Oko istoka 12

БЕСПЛАТНО ИЗДАЊЕ БИЛТЕН ЈАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА “ШТАМПА, РАДИО И ФИЛМ” бр. 12 - 5. јул, 2013. год. www.rtvbor.rs

Фотографије за памћење » стр. 9Јуниори Србије победници кошаркашког турнира у Бору » стр. 12

Почела сезона купања » стр. 8 и 10Јавна предузећа отписују камате грађанима? » стр. 3

12:15h

НЕДЕЉОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

РТБ Бор на шестом месту највећих извозника у Србији

Летњом програмском шемом Телевизија Бор позива гледаоце да активно учествују у креирању појединих сегмената програма и

емисија

» стр. 5

Најсавременија технологија омогућиће производњу до пола милиона бројила годишње » стр. 5

Поносни смо на ову фабрику, јер је изграђена захваљујући стручним људима из Србије и из развојног тима “ЕWG”-а. Ово је највећа фабрика ове врсте у југоисточној Европи. Отварањем ове фабрике и људи из Бора добили су прилику за запослење, каже власник фабрике Бодирога

» стр. 6

За пет месеци ове године борски комбинат бакра на светаско тржиште извезао робу у вредности од 53 милиона евра

Подаци Министарства финансија и привреде

Дијаспора у КрајиниНаши исељеници окупиће се на Петровдан у Неготину на „Данима дијаспоре“

Богатство хомољског крајаКвалитетан мед, изложен на сајму у Жагубици, прилика

за повећање извоза » стр. 2

» стр. 7

twitter.com/@TelevizijaBor dailymotion.com/rtvbor

стр.2 АКТУЕЛНОСТИ број 12петак, 5. јул 2013.

БОР» На Техничком факулте-ту у Бору завршено је полагање пријемних испита. За упис у прву годину академских студија пријављена су 242 кандидата.

На овој високошколској ус-танови пријемни је полаган из основа економије, физике, ма-тематике и хемије, а кандида-ти имају и могућност полагања

пријемног испита из више пред-мета, с тим да се бодује предмет са најбољим резултатом.

- Прелиминарна ранг листа је објављена, а коначни резул-тати пријемних испита знаће се најкасније до 5. јула. При-медбе на прелиминарну ранг

листу достављају се 36 сати на-кон објављивања, а комисија за упис доноси решења по жалба-ма најкасније до 7. јула. Жалбе на решења комисије подносе се декану најкасније 8. јула, а декан решења по жалбама доноси у року од 24 сата - најкасније до 9. јула, јер ће упис на овој ви-сокошколској установи почети

10. и трајати до 14.јула - каже Слободан Ман-чић, шеф Служ-бе за студентска питања на Тех-ничком факул-тету у Бору.

У наред-ној школској години на Тех-ничком факул-тету, на четири

студијска програма (рударско инжењерство, металуршко и технолошко инжењерство и ин-жењерски менаџмент) моћи ће да се упише 180 студената, који ће се школовати на терет буџета.

Е. Драгаш

БОР» Буџетом Општине Бор предвиђено је близу 50 милиона динара за реконструкцију школ-ских зграда, адаптацију објека-та и школских дворишта. Осам борских школа добило је могућ-

ност да реализује јавне набавке и започне радове.

Након што је усвојен про-грам капиталних инвестиција у Општини Бор и представници локалне самоуправе и Општин-ског већа одржали састанак са директорима борских основних и средњих школа и предшколске

установе Бамби, почели су и ин-фраструктурни радови.

- Ових дана завршена је за-мена столарије на згради борске гимназије „Бора Станковић“, а исти посао биће завршен до

1. августа и у Техничкој и Ма-шинско - елек-т р от ех н и ч ко ј школи. Уколико издвојена сред-ства буду до-вољна, планира-на је и санација фискултурних сала, кречење учионица и уређење фаса-де – каже Соња

Глишић, координатор рада бор-ских средњих школа.

Извођач радова је Предузеће за производњу алуминијумске и ПВЦ столарије, АЛБО, а над-зорни орган ЈП „Дирекција за изградњу Бора“.

М. Димитријевић

Завршено полагање пријемних испитаНа Техничком факултету у Бору

ЖАГУБИЦА» На Сабору „Врела Хомоља“, који је по 12. пут одржан у Жагубици, орга-низован је сајам меда и преду-зетништва. Осим пчелара из Жа-губице, учествовали су излагачи са подручја Браничевског и По-дунавског округа, из Београда и других крајева Србије.

- У селима Општине Жа-губица има 5.000 пчелињих друштава, а било би добро да се тај број утростручи и да овај крај

постане највећи извозник меда. Желео би да оваква окупљања у будућности буду што масовнија и да пословни резултат у про-изводњи меда, а и свих других аграрних производа, буде бољи него до сада. То није значај-но само за произвођаче, већ и целу државу - рекао је Петар Шкундрић, саветник премијера Владе Републике Србије.

Мед из Хомоља је заштиће-ни бренд овог краја што јасно потврђује његов квалитет.

- Пчеларством се бавим више од тридесет година. До-

бијао сам награде по целом све-ту од Мексика, 1981. године, до Јапана - каже један од излагача на сајму меда.

У склопу сабора „Врела Хомоља“ у Жагубици је одржа-на и изложба пољопривредних производа и механизације, а највеће интересовање изазвали су трактори.

- Земљорадничка задру-га „Млава“ жели да помогне својим кооперантима и за њих

смо обезбедили тракторе из Новог Сада. Они ће нама ову механизацију исплаћивати пољопривредним производима - рекао нам је Стама Миловано-вић, директор Земљорадничке задруге „Млава“.

Овогодишњи сабор „Врела Хомоља“ у Жагубици окупио је близу 3.000 учесника, а ограни-затори ове традиционалне ма-нифестације били су Општина Жагубица, Центар за културу, Туристичка организација и ве-лики број приваних предузећа.

Љ. Ђорђевић

Хомоље богато медомНа сајму меда и преузетништва у Жагубици излагали пчелари овога краја у коме има више од пет хиљада пчелињака

КЛАДОВО» Жетва пшени-це у Кључкој низији почела је минуле недеље. Стручњаци најављују род већи од четири тоне зрна по хектару, док су ратари умеренији у процена-ма, јер кажу да је пшеница на појединим парцелама полег-ла од кише и невремена, па ће бити задовољни ако приноси буду око 3.000 килограма.Они

су забринути и због најављене цене у жетви од 16 динара по килограму, јер истичу да то неће бити довољно ни да покрију трошкове.

Истовремено агрономи до-дају да пшеница улази у фазу воштане зрелости тако да висо-ка температура може житарица-ма да нанесе штету.

М.Ружојевић

Почела жетва пшенице

Нова столарија за школе

facebook.com/rtvboryoutube.com/rtvbor

стр.3АКТУЕЛНОСТИброј 12 петак, 5. јул 2013.

БОР» Председник Скупштине Општине Добрица Ђурић инси-стирао је да му, пред одржавање седнице СО Бор, представници странака доставе информације о одборничким клубовима.

- Моја је обавеза као пред-седника Скупштине Општине да обезбедим валидне инфор-мације о томе где који одборник припада. Те информације су врло битне јер постоје правила о изласку за говорницу, ограниче-ности времена излагања о тачка-ма дневног реда, и слично. Зато сам инсистирао, да пред засе-дање локалне скупштине, тачно утврдимо саставе одборничких група - нагласио је Добрица Ђурић.

Као што је познато, локална скупштина има 35 одборника. Одборнички клуб „Покрени-мо Србију“ Српске напредне

странке и Нове Србије има 15 одборника: Милинко Живковић, Благоје Спасковски, Адрија-на Пуповац, Видоје Адамо-вић, Снежана Арсов, Драгица Вељковић, Милорад Јоновић, Миодраг Димитријевић, Свет-лана Голубовић Шупут, Дејан Ђокић, Мирослав Спасковски, Милинко Никодијевић, Моравка Пешић, Жарко Тимотијевић и Ивица Николић.

