1

www.starigrad.org.rs/ НОВЕМБАР 2017/ број 90

НАШИ КОШАРКАШИ

Почела бесплатна школа кошарке за основце

2 3

Градска општина Стари град и ове јесени је реализовала про-грам унапређења безбедности у саобраћају у коме су приоритет ђа-ци у основним школама. Програм се спроводи кроз едукацију уче-ника другог и трећег разреда свих старогадских основних школа и кроз практичну примену стеченог знања на саобраћајном полигону.

При сп р овођ ењу ового -дишњег програма с тароград-ска ОШ „Браћа Б ару х” доби -ла је нови саобраћајни полигон и саобраћајну рампу на улазу у школско двориште, а општина је, такође, мислила и на рекре-ативце - бициклисте, којима је поклонила заштитне кациге за сигурнију вожњу.

„ПАЖЉИВКО” У АЛАСУПратили смо час безбедно-

сти учесника у саобраћају у ОШ „Михаило Петровић Алас”, на ко-ме је у свечаној сали присуство-вало 143 ђака других и трећих разреда, са њиховим учитељица-ма. Предавање саобраћајног ин-структора Игора Шимпраге осим основаца пажљиво су пратили и директорка „Аласа” Мирјана Шпе-хар, председник општине Стари град Марко Бастаћ, члан Већа Ла-зар Лешњак и заменик начелника Управе Мило Ковачевић.

Након упознавања са основ-ним правилима понашања у са-

обраћају - на семафорима, пеша-ким прелазима, тротоарима и ули-цама Старог града, радознали ма-лишани су се интересовали - како да безбедно возе бицикле, саве-товали једни друге да провере ис-правност бајсова пре вожње, пита-ли како да се безбедно крећу ули-цама и упозоравали да се никако не носе слушалице на ушима док се шета или возе бицикли и роле-ри староградским тротоарима, ше-талиштима и парковима, јер „због непажње могу да се повреде“.

- Поставили су и интересант-но питање - „кад можемо да пола-жемо возачки испит”. То је добар показатељ да је већина пажљиво пратила предавање. Безбедност у саобраћају је јако важна, посеб-

Програм унапређења безбедности учесника у саобраћају на староградским улицама

СИГУРНОСТ ДЕЦЕ ЈЕ НАШ ПРИОРИТЕТ

САДРЖАЈ4 САМО НА СТАРОМ ГРАДУ

- БЕСПЛАТАН ЕНГЛЕСКИ У ВРТИЋИМА

6 Кратке вести

8 Колумна Драже Петровића - БЕСПЛАТАН ВОДИЧ „У(К)РАДИ САМ“

10 Бесплатне радионице за будуће родитеље - КАД БЕБА СТИГНЕ У КУЋУ...

12 Сарадња КК „Динамик“ и општине Стари град - БЕСПЛАТНА ШКОЛА КОШАРКЕ ЗА ОСНОВЦЕ

14 Након затварања Основне школе „Стари град“ - НАЈВИШЕ ЂАКА ПРЕШЛО У „СКАДАРЛИЈУ“

15 СТАРОГРАЂАНИ - Интервју: Муфтија србијански Абдулах Нуман ЧУДЕСНО ПУТОВАЊЕ ДО СРЕДИШТА ДУШЕ

18 Талентовани спортиста Алекса Мохора, ученик VIII/2 OШ „Скадарлија“ - СТАРОГРАДСКА ВЕСЛАЧКА ЗВЕЗДА У УСПОНУ

19 ДОРЋОЛ И КАМЕРА МИ ОБЕЛЕЖИЛИ ЖИВОТ

20 Комуналне теме

21 Одсек за туризам општине Стари град - ЦЕНТАР ТУРИСТИЧКЕ ПОНУДЕ БЕОГРАДА

22 Град Београд искључио Стари град из програма за попусте сениорима СТАРОГРАДСКИ ПЕНЗИОНЕРИ ДИСКРИМИНИСАНИ

23 ТАЈНА ЧЕСМЕ МЕХМЕД-ПАШЕ СОКОЛОВИЋА

24 Комуникација је темељ успешног лечења - ПОВЕРЕЊЕ МЕЊА СТАРЕ НАВИКЕ И ОБИЧАЈЕ

25 РИБЉА ЧОРБА - ИДЕАЛНА ЗА ХЛАДНЕ ДАНЕ И ПОСТ

26 Кућа Ђуре Јакшића

27 Установа културе општине Стари град „Пароброд“

28 Шах, судоку, афоризми

29 Укрштене речи

30 Спектакуларни турнир у малом фудбалу - ДОРЋОЛ - КУЋА ФУДБАЛА

31 Одборници једногласно о братимњењу са сарајевским Старим градом - ОДРЖАНА СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ

ИНФОРМАТОР ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ СТАРИ ГРАДИздаје Градска општина Стари град Одељење за информисање, Македонска 42

Телефони редакције: 011/3223-564, 3300-629Факс редакције: 011/3225-912е-маил: redakcija@starigrad.org.rsВеб: www.starigrad.org.rsРуководилац одељења: Невенка ГроздановићРедакција: Дарко Мишић, Ђорђе Чолаковић, Јелена Зимоњић, Јасмина Никачевић Фотографија: Мирослав ДрагојевићВизуелна израда страница: Емит24 дооШтампа: Штампарија Комазец доо, ИнђијаТираж: 32.000 примерака

ЛЕВО-ДЕСНО: ПРАКТИЧНО УЧЕЊЕ ОСНОВНИХ САОБРАЋАЈНИХ ПРАВИЛА У ОШ „БРАЋА БАРУХ“

но у високо урбанизованој општи-ни, са изузетном фрекфенцијом са-обраћаја, каква је Стари град. Нај-бољи начин да децу заштитимо је да их на време и свакодневно учи-мо основним правилима безбедног понашања у саобраћају - рекао је након часа Игор Шимпрага.

Председник Марко Бастаћ је потом сваком малишану уру-чио практичан општински поклон - кесу са флуоресцентним прслу-ком, за свакоднево безбедно кре-тање од куће до школе, информа-тивне брошуре из ове области и занимљиви уџбеник „Пажљивкова правила у саобраћају”.

„Аласовци” Богдан, Јован и Виктор, другари из II/3, су сложно углас, „ко из топа” рекли да је „по-

клон - супер !”.- Научили смо како да се

понашамо на улици и семофору. Свиђа ми се, посебно прслук, но-сићемо га - закључио у име друга-ра Лука Милић, „звездаш”, из Стра-хињића бана 8.

Њихова учитељица Мира Ка-шаревић похвалила је акцију и на-гласила да ће њени ђаци стално носити прслуке у ранчевима да би их користили на путу до школе и када заједно иду на нека лепа де-шавања у граду.

- Наша је обавеза без -бедност ученика, посебно у са-обраћају. То је свакодневни прио-титет у раду свих који раде са де-цом - нагласила је дугогодишњи педагог и учитељица II/3.

ПОЛИГОН И РАМПА У „БАРУХУ” Прслуци за најмлађе учесни-

ке у саобраћају служе да ђаци буду видљивији и да скрену пажњу, пре свега, возачима на опрезност и да прилагоде брзину кретања возила.

Општи је утисак да ће основ-ци, прелиставајући едукативне бро-шуре и „Пажљивка” са пуно илустра-ција, обновити научено са предавања.

За с тицање практичног знања из области безбедности у са-обраћају основци другог и трећег разреда ОШ „Браћа Барух” доби-ли су нови саобраћајни полигон у школском дворишту. Истим поли-гонима наша општина је претход-них година опремила и основце „Ву-ка”, „Дринке“ и „Аласа”, а у наредном периоду и остале староградске ос-новне школе ће добити сличне са-обраћајне полигоне.

Осим тога, ОШ „Барух” је ко-начно решила и један велики про-блем који је више година задавао главобољу колективу. Наиме, школа је била сучена са бахатим суграђа-нима који су паркирали аутомоби-ле у њеном дворишту и са немогућ-ношћу да се тај проблем реши јед-ним дебелим ланцем. На иниција-тиву општине Стари град сада је опремљена савременом, аутомат-ском, безбедносном рампом, која спречава непрописно паркирање и повећава општу сигурност ђака, на-ставника и школског особља осмо-летке на Дорћолу.

Општина Стари град је овом приликом, такође, мислила и на ста-роградске рекреативце. Пријатно изненађеним бициклистима на Ду-навском кеју, код спортског центра „Милан Гале Мушкатировић”, покло-нила је заштитне кациге за сигур-нију вожњу староградским улицама и стазама.

Програм унапређења безбед-ности у саобраћају Градске општи-не Стари град, који је подржао Град-ски секретаријат за саобраћај, реа-лизује се у сарадњи са Удружењем саобраћајних инжењера „Зелени та-лас”, у форми неформалног обра-зовања најмлађих учесника у са-обраћају под називом „Сигуран ко-рак” и Удружењем грађана „Пажња”, кроз практичну наставу „Научимо на полигону - користимо у саобраћају“.

ЗАШТИТНЕ КАЦИГЕ БИЦИКЛИСТИМА НА ПОКЛОН

Безбедност у саобраћају је јако важна, посебно у високо урбанизованој општини, са изузетном фрекфенцијом саобраћаја, каква је Стари град

4 5

САМО НА СТАРОМ ГРАДУ – БЕСПЛАТАН ЕНГЛЕСКИ У ВРТИЋИМАПолазећи од уверења да сва

деца заслужују једнаке шансе за учење и развој, општина Стари град је обезбедила бесплатне часове ен-глеског језика који су намењени ма-лишанима – петогодишњацима и шестогодишњацима, Предшколске установе „Дечји дани”.

Настава се одвија током це-ле године по лиценцираном про-граму учења страног језика за овај узраст. Часови трају 30 мину-та, одржавају се једном седмично, и то у време боравка деце у 11 вр-тића староградске предшколске установе. „МРВИЦА“ ПРИЧА ЕНГЛЕСКИ

Посетили смо једне октобар-ске среде вртић „Мрвица” на Ко-питаревој градини и присуствова-ли часу енглеског за староградске клинце и клинцезе. Дочекале су нас заменица директорке ПУ „Дечји да-ни” Сања Лазовић и васпитачи-це овог вртића, као и увек - љу-базне, са широким осмехом добро-дошлице и пуне позитивне енер-гије, јер тако је то кад радите са малишанима.

- Одзив деце је сјајан. Ен-глески, на нашу и на радост роди-теља, наравно и самих малишана, похађа 1017 девојчица и дечака, узраста од 5 и 6 година. Скоро по-ловина од укупног броја корисни-ка установе обухваћена је бес-платном наставом страног је-зика захваљујући општини Стари град, јер у староград-ским вртићима током дана борави 2230 малишана свих узраста, од јас-лица до предшкола-ца - изјавила је за Информатор Сања Лазовић, уз оце-ну да је сарадња, коју је ПУ „Дечји дани” оствари-ла са општином - одлична!

- Р о д и -тељи су по свим по-казатељима више него одушевље-ни овом општин-ском идејом и програмом.

Презадовољни су јер, осим што су часови ен-глеског бесплатани, учење језика се одвија док су ма-лишани у нашим вртићи-

ма, што не захтева њихово додатно ан-г а жо в а њ е. П р е -давачи долазе у објекте наше уста-нове, ради се по групама, а часо-ви трају триде-сетак минута - додала је заме-

ница директор-ке ПУ „Дечји да-

ни”, госпођа Лазовић, која је и сама као ва-спитачица радила у

„Мрвици”.

ХЕЛОУ ТИЧЕР!Присуствовали смо часу ен-

глеског групе предшколаца. Про-фесорка и малишани су се наглас пребројавали, а тог дана ова гру-па је имала „11 бојс - дечака - и 6 грлс - девојчица”, који су седели на својим столичицама кружно, на сре-дини собе.

Пажљиво су пратили карто-не са бојама које им наставница показивала. Понављали су за на-ставницом „силвер – сребрна, гол-

ден – златна, браун – браон, блек – црна”.

- Ово је идеалан узраст за учење страног језика. Деца су од-морна, и уз игру, са пуно пажње, у мањим групама до 30 - так ма-лишана, уче енглеске речи. Учи-ли смо основне боје, данас и че-тири нове, па ћемо разговарати о породици. Следе бројеви, одећа и обућа, воће и поврће, животиње, храна... Лепо реагују, понављамо реченице, речи и појмове на ен-глеском и српском, па их лакше памте, кроз слике и песмице. Ина-че у овом узрасту деца брзо и ла-ко упијају нова знања - рекла је ди-пломирана професорка енглеског језика Ивана Ђурић - „тичер” како су је углас ословљавали њени ма-лени „Енглези”.

СТАРИ ГРАД ЈЕ СВЕТОпштина Стари град је уло-

жила велике напоре, с обзиром на све мањи буџет из године у годину, да сваком дечаку и девојчици, без обзира на материјални статус, омо-гући исту шансу да већ у вртићу и на време овладају основама знања енглеског језика.

- Родитељи су ослобође-ни поподневног ангажовања, во-зикања деце на часове ван вртића и плаћања, а нашој деци дарујемо знање које ће им бити одлична ос-нова за даље учење језика који цео свет разуме. Једини начин да сачу-вамо Стари град је да заједно мис-лимо на његову будућност - рекао је при представљању овог програма председник општине Марко Бастаћ и истакао да се познавање енгле-

ског језика у савременом добу под-разумева попут познавања таблице множења и да је због тога важно да се са учењем почне на време.

Приликом посете „Мрви-ци” уверили смо се да је ово добар почетак.

Хелоу – Здраво! – поздрави-ла нас је после часа малена Мили-ца, са кикицама у коси, док су ње-ни другари Стефан, Андреј, Вања, Бојана, Милена и Тара нестрпљи-во, са уздигнута два прстића, чека-ли на свој ред, да изрецитују науче-не енглеске речи.

Сигурни смо да је овај про-грам за староградскe малишане солидна oснова за даље учење ен-глеског коју ће са собом понети, предшколци већ догодине, у школ-ске клупе.

