ПРОГРАМ Петак, 7. септембра Музички уметници ...Антологија немачке лирике О књизи говори: Стеван Тонтић

ПРОГРАМ 44. БРАНКОВОГ КОЛА

4 – 14. септембра 2015. Сремски Карловци – Стражилово

Нови Сад

Парастос Алексију (Бранку) Радичевићу биће одржан на дан Свечаног отварања

44. Бранковог кола, у 10 часова, у Саборној цркви Светог оца Николаја

у Сремским Карловцима

ТУГА И ОПОМЕНА (одломак) 1 Одавна већ су ошли крути мрази, Долине, брези нису више седи, По цвећу нога свуда теби гази, Зеленило ти око свуда гледи. Злаћано јутро одонуда лази, Красоте своје нимало не штеди. У твоме срцу све то радост буди, У моји’ тужну невеселост груди. 2 Малене птице превесели звек У лиснатоме што се гају крије, Немирна врела жуборећи тек По шљунцима шарним што се вије, Малене пчеле зукајући јек Из цвећа штоно меда сласти пије, – Све то је лепо, но је лепше било Кад моје око није сузе лило. Бранко Радичевић

Петак, 4. септембар Карловачка гимназија 11 часова ДА МИ КАКО С ПРАВА ПУТА ДУША МЛАДА НЕ ЗАЛУТА СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ 44. БРАНКОВОГ КОЛА Беседа о Бранку: Ђорђо Сладоје Песнички дарови: Милош Кордић, Марија Шимоковић, Зоран М. Мандић, Емсура Хамзић, Иван Негришорац, Дејан Гутаљ, Душко Новаковић и Драгана Крагуљ Свечано уручење међународне награде ''Бранко Радичевић'' Енесу Кишевићу Глумачка уздарја: Весна Чипчић, Никола Ивачков и Татјана Матеша

3


Петак, 7. септембра Карловачка гимназија 11 часова СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ 41. БРАНКОВОГ КОЛА КАД САМ СИНОЋ ОВДЕ БИЛА И ВОДИЦЕ ЗА`ИТИЛА... Беседа о Бранку: Иван Негришорац Песници Бранку: Томислав Маринковић Здравко Крстановић Братислав Милановић Снежана Минић Анђелко Анушић Верољуб Вукашиновић Гордана Ђилас Драгослав Дедовић Борис Лазић Дејан Алексић Драмски уметници Бранку: Михаило Јанкетић Соња Младенов Бошко Петров Верица Николић

2

Музички уметници Бранку: Бојана Пековић Никола Пековић Андријана Кувељић Школa српског и балканског традиционалног певања Бојане Николић Хор Змај Јовине Гимназије из Новог Сада Диригент: Јован Травица

3



Нови Сад






3


Петак, 7. септембра Карловачка гимназија 11 часова СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ 41. БРАНКОВОГ КОЛА КАД САМ СИНОЋ ОВДЕ БИЛА И ВОДИЦЕ ЗА`ИТИЛА... Беседа о Бранку: Иван Негришорац Песници Бранку: Томислав Маринковић Здравко Крстановић Братислав Милановић Снежана Минић Анђелко Анушић Верољуб Вукашиновић Гордана Ђилас Драгослав Дедовић Борис Лазић Дејан Алексић Драмски уметници Бранку: Михаило Јанкетић Соња Младенов Бошко Петров Верица Николић

2

Музички уметници Бранку: Бојана Пековић Никола Пековић Андријана Кувељић Школa српског и балканског традиционалног певања Бојане Николић Хор Змај Јовине Гимназије из Новог Сада Диригент: Јован Травица

3



Нови Сад






3 2



Нови Сад






3 3

Музички уметници Бранку: Александра Плетикосић, оперска певачица, Ружица Павловић, пијанисткиња, и женски етно-квартет ''Вила'' Хор Змај Јовине гимназије, под диригентском палицом Јована Травице Водитељи: Татјана Миражић и Горан Павловић Режисер: Милан Плетел

*

Градска библиотека Нови Сад Дунавска 1 19 часова ТАКО ГОВОРЕ ПЕСНИЦИ Ђорђо Сладоје

