БЕСПЛАТНО ИЗДАЊЕ БИЛТЕН ЈАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА “ШТАМПА, РАДИО И ФИЛМ” бр. 11 - 21. јун, 2013. год. www.rtvbor.rs

Куповна моћ све слабија » стр. 2

Одржане седнице локалних Скупштина у Бору и Неготину » стр. 7

Хиљаду “невидљивих” у Бору » стр. 4

Иван Стевић победник бициклистичке трке “Кроз Србију” » стр. 12

РТБ Бор локомотива привредног развоја источне Србије

» стр. 3

Министар енергетике Зорана Михајловић и министар рударства Милан Бачевић посетили фабрику бројила “ЕWG” у Бору » стр. 3

ПЕТКОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

18:15

“Желимо да се инвестиције наставе, али ће морати да

се промени и наш однос. Резултати РТБ-а Бор су

сваке године све бољи, али морају да буду још

ефикаснији. Тиме ће борски Комбинат бакра помоћи

привреди Србије”

Управни одбор ЈП „ШРИФ“ имено-вао је Данијелу Нововић, дипло-мираног политико-лога, за вршиоца дужности Главног и одговор-ног уредни-ка Радио Телевизије Бор стр. 6»

Нова савремена бројила из Бора на тржишту

Јавним радовима до послаПосредством јавних радова посао у Борском округу добиће 111 незапослених лица са евиденције НСЗ-а » стр. 4

twitter.com/@TelevizijaBor dailymotion.com/rtvbor

стр.2 АКТУЕЛНОСТИ број 11петак, 21. jун

БОР» Са намером да помогне соцојално угроженим грађанима, који у Србији чине више од 50 одсто становништва, Министарство трговине у априлу

је покренуло акцију социјална корпа. Такву корпу чини 15-так производа по ценама нижим и до 37 одсто, а реч је о прехрамбеним намирницама и средствима за хигијену. Истраживања су показала да грађани из социјалне корпе купују уље, шећер и кућну хигијену у већим градовима. У мањим срединама, попут Бора акција социјалне корпе није имала жељене ефекте. Поједини кажу нису ни чули, а неки немају новца ни за попуст, чак и да је већи ог 70 одсто. Тражи се само оно најосновније и то тамо где ја макар за динар јефтиније - кажу Борани.

Идеја социјалне корпе заснована је на добровољној бази, и у Асоцијацији потрошача Србије кажу да је трговци нису схватили озбиљно, а са друге

је куповна моћ становништва све слабија. Испод линије сиромаштва живи скоро десет одсто становника и све њих као и остале социјално угрожене, незапослене, пензионере ,раднике без примања избеглице и друге, годинама мучи питање када се могу надати бољем животу. Да ли нове мере штедње могу дати резултате у друштву у којем су гледано бар из њиховог угла богатији све богатији а сиромшнији све сиромашнији.

Е. Драгаш

Куповна моћ све слабијаСве је мање пара у новчаницима, па зато иакција „Социјална корпа“ није дала резултате

Замена папирних здрав-ствених књижица електрон-ским здравственим картицама почеће у Србији до краја овог месеца и биће завршена до идуће године, најавили су из Републичког фонда за здрав-ствено осигурање и Завода за израду новчаница. Нова здрав-ствена картица ће коштати 500 динара и имаће рок важења од десет година, а за око два мили-она најсиромашниојих грађа-на биће потпуно бесплатна.

Пројекат замене папирних здрав-ствених књижи-ца обављаће се у две фазе. У пр-вој фази од јула до септембра предвиђено је, у оквиру пилот пројекта, изда-вање 80 хиљада

електронских картица за Колу-барски округ, док ће друга фаза почети од октобра ове године у целој земљи. Најзначајнија предност за грађане и послода-вце је то што више неће бити неопходно да због овере књи-жице одлазе у филијале Репу-бличког фонда за здравствено осигурање и преузимају мар-кице, што ће значајно смањити време које је одвајано за те ад-министративне послове.

З. Марковић

БОР» За само неколико дана, отворене базене Спортског цен-тра у Бору посетило је више од 150 Борана, углавном најмлађих. Спас од тропске врућине многи су потражили управо на борским базенима где је температура воде у малом базену 24, а у великом 23 сптепена. Надлежни су задовољ-ни досадашњом посетом, али тек очекују добар одзив грађана. - З а д о в о љ е н а су очекивања током викенда који је почетак овогодишње се-зоне. Базене је посетило више од 150 купача што обећава добро лето и посећене базене. Купачи су задо-вољни температуром воде, време нам одговара, па очекујемо још више људи - рекла је Бојана Длбокић Дубочанин, директор Спортског центра Бор.

Купаче радује тобоган који се отвара на сваких сат времена, а

најављено је постављање мањег аквагана дужине три и по метра, за најмлађе. С обзиром на то да је школска година завршена, на базенима су углавном школарци, који планирају да управо ту одмо-ре од обавеза и уживају у води.

О безбедности купача и ове године брине спасилачка екипа и

тим хитне помоћи борског Здрав-ственог центра. Цена дневне карте износи 100, месечне 1600 динара, док је за све вуковце улаз бесплатан. Радно време базена је од 11 до 19 часова.

М. Ћосић

Нове здравствене књижице

Базени - спас од врућинеСезона на базенима Установе “Спортски центар Бор” је отворена, а судећи по броју купача базени ће овог лета бити веома посећени

БОР» Званична наука и меди-цина упозоравају да 80 посто становништва осећа неке тего-бе услед нагле промене времена и високих тропских врућина.

- Код хроничних болесника је најизраженији утицај висо-ких температура, па се погор-шавају тегобе које имају, а због лоше терморегулације високе температуре тешко подносе и старије особе и деца“ - каже др Снежана Живковић начелник службе Хитне помоћи у Бору.

Приликом екстремних тем-пература, одећу треба прила-

годити временским условима. Препоручује се и дужи бора-вак у климатизованим просто-ријама и често туширање. Због појачаног УВ зрачења лекари саветују умерено сунчање и заштитне креме.

Радне активности за вре-ме тропских врућина треба самњити и прилагодити најпо-вољнијем периоду дана и из-бегавати боравак на отвореном између 9 и 17 часова.

З. Марковић

Врућина угрожава здрављеТропске врућине највише угрожавају хроничне болеснике, старије особе и децу. Лекари препоручују конзумирање више течности и избегавати боравак на отвореном у најтоплијем делу дана између 9 и 17 часова

facebook.com/rtvboryoutube.com/rtvbor

стр.3АКТУЕЛНОСТИброј 11 петак, 21. jун 2013.

БОР» Након разговора са менаџментом Басена Бор први потрпедседник Владе ре-публике Србије Александар Вучић, министар рударства Милан Бачевић и министар енергетике Зорана Михајло-вић разгледали су градилишта фабрике сумпорне киселине и топионице.

Србија стратешки хоће да помогне општинама у Тимоч-ком региону, и Рударско топи-оничарском басену Бор који је

носилац развоја овог дела наше републике, али да се то држави и грађанима врати кроз оства-рени профит.

- Ми очекујемо да у наред-ном периоду РТБ изађе из про-цеса реструктурирања и на том примеру покажемо како Србија решава своје економске пробле-ме. Желимо да се инвестиције

наставе, али ће морати да се промени и наш однос. Резултати РТБ а су сваке године све бољи, али морају да буду још много

бољи. Морамо да помогнемо и Мајданпанпеку, да подигнемо Златару и још много тога, али ће нам бити потребно неупоредиво више одговорности и рада - ка-зао је Алекссандар Вучић.

Зараде у Рударско топиони-чарском Басену Бор исплаћују се на време. Уз то граде се нова топионица, Фабрика сумпорне киселине и колектор.

- Овај регион заслужује еко-лошку безбедност, али и економ-ску и ја верујем да Бор може да буде наше злато - рекла је Зо-рана Михајловић ,министарка енергетике.

Изражавајући задовољство због подршке развоју Рудрас-ко топионичарском басену Бор генерални директор Благоје Спасковски је рекао

- Обећали смо да ћемо бити центар региона, како смо се и договорили са министрима.