БЕСПЛАТНИ ЧАСОВИ ФРАНЦУСКОГ ЈЕЗИКА ЗА ОСНОВЦЕ

„Француски за Џ“ - бесплатни курс француског језика за ученике староградских основних школа од трећег до осмог разреда, почео је 7. октобра, такође у организацији општине Стари град. Курс волонтер-ски држи професорка француског језика у пензији Анка Ивковић. Искуство и знање које је током рад-ног века стицала у ОШ „Браћа Рибникар“ и Петој бео-градској гимназији, потом као предавач на стручним семинарима за професоре француског и као савет-ник у Mинистарству просвете, сада је доступно ста-роградским основцима. Настава се одвија сваке су-боте, у два термина - од 11 до 12, и од 12 до 13 сати у просторијама општинске зграде, а трајаће током чи-таве школске године. Бесплатни курс француског, је-зика који се службено говори у 29 светских земаља, похађа више од 80 полазника.

базне, са широким осмехом добро-дошлице и пуне позитивне енер-гије, јер тако је то кад радите са малишанима.

- Одзив деце је сјајан. Ен-глески, на нашу и на радост роди-теља, наравно и самих малишана, похађа 1017 девојчица и дечака, узраста од 5 и 6 година. Скоро по-ловина од укупног броја корисни-ка установе обухваћена је бес-платном наставом страног је-зика захваљујући општини Стари град, јер у староград-ским вртићима током дана борави 2230 малишана свих узраста, од јас-лица до предшкола-ца - изјавила је за Информатор Сања Лазовић, уз оце-ну да је сарадња, коју је ПУ „Дечји дани” оствари-ла са општином - одлична!

- Р о д и -тељи су по свим по-казатељима више него одушевље-ни овом општин-ском идејом и програмом.

Презадовољни су јер, осим што су часови ен-глеског бесплатани, учење језика се одвија док су ма-лишани у нашим вртићи-

ма, што не захтева њихово додатно ан-г а жо в а њ е. П р е -давачи долазе у објекте наше уста-нове, ради се по групама, а часо-ви трају триде-сетак минута - додала је заме-

ница директор-ке ПУ „Дечји да-

ни”, госпођа Лазовић, која је и сама као ва-спитачица радила у

„Мрвици”.

1017 малишана бесплатно учи енглески у 11 вртића на Старом граду

САЊА ЛАЗОВИЋ, ЗАМЕНИЦА ДИРЕКТОРКЕ ПУ „ДЕЧЈИ ДАНИ“

6 7

Кратке вестиПРАЗНИЦИ НАМ СТИЖУ

Када су радници ЈКП „Јавно осветљење“ 29. септембра у Кнез Ми-хаиловој поставили ново-годишњу расвету, чули су се коментари да се и ове године прерано почиње са украшавањем прес-тонице. Градски челни-ци су имали спреман од-говор да се расвета само поставља у централним општинама, али да неће бити укључена. Ипак, већ 5. новембра су београд-ске улице засијале праз-ничним сјајем. Подсетимо, прошле године је нового-дишња расвета укључе-на 10. новембра, а свеча-но осветљење у престо-ници је искључено након тачно 99 дана – 17. фебру-ара ове године.

200 УПРАВНИКА ЗГРАДА

Примена новог За-кона о становању пред-виђа да се до 12. де-цембра формирају стам-бене заједнице и иза-беру управници згра-да. Оним зградама које до тог датума самостал-но не изаберу управни-ке, наметаће се принуд-на управа. На Старом граду је до сада регис-торвано око 200 стам-бених заједница, што је мало више од 10% од укупног броја зграда на општини. За све инфор-мације о процедури и потребној документа-цији за оснивање стам-бених заједница, Старо-грађани се могу обрати-ти Одељењу за имовин-ско-правне и стамбене послове општине Стари град на бројеве телефо-на 3228-525 и 3300-609 или у канцеларији 43, на трећем спрату општине.

СТУДЕНТИ БЕСПЛАТНО УЧЕ СТРАНЕ ЈЕЗИКЕ

У сарадњи са Сту-дентским парламентом Филолошког факултета Универзитета у Београ-ду, Канцеларија за младе градске општине Стари град учествује у пројек-ту „Студенти студенти-ма», у оквиру ког студен-ти Филолошког факулте-та подучавају друге сту-денте страним језицима. Млади са наше општине у прилици су да стекну знања из енглеског, не-мачког, француског, ита-лијанског и шпанског језика.

ЧЕТИРИ НОВЕ ГАРАЖЕ

Град Београд је рас-писао тендер за јавно-при-ватно партнерство за из-градњу четири подземне гараже у централној бео-градској општини Стари град. Локације за изградњу нових подземних гаража су Студентски трг, Трг Ре-публике, Косовска улица и Косанчићев венац, а укуп-на вредност инвестиције је између 40 и 45 милиона ев-ра. Градске власти очекују да ће се партнер брзо про-наћи и да би радови на че-тири локације у центру мог-ли да почну до краја годи-не. Нове гараже би треба-

ло да реше проблем парки-рања у центру града.

ПОПУЦАЛЕ НОВЕ ПЛОЧЕ КОД ДОМА ОМЛАДИНЕ

Врло брзо након што су коначно, после про-бијеног рока, завршени ра-дови на реконструкцији Платоа Милана Младено-вића, нове плоче на при-

лазу Дому омладине поче-ле су да пропадају и пуцају. Градски оци окривљују грађане, који су непропис-но паркирали своје аутомо-биле на новоуређени пла-то. За ову штету, по све-му судећи одговараће из-вођач радова од кога ће се тражити да замени по-пуцале плоче и то када бу-де отпочела наредна фа-за радова у овом делу Ста-рог града према Нушиће-вој улици. Следеће годи-не очекује се уређење дру-ге стране Дечанске улице код музичке школе „Мо-крањац“, као и део Дечан-ске од Нушићеве до Трга Николе Пашића, а најавље-

на је и бициклистичка ста-за која ће повезивати Трг Републике са Булеваром краља Александра.

СТУБИЋИ КАО МЕРА БЕЗБЕДНОСТИ У КНЕЗУ

Након инцидента у ком је пијани возач коли-ма направио хаос у Змај Јо-виној улици, па чак и по-вредио једну жену, а затим продужио у Кнез Михаи-лову поставило се питање безбедности главне бео-градске пешачке зоне. Из Секретаријата за послове одбране, ванредних ситуа-ција, комуникације и коор-

динације односа са грађа-нима одмах су најавили по-стављање физичких ба-ријера који ће онемогућа-вати улазак возила. Реч је о механичким и аутоматским стубови. Механички функ-ционишу путем кључа, док аутоматски, односно оптич-ки детектују и препознају таблице возила којима је улаз из одређеног разлога дозвољен у пешачку зону.

БЕСПЛАТНЕ ПОСЕТЕ ИСТОРИЈСКОМ МУЗЕЈУ

Општина Стари град је 24. октобра за-почела реализацију про-грама бесплатних струч-но-вођених по се та из-ложбама Исто ријског му-зеја Србије, које су на-мењене свим Старограђа-нима. Програм, који је на-стао као плод успешне са-радње општинског Одсека за туризам и Историјског музеја Србије, стартовао је посетом актуелним из-ложбама „Заоставштина Оље Ивањицки” и „Србија 1915–1916”. Бесплатне по-сете Историјском музеју за Старограђане ће се од-вијати јед ном месечно, а

сви заинтересовани сугра-ђани, који поседују „Старо-градску картицу”, могу да се пријаве путем општин-ског Контакт центра на те-лефонски број 785-2-999.

СИСТЕМ ЗА НАВОДЊАВАЊЕ СТУДЕНТСКОГ ПАРКА

Секретаријат за заштиту животне среди-не града Београда и ЈКП „Зеленило Београд“, за-почели су 23. октобра из-вођење радова на из-ради аутоматског зали-вног система на целокуп-ној површини Студент-ског парка. Завршетак ра-дова најављен је за сре-дину новембра, али због временских услова тај рок може бити прекорачен за неколико дана. Према са-временим стандардима, парк ће бити опремљен специјалним системом за наводњавање, какав је летос постављен на зе-леним површинама Оби-лићевог венца. Још не-колико градских паркова очекује опремање овак-вим системима одржа-вања травњака, биљака и цвећа.

СТАРОГРАЂАНИ У ПОСЕТИ ИСТОРИЈСКОМ МУЗЕЈУ

8 9

Имао сам комшију који је поседовао вредну при-ватну колекцију саобраћајних знакова „забрањено пар-кирање”. Питате се сигурно: Који ће му то?

Кад год поставе знак на ћошку где је комшија, по сопственом сведочењу у чију аутентичност нико није улазио, „од памтивека“ паркирао свој „рено 4“, он би истог дана око поноћи ишчупао знак док је цемент још био свеж и одложио га у неки ћошак на тавану.

Наш таван се временом претворио у прави ма-ли музеј знакова „забрањено паркирање“. Употребна вредност збирке знакова била је никаква, али комшија те знакове није ни крао због материјалне вредности, него због духовне надградње, која се огледала у њего-вом осећају да је паркинг место на ћошку само њего-во, јербо је комшија свима причао да су његови дошли у Београд два дана пре Келта.

- И још од тог времена ми породично паркирамо на овом месту. То се преноси с колена на колено и с ко-ла на кола. Значи, овде је најпре ауто паркирао мој да-леки предак, Келт, и до данашњег дана то је наше! – објашањавао би комшија у честим тренуцима када би га неко питао: „Комшо, који ће ти онолики саобраћајни знакови на тавану!“

- Сељаци кажу: чија овце тога и ливада, а ми Ста-рограђани кажемо: чији ауто тога и паркинг место. Укључујући и знак забрањено паркирање на паркинг месту! – отресито би рекао комшија.

Редовно је читао Новости, па је једног дана оду-шевљен отрчао на таван, пошто је тамо прочитао да су у једном месту у Босни масовно нестајали саобраћајни знакови у време сезоне печења паприка за ајвар.

Тај наслов „Краду знакове да пеку папри-ке“ – променио је јесењи живот наше зграде. Чла-нак о благотворном деловању алуминијумског ли-ма саобраћајног знака који држи топлоту на папри-ке са Бајлонијеве пијаце, утицао је на пораст тегли ајвара по глави становника нашег малог станарског колектива.

Станари би се у октобру поређали у дворишту и пекли парике на саобраћајним знаковима „забрањено паркирање“, чијим дизајнерима ваљда никада није па-ло на памет да на знаку напишу да је сем паркирања, забрањено и паприкирање.

Ем је џаба, ем је корисно! – уздахнуо би онај ком-шија, задовољно, капирајући ваљда да је његова ми-сија далеко узвишенија него на први поглед.

Комшија је отишао на онај свет давно пре увођења зона и контролора Паркинг сервиса, па је од тада печење паприка у нашој згради нагло замрло, али није прошао кућни савет а да се неко не запита: како би наш добри комшија у данашње време на та-ван затворио једно десет контролора Паркинг сервиса, који би за све нас организовано пекли паприке док би трајала талачка криза.

Постоји давнашње мишљење међу домицилним становништвом да све што је на улици представља Алајбегову сламу, да је то свачије и ничије, па према томе – кад украдеш семафор или саобраћајни знак, ти заправо не крадеш, него, просто, покупиш успут оно што је Алајбег ту оставио за тебе лично.

Тим боље ако та Алајбегова друштвена имовина може да се искористи за нешто паметно. Рецимо, док у другим општинама пред сваке изборе гледају да на сваки начин богоугоде бирачком телу, најважнијем те-лу поред људског тела, у Старом граду су прошле зиме поставили кућице за псе.

То што ендемска староградска псећа раса зва-на „дорћолски трафикант“ нема право гласа, а нема чак ни газду који има право гласа, било је доста чуд-но за српске предизборне прилике – ко је још луд да уочи избора чини уступке напуштеним куцама у леде-ном јануару.

Пред изборе треба улагати у људе, а не у псе, ка-же старо предизборно правило.

И онда је, наравно, једна кућица за псе добила ноге.

Наравно, ако сте веровали да су на Старом граду

изумели кућице за псе које ходају, одговор није тачан. Кућица за псе отшетала је уз помоћ ногу неког лика кој је чекао аутобус број 28 код Политике.

Како се могло видети на снимку безбедносне ка-мере окачене испред општине Стари град, лик који је однео кућицу најпре је некоме телефонирао, што сва-како говори да је у питању добро организована акција, такорећи унапред испланирана пљачка.

Хало Бинг! Како брат? Занима ли те кућица за псе са налепницом Стари град. Цијена? Права ситни-ца! – изгледало је на немом филму безбедносне каме-

ре ко да је тај разговор личио на аланфордовску кому-никацију сир Оливера и његовог мистериозног прија-теља Бинга.

Бинг је изгледа био заинтересован па је кући-ца за псе завршила у наручју оног Н.Н. лика које је не-стао у потпуно непознатом правцу. А један псић, расе „дорћолски трафикант“, остао је без топлине усред јануара.

Локација Старог града је слична локацији Србије – Србија је на путу слонова, ту свако прође, застане, покупи шта му се нађе на путу – па је зато Србија, кажу, страдала кроз своју историју.

А Стари град је на путу разноразних магараца који ту дођу, прођу, и покупе све што им се нађе при руци. И који, ето, мисле да је покојни Алајбег сву своју имовину преписао на њих.

Ако краду саобраћајне знакове и кућице за псе, бар не краду дрвеће, сматрало се дуго у стручним кру-говима за ситни лоповлук, док друга староградска ка-мера није забележила како друго Н.Н. лице, на углу Ђу-ре Даничића и Светогорске, из корена чупа управо за-сађену тују и нестаје заједно са дрветом.

- Добро, бре, пријатељу, а који ће ти туја? На њој чак не могу ни да се пеку паприке – питао би, реци-мо, да га је срео, онај мој комшија, директни предак моторизованих Келта, поносни власник колекције са-обраћајних знакова „забрањено паркирање”.

- Али са тујом може да се подложи смедеревац за печење паприка! – рекао би му онај.