4

Градска библиотека 19,30 часова СУСРЕТ С ДОБИТНИЦИМА НАГРАДЕ ''ПЕЧАТ ВАРОШИ СРЕМСКОКАРЛОВАЧКЕ'' Дејан Гутаљ Драгана Крагуљ

* 20 часова НОВЕ КЊИГЕ БРАНКОВОГ КОЛА Милена Северовић: Гетеов град Антологија немачке лирике О књизи говори: Стеван Тонтић

5

Субота, 5. септембар Стражилово Бранков гроб 10 часова ЗБОГОМ СВЕТЕ, НЕКАДАЊИ РАЈУ, – ЈА САД МОРАМ ДРУГОМ ИЋИ КРАЈУ! Цвеће на споменик полаже: Јелена Алексић Бранкове стихове казује: Бошко Петров

* Бранков чардак 11 часова ТА И МЕНЕ НЕШТО ДАЉЕ ВУЧЕ, ЕВО ПРУЖАМ СВОГА РАЈА КЉУЧЕ СВЕЧАНО УРУЧЕЊЕ НАГРАДЕ ''СТРАЖИЛОВО'' Анђелку Анушићу и Јелени Милошев

6 4


*


4



5



6 5


*


4



5



6 6

11,30 часова СВЕ СЛАВУЈИ СА ДРИНЕ И САВЕ, СА НЕРЕТВЕ ВОДЕ И МОРАВЕ... Песнички митинг Стеван Тонтић, Енес Кишевић, Анђелко Анушић, Дејан Гутаљ, Драгана Крагуљ, Часлав Ђорђевић, Милена Северовић, Душан Радак, Јелена Алексић, Драгица Стојановић, Иван Лаловић, Перица Марков, Иван Деспотовић, Горан Вид Лакић, Саша Нишавић, Милош Бајић, Стела Манасијевић, Мићо Савановић, Дубравка Миленковић, Жељка Аврић, Ивана Стојић, Андреа Беата Бицок, Јелена Милошев, Марија Пргомеља, Димитрије Панфилов, Наташа Живковић, Маријана Вранић, Мирко Димић и Немања Марковић

7

Градска библиотека Нови Сад Дунавска 1 19 часова СУСРЕТ С ДОБИТНИКОМ МЕЂУНАРОДНЕ НАГРАДЕ ''БРАНКО РАДИЧЕВИЋ'' Енес Кишевић

* Градска библиотека 19,30 часова НОВЕ КЊИГЕ БРАНКОВОГ КОЛА Горан Шаула: Гроб новог доба Иван Деспотовић: Роршахове исповести

* 20 часова С НОВИМ ДОБИТНИЦИМА НАГРАДЕ ''СТРАЖИЛОВО'' Анђелко Анушић Јелена Милошев

8

Недеља. 6. септембар Сремски Карловци, чесма ''Четири лава'' 11 часова 28. ТУРНИР ПЕСНИКА У ШАХУ ПРОКТЕ МИ СЕ ЈЕДНОМ ПУТОВАТИ, БЕЛА СВЕТА МАЛКО ОГЛЕДАТИ Поводом сусрета с Бранком, у Земуну 2. априла 1849. године, Јован Ђорђевић је о Радичевићу записао: ''Шаха је играо врло вешто и врло је брзо покретао фигуре.'' Учествују: Петар Лазић, Горан Бабић, Стеван Тонтић, Слободан Терзић, Радомир Мићуновић, Милан Плетел, Марија Стојановић, Желидраг Никчевић, Милан Михајловић, Ранко Гузина, Зоран Миладиновић, Љубиша Стојилковић, Милета Цицовић, Димитрије Панфилов, Владислав Радаковић и Душан Батиница Судија: Жељко Медар

