2

М17 =

М18 =

2. Радови објављени у научним часописима међународног значаја, научна критика;

уређивање часописа (М20): укупно нормирано 80,70 (М20)

број вредност укупно нормирано

М21а = 7 10 7x10=70 54,701

М21 = 4 8 4x8=32 24,888

М22 =

М23 =

М24 = 1 2 1x2=2 2

М25 =

М26 =

М27 =

М28а =

М28б =

М29а =

М29б =

М29в =

3. Зборници са међународних научних скупова (М30):

број

М34 = 24

М31 =

М32 =

М33 =

М35 =

М36 =

вредност

0,5

укупно

24x0,5= 12

нормирано

10,637

4. Монографије националног значаја (М40):

број вредност укупно

М41 =

М42 =

М43 =

М44 =

М45 =

М46 =

М47 =

3

М48 =

М49 =

5. Радови у часописима националног значаја (М50):

број вредност укупно

М51 =

М52 =

М53 =

М54 =

М55 =

М56 =

М57 =

6. Зборници скупова националног значаја (М60):

број

М61 =

М62 =

М63 =

вредност укупно нормирано

М64 = 9

М65 =

М66 =

М67 =

М68 =

М69 =

0,2 9x0,2=1,8 1,73

7. Одбрањена докторска дисертација (М70):

број вредност

М70 = 6

8. Техничка решења (М80)

укупно

1x6=6

број вредност укупно

М81 =

М82 =

М83 =

М84 =

М85 =

M86 =

M87 =

4

9. Патенти (М90):

број вредност укупно

М91 =

М92 =

М93 =

М94 =

М95 =

М96 =

М97 =

М98 =

М99 =

10. Изведена дела, награде, студије, изложбе, жирирања и кустоски рад од

међународног значаја (M100):

М101 =

М102=

М103=

М104 =

М105 =

М106 =

М107 =

11. Изведена дела, награде, студије, изложбе од националног значаја (M100):

М108 =

М109 =

М110 =

М111 =

М112 =

12. Документи припремљени у вези са креирањем и анализом јавних политика (М120):

М121 =

М122 =

М123 =

М124 =

Свеукупно без нормирња: 130,8

Свеукупно нормирано: 104,951

5

IV. Квалитативна оцена научног доприноса кандидаткиње

(према прилогу 1 Правилника)

4.1. Показатељи успеха у научном раду:

(Награде и признања за научни рад додељене од стране релевантних научних

институција и друштава; уводна предавања на научним конференцијама и друга

предавања по позиву; чланства у одборима међународних научних конференција;

чланства у одборима научних друштава; чланства у уређивачким одборима часописа,

уређивање монографија, рецензије научних радова и пројеката).

4.1.1. Награде и признања за научни рад додељене од стране релевантних научних

институција и друштава :

Нема података.

4.1.2. Уводна предавања на конференцијама и друга предавања по позиву

Др Јелена Михаиловић је одржала предавање по позиву са насловом „Карактеризација

посстранслационих модификација главних алергена кикиркија масеном

спектрометријом“ на V Симпозијуму Српског удружења за протеомику (СеПа), у коме

је представила дугогодишњи рад на свеобухватној и нерестриктивној карактеризацији

посттранслационих модификација главних алергена кикирикија, насталих након сувог

печења кикирикија. V Симпозијум СеПА је одржан у Ректорату, Универзитет у Новом

саду, 31.5. 2019. године (Прилог 18- Позивно писмо).

Такође је одржала уводно предавање на Школи протеомике - Теоријски и практични

основи, одржаној 25 – 29. 05. 2015, на УБ-ХФ под насловом „nanoLC-MS на Orbitrap

XL“. Овим предавањем је полазницима приближила методологију анализе протеина

тандем масеном спектрометријом високе резолуције купловану са течном

хорматографијом веома ниског протока (Прилог 15 – Изјава о учешћу и доприносу

организацији).

