МИЋАМ И О Д РА Г

П Р О З О Р У П Р И З О Р

П О П О В И Ћ

w w w. d v o r s k a g a l e r i j a . r s

D r a g o s l a v a J o v a n o v i ć a 7 ,11 0 0 0 B e o g r a d , ( S t a r i G r a d ) , S r b i j a

+ 3 8 1 11 3 2 3 3 2 2 0+ 3 8 1 6 0 0 3 2 3 3 2 7

d v o r s k a g a l e r i j a @ g m a i l . c o m

Beograd30.05.2019-08.06.2019

У ч а с т Б р о ј г е л а , 1 9 7 3 , 1 9 0 х 3 0 5 с м , с и г н . д . д . П о р од и ц а П о п о в и ћ

написано је много и компетентно. Лазар Трифуновић, покојни, тај бриљантни тумач модерне уметности , објавио је монографију Мића Поповић, Миодраг Б. Протић, велики зналац савремене ликовне културе, сјајан есејист, критичар који је у петој деценији стекао историјске заслуге у ослобађању од нормативизма социјалистичког реализма и подршци нашој модерној уметности, особен и рафиниран сликар геометријско-метафизичких преокупација, написао је о Мићи Поповићу доста текста; Миодраг Павловић објавио је Нове сликарске године Миће Поповића, луцидну годину о најновијој сликаревој фази.; Зоран Маркуш, промишљени, поуздани и бескомпромисни тумач савремене уметности, написао је студију Надахнута сликарска остварења Миће Поповића; водећи западнонемачки критичар Ерих Фајфер Бели насловио је студију о нашем сликару Један генијални Југословен; Алекса Челебоновић , свестрани зналац и дугогодишњи тумач наше савремене ликовне уметности, објавио је у монографском каталогу 1979. Разговоре са Мићом Поповићем; Борислав Михајловић Михиз написао је – Причу о једном животу, текст широке обавештености и лепе литерарности; Зоран Гаврић, даровити историчар уметности, ауторитативно је написао Сликарство Миће Поповића; Хајнц Клукнер, угледни немачки теотеричар и критичар модерне уметности, објавио је студију Приближавање једном благом провокатору, и да не набрајам бројне написе и критике у периодичној и дневној штампи. И коју значајну мисао, лепу и истиниту реч могу сада ја да додам толиким текстовима, свеједно што је Мића Поповић у последњих тринаест година насликао читав хектар платна, верујем и неке најбоље своје слике, написао своју теоријско – естетичку студију Исходиште слике, испричао своју биографију и радни летопис у разговору са Милом Глигоријевићем за књигу Одговори Миће Поповића, изговорио сликарску исповест у интервјуу Ивани Симеоновић, одржао приступну беседу у Српској академији наука и уметности Уметничко дело као последња одбрана једног народа, дакле искрено, савесно И исцрпно испричао себе И своја схватања достојна наше пажње.” Добрица Ћосић, академик

И после толико година, можемо поновити питање Мићиног вишедеценијског блиског пријатеља, академика Д. Ћосића – коју то значајну мисао, лепу и истиниту реч можемо додати о животу и стваралаштву Миће Поповића?

Реч додати не можемо, али зато можемо отворити прозор у сјајне, ретко виђене и са љубављу чуване Мићине призоре.

То су нам омогућили Мићина породица и приватни колекционари, као и Српска академија наука и уметности, којима најлепше захваљујемо.

”О сликарству Миће Поповића

С т р а н а 0 2

О д л а з и ж у т ит а кс и

1 9 8 0 , 9 0 х 1 5 0 с мс и г н . д . л .

П о р од и ц а П о п о в и ћ

С т р а н а 0 4 0 5 С т р а н а

П л а н и р а њ еп од ч ов е к а1 9 7 9 , 1 2 8 х 1 2 8 с мс и г н . д . л .СА Н У

С т р а н а 0 6 0 7 С т р а н а

П у ш ач у Њ у ј о р к у1 9 8 0 . 8 0 х 1 0 6 с м ,

с и г н . г. л .М а р ко Го р а н о в и ћ

С т р а н а 0 8 0 9 С т р а н а

С к р и в е н и п о гл е д1 9 8 9 . 1 3 0 х 1 0 0 с м , с и г н . г. л .В а с и л и ј е М и ћ и ћ

Го л у б1 9 8 9 . 6 0 х 5 1 с м ,

с и г н . г. д .П р и в ат н а ко л е к ц и ј а

М р т в а п р и р од а1 9 9 4 . 4 2 х 3 3 с м ,

с и г н . г. л .П р и в ат н а ко л е к ц и ј а

С т р а н а 1 0 11 С т р а н а

Ц в е ћ е1 9 8 7 . 7 6 х 6 7 с м ,

с и г н . г. д .В а с и л и ј е М и ћ и ћ

Ц в е ћ е и г р ож ђ е1 9 9 0 . 9 8 х 6 8 с м ,

с и г н . г. л .В а с и л и ј е М и ћ и ћ

Ро т к в е и к у п ус1 9 8 9 . 7 0 х 6 0 с м ,

с и г н . г. л .М и од р а г С и м и ћ

Л а м п а и с ат1 9 8 0 . 5 0 х 5 0 с м ,

с и г н . г. д .М и од р а г С и м и ћ

С т р а н а 1 2

М р т в а п р и р од а с а к у т и ј о м1 9 7 8 . 1 0 5 х 7 0 с м ,

с и г н . г. д .В а с и л и ј е М и ћ и ћ

М р т в а п р и р од ас а л у б е н и ц о м1 9 8 1 . 1 3 2 х 1 0 7 с м , с и г н . г. д .В а с и л и ј е М и ћ и ћ