9 7


7




8


9 8


7




8


9 9

Понедељак, 7. септембар Градска библиотека Нови Сад Дунавска 1 19 часова Ненад Грујичић ПРОГНАНИ ОРФЕЈИ Антологија српске избегличке поезије (Бранково коло, 2015) 1. део Уводна реч: Анђелко Анушић Учествују песници изгнаници из Хрватске: Милош Кордић Мићо Јелић Грновић Анђелко Анушић Милена Северовић Небојша Деветак Сава Крнета Душан Ђаковић Марко Ковачевић

10

Театар поезије Бранковог кола изводи песме преминулих песника: Лука Штековић (1935-2011) Јелена Буинац (1940-2003) Милан Мирић (1947-2013) Татјана Лукић (1959-2008)

11

Уторак, 8. септембар Карловачка гимназија 11 часова СУСРЕТ С НОВИМ ДОБИТНИЦИМА БРАНКОВЕ НАГРАДЕ МАТИЦЕ СРПСКЕ Иван Штерлеман Снежана Савкић Невена Санисављевић Јована Радаковић Нада Крстић Рафал Шуковски

* Градска библиотека Нови Сад Дунавска 1 19 часова ПРОГНАНИ ОРФЕЈИ Антологија српске избегличке поезије 2. део

12 10


10


11



12 11


10


11



12 12

Уводна реч: Александра Мариловић Учествују песници изгнаници из Босне и Херцеговине: Стеван Тонтић Ђорђо Сладоје Емсура Хамзић Ранко Чолаковић Милка Божић Бранислав Зубовић Дајана Петровић Милан Ракуљ

13

Театар поезије Бранковог кола изводи песме преминулих песника: Ђорђе Врањеш (1932-2004) Душко Трифуновић (1933-2006) Бранко Чучак (1948-2008) Владимир Вукић (1972-1994)

14

Среда, 9. септембар Гимназија ''Исидора Секулић'' Нови Сад Владике Платона 2 11 часова ГИМНАЗИЈСКИ ТАЛЕНТИ Млади песници и уметници Дуња Медић и Милош Мацура

* Градска библиоитека Нови Сад, Дунавска 1 19 часова ПРОГНАНИ ОРФЕЈИ Антологија српске избегличке поезије 3. део Уводна реч: Милица Ј. Лилић Учествују песници изгнаници са Косова и Метохије: Радосав Стојановић Мошо Одаловић Мирко Жарић

15 13


13


14



15 14


13


14



15 15

Милица Јефтимијевић Лилић Радомир Стојановић Милоје Дончић Радомир Димић Живојин Ракочевић

Театар поезије Бранковог кола изводи песме преминулих песника: Владета Вуковић (1928-2003) Даринка Јеврић (1947-2007) Слободан Костић (1952-2012)

16

Четвртак, 10. септембар Карловачка богословија 14 часова ХРИШЋАНСКЕ ТЕМЕ О крштењу Говоре: Епископ сремски господин Василије и јеромонах Клеопа

* Музеј Војводине Нови Сад, Дунавска 35 20 часова Нематеријално културно наслеђе СТАРОГРАДСКА ПЕСМА АХ, КАД ТЕБЕ ЉУБИТ` НЕ СМЕМ... Говоре: Марија Думнић и Дејан Томић Пева: Миша Близанац

17

Петак, 11. септембар Гимназија ''Јован Јовановић Змај'' Нови Сад Златне греде 4 11 часова ГИМНАЗИЈСКИ ТАЛЕНТИ Млади песници и уметници - Представљање школског листа ''Скамија'' и сарадника-ђака Уводно слово: Ана Парошки - Изложба цртежа и слика: Јарослава Кузњечева, ученица гимназије, из Русије

* Клуб ''Зрно'' Нови Сад Трг Марије Трандафил 11 20 часова ПОЕЗИЈА И КРИТИКА ДАНАС Говори: Ђорђе Деспић 18 16