Одборничка група СПС - ЈС броји пет одборника: Добрица Ђурић, Драган Жикић, Радми-ла Зајкесковић, Радиша Грујић и Горан Вукадиновић, док од-борничка група УРС - СДПС има четири одборника: Ратко Апостоловић, Горан Јоксимо-вић, Горан Стојановски и Ненад Димитровски.Три одборника, Златан Мејлановић, Грацијан Страиновић и Саша Перишић

су до скора били у одборничком клубу Демократске странке, али су формирали одборнички клуб „Заједно за Србију“ Душана Петровића.

У Демократској странци ос-тала су два одборника, Вукосав Антонијевић и Драган Васиље-вић, а Либерално демократска партија и даље има два одбор-ника. То су Иван Михајловић и Валентина Новаковић.

Одборничка група Демо-кратске странке Србије и Влаш-ке демократске странке Србије има три одборника: Драган Марковић, Предраг Крачуновић и Предраг Балашевић.

Одборник Злата Марковић недавно је иступила из од-

На поновљеним изборима у Великој Јасикови, за избор одборника у Скупштини града Зајечара,Уједињени региони Србије добили су 345 гласо-ва бирача или 67 процената, Српска напредна странка 148 или 28 одсто бирача док је Со-цијалистичка партија Србије добила девет, Либерално демо-кратска партија четири, ДСС пет гласова, а Група грађана Власта Бађевић један глас. Не-важећих листића је било шест, речено је на прес конференцији Градске изборне комисије. Од

борничке групе напредњака и сада је самостални одборник у СО Бор.

Оно што треба нагласити је да актуелну власт у локал-ној скупштини у Бору предво-ди Српска напредна странка са Новом Србијом, а у коалицији су још социјалисти и Једин-ствена Србија, Уједињени ре-гиони Србије и Социјалдемо-кратска партија Србије, као и одборничка група „Заједно за Србију“.

У опозицији је седам од-борника, и то су одборни-ци ДС-а, ЛДП-а, ДСС-а и ВДСС-а.

Д. Стојадиновић

уписаних 812 бирача гласало је 518 или 63,79 одсто.

У градском парламен-ту Српска напредна странка, заједно са коалиционим парт-нерима Новом Србијом, Срп-ским покретом обнове, Влаш-ком демократском странком Србије и Социјалдемократском партијом ће имати 22 одборни-ка, Уједињени региони Србије 19, Социјалистичка партија Србије 6 и Либерално демо-кратска партија 3 одборника.

Д. М.

Коначни резултати избора у Зајечару

Познат састав одборничких групаОдборнички клубови досатавили имена одборника. Владајуће странке имају 28, опозиција седам одборника. Највише чланова има одборничка група СНС - НС, укупно 15

Пред седницу Скупштине Општине Бор

БОР» И поред могућности да обавезе за комуналне услу-ге плаћају у више рата, дуго-вања великог броја грађана Јавном предузећу за стамбене услуге се и даље гомилају. Да би се повећао степен напла-те, а самим тим и побољшало пословање јавних предузећа, предложено је да се изнађе могућност отписа камата. На иницијативу борске локалне

самоуправе и овог предузећа, управни одбори јавних пре-дузећа „Топлана“, „Водовод“, и „Трећи октобар“ требало би да размотре могућност отписа камата грађанима, али под ус-ловом да они измире постојеће обавезе.

- Јавна предузећа најпре морају да утврде колика су дуговања, а колика је камата, па да онда заједно са управним

одборима изнађу модус како и на колико рата грађани морају да отплате главни дуг, рекао је Добрица Ђурић, председник Скупштине Општине Бор.

Управни одбори неких јав-них предузећа већ су разматрали иницијативу о отпису камата за вишегодишња дуговања.

- До сада је један управни одбор подржао ову иницијативу, надамо се да ће и остали, када

прецизирамо све неопходне ус-лове, додао је Ђурић.

Одлука о отпису камата ве-лика је помоћ грађанима, али оваква одлука може изазвати не-задовољство код оних који оба-везе измирују на време. Зато се разматра могућност да се њима за одређени проценат умање ме-сечни рачуни.


Јавна предузећа отписују камате грађанима?

стр.4


ДРУШТВО број 12петак, 5. јул 2013.

БОР» У циљу промоције спор-та и активног живота, а у окви-ру обележавања јубилеја рада у Србији, компанија „Coca-Cola“

покренула је акцију у којој ће 45 градова и општина са нај-више гласова освојити активне зоне - теретане на отвореном. Конкурсом су обухваћене три категорије, мале, средње и вели-ке општине, а обезбеђено је 45 теретана, 15 за сваку категорију. Председник Скупштине општи-не Бор, Добрица Ђурић, позвао је грађане да се укључе, и као за Птицу робот, покажу да заједно могу да раде за добробит шире заједнице.

- Волео бих да ми, Бора-ни, који смо и иначе у Србији познати као велика и активна интернет заједница корисника друштвених мрежа и блогера, поново покажемо да можемо да

свакодневним гласањем буде-мо у првих петнаест општина и освојимо награду. На тај начин показаћемо колико смо активни

и колико и шта можемо ако заједно ради-мо - поручио је Добрица Ђурић, пред-седник СО Бор.

А к ц и ј у је подржала и Регионал-на телевизија Бор, па се осим на сајту „Coca-Cole“

и на „Facebook“ страни, може гласати и преко сајта телевизије www.rtvbor.rs, одакле линк води до форме за гласање. Општина Бор налази се у категорији вели-ких градова и тренутно је на ос-мом месту са више од 13 хиљада 400 гласова.

Општине у којима ће, пре-ма броју гласова, бити саграђе-не теретане на отвореном биће објављене у августу. У договору са представницима локалних са-моуправа победничких општи-на, биће одређене најбоље лока-ције за изградњу. Планирано је да до краја 2013. буде изграђено до 10 теретана на отвореном, а остале до маја 2014. године.

М.Ћосић

Гласајте за теретануПозната светска компанија „Coca-Cola“ покренула је акцију у којој грађани гласају, а градови са највећим бројем гласова добиће теретану на отвореном

БОР» Зелена пијаца у насељу Нови градски центар у Бору је и даље празна, иако се одлуком Скупштине општине Бор про-давци привремено и то до спе-тембра, ослобадају плаћања за-купа тезги. Одлука о неплаћању пијачнине је донета на захтев Јавно комуналног предузеће „3. Октобар“, у чијем је власништву зелена пијаца већ две године, јер су тезге и поред створених усло-ва празне.

- Ова пијаца и сва наша улагања губе смисао, јер само суботом има продаваца - каже директрор ЈКП Трећи октобар у

Бору Далибор Орсовановић.За продавце пољопривредних про-извода закуп тезги и није велики

намет, њима је проблем лоша продаја због забачености зелене пијаце. Зато се они одлучују да,

иако немају услова, робу продају на улици у Новом градском цен-тру или код Дома здравља.

-У Новом град-ском центру нам је забачено и нико не до-лази - кажу трговци.

За одржавање зе-лене пијаце у новом градском центру из-даваја се месечно 50. 000 динара. Уколико је трговци и даље буду заобилазили, у „

3 Октобру“ ће бити приморани да предузму одређене мере.У комуалној инспекцији кажу да

они константно контролишу места где се роба недозвољено продаје. Продавци су, међутим, упорни.

-Јури нас инспекција, али ми се враћамо, јер немамо од чега да живимо - револтирани су продавци.

Упорни су и трговци и ин-спектори, али уколико хоће-мо у Европу закон мора да се поштује и проблем реши да ли на обострано задовољство или на нечију штету , тек бити одлучено.


Пијаца зврји празна, продавци на улици

БОР» Житељи насеља Старо селиште у Бору незадовољни су квалитетом асфалтирања улице Васе Пелагића, која је, после скоро четири деценије, први пут пресвучена асфалтом. Након прве примедбе да је асфалт на једном делу толико танак да се види претходни слој, радници Предузећа за путеве Зајечар су само тај део одмах обновили.

- Асфалт је танак, рони се, већ је попуцао на појединим мес-тима, а нису направљени ни при-лази из попречних улица - кажу мештани.