Осврћући се на крађе бакра у Рударско топионичарском ба-сену Бор Александар Вучић је обећао да ће Влада предузети све мере како би се ова све учес-талија појава спречила.

Љ. Ђорђевић

Приликом посете Бору први подпредседник Владе Србије Александар Вучић је говорио о антикризним мерама и почетку њихове примене. Владајућа коали-ција договорила је детаље антикризних мера које се тичу уштеда у буџетима министарстава. Државне плате и пензије ће расти по пола процента, а 170 фирми би требало да се реструкту-ира до краја јуна наредне године.

Антикризне мере такође подразумевају уштеде у буџетима министарстава, укључујући набавке, суб-венције и инвестиције.

Усаглашавање анти-кризних мера је услов да се званично крене у ребаланс буџета који би влада тре-бало да усвоји. Први пот-председник Владе Србије Александар Вучић рекао је да се ускоро може очекива-ти да ребаланс буџета буде у Скупштини Србије.

- Расходе у буџету мо-раће да се смање, јер држа-ва мора да спусти фисклани дефицит са седам до осам одсто на испод пет проце-ната бруто друштвеног про-извода. Да ли ћемо у томе успети остаје да се види - додао је Вучић .

Вучић је рекао и да ште-дњи алтернативе нема и да, самим тим, мерама владе нико неће бити оштећен.

Љ.Ђ.

Антикризне мере

БОР» Министар енергетике Зорана Михајловић и министар рударства Милан Бачевић оби-шли су и фабрику за производњу мерних инструмената и апарата за системе за даљинско очита-вање бројила „ЕВГ“ власника Дејана Бодироге . Новоотворе-на фабрика запошљава педесе-так радника и прва бројила су испоручена домаћем тржишту, а за ову врсту производа има интересовања и на иностраним тржиштима

- Сваком министру је за-довољство да додје у фабрику у којој се производи и запо-шљавају људи, а што је важно има места за нове раднике. Са друге стране пред Србијом јес-те да мења постојећа бројила и верујем да ће како закон налаже

бити расписани тендери . На тај начин ће моћи да се управља потрошњом, а градјани ће има-ти правилно читање бројила,ис-такла је Зорана Михајловић. Електропривреда Србије је спремна да у сарадњи са републичком Владом помогне развоју домаће производње

- Питање замене бројила је велики про-блем Србије,јер ЕДБ се појединачно довијају како да тај проблем реше.Једно од решења како да заменимо бројила је да се цео приступ набавке бројила стан-дардизује, дефинишу потребе и технички услов и да се на исти начин та набавка обави у свим Електродистрибуцијама, иста-

као је Александар Обрадовић, в.д. директора ЕПС-а.

Фабрика „ЕВГ“, вредности осам милиона еура, је најсавре-менија и највећа у југоисточној

Европи. Посебан значај има за локалну заједницу, јер постоји могућност да запосли 1.000 људи.

Љ. Ђорђевић

Вицепремијер и министри у посети БоруРТБ Бор мотор развоја источне Србије

Држава ће помоћи развој Басена Бор, али очекује да борски Комбинат бакра улагања вишеструко врати. Нова топионица и Фабрика сумпорне киселине биће изграђене у предвиђеном року

Модерна бројила за Србију и светИз новоотворене фабрике „ЕВГ“ тржишту испоручене прве количине најсавременијих апарата за даљинско очитавање потрошње електричне енергије

стр.4

twitter.com/@TelevizijaBor dailymotion.com/rtvbor

ДРУШТВО број 11петак, 21. jун

У општинама Борског окру-га биће реализовано 17 јавних радова у оквиру пројекта На-ционалне службе запошљавања филијале Бор. Борској општини је одобрено осам јавних радова, неготинској четири, мајданпеч-кој три и општини Кладово два. За те намене издвојено је 11 и по милиона динара, од тога за ре-ализацију пројеката у Бору пет милиона динара.

-На јавним радовима у бор-ском округу биће ангажовано 111 незапослених, у Бору 41, Кладову и Мајданпеку по 20 и Неготину 30 лица, каже Дани-ца Раденковић, организатор

програма запо-шљавања у Нацио-налној служби за запошљавање фи-лијала Бор.

Због недовољ-но средстава сви пројекти трају максимално до три месеца. Највише пројеката је одо-брено за социјал-не, културне и ху-

манитарне делатности.Запосленима на јавним радо-

вима месечно ће бити исплаћи-ване зараде према степену стру-чне спреме од 23. 000 до 26. 000 динара. Рок за склапање уговора са подносиоцима пријава је 30. јун, а после склапања уговора са извођачима, јавни радови могу да почну. Особе са инвалидите-том такође учествују у јавним радовима. Одобрено је 14 проје-ката који ће упослити више од 80 незапослених лица са инва-лидитетом. Одлука о њиховој реализацији биће ускоро донета.

Љ. Ђорђевић

Поводом кампање „Приори-тет за децу и труднице“, пред-седник скупштинског Одбора за права детета Небојша Стефано-вић рекао да брига о малишани-ма, трудницама и породиљама треба да буде приоритет Србије.

У Србији је почела је кам-пања „При-оритет за децу и труд-нице“, како би се указа-ло на значај рађања и п о д с е т и -ло колико је породи-ца важна у друштву. Поводом те к а м п а њ е , председник скупштинског Од-бора за права детета Небојша Стефановић рекао је да бри-га о малишанима, трудницама и породиљама треба да буде приоритет Србије. Председник парламента каже да су усвојени неки од закона о раду у претход-ном периоду који су побољшали

положај мајки, трудица и поро-диља и са тим ће се наставити у наредном периоду. Промоција кампање одржаће се у многим градовима а прикључиће јој се и јавне личности.

-Србија сваке године изгуби град величине Апатина, Него-

тина или Пожаревца јер више људи умире него што се рађа- каже Стефановић.У многим се-лима последњих година није се родило ниједно дете. У односу на 2002. годину, имамо око 311 хиљада становника мање.

Д. Нововић

БОР» Према последњем попи-су становништва, у Бору живи 48.615 грађана. Сасвим је сигур-но да има још скоро 1.000 жи-теља више. Међутим, ниједан од тих хиљаду грађана нема личну карту, није уведен у евиденцију матичне службе, нема га на За-воду за запошљавање, није еви-дентиран у полицијској управи, чак ни у Центру за социјални рад. Они су невидљиви. Они су особе које из било ког разлога немају лична документа, а по-стоји низ отежавајућих околно-сти да их добију.

-Последњих неколико годи-на видно је повећан број оних који су без личних докумената, односно оних који нису упи-сани у матичну књигу и књигу држављања. Према последњим званичним подацима било их је 700, али сада процењујемо да их је близу хиљаду. Постоји више разлога због којих су ови људи,

такорећи, ван друштва. Првој групацији припадају они који су због неукости и немарности неуписани. То значи да постоји

слој друштва који једноставно не схвата да мора бити уписан у званичне државне књиге. Дру-гој групи припадају они који су избегли са Косова. Њима су документа остала доле, и углав-ном је реч о општинама где је већински живаљ албански. Када ове особе и затраже званична

своја документа, добијају их на албанском језику. Трећој групи припадају они који су пореклом из Македоније. Могу се похва-

лити и рећи да смо почели да сређујемо документа поједи-нима, и то углавном у судском поступ-ку - каже Мирјана Жикић, координа-тор за питања мањи-на у општини Бор, додајући да има и оних који немају до-кумента јер немају ни стално место

пребивалишта.Имајући у виду да су разло-

зи за непостојање личних доку-мената код ових особа различи-ти, сасвим је сигурно да се на јединствен начин овај проблем не може решити. Генерално, за сваки случај постоји посебан начин, и лако га је дефинисати,

а колико је тешко у пракси то ре-ализовати, знају само службени-ци у општини који се тиме баве.

-Бор је специфичан по овом питању. Ми овде имамо пуно особа које су пристигле из дру-гих крајева, и реч је углавном о Ромима. Друге општине у ре-гиону имају много мање Рома који су дошли са стране, а много је више домицилних Рома који имају потпуна документа - до-даје Мирјана Жикић.