16



17





16



17



Субота, 12. септембар Карловачка гимназија 10 часова 22. ФИЛОЗОФСКИ СИМПОЗИЈУМ СТВАРНОСТ И ПРИВИД Филозофски проблем представљања Драган Жунић, Радивоје Керовић, Драгомир Давидовац, Раде Калик, Слободан Дивјак, Слободан Кањевац, Јадранка Пешти, Александар Миловановић, Зоран Арсовић, Јован Бабић, Драган Проле, Душко Прелевић, Ирина Деретић, Богдан Лубардић, Бранко Ромчевић, Радомир Ђорђевић, Дамир Смиљанић, Радомир Виденовић, Миланко Говедарица, Александар М. Петровић, Уна Поповић, Јован Аранђеловић, Валентина Чизмар, Горан Ружић, Горан Рујевић, Никола Таталовић, Лазар Атанасковић, Војислав Божичковић, Бранкица Поповић, Драго Ђурић,

19

Стојан Шљука, Вук Миљановић, Саво Лаушевић, Никола Танасић, Владимир Дрекаловић, Ненад Цекић, Мирослава Трајковски, Машан Богдановски, Драго Перовић и Иван Николић 17 часова Наставак Филозофског симпозијума ''Стварност и привид''

* Музеј Војводине Нови Сад Дунавска 35 20 часова Нематеријално културно наслеђе СЕВДАЛИНКА ЗАПЈЕВАЛА БУЛБУЛ ПТИЦА... Говори и – пева: Емсура Хамзић

20

Недеља, 13. септембар Караловачка гимназија 10 часова Завршна сесија Филозофског симпозијума ''Стварност и привид''

21 19


19



20


21 20


19



20


21 21

Понедељак, 14. септембар Карловачка гимназија 11 часова КАД САМ СИНОЋ ОВДЕ БИЛА И ВОДИЦЕ ЗАИТИЛА... СВЕЧАНО ЗАТВАРАЊЕ 44. БРАНКОВОГ КОЛА Свечано уручење ''Велике повеље Бранковог кола'' Михајлу Миши Јанкетићу Песнички дарови: Милан Ненадић, Илеана Урсу, Благоје Баковић и Радован Влаховић Глумачка уздарја: Соња Младенов и Вицо Дардић Музички медаљони: Студенти академије уметности – Нови Сад Хор и млади песници Карловачке гимназије ***

22

ЖИВОТОПИС БРАНКА РАДИЧЕВИЋА

1824.

Рођен 28. марта у Славонском Броду. На крштењу добио име Алексије. Касније ће име на српски превести са грчког језика у – Бранко.

1825.

Рођен Бранков брат Стеван.

1826. Умрла Бранкова сестрица Амалија.

1828. Од сушице умире мајка Ружа у Земуну.

1830 – 1835. Учи у Земуну, најпре српску основну школу, а затим немачку, три године.

1835. Долази с братом Стеваном у Сремске Карлов-це где похађају најстарију српску гимназију. Бранко је “најодличнији ђак”, никад батинан, има најбољи хербаријум сачињен од цвећа и биљака са Стражилова.

23

1841. У Темишвару похађа мудрословије, “филозо-фију”, то јест, седми и осми разред гимназије.

1843. Брат Стеван из Карловаца долази у Теми-швар, а Бранко одлази у Беч, где уписује право и упознаје се са Вуковим кругом сарадника.

1843 – 1844. Први песнички покушаји у духу тадашње немачке лирике. Расту љубавне симпатије између песника и Вилхелмине Караџић, лепе и паметне Вукове кћерке Мине, коју је отац од миља звао и Минка. 1845. У Темишвару, као студент ''мудрословија'', умире Бранков брат Стеван у својој двадесетој години.

1847. У децембру излазе из штампе Бранкове Песме са посветом Српској омладини. Као код сваког судбинског, правог песника, књига истовремено наилази на жестока оспоравања и велике хвалоспеве.

24 22


22


1824.


1825.






23





24 23


22


1824.


1825.






23





24 24

1848 – 1849. Из Беча, преко Загреба и Срема, у време европске револуције, креће кући, посећује Брод на Сави, Карловце, Руму и три пута прелази у Београд где је имао непријатности са полицијом. У Земуну ради на својим лирско-епским песмама.

1850.

Захваљујући стипендији кнеза Михаила, поново долази у Беч, где студира медицину не би ли се излечио већ увелико начет туберкулозом.