- А шта ће ти кућица за псе? – питао би онај мој покојни комшија, оног другог.

- Па мора негде да се спакује ајвар, кад испече-мо парике! Најбоље су те веће тегле! А имају и кров! Да не кисне ајвар!

Док у другим општинама пред сваке изборе гледају да на сваки начин богоугоде бирачком телу, најважнијем телу поред људског тела, у Старом граду су прошле зиме поставили кућице за псе

БЕСПЛАТАН ВОДИЧ „У(К)РАДИ САМ”

КОЛУМНА ДРАЖА ПЕТРОВИЋ

Сељаци кажу: чија овце тога и ливада, а ми Старограђани кажемо: чији ауто тога и паркинг место

10 11

Кажу да је родитељство вештина која се доживотно учи и усавршава, а сигурни смо да не-ма родитеља који бар једном није преиспитивао своје одлуке, по-ступке и методе одгоја и васпи-тања детета. У савременом добу када су, захваљујући интернету, стручни и мање стручни савети на дохват руке свакој трудници, мами и тати, следити адекватне смерни-це у подизању деце и бити роди-тељ пун самопоуздања постаје не-могућа мисија.

Добронамерне сугестије ис-куснијих родитеља, бака и дека, лекара и психолога често су кон-традикторне и разликују се у вео-ма значајној мери, а форуми на ин-тернету могу бити расадник број-них погрешних савета и појединач-них случајева који нису опште при-мењиви. Због тога се у шали каже „ако питате два лекара, добићете три мишљења“, а недоумице и ди-леме родитеља или будућих роди-теља се само множе.

Професионална подршка ро-дитељству је важна да би маме и тате могле да усвоје и разликују адекватне савете о подизању де-це, од заблуда и предрасуда, као и да се разбије мит о добрим и ло-шим мајкама и очевима.

Током октобра месеца у Ом-ладинском центру Стари град успешно је одржан први циклус школе за будуће родитеље под на-зивом „Бебе долазе“, који су зајед-нички организовали општина Ста-ри град и Удружење „Фит и здра-ва мама“. Пројекат „Бебе долазе“ је

конципиран као месечни курс који садржи четири интерактивне ра-дионице на којима будуће мајке и очеви имају прилику да сазнају све што их очекује - од припреме за породилиште и порођај, преко не-ге и исхране бебе, до емоционал-

них стања након порођаја.Долазак новог члана поро-

дице подразумева и несагледи-ве промене у животу, које се ма-нифестују проширеним капаците-том осећања и очекивањима од себе, детета и партнера. Психоло-

Бесплатнe радионице за будуће родитеље

КАД БЕБА СТИГНЕ У КУЋУ...

МАМА И ТАТА СУ ЗАКОН!За оне маме и тате који су прегрмели пелене, дојење, увођење чврсте хране и све друге „дечије боле-

сти“ и сада треба да се носе са пубертетлијама, који су посебан изазов у развоју сваког родитеља, општина Стари град је у сарадњи са „ИАН Телецентром“ организовала едукативне радионице под називом „Мама и тата су закон“. Циљ овог пројекта је да се родитељима школске деце пружи подршка и професионално саве-товање о стиловима и позитивним вештинама родитељства. Радионице се одржавају у УК „Пароброд“ сва-ке друге среде, а теме које ће се обрађивати до краја године су развојне карактеристике деце у различитим узрастима, дисциплиновање деце уз систем награда и казни, подстицање доброг понашања код деце и за-штита од злоупотребе психоактивних супстанци и алкохола.

Сви који желе да се придруже овим радионицама могу да се пријаве путем Контакт центра општине Стари град.

зи тврде да поред најлепших и нај-нежнијих осећања, привикавање на бебу доноси и изазове, на које будући родитељи треба да буду спремни.

Полазници првог циклу-са општинске школе за труднице, стоматолози Александра и Радми-ло Симић, који ће већ током новем-бра постати родитељи кажу да су им информације које су добили би-ле од великог значаја, јер први пут очекују бебу.

- Мирнија сам јер знам да са-вети које сам овде добила долазе од стручњака. Најкориснија су ми била предавања о дојењу и важ-но ми је што сам научила да је то сегмент мајчинства који се разли-кује о жене до жене, од детета до детета – каже будућа мама Алек-

сандра и истиче да је приступ пре-давача школице за труднице ох-рабрујући и да јој је улио додатно самопоуздање.

Од четири предавања у шко-лици „Бебе долазе“ два су захтева-ла и присуство будућих очева.

Алексадрин партнер, уско-ро тата Радмило каже да је у мору личних искустава и интерпретација сопствених утисака о родитељству врло важно чути мишљења и ста-вове људи који се професионал-но баве подршком будућим роди-тељима, јер се тако ствара база знања и вештина које ће се кори-стити када беба стигне на свет.

- Наравно да ћу ја другачије да доживим неке моменте кад по-станем тата и од моје супруге и од других очева, али овде сам добио

смернице о томе шта све можемо да очекујемо и спреман сам за но-ву улогу у животу – каже Радмило Симић.

Први циклус радионица за будуће родитеље у оквиру пројек-та „Бебе долазе“ успешно је зав-ршен, а због великог интересо-вања одмах је формирана група и за новембарску школицу. У завис-ности од даљег интересовања Ста-рограђанки и Старограђана који очекују принову, и у наредном пе-риоду ће се одржавати једноме-сечне школице за труднице и бу-дуће очеве у организацији општи-не Стари град. Сви заинтересовани се о наредним циклусима школе за труднице могу информисати путем општинског Контакт центра на број телефона 785-2-999.

Долазак новог члана породице подразумева и несагледиве промене у животу

АЛЕКСАНДРА И РАДМИЛО СИМИЋ:

СПРЕМНИ ЗА ПРИНОВУ!

ДВА ОД ЧЕТИРИ ПРЕДАВАЊА СУ ЗАХТЕВАЛА И ПРИСУСТВО БУДУЋИХ ОЧЕВА

12 13

Сарадња КК „Динамик БГ“ и општине Стари град

БЕСПЛАТНА ШКОЛА КОШАРКЕ ЗА ОСНОВЦЕ

Половином октобра у основ-ним школама на територији општи-не Стари град почела је бесплатна школа кошарке за дечаке трећег, четвртог и петог разреда. Са децом раде тренери из Кошаркашког клу-ба „Динамик БГ“, који имају вели-ког искуства у раду с почетницима у најмлађем узрасту, а тренинзи се одвијају два пута недељно.

Школа кошарке реализова-на је као плод заједничке идеје љу-ди из „Динамика“ и општине Ста-ри град, а кренула је истовреме-но у шест основних школа на те-риторији општине – „Скадарлија“, „Браћа Барух“, „Краљ Петар Први“, „Михаило Петровић Алас“, „Вук Ка-раџић“ и „Дринка Павловић“. Ди-ректори школа су се радо одазва-ли и прикључили позиву општи-не, па су за децу у свакој школи одвојени бесплатни термини, иако су школске сале оптерећене заку-пом других клубова који одржавају тренинге.

- Намера којом смо се води-ли када смо у општини разговара-ли о овој идеји била је да се што

већем броју деце омогући да тре-нирају кошарку и развију свој тале-нат. Велика би штета била да нека деца, због тога што њихови роди-тељи немају материјалних могућ-ности да им плаћају тренинге, не

добију прилику да играју кошарку. Клубови који раде по школама ина-че наплаћују по две или три хиљаде динара месечно кошаркашке тре-нинге, али ми смо наишли на вели-ко разумевање људи који воде КК

У шест основних школа на територији општине почели бесплатни тренинзи за дечаке трећег, четвртог и петог разреда. Са њима раде најбољи млади тренери КК „Динамик БГ“

ДРУЖЕЊЕ И ТРЕНИНЗИ СА МУТОМ И КОШАРКАШИМА

На радост родитеља и деце са општине Стари град, КК „Динамик“ ће организовати ДАНЕ ОТВОРЕНИХ ВРАТА у „Ди-намик Арени“, где ће их врхун-ски тренери из најбоље кошар-кашке школе у граду, заједно са чувеним Мирославом Му-том Николићем, учити основа-ма краљице игара.

- О тачним термини-ма дружења са кошаркашима и тренерима родитеље и де-цу ћемо на време обавестити – рекао нам је Далибор Мари-новић координатор пројекта из КК „Динамика“.

Волео бих да постанем добар играч и играм за репрезентацију – рекао нам је десетогодишњи Лука из ОШ „Скадарлија“

„Динамик БГ“ и врло брзо смо реа-лизовали читаву причу – каже Мар-ко Бастаћ, председник општине Стари град.

Бастаћ је присуствовао и првим тренинзима у неколико

општинских основних школа, где су се деца у пратњи родитеља са ве-ликим интересовањем прикључила овој лепој кошаркашкој причи.

- Много се радујем што са другарима сад могу да играм ко-шарку. Волео бих да постанем до-бар играч и играм за репрезента-цију – рекао нам је десетогодишњи Лука из „Скадарлије“.

Неки дечаци су већ на првом тренингу показали таленат за игру између два обруча, али најважније је да се деца кроз дружење баве спортом.

- Циљ школе је да упознамо дечаке са основним правилима ко-шарке и тренинзима и да им помог-немо како да побољшају своју игру.

Велика би штета била да нека деца, због тога што њихови родитељи немају материјалних могућности да им плаћају тренинге, не добију прилику да играју кошарку, каже председник општине Марко Бастаћ

Радимо вежбе баратања лоптом и додавања, тренинге шута, осно-ве игре један на један, три на три и одигравање утакмица – каже Не-мања Ковачевић, тренер „КК Дина-мик БГ“.

- Углавном је реч о деци која до сада нису тренирала, мада има-мо и полазника из других клубова, тако да овом акцијом радимо на по-пуларизацији самог спорта. Најдра-же нам је што ће многа деца откри-ти љубав према кошарци и наста-вити са тренинзима и касније – ис-тиче тренер.

Најбољим и најталентова-нијим полазницима биће омогућен наставак тренирања у „Динамико-вом“ омладинском погону.

СТРУЧНИ ТРЕНЕРИ „ДИНАМИКА“ УЧЕ ОСНОВЦЕ ПРВИМ КОШАРКАШКИМ КОРАЦИМА

ПРЕДСЕДНИК ОПШТИНЕ ПОД КОШАРКАШКИМ ОБРУЧОМ

15 16

ИНТЕРВЈУ: МУФТИЈА СРБИЈАНСКИ АБДУЛАХ НУМАН

ЧУДЕСНО ПУТОВАЊЕ ДО СРЕДИШТА ДУШЕ

Старограђани

Србијански муфтија Абдулах Нуман рођен је 11. јануара 1950. го-дине у Београду, у православној по-родици Трифуновић, која је живела на ћошку Лоле Рибара и Влајковиће-ве. У родни град вратио се 2016. го-дине, после више од четири деце-није, коилко је провео у Аустралији, где је живео са породицом, супру-гом Разијом и децом, кћерком Му-ном и сином Керимом. На престиж-ним уневрзитетима „Витори“ и „Мо-наш“ у Мелбурну предавао је ислам-ске студије, социологију, предмете из области социјалне заштите, пси-хологију и методологију социјалног рада.

- Влајковићева улица била је пријатељски крај, сви су ме штипа-ли за образе као најслађе дете, али је моја мајка водила велику борбу са собом да ме пусти на улицу. Између тадашње Лоле Рибара и Хиландар-ске је пролазио један аутомобил на пола сата, али је било батина за до-бродошлицу. И ја сам добио те бати-не где постајеш члан улице. Мајка се бринула и кад бих се отиснуо на пут до хотела „Ексцелзиор“, на аутобуску станицу, где сам свакога дана чекао оца да се врати са посла, јер је радио на Топчидеру, у Институту за спољну трговину. Заједно смо, после ручка, уживали у најлепшој посластичар-ници код Ковачевића, у Македон-ској, између кафане „Грмеч” и апоте-ке. Мој отац је волео и да игра фуд-бал, био је најбољи у свом крушевач-ком крају – сећа се муфтија Нуман.

У недавно затвореној Основ-ној школи „Стари град“ од 1. сеп-тембра званично је почела са радом Спортска гимназија. Као разлоге за гашење осмолетке у Херцега Стјепа-на, градски Секретаријат за образо-вање и дечију заштиту навео је мали број ученика и велики пад броја упи-сане деце од школске 2011/12. годи-не. Податак да је завршна школска година бројала само 142 ученика, са свега 11 првака, био је довољан раз-лог да се у 4.755 квадратних метара простора усели гимназија која броји више од осам стотина ђака.

Највише ђака из „Старог гра-да“, њих преко 70, одабрало је да по-хађа ОШ „Скадарлија“, што због бли-зине, што због француског језика, који се као други страни језик учи у овој школи. Психолог у ОШ „Скадар-лија“ Невена Лимић каже да највећи број ђака похађа осми разред и да је због тога формирано читаво ново одељење. Основна школа „Скадар-лија“ је од почетка школске 2017/18. године добила сто нових ученика, тако да сада укупно има 550.

- Остала деца, од другог до седмог разреда, распоређена су по одељењима која већ постоје. Пред почетак летњег распуста, када је би-ло извесно да ће се „Стари град“ за-творити, створили смо климу међу децом и наставницима да ћемо од почетка школске године добити но-ве ђаке, које морамо лепо примити и дочекати. За нас није никаква но-вина да сваке године добијамо нову децу, али ово је први пут да то буде у

оволиком броју – каже психолог Не-вена Лимић.

- Са децом је важно разгова-рати да нове ученике прихватају, да их не одбацују, да их не изолују и да нема потребе да међу њима по-стоји ривалитет. Мислим да смо за ова два месеца у томе успели и де-ца су задовољна новим третманом, адаптирали су се и нисмо имали ни једну примедбу од стране родитеља да је неко дете имало проблем да се прилагоди новој средини – објашња-ва Невена Лимић и додаје да су највише били забринути родитељи старије деце, која у овој школској го-дини треба да прођу и припремни програм за упис у средње школе.