Када неко живи без доку-мената, то значи да не може да се запосли, не може да оствари било какву социјалну помоћ, не може да се пријави на еви-денцију Националне службе за запошљавање, и самим тим је такорећи изопштен из друштва. Управо зато овим особама треба помоћи како би имали основу за остварење основних животних права.

Дарко Стојадиновић

Друштвена брига за децу и труднице

Кампања за већи наталитетЈавним радовима до посла

Посредством јавних радова посао у Борском округу добиће 111 незапослених лица са евиденције НСЗ-а

Хиљаду „невид љивих” у БоруОд последњег пописа становништва број људи без икаквих докумената у Бору повећан за више од три стотине. Највише неевидентираних у полицији и другим јавним службама су Роми досељени из других крајева бивше Југославије

стр.5

facebook.com/rtvboryoutube.com/rtvbor

ЕКОНОМИЈАброј 11 петак, 21. jун 2013.

БОР» У историји површин-ског копа “Велики Кривељ” мај 2013. биће уписан по највећој количини руде која је на њему икада откопана за месец дана, а после 13 година откопано је и више од 2.400 тона бакра у руди.

Иначе, рекордна производња била је 1984. када је у децембру произведено 3.973 тона бакра у руди и тај рекорд до данас није превазиђен, али је садржај бакра у тој руди био много већи у односу на руду која се сада откопава.

- Мај 2013. године био је ударни месец за површински коп Велики Кривељ, јер у нашој историји није забележне већа месечна производња од 900 хиљада тона руде. Ту количину премашили смо у мају и откопа-

ли 940 хиља-да тона руде. Истовремено уклоњено је око милион и по тона ја-ловине. Коп Велики Кри-вељ је очиг-ледно почео да се развија у добром правцу, ко-личина руде и раскривке

се повећавају сваког месеца, а циљ нам је да достигнемо ми-лион тона руде и дупло више јаловине на месечном нивоу. Очигледно, са набавком нове опреме и механизације, циљ је постигнут. Остварује се оно што смо испланирали - каже Видоје Адамовић, управник површин-ског копа „Велики Кривељ“.

Нови багери и механизација потпуно су изменили североис-точни део копа, такозвани чет-врти захват и са овог дела се већ прерађује руда. Због тога на површинском копу „Велики Кривељ“ очекују да ће се месеч-на производња, како је и плани-рано, стално повећавати и у на-редном периоду.

Д. Ђорђевић

Судбина свих 176 предузећа у реструктурирању биће позната до јуна 2014. године, кажу у Ми-нистарству финансија и привре-де. У Акционом плану минис-тарства, ова предузећа сврстана су у неколико група. Рударско топионичарски басен Бор, руд-ници Ресавица и поједина пре-дузећа из области војне индус-трије сврстана су у прву групу јер је процењено да могу да оп-стану на тржишту, а од великог су стратешког значаја за Србију.

У другој групи су фирме чија ће имовина бити понуђена купцима без дугова, а у трећој су она у којима је поступак при-преме за приватизацију окончан, али је остала имовина и до десе-так запослених и њих чека реор-ганизација или стечај.

- Та предузећа су већ 12 го-

дина у реструктурирању. Ве-лики број предузећа не обавља никакву економску функцију. Губици које Србија има на го-дишњем нивоу, мимо субвен-ција крећу се око 750 милиона долара. Држава као Србија, која је мала, не може да издржи такав поступак у годинама које долазе. Зато је битно да се подвуче црта и ствари се назову правим име-ном. Они који имају будућност, тржиште и производ, који су ра-дили на свом предузећу, ће оп-стати. РТБ Бор је школски при-мер компаније која је радила на

себи у претходном периоду. Он је више технички у реструктури-рању, јер има вишедеценијских нагомиланих дугова. Такве ком-паније показују да, уколико има елана и жеље да се нешто ура-ди, предузеће може успешно да послује. РТБ Бор је од великог губиташа, какав је био 2004. го-дине, постао озбиљна компанија која не прима ни динар субвен-ција, измирује своје обавезе за порезе и доприносе, исплаћије зараде радницима које су на нивоу или изнад републичког просека и плаћа утрошене енер-генте и струју. Битно је да се РТБ Бор није ту зауставио, већ је кренуо даље, наравно уз помоћ државе. Почели смо изградњу нове топионице, најзначајнијег еколошког пројекта на Балкану. Осим екомонске компоненте и

уштеда које ће донети, она ће допринети да о Бору престане да се прича као о црној тачки на карти Србије и Европе - каже Александар Љубић, државни секретар у Министарству фи-нансија и наглашава да све што је до сада урађено и резултати који су постигнути у РТБ-у Бор показују да радници немају ни-каквог разлога за бригу и да ће комбинат бакра наставити путем који је кренуо - да буде замајац развоја привреде комплетне ис-точне Србије.

Д. Ђорђевић

У Великом Кривељу у мају је откопано највише руде у тридесетогодишњој историји постојања копа. - Овај месец, кажу у РББ-у, остаће уписан по још једном рекорду.

Рудари оборили рекордРТБ Бор пример успешне компаније

Борски Комбинат бакра излази из реструктурирања

Излазак из реструктурирања Рударско топионичарског басена Бор, који је по закону превиђен најкасније за јун 2014. године, неће бити велики проблем, нити ће утицати на пословање комбината бакра

КЛАДОВО» Након што је са докова кладовског Бродогради-лишта у воду почетком месеца спуштен новосаграђени танкер за превоз нафтних деривата, из-монтиран је и у Дунав спуштен и новосаграђени брод за гурање пловних објеката.

Са навоза у кладовском бро-доградилишту у воду је спуштен новосаграђени брод-гурач ду-жине 19,8, висине три и шири-не 9,5 метара. Брод за гурање пловних објеката, који ће имати два мотора, биће опремљен у Холандији. Монтажне радове обавили су запослени у прива-тизованом предузећу, а компле-тан посао завршен је у плани-раном року. Речно- морски брод је 39 објекат саграђен од прива-

тизације некадашњег друштве-ног предузећа.

М. Р.

У оквиру ИПА програма прекограничне сарадње Србије и Бугарске у Неготину је поче-ла реализација Пројекта „Нови послови за чистију будућност – социјално предузетништво“ који ће у наредних 18 месеци реализовати општине Неготин и Ново село у суседној Бугар-ској.Вредност пројекта је 386 хиљада евра, а средства су обезбеђена из предприступних фондова Европске уније.

Р. М.

Прегогранична сарадња

Још један брод Холандију

стр.6

twitter.com/@TelevizijaBor dailymotion.com/rtvbor

У ФОКУСУ број 11петак, 21. jун

Поводом две деценије рада Телевизије Бор и четврт века од отварања ТВ студија у БоруТелевизијско информисање у Бору прошло је дуг пут, од зачетака 1979. године, отварања студија 1988, почетка рада Телевизије Бор 1993, до данасПише Чедомир Васић

Новинарство као лептиров лет (3)

У новинарском занату током година, па и деценија рада, до-годи се много тога необичног и занимљивог, о чему се никад не напише ни слово, али се те раз-не догодовштине, по некад ане-гдотски смешне и ведре, други пут озбиљне и драматичне по могућим или избегнутим после-дицама, касније препричавају међу колегама у ретким, згод-ним приликама и тренуцима оп-уштања. У екипном раду, какво је телевизијско новинарство, такви, по некад комични заплети и рас-плети, често се догађају. Ево их неколико, из минулих времена.

Опрема и техника су важна ствар у телевизијском послу. Без ње се не може. Што је са-временија и квалитетнија, то боље. Отуда сваки сниматељ, монтажер, тонац, новинар, стално сања да има што бољу камеру, микрофон, расвету или који други уређај, онакав какав „конкуренција“ већ има, или се некуд већ појавио.