1851. Излази Бранкова друга књига песама. Напада га Људевит Штур, словачки културни прегалац. Бранко пише одговор, али га не објављује.

1853.

Болест се погоршава, песник “баца крв из плућа”. Умире у болници у Бечу 1. јула.

1862.

Отац Тодор штампа у Темишвару трећу књигу Бранкових песама, оно што је ''у траљама” остало.

25

1883.

Од 8. до 10. јула обављен је пренос Бранкових земних остатака из Беча на Стра-жилово. То је био други покушај после пропалог 1878. године. Највећу заслугу имао је Павле Марковић Адамов, који је и своме сину дао име Бранко. Енглеска штампа бележи у то време да је пренос Бранка највећи културни догађај у Европи.

1885. На Стражилову подигнут пирамидални спо-меник који је конструисао Светозар Ивачко-вић, а радове извео каменорезац Петар Киту-зи. Споменик је сачињен од топчидерског ка-мена и коцака Фрушке горе, Динаре, Клека, Ловћена, Пљешевице, Вршачког брега, Велебита и Авале. На споменику златним словима пише: БРАНКУ – СРПСКИ НАРОД.

26

ПУТ Прокте ми се једном путовати, Бела света малко огледати. Бела света, земаљски’ чудеса, Па малчице пр’нут у небеса. Те ти онда започе мислити Како ли ћe понајбоље бита: Кола немам, немам ни парипа, А пешице рћаво се ђипа, По равни ће бити доста лако, И по брди ајде којекако, Али како да се латим неба? Ту ми барем јоште нешто треба – И тако ти посред jада свога Коњица се сетим некаквога: Име Пегаз, a кљусина јака, На рамени до два крила лака, Кљусе, брате, наочито, красно, И штавише, добавити ласно: Само ваља позват Аполона Ил’ деклицу какву с Еликона, Само викни, па тек што с умук’о, Лети Пегаз, јер мора ма пук’о. Зинем, дакле, па што могу дрекнем, А уз дреку овако набрекнем: Бре, овамо, ви момице младе, Не шал’те се, помозите саде! Бре, Аполо, голаћу убави, Пегаза ми што пређе набави! Ао, гољо, да ти кажем право Тебе млада жао ми je здраво: Једно момче – девет мома млади, Чу ли, драги, то су вељи јади! Помоз’, Поло, ти сада менека

27 25


1850.



1853.


1862.


25

1883.



26


27 26


1850.



1853.


1862.


25

1883.



26


27 27

Па ма после ja мор’о тебека. Тек што ово бија изустио, Ал’ већ Пега с неба се спустио, Док длан о длан, до менека стиже, Мени с’ коса од милине диже, Па довати с главе шушљајицу, Па je лупи доле о земљицу, Узја Пегу, а он макну крили, Па под облак за час одо тили. Небо – земљо – чуда големога! Једном овде није ништа било, До онога Бога великога, Сам он беше, па му дотужило; Да се дакле тужан развесели, Свет сатвори, ка’ што Moja вели. Створи земљу, па створи облаке, Жапце, гује, сомове и раке, Месец, звезде, ветрине и дугу, Сову, славља, орлове и вугу, Створи ‘раста, језеро и море, Створи ружу, долине и горе, И магарца, па јоште и јарца, С оним уши, с овим створи браду, И даде им траву и ливаду, Па да онде добро виде јести, Јарко сунце на небо намести. Ох и друга постварао чуда, Ка’ што видиш, гледнеш ли ма куда. Тако ето у прашину пљуну, Гради блато, па у њега дуну, Блато живну, ето ти човека.. ..... Ово реко’, Пегаза ободо’, Те управо небесима одо’. Па кроз облак, сад мањи, сад већи,