О д -г о в о р н и у Дирек-цији за изградњу Бора, чији надзорни орган кон-т о л и ш е квалитет р а д о в а Предузећа за путеве З а ј е ч а р , одмах су изашли на терен.

- Примедбе житеља су пот-пуно оправдане. Од одговорних у Предузећу за путеве Зајечар Штрабаг ћемо захтевати да се овај део улице поново асфалти-ра - каже Небојша Јаношевић директор Дирекције за изградњу Бора и додаје да је то прва при-

медба на рад овог предузећа, чији радници три месеца асфал-тирају улице у Бору и селима.

Радници Предузећа за путеве Зајечар у претходна три месеца у Бору су асфалтирали 80 одсто планираних деоница. Преостало је још да се асфалтом пресвучу делови саобраћајница у насељи-ма Петар Кочић и Брезоник, а у сеоским месним заједницама, је-дино још стотинак метара пута у Доњој Белој Реци.

Ускоро ће зајечарски путари почети крпљење ударних рупа,

затим асфалтирање паркинг простора, прилаза зградама и асфалтирање тротоара укупне површине 13.500 квадратних метара. Очекује се да ће ови послови бити завршени до краја јула.


Путари на поправномСтановници насеља Старо селиште у Бору незадовољни квалитетом асфалтирања улице

стр.5


ЕКОНОМИЈАброј 12 петак, 5. јул 2013.

ВИКЕНДОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

19:20

Струјомери за Србију и свет

БОР» Међу петнаест највећих извозника у Србији, чији је уку-пан биланс од јануара до маја 2013. године, по подацима Уп-раве царина, милијарду и 277 милиона евра, Рударско топио-ничарски басен Бор налази се на шестом месту. У том периоду „РТБ инвест“ извезао је робу чија је вредност 53 милона евра.

Иначе, највећи допринос

снажном расту извоза у Србији даје аутомобилска индустрија. Због тога не изненађује што се на врху листе компанија нала-зи „Фијат Аутомобили Србија“ из Крагујевца, чији је извоз за пет месеци износио 498 мило-на евра. Следе компаније које су, такође, повезане са ауто

индустријом - „Нафтна индус-трија Србије“ са 110 милиона и „Тигар“ из Пирота са оства-рених 96 милиона евра. Прате их панчевачка „ХИП Петрохе-мија“, са 87 милиона и вршачки „Хемофарм“ који је извезао робу вредну 60 милиона евра.

Међу првих петнаест ком-панија које су највише извозиле су и „Јура корпорација“ у Рачи,

„Бал пако-вања“ у Бео-граду, „Тар-кет“ у Бачкој Паланци, „Им-пол Севал“ у Севојну, бео-градски „Тетра Пак“, „Голден Лејди“ у Бело-шевцу, шабач-ка „Еликсир Група“, „Сир-миум Стил“ у

Сремској Митровици и ваљевач-ко „Горење“.

Министарство финансија и привреде ће и у наредном перио-ду објављивати списак највећих извозника у Србији, који дају значајан допринос развоју срп-ске привреде.

Д. Ђорђевић

РТБ Бор на шестом месту највећих извозника

Од јануара до маја комбинат бакра извезао робу вредну 53 милиона евра

БОР» У фабрици електрон-ских мерних инструмената са даљинским очитавањем „ЕWG“ у Бору одржана је, за представ-нике локалне самоуправе, РТБ-а Бор и новинаре презентација производа, који би ускоро, у за-висности од потреба тржишта, могла да почне са серијском про-изводњом. Фабрика електрон-ских мерних инструмената са даљинским очитавањем „ЕWG“ у Бору, направљена је почетком прошле године, на локацији не-кадашње Фабрике силикатне опеке РТБ-а Бор. Циљ је био ,да се у савременом погону ,покре-не производња електронских мерних апарата са даљинским очитавањем, који би могли да се користе као обични струјомери, а уз одговарајући софтверски и хардверски систем служили би и за даљинско очитавање протока струје, гаса и воде.

У опремање погона уложено је осам милиона евра, а уређаји и машине које су постављене су плод домаће памети инжењера из развојног тима „ЕWG“-а.

- Поносни смо на ову фабри-ку јер је изграђена захваљујући стручним људима из Србије из развојног тима „ЕWG“-а. Она има најсавременију технологију за производњу бројила за даљин-ско очитавање и колико ја знам највећа је у југоисточној Евро-пи. Инжењери и развојни тим раде на овом пројекту више од десет година и управо због тога наши производи имају велики извозни потенцијал. Са оваквом технологијом можемо да будемо

конкуренција најбољим европс-ким произвођачима. Желели смо да покажемо потенцијале ове фабрике, а не треба говорити колико би успех значио за запо-шљавање људи у Бору. Наравно, број радника зависиће од тенде-ра на којима ћемо учествовати и обима посла, али с обзиром да смо конкуретни и са ценом и са квалитетом очекујем да ће посла свакако бити - наглашава Дејан Бодирога, власник фабрике „ЕWG“.

- Имамо врхунски производ у нашој класи који задовољава све међународне стандарде и има неопходне сертификате, па по квалитету производа и цени можемо бити конкурентни и ев-ропским и светским произвођа-чима у овој области. По софис-тицираној технологији ово је наша силиконска долина - каже Ивица Џунић, члан развојног

тима „ЕWG“-а.Број радника који ће бити

запослени у овој фабрици за-висиће од договорених посло-ва, а уколико би радила пуним капацитетом у све три смене, на годишњм нивоу, било би мо-гуће произвести пола милиона бројила, кажу у „ЕWG“-у.

Д. Ђорђевић

Ускоро почиње серијска производња у борској фабрици „EWG“

Најсавременија технологија омогућиће производњу до пола милиноа бројила годишње

ЗАЈЕЧАР»У Регионалној аген-цији за развој источне Србије у Зајечару промовисан је јавни позив за доделу бесповратних средстава који се одвија у ок-виру Програма подршке малим предузећима за набавку опреме. Програм се састоји у суфинан-сирању до 25 одсто трошкова на-бавке опреме, при чему је обавеза привредног субјекта да при купо-вини учествује са 5 процената сопствених средстава, а остатак обезбеди из повољнијих кредита пословних банака. Износ одобре-не бесповратне помоћи не може бити мањи од 250 хиљада дина-ра, нити већи од 2 и по милиона, речено је током промоције.

Програм спроводи Мини-страство финансија и привре-де, у сарадњи са Националном агенцијом за регионални развој и

НЕГОТИН» При дотоку од 9.800 кубика воде у секунди, Хидроелектрана „Ђердап 1“ производи дневно 18,5 мили-она киловат – часова струје. Од почетка јуна ЕПС-у је ис-поручено више од 380 мили-она киловат сати струје, или 13 одсто изнад месечног плана. Због повећаног дотока и даље се вишак воде испушта кроз два преливна поља. То се неће одразити на реализацију ме-сечног плана, норма је 511 ми-лиона киловата струје, а биће испуњена пре краја месеца.

М. Р.

акредитованим регионалним раз-војним агенцијама.

Д. М.

РАРИС помаже привреднике

Струја изнад плана

стр.6


У ФОКУСУ број 12петак, 5. јул 2013.

Поводом две деценије рада Телевизије Бор и четврт века од отварања ТВ студија у БоруТелевизијско информисање у Бору прошло је дуг пут, од зачетака 1979. године, отварања студија 1988, почетка рада Телевизије Бор 1993, до данасПише Чедомир Васић

Новинарство као лептиров лет (5)Комуникација је једна од

најважнијих ствари у новинар-ском послу, поготово у телеви-зијском информисању. Имати ефикасну и сталну комуника-цију унутар редакције и са уред-ништвом, брзо доспети до из-вора информација, прикупити, снимити и обрадити чињенице, звук и слику и све то квалитетно и благовремено послати на еми-товање, услов је да се има успех у том послу и да се буде испред других. Све то није једноставно организовати, чак и у овом на-шем електронском добу, у време развијене мобилне телефоније и интернета, а пре четврт века, кад су, у другој половини осамдесе-тих, текле припреме за отварање телевизијског студија у Бору, све је било компликованије. Ипак, корак по корак, у томе се напредовало.