У време када су, почетком осамдесетих година, организо-вани многи састанци и разгово-ри руководстава борске општине и ШРИФ-а и представника Те-левизије Београд о формирању сталног дописништва у Бору, десило се да откаже ручица за навијање на камери „Красного-рск“, којом је снимао Страши-

мир Првуловић. Он се снашао и уместо ручицом, федер је почео да навија такозваним „францус-ким“ кључем, који у сервисима обично користе аутомеханича-ри. Његов „изум“ функционисао је већ данима, када се догодио један од поменутих састанака, на који смо отишли да извешта-вамо за беоиградски телевизију. У општинској сали за састанке окупили су се високи званич-ници свих трију страна и раз-говор је био веома озбиљан. Снимајући, Страшко је почео да се мува између њих, уно-сећи им се објективом у лице, а из џепа зелене ветровке коју је носио, стрчала су му, не један већ два кључа, које је вадио и њима навијао камеру после сва-ког снимљеног кадра. То његово „механичарско“ снимање је пот-рајало, постајало ми је већ нела-годно. Позвао сам га настрану и упитао га шта то ради, зар да се на такав начин брукамо, као еки-па, пред толиким важним гости-ма и домаћим функционерима.

- Ништа ти не разумеш. Кад виде с чим радимо, пре ће нам дати бољу опрему - одговорио ми је, сав озбиљан, какав је ина-че био, Страшко.

И заиста. После само неко-лико дана из београдске теле-визије добили смо, истина тро-фејну али бољу камеру, чувеног „Пајара“ с три објектива.

Сваки сниматељ највећу пажњу посвећује камери. Раз-умљиво, јер му је то главни алат без кога се не може. Недај боже да се случајно оштети или поквари, још горе да је изгуби или му је неко украде.

Неколико година после прет-ходно описаног догађаја, у време када је стално дописништво већ увелико функционисало и имало две екипе, крајем осамдесетих, сниматељ Радомир Радошевић и ја смо извештавали са отварања граничног прелаза Мокрање, код Неготина, поводом Дана гранича-ра, који се у то време обележавао. Било је пуно званица, на скупу је говорио високи генерал. Сними-ли смо све важније детаље и део генераловог говора и, по обичају, пожурили да све то однесемо на монтажу и пошаљемо, што пре, за информативне емисије.

Али, авај! Догодило се нешто што је, једино ваљда, могло да спречи екипу да заврши посао. Нисмо путем прошли ни два километра, а на нас службени „стојадин“, у директном судару, налетео је два пута тежи аутомо-бил „ПЗ“. У лому и кршу који је настао, наш ауто је потпуно згуж-ван. Ми смо у таквом, жестоком судару, релативно добро прошли, али разбијених и окрвављених глава и угруваних ребара. Војна амбулантна кола су нас одвезла

у неготинску болницу, где нам је указана помоћ. Већ увече, с глава-ма у завојима, пуштени смо кући.

Те ноћи, сниматељ Радомир Радошевић није могао да спава. Размишљао је о свему што се догодило. Сетио се да није про-верио како је у свему томе про-шла камера и питао се да да ли је оштећена. Није издржао. Упа-лио је свог „фићу“ и, дубоко иза поноћи, одвезао се до просторија дописништва.

Тамо га је дочекао својевр-сни шок. Канцеларије откљу-чане, светла попаљена, а на из-лазу сусреће младића (касније се испоставило наркомана) који се некуд упутио, с камером под мишком.

- Куда то носиш - упитао га је Радошевић.

- Селим у подрум суседне зграде - одговорио је затечени лопов.

Збуњен и по мало прес-трављен, схватајући о чему се ради, Радошевић се, ипак, снашао.

- Носи ти то напред а ја ћу ти помоћи и понети тејп, он је тежи - рекао је лопову и када је овај изашао, брзо пришао телефону и позвао полицију.

Интервенција је брзо уследи-ла, лопов приведен, а украдена опрема пронађена, у подруму зграде преко пута дописништва.

(наставак у следећем броју)

„Француски“ кључ за камеру

Лопов у дописништву

БОР» Управни одбор Јавног предузећа “Штампа, радио и филм“ у Бору, именовао је за вр-

шиоца дужности главног и одговорног уредника Радио телевизије Бор Данијелу Нововић, дипломираног по-литиколога за новинарство и комуникологију.

Данијела Нововић ће на месту вршиоца дужности главног и одговорног уред-ника бити до избора уредни-ка, по конкурсу који је рас-

писао Управни одбор предузећа.

С.Томић

Данијела Нововић вршилац дужности Главног и одговорног уредника РТВ Бор БОР» Након што су добијене

све потребне дозволе и реше-ни проблеми са документа-цијом, настављени су радови на изградњи нове Топионице и Фабрике сумпорне кисели-не у Бору – рекао је генерални директор Рударско-топиони-чарског басена Бор, Благоје Спасковски, приликом оби-ласка комбината бакра са новинарима и фоторепорте-рима београдских редакција штампаних медија и агенција. Повод за долазак новинара била је рекордна производња

руде на Површинском копу, а прилика је била и да се гости упознају са радом басена, као и са потенцијалима овог краја.

Осим копа и градилишта, новинари су посетили и кафић „Јама“ на 400 метара испод земље који је оставио најја-чи утисак. Слика новог Бора, хотел „Језеро“ на Борском језеру, Зоолошки врт и гос-топримство домаћина, импре-сије су које ће гости понети и пренети другима.

М.Ћ.

Новинари у посети РТБ-у Бор

стр.7

facebook.com/rtvboryoutube.com/rtvbor

У ФОКУСУброј 11 петак, 21. jун 2013.

БОР»Одборници Скупштине општине Бор усвојили су на 23. седници предлог Одлуке о за-вршном рачуну буџета Општи-не Бор за 2012. годину, где је констатовано да је остварен су-фицит од 82 милиона 184 хиља-де динара.

Представници опозиције у локалној скупштини замерили су на начин реализације буџета констатујући да се мора води-ти већа контрола о утрошеним средствима.

Једна од битнијих тачака дневног реда на 23. скупштин-ском заседању било је усвајање одлука о промени оснивачких аката јавних предузећа у Бору. Како се чуло у образложењу, основни разлог доношења ових одлука садржан је у законској обавези оснивача да усагласи акта предузећа са новим Зако-ном о јавним предузећима.

Када је реч о кадровским одлукама донетим на седници, Снежана Јанковић је именована за вршиоца дужности директора

„Апотеке“ Бор. Наравно, као и сваки кадровски предлог, и овај је наишао на одређену подршку, али и критику. Одборник Злата Марковић подсетила је на лоше

пословање „Апотеке“ када је Снежана Јанковић раније била на руководећем месту.

- Пословање Апотеке у том периоду било је катастро-

фално. Зар сте заборавили на трошкове који су тада приказа-ни на крају године, а који пре-машују предвиђена средства, и то не мало. Сећамо се да је тада

извршена набавка одређених апотекарских, односно меди-цинских средстава где је одмах закључено да се то тешко може продати на тржишту. Тим сред-

ствима још мало истиче рок и она ће пропасти - рекла је Злата Марковић за скупштин-ском говорницом, обраћајући се одборницима.

Именовање Снежане Јан-ковић на место вршиоца дуж-ности директора „Апотеке“ Бор подржала је одборник Светлана Голубовић Шупут, истакавши да су комплетне провере посло-вања у току, и да ће извештаји показати ко је како руководио Апотеком.

Пуно полемика за говорни-цом изазвала је недавна одлу-ка којом се даје зелено светло да одређена предузећа граде мини тржне центре на подручју града. Један број одборника не подржава иницијативу да се овакви објекти граде на зеле-ним површинама, али генерал-но је већином гласова донета одлука да се дозволи прилаз појединим локацијама како би сама изградња почела.

