ta be la 8):

Uče sta lost gle da nja emi si ja sport skog ti pa:

Ta be la 7

Ta be la 8

409

STANISLAVA MARIĆ JURIŠIN i BOJANA MARKOVIĆ

De ča ci su mno go vi še za in te re so va ni za sport ske emi si je od de voj či ca, čak njih 60% pra te sport ske emi si je sva ko dnev no, a sa mo njih 2% uop šte ne pra ti sport ske sa dr ža je, dok je ta kvih de voj či ca 22%. De voj či ce, njih 39%, sport pra te uglav nom

jed nom ne delj no.

Sva ko dnev no sport ske sa dr ža je pra ti 33% is pi ta ni ka, što je 4% vi še ne go što pra te edu ka tiv ne sa dr ža je, a 19% ma nje ne­go za bav ne sa dr ža je. Po što su mla di za in te re so va ni da pra te sport, gle da nje ne kog spor ta je pod sta klo njih 53% da se ba­ve ne kim spor tom. Naj vi še se mla di in te re su ju i ba ve fud ba­lom, ko šar kom i te ni som. Ovo je ra zu mlji vo ka da se zna da Sr bi ja ima iz u zet no uspe šnu tra di ci ju ba vlje nja kao i osva ja nja me da lja u ekip nim spor to vi ma, a što se ti če te ni sa, to je sva­ka ko naj po pu lar ni ji sport u Sr bi ji da nas, za hva lju ju ći na šim ja ko uspe šnim i mla dim te ni se ri ma, ko ji su svet ske zve zde, i ko ji mo ti vi šu i pod sti ču de či ja in te re so va nja za ba vlje nje ovim

spor tom ši rom sve ta.

Na ovom pri me ru se do bro vi di uti caj me di ja na in te re so va­nja mla dih, jer da te nis ni je to li ko me dij ski pro pra ćen i po­pu la ran, i za in te re so va nost mla dih bi ve ro vat no bi la ma nja, što ide u pri log do bi je nim od go vo ri ma u ovom upit ni ku, da po ve ća no emi to va nje ne kog sa dr ža ja po ve ća va ni vo in te re­so va nja za taj sa dr žaj. Gle da nje ne kog spor ta pod sti če me na

ba vlje nje tim spor tom:

Oče ki va li smo da su mla di još vi še pod stak nu ti na ba vlje nje spor­tom, ta ko što su za te sa dr ža je sa zna li pre ko tv­a, ali mno go is pi ta­ni ka je re klo da su već ra ni je po če li da se ba ve od re đe nim spor tom,

pre ne go što su taj sport gle da li na te le vi zi ji.

Pe ta hi po te za, u ko joj se pret po sta vlja da se in te re so va nja za od re­đe ne te le vi zij ske sa dr ža je od ra ža va ju na nji ho va osta la in te re so­va nja je opo vrg nu ta, jer čak 81% mla dih od go va ra da ni je po če lo da se ba vi ne kom ak tiv no šću ta ko što je za nju sa zna lo pre ko tv­a. Ba vim se ne kom ak tiv no šću jer sam za tu ak tiv nost sa znao

pre ko tv­a:

Ta be la 9

Ta be la 10

410

STANISLAVA MARIĆ JURIŠIN i BOJANA MARKOVIĆ

Mla di su uglav nom na vo di li da su već i ra ni je po ka za li in te­re so va nja za ne ku ak tiv nost, pre ne go što su sa njom bi li upo­zna ti pre ko te le vi zi je, ta ko da te le vi zi ja ni je bi la od lu ču ju ći fak­tor da oni poč nu da se ba ve tom ak tiv no šću. Vi še je de voj či ca ne go de ča ka ko je su po če le da se ba ve ne kom ak tiv no šću ta ko što su za nju sa zna le pre ko tv­a – njih 26%. A od svih is pi ta­ni ka 19% je po če lo da se ba vi ne kom ak tiv no šću, mu zi kom (9%), spor tom (6%), ple som (2%), glu mom (2%), na kon što su sa ovim sa dr ža jem bi li upo zna ti pre ko tv ekra na. Sed mi raz re­di su bi li ube dlji vi ji u svom od go vo ru “ne”, čak njih 84% je

od go vo ri lo na taj na čin.