- Њихов страх је оправдан и људски због тога што су се надали

да ће њихова деца ипак успети своје школовање да наставе и заврше у старој и њима познатој средини, јер се и пријемни испити у последњих неколико година полажу у матичним основним школама. Уверена сам да је и осталој деци и њиховим роди-тељима било подједнако жао што им је школа затворена – закључује госпођа Лимић.

Ново одељење VIII/4, које је састављено иск ључиво од некадашњих ђака ОШ „Стари град“, укупно броји 27 ученика. Међу њима су и Наталија Штетин, Михајло Црнковић, Тара Станковић и Маша Комненић.

- И даље мислимо да није фер што су нам затворили школу. Нажа-лост, нисмо се питали ми – каже На-талија Штетин.

- Захвални смо школи „Скадар-лија“ што нас је овако лепо примила, али и даље нам недостају наши стари наставници и све оно како смо са њи-ма радили. Искрено, мислили смо да ће нам бити много горе, али и деца и наставници су овде супер.

Михајло Црнковић каже да је велика штета што су изгубили једну од најбољих школа на Старом граду, али и да се нада да ће и у новој сре-дини наставити да ређају успехе на такмичењима и успешно се припре-мити за пријемни испит.

- Наставници су одлични, али је француски био пресудан да пређе-мо овде. Највише волимо наставни-ке српског, историје и физике. Још увек не знамо у коју ћемо гимназију, али то ће највероватније бити Прва, Трећа или Пета београдска гиман-зија – каже Михајло.

Након затварања Oсновне школе „Стари град“

„И даље мислимо да није фер што су нам затворили школу!“

НАЈВИШЕ ЂАКА ПРЕШЛО У „СКАДАРЛИЈУ“

УГАШЕНА ПОСЛЕ 66 ГОДИНАОсновна школа „Стари град“

прве ђаке примила је у септембру 1961. године као „Прва пролетерска бригада“. Развојем овог дела центра Београда, постала је најбројнија на општини са укупно 1300 ученика. Међу првима у граду је добила електронски кабинет за учење страних језика, про-дужени боравак, велику библиотеку. Много је разлога који су довели до смањења броја ђака из године у годину. Осим оног да је за све крив пад на-талитета, други су и одлазак бројних породица из центра, рушење старих кућа у окружењу, као и популаризација других школа на општини.

НАТАЛИЈА ШТЕТИН, МАША КОМНЕНИЋ, МИХАЈЛО ЦРНКОВИЋ И ТАРА СТАНКОВИЋ У ХОЛУ ШКОЛЕ „СКАДАРЛИЈА“

КАПИЈА БИВШЕШКОЛЕ „СТАРИ ГРАД“

17 18

Како је изгледао Ваш живот шездесетих година у Београду?

Био сам одличан ђак и имао сам дивног разредног старешину у Петој београдској гиманзији, препуног разу-мевања за мене када су ми се родитељи разводили. Ја сам ту ситуацију прихватио врло храбро, али када о томе раз-мишљам са ове даљине, после свих успеха у школи одјед-ном сам пропао. То је било време када смо пуштали косу и носили шарена одела. Мој надимак је био Хипи, био сам први у Београду! На Тргу Републике смо седели код коња и пева-ли, носили транспаренте „Stop war in Vietnam“ и „Down USA“, а један од најлепших доживљаја је био када су студенти ли-ковне академије исписали читаву Кнез Михаилову паролама против рата у Вијетнаму. Међутим, наш наставник Устава то није волео и морали смо на часу јавно да се извинимо Уставу СФРЈ. Неки су стварно устали, али ја нисам. Дубоко сам веро-вао у то што сам радио, па сам добио неке јединице и тако по-нављао други разред гимназије. Све ми је то досадило и на почетку трећег разреда сам одлучио да напустим гимназију.

Због чега сте то урадили?Када сам имао деветнаест година страховито сам

желео да отпутујем у Индију. Моја тетка Љубица Цуца Со-кић, сликарка, дала ми је новац да купим 200 или 300 дола-ра. Купио сам их од једног арапског студента који је дошао овде да студира. До Истанбула сам дошао возом, а онда сам упознао једног Немца који је имао „фолксвагенов“ хипи комби. Нас шесторица смо тако прошли Турску и стигли до Ирана, где смо се укрцали у један врло леп воз, са црвеним сомотским седиштима и фотељма у бифе вагону. Када смо стигли у Непал, у једном селу крај Катмандуа, на врх брда, изнајмили смо кућу од блата. Сећам се да је природа изгле-дала као да је тек створена, а поред нас најпознатији буди-стички манастир, на чијим степеницама су се одмарали мај-муни, пси, козе и Тибетанци који су побегли из Кине.

Какав је био Ваш пут у Индију?Можда никада тамо не бих ни стигао да ме једне

ноћи Непалци нису ухапсили и одвели у полицију заједно са једним нашим зврндовом Дејаном који се попео на кров манастира на ком се налазе златне фигуре Буде. То је било јако фино вођење, чак су ме пустили и да свратим и до по-ште, јер сам имао неки осећај да ми је писала мајка. Узео сам то писмо, а јутро смо дочекали на индијској граници. Мој пријатељ Енцо Лигуори, који није имао пасош, границу је са својим мајмуном прешао преко потока, а ја сам регу-ларно ушао и заједно смо отишли у Будгају, место где је Бу-да медитирао испод дрвета. То је нешто стварно чуднова-то. Пејзаж као позадина Монализе! Путовали смо возом до Њу Делхија и ту смо изгубили мајмуна, неко га је украо ис-пред ресторана на железничкој станици. У близини је било

једно село где је живео будистички калуђер, иначе, учитељ и краља Камбоџе. Он ме је прихватио и код њега сам радио као баштован. Са мном су била и два Енглеза, нисмо има-ли шпорет, ништа... Слушали смо „Дорсе“ и јели изванред-ну храну коју нам је монах спремао.

Када сте се први пут сусрели са исламом?Прве књиге о исламу видео сам у Меролију, месту где

сам радио као баштован. Прочитао сам неколико изрека по-сланика Мухамеда и то ме је веома заинересовало, па сам одлучио да путујем у Аџмир, у Раџастан, где је сахрањен чо-век који је донео ислам у Индију. Од узбуђења нисам могао да спавам. Изјутра, пред зору, код мене су дошла два човека и питала ме колико пара имам. Узели су неку ситнину и рек-ли су ми „од данас се зовеш Абдулах Нуман“. Научили су ме да на арапском изговарам реченице којима се постаје мус-лиман. Нуман на арапском значи благослов и то име су ми дали јер су знали моју жељу да у Индији пронађем нешто духовно, да пронађем разлог због којег сам дошао на овај свет. Нисам желео да носим ташну и будем службеник сва-ки дан, него сам хтео да сазнам зашто сам жив, а слутио сам да за то мора постојати неки дубљи разлог.

Шта вас је то привукло у исламу?Видео сам како муслимани живе, духовну енергију

тог места и љубав људи према Богу. У Аџмиру се налази-

ла џамија са највећим минаретом на свету, а поред ње је и доста порушених џамија. Ту сам највише волео да дођем и уживам. Предуслов за улазак у религију је осећати духов-ност, то није нешто што се учи, већ што се осећа као живо. У Индији је тада било тешко, деловао је хинду фашистич-ки покрет, али Аџмир је дивно место, јер је оно пример ка-ко људи треба да живе заједно. И данас се муслимани тамо боре за своју духовност, а занимљиво је да је пре неколико година предводник рушења најстарије џамије у Индији да-нашњи премијер те земље.

Јел било могуће унети се у духовност у комуни-стичкој Југославији?

Када све то посматрам са оволико година, у кому-нистичкој Југославији људи су били духовнији него да-нас. Они који су тада ишли у цркву, ишли су из духовне по-требе. У време када је вера била потиснута људи су ствар-но, истински изражавали ту веру. Једном сам са шејх Хам-дијом Јусуфспахићем стајао овде испред џамије када нам је пришао Бранко Пешић, градоначелник. Шејх Хамдија ме је представио и рекао да сам примио ислам, а градоначел-ник је рекао да су овом граду потребни добри верници, јер су добри верници поштени људи. Мени је било јако драго. Религија то ствара у друштву. Нема те религије која говори људима да буду покварени, да лажу или краду.

Са чиме сте се све суочили по повратку из Индије?У Индији сам био годину дана. Када сам се вартио,

прво сам дошао код шејх Хамдије Јусуфспахића и на његов наговор завршио гимназију, а он ме је учио исламу. Сећам се да ме је целу ноћ убеђивао да морам да завршим школу. Хтео сам да упишем факултет, али сам ипак отишао у војску, у Загреб, у Томашићеву 12. Шејх Хамдија је после војске по-кушавао да ме упозна са једном девојком из Аустралије. У то време сам живео у старој кући крај Бајракли џамије, ни-сам имао новца, био сам врло скроман... На крају сам при-стао да одем до Сењака и поражим ту девојку. Оставио сам јој поруку на вратима да ми се јави. Први пут смо се видели

8. јануара ‘75. године и више се никада нисмо раздвајали. За мој рођендан је спремила диван ручак, чак и сладолед, и то у јануару! Свадба је била у јуну у џамији, а шејх Хамдија је одржао читаву хутбу о мени.

Како је ваша породица реаговала на вашу одлуку да ћете се оженити и отићи у Аустралију?

Мајка је била много љута што се женим, а отац се упо-знао са мојом Разијом, али није желео да дође на свадбу. Најтеже ми је било када је требало да путујем у Аустаралију. Срео сам се са оцем на Тргу Маркса и Енгелса, поздравили смо се, ја сам се окренуо и видео га наслоњеног на стуб Без-истана како плаче. Са њим сам се срећом касније и виђао и дописивао, али мајка ми је рекла да јој не пишем. Ја сам јој ипак писао и слао новац када је овде било тешко, али она је сав тај новац сачувала, није га трошила, стајао је у витри-ни све до њене смрти... Жао ми је што са мајком нисам имао бољи однос. Породица моје мајке је била јако зачуђена, би-ло им је тешко што сам ја муслиман. До краја су то пред-стављали као неку моју дечију ствар. Једино је моја тетка Ружица Сокић била добра према мени, био сам јој као дете. Мој деда по мајци није волео ни моју тетку Љубицу Цуцу Со-кић, сликарку, јер је тврдио да је она била комунисткиња...

Какав сте однос имали са Хамдијом Јусуфспа-хићем, дугогодишњим србијанским муфтијом?

Он ми је био све. Бринуо је о мени и имао сам стра-ховито поверење у њега. Његова мисија је мој начин жи-вота. Шездесетих година, када је дошао у Београд, изгра-дио је веома добар однос са патријархом Германом и јев-рејском заједницом. Он је био човек који је ширио добру вољу. Он нас је овде и одржао. Када је први пут дошао овде, на Дорћол, да одржи езан, комшија га је погодио ваздуш-ном пушком. Имао је ожиљак на лицу од тога, али је исти тај комшија његовог сина Мустафу одвео у болницу када је де-те пало и разбило главу. И са патријархом Павлом је имао добар однос, поготово за време рата у Босни, када су се заједно молили да у Србији не дође до међусобног убијања.

Изабрани сте за србијанског муфтију прошле го-дине у јуну и вест сте примили у Мелбурну. Шта је то за вас значило?

Да могу да дођем у Београд! Сад сам имао добар раз-лог да кажем мојој Разији да дефинитивно одлазим у свој родни град. Раније се плашила да једном кад одем да се ви-ше нећу вратити. Сада ме је коначно пустила да дођем, јер је моја потреба за Београдом невероватна. Сада треба да будемо стрпљиви и прихватимо све праве вредности које су неминовне у нашој борби да се приближимо Европи. Ми имамо исти проблем као и муслимани у Атини где је немо-гуће подићи џамију са минаретом. Добра воља ће победити, а политички изговори немају више никаквог значаја, јер Ср-бија хтела не хтела мора да уђе у свет. У Аустралији сам ви-део да сви треба да будемо једна велика људска заједни-ца, јер земља нема ћошкове и подједнако је велика за све.

БОЖИЈИ ПОСЛАНИК НИЈЕ ДОНЕО ВЕХАБИЗАМИслам је један и недељив. Кривити ислам за понашање муслимана није коректно. Људи су ти који од једне књи-

ге направе другу и најлепше речи које нам је бог дао заврћу да би имали неки ћар. Од тероризма највише гину мус-лимани! Погледајте најстарију земљу на свету Сирију, то је рушевина, а била је једна од најразвијенијих земаља све-та. Муслимане су посвађале вехабије, а то знам јер сам две године живео у Саудијској Арабији. У тој земљи живе див-ни људи, али десило се да су људи из интереса почели да уносе жар у ислам. Да би се сачувала монархија, тај вахаби-зам је почео да се извози, да пуца напољу а не унутра. Сада су, хвала богу, видели да је то штетно и да ти људи, веха-бије, знају више о свом аутомобилу него што знају о исламу. Морамо да разумемо ислам каквог га је донео божији по-сланик Мухамед, а он сигурно није донео вехабије, селафије...

Породици моје мајке је било тешко што сам ја муслиман и до краја су то представљали као неку моју дечију ствар

Шејх Хамдија Јусуфспахић је био све, бринуо се о мени и имао сам страховито поверење у њега

18 19

Млади и талентовани старо-градски спортиста Алекса Мохора већ пуне две године тренира вес-лање у Веслачком клубу „Црвена звезда”.

Веома је успешан у овој спор-тској дисциплини, а ове године је, како кажу спортски новинари, на-просто експлодирао! У категорији - пионири освојио је једанаест ме-даља за црвено-беле са Аде Циган-лије где, без обзира на годишње до-ба, свакодневно тренира са друга-рима из клуба.

Четрнаестогодишњи Алекса је актуелни првак Србије у дисци-плини четверац скул и државни је првак на ергометријади 2017. годи-не, у истој дисциплини и категорији - пионири.

Највећи успех остварио је на државном првенству, одржаном 16. септембра ове године, када је као члан „Звездиног“ четверца, тимски, оборио државни рекорд.