Д.Стојадиновић

НЕГОТИН» Доношењу Од-луке о завршном рачуну буџета општине Неготин за 2012. годи-ну, на јунској, редовној седници локалног парламента претходи-ло је образложење Димитрија Петровића, шефа Одељења за буџет, финансије и ЛПА, који је истакао да се по први пут у саставу Одлуке о завршном ра-чуну буџета разматра и извештај ревизорске комисије, којим је приказано објективно стање у општини Неготин, не само у смислу контроле трошења пара, већ и препорука којима ће се допринети унапређењу посло-вања. „ Буџет за 2012. је остварен са 95 одсто, или са 973 милиона динара, што је веће остварење од очекиваног приликом доно-шења прошлогодишње одлуке о буџету на износ од милијарду

и 24 милиона динара“ нагласио је Петровић. „ Одборници су већином гласова прихватили Од-луку о завршном рачуну буџета Општине Неготин за 2012. го-дину, а затим без дискусија и одлуке о приступању изради Плана детаљне регулације „Ин-дустријске зоне“ у Неготину, за комплекс Хемијске индустрије у Прахову, за туристичко ре-креативни комплекс „Дунавски бисер“ Михајловац, комплекса „Рајачких“ и „Рогљевских пи-вница“ и за изградњу Азила за прихват и смештај паса и мача-ка у катастарској општини Не-готин. Одборници неготинске Скупштине, после разматрања, изјаснили су се позитивно и о Одлуци о условном отпису ка-мата на рачуне за грејање уз ре-програм старих дугова, а дали

су и већинску сагласност на другу измену и допуну Програ-ма рада са финансијским планом обезбеђења утрошка средстава Јавног предузећа за грађевинско земљиште Општине Неготин, за 2013. годину.

На јунској седници него-тинског парламента донето је решење о образовању Комисије за именовање директора јав-них предузећа чији је оснивач Општина, а усвојен је и тари-фни систем за обрачун топлот-не енергије за тарифне куп-це. Дамир Ракић, председник Скупштине је закључујући јунс-ку седницу, најавио двомесечну паузу у скупштинском раду због сезоне годишњих одмора

Ј. Станојевић

Тридесету, јунску седницу Скупштине општине Неготин, обележиле су кадровске про-мене унутар одборничких група већинске коалиције (СПС-ПУПС-ЈС, ДС-СПО и УРС-ВДС-СДПС). Дамир Ракић, пред-седник СО Неготин, пре избора на ову функцију председник одборничке групе Демократ-ске странке, приступио је од-борничкој групи Уједињени региони Србије-Влашка демо-кратска странка- Социјалде-мократска партија Србије. ОО „ УРС-ВДС-СДПС“ приступиле су и одборнице Данијела Марко-вић, из редова ДС и Љиљана Ђаковић (СДПС), која је по-следњих неколико месеци у раду Скупштине учествовала као самостални одборник.

СЕДНИЦЕ ЛОКАЛНИХ СКУПШТИНАЕфикасан рад борских одборника

За нешто више од три сата рада одборници борске Скупштине усвојили више од 30 тачака, колико је било на дневном реду заседања. Највише полемика изазавало издавање дозвола за изградњу мини тржних центара

Одржана 30. седница локалне Скупштине у НеготинуОдборници Скупштине општине Неготин усвојили завршни рачун буџета за 2012. годину, али су донели и више одлука које ће омогућити приступање изради планова детаљне регулације Индустријске зоне у Неготину, Комплекса хемијске индустрије у Прахову и неколико туристичких.

стр.8

twitter.com/@TelevizijaBor dailymotion.com/rtvbor

СПЕКТАР број 11петак, 21. jун

VEĆA KOMUNJI BORULUJ

» Članurlji alu Veća Komunji Boruluj a prihvătujit 20 đe predloguri đispre karje o să diskutuje odbornji+i Adunărji Komunji Boruluj la šadzuta +e vinje. Prîn predlogurlji đe măj marje interes sînt predlogu la odluka đe raćunu đe fîršît a buđetuluj Komunji Boruluj pi anu 2012. šî đe proskimbatu akturiluor la firmilji publji+e ši komunalje în Bor, karje trăbuje să să fakă pintru rundujeljilji nuoj a Zakonuluj đe firmilji publji+e. Odbornji+i o să diskutuje šî đispre datu žuos šî pusu pi funkcije pi prezîdantu šî članu Odboruluj đe upravă a firmi publji+e đe stănujit Bor.

Šadzuta Adunărji Komunji Boruluj să ašćaptă să să cînă pi în+eputu săptămînji +e vinje.

SULUKRARJA ÎNTRĂ SÎRBIJA ŠÎ BUGARIJA

» În Njegoćin a în+eput făkutu projektuluj „Novi poslovi za čistiju budućnost-socijalno preduzetništvo“, dar după IPA programu sulukrărji întră Sîrbija šî Bugarija. Cilju projektuluj je să să întărjaskă sulukrarja întră

komunlji Njegoćin šî Novo selo în Bugarija în parća đe kormanjitu ku lapădăturlji komunalje.

Prezîdantu Komunji Njegoćinuluj Milan Uruković a spus kă asta je o šansă bună să să prindă la lukru uaminji socijal ugrožîcî šî Romi, karje o să lukre šî după +e projektu să isprăvješće. Valuarja projektuluj je măjdo 400 mij đe euri, dar banji sa dat đin fondurlji Uniji Evropi.

KONTEJNERURI NUOJ

» Firma publjikă komunală „3. oktobar“ în Bor o să kapiće vro 100 đe kontejneruri nuoj šî un kamion đe dusu lapădăturiluor, dar tot ku mulcamitu Fonduluj đe apăratu okoljišuluj đe trăjit. În fjalu ăsta o să să skimbje kontejnerurlji strîkaće, dar o să să pună kontejneruri nuoj akolo unđe akuma nu sînt. Pintru kă o să să în+apă šî ku rostîtu saćiluor, la komunalcî Boruluj lja trăbuji înka un kamion đe dusu lapădăturiluor.

Pintru kontejnerurlji nuoj šî kamionu đe dusu lapădăturiluor đin Fondu đe apăratu okoljišuluj đe trăjit o să să đa 10 milioanje đe dinari.

Prevodu: Aleksander Ilić

DZÎLJILJI *A TRJEKUTВЕСТИ НА ВЛАШКОМ

Б О Љ Е В А Ц » Т а к м и ч е њ е трубача у Бољевцу почело је окупљањем у Лукову, родном селу чувеног трубача Раке Кос-тића, крај спомен бисте. Зах-ваљујући њему Бољевац је по-стао један од предтакмичарских центара за Гучу, а његову музику и данас поштују млади трубачи.

- Први пут сам у Лукову, али знам за Раку Костића и знам одакле потиче. Његова музика је много утицала на мој развој, када сам почињао да се бавим трубом, јер сам сакупљао старе плоче међу којима су биле и ње-гове. Престиж је био одсвирати оно што је Рака Костић успевао са лакоћом. Уколико можеш, онда имаш некакве предиспози-ције да постанеш музичар - каже кроз осмех Дејан Лазаревић, промотер такмичења.

У Бољевцу је атмосфера била како се само пожелети може за сабор. Много станов-ника дочекало је трубачке ор-кестре, који су продефиловали кроз главну улицу. Под окриљем фестивала „Црноречје у песми и игри“, такмичење је ове године окупило 12 оркестара и све више прераста у културно туристичку манифестацију.

- Ми покушавамо свих ових година да културном садржају ове манифестације додамо и ту-ристички садржај. С обзиром на број људи који су дошли и све оно што се дешава данас у граду, мислимо да смо успели у томе. Ова манифестација прераста из

културне у културно туристич-ку манифестацију, што нам је и била основна идеја - наглашава Небојша Марјановић, председ-ник Општине Бољевац, који је уједно и председник организа-ционог одбора манифестације.

Из Књажевца су и ове године дошла четири оркестра, а такми-

чили су се и оркестри из Пирота, Ниша, Димитровграда и Неготи-на. Победник и директни учес-ник финала у Гучи је оркестар „Барка“ из Књажевца.

- Ово је четврти пут уза-стопно да у Бољевцу добијемо титулу најбољег оркестра исто-чне Србије. Уз то, међу главним наградама које смо освојили су „Од злата јабука“ 2011. године и Најбољи оркестар Гуче прошле године. И ове године се надамо да ћемо да освојимо неку награ-ду у Гучи, али то је као и увек неизвесно, јер је конкуренција изузетно јака - каже Милош Ве-личковић из оркестра „Барка“ Књажевац.

Најбољи трубач предтак-мичења је Драган Трајковић из нишког оркестра „Медењаци“, а најбољи омладински оркестар је Оркестар Милутина Стоја-новића из Књажевца. У финалу Гуче свираће и оркестри „Дар Мар“ и „Медењаци“, а у по-луфиналу Тимочани и Оркес-три Ивана Ивковића из Пирота и Божидара Младеновића из Свилајнца.