4.1.3. Чланства у одборима међународних научних конференција:

Јелена Михаиловић је била члан организационог одбора радионице 2nd FCUB-ERA

workshop, одржане на УБ-ХФ, у Београду, 18. - 19. 10. 2011. (Прилог 12 – Извештај о

одржаној конференцији).

Такође је као члан организационог одбора учествовала у припреми међународне

конференције First International Conference Improving Allergy Risk Assessment Strategy for

new food proteins (ImpARAS), одржане на УБ-ХФ у Београду 24. – 26. 11. 2015 (Прилог

14 – Најава конференције на званичној веб страници COST акције ImpARAS).

4.1.4. Чланство у одборима научних друштава:

Јелена Михаиловић je члан Српског хемијског друштва (СХД), Биохемијског друштва

Србије (БДС), Српског удружења за протеомику (СеПа) и и Young proteomics

investigators club (YPIC).

6

4.1.5. Рецензије научних радова

Нема података.

4.2. Ангажованост у развоју услова за научни рад, образовању и формирању

научних кадрова:

(Допринос развоју науке у земљи; менторство при изради мастер, магистарских и

докторских радова, руковођење специјалистичким радовима; педагошки рад;

међународна сарадња; организација научних скупова).

4.2.1. Допринос развоју науке у земљи (ангажованост у развоју услова за научни

рад)

Допринос кандидаткиње др Јелене Михаиловић развоју науке како пре тако и након

избора у звање истраживач сарадник је, најкраће речено, у успостављању и развоју

метода протеомике базиране на анализи протеина хибридним масеним спектрометром

LTQ Orbitrap XL (Thermo Fischer Scientific Inc., Немачка), јединог инструмента те врсте

у Србији. Јелена је увела и оптимизовала протоколе за припрему узорака, њихову

анализу, и вођење евиденције о анализама које је спроводила на дневној бази за

кориснике са УБ-ХФ и других институција из земље и иностранства. Паралелно са тим

стара се и опреми која чини део Лабораторије за протеомику, при првом основаном

Центру изузетих вредности за молекуларне науке о храни на Хемијском факултету

Унивезитета у Беоргаду.

4.2.2. Менторство при изради мастер, магистарских и докторских радова и

педагошки рад

Кандидаткиња је током летњег семсетра школске 2018/2019. године на Катедри за

биохемију, УБ-ХФ ангажована ради помоћи у настави, односно као асистент на

предмету „Инструменталне методе у биохемији 434B1“ у трајању од 4 термина од по 6

часова. Држала је предавања, теоријске и експерименталне вежбе током којих је

обучавала студенте за рад на хибридном масеном спектрометру високе резолуције LTQ

Orbitrap XL (Thermo Fischer Scientific Inc., Немачка) (Прилог 5 – Решење о ангажману).

Такође, била је предавач, инструктор у оквиру практичног и теоријског дела Школе

протеомике - Теоријски и практични основи, одржане 2015, у организацији Центра

изузетних вредности за молекуларне науке о храни при УБХФ

http://helix.chem.bg.ac.rs/cmnh/vesti.html (Прилог 15 – Изјава о учешћу и доприносу

организацији).

4.2.3. Међународна сарадња

Присуствовала је PEAKS Workshop, међународној радионици за усавршавање и

унапређење рада на софтверском пакету PEAKS Х (Bioinformatics Solutions Inc., Канада)

за претрагу протеинских база података, идентификацију и квантификацију протеина и

њихових модификација, одржаној 1.-2.4.2019. у Берлину, Немачка (Прилог 7 -

Сертификат).

7

У оквиру мултилатералног пројекта « WTZ Danube region: Genomics, transcriptomics,

digestiomics and a mouse allergy of sensitization to allergenic lipid transfer proteins » борави

на Медицинском универзитету у Бечу, Беч, Аустрија у групи др Michelle Epstein пола

месеца током 2017. где сте обучава за рад са мишевима и дизајн in vivo студије

алергијских и сличних поремећаја (Прилог 8 – Писмо подршке).