Алекса Мохора је ученик VIII/2 ОШ „Скадарлија”. Веслањем је по-чео да се бави када је његове пси-хо-физичке предиспозиције за овај спорт открио Бојан Крџић, веслач-ки тренер „Звезде“. У потрази за та-лентованим дечацима и девојчица-ма обилазио je староградске школе и на ергометру - справи која симули-ра веслање, тестирао заинтересова-не основце.

Алекса је био међу најбољи-ма и одмах је почео да тренира под стручним надзором Крџића, прво са-

мостално у скифу, а потом у четвер-цу - скул.

Веслање је додатно развило Алексин дух и тело, па је након теже повреде зглоба, по опоравку, одмах наставио са тренинзима. Уследили су успеси и медаље у пионирима, а од следеће године ће се такмичити у категорији - млађи кадети.

Велику подршку у одлуци да се, након што се опробао у фудба-лу, бави веслањем које је изрази-то индивидуални спорт, пружила му је његова породица. Тата Жељко је као бивши фубалер увек уз сина. Ка-ко каже Алексина мама Маја, ипак му је највећа подршка деда Бора, шездесетседмогодишњи, рођени Старограђанин, који унука редовно бодри и прати на тренинзима и свим такмичењима широм земље.

Немерљива, понекад и неви-дљива, подршка младом веслачу су бака Бранка и посебно, мајка Маја, која свакодневно брине о важним стварима за једног младог спор-тисту - од правилне исхране, под-сећања на школске обавезе, до одр-жавања спортске опреме! За старију сестру Милицу, ученицу другог раз-реда гиманзије „Свети Сава”, Алекса у шали каже да је она „братов лич-ни пи-ар“.

Овај скорман младић не при-ча баш пуно о себи. Зато су његови успеси на веслачким водама при-ча за себе јер истичу његов карак-тер, издржљивост и превазилажење сопствених психо - физичких огра-ничења у вечитој борби са самим собом.

Алекса Мохора истиче да су му узори наши успешни веслачи, освајачи сјајних медаља и пласмана на домаћим и међународним првен-ствима – Душан Славнић из њего-ве „Звезде” и партизановци Марко Марјановић и Милош Васић.

- Имам сјајне веслачке дру-гаре и праве пријатеље у четверцу - Алексу Костића, Вука Кашиковића и Матију Лазића, уз њих је све лакше и лепше - наглашава млади Мохора.

Стекли смо утисак да ће се тек писати о Алекси Мохори, спор-тисти пониклом у Зетској улици на Старом граду, када једног дана као репрезентативац буде представљао Србију на међународним и олим-пијским такмичењима у веслању.

Талентовани спортиста Алекса Мохора, ученик VIII/2 ОШ „Скадарлија”

СТАРОГРАДСКА ВЕСЛАЧКА ЗВЕЗДА У УСПОНУ

ДРЖАВНИ ПРВАК АЛЕКСА

МОХОРА (14)

„ЗВЕЗДИН“ ЧЕТВЕРАЦ

Дорћолска калдрма изнедри-ла је у претходним деценијама ве-лики број знаменитих људи, који су оставили трајни печат живота на Старом граду. Милован Мића Уро-шевић, легендарни телевизијски сниматељ, дошао је на Дорћол још као средњошколац, почетком шез-десетих година прошлог века.

Прошло је 55 година, а чи-ка Мића сада већ као пензионер и даље највише времена проводи на релацији Калемегдан – Бајлонијева пијаца.

- Сећам се кад сам 1962. из моје Доње Трепче код Чачка дошао као тек свршени основац у Београд, прво сам овде у Душановој био под-станар. У то време сви смо се на Дорћолу познавали. Касније сам се пребацио у Улицу браће Барух, а од 1995. сам у Страхињића Бана – при-ча Мића Урошевић.

Дорћол се, каже, за све ове године није пуно променио, али на-чин живота јесте.

- Имам утисак да се људи ви-ше не друже толико као пре. Жао ми је због тога. Зато ја гледам да кад год могу идем с друштвом на „25.

ДОРЋОЛ И КАМЕРА МИ ОБЕЛЕЖИЛИ ЖИВОТЛегендарни телевизијски сниматељ Мића Урошевић пензионерске дане проводи на релацији Калемегдан – Бајлонијева пијаца

ДУБОК ТРАГ У ПРОФЕСИЈИ

Милован Мића Урошевић био је запослен на РТС-у пуне 42 године. Са камером у руци био је незаменљи-ви члан бројних екипа у документар-ном, школском и научном програму. Аутор бројних путописа и репорта-жа. Задужио је и раздужио 50 километара филмске траке. Добио је број-не награде на међународним фестивалима, а једну му је доделио и чуве-ни Си-Ен-Ен, за најимпресивнији приказ збивања са Вуковарског ратишта.

мај“ и на Калемегдан. Мало на ба-зен, па у шетњу. Термин за пензио-нере на базену је углавном пун, а по-себно је живо лети. Скоро сваки дан сам и у бифеу „Скадар“ код Бајлоно-ве пијаце. Поздравим друштво, по-пијемо по кафу. У близини станују и син, снаја и унука, па свратим до

њих - описује Мића како теку пензи-онерски дани.

Каријера на Телевизији Бео-град, где је Мића Урошевић дуго ра-дио као сниматељ, посебно је била занимљива. На те дане недавно су га подсетиле колеге из Савеза нови-нара Србије и Црне Горе, које су му доделиле награду за животно дело.

- У Београд сам дошао као де-те од 15 година са намером да по-станем филмски сниматељ. У то вре-ме, пре 50 година, врло мало љу-ди се бавило тим послом. Није било ни школе код нас. Тако сам ја учио уз рад, од старијих колега. Већ са 17 година сам почео да радим.

- У Скупштину сам тада ула-зио са ђачком књижицом да снимам – каже Урошевић.

Присећа се и свих важнијих догађаја које је забележио - демон-страција 1968. године у Пришти-ни и Београду, доношења Устава из 1974. године, ратова 90-их. Током извештавања из Босне био је тешко рањен. Рехабилитација је била дуга и болна, али се снагом воље опора-вио и вратио послу и својој камери.

- Тих година није било касар-не у којој нисам био, а током карије-ре, снимао сам и чистаче улица и председнике држава – са поносом истиче Мића.

Данас мирни пензионерски дани на Дорћолу теку. Старограђа-нин, Дорћолац, камерман, легенда - Милован Урошевић.

Добитник награде за животно дело Савеза новинара Србије и Црне Горе

МИЋА УРОШЕВИЋ НА СНИМАЊУ ДОКУМЕНТАРНИХ ФИЛМОВА „ПОСЛЕДЊА ОАЗА“ И „СВЕТ КОЈИ НЕСТАЈЕ“

20 21

Прва фаза реконструкције Скадарлије завршена је половином јуна обновом старе Скадарлијске чесме, а 16. октобра су почели ра-дови на обнови читаве улице. Рад-ници ЈКП „Београд пут“, испред Се-биљ чесме, започели су прве радо-ве на ископавању старих водово-дних цеви.

- Од Страхињића Бана до Го-сподар Јевремове урадићемо све на инфраструктури. За грађане је бит-но да ће овај део улице који сада ра-димо бити проходан за пролаз пе-шака, да ће бука бити минимална, као и да ће сви станари у овом де-лу града имати воду – казали су нам радници на терену.

Три недеље након почетка ра-

дова, Београђане је шокирала слика асфалтиране Скадарлије! Уклоње-на калдрма и свеж асфалт потхра-нили су стрепње да ће и боемска четврт бити бетонирана. Надамо се да је реч само о фази у процесу ре-конструкције и да ће калдрма бити враћена.

Надлежни најављују да ће се радови одвијати сигурно до 1. де-цембра, а да ће од тог датума брзи-на радова зависити од временских прилика, али и да ће све бити гото-во до пролећа наредне године. Сле-дећа фаза радова, од Јевремове до Зетске биће одложена до наредне туристичке сезоне, јер су такав до-говор постигли угоститељи из Ска-дарлије и градске власти.

Kомуналне теме

ПОЧЕЛА ДУГО НАЈАВЉИВАНА РЕКОНСТРУКЦИЈА СКАДАРЛИЈЕ

ПАУК ЗА ЊИХ НЕ ПОСТОЈИ: И поред знака забране, испред Дома Војске паркирана возила

ПРОПАО ТЕНДЕР ЗА ИЗВОЂЕЊЕ РАДОВА НА ФАСАДАМА

Након затвореног јавног позива извођачима радова за сређивање укупно 17 фасада на Старом граду, Градска управа гра-да Београда саопштила је да је тендер за овај посао пропао, због тога што се позиву одазвала само једна фирма чија је понуда означе-на као неприхватљива.

Према плану града за сређивање строгог центра Бео-града, радови из Карађорђеве и Косанчићевог венца требало је да се преселе у Бранкову улицу. У плану је била обнова 11 фасада на парној страни улице која припада општини Стари град.

Тендер је обухватао и ра-дове у Поп Лукиној 1б и 3-5, две зграде на углу Булевара деспо-та Стефана 10 и Браће Југовића 21 (зграде дијагонално од Дома Војске), као и ревитализацију фа-саде на заштићеној згради Џокеј куба у Грачаничкој 18.

Иначе, овај посао био је вредан више од милион евра, од-носно 130 милиона динара, па је изненађујуће што није било више заинтересованих предузећа. Град је саопштио да тендерски посту-пак неће бити поново спроведен у 2017. години.

И поред знака забране пар-кирања, свакодневно се испред До-ма Војске Србије могу видети зау-стављени аутомобили, који се на том месту задржавају и по неколи-ко сати. Возила нису паркирана ис-кључиво на тротоару, већ и на са-мом коловозу у правцу Француске улице.

Знак забране паркирања спада у знакове изричитих на-редби, па се призор испред Дома Војске Србије може окарактериса-ти као пример изразито бахатог по-нашања запослених у Војсци, у коју грађани, према свим истраживањи-ма, имају највише поверења.

На основу правила која од-ређује Закон о безбедности са-обраћаја на путевима, скрећемо

пажњу на нека од карактеристич-них места где није дозвољено зау-стављање или паркирање возила, а то су, између осталих, тротоари где је то саобраћајним знаком за-брањено, раскрснице, пешачки пре-лази, бициклистичке стазе, аутобу-ска стајалишта, зелене површине.

Казна за непрописно парки-рање износи 5.000 динара, однос-но 2.500 уколико се плати у року од осам дана. Трошкови преноса вози-ла, уколико је „Паркинг сервис“ ин-тервенисао, су између 6.000 и ско-ро 20.000 динара у зависности од тежине возила.

БЕОГРАЂАНЕ ЈЕ ШОКИРАЛА СЛИКА АСФАЛТИРАНЕ СКАДАРЛИЈЕ!

Стари град је језгро нека-дашње београдске вароши са број-ним културно - историјским и архи-тектонским знаменитостима које су окосница туристичке понуде Београда.

- Највећи број туристичких атракција налази се на Старом гра-ду, што је нашу општину афирмиса-ло као незаобилазно место на кул-турној и туристичкој мапи региона и Европе, па са правом кажемо да је Стари град - Београд – истиче Ми-лан Церовац, шеф Одсека за тури-зам, наводећи разлоге које су опре-делили општину Стари град да у оквиру Управе формира овај одсек.

- Уједно, ово је одрживо и најекономичније решење јер се су-очавамо са смањењем општинског буџета. Формирање туристичке ор-ганизације у овом тренутку би било далеко скупље решење - објашња-ва Церовац.

Задатак одсека је да коор-динише активности и сарадњу општине и туристичких субјеката. Приоритет је промоција културно- историјских и туристичких вредно-сти Старог града и учешће у изра-ди предлога стратегије развоја ту-ризма, локалног акционог плана и плана промотивних активности, у складу са плановима и програми-ма републичких и градских органа и организација.

По статистичким подаци-ма Стари град је друга београдска општина по броју ноћења туриста. Један од задатака одсека је коорди-нација сарадње са министарством и туристичком инспекцијом по при-тужабма туриста и грађана на рад привредника који обављају трго-винску, угоститељску и туристичку делатност.

Због пораста страних туриста све је више новоотворених хосте-ла, станова и приватних апартмана који се изнајмљују за њихов смеш-

тај. Иако је Градска управа прописа-ла услове за отварање „некатегори-саног смештаја” у стамбеним згра-дама, бележе се свакодневне прија-ве грађана на буку и ремећење кућ-ног реда.

- Нормално је да се грађани прво обрате својој општини. Када је реч о жалбама на хостеле и приват-не апартмане Министарство тргови-не, туризма и телекомуникација је инспекцијски надзор поверило Се-кретаријату за инспекцијске посло-ве Града Београда - Сектору за ин-спекцијски надзор над трговином и туризмом - појашњава Церовац.

Одлуком градске скупшти-не за отварање „некатегорисаних угоститељских објеката за смештај у стамбеним зградама“ предвиђена је сагласност скупштина станара, што је смањило број нелегалних хостела.

- Међутим, одлука није реши-ла проблем. Не односи се на при-ватне станове који се рентирају ту-

ристима, па су због овог пропу-ста градске и републичке инспек-ције ненадлежне за њихову кон-тролу, што је парадокс - наглашава Церовац.

Позиви и дописи Старограђа-на говоре о бројним приватним ста-новима чији гости не поштују кућни ред. Туристи се дневно смењују у из-најмљеним становима на које се не односи члан 3. градске одлуке, која некатегорисане „угоститељске обје-кате за смештај у стамбеним згра-дама” дефинише као „преноћиште, одмаралиште и друге објекте на-мењене одмору, рекреацији посеб-них категорија корисника и хостеле”.

- Наша обавеза је да Старо-грађанима дамо праве информа-ције, где и коме да се обрате, да их у томе подржимо, помогнемо и да захтевамо да се ови проблеми си-стемски решавају - објашњава Ми-лан Церовац.

Старограђани притужбе мо-гу послати градском Секретарија-ту за инспекцијске послове на мејл: inspekcija@beograd.gov.rs као и на Бе-оком сервис телефоном 0800/110-011 или мејлом на bks@beograd.gov.rs.