28

Прођо’ један, прођо’ други, трећи, Па ударим тад на један таван, Таван облак, облак самоставан. Ао, брате, да големе страве Од громовне силене тутњаве, Ни другога ту бијаше дана, До што муње чињају проклете, Оне са сви’ укрстиле страна, Викну јадан: муње, мене нете! Шта ћу сада, Боже, и како ћy? Ако горе, погинути ‘oћy, Ако доле – среће изненада! Ту се сетим нашије’ одара И њи’овог убавога сaда, Сaда, брате, та нема му пара, Све коприве нарасле високо Да с’ не море начудити око. Смислим тамо, па окитит’ њима Главу, груди и јуначко плеће, Па тек онда амо громовима, Јера они у коприве неће. Па доватим Пегу за вођице, И полетим доле ка земљице, Ту се спустим крај Дунава ледна, Поред једна уљаника гледна. Ала красно ‘челе зузукаше! Познам да сам код матице наше, Уставим се, ко ту кликтат’ неће? Куд погледиш, свуда красно цвеће, Цвета, мири, сву ливаду кити, Како мора још изнутра бити! Ваљда мед се по земљици лије, Јер кошница не мож’ га да скрије. Скочи брже с Пегаза лакога, Довати се уљаника тога,

29

Па у једну кошницу загледа, Кад ал’ у њој ни трага од меда, Диго’ другу, диго’ све и’ редом, Погледа и’ жељнијем погледом, Ал’ у овим кано и у прве, Нигде меда ни најмање мрве! Шта je ово, зар се тако ради? Гледну ‘челе, ох дивне чељади, Та све они красни соколови, Све трутови, да Бог благосови! Oj, детићи, реко’, здраво, здраво! Каки амо вас постави ђаво? Силна посла – о да среће клете – Чувајте се да с’ не претргнете. Чудотвор се амо живо крену, Диже пијук па удари стену, Пуче стена као гром да груну, А из стене грдна сова муну, Ja помисли да ‘oћe да бега, Али она управо на њега, Нуто cpeћe! тек што она сукну, А он ти je пијучином фукну, Она паде, ветру душу даде, Ако душу какову имаде. Оде сова, брате, најстарија, Најстарија и најглаватија, Дика, понос своји другарица, А царица свију кукавица, Она паде, друге с’ уплашише, Па на крила лака поскочише: „Куку, хуху! о невољо моја!” Издирала, па онда куд која, Утекоше тичице убаве, А нека и’, веселе им главе! Тек главате што нестаде куге,

30 28


28


29


30 29


28


29


30 30

Али учас ето тице друге, Једна – друга – баш читаво јато, Али јато, брате, умиљато, Све славуји са Дрине и Саве, Са Неретве воде и Мораве, И са Крке, Лима и Цетиње, И са мора, оне воде сиње, Долетеше, одма’ попадаше, На јаворе дрва поседаше, Запеваше српску царевину, Српску славу, српску госпоштину... ..... Ово реко’, па се лећи спрема’, Јера ми се нешто позадрема, Но док место ja тражи по мраку, Гледну малко небу и облаку, Ал’ кад виде саме облачине, А звездице те баш ни једине, Падне на ум нојца некадашња, Што бијаше ка’ ова садашња, И песмица што ja онда пева. Та са брда оног Магарчева, Па запевам отприлике ‘вако (Чула нојца, сад нек чује свако): Тамо ноћна, без звездице тамо, Шта кроза те тако сија амо? Бранко Радичевић

31

44. Бранково коло помогли: Градска управа за културу – Нови Сад Секретаријат за културу АП Војводине Министарство културе Републике Србије Скупштина Општине Сремски Карловци МЕДИЈСКИ СПОНЗОР – РТВ Донатори:

ИМ Матијевић ДТД Рибарство ДОО – Бачки Јарак _______________________________________

Каталог манифестације За издавача: Ненад Грујичић, директор

Уредник: Сњежана Станишић Лектор и коректор: Нада Урошевић

Бранково коло

21 205 Сремски Карловци Патријарха Рајачића 16 Тел/фах. 021/881-028

e-mail:[email protected] www.brankovokolo.org 32 31


31







e-mail:[email protected] www.brankovokolo.org 32


31







e-mail:[email protected] www.brankovokolo.org 32

Documents

ПРОГРАМ Петак, 7. септембра Музички уметници ...Антологија немачке лирике О књизи говори: Стеван Тонтић