1

ЕЛЕМЕНТИ ОД КОВАНОГ ГВОЖЂА

НА ПОДРУЧЈУ ОПШТИНЕ

КРАГУЈЕВАЦ

Аутор: Тина Лепојевић

Факултет техничких наука, Чачак

Техника и информатика, 524/2012

e-mail: tinalepojevic@yahoo.co.uk

Ментор рада: Др. Милош Радовановић

Апстракт — Овим радом презентовани су елементи од кованог гвожђа на подручју Општине Крагујевац. Елементи од кованог гвожђа су у виду капија, ограда на степеништу и балкону, као и украсних детаља на прозорима и вратима.

Снимљени материјал приказан је у облику фотографија, а карактеристични архитектонски елементи са димензијама

приказани су и уређени у графичком облику помоћу програма AutoCad.

Кључне речи – занат; ковано гвожђе; ковачи; бравари; еснаф; алат.

1 УВОД

Израда овог рада се састоји у томе што сам обишла Општину Крагујевац, фотографисала елементе од кованог гвожђа изграђене у IX i XX веку, евидентирала податке о власнику, времену градње и градитељима, приложила фотографије објеката од кованог гвожђа, а архитектонске детаље са снимљених фотографија приказала у графичком облику помоћу програма AutoCad.

Обиласком терена подручја Општине Крагујевац на основу анализе историјске грађе, првенствено архивских

докумената, као и према подацима добијеним од потомака важнијих мајстора, може се извести следећи

закључак: Браварски занат је некада био један од најцењенијих заната. Занат је најактивнији био на прелазу XIX

и попочетком XX века, а након тога опада. Дуже се одржао на селу. У Крагујевцу постоји одређени број

сачуваних елемената од кованог гвожђа, а главни елементи су претежно капије, док је велики број замењен

савременим капијама од различитих материјала. Данас је све мање бравара и браварског посла, али постојање

појединих браварских радионица показује да поменути занат није заборављен.

2 ОПШТИНА КРАГУЈЕВАЦ

Град Крагујевац налази се у централном делу Србије, јужно од Београда, значајан је привредни, образовни, културни, здравствени и административни центар Шумадије. Подигнут је на обалама реке Лепенице између огранака Рудника, Црног врха и Гледићких планина.

На падинама Шумадије, створено је, још у време Римљана насеље које због бујних букових шума добија назив Мезија (на језику Илираца - буковина), а тек касније добија назив Шумадија.

2

У турским изворима Крагујевац се први пут помиње 1476. године као Караговинџа, типично турска паланка са калдрмисаним улицама. Турски географ и путописац из прве половине XVII века, Хаџи Калфа, Крагујевац помиње и као Карадофцу.

У време аустријско-турских ратова, Крагујевац је у два наврата био под аустријском влашћу, од 1689. до 1690. и од 1718. до 1739. године. Под аустријском управом Крагујевац се помиње као Шанац Крагујевац и из тог периода потиче први план. Крагујевачко утврђење изграђено је по европским принципима.

Поново је заведена турска управа 1739. године па се у Крагујевац враћају ранији Турци и преузимају имања и власт тако да се крагујевац поново развија као турска паланка.

Крагујевац је од Турака ослобађен у Првом српском устанку 1804. године, али се после војничког слома Првог српског устанка 1813. године Турци поново враћају у Крагујевац који је коначно ослобођен тек у Другом српском устанку 1815. године.

Три године касније, 1818. Крагујевац је изабран за главни град и политички центар обновљене Србијеу коме су смештена сва правна и административна надлештва, али је стварну управу и сву власт имао Милош Обреновић.

Нови центар кнез Милош гради на простору данашњег Народног музеја, малог парка и Старе цркве и то је био почетак урбанистичког уређења града. Крагујевац се убрзо шири и на левој обали Лепенице и у то доба има 193 куће, да би већ 1832. године варош имала 600 кућа и више од 2000 становника.

Крагујевац је први културно-просветни центар Кнежевине. Отварају се прве Више школе у Србији: Гимназија (1833. год.), Лицеј (претеча универзитета у Београду 1838.), Општа занатска школа (1845.), Војнозанатлијска школа (1845.) и Учитељска школа (1870. год.).

3 МАЈСТОРИ ГРАДЊЕ

Након Другог српског устанка и постављања Крагујевца за седиште владавине кнеза Милоша Обреновића, нова престоница постепено добија обрисе европског града. Изграђене су прве јавне зграде и основне институције потребне за функционисање политичког, војног, културног и верског живота кнежевине Србије. Овакав развој су помогле занатлије које су дошле по позиву из околних места и земаља средње и западне Европе. До краја прве деценије XIX века, у Крагујевац осим занатлија који су омогућили изградњу престонице, дошло је и бројно српско становништво са села у потрази за послом. И они, од шегрта и калфи постају мајстори, носиоци привредног живота и први грађански слој у вазалној кнежевини.