Суграђани који имају неки проблем или идеју у вези са тури-стичком делатношћу могу се обра-тити Одсеку за туризам на телефо-не: 011/330-0-541 и 011/330-0-665

По статистичким подацима Стари град је друга београдска општина по броју ноћења туриста

Одсек за туризам Градске општине Стари град

ЦЕНТАР ТУРИСТИЧКЕ ПОНУДЕ БЕОГРАДА

22 23

Када су почетком новембра челници Градске управе града Бе-ограда кренули у промоцију новог пројекта – „Сениор картице“, пен-зионери Старог града нашли су се у непријатној ситуацији. Наиме, проје-кат је рекламиран „на сва уста“. Гра-доначелник Синиша Мали данима je позивао београдске пензионере да се у својим општинама пријаве за „Сениор картицу“ која ће им обезбе-дити бројне попусте и погодности.

Међу тим, пензионерима општине Стари град је преузимање картице у згради општине онемо-гућено, а градски оци су за то бр-же-боље оптужили општину, која је, према њиховим речима, одбила сарадњу.

- За пројекат „Сениор картице“ смо, као и остали Београђани, сазна-

ли из медија. Нико из Градске управе нас није позвао, нити обавестио, а на плакатима који рекламирају проје-кат, налазе се грбови 15 београд-ских општина, без Старог града и Новог Београда – каже председник општине Стари град, Марко Бастаћ, осврћући се на чињеницу да Бео-град има 17 општина и да је неко из градске власти решио да од Београ-да неправедно отцепи две општине.

Пензионери су, вођени ин-формацијама из средстава јавног информисања, долазили у општи-ну Стари град са жељом да набаве картицу, али су запослени у општин-ском Контакт центру морали да их обавесте да се градске картице не набављају у општини. Дневна штам-па је у наредним данима појаснила да се „Сениор картице“ на Старом граду набављају у Солунској 14 и Светогорској 14.

- Град Београд је унео забуну међу пензионере Старог града, дис-криминисао их у односу на остале београдске сениоре и ускратио им једнак третман тиме што им није до-зволио да „Сениор картицу“ преузи-мају у просторијама општине Стари град – тврди председник општине, Марко Бастаћ.

ОПШТИНСКА КАРТИЦАОпштина Стари град је још

пре две године увела „Староград-ску картицу“, коју већ поседује ве-лики број Старограђана – и млађих и старијих.

„Староградском картицом“ пензионери остварују попусте у про-давницама, угоститељским објекти-ма, здравственим и културним уста-новама на Старом граду. Међу 70 партнера општине, који Старограђа-нима нуде попусте, налазе се апоте-ке, прехрамбене радње, туристич-ке агенције, продавнице намештаја и амбуланте. Осим попуста, „Ста-роградска картица“ им обезбеђује право на учешће у бесплатним про-грамима општине који су намење-ни пензионерима – од излета, преко пливања, јоге и фитнеса, до курсева енглеског језика и рачунара.

За разлику од „Сениор карти-це“ Градске управе града Београ-да, „Староградска картица“ општи-не Стари град, није намењена искљу-чиво пензионерима, већ свим ста-новницима општине Стари град. Ко-рисници картице, осим попуста, који важе за све, имају прилику да уз кар-тицу похађају бесплатне активности и програме које организује општинa.

Град Београд искључио Стари град из програма за попусте сениорима

Радови на обнови два значај-на споменика културе који се нала-зе на Калемегдану започети су још крајем маја и тада је најављено да ће обнова Дамат Aли-пашиног турбета и Везирове чесме, коју изводи Завод за заштиту споменика културе града Београда, а финансира Турска аген-ција за међународну сарадњу (ТИКА) бити завршена до 6. октобра. Међу-тим, средином октобра месеца по-стало је јасно да су се радови на об-нови Везирове – односно, чесме Мех-мед-паше Соколовића, одужили, јер су механизација, радници, али и ис-траживачи Завода за заштиту спо-меника и даље на терену.

Наиме, разлог за пробијање рокова лежи у чињеници да је тим Завода за заштиту споменика кул-туре града Београда открио неколи-ко драгоцених остатака материјалне прошлости који потичу из дуге исто-рије наше престонице. Откривена је кућа из неолита, остаци римског ка-струма и две урне из бронзаног доба.

Две фасаде чесме Мехмед-па-ше биле су под земљом, у нивоу пла-тоа Горњег града Калемегдана, али се одувек знало да постоје трећа и четврта, која је прислоњена на ут-врђени зид. Током овог истражи-вања доказано је да се на четвртој фасади налази улаз у резервоар, са декоративним венцем и теснацима од камена. Срећа је што су слојеви земље штитили ове значајне остат-ке давних времена од пропадања, а испод близу хиљаду кубика наслага пронађена је и оригинална калдрма.

Остаци неолитске куће, фраг-менти две урне из бронзаног доба, мноштво шкољки и пужева сведоче о томе чиме су се хранили становни-ци из времена неолита и да је рибар-ство било једно од главних привред-них грана. Реч је о периоду између 4800. и 3500. гoдине пре нове ере.

Испод наслага земље про-нађени су и бели остаци римског бе-

дема дуги око десет метара, којих у Београду има једино у подруму Би-блиотеке града, као и у склопу се-веро-источног бедема Горњег гра-да на Калемегдану, где је уклопљен у целу структуру тврђаве. У близини римског бедема, пронађено је и јед-но камено ђуле, што говори о томе да су се са овог места водиле борбе, највероватније крајем трећег века.

СТАРИ ГРАД – ОД ПРАИСТОРИЈЕ ДО ДАНАС

Када радови у овом делу Бе-оградске тврђаве буду завршени, без сумње ће овај део Калемегдана бити најатрактивније место за по-сетиоце, тим пре што је чесма Мех-мед-паше Соколовића у Београду далеко лепша и очуванија од мно-гих које је подигао у Истанбулу.

- Трагови прошлости код Вези-рове чесме још једном потврђују да је Стари град локалитет на ком је, без прекида, постојао живот од праисто-рије, преко римског доба, Средњег века и Турака, па све до нашег вре-мена – каже члан Већа општине Ста-

ри град, Петар Бојовић, и истиче да историју овог нашег малог парчета Београда можемо сачувати само та-ко што ћемо је темељно изучавати.

- Мехмед-паша Соколовић је без сумње једна од значајнијих лич-ности XVI века. Захваљујући њему, обновљена је Пећка патријаршија и наставила је да живи српска држа-ва. Постоје сазнања према којима је Соколовић, поред чесме, оставио Бе-ограду у наслеђе и један караван-са-рај, односно објекат за одмор путни-ка и смештај каравана, који је у оно време био и трговачко средиште, попут пијаце, за који се још увек не зна где се тачно налази. Нашу де-цу школски уџбеници уче да осећају гнев и гордост према прошлим вре-менима, а заправо, да би историја била учитељица живота, много је важније да данашњи ђаци науче да из историјских чињеница извуку нај-боље – тврди Петар Бојовић и додаје да је књига Радована Самарџића „Мехмед Соколовић“, коју је управо прочитао, оставила велики утисак на њега и утицала на боље разумевање историјских прилика на Балкану то-ком Средњег века.

Најуже градско језгро, Ста-ри град, обилује бројним реликвија-ма прошлости и доказује да се упра-во ту, током година и векова водио динамичан и буран друштвено-по-литички живот. Бојовић сматра да управо то историјско наслеђе, које Стари град баштини из различитих доба прошлости треба да буде те-мељ развијања његове будућности.

ТАЈНА ЧЕСМЕ МЕХМЕД-ПАШЕ СОКОЛОВИЋА

Мехмед-паша Соколовић је без сумње једна од значајнијих личности XVI века

„Староградска картица“ се набавља у Контакт центру општине Стари град, а информације о попустима и програмима које она обезбеђује, могу се добити позивом на број 785-2-999 или на сајту општине

ОДУЖИЛИ СЕ РАДОВИ НА ОБНОВИ ЧЕСМЕ

ПЕТАР БОЈОВИЋ, ЧЛАН ВЕЋА ОПШТИНЕ СТАРИ ГРАД

У ОБИЛАСКУ РАДОВА НА ВЕЗИРОВОЈ ЧЕСМИ

СТАРОГРАДСКИ ПЕНЗИОНЕРИ ДИСКРИМИНИСАНИБеоград има 17 општина и неко из градске власти је решио да од Београда неправедно отцепи две општине

24 25

Препоруке Светске здрав-ствене организације увеле су и у српски лекарски еснаф нову дисци-плину у медицини - комуникологију, која се већ неколико година изучава и на редовним студијама Медицин-ског факултета Универзитета у Бео-граду. Квалитетна комуникација из-међу здравствених радника и па-цијената темељ је успешног лечења, али је одговорност за комуникацију увек на страни лекара, сматра про-фесор Предраг Вујовић из ПР аген-ције „ПРА”, који се годинама успеш-но бави имплементацијом комуника-цијских вештина у здравственом си-стему Србије.

- Пацијенти су по правилу вр-ло уплашени, болесни су и имају ве-лике бриге. Они не познају медици-ну, а често имају и погрешне пред-ставе о самој болести, тако да је у медицини било неопходно увести је-динствени стил опхођења према њи-ма. Тај корак је повратак поверења у здравство, јер без њега не можемо

мењати старе навике и обичаје – ка-же професор Предраг Вујовић, један од првих ПР менаџера на простору бивше Југославије.

Много пре увођења стандар-да у комуникацији у здравству спро-ведена су бројна истраживања која су показала да постоји огроман нес-поразум на релацији лекар-пацијент. Анкета коју је спровела Лекарска ко-мора Србије како међу медицин-ским особљем, тако и међу пацијен-тима, показала је да лекари сматрају да пацијенти имају нереална очеки-вања, а корисници здравствених ус-луга да им медицинско особље не пружа довољно квалитетне услуге.

ПУТОВАЊЕ КРОЗЗДРАВСТВЕНИ СИСТЕМ

Као највећи проблем који ис-тиче струка опште и породичне ме-дицине, што се у домаћем здрав-ственом систему зове изабрани ле-кар, јесте неинформисаност грађана о примарној здравственој заштити.

Комуникација је темељ успешног лечења

ПОВЕРЕЊЕ МЕЊА СТАРЕ НАВИКЕ И ОБИЧАЈЕ

Ненад Живановић, познатији код рибара и пријатеља са београд-ских река као Неша, већ три деце-није је професионални кувар. Дав-не 1982. године почео је са припре-мањем рибље чорбе и рибе на тра-диционални начин својствен дуна-вским аласима. Члан је Асоцијације шефова кувара Србије и амбасадор Србије у Савезу кувара европских и медитеранских регија, власник је ресторана „Воденица“ и један је од оснивача „Фиш феста”, на коме је спремао рибљу чорбу у казану од 1000 литара.

Живановић се радо одазвао молби да нам открије ,,мале тајне” припремања праве рибље чорбе. Посебно, јер се након богатих слав-ских трпеза треба вратити здравој и лаганијој исхрани и спремно доче-кати божићни пост.

Према Нешиним речима, најкваклитетније речне рибе су смуђ, штука, сом, кечига, манић, је-гуља, шаран, толстолобик, амур, у ту групу спада и пастрмка. Наш са-говорник наглашава да се смуђ не ставља у чорбу јер је не обогаћује укусом, већ само „скупоћом”!

Што више различитих врста комада рибе - од шарана, кечиге, сома, штуке, гргеча, бандара, мре-не, деверике, протфиша, шљивара и остале беле рибе, то је укуснија чорба – тврди Неша и објашњава да рибља чорба мора да има укус рибе, да буде љуткаста, никако слатка, и да је црвене боје (осим аласке).

Искусни мајстор рибље чорбе каже да она мора да има јасне пар-чиће рибе, не распаднуте или паси-ране, без видљивих комадића лука. Зато се лук претходно самеље.

Запамтите да се шаргаре-па, пашканат, целер, паприке итд не стављају у праву рибљу чорбу!

Правила за препознавање квалитетне и свеже рибе су да очи не смеју бити упале, месо треба да буде релативно тврдо, а шкрге јар-ко, природно, црвене боје.

ДИСКУСИЈА НА ФЕСТИВАЛУ ЗДРАВЉАУ оквиру овогодишњег

Фестивала здравља, у општи-ни Стари град одржана је панел дискусија на тему „Комуника-ција у здравству“, на којој су, по-ред проф. Предрага Вујовића из агенције „ПРА” и директора Ле-карске коморе Србије др Милана Динића, учествовали и др Мехо Махмутовић, државни секретар у Министарству здравља, др Ра-доје Симић, директор Института за мајку и дете „Др Вукан Чупић“, др Нада Мацура, портпаролка Градског завода за хитну медицинску помоћ, као и директорка Дома здравља „Ста-ри град” др Весна Јањушевић. Директорка Јањушевић навела је позити-ван пример из општинског Дома здравља, који од 2008. године има успо-стављене процедуре комуникације са пацијентима.

- Исте године имали смо 45 пријава против медицинских сестара, док 2016. године нисмо имали ни једну. Задовољство пацијената 2008. године је било 65 одсто, док је осам година касније било 91 одсто. У исто време, меди-цинске сестре су 2008. године имале 20 акцидентних ситуација са пацијенти-ма, док 2016, када је ниво задовољства био готово стопостотан, ситуација са агресивним пацијентима било је чак 64. Један од разлога за овакву ситуацију је и смањење броја запослених, али то је нова ситуација са којом правимо мало другачију стратегију у комуникацији – рекла је др Весна Јањушевић.

РИБЉА ЧОРБА – ИДЕАЛНА ЗА ХЛАДНЕ ДАНЕ И ПОСТ

По правилу, комуникација са изабра-ним лекаром у старту је неповерење и унапред развијен стереотип о док-тору који само попуњава картон и пише упуте. Директор Лекарске ко-море Србије др Милан Динић сматра да тај проблем додатно ствара огро-ман притисак на секундарне и тер-цијалне здравствене установе. Са друге стране, он сматра и да је др-жава дужна да детаљно ради на то-ме како едуковати пацијенте да пу-тују кроз здравствени систем.