1 3 С т р а н а

С т р а н а 1 4 1 5 С т р а н а

М а р и ј а с е б о р и с а а н ђ е л и м а1 9 7 2 . 1 3 5 х 1 2 0 с м , с и г н . с . д . М и од р а г С и м и ћ

С т в а р а њ е д р ж а в е1 9 7 9 . 6 0 х 7 0 с м , с и г н . г. д . П р и в ат н а ко л е к ц и ј а

С т р а н а 1 6 1 7 С т р а н а

Гр а д и т е љ1 9 8 0 . 7 9 х 1 0 4 с м , с и г н . г. л . М а р ко Го р а н о в и ћ

Ц р в е н и е н ф о р м е л1 9 6 2 . 9 6 х 1 4 6 с м , с и г н . д . л . П р и в ат н а ко л е к ц и ј а

С т р а н а 1 8 1 9 С т р а н а

Е н ф о р м е л1 9 8 6 . 4 0 х 4 8 с м ,с и г н . д . л .М и од р а г С и м и ћ

Е н ф о р м е л д у г ач к и 1 9 6 3 . 9 5 х 5 0 с м ,

с и г н . г. л .М и од р а г С и м и ћ

М а н и п ул а ц и ј а1 9 8 0 . 2 0 0 х 1 7 0 с м , с и г н . г. д .П о р од и ц а П о п о в и ћ

С т р а н а 2 0 2 1 С т р а н а

П р о с е к1 9 6 0 . 1 3 0 х 1 9 5 с м , с и г н . д . д . П о р од и ц а П о п о в и ћ

Ров и њ1 9 8 2 . 7 0 х 1 0 0 с м , с и г н . д . д . . В а с и л и ј е М и ћ и ћ

С т р а н а 2 2 2 3 С т р а н а

Ч а в р љ а њ е н а т е р а с и1 9 5 4 . 5 0 х 6 5 с м ,

с и г н . г. л .М и од р а г С и м и ћ

Д и њ е1 9 7 4 . 5 0 х 6 0 с м ,

с и г н . г. л .М и од р а г С и м и ћ

Д о р у ч а к1 9 8 6 . 3 3 х 4 3 с м ,

с и г н . д . л .М и од р а г С и м и ћ

Лу к1 9 7 7 . 4 4 х 3 4 с м ,

с и г н . г. д .М и од р а г С и м и ћ

С т р а н а 2 4 2 5 С т р а н а

Су з а н а1 9 8 6 . 8 0 х 5 0 с м , с и г н . д . л .В л а д и м и р Ц у ц и ћ

А к т1 9 8 3 - 9 2 . 8 0 х 6 0 с м , с и г н . г. д .М и од р а г С и м и ћ

С т р а н а 2 6

КЊИГА ПОВОДОМ ИЗЛОЖБЕМИОДРАГ МИЋА ПОПОВИЋ

ИЗДАВАЧ: Дворска Галерија,Београд, Драгослава Јовановића 7

УРЕДНИЦИ:Злаја ВрачевићМарко Горановић

ДИЗАЈН И ПРИПРЕМА:Студио Тешић

РЕПРОДУКЦИЈА ФОТОГРАФИЈА:Љубиша Тешић

ШТАМПА:ТИПОГРАФИК Плус,Земун, Војни Пут ИИ, 196 Ф

ТИРАЖ:200 КОМ.

ГОДИНА ИЗДАЊА:МАЈ 2019.

Кат ало ги з аци ј а

Рођен је 1923.г. у Лозници.Године 1927. са породицом долази у Београд. Већ као гимназијалац учествује на 13. Јесењој изложби слика београдских уметника у Павиљону Цвијета Зузорић.Од прве самосталне изложбе 1950. па до смрти, неуморно црта, слика, пише, путује и излаже у више десетина најпрестижнијих галерија у Европи, Јужној и Северној Америци, Канади, Индији, и наравно, у домовини.

Гради свој особени стил базиран на истини.И та свеприсутна и безкомпромисна истина - на портретима, у ефермелу и призорима, суштински је део његов живота и стваралаштва.

Његова радозналост, блистава и бунтовна енергија, отвореност у доживљају и разумевању обичних људи и ситуација које их окружују, као и изванредна друштвена ангажованост, не виде се само у његовом ликовном стваралаштву, већ и дугометражним филмовима које је режирао (5), роману који је објавио, књигама есеја (3), у стотинама чланака и путописа, у бројним позиришним сценографијама...

Бројна интересовања и велика посвећеност Миће Поповића изнедрили су изванредно богат стваралачки опус, чије је упориште у стварном животу и сталном преиспитивању и трагању. То потврђује и његова приступна беседа поводом избора за редовног члана Српске академије наука и уметности (1986) ”Уметничко дело” као последња одбрана једног народа.

„Ако уметниково дело не ствара политичке програме и не нуди одговоре на друштвене и моралне дилеме, оно непрекидно поставља питања: формална, садржинска, егзистенцијална. Будући да поставља питања, оно је увек на путу слободе. По природи ствари, питања не признају границе, уметникова питања поготову. Она нису омеђена недозвољеним зонама, ни формалним, ни значењским, у којима би присуство питања било погибељно по уметничко дело.

Због тога је онај често коришћен савет репресивних друштава...да уметност треба да останеу зони уметности као у неком резервату, да не треба да се меша у живот, морал, политикуи судбину – неодржив и бесмислен.“

МИОДРАГ МИЋА ПОПОВИЋ (1923 – 1996)