Угаљ на борском копуДописништво, у чијем сас-

таву су биле две телевизијске

екипе је, осим борске, тада „покривало“ и општине Него-тин, Мајданпек и Кладово. Го-тово свакодневно се путовало

и није излазило из аутомобила, а сниматељи, њихови асистен-ти и новинари „извештили“ су се у вожњи и, осим у свом послу, били и у томе прави професионалци.

Проблем је био и како што брже послати припремљене

прилоге у Београд, на еми-товање. Чекала се уградња такозване „линковске“ везе с београдском редакцијом, али

линк никако да стигне. Стога је снимљени ма-теријал још увек слат аутобусима, често и ко-лима пребациван до Бе-ограда, а снимљени тон с новинарским текстом, у жанровском жаргону „оф“, слат је телефоном или је текст, некад у по-следњем часу, диктиран стенографу. Колико год да се водило рачуна, до-гађале су се, по некад, комичне грешке.

Сручи се једног дана, тако, велико невреме с „провалом облака“ над Бором. Буду по-плављене улице, а на старом површинском копу рудари пре-кину производњу. То је вест, на-равно, за објављивање. Изађем с једног састанка, дођем до теле-

фона и издиктирам стенографу неколико реченица и, сав „ва-жан“ због брзог реаговања, вра-тим се међу колеге.

Упалим увече телевизор, у време ударног дневника и, имам шта да видим. Пред крај, Миле-на Гавриловић, која је тада сва-ко вече саопштавала временску прогнозу, прочита и вест да је, због невремена, на површин-ском копу у Бору прекинута про-изводња УГЉА!?.

Наредних дана, док се све није заборавило, пролазници, колеге и пријатељи, иако није била моја грешка, већ стеног-рафска или Миленина, непреки-дно су ме задиркивали, говорећи да ћу ући у историју, јер сам по-сле Шистековог открића бакра, на копу у Бору пронашао угаљ, што ће, у тадашњој несташици тог горива, донети економски процват.

Иако ће током лета мно-ги време радије проводити у природи и уз воду него уз мале екране, Регионална телевизија Бор наставља емитовање дваде-сетчетворочасовног програма. Једина промена, је прелазак на летњу програмску шему од по-недељка, 1. јула. Неке ауторске емисије не могу се реализовати током лета, па ће бити замење-не другим садржајима, а ту су и рубрике у јутарњем програму које су гледаоцима познате од прошле године.

- Неке емисије биће на па-узи, а уместо њих понудићемо нове садржаје, попут концерата и представа које је у протеклој

сезони организовао борски Центар за културу, а које је Телевизија Бор имала мо-гућност да сними. Дневне емисије, Будилица, Око ис-тока и Дневник, ићи ће сва-кодневно. Јутарњи програм добиће две нове рубрике, које су гледаоцима познате од прошле године, „Кажи, снима се“ и „Кроз објек-тив“. Ове рубрике гледаоци

сами креирају тако што нам се обраћају директно у камеру или шаљу видео материјале и фото-графије - каже Данијела Ново-вић, в.д. главног и одговорног уредника.

Продукцијски тим Телеви-зије Бор присуствовао је свим културним дешавањима у гра-ду бакра, као и широм региона. Оком камере забележени су концерти, представе и манифе-стације, што ће бити део летње програмске шеме.

- Ово је прилика да еми-тујемо те снимке. Пре свега, емитоваћемо веома посећени концерт хора „Вива Воx“, кон-

церт групе „Ст. Луис“, као и представе Драмског студија Центра за културу. Снимили смо комплетну манифестацију Сусрети села са завршном смо-тром, па ће и то бити део летњег програма. У најави су још неке манифестације, како код нас тако и широм Србије. Не бих да откривам детаље, али пратићемо све најављене догађаје и биће времена да уживамо у том про-граму - каже Миодраг Кокелић, редитељ - продуцент.

Током лета наставља се еми-товање филмова и серија које већ имају своју публику. Од сеп-тембра гледаоци могу очекивати различите програмске новине, које ће, током наредна два месе-ца, осмислити уреднички тим са ауторима.

- Од септембра, неке емисије понудиће нешто другачије садр-жаје. „Викенд на истоку“, на пример, биће другачија емисија од оне на коју су гледаоци нави-кли, али нећемо све да открива-мо. Видећемо од септембра како ћемо и шта осмислити. То нам

је задатак за наредна два месе-ца, на томе ћемо интензивно радити. Сада не можемо ништа конкретно да кажемо, али оче-кујемо да сви аутори унесу неке новине у своје емисије - додала је Данијела Нововић.

Рубрика „Кажи, снима се“ биће део јутарњег програма, а снимаће се уторком од 19 до 20 часова на платоу Дома култу-ре, у зависности од временских прилика. Заинтересовани грађа-ни моћи ће директно у камеру да изнесу свој став, укажу на неки проблем, испричају ин-тересантну причу или покажу неку вештину. За оне који желе да се опробају као репортери или имају неки снимак и фо-тографију за које сматрају да и други треба да их виде, ту је рубрика „Кроз објектив“. Видео материјале и фотографије гледа-оци могу слати на адресу Моше Пијаде 19, са назнаком „за Бу-дилицу“, или преко електрон-ске форме на сајту телевизије - www.rtvbor.rs.

Марија Ћосић

Летња шема телевизије Бор прилагођена потребама гледалаца

За сваког по нешто, програм праве и гледаоци

Данијела Нововић в.д. главног и одг. уредника ТВ Бор

ПРВИ ЛИНК БИО ЈЕ УСМЕРЕН КА ТУПИЖНИЦИ

» »

стр.7


У ФОКУСУброј 12 петак, 5. јул 2013.

Подршку манифестацији пружају Општина Неготин, Канцеларија за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Владе Републике Србије, Регионална привредна комора Зајечар, бројни спонзори и медијиНЕГОТИН» У циљу очувања и јачања веза људи из матичне државе и дијаспоре, Удружење „Дијаспора источне Србије“, са седиштем у Неготину, организо-ваће по први пут, Манифестацију „Дани дијаспоре“, 12.и 13 јула ове године. Богат дводневни про-

грам подржали су Канцеларија за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, Регионална привредна комора Зајечар и Општина Него-тин. Међу највећим спонзорима манифестације су Топ Тоурист Грабовaц, Дензор травел, Нови Стил Самариновац и Текијанка Кладово.

У образложењу иницијати-ве о организовању „Дана дијас-поре“, у Удружењу „Дијаспора Источне Србије“ између осталог наводе да у овом тренутку више од једне трећине становника општине Неготин, или при-ближно 13 хиљада људи живи у иностранству, а у дијаспори се рађа већ и пета генерација по-реклом из ових крајева. -Млади нараштаји не познају довољ-но историју и културу народа

из кога потичу, не говоре језик својих предака и уколико се ус-коро не ојачају везе са родним крајем, они ће изгубити свој на-ционални и културни идентитет. Зато је неопходно да се започ-не процес чвршћег повезивања људи из матице и дијаспоре, на

културном и економском плану, па ће зато Манифестација „Дани дијаспоре“ бити и прилика за сусрете домаћих и иностраних привредника-, каже за Око Ис-тока, Даниела Пејчић, испред неготинског Удружења „Дијас-пора Источне Србије.

Манифестација, ће првог дана трајања у петак 12. јула почети Свечаном Светом Ли-тургијом у Цркви Свете Троји-це, а пријем за госте, учеснике и привреднике, потенцијалне инвеститоре, биће приређен у градској Скупштини. По одр-жавању свечане Скупштине Удружења „Дијаспора источне Србије“ планирана је презента-ција пројеката за потенцијалне инвеститоре. Поподневни сати резервисани су за обилазак

културно историјских знамени-тости града Неготина, а вечерњи за културно уметнички програм и концерт бенда „Месечари“ у Дому културе у Уровици. То-ком целог дана трајаће излож-ба рукотворина, вина, меда и других производа по којима је позната и препознатљива Не-готинска Крајина. У суботу, 13. јула, чланови Удружења са својим гостима посетиће Рајачке пивнице, Вратну и Хидроелек-трану „Ђердап 2“ на Кусјаку код Неготина.