Јаворка Гојковић

БОР» У вишим пределима општине Бор према Горњану, измедју Великог и Малог крша, према рудној глави , а највише

испод планине Стол већ неко-лико недеља је права најезда скакаваца.Ова појава не би била тако чудна да није реч о великим црним скакавцим са шарама на-лик осама ,поједини дужине и до десет центиметара.Има их и на самом асфалту, али највише по околним ливадама.Иако их у селима нема, мештани Горњана Луке и Бучја су запрепашће-ни овом појавом, пре свеге, јер су скакавци велике штеточине,

уништавају им кажу баште и ос-тале засаде .

-Скакавци нам нападају баште, улазе и у кућу.Огромни

су као да су товни , неће ни живина да их једе-каже Јованка Брза-левић из Бучја.

Старији мештани Горњана кажу да је пре скоро три деценије забе-лежена слична најезда, а према њиховим прет-поставкама скакавци се појављују на одређеној

надморској висини, где је ваздух изузетно чист. Како су нам рекли у Заводу за заштиту природе, ентомолози ових дана планирају да обиђу ово подручје, и тачно утврде о којој врсти скакаваца се ради. Уобичајена је појава ве-ликог броја инсеката,кажу они, након сушног и топлог периода када се они у потрази за храном групишу и за собом остављају праву пустош.

Љ.Ђ.

Чудна најезда скакаваца

Одржано традиционално “Црноречје у песми и игри”

„Барка“ најбоља међу трубачима у Бољевцу

стр.9

facebook.com/rtvboryoutube.com/rtvbor

КУЛТУРАброј 11 петак, 21. jун 2013.

“Оживљавање” историје римских императора

БОР» Место размене лепих речи и емоција у јунско пред-вечерје била је Народна биб-лиотека Бор. Ту је песнике и

заљубљенике у стихове оку-пила промоција нових књига борских стваралаца - Милена Миливојевића и Живка Авра-мовића. А о стваралаштву двојице врсних лирика и , како је наглашено надприродно на-дареног сатиричара који уме

да скупи цео живот у орахову љуску говорили су књижевник Зоран Вучић и Шимо Ешић, де-чији песник и уредник издавач-

ке куће Босанска ријеч, која је и објавила Аврамовићеву „Књигу сновидну“ и „Као кроз живот „ Милена Миливојевића.

-Изузетно ми је драго што је песнике са разних страна у Бору поново повезала књига- рекао је на промоцији Шимо Ешић и

додао - Као ђечак вјеровао сам да је поезија свемоћна, затим је дошло неко ружно време и по-мутило ми то увјерење, али ето,

како увијек и свуда има људи у којима се није угасила поезија деша-вају се овакви лијепи сусрети и праве овак-ви програми, за које границе никад нису ни постојале.

Као човек поезије у души сликара, про-грам ове изузетне ве-чери употпунила је и изложба графика бор-ског уметника Новице Станковића Лукина. Одабране стихове из књига борских песника, на промоцији у Бору го-ворили су Сања Барзи-ловић и Шимо Ешић, а своје песме казивали су песници из Неготина и

Кнажевца. Речи од којих су сат-кане њихове песме подсетиле су нас да свет и не мора бити онакав каквог га данас већина доживљава. Због тога су лепе речи свима потребне.

Е. Драгаш

БОР» Борски књижевни ства-ралац Јован С. Митровић напи-сао је нови роман „Повратак у завичај“. Писац, чије је цело-купно стваралаштво сумирање погледа на миленијумско време и његове протагонисте, овај 19. роман посветио је градитељу Феликс Ромулијане, Гају Ва-лерију Максимилијану, импе-ратору који је рођен на овим просторима. Роман је прича из два дела и кроз оба се мешају фантастика, митологија, снови и реалност. Први део романа „Интервју плус“, посвећен ар-хеологу Драгославу Срејовићу, уз финансијску подршку Јавног предузећа „Штампа, радио и филм“, штампале су недавно издавачке куће „Српска дани-

ца“ из Београда и „Кверти“ из Бора.

- Роман је прича о Римља-нима који су ове крајеве запосели због злата, којег овде како тврде, у изобиљу има и данас. Једна при-ча говори о рим-ском императору Гају Валерију Максимилијану, градитељу Фе-ликс Ромулијане, а друга о Драго-славу Срејовићу, археологу, чије је откриће раз-решило многе загонетке Гамзи-града, и ја сам захвалан пре-дузећу где сам радио, односно

борској Радио телевизији, која ми је и омогућила штампање првог дела романа. Да би свет-

лост дана угледао и други део романа “Повратак у завичај“ потребна су нова средства, па се надам да ћу опет наићи на раз-

умевање спонзора“ - наглашава аутор Јован С. Митровић.

У рецензији романа, Мома Димић је написао:

- Наслагани миленијуми који су скамењени данима се проучавају зарад новог живота, а они траже жртвовање. Које год време и каквог год јунака да описује, Јован С. Митро-вић смешта у рудник и о њему пише, јер је његова преокупа-ција рударски живот. И „Повра-так у завичај“ је рударење по историји, јер је и прошлост као рудник, неоткривени простор наталоженог људског трага-лаштва и стваралаштва и вечи-ти изазов за човека.

Е. Драгаш

Роман „Повратак у завичај“ аутора Јована С. Митровића је прича о Римљанима који су ове крајеве запосели због злата, којег овде како тврде има и данас. Гамзиград и потрага за златом неисцрпна инспирација генерација

Лирика и емоције на једном местуУ Народној библиотеци Бор промовисане нове књиге познатих борских песника Милена Миливојевића и Живка Аврамовића

БОР» Са композицијама којима су ове године побеђи-вали на фестивалима у земљи и иностранству одржан је концерт полазника школе и креативног курса гитаре. И као што су својим умећем ос-вајали награде тако су у сали Музичке школе одушевили и публику,која је била у прилици да чује разноврсне компози-ције. Професор гитаре Ненад Илијић посебно је поносан на успех ове талентоване деце, која су самоуверено наступа-ла и на овој сцени али и на такмичењима.

-Биле су ту две прве, две друге награде, затим три прве и специјално признање и то на важним манифестацијама као што је златна нота у Доњем Милановцу и фестивал гитара у Турн Северину. Конкурен-ција изузетно јака, а млади Бо-рани невероватни, посматрао сам их са одушевљењем на такмичењима , заиста су мно-го талентовани али и упорни и вредн- истиче Илијић.

Програм овогодишње шко-ле и курса гитаре завршен је овим лепим концертом. У борском Центру за културу очекују да ће и наредне године бити заинтересованих за шко-лу гитаре.

Е. Драгаш

Талентовани гитаристи

НОВА ИЗДАЊА

Фазан у боровницама

стр.10

twitter.com/@TelevizijaBor dailymotion.com/rtvbor

МОЗАИК

Поетски кутак

лоБОРизми• Европска унија упорно стоји иза својих захтева. Мораћемо ми да ублажимо наше!• Није само Европа забринута за Србију. И ми смо повремено!

Милан Тодоров

• Сви од нас траже да потпишемо капитулацију. Где је нестало пове-рење међу људима? • Ми смо за демократију.Док се другачије не нареди.

Слободан Симић

• Ми смо даровита нација. Стално чекамо да нас неко дарује.• Наша је држава толико отворена према свету да се на појединим местима чак не зна ни где су јој границе.

Милен Миливојевић

• Ако нам не изградите пут,блокираћемо га.• Шта бих дао да сам на његовом месту? Ништа, и ја бих само узимао.

Милан Бештић

број 11петак, 21. jун 2013.

Гастрономске чаролије

песме су моје у бело одевенеод снега који почиње да се топи(стих ми од туге постаје снен)са звездом чашу воде попих

воћњак већ на пролеће мирише(осећам како свака воћка буја)кућа зарадована задовољно дишепесмом јој наздравља хор славуја

Живко Аврамовић

Спорт

Да ли сте знали да је давне 1935. године дивљач било омињено јело и то баш у источној Србији? Прави специјалитет је био ФАЗАН У БОРОВНИЦАМА. Ова комбинација је можда карактеристична за војвођанску кухињу, али је потекла баш у источној Србији. Да би изненадили своје укућане и госте припремите овај специјалитет и, верујте, биће одушевљени.