У оквиру билатералног пројекта између матичне институције и Кемијског инштитута,

Љубљана, Словенија под називом « Нови механизам егзозомалног трансфера

проинфламаторног сигнала из целија које носе мутацију L265P MyD88, повезану са

лимфомом » 2016. године проводи пола месеца у Љубљани у раду на пречишћавању

екстрацелуларних везикула и обогаћивању екстракта молекула од значаја за ћелијску

сигнализацију и ширење лимфома – MyD88 у оквиру групе Проф. др Романа Јерале и

под директном супервизијом од стране др Матеје Манчек-Кебер (Прилог 9 – Позивно

писмо).

Добитник је Basileus V стипендије, у оквиру Erasmus mundus 2 програма захваљујући

којој 2014. године проводи месец дана у Центру за молекуларну билогију и хемију

(ZMBH), Хајделберг, Немачка у групи др Thomasa Rupperta усавршавајући се на

детекцији фосфопептида на LTQ Orbitrap XL (Прилог 10 – Позивно писмо и потврда

Erasmus mundus 2 програма).

Током 2013. године, стипендирана од стране FP7 пројекта, провела је месец дана

усавршавајући се на раду на LTQ Orbitrap Velos у групи др Helene Rogniaux у

Националном институту за истраживања у пољопривреди (INRA) на Одељењу за

проучавање биополимера и структурну биологију у Нанту, Француска, где је радила на

пројекту оптимизације квантификације протеина Brachypodium distachyon семена

(Прилог 11 – Потврдно писмо).

Јелена Михаиловић је до сада сарађивала на доле наведеним међинародним пројектима:

- Пројекат Европске уније Хоризонт 2020 под називом: Tvining istraživačkih aktivnosti

u graničnim ‘omiks istraživanjima u oblastima hrane, ishrane i životne sredine –

FoodEnTwin број 810752

- Билатерална сарадња са Медицинским универзитетом у Бечу - Laura Bassi центар

изврсоности OCUVAC, Аустрија на развоју вакцине на окуларни сој грам негативне

бактерије Chlamydia tracomatis, serovar B. Назив пројекта: OCUVAC: Ocular

Chlamydia trachomatis vaccine development. Руководилац српског тима је професор

Тања Ћирковић Величковић (Прилог 6 – уговор о ауторском делу).

- COST акција (FA1402): Improving Allergy Risk Assessment Strategy for new food

proteins (ImpARAS)

- Билатерална сарадња са Кемијским инштитутом, Љубљана, Словенија. Назив

пројекта: „Нови механизам егзозомалног трансфера проинфламаторног сигнала из

ћелија које носе мутацију L265P MyD88, повезану са лимфомом“. Руководилац

српског тима је професор Тања Ћирковић Величковић

- Мултилатерална сарадња између УБ-ХФ, Медицинског универзитета у Бечу,

Аустрија и Словачког унивезитета за пољопривереду, Словачка у оквиру Програма

за финансирање мултилатералне научне и технолошке сарадње у Дунавском

8

региону МПНТР. Назив пројекта: Геномика, транскриптомика, дигестомика и

мишији модел сензитизације на липид-трансфер протеине. Број пројекта: МПНТР

337-00-00136/2016-09/02 односно заједнички бр. DS-2016-0051. Руководилац

српског тима је професор Тања Ћирковић Величковић

- Пројекат Европске уније FP7-RegPot2010-5 FCUB-ERA “Reinforcement of the Faculty

of Chemistry, University of Belgrade, towards becoming a centre of excellence in the

region of WB for molecular biotechnology and food research“, број 256716. Руководилац

српског тима је професор Тања Ћирковић Величковић

4.2.4. Организација научних скупова

Јелена Михаиловић је била члан организационог одбора радионице 2nd FCUB-ERA

workshop, одржане на УБ-ХФ, у Београду, 18. - 19. 10. 2011. (Прилог 12 – Извештај о

одржаној конференцији).