За ову Манифестацију, којој ће сарадњу у организацији пру-жити Туристичка организација Општине Неготин, већ сада

влада велико интересовање, а у Удружењу „Дијаспора Источне Србије“ потврдили су нам да ће је као медијски спонзори прати-ти: РТС, регионалне телевизије: РТВ Бор, ТВ Исток, Бест и На-родне новине „Завичај“.

Јованка Станојевић

Удружење „Дијаспора ис-точне Србије“ је основано 11. октобра 2012.године, када је поставило високе циљеве рада, а као основни, повези-вање дијаспоре са матицом Србијом- завичајем. Слава Уд-ружења је Петровдан и сваке године за време овог празни-ка, 12. јула организоваће се Дани дијаспоре. Председник Удружења је Боривоје Кре-куловић, а заменик Даниела Пејчић.

ПETРОВДАН СЛАВА УДРУЖЕЊА

К р ај и н а с а д и ј а с п о р ом„Дани дијаспоре“ 12.и 13. јула у Неготину

Касније, с доласком линка, све је било другачије. Такми-чили смо се сами са собом, пуни елана, како што брже послати извештај са неког важног догађаја београдској редакцији.

У време отварања манифе-стације „Мокрањечеви дани“ у Неготину, предложи, тада асистент сниматеља, Горан Вранов, да снимљени мате-ријал превезе својим моторци-

клом до Бора, на монтажу, да би се исте вечери емитовао у дневнику.

И би тако. Сниматељ Радо-мир Радошевић и ја прихватис-мо предлог. Пошто је од догађаја до дневника било само нешто више од сат времена, исплани-расмо све прецизно, снимисмо на отварању део традиционалне беседе нашег познатог академи-ка, Мокрањцу у част, средисмо на лицу места „оф“ и остало и Горан с касетом одјури према Бору. Тамо га је чекао монтажер Исмет Хотњанин, коме смо те-

лефоном све потанко објаснили, спреман као запета пушка.

Нешто пре осам сати увече, чекајући почетак концерта, који смо снимали у целости, упалис-мо Радошевић и ја телевизор да видимо да ли је „подухват“ успео. Са нама дневник гледа и познати сликар Радислав Тр-куља. Није се могао начудити када је на београдској телеви-зији кренуо извештај са отва-рања Мокрањчевих дана, које се збило само пре сат и по време-на. Чуђење му је било још веће када се на вратима, по повратку

из Бора, појавио Вранов и мир-но отишао у салу да припреми расвету за почетак снимања концерта.

Горан Вранов је у данима после тога, док нису наишли други догађаји, на само њему својствен начин, сталожено и с дозом извесног хумора, го-ворио како од свега тога и од академикове беседе не би било ништа, да он, иако му сви заме-рају да превише времена прово-ди на моторциклу, није био пра-ви „Фанђо“ на њему.

(наставак у следећем броју)

Примена закона о јавном бе-лежништву у Србији почеће у марту наредне године, због не-довољног броја људи који су до овог тренутка положили јавно бележнички испит, потврдили су у Министарству правде Владе Републике Србије.

У последњем, јунском року, испит за јавног бележника по-ложило је 11 кандидата, чиме је укупан број људи који су поло-жили испит повећан на 89. То, међутим, и даље није довољно за формирање јавнобележничке коморе за чије покретање је по-требно најмање сто именованих нотара. Међу градовима који још увек немају кандидате за ново правосудно занимање још увек су и Бор и Неготин.

Овогодишњим изменама закона о јавном бележништу предвиђено је да у надлежнос-ти нотара буду сви уговори о располагању непокретношћу. Предност увођења нотара у пра-восудни систем требало би да буде већа правна сигурност у промету некретнина, веће пове-рење грађана и смањење броја спорова и парница у судови-ма. Јавно бележништво имаће важну улогу и у области стамбе-не изградње.

Б. Обрадовић

Траже се нотари

Примена закона о јавном бележништву одложена је до марта наредне године, због недовољног броја људи који су до овог тренутка положили јавнобележнички испит.

Мокрањчева беседа на моторциклу

стр.8


СПЕКТАР број 12петак, 5. јул 2013.

RTB BOR PRÎN IZVOZNJI*I AJ MĂJ MARJI

» După informacijlji a Upravi đe carină šî alu Ministarstva đe finansiji šî privredă, RTB Bor pi periodu januar-maj anu ăsta je pi luoku ăl đe šasă a ljisti đe aj măj marji izvoznji+i în Sîrbije. În periodu ăsta „RTB invest“ a făkut 53 milioanje đe euri đin izvoz.Kompanija ku al măj marje izvoz je „Fiat automobili“ đin Kragujevac ku măjdo 500 mlioanje đe euri, pi urmă Kompanija đe naftă „NIS“ ku 110 milioanje, „Tigar“ đin Pirot ku 96 đe milioanje, pi urmă „HIP Petrohemija“ đin Pančevo ku 87 đe milioanje šî „Hemofarm“ đin Vršac ku 60 milioanje đe euri.

PRODU*ERJA ÎN RTB BOR ÎN JUN

» După 940 mij tone đe rudă în maj, în 23 đe dzilje în jun la kopu „Veliki Krivelj“ sa săpat tot +e sa planirit kînd je vuorba đe rudă, dar jalovina je la 83 đe procjenturi. Sa dat +eva pistă o mije 600 tone đe aramă în rudă în karje a fost 0, 253 đe procjenturi đe aramă +e je pucîn

supt plan. La kopu „Cerovo“ sa dat numa ku tri procjenturi măj pucînă rudă đe kît a fost planu, pintru kă sa ivit +eva problemuri în flotacije, dar sa skuos 28 procjenturi đe jalovină măj mult đe kît sa planirit.În periodu ăsta în Topituarja šî rafinacîja đe aramă sa produs măjdo tri mij tone đe arama anodă šî vro două mij 800 tone đe arama katodă, dar agregaturlji sa koristît 95, 5 procjenturi. Rezultaturlji ašća arată kă planurlji pi jun šî în parća đe majdanjerit šî în parća đe metalurgije o să fije împljinjicî.

KAMATELJE LA DATORIJLJI KOMUNALJE

» Pi inicijativa samoupravi lokalje Boruluj, odborurlji đe upravă a firmiluor publji+e „Toplana“, „Vodovod“ šî „3. oktobar“ ar trăbuji să diskutuje đispre šćersu kamateluor la uaminji karje datorjadză đe askultamînturlji komunalje. Šî pi lîngă aja kă uaminji ar trăbuji să plăćaskă datorijlji, asta ar fi un ažutor bun, dar ku măritu plăćituluj datorijiluor, măj binje ar lukra šî firmilji publji+e.

Prevodu: Aleksander Ilić

DZÎLJILJI *A TRJEKUTВЕСТИ НА ВЛАШКОМСезона купања на Борском језеру

Купача има, вода је добра, али све плаже још нису уређене. Тај посао, у договору са предузетницима, требало би ускоро да заврше надлежне службе

БОР» На обалама Борског језера своје место за уживање у благодетима лета потражили су многи Борани. Како је сезона купања почела скоро, све пла-же нису у потпуности уређене, али, како увек има вредних, требало би очекивати да ће овде ускоро заиста бити веома пријатно.

Александар Мишић, влас-ник виле „Вертиго“, каже да је, у договору са надлежним из ЈКП „3. Октобар“ у Бору, већ покосио траву на једној плажи. Намерава да купи и трактор па ће сви послови ићи брже, оче-кује, каже, да ових дана заврши кошење и траве на главној пла-жи, баш испред виле Вертиго.

На Борско језеро долазе купа-чи различитих генерација, и то не само из Бора, али они су ти који, у жељи да другима покажу сву лепоту, и настоје да је са-чувају. Стога упорно и раде и апелују.