Na kra ju opet do la zi mo do pr ve hi po te ze u ko joj smo po tvr di li da te le vi zi ja po ja ča va in te re so va nje za od re đe ne sa dr ža je, ali, kao što se vi di u pe toj hi po te zi, ona ni ka ko ni je od lu ču ju ći či ni lac da

mla di poč nu da se ba ve ne kom ak tiv no šću.

Za ključ na raz ma tra nja

Po tvr đe na je op šta hi po te za da te le vi zi ja uti če na raz voj in­te re so va nja kod mla dih, jer čak 75% sma tra da če sto emi­to va nje ne kog sa dr ža ja po ve ća va ni vo in te re so va nja za

kon kre tan sa dr žaj.

In te re so va nja mla dih naj vi še su usme re na na fil mo ve (43%), kao i u ne kim ra ni jim is tra ži va nji ma. Ono što su mla di pi sa li u upit ni ku, je ste da im ne do sta ju no vi fil mo vi, ak ci je i tri le ri, što od go va ra nji ho vom uz ra stu i sna žnoj po tre bi za no vim do ži vlja­ji ma, pa ma kar oni bi li sa mo na tv ekra nu. Te le vi zi ja, su de ći po od go vo ri ma sed ma ka i še sta ka, od go va ra nji ho vim in te re so va­nji ma, jer 38% sma tra da „ima sve ga“, tj. za do volj no je po nu­đe nim te le vi zij skim pro gra mom i na tv­u ne bi ni šta me nja li. O ovom po dat ku bi se mo glo do sta di sku to va ti i spro ve sti i no vo is tra ži va nje, jer da li je baš mo gu će da se mla di sa svim sa dr ža­ji ma sla žu, ili je to sa mo od su stvo kri tič kog mi šlje nja, pa si vi­za ci je, što mno gi sma tra ju jed nom od po sle di ca ve li kog uti ca ja

mas­me di ja na mla de.

Mo žda bi re še nje za ovo bi lo uvo đe nje me dij skog obra zo va nja u već po sto je će pred me te, kao što je gra đan sko vas pi ta nje ili kao sa­mo stal ni pred met. Bit no je, ka ko na vo de ne ki pred stav ni ci hu ma­ni stič ke te o ri je vas pi ta nja, ob li ko va ti uslo ve u ko ji ma po je di nac

ži vi, i pri la go di ti se dru štve nim pro me na ma.6

I ov de do la zi do iz ra ža ja po da tak da uče sta lost emi to va nja jed­nog sa dr ža ja po ve ća va ni vo in te re so va nja za taj sa dr žaj, jer 23% od go va ra da ne do sta je fil mo va, a film su na ve li kao sadržaj

6 Milutinović J., Ciljevi obrazovanja i učenja u svetlu dominantnih teorija vaspitanja 20. veka, Novi Sad 2008.

411

STANISLAVA MARIĆ JURIŠIN i BOJANA MARKOVIĆ

ko ji naj vi še vo le da gle da ju. Na osno vu ovo ga se mo že iz­ve sti sle de ći za klju čak: što im se vi še emi tu je od re đe ni sa dr­žaj, to je po tre ba za njim još ve ća. Mla di na taj na čin po sta­ju kon zu men ti ovih sa dr ža ja, pa se do bi ja uti sak da se vr te u

za ča ra nom kru gu.