Такође је као члан организационог одбора учествовала у припреми међународне

конференције First International Conference Improving Allergy Risk Assessment Strategy for

new food proteins (ImpARAS), одржане на УБ-ХФ у Београду 24. – 26. 11. 2015 (Прилог

14 – Најава конференције на званичној веб страници COST акције ImpARAS).

II симпозијум Српског удружења за протеомику - Протеомика и биоинформатика, је

одржан 27. 05. 2016. на УБ-ХФ у Београду, где је Јелена Михаиловић била члан

организационог одбора (Прилог 17 – Постер најаве).

Кандидаткиња је учествовала у организацији међународне конференције Belgrade Food

International Conference, одржане у Београду 26. - 28. 11. 2012. [http://www.fcub-

era.rs/meetings/conference/conference_bfic.shtml ] (Прилог 13 – Потписана изјава о

учешћу)

У оквиру Школе протеомике - Теоријски и практични основи, 25 – 29. 05. 2015, Београд,

је учествовала у конципирању програма (теоријског и експериметалног дела) и

организацији. Такође је одржала предавање под насловом: nanoLC-MS на Orbitrap XL, и

водила практичну и теоријску обуку полазника

[http://chem.bg.ac.rs/cmnh/support/skola_proteomike-sr.jpg] (Прилог 15 – Изјава о учешћу

и доприносу организацији и најавни постер)

Јелена Михаиловић је учествовала у организацији Првог симпозијума за масену

спектрометрију протеина и протеомику и оснивачке скупштине Српског удружења за

протеомику (СеПА), одржаних 29. 05. 2015, на УБ-ХФ, у Београду,

[http://chem.bg.ac.rs/cmnh/support/Simpozijum_MS_proteina_i_proteomike--2015-05-

29.pdf ] (Прилог 16 – Потписана изјава о учешћу)

4.3. Организација научног рада:

(Руковођење пројектима, потпројектима и задацима; технолошки пројекти, патенти,

иновације и резултати примењени у пракси; руковођење научним и стручним

друштвима; значајне активности у комисијама и телима министарства надлежног за

9

послове науке и технолошког развоја и другим телима везаних за научну делатност;

руковођење научним институцијама).

Нема података.

4.4. Квалитет научних резултата:

(Утицајност; параметри квалитета часописа и позитивна цитираност кандидатових

радова; ефективни број радова и број радова нормиран на основу броја коаутора; степен

самосталности и степен учешћа у реализацији радова у научним центрима у земљи и

иностранству; допринос кандидата реализацији коауторских радова; значај радова).

4.4.1. Утицајност, параметри квалитета часописа и позитивна цитираност

кандидатових радова

Радови др Јелена Михаиловић цитрани су до сада 204 пута (193 без аутоцитата 172 без

међуцитата), Хиршов фактор је h=7 са и без аутоцитата (h=6 без међуцитата) према

Scopus-u (подаци преузети 16. 10. 2019.). Према GoogleScholar радови су цитирани 274

пута, Хиршов фактор је h=9, а i10 индекс=8 (11.12.2019.,

https://scholar.google.com/citations?hl=en&user=wG06EH8AAAAJ).

Најцитиранија 2 рада према GoogleScholar и Scopus-u су:

Наслов рада GoogleScholar

Scopus

без

аутоцитата

Marija Stojadinovic, Jelena Radosavljevic, Jana Ognjenovic,

Jelena Vesić, Ivana Prodic, Dragana Stanic-Vucinic, Tanja

Cirkovic Velickovic, Binding affinity between dietary

polyphenols and b-lactoglobulin negatively correlates with the

protein susceptibility to digestion and total antioxidant activity

of complexes formed, Food Chemistry, Elsevier, 136, 3-4, pp.

1263 - 1271, 0308-8146, 10.1016/j.foodchem.2012.09.040,

2013.