Мирјана Цирок из Бора каже да би сви који дођу на плажу требало да покупе своје

смеће, јер колико ми можемо да упрљамо, комуналци не могу да почисте.

Свест о очувању природе развија се, кажу, од малих ногу, па ће и најмлађи купачи на Бор-ском језеру, уживајући у пли-вању, научити и да чувају све лепоте природног окружења.

Е. Драгаш

БОР» И поред увођења мера штедње на свим нивоима и ниске куповне моћи, више од милион грађана Србије ће ове године летовати у иностран-ству. Највеће интересовање и ове године влада за летовање у Грчкој. У Бору је велико инте-ресовање и за летовање у Тур-ској и Црној Гори, док Шпанија постаје све чешћа дестинација Борана. Број туриста се у Ср-бији из године у годину повећа-ва, док је у Бору константан већ неколико година.

- Новина је да се, ове го-дине, траже нешто јефтинији аранжмани и све је већи број грађана који желе да летују у предсезони или постсезони, када су и туристичке понуде много јефтиније.Такви аранж-мани су у нашој агенцији одав-но распродати - каже Горица

Барбуловић, директор Турис-тичке агенције „Астер“ у Бору.

За Египат и Тунис такође влада велико интересовање, као и за Сицилију. Бугарска је све мање атрактивна, јер су хотели веома скупи и већини грађана не-приступачни, а за летовање у Хр-ватској се ове године определио веома мали број грађана Србије.

Процењује се да 80 посто грађана Србије неће ићи нигде на летовање, а свега неколико процената ће боравити у бањама, планинама и језерима у Србији.

З.Марковић

Без обзира на економску кризу прогнозе кажу да ће и ове године милион грађана Србије летовати у иностранству

БОР» Путовање у иностран-ство без полисе путног здрав-ственог осигурања је веома ри-зично, јер болничко лечење у иностранству може да кошта и више од 15.000 евра, док најјед-ноставнији лекарски преглед кошта од 50 до 100 евра. Неко-лико осигуравајућих кућа у Ср-бији, укључујући и Републички фонд за здравствено осигурање, углавном нуде три нивоа осигу-рања, с тим што је за породично осигурање предвиђен и попуст, а цене се одређују према дести-нацији и броју дана.

- За одрасле особе се плаћа евро по дану, за децу пола евра, док се за породично летовање са малолетном децом здравствено

путно осигурање плаћа 2 евра по дану. Другим речима, здрав-ствену књижицу у иностран-ству, уз пасош, замењује полиса здравственог путног осигурања - каже Горица Барбуловић, директор Туристичке агенције „Астер“ у Бору.

Најчешће здравствене сметње на летовању се јављају у виду алергија на сунце, сунчанице, дијареје код деце, прехладе, оз-леде, посекотине или прелома и за такву лекарску интервен-цију треба издвојити позамашну суму уколико не постоји полиса здравственог путног осигурања и зато на њој не треба штедети.

З. Марковић

Летовање упркос „танким“ новчаницима

За све који желе да летују у иностранству

Здравствено осигурање обавезно

14:00

СУБОТОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

стр.9


КУЛТУРАброј 12 петак, 5. јул 2013.

БЕОГРАД» У галерији „Арт гал“, у Културном цен-тру у Београду, 22. јуна, отворена је изложба фото-графија Завичајног одељења Народне библиотеке у Бору под називом „Бор - XX век“.

Од 13 хиљада фотогра-фија, колико се налази у ди-гиталном архиву Завичајног одељења библиотеке, кус-тоси изложбе Андреј Филев и Лука Кнежевић издвојили су 55 фотографија које су београдској публици на је-динствен начин представи-ле историју Бора у прошлом веку, а посета публике већ првог дана била је више него добра.

- За постојање ове изузетно вредне архиве чули смо готово случајно, приликом посете Бору, где смо упознали људе из Зави-чајног одељења Народне биб-лиотеке. Више од годину дана касније, поверено нам је да за „Арт гал“ радимо поставке из-ложби и прва идеја је била упра-во представљање ове грађе, која је импозантна, јер готово да не постоји град који је на овакав начин, преко фотографија, бе-лежио историју развоја током

целог 20. века - каже Андреј Филев, кустос изложбе.

- Ову колекцију прво смо свели на седам и по хиљада, па на хиљаду, затим на стотину. Онда је већ постало заиста теш-ко одабрати која фотографија ће се наћи на изложби. Одлучили смо да се водимо чисто фото-графским умећем и надам се да смо успели да, кроз фотографије које су постављене, испричамо делиће историје града који прак-тично нисмо ни видели - нагла-шава Лука Кнежевић, кустос изложбе.

- Ове фотографије и цела колекција су најзначајније ин-дустријско наслеђе које Бор има. То је изузетан континуитет фо-тографисања од 1903. до 2006. године, а оно што може да се види на овој поставци је специ-фичан избор фотографија, које су одабрали фотографи, вођени фотографским критеријумима. Драго ми је да је на овако изу-зетан начин представљена исто-рија Бора, посебно због тога што је у избор ушла и фотографија - портрет Пауна Междиновића, рудара који је, према причи, у ноћи између 5. и 6. маја 1903. године открио руду, када је имао

само 16 година, а на бази тог от-крића је касније отворен рудник и практично настао град - каже Драган Стоименовић, руково-дилац Завичајног одељења На-родне библиотеке у Бору.

Аутори фотографија су бор-ски фотографи који су од 1947. године радили за лист „Колек-тив“, Ђуро Коловратар, Дра-гољуб Митић, Бајрам Салијевић и Љубомир Марков, који су на себи својствен начин забележи-ли историју Бора.

- Ово је необичан начин да се прикаже Бор, од времена Француза до вишепартијског

система. Било би интересант-но да Борани имају прилику да виде овакав начин приказивања борске историје и сигуран сам да су аутори изложбе оправдали поверење Завичајног одељења Народне библиотеке у Бору, који су им омогућили да користе ар-хивску грађу. А ми смо успели да спасемо од заборава фраг-менте историје - каже Љубомир Марков фотограф.

Изложба у галерији „Арт-гет“ у Београду биће отворена до 12. јула.

Дејан Ђорђевић

Историја Бора на фотографијамаЗанимљива изложба из архива борске Народне библиотеке у Културном центру у Београду

У Галерији „Арт гал“ пажњу Београђана привукле фотографије које су одабрали кустоси Андреј Филев и Лука Кнежевић

ЗАЈЕЧАР» Владимир Ђу-ричић управник Позоришта Тимочке крајине „Зоран Рад-миловић“ и Небојша Ђорђе-вић, привредник из Београда, у Зајечару су потписали уговор о спонзорству за финансирање ау-торског хонорара писцу Драго-славу Михаиловићу и редитељу Ирфану Менсуру који ће радити праизведбу комада „Сакупљач“ у овом театру.

- На тај начин ће највећи део трошкова око инсценације Ми-хаиловићевог текста бити по-кривен. Након шест премијера, колико је изведено у протеклој позоришној сезони у Зајечару,

у нову сезону улази се са но-вим комадом и то праизведбом таквог писца какав је академик Драгослав Михаиловић - рекао је Владимир Ђуричић, управ-ник позоришта.

- Сматрам да треба деметро-полизовати културу, а Зајечар је центар овог дела Србије који има дугу и богату традицију. То је био један од разлога зашто сам одлучио да новац за једну позоришну представу усмерим баш у ово позориште - рекао је Небојша Ђорђевић, привред-ник из Београда.

Д. Марушић

БОР» У борском Музеју ру-дарства и металургије отворена је изложба слика под називом „Простори у фигурама у прос-тору“. Поставку чини 30 уља на платну нишких уметника Ма-рије Алексић, Милана Видојко-вића и Миомира Цветковића.

- Пред Боранима је изложба слика троје уметника различи-тих генерација који су свој труд представили на 10 уља на плат-ну, средњих и великих формата рекао је Дејан Сотировић, ис-торичар уметности у борском Музеју рударства и металургије.

Ови уметници до сада су из-лагали више пута и огледали се у многим техникама - цртежу, сликарству, вајарству, мозаи-

ку, графиту и комбинованим техникама.