За припрему вам је потребно : - један млађи фазан, со, бибер, 2, 5 дл црног вина, два режња свеже масне сланине, 1 главица црног лука, 1 шаргарепа, четвртина корена целера, две кашике уља, 1 ка-шика бобица боровнице и 250 грама кајмака.

Фазана посолите, побиберите и залијте црним вином. На гру-дни део фазана поређајте режњеве сланине и причврстите чачкали-цама. Фазана пропржите у врелој масти. Додајте поврће и изгњечене бобице боровнице. Све заједно пеците у загрејаној пећници на 200 степени око 35 минута. Скините сланину и пеците фазана још око 10 минута. У другу посуду помешајте остатак вина, пропасирано поврће и додајте кајмак.

Послужите тако што ћете вратити сланину на фазана и прелити га сосом, а уз то, као прилог, можете послужити крокете, њоке или кувани купус са грожђем.

Савршен укус , савршено јело !!! Још једна напомена: не јурите фазане по атару, већ се обратите

ловачком друштву, које ће вам сигурно изаћи у сусрет и даривати једног фазана .

Мирјана Васић

Изненађење на трпези

САН

БОР» Такмичење у Окруж-ној фудбалској лиги ближи се крају,остало је још једно коло, али је већ познато да ће у Поморавско тимочкој зони наредне године играти екипа Рудара.

У претпоследњем колу Окружне лиге Рудар је савла-дао Бучје- 3:0, идентичним резултатом- 3:0 и Пореч је победио екипу Злота. Екипа Слатине је декласирала Ра-дујевац- 7:0, Неметали су у Доњој Белој Реци били бољи од Кривеља- 3:2, а Брестовац је поражен, у Клокочевцу, од Радничког- 2:0.

Коло пре краја Рудар је са 70 бодова на првом месту на табели и пласирао се у Помо-равско тимочку зону. Седам бодова мање има другопласи-рани Пореч из Доњег Мила-новца, док је Злот на трећем месту са 55 бодова. Два бода мање има екипа Неметала која је на четвртом месту, Слатина је шеста са 46 бодова, Бресто-вац је на седмом месту са 42 бода, док је Кривељ на осмом месту на табели са 41 бодом.

На међународном тур-ниру “Срећно 2013” Џудо клуб Бор освојио је 21 медаљу- де-вет златних и по шест сребр-них и бронзаних. Анђела Мла-деновић члан Џудо клуба Бор, која је освојила две златне ме-даље у две категорије, изабра-на је за најбољу такмичарку на турниру. Џудо клуб Бор прог-

лашен је за најуспешнији клуб у категорији млађих пионира и у генералном пласману.

На првенству Црне Горе

у триатлону, члан Триатлон клуба “Бор” Дејан Миливоје-вић освојио је прво место у категорији мастерса, док је у апсолутној категорији био четрнаести.

М. Симић

У Лесковцу је требала да буде одиграна прва утакмица баража за попуну источне групе Српске лиге између Бора и Слоге. Због жалби одређених клубова тачан датум одигравања утакмица још увек није познат.

„Слога је добра екипа, спој младости и искуства имају одли-чне играче који су играли у Првој лиги. Међутим и до сада смо се сусретали са таквим екипама , оно што једино може да предста-вља проблем је сав тај притисак и значај тих утакмица. Ми имамо најмлађу екипу, али и та млада екипа доказала је да има један велики квалитет и потенцијал. - рекао је Рајко Митић- тренер ОФК Бор

Да подсетимо Бор је сезону у Поморавско тимочкој зони завр-шио на другом месту на табели са 57 бодова,. Конкурент Борана у баражу екипа лесковачке Слоге, забележила је у Нишкој зони 65 бодова, 21 победу, седам пораза и два нерешена резултата.

Одложен бараж

Првенства се ближе крају

стр.11

facebook.com/rtvboryoutube.com/rtvbor

7.00 Будилица9.00 Цртани филм9.25 Серијски филм10.15 Вести на знаков-номјезику (р)10.30 Викенд на истоку (р)11.20 Документарни програм12.00 Вести12.15 Серијски филм (р)13.05 Серија „Излог страсти‘‘14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Калеидоскоп15.15 Србија коју волим16.00 Дневник16.30 Серијски филм17.30 Штири, вести на румунском17.35 Око истока18.25 Енергија на паметан начин18.25 Цртани филм19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 Нокаут20.30 Спортска хроника21.10 Строго поверљиво22.00 Данас22.20 Информа-ције дана, вести на влашком22.30 Штири, вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)1.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 Цртани филм9.25 Серијски филм10.15 Палета (р)10.40 Није тешко бити ја11.30 ...И акција12.00 Вести12.15 Серијски филм (р)13.05 Серија “Излог страсти‘‘14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 ABS Show14.55 Нокаут (р)15.20 Спортска хро-ника (р)16.00 Дневник16.30 Серијски филм17.30 Штири, вести на румунском17.30 Око истока18.25 Цртани филм19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 Ауто флеш20.40 Свет на длану21.10 Строго поверљиво22.00 Данас22.20 Информа-ције дана, вести на влашком22.30 Штири, вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)1.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 Цртани филм9.25 Серијски филм10.15 Агро дан 10.40 Документарни програм11.30 Еколошка питања12.00 Вести12.15 Серијски филм (р)13.05 Серија „Излог страсти‘‘14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Вино и виноградарство14.55 Свет на длану15.20 Ауто флеш16.00 Дневник16.30 Серијски филм17.30 Око истока18.15 Улична патрола18.25 Цртани филм19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 Корак 2120.40 Филм на виде(л)о21.10 Строго поверљиво22.00 Данас22.20 Информа-ције дана, вести на влашком22.30 Штири, вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)1.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 Цртани филм9.25 Серијски филм10.15 Агро дан10.35 ABS Show 11.05 Дивља планета11.30 Меридијанима12.00 Вести12.15 Серијски филм (р)13.05 Серија „Излог страсти‘‘14.00 Вести14.10 Бели лук и папричица14.30 Агро дан14.45 Ауто спринт15.30 Филм на виде(л)о (р)16.00 Дневник16.30 Серијски филм17.30 Око истока18.25 Цртани филм19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 Улови трофеј20.35 У свемиру21.00 Гледишта/Објективно(наизменично)22.00 Данас22.20 Информа-ције дана, вести на влашком22.30 Штири, вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)1.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 Цртани филм9.25 Серијски филм10.15 Агро дан10.30 Везе11.00 Вино и виноградарство11.30 Меридијанима12.00 Вести12.15 Серијски филм (р)13.05 Серија „Излог страсти‘‘14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Улови трофеј15.00 Гледишта/Објек-тивно (р)16.00 Дневник16.30 Серијски филм17.30 Око истока18.15 Навигатор18.25 Цртани филм19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 Изнад времена21.10 Строго поверљиво22.00 Данас22.20 Информа-ције дана, вести на влашком22.30 Штири, вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)1.00 Ноћни програм

7.00 У нашем атару8.00 Лек из природе8.30 Радим градим9.00 Навигатор (р)9.15 На точковима9.45 Цртани филм10.10 Дивља планета10.35 Интерфејс11.00 Школирање11.30 Мислити зелено12.00 Вести12.15 Играни филм14.00 Викенд на истоку15.00 Није тешко бити ја16.00 Дневник16.20 За све Роме16.35 Играни филм18.15 Култ арт19.00 Дневник19.20 Инфо 720.00 Глас Америке20.35 Строго поверљиво21.30 Играни филм23.30 ABS Show00.00 Вести00.10 Ноћни програм

7.00 Фарма8.00 Храна и вино9.00 Свет дивљине9.30 Дивљи свет10.00 Цртани филм (омнибус)12.00 Вести 12.15 Село моје12.45 Зелени екран13.15 Здравље13.45 Палета, програм на румунском језику14.00 Вести на знаков-ном језику14.15 Изнад времена (р)15.15 МиМ магазин16.00 Дневник16.20 Ретроспектива, програм на влашком језику16.35 Играни филм18.05 Познати екстремно19.00 Дневник19.20 Инфо 720.00 Глас Америке20.35 Строго поверљиво21.30 Играни филм23.30 Атлас/Гуливер (наизменично)00.00 Вести

ПОНЕДЕЉАК УТОРАК СРЕДА ЧЕТВРТАК ПЕТАК СУБОТА НЕДЕЉА

МОЗАИК

ПРОГРАМСКА ШЕМА ТВ БОР

*Програмска шема је подложна променама

Биоскоп „Звезда“ Бор

» Од 17.06. до 23.06. цртани филм ,,Крудс“ у 19 сати » Од 24.06. до 30.06. филм ,,Транс“ у 19 и 21 сат

Цена улазнице филмских пројекција је 150,00 динара, а за организоване посете (минимум 15 гледаоца) улазница је

100,00 динара.За домаће филмове цена улазнице је 200,00 динара.

ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ У БОРУПозивни број 030Аутобуска станица 423-770Железничка станица 421-371Полицијска управа 192Ватросаци 193Хитна помоћ 194Електродистрибуција 422-888Топлификација 426-398Водовод 421-234ХОТЕЛИ И СМЕШТАЈХотел „Језеро“ 482-940Хотел „Албо“ 249-69-62Хотел „Српска круна“ 477-077 Клуб РТБ Бор 477-008АПОТЕКЕАпотека у Дому здравља421-624Апотека „Стеван Јаковљевић“ 424-167Апотека „Здравље“ 428-866Апотека у Злоту 2561-958

ЖЕЛЕЗНИЧКИ РЕД ВОЖЊЕБор - Мајданпек 7.50, 15.35 и 20.50Бор - Зајечар (веза за Ниш и Прахово пристаниште) 05.16, 10,27 и 18,22Мајданпек - Бор (из Мајданпека) 4,00, 9,15 и 17,05Зајечар - Бор (из Зајечара) 6,45, 14,30 и 19,50АУТОБУСИПоласци из Бора заБеоград 04:00(радним даном), 05:00, 07:30 (преко Жагубице), 08:46, 14:30, 15:30 Лесковац и Врање 02:45 16:30Ниш 02:45, 05:00, 05:16, 06:20 (рад-ним даном), 08:00 )радним даном) 08:40 (новим путем), 14:30, 16:30,Зајечар 02:45, 05:00, 06:20 (радним даном), 08:00 (радним даном) 08:40 14:30 16:30 20:55 22:25Неготин и Кладово 07:30Д. Милановац 10:40 , 15:10Мајданпек 15:10, 17:30Параћин 05:00 05:16 15:30Јагодина 05:00 15:30Жагубица - Пожаревац 07:30

број 11 петак, 21. jун 2013.

Биоскопски репертоар

СВАКОГ ДРУГОГ ЧЕТВРТКА НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

21:00

РАДИО ТЕЛЕВИЗИЈА БОРСВАКОГ ДАНА СА ВАМА

24 ЧАСА ДНЕВНО

стр.12

Издаје Јавно предузеће „Штампа, радио и филм“ Бор Директор Владан Нововић, уредник Зоран Максић Новинар-редактор Чедомир ВасићПрипрема за штампу Марко Стојчев Штампа Штампарија „Графомед“ Бор

СПОРТ

www.rtvbor.rs

број 11петак, 21. jун

Бор - циљ друге етапе бициклистичке трке “Кроз Србију”Друга етапа Међународне бициклистичке трке „Кроз Србију 2013“, која је вожена од Ниша до Бора завршена је победом бициклисте из Аргентине Маура Рикезеа. До краја трке остале су још четири етапе, а такмичари су се упутитили ка Кладову чиме је званично почела трећа етапа трке.

БОР» Победник друге ета-пе 53. Међународне бици-клистичке трке „Кроз Србију 2013“ је Аргентинац Мауро Рикезе члан јапанског тима Нипо који ће у трећој етапи од Бора до Кладова носи-ти жуту мајицу. Друго место освојио је Сергеј Николаев из руског тима Итера Кату-ша, док је треће место при-пало бициклисти из Суботице Жолту Деру који се такмичи за мађарску екипу. Мирак Кал

из Турске за најбољи плас-ман на брду освојио је плаву мајицу, док је Пољаку Пјотру Клипши припала зелена маји-ца као најбољем на пролазним

циљевима. Најбољи млади такмичар до 23 године је Тур-чин Али Риза који је освојио белу мајицу.

-Била је једна добра етапа са брзим ритмом. Напочетку се једна група већ одвојила, а после се добро возила и тиме су ми омогућила да на најбољи могући начин уђем у завршницу трке и освојим етапу. Трудимо се да задр-жимо лидерску позицију, да освајамо етапу по етапу и надамо се свеукупној победи-

рекао је Мауро Рикезе- побе-дник друге етапе.

Досадашњим током трке, али и гостољубљивошћу до-маће публике задовољни су и организатори.

-Веома смо задовољни по-што нас је време послужило, нажалост у Нишу је падала јака киша и омела је такмичаре али сва срећа па нико није оз-биљније повређен. Што се тиче ове етапе све функционише у најбољем могућем реду- казао је Љубомир Живановић пред-

седник организације ʺТрке кроз Србијуʺ.

-Ово је за нас један велики изазов имамо среће па смо са-рађивали са људима професио-налцима а то су људи задужени за ову трку. Ово је за нас велики успех из разлога што Бор може да покаже све своје потенција-ле- било да се ради о туристич-ким или индустријским потен-цијалима. Ми смо показали да је овај град, град добрих људи, град великог срца и да су врата отворена за све намерна и слу-чајне пролазнике, а наравно и за туристе- истакао је Александар Миликић- председник Органи-зационог одбора трке.

М . Симић

Мото трке је „Туризам, кул-тура и бициклизам заједно“, а возиће се путевима римских императора у оквиру обележа-вања 1700 година Миланског едикта. Учествује 119 такмича-ра у 24 екипе са бициклистима из 24 земље.

Иван Стевић (33) српски бициклиста и олимпијац, члан румунске профи екипе Туш-над победник је 53. трке „Кроз Србију“ завршене после шест етапа и 840 километра у Бе-ограду пред Домом Народне скупштине.

БОР» На 12.спортским играма запослених у здравственим ус-тановама, које организује Нови синдикат здравства , учествује

170 такмичара из целе републи-ке -На Борском језеру имамо одличне спортске терене,добру

храну, прекрасан амбијент. До сада нам је ово најлепше место где смо организовали спортске игре, каже ЈованКурић, пред-

седник Организа-ционог одбора Новог синдиката здравства.Основни циљ овак-вих окупљања је дру-жење,али и размена искустава.

- Окупили смо се овде да би разменили искуства које стиче-

мо на клиникама, али и да би се дружили, додаје Курић.

Љ. Ђ.

Спортске игре здравствених радникаИгре окупиле 170 здравствених радника из целе Србије, одушевљених амбијентом Борског језера БОР» У Спортском центру

у Бору одржано је друго коло друге лиге у куглању за слепе и слабовиде особе у организацији Савеза слепих. На такмичењу је учествовало двадесетак такми-чара у три категорије.

-Учествује 21 такмичар из Суботице, Кикинде ,Крушевца, Зајечара и Бора, сврстани у три категорије- слепих и слабови-дих,каже Мирослав Ђордјевић, председник Медјуопштинске организације Савеза слепих Зајечар.

-Имамо шест репрезентатив-ца ,што јасно говори о квалите-ту такмичења,истакао је Петар Врањковић, председник Нацио-налног спортског Савеза слепих и слабовидих.

Планирано је да се одр-жи и треће коло друге лиге за

слепе и слабовиде. Домаћин ће бити спортски клуб олимпик из Зајечара.

-На жалост немамо куглану у Зајечару зато организујеом пр-венство у борској куглани.Оче-кујемо да ће наши такмичари остварити добре резултате, до-дао је Саша Тасић, председник Спортског клуба „Олимпик“ Зајечар.

Следеће четврто коло друге лиге у куглању за слепе и слабо-виде биће одржано у септембру.

Љ.Ђ.

Куглање за слепе и слабовиде особе

Одржано друго и треће коло на коме је учествовало више од 20 такмичара

ПОНЕДЕЉКОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

20:30