Живот занатлија одвијао се у чаршији, која се налазила на простору од ћуприје, поред Муселимовог конака, до Крста. Дућани су у задњем делу имали радионицу, где су радиле калфе, а у наставку део за становање, иза којег су била дворишта са баштама, кукурузима, повртњацима, воћњацима... Из извештаја из 1827. године сазнајемо да је у чаршији направљена нова калдрма, дужине 520 аршина (360 метара), ширине 5 аршина. Године 1836. државни Савет је наложио да се у свим српским градовима обележе и измере дућани и плацеви и обележе правци ширења чаршија. Исте године извршен је и попис свих занатлија, уписано их је 336.

Како се број занатлија повећавао радње су се отварале и у продужетку првобитне чаршије и у бочним улицама. Према подацима из друге и треће деценије XX века највећи број радњи био је у Главној улици и у овој улици било је 228 радњи.

Занатлије су радиле према наслеђеном турском еснафском поретку. Еснаф је био веома важно сталешко удружење занатлија, основано ради очувања, заштите и унапређења занатства, али и чувања пословног морала и поштења.

Браварски занат је био најцењенији занат. Бравар је занатлија специјализован за обраду гвоздених металних предмета као што су капије од кованог гвожђа, разне решетке, скулптуре, оружје, кухињски прибор и алат. Браварски алат подразумева: разне врсте чекића, ковачка клешта, наковањ од специјалног гвожђа, пећ, радни сто, ковачки шкрипац и остали радни прибор (Слика 1.).

Слика 1. – Браварски алат

3

Познати бравар-мајстор врхунског заната Александар Маринковић, основао је 23. августа 1929. године малу породичну радионицу за израду браварије (Слика 2.). Његове капије и данас красе град на Лепеници и сведоче о дугој традицији и изузетном квалитету. Врсни браварски занат и уметност, али и истинске вредности преносиле су се са колена на колено као право породично благо. Наследници Александра Маринковића, син Љубиша и унуци Душан и Владимир, настављају традицију и успешно воде компанију „Сунце“, која је добила име по симболу Сунца, постављеном на камени мост у центру Крагујевца, а који је искован у радионици Маринковић.

Слика 2. – Бравар-мајстор Александар Маринковић

4 ЕЛЕМЕНТИ ОД КОВАНОГ ГВОЖЂА

Елементи од кованог гвожђа који су презентовани у овом раду су фотографисани, а потом представљени у графичком облику помоћу програма AutoCad, ти елементи су:

1. Ограда – Кнеза Михаила

2. Ограда – Кнеза Михаила

3. Капија – Кнеза Михаила

4. Капија – Кнеза Михаила

5. Капија – Хајдук Вељкова

6. Капија – Милована Гушића

7. Капија – Милована Гушића

8. Капија – Карађорђева

9. Капија – Стојана Протића

10. Капија – Краља Александра I Карађорђевића

11. Ограда – Краља Александра I Карађорђевића

4

1. Ограда на степеништу мање куће учитеља Радована В. Дивца, датира из 1933. године, налази се недалеко од центра Крагујевца (Слика 3.). Мајстор је већ поменути бравар Александар Маринковић.

Слика 3. – Ограда у улици Кнеза Михаила, дело мајстора Александра Маринковића

9

5 ЗАКЉУЧАК

Овим радом су обухваћени елементи од кованог гвожђа на подручју Општине Крагујевац на прелазу XIX и почетком XX века. У Крагујевцу постоји одређени број сачуваних елемената од кованог гвожђа, претежно капија, велики број је замењен савременим капијама од различитих материјала. Људи који цене некадашње вредности и изузетан квалитет, настоје да их сачувају. Данас је све мање бравара и браварског посла, али постојање појединих браварских радионица показује да поменути занат није заборављен. У већем броју ресторана у Крагујевцу присутни су елементи кованог гвожђа, који ентеријеру дају архитектонски значај и сећају на период важнијих мајстора браварског заната.

ЛИТЕРАТУРА

[1] Радовановић М Развој архитектуре, Универзитет у Крагујевцу – Технички факултет Чачак 2007.

[2] Божидар Ст. Анђелковић, Путовођа кроз Крагујевац, Крагујевац 1925.

[3] Станиша Бркић, Име и број, Спомен-парк крагујевачки октобар, Крагујевац 2007.

[4] Никола Вучо, Распадање еснафа у Србији, књ. прва, Београд 1954.

[5] Никола Вучо, Распадање еснафа у Србији, књ. друга, Београд 1958.

[6] Владимир Мацура, Чаршија и градски центар, Крагујевац 1984.

[7] Јеремија Д. Митровић, Крагујевац до 1839. године, Београд 1933.

[8] Мирослав Д. Поповић, Крагујевац и његово привредно подручје, Српска Академија наука, Географски институт књ. 8, Београд 1956.

[9] Верољуб Трифуновић, Појава модерне архитектуре интернационалног стила у Крагујевцу између два светска рата, Станишта, Крагујевац 1991.

[10] https://sr.wikipedia.org/sr/Крагујевац