- Додирна тачка поетике коју видимо на овој изложби јесте храброст да се постави питање које захтева комбинацију миса-оног и емоционалног процеса да би било решено - рекао је Сотировић.

Да са изложених слика зра-чи енергија, емоција и дубоко промишљање, Борани могу да се увере у наредних месец дана. Пре њих то су увидели љуби-тељи уметности у Књажевцу и Зајечару, а после Бора, слике Миомира Цветковића биће изло-жене у Паризу.

Е. Драгаш

Нова представа у зајечарском позоришту

„Сакупљач“ Драгослава Михајловића у режији Ирфана Менсура

Троје нишких уметника излаже у Бору

стр.10


МОЗАИК

Поетски кутаклоБОРизми

• Не треба нам духовни препород. Увек смо веровали у духове.• Дали смо све од себе. Зато и не-мамо ништа.

Драгомир Раденковић

• У новој туристичкој сезони по-ново ће бити актуелна мини мода. Она, по правилу, прати макси цене.• Прича се да ће га ускоро пустити из затвора. Неће, још му нису обез-бедили радно место.

Градимир М. Гајић

• Нисмо ми мали, него је маково зрно велико.• Био је одговоран – док нисмо по-чели да му постављамо питања.

Милен Миливојевић

• Наших је било и у четницима и у партизанима. Данас је нешто боље: наши су у свим партијама и покре-тима.• Ми стално имамо дојучерашњу браћу. Кога ћемо сутра имати?

Брана Филиповић

број 12петак, 5. јул 2013.

Гастрономске чаролије

Стојим забоден као бол у костспреман да волим све што повремено отичена крају једног смехана крају једне младостиСтојим забоденна крају једне даљинеспреман да схватимда се не може даљеи да је сваки одлазаксамо враћање у тренутаккратке одсутности Божидар Милошевић

Рекреација

Јагњећа капама са копривамаКад би се бирала краљица ливада, шума и пашњака, по својој

важности, круна би сигурно припала – коприви. Већ први народи чим су спознали ватру, открили су да се коприва кувањем претвара у благо и укусно јело.

Зато вам овог пута предлажем јело коме ова краљица даје савршен укус, а то је ЈАГЊЕЋА КАПАМА СА КОПРИВАМА.

Вероватно ћете помислити да је то исто као са спанаћем, како се обично спрема „Јагњећа капама“ али, верујте нашим преци-ма, који су је правили са копривама и довели укус овог јела до савршенства.

За припрему вам је потребно : 500 гр јагњећег меса, 600 г мла-де коприве, 4 – 6 струка младог лука, 2 кашике уља, 2 кашике ку-курузног брашна, 1 кашичица алеве паприке, 2 чена белог лука, со, бибер по укусу.

Припрема : Наберите младу коприву, очистите, попарите кључалом водом

и оцедите. Млади лук очистите, оперите и исецкајте на штапиће, дужине око 2 цм. Јагњеће месо исецкајте на осам једнаких комада и продинстајте у дубоком тигању. При крају додајте млади лук, алеву парику и исецкану коприву. Динстајте док месо и коприве не омекшају. При крају динстања додајте бели лук и шољицу од кафе млека, у коју сте размутили две кашике кукурузног брашна.

Ово јело служите уз црни хлеб и кисело млеко.

У старој германској митологији коприва је била симбол бога муње, али не брините, неће вас погодити муња , али ће вас одуше-вити једниствен укус овог јела .

Мирјана Васић

* * *

Градски базен у Мајданпеку требало би да прими прве ово-годишње купаче почетком јула. Сезона купања почеће десетак дана касније од планираног рока, 20. јуна, али раније у од-носу на прошлу годину, када је почела 8. јула.

За разлику од других сре-дина, котларница градског ба-зена у Мајданпеку, не налази се поред самог базена, већ у згради средњих школа. Како је та зграда, решењем надлежне инспекцијске службе, стављена ван употребе, било је неопходно прво наћи решење да котларни-ца може да ради, а потом је и

активирати. - Потребна количина мазута

за рад котларнице је стигла 27. јуна и то је био један од разло-га што базен није радио. Осим тога, имали смо проблема и са системом за филтрирање, однос-но са вентилом који смо морали

да заменимо, а више га нема на тржишту. Овај проблем решили смо у сарадњуи са Рудником бакра Мајданпек. Иначе није лако покренути погон који не ради годину дана - каже Момир Марић, директор Спортско ре-креативног центра „6. август“ .

Пре активирања система, био је неопходан комплетан преглед и отклањање уочених недостатака, а стварање услова за несметан рад базена трајало је још неколико дана, јер се поје-дини послови могу урадити тек када је систем покренут.

Морали смо да сачекамо да мазут стигне како би покренули

грејаче. То је завршено, сада тре-ба да покренемо пумпе, покре-немо котао и очекујемо да, уко-лико све буде у реду, почетком наредне недеље примимо прве купаче - наглашава Марић.

С. Вукашиновић

Базен у Мајданпеку опет ради

стр.11


7.00 Будилица9.00 Цртани филм9.25 Серијски филм10.15 Вести на знаков-номјезику (р)10.30 Викенд на истоку (р)11.20 Документарни програм12.00 Вести12.15 Серијски филм (р)13.05 Серија „Излог страсти‘‘14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Калеидоскоп15.15 Србија коју волим16.00 Дневник16.30 Серијски филм17.30 Око истока18.25 Цртани филм19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 Нокаут20.30 Спортска хроника21.10 Строго поверљиво22.00 Данас22.30 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)1.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 Цртани филм9.25 Серијски филм10.15 Палета (р)10.40 Није тешко бити ја11.30 ...И акција12.00 Вести12.15 Серијски филм (р)13.05 Серија “Излог страсти‘‘14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 ABS Show14.55 Нокаут (р)15.20 Спортска хро-ника (р)16.00 Дневник16.30 Серијски филм17.30 Око истока18.25 Цртани филм19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 Ауто флеш20.40 Свет на длану21.10 Строго поверљиво22.00 Данас22.30 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)1.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 Цртани филм9.25 Серијски филм10.15 Агро дан 10.40 Документарни програм11.30 Еколошка питања12.00 Вести12.15 Серијски филм (р)13.05 Серија „Излог страсти‘‘14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Вино и виноградарство14.55 Свет на длану15.20 Ауто флеш16.00 Дневник16.30 Серијски филм17.30 Око истока18.15 Улична патрола18.25 Цртани филм19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 Корак 2120.40 Филм на виде(л)о21.10 Строго поверљиво22.00 Данас22.30 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)1.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 Цртани филм9.25 Серијски филм10.15 Агро дан10.35 ABS Show 11.05 Дивља планета11.30 Меридијанима12.00 Вести12.15 Серијски филм (р)13.05 Серија „Излог страсти‘‘14.00 Вести14.10 Бели лук и папричица14.30 Агро дан14.45 Ауто спринт15.30 Филм на виде(л)о (р)16.00 Дневник16.30 Серијски филм17.30 Око истока18.25 Цртани филм19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 Улови трофеј20.35 У свемиру21.00 Гледишта/Објективно(наизменично)22.00 Данас22.30 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)1.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 Цртани филм9.25 Серијски филм10.15 Агро дан10.30 Везе11.00 Вино и виноградарство11.30 Меридијанима12.00 Вести12.15 Серијски филм (р)13.05 Серија „Излог страсти‘‘14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Улови трофеј15.00 Гледишта/Објек-тивно (р)16.00 Дневник16.30 Серијски филм17.30 Око истока18.15 Навигатор18.25 Цртани филм19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 Изнад времена21.10 Строго поверљиво22.00 Данас22.30 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)1.00 Ноћни програм

7.00 У нашем атару8.00 Лек из природе8.30 Радим градим9.00 Навигатор (р)9.15 На точковима9.45 Цртани филм10.10 Дивља планета10.35 Интерфејс11.00 Школирање11.30 Мислити зелено12.00 Вести12.15 Играни филм14.00 Викенд на истоку15.00 Није тешко бити ја16.00 Дневник16.20 За све Роме16.35 Играни филм18.15 Култ арт19.00 Дневник19.20 Инфо 720.00 Глас Америке20.35 Строго поверљиво21.30 Играни филм23.30 ABS Show00.00 Вести00.10 Ноћни програм