103 86

Jana Ognjenovic, Marija Stojadinovic, Milos Milcic, Danijela

Apostolovic, Jelena Vesić, Ivan Stambolic, Marina

Atanaskovic-Markovic, Miljan Simonovic, Tanja Cirkovic

Velickovic, Interactions of epigallo-catechin 3-gallate and

ovalbumin, the major allergen of egg white, Food Chemistry,

Elsevier, 164, pp. 36 - 43, 0308-8146,

10.1016/j.foodchem.2014.05.005, 2014.

40 29

ORCID: 0000-0003-0562-0447

Scopus: 57090449500

Кандидаткиња је до сада објавила 1 поглавље у истакнутој монографији међународног

значаја (М13) и 12 научних радова у часописима међународног значаја (од којих M21a,

M21 и М24). Збир импакт фактора (ИФ) часописа у којима су објављени радови

кандидаткиње је 52,945.

10

4.4.2. Ефективни број радова и број радова нормиран на основу броја коаутора

Од периода почетка каријере, кандидаткиња је публиковала 13 радова, од тога 12 у М20

категорији и 1 рад у М13 категорији. Према Правилнику о поступку, начину вредновања

и квантитативном исказивању научноистраживачких резултата истраживача

(„Службени гласник РС бр. 24/2016 и 21/2017), др Јелена Михаиловић је објавила 7

научних радова у међународним часописима изузетних вредности (М21а) и 4 рада у

врхунским међународним часописима (М21). Збир вредности према М коефицијентима

свих тринаест радова (М10+М20) је 86,589, док без нормирања, укупна сума износи 111.

Део М20 радова је у области са експерименталним интердисциплинарним

истраживањем и подлеже нормирању по формули К/(1+0,2(н-7)). Нормирање је у овом

резимеу урађено по строжијем критеријуму (уместо формуле са 10 чланова због

интердисциплинарности, примењена је формула са 7 чланова као лимит за нормирање).

4.4.3. Степен самосталности и степен учешћа у реализацији радова у научним

центрима у земљи и иностранству и допринос кандидата реализацији коауторских

радова

Кандидаткиња је показала висок степен самосталности и креативности у раду, у

областима протеомике, интеракција и модификација алергена хране (М21а/1,4,5,6,7 и

М21/1,3). Kандидаткиња је учествовала у конципирању ових радова, реализацији

експерименталних истраживања свих радова, као и финалној обради резултата у

коауторскм радовима из области биохемије. Кандидаткиња је урадила комплетан

експерментални рад, завршну обраду и била први аутор на 2 рада (М21а/5 и М24/1).

4.4.4. Значај радова

Осим изузетног квалитета часописа у којима је публикована велика већина М20 радова

су свакако и сами резултати који су отворили и нова питања и поља истраживања.

Научна делатност Јелене Михаиловић обухвата истраживања у области биохемије. До

сада, Јелена Михаиловић се бавила испитивањем алергености главних алергена хране

укључујући испитивања везе између структуре и функције макро- и микро-нутријената,

као и утицаја савремених поступака обраде хране (хемијским, физичким и ензиматским

методама) на безбедност и функционалност хране. У радовима који се баве

протеомиком, интеракцијама и модификацијама предоминантно у пољу алергије на

храну oкарактерисан је начин на који алергени хране успостављају интеракције са

мањим молекулима који могу утицати на њихов алергени потенцијал. Показано је да

долази до измена у профилима посттранслационих и хемијских модификација алергена

хране након термалне обраде уз потенцијалан развој неоалергена. Новооткривена

алергија на црвено месо је протеомичким методама доведена у везу са развојем

симптома након уједа крпеља. Јелена Михаиловић се бави и карактеризацијом протеома

и алергома грам негативне бактерије Chlamydia trachomatis и њених серовара који

изазивају инфекцију ока и могу резултовати слепилом.