- Лекарска комора Србије има став да треба ослушкивати потребе становништва и на тај начин ства-рати нове кадрове, јер у супротном, дубоко неразумевање за наш посао ће се само продубљивати. Пацијен-ти такође морају да схвате са чиме се све ми суочавамо у нашем послу, а ми треба да поставимо јасну ли-нију шта је то немар, а које су то си-туације када смо дали све од себе а нисмо успели да спасимо нечији жи-вот. О томе треба јавно да се говори. Овако неразумевање створило је не-потребну хајку на докторе – каже др Милан Динић.

ЛЕКАР И ПАЦИЈЕНТ УВЕК НА ИСТОЈ СТРАНИ

Добру комуникацију у здрав-ству пацијенти виде у говору раз-умљивог језика од стране лекара, са што мање стручних термина, осећају сигурности и слободе да се започне разговор. Осим важности првог кон-такта, једна од вештина добре ко-муникације је и умеће здравствених радника у саопштавању лоших вести, тешких дијагноза и њихових прогно-

за. Доктор Милан Динић сматра да ле-кар својим личним примером треба да покаже пацијенту да њихова комуни-кација у борби за здравље не почиње и не завршава се на супростављеним, већ на заједничким странама.

- Саопштавање лоших ве-сти најтежи је комуникацијски за-датак. Дешава се да пацијенти че-сто за своје стање окривљују лека-ра, а пошто лекари не могу да бирају кога ће имати за пацијента, важно је да добро овладају свим комуника-цијским вештинама – сматра дирек-тор Лекарске коморе Србије др Ми-лан Динић.

Комуникологија у здравству има и шири значај, а то је, пре свега, дефинисање здравих стилова жи-вота и промоција здравља кроз ме-дије. Као позитиван пример лекари наводе кампању о донирању орга-на, превентивним прегледима у ра-ном откривању карцинома и добро-вољном давању крви, као и упозна-вање становништва са вантелес-ном оплодњом. Као највећи изазов у комуникацији са становништвом, постављен је значај информисања јавности о вакцинисању предшкол-ске деце. Лекари су става да је про-фесија заказала на овом плану, као и да није заузет заједнички и јасан став струке по овом питању.

Постоји огроман неспоразум на релацији лекар-пацијент

ДУНАВСКИ РЕЦЕПТ ЗА УКУСНУ РИБЉУ ЧОРБУ

ПОТРЕБНО: 1 килограм меша-ног рибљег меса, обично комади - шарана, сома, кечиге, мрене, де-верике и друге беле рибеОДНОС ЗА 8 ОСОБА: На килограм рибе иде 3 литре воде, једна до-бра главица лука, коју претходно треба самлети, једна кашика але-ве паприке и једна кафена каши-чица љуте паприке, соли по уку-су, као и мало зачина - додатка за рибљу чорбу. Однос је исти - јед-на трећина додатка за рибљу чор-бу иде на килограм рибе! КУВАТИ: У почетку на јакој ватри, а кад проври додајте мало лиму-новог сока или сирћета, по укусу, и кувајте даље али на тихој ватри око један и по сат. И ЈОШ НЕШТО: Има и једна ма-ла аласка тајна кад рибљу чорбу спремате на реци. Правило гласи да се чорба не меша, већ се у њу се стави живи гргеч, да плива и да је истовремено меша!

26 27

Изложбу Сузане Жунковић „Љу-бав према икони“ отворио је 1. новем-бра, у Кући Ђуре Јакшића, епископ бу-димљанско-никшићки Јоаникије. Међу иконама нашле су се и две репродук-ције великог формата, икона Богороди-це Гликофилуса и Богородице Страдал-не, које се налазе у манастиру Ђурђеви Ступови у Беранама. О ауторки је гово-рио сликар Радован Мића Трнавац, по-езију је читала песникиња Љиљана Ја-наћковић, а отварање су својим гласо-вима улепшали чланови Певнице при Храму Светог Саве.

- Почаствован сам да се на-слађујем светлошћу икона које су дело Божије милости и руку Сузане Жунковић, иконописца и појца. Она слика тоновима и пева бојама – рекао је епископ Јован.

- Сузана негује проверене вред-ности ослањајући се на српски средњо-вековни живопис, на византијско сли-карство и посебно на поједине руске узоре попут Светог Андреја Рубљова. Ова изложба њој сигурно служи као охрабрење јер изаћи изван храма са својим делима, нарочито иконама, јесте храбро, али и потребно – додао је он.

Сузана Жунковић рођена је у Београду 1972. године. Завршила је Правни факултет. Иконописом се про-фесионално бави од 2008. године. За-нат иконописца је завршила у радио-ници Петра Билића у Храму Светог Са-ве и код икононописца Ивана Нисиге-ра. Иконе Сузане Жунковић украша-вају већи број манастира Будимљан-ско-никшићке епархије, као и много-бројне цркве и домове верника. Трон-ске иконе Страдална и Гликофилуса на-лазе се у манастиру Ђурђеви Ступови у Беранама, седишту Будимљанско-ник-шићке епархије. Осликала је и крст који је 2010. године, на Васкрс, однет у Јерусалим, а који се данас налази у ма-настиру крај Берана. Поред иконописа, слика пастеле и уља на платну.

Кућа Ђуре Јакшића

ИЗЛОЖБА ИКОНА СУЗАНЕ ЖУНКОВИЋ

МОНОДРАМА „ПРОБУДИ СЕ“ - КОМЕДИЈА СА СУЗАМА У ОЧИМА

На сцени Куће Ђуре Јак-шића од ове јесени изводи се монодрама „Пробуди се“ позна-тог нишког глумца, редитеља и писца Мирољуба Недовића Ри-кија. Причу испричану у жанру дирљиве комедије изводи глу-мац Фуад Табучић.

Прича „Пробуди се“ носи у себи наду и веру у неко боље сутра, потребу да својим за-лагањем и ентузијазмом неш-то променимо и утичемо на бу-дућност. Главна идеја приче је шта се то црно у нашим живо-тима може догодити, а да већ није догодило.

Јунак из овог комада је просветни радник у пуној сна-зи и стваралачком набоју. Но-ва ситуација у његовом животу је болест супруге која пада у ко-му и не зна се да ли ће се ика-да пробудити. Занимљиво је да главног јунака то није поколе-бало и он свакога дана одлази код ње да јој прича. Причама и коментарима на свакодневицу он покушава да забави себе, а њу можда пробуди...

ПЕТА СЕЗОНА ЏЕЗ СВИРКИ У КЛУБУ „DAS BOOT“ Наступом бенда „Fish in Oil“, џез клуб Установе

културе „Пароброд” - „Das Boot” - отворио је пету се-зону свирки, које се одржавају сваког поне-дељка са почетком од 22 сата. Почетак но-ве сезоне означили су стални го-сти клуба: Вељко Николић пер-кусије, Феђа Френклин бубањ,

Бане Радојковић контрабас, Браца Радовановић гита-ра и Дуле Петровић саксофон.

Сваког понедељка наст у-паће различити уметници београд-ске џез сцене. Нова сезона свирки

у Јевремовој 33 бесплатна је за све љубитеље џеза.

Установа културе општине Стари град „Пароброд“

ФЕСТИВАЛ „МАЛА ПУЛА“ – ОСВРТ НА БОЉУ ПРОШЛОСТ

Први по реду фестивал „Мала Пула“ одржан је уз помоћ Министарства култу-ре у биоскопу „Драган Гага Николић”, од 23. до 25. октобра, као симболична филм-ска смотра која подржава домаћи филм и филмове из региона. Фестивал са истим називом одржавао се осамдесетих година у Дому омладине и представљао је ре-вију домаћег играног филма и манифестацију од великог значаја за југословенску кинематографију. На репертоару су се нашли „Устав Републике Хрватске“ Рајка Гр-лића, „Не гледај ми у пијат“ Хане Јушић, „Реквијем за госпођу Ј“ Бојана Вулетића, „Добра жена” Мирјане Карановић и „Игла испод прага“ Ивана Мариновића.

- Фестивал који смо покренули је осврт на нашу бољу прошлост. Као некада, настојаћемо да промовишемо комуникацију са публиком, али и дијалог филмских аутора и посленика на конференцији о будућности филма као уметности и продук-ције. Пошто смо опредељени искључиво за домаћи и регионални филм, ове нулте године желимо да успоставимо ревију каква је некад била „Мала Пула“ – каже Злат-ко Црногорац, извршни продуцент у УК „Пароброд“.

Разговоре поводом филмова који су ове године били у програму водили су професорка ФДУ Ана Мартиноли и филмски критичар и књижевник из Сплита Јури-ца Павичић, а гости су им били: Маја Милош, Мина Ђукић, Златко Видачковић, умет-нички директор „велике“ Пуле, Срдан Голубовић испред ФАФ-а, продуценти Јелена Митровић, Гага Ђурковић, Игор Турчиновић, Бобан Јевтић из Филмског центра Ср-бије, Димитрије Војнов, Гордан Кичић, Марко Јоцић…

ИЗЛОЖБА „ЈА НИСАМ ОСЛОБОДИЛА БЕОГРАД” Под називом „Ја нисам ослободила Београд“ још

једна занимљива изложба Милице Ракић, која је обједи-нила своје графичке радове са цртежима, забелешкама, писмима и личним фотографијама Константина Коче По-повића. Приказујући архивски поступак као уметнички, из-ложба крајем октобра у УК „Пароброд“ пробудила је про-шлост и личност Коче Поповића као интелектуалца који је прошао официрску дисциплину Краљевине Југославије, Шпански грађански рат, НОБ, али и надреалистички по-крет чији је један од оснивача, а био је и књижевник, пу-блициста и истакнути дипломата.

Милица Ракић рођена је 1972. године. Докторант је Факултета ликовнух уметности у Београду. Члан је УЛУС-а, у статусу самосталног уметника. Добитница је награде УЛУС-а за графику „Златна игла“ 2007. године. У свом раду испитује начин на који језик и култура об-ликују лични идентитет.

ТРЕЋИ БЕОГРАДСКИ ДАН МИРКА КОВАЧА

Трећи београдски Дан Мир-ка Ковача под називом „Ковач у литератури и филму“’ одржаће се у среду, 13. децембра, у свечаном холу „Пароброда”. На трибини од 18 часова окупиће се поједини до-битници овогодишњих признања „Мирко Ковач“’, којима је награда додељена прошлог месеца у Ро-вињу, у организацији Удруге Мир-ко Ковач, као и најбољи пријатељи и сарадници покојног књижевника, есејисте, сценаристе и критичара.

Гости вечери биће др Иван Чоловић, антрополог и уредник, добитник награде „Мирко Ковач“ за есеј, књига „Смрт на о Косо-ву пољу. Историја косовског ми-та”, редитељ Стеван Филиповић, један од сценариста, уз Мирја-ну Карановић и Дарка Лунгуло-ва, филма „Добра жена“’, који су ове године у Ровињу добили на-граду за најбољи сценарио, као и Дамир Овчина, писац из Сарајева, добтник награде за дебитантски роман „Кад сам био хоџа”, као и књижевник Филип Давид и реди-тељ Лордан Зафрановић.

Од 21 сат, у биоскопу „Дра-ган Гага Николић“ биће приказан филм „Убиство у ноћном возу” из 1972. године, редитеља Лорда-на Зафрановића, чији је сценарио потписао Мирко Ковач.

28 29

Викингова школа шаха

Лазар Маринковић, ученик Основне школе „Скадарлија”, и Стела Петровић, трећакиња ОШ „Дринка Павловић”, успешно су решили наград-не задатке Викингове школе шаха из претходних бројева Информатора.

Младе шахисте је Шаховски клуб „Викинг“ обрадовао заслуженим наградама – великим бе-лим шаховским фигурама. Тако је „Краљ“ за 14. за-датак припао Лазару, а „Краљица” Стели за 15-ти успешно решени „мат у два потеза”. Свечаном чи-ну доделе заслужених награда присуствовале су и поносне тате - Милан Маринковић и Слободан Боб Петровић.

За решење шаховског задатка Стели и Лазару је тре-бало 20-так минута. Кажу да је обично решење код оваквих задатака потез који се најмање очекује. Староградски основци су задовољни су освојеном на-градом, а велике шаховске фи-гуре заузеће почасно место у њиховим собама.

Такође, један од најм-лађих староградских викинга Иван Здјелар (7), иначе Лазаров „љути” шаховски ривал, обра-дован је специјалном наградом „за упорност”.

БЕЛИ ИГРА И ДАЈЕМАТ У ДВА ПОТЕЗА.

Решење пошаљите на:sahovskiklubviking@gmail.com

Решење наградног задатка број 16 је: 1.Де8

Добитница награде: Дрина Ивошевић, ученица III/1 ОШ „Скадарлија“

5 1 8

3 5

2 8 1

2 6 5

9 2 4 3

4 7 8

6 1 5

7 2

5 1 4

ШАХОВСКИ ЗАДАТАК БРОЈ 17. СУДОКУ

АФО

РИЗМ

И

ШВЕЂАНИ УКИДАЈУ ГОТОВИНУ У ПЛАТНОМ ПРОМЕТУ. ПА ТО НИЈЕ НИШТА НОВО, ЈЕР ЈЕ НАШИМ ПЕНЗИОНЕРИМА ТО ОДАВНО УКИНУТО!

МИ НИ СМАК СВЕТА НЕ БИСМО ПРИМЕТИЛИ ОД ОВЕ НОВОГОДИШЊЕ РАСВЕТЕ.