7.00 Фарма8.00 Храна и вино9.00 Свет дивљине9.30 Дивљи свет10.00 Цртани филм (омнибус)12.00 Вести 12.15 Село моје12.45 Зелени екран13.15 Здравље13.45 Палета, програм на румунском језику14.00 Вести на знаков-ном језику14.15 Изнад времена (р)15.15 МиМ магазин16.00 Дневник16.20 Ретроспектива, програм на влашком језику16.35 Играни филм18.05 Познати екстремно19.00 Дневник19.20 Инфо 720.00 Глас Америке20.35 Строго поверљиво21.30 Играни филм23.30 Атлас/Гуливер (наизменично)00.00 Вести

ПОНЕДЕЉАК УТОРАК СРЕДА ЧЕТВРТАК ПЕТАК СУБОТА НЕДЕЉА

МОЗАИК

ПРОГРАМСКА ШЕМА ТВ БОР

*Програмска шема је подложна променама

ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ У БОРУПозивни број 030Аутобуска станица 423-770Железничка станица 421-371Полицијска управа 192Ватросаци 193Хитна помоћ 194Електродистрибуција 422-888Топлификација 426-398Водовод 421-234ХОТЕЛИ И СМЕШТАЈХотел „Језеро“ 482-940Хотел „Албо“ 249-69-62Хотел „Српска круна“ 477-077 Клуб РТБ Бор 477-008АПОТЕКЕАпотека у Дому здравља421-624Апотека „Стеван Јаковљевић“ 424-167Апотека „Здравље“ 428-866Апотека у Злоту 2561-958

ЖЕЛЕЗНИЧКИ РЕД ВОЖЊЕБор - Мајданпек 7.50, 15.35 и 20.50Бор - Зајечар (веза за Ниш и Прахово пристаниште) 05.16, 10,27 и 18,22Мајданпек - Бор (из Мајданпека) 4,00, 9,15 и 17,05Зајечар - Бор (из Зајечара) 6,45, 14,30 и 19,50АУТОБУСИПоласци из Бора заБеоград 04:00(радним даном), 05:00, 07:30 (преко Жагубице), 08:46, 14:30, 15:30 Лесковац и Врање 02:45 16:30Ниш 02:45, 05:00, 05:16, 06:20 (рад-ним даном), 08:00 )радним даном) 08:40 (новим путем), 14:30, 16:30,Зајечар 02:45, 05:00, 06:20 (радним даном), 08:00 (радним даном) 08:40 14:30 16:30 20:55 22:25Неготин и Кладово 07:30Д. Милановац 10:40 , 15:10Мајданпек 15:10, 17:30Параћин 05:00 05:16 15:30Јагодина 05:00 15:30Жагубица - Пожаревац 07:30

број 12 петак, 5. јул 2013.

НЕДЕЉОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР ПЕТКОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

18:15

РАДИО ТЕЛЕВИЗИЈА БОРСВАКОГ ДАНА СА ВАМА

24 ЧАСА ДНЕВНО

ЕМИСИЈЕ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

ПЕТКОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

20:00

СРЕДОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

20:40

стр.12

Издаје Јавно предузеће „Штампа, радио и филм“ Бор Директор Владан Нововић, уредник Зоран Максић Новинар-редактор Чедомир ВасићПрипрема за штампу Марко Стојчев Штампа Штампарија „Графомед“ Бор

СПОРТ

www.rtvbor.rs

број 12петак, 5. јул 2013.

БОР» Јуниорска кошаркашка репрезентација Србије освојила је прво место на Међународном турниру у Бору, савладавши у Спортском центру одговарајућу селекцију Француске - 81:74, по четвртинама 20:17, 28:14,

17:19 и 16:24. У изузетној ат-мосфери, млади кошаркаши обе репрезнтације приказали су ди-намичну игру и наговестили да ће и такмичење на Европском првенству у Литванији бити јако, с обзиром на то да се ове две екипе, уз домаћина Литва-нију, боре у истој такмичарској

групи. Српски кошаркаши већ су на полувремену имали солид-ну предност од 17 поена, али су Французи у наставку постепено разлику топили, па је меч ушао у скоро неизвесну завршницу. По-беду Србије ипак су сачували иг-

рачи спољне линије, прецизним шутевима са дистанце, а кључ победе била је смирена игра у одбрани, због које је Француска постигла најмањи број поена на некој од утакмица борског тур-нира. У српском тиму истакли су се Брано Ђукановић са 22 по-ена, Раде Загорац са 18, Огњен

Јарамаз, који је забележио 13 поена, такође и центар Милен-ко Вељковић, који је проглашен најбољим играчем турнира.

- Ово је велики успех с обзи-ром на то да играју момци који су прошли припреме и тренаж-ни процес од почетка, тако да су они нови у овој улози и из тог разлога сам задовољан што смо завршили овај турнир како тре-ба. На Првенству Европе оче-кујемо да се прикључе још неки кошаркаши који су повређени и играју за старију селекцију до 19 година - рекао је Александар Бућан, селектор јуниорске ре-презентације Србије

Треће место на међународ-ном турниру у Бору заслуже-но је освојила Украјина, која је

изненадила селекцију Русије - 63:60, пре свега захваљујући силовитом почетку утакмице, када је стекла, испоставило се, одлучујућу предност.

Првенство Европе у Лит-ванији почеће 18. јула. У групи А, Србија ће се најпре састати са Словенцима, дан касније са Француском, а 20. јула очекује је домаћин шампионата, про-шлогодишњи вицешампион Ев-ропе. До одласка на шампионат, српки јуниори имаће још један контролни турнир, у Шпанији. На Борско језеро у јулу долазе и кадети, који ће средином месеца у Бору такође угостити јаке ри-вале на међународном турниру.

Маријана Симић

Борски кикбоксери Сини-ша Владимировић и Бранислав Тасић освојили су по медаљу

на државном сениорском пр-венству у дисциплини киклајт контакт, у Спортском центру „Шумице“ у Београду. Влади-мировић је, у категорији до 74 килограма, поражен у финалу од Зрењанинца Стевана Зарића, који је проглашен најбољим так-мичарем државног шампионата. Најуспешнији борски такмичар

претходно је савладао ривале из Војводине и Смедерева. Бранис-лав Тасић стигао је до бронзане

медаље у категорији до 63 кило-грама, а после победе над такми-чарем из Мораве из Владичиног Хана, у полуфиналу га је зауста-вио репрезентативац Србије из Јагодине Милош Анић.

Б. Обрадовић

Бобана Величковић из Стрељачког клуба „Бор 030‘‘ освојила је пето место на Ме-дитеранским играма у турском граду Мерсин, у дисциплини ваздушни пиштољ. Сребрну ме-даљу на овом такмичењу освоји-ла је репрезентативка Србије Зорана Аруновић, која је била водећа у основном делу такми-чења. Бобана Величковић је, у првих 40 хитаца, имала 383 кру-га, чиме се у финале пласирала као трећепласирана.

М. Симић

Владимировић и Тасић освојили медаље

На Државном сениорском првенству у кикбоксу

У Бору одржан Међународни турнир у кошарци за јуниоре

Злато за младе репрезентативце Србије

КЛАДОВО» Фудбалери кла-довског Ђердапа наредне сезоне играће у источној групи Српске лиге. Кладовљани су у реваншу баража савладали, на свом тере-ну, екипу лесковачке Слоге - 1:0. Прва утакмица у Лесковцу завр-шена је победом домаће Слоге - 2:1, па је резултат на крају оба дуела био 2:2.

Због гола постигнутог у гос-тима, наредне сезоне, у Српску лигу пласирао се клуб из источ-ног дела Србије.

М.С.

Бобана пета на Медитеранским

играма

Кладовски Ђердап у Српској лиги

Documents

Oko istoka 12