Sa mo po zna va njem te le vi zi je kao fak to ra ko ji uti če na mla de, mo že mo bi ti sprem ni da od go vo ri mo iza zo vi ma ko je pred nas sta vlja ka ko tran zi ci ja ta ko i glo ba li za ci ja, kao što je mu dro re­klo jed no de te: „Te le vi zi ja je vi zi ja ko ja ne ma kra ja i ni kad ne će ne sta ti“. Sa mo uz kri tič ko pro mi šlja nje i kva li tet ni je te le vi zij ske sa dr ža je mo že mo mla di ma pru ži ti te le vi zi ju, kao iz vor zna nja i pro ši ri va nja vi di ka, bez stra ha da će bi ti iz ma ni pu li sa ni i pa si vi­zi ra ni od stra ne me di ja. Sa mo ta ko mla di lju di mo gu is ko ri sti ti sve svo je po ten ci ja le ka ko bi po sta li ono što že le, osla nja ju ći se na sop stve ne vred no sti i upra vlja ju ći vla sti tim obra zo va njem, što je jed no od osnov nih po la zi šta hu ma ni stič ke pe da go gi je. Ka ko na vo de hu ma ni sti, obra zo va nje pu tem me di ja, i bi lo ko je dru go, tre ba da po mog ne po je din cu da bu de slo bod na lič nost ko­ja će, bez ob zi ra na spo lja šnje pri ti ske, do no si ti vla sti te od lu ke, bi ra ju ći sa dr ža je ko ji od go va ra ju nji ho vim in te re so va nji ma.7 Na svi ma na ma je od go vor nost, i sa mo za jed nič kim tru dom mo že­mo oče ki va ti po zi tiv ne re zul ta te, ko ji će nam bi ti po treb ni u

vre me nu u ko me ži vi mo.

LI TE RA TU RA:

Bez da nov G. S. i Ra di no vić K., De te sa tri li sta: po ro di ca, ško la, me­di ji, Su bo ti ca, Be o grad 2000.

Đer ma nov J., Vas pi ta nje in te re so va nja, No vi Sad 2005.

Đor đe vić J., Mo guć nost te le vi zi je u vas pi ta nju i obra zo va nju, Be o­grad 1975.

Đor đe vić J. i Đor đe vić B., Sa vre me ni pro ble mi dru štve no­mo ral nog vas pi ta nja, No vi Sad 2007.

Gran dić R., Slo bod no vre me, No vi Sad 2000.

Đu rić P., No vi nar ska en ci klo pe di ja, Be o grad 1997.

Go ne Ž., Obra zo va nje i me di ji, Be o grad 1998.

Gran dić R., Slo bod no vre me, No vi Sad 2000.

Mi lu ti no vić J., Ci lje vi obra zo va nja i uče nja u sve tlu do mi nant nih te o­ri ja vas pi ta nja 20. ve ka, No vi Sad 2008.

Pan tić D., Pri ro da in te re so va nja, Be o grad 1980.

Ple men čić Đ., Obra zov na de lo tvor nost te le vi zi je, Za greb 1982.

7 Ibid.

412

STANISLAVA MARIĆ JURIŠIN i BOJANA MARKOVIĆ

Vi da no vić I., Reč nik so ci jal nog ra da, Be o grad 2006.

Zin do vić V. G., Me di ji i vas pi ta nje, u: Zbor nik in sti tu ta pe da go ška is tra ži va nja, knj. 32, Be o grad 2000, str.118­131.

http://www.rod.teliportal.com

http:// www.mirkomiletic.rs

http:// www.knjižara.com/bib/knj/clio_pdf/ obrazovanje_ i_ mediji.pdf

Stanislava Marić Jurišin and Bojana MarkovićUniversity of Novi Sad, Faculty of Philosophy, Novi Sad

THE INFLUENCE OF TELEVISION ON THE DEVELOPMENT OF INTEREST OF YOUNG PEOPLE

Abstract

We live in a consumer society, which imposes conformism as a necessary and desirable characteristic of personality. Rare are those, both young and elderly, who follow and critically approach things, rather than blindly absorbing them. However, one of the aims of humanistic pedagogy is to develop self­actualizing personalities. It is essential for each person to develop a critical sense of consuming different contents, including the media ones. This paper emphasizes implications that television may have for developing interests of the young. Television is one of the leading factors that influence young people in the broadest sense, including their interests. This was merely an attempt to explain the influence of television on the young, development mechanisms and their periodization, as well as the link between television and interests. Our research confirms that television influences developing interests of young people and that the frequency of broadcasting particular content increases the amount of interest in that content. Furthermore, the young show a great amount of interest in television contents related to entertainment and sport. However, it is denied that interests in particular television contents reflect other interests of the young. Various matters still remain disputable, such as: critical opinion on different contents in the media, quality of television contents, passivity of the young, their interest in participating in entertainment shows, dilemmas on taking part in educational shows and using educational television contents as a

motive for studying harder.

Key­words: Television, mass media, television programs, interests, hu­manist pedagogy