11

Приступ проблематици је савремен и мултидисциплинаран и обухвата у потупности

заокружена биохемијска испитивања различитих биолошки активних молекула

(протеина, полифенола, полисахарида) на молекуларном нивоу.

Кандидаткиња је дала на значају развоју методологије за опсежну, нерестриктивну,

семи-кавнтитативну карактеризацију модификација алергена хране применом метода

протеомике.

V. Испуњеност квантитативних услова научних резултата за стицање

предложеног научног звања на основу коефицијента М

Табела са квантитативном оценом научног рада кандидаткиње др Јелене Михаиловић

дата је у складу са Правилником о поступку, начину вредновања и квантитативном

исказивању научноистраживачких резултата истраживача („Службени гласник РС бр.

24/2016 и 21/2017 за природно математичке и медицинске науке):

Назив групе резултата Ознака

групе

Врста резултата М Вредност

резултата

Укупн

о

Норми-

рано

Монографије,

монографске студије,

тематски зборници,

лексикографске и

картографске

публикације

међународног значаја

М10 Поглавље у књизи

или рад у тематском

зборнику

међународног

значаја

М13 1x7 7 5,0

Радови објављени у

научним

часописима

међународног значаја

М20 Рад у међународном

часопису изузетних

вредности

M21a 7x10 70 54,701

Рад у врхунском

међународном

часопису

M21 4x8 32 24,888

Радови у

националним

часописима

међународног

значаја

М24 1х2 2 2

Скупови међународног

значаја

М30 Саопштење са

међународног скупа

штампано у изводу

М34 24x0,5 12 10,637

Скупови националног

значаја

М60 Саопштење са

међународног скупа

штампано у изводу

М64 9x0,2 1,8 1,725

Одбрањена докторска

дисертација

М70 Одбрањена

докторска

дисертација

М70 1x6 6 6

Укупан број поена 130,8 104,951

12

МИНИМАЛНИ КВАНТИТАТИВНИ ЗАХТЕВИ

ЗА СТИЦАЊЕ ПОЈЕДИНАЧНИХ НАУЧНИХ ЗВАЊА

За природно-математичке и медицинске науке

Минимални диференцијални квантитативни захтеви за стицање научног звања Научни

сарадник области природно математичких наука, према Правилнику о поступку и

начину вредновања и квантитативном исказивању научноистраживачких резултата

истраживача (прилог 4, Сл. гласник РС, бр. 24/2016 и 21/2017), као и остварени резултати

кандидаткиње др Јелена Михаиловић, представљени су у табели за природно-

математичке науке:

Диференцијални услов –

до избора у звање Научни сарадник Неопходно Остварено

Научни

сарадник

Укупно 16 104,951

M10+M20+M31+M32+M33+M41+M42 ≥ 10 86,589

M11+M12+М21а+M21+M22+M23 > 7 79,589

M70 6 6

VI. Закључак Комисије о научном доприносу кандидата са

образложењем и предлогом за одлучивање, упућен надлежном Већу

Разматрајући свеукупну научно-истраживачку активност др Јелене Михаиловић,

можемо закључити да испуњава услове за избор у звање Научни сарадник, која је нашла

и гради своје место у области протеомике, и карактеризације модификација и

интеракција протеина хране, који уједно представљају и алергене. Треба истаћи њен

тимски рад, пожртвованост, креативност, способност сагледавања задатка из више

углова уз примену критичког мишљења, као и висок степен самосталности приликом

одабира метода које треба применити и, на крају, доношењу закључака на основу

добијених резултата. Сарадња на националним и међународним пројектима, и са

истраживачима са већег броја институција из земље и иностранства је допринела

Јеленином развоју у озбиљног и самосталног истраживача, чему сведоче бројне

квалитетне публикације.

Др Јелена Михаиловић је коаутор укупно 12 научних радова који су сви објављени у

часописима међународног значаја и 1 поглавља у књизи. Збир импакт фактора часописа