Д. Ж

ИВ

КО

ВИ

Ћ

МА

КА

РИ

ЈЕ

КРАЉ ЗА ЛАЗАРА, КРАЉИЦА СТЕЛИ

МЛАДИ ШАХИСТИ: ЛАЗАР МАРИНКОВИЋ И ИВАН ЗДЈЕЛАР

КРАЉИЦА СТЕЛА ПЕТРОВИЋ

ДЛ 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

12

13

14

ВОДОРАВНО: 1. Јунак чији се споменик налази у парку код Дома војске - Ознака за коња у шаху, 2. Комад делимично изгорелог дрвета – Део горње одеће без рукава, 3. Омотач за поштанске пошиљке (мн.) - Издавачко предузеће (скр.) - Симбол бизмута, 4. Име шахисткиње Чолушкине – Утврђен двор средњевековних владара – Ознака за југ, 5. Ста-на, Станислава одмила - Енглески књижевник, Сомерсет - Тежина омота робе, тара, 6. Раставни везник - Ознака за преч-ник (дијаметар) - Име немачког фудбалског стручњака Матеуса - Француски војни писац и маршал, Фердинанд, 7. Назив за један вид националне економске политике, 8. Пловна веза између Атлантског и Тихог океана, 9. Ослободилачки фронт (скр.) - Ливрејисани слуга – Место код Београда у којем је рођен и живео јунак са слике, 10. Припадници једног од старих грчких племена - Стара енглеска мера за површину – Збирка одабраних вина, 11. Бивши светски рекордер у пли-вању, Марк - Иницијали шаховског велемајстора Глигорића – Лицемерно, неискрено проповедање и примена моралних правила, 12. Краљица лепоте – Основни, недељиви део – Кретати се јашући на коњу. 13. Узвик дозивања – Летопис – Си-гуран, известан, 14. Музички инструмент с мехом – Манастир код Јагодине.

УСПРАВНО: 1. Вука одмила – Изругивање, 2. Главни трг античких грчких градова – Страсни љубитељ једног топлог напитка, 3. Празник 27. јануара - Горњи део стопала - Разред (скр.), 4. Циркуско борилиште - Мали дечак, малишан – Озна-ка за хектометар, 5. Место на Корчули – Немачки фудбалер репрезентативац, Јенс – Херцеговац, 6. Цртеж или скулптура нагог људског тела – Крупан морски сисар, 7. Ознака за руску рубљу – Линије које на карти спајају места истовременог ота-пања залеђених река - Преносиоци наследних особина, 8. Аутоматска пушка (скр.) – Име певачице фада Родригеш - Име енглеског музичара и певача Џегера, 9. Оријентална тамбура са три жице - Животињски глас, урлик - Жбунасти четинар из породице чемпреса, 10. Изгред, ексцес – Наредба да се нешто не сме чинити, 11. Двадесеттреће и 13. слово – Врста угоститељског објекта (мн.) - Иницијали француског редитеља Татија – Симбол јода, 12. Место код Ваљева – Популарни оркестар ромске музике – Јавна одбрана (скр.), 13. Учесник у једном зимском спорту – Особа која се чврсто држи пропи-саних политичких ставова, 14. Изузетно узбуђење, лудило, 15. Немачки физикохемичар нобеловац, 16. Гоничи, 17. Врста грожђа и црвеног вина, 18. Украсни грм са црним бобичастим

РЕШЕЊА: Васа Чарапић, с, угарак, прслук, коверти, ип, би, Ирина, замак, ј, Цана, Мом, дара, а, д, Лотар, Фош,

камерализам, Панамски канал, оф, лакеј, Бели поток, Дорани, акр, енотека, Спиц, сг, лажни морал, мис, еле-

мент, јахати, еј, хроника, јамачан, хармоника, Јошаница

30 31

Спектакуларни турнир у малом фудбалу

ДОРЋОЛ – КУЋА ФУДБАЛА

Својеврстан сајам фудба-ла, који је на Дорћолу окупио љу-битеље овог спорта, организован је током октобра на терену Спортске гимназије и некадашње ОШ „Стари град“.

Први меморијални турнир у малом фудбалу „Такијеви дани“ одр-жан је у знак сећања на фудбалера Марка Филиповића, некадашњег пр-вотимца Фудбалског клуба „Дорћол“ и ГСП „Полет“, а финална утакмица је уприличена у сали Спортског центра „Динамик“ на Дорћолу.

Пред финални окршај, бројна публика је имала прилику да ужи-ва у ревијалној утакмици у којој су се састали ветерани „Партизана“ и „Дорћола“ и одиграли без победни-ка, са резултатом 1:1. Стрелац до-маћина био је Раде Крстић, а Милош Ђелмаш за црно-беле.

Пред финалну утакмицу, трибине су биле испуњене до по-следњег места, а гледаоци су ужи-вали у мајсторијама Николе Мијаи-ловића, Срђе Кнежевића, Милоша Богуновића и осталих фудбалера.

Читав програм су водили но-винарка ТВ Арене Јована Гузијан и певач Никола Павловић, а многе по-знате личности су са трибина бодри-ле играче. Глумци Андрија Кузма-новић и Марко Живић, који тумаче главне улоге у новој хит серији Дра-

Тринаеста редовна седница локалног парламента, одржана је 19. октобра, у присуству 45 од укупно 56 одбор-ника, колико броји пун сазив Скуштине Градске општине Стари град. Староградски одборници су разматрали осам тачакa дневног реда.

Пре почетка рада по тачкама дневног реда, пред-седница Скупштине општине Мила Поповић обавестила је одборнике да је одборничка група „Доста је било – Са-ша Радуловић“ престала да постоји због недовољног броја одборника. У оквиру прве тачке потврђени су мандати но-вим одборницима староградске скупштине – Наташи Бел-чи и Саши Вучети.

У наставку рада усвојена је Одлука о изменама и до-пунама Статута ГО Стари град, којом су усаглашене над-лежности и називи појединих органа са одредабама Зако-на о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе и Закона о правобранилаштву.

Скупштина Старог града је, у оквиру треће тач-ке дневног реда, једногласно донела и Одлуку о успо-стављу сарадње са сарајевском општином Стари град, и овластила председника општине Марка Бастаћа да пот-пише и закључи Споразум о братимљењу. Предвиђено је да се сарадња два Стара града остварује у свим области-ма од заједничког интереса, кроз пројекте који су у интере-су грађана и у циљу проширења сарадње и јачања била-тералних веза, које могу да допринесу развоју међусобног разумевања и пријатељства, заснованој на пуној равно-правности у областима од заједничког интереса и узајам-не користи за обе локалне заједнице.

У наставку седнице усвојено је Решење о измена-ма решења о образовању штаба за ванредне ситуације ГО Стари град. Измене су условљене процедуралним и пер-соналним изменама састава штаба, а за заменика коман-данта штаба је именован Аврам Израел, заменик председ-нице Скупштине ГО Стари град. Такође, усвојена су и ре-шења о персоналним изменама у саставу Изборне коми-сије Градске општине Стари град и Савета за вођење ом-ладинске политике.

У оквиру шесте тачке дневног реда 13. седнице, од-борници Скупштине су констатовали да је Ненаду Боров-чанину, због поднете оставке, престала функција замени-ка председника Градске општине Стари град. Скупштина је за заменицу председника Градске општине Стари град, већином гласова присутних одборника, именовала одбор-ницу Невенку Грабеж (44). Након именовања на ову функ-цију Скупштина је, у складу са законима о локалној само-управи и о локалним изборима, као и одредбама општин-ског Статута, донела одлуку да Невенки Грабеж престаје одборнички мандат у Скупштини ГО Стари град.

ГРАДСКА ОПШТИНА СТАРИ ГРАДМакедонска 42, Београд, телефон: 011/3220-721www.starigrad.org.rs, e-mail: opstina@starigrad.org.rsПИБ: 102689765, матични број: 07027125рачун буџета општине: 840-146640-06

Председник Градске општинеМарко Бастаћ

predsednik@starigrad.org.rs3221-114 и 3227-016

Начелник УправеАндреј Белингар

abelingar@starigrad.org.rs 3221-114

Председница СкупштинеМила Поповић

mpopovic@starigrad.org3221-114

Заменица председникаНевенка Грабеж

ngrabez@starigrad.org.rs3221-114 и 3227-016

Заменик начелника УправеМило Ковачевић

milo.kovacevic@starigrad.org.rs3225-791

Секретар СкупштинеЗоран Ђорђевић

zdjordjevic@starigrad.org3225-791

ЧЛАНОВИ ВЕЋА ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ:

Лазар Лешњак (llesnjak@starigrad.org.rs), Коста Андрић (kosta.andric@starigrad.org.rs), Петар Бојовић (bojovic@starigrad.org.rs),

Андреја Миливојевић (a.milivojevic@starigrad.org.rs), Александар Тодоровић (atodorovic@starigrad.org.rs), Александар Новаковић (anovakovic@starigrad.

org.rs, Зоран Млађеновић (zmladjenovic@starigrad.org.rs)Телефони: 3222-626 и 3220-721/лок. 212

Контакт центар 785 2 999, Македонска 42, приземље, соба 6Одељење за буџет 3225-515; 3220-721/лок. 264Одељење за друштвене делатности 3300 653, 3220-721/лок. 246Одељење за имовинско- правне и стамбене послове 3226-906, 3220-807, 3220-721/лок. 262Одељење за грађевинске послове 3222-209, 3220-721/лок. 260Одељење за комуналне послове и комуналну инспекцију 3227-104, 3220-721/лок. 380Комунална инспекција 3225-512, 3220-721/лок. 279Одељење за грађевинску инспекцију 3222-719, 3220-721/лок. 273Грађевински инспектори 3220-721, локали 269 и 291Пријава бесправне градње, дежурни телефон 3222-719Одељење за информационе технологије и е-управу 3225-916, 3220-721/лок. 266Одељење за скупштинске послове и послове Већа и председника Градске општине 3227-859, 3220-721/лок. 284 и 331Одсек за пружање правне помоћи 3223-152, 3220-721/лок. 245Служба за финансијске и заједничке послове 3222-828, 3220-721/лок. 235Правобранилаштво 3225-573Канцеларија за младе „Стари град“ Македонска 42, приземље, канцеларија 6а, 3300-660, kzmstarigrad@gmail.com www.kzm.starigrad.org.rsВолонтерски сервис ГО Стари град Македонска 42, приземље, канцеларија 6а, 3300-509 volonterskiservis@starigrad.org.rsУстанова културе „Пароброд“ Капетан Мишина 6а 414-21-63, www.ukparobrod.rs

Кућа Ђуре Јакшића Скадарска 34, телефон 723-03-02 www.kucadjurejaksica@rsЈП СРПЦ „Милан Гале Мушкатировић“ Тадеуша Кошћушка 63, 218-22-42 Гале инфо центар 381-81-15 infocentar@gale.rs, www.srcmgm.rs Биро за нађене ствари 3300-694Матичари – Секретаријат за управу Града3220-721/лок. 276Градски судија за прекршаје Македонска 42, IV спрат, 3300-655Центар Министарства одбране Стари град Македонска 42, V спрат, соба 85а,3300-675 и 3224-747Управа јавних прихода града Београда Стари град: порез на имовину правних лица 3300-542Порез на имовину физичких лица 3300-688Пријава предузећа-комуналне таксе и грађевинско земљиште 3300-693Полицијска станица Стари град Мајке Јевросиме 33, 3239-732Дом здравља Стари град Симина 27Инфо центар Дома здравља Радним данима од 08:00 до 15:00 3215-600, 3215-700 Факс 3215-601, 3215-701Друштво за бригу о старим лицима Добрачина 11, 2629-662Удружење пензионера Стари град Краља Петра 54, 3242-112ДВД Стари град Ђорђа Јовановића 11,2623-476Пријатељи деце - Дечји савез општине Хиландарска 7а, 3223-377, 063-222-141Савез спортова Стари град Македонска 42, 063-437-539 Црвени крст Стари град Студентски трг 18, 2628-882Беоком – Служба за комуникацију и координацију односа са грађанима0800/110011 и 30-90-007

ФИНАЛИСТИ ПРВОГ МЕМОРИЈАЛНОГ ТУРНИРА „ТАКИЈЕВИ ДАНИ“

ФУДБАЛСКУ ПОСЛАСТИЦУ СУ ПРИРЕДИЛИ ВЕТЕРАНИ ДОРЋОЛА И ПАРТИЗАНА

гана Бјелогрлића „Сенке над Балка-ном“ са уживањем су пратили фи-налну утакмицу, као и Мићко Ра-доњић, Петар Бенчина, Тихомир Ста-нић, затим фудбалски асови Небојша Ушке Вучићевић, Дражен Болић, Ра-де Вељовић, Миодраг Анђелковић, Немања Радоњић, Ненад Милијаш, Саша Илић... У програму је наступи-ла и група ТХЦ са песмом „Играј и победи“, а у публици су били и чла-

нови Београдског синдиката.Екипе „Братски“ и „Велибор

Дуњић“ судариле су се у финалу тур-нира. Бољим извођењем пенала по-бедио је тим „Братски”.

Блистао је Никола Мијаило-вић, коме је уручена награда за нај-бољег играча турнира, док је голман екипе „Братски“ добио је награду за најбољег међу чуварима мреже. Са-ша Илић легенда „Партизана“, уру-чио је победнички пехар капитену победника Радету Крстићу.

Турнир је био хуманитарног карактера, а чек од 100.000 динара капитен екипе „Братски”, Раде Кр-стић, уручио је Хуманитарној орга-низацији „Срби за Србе“.

Међу бројним гостима и па-сионираним љубитељима најваж-није споредне ствари на свету био је и члан Већа општине Стари град, Александар Тодоровић, који је иста-као да је као Дорћолац јако поносан на спортски дух својих комшија.

- Зна се да се на Дорћолу већ генерацијама игра добар фудбал! Посебно ми је драго што је на овом турниру преовладала права, здра-ва спосртска атмосфера и фер плеј – каже Тодоровић и истиче да су се Дорћолци показали као одлични до-маћини и достојни организатори јед-ног фудбалског спектакла.

АЛЕКСАНДАР ТОДОРОВИЋ: ПОНОСАН НА СПОРТСКИ ДУХ СВОЈИХ КОМШИЈА

На Дорћолу се већ генерацијама игра добар фудбал!

Одборници једногласно о братимљењу са сарајевским Старим градом

ОДРЖАНА СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ

3232