Oko istoka 17

БЕСПЛАТНО ИЗДАЊЕ БИЛТЕН ЈАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА “ШТАМПА, РАДИО И ФИЛМ” бр. 17 - 13. септембар, 2013. год. www.rtvbor.rs

Поскупљују грејање и вода? » стр. 3

Откривен други улаз у “Лазареву пећину” » стр. 4

Дотрајао стамбени фонд » стр. 2Бодибилдинг меморијал “Новица Пауљичић” » стр. 12

Тема броја: У школама мање ђака, нема отпуштања просветара » стр.6и7

» стр. 5

М о к р а њ ц у у ч а с т

У Неготину почињу 48. музичке свечаности које ће, до 20. септембра, окупити врхунске уметнике и ансамбле

» стр. 9

Јубилеј вредан пажње

Неготинска гимназија, једна од најстаријих у Србији, обележила 174 године успешног рада » стр. 9

Почиње изградња “Јужног тока”

Гасовод улази у Србију код Зајечара, а прва деоница, дужине 150 километара, биће најтежа за градитеље

» стр. 5

Реконструкцијом флотације у Кривељу повећан капацитет

СВАКОГ РАДНОГ ДАНА НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

07:00

twitter.com/@TelevizijaBor dailymotion.com/rtvbor

стр.2 АКТУЕЛНОСТИ број 17петак, 13. септембар 2013.

Помоћ средњим школама

БОР» У Месној заједници „Младост“ у Бору одржани су избори за чланове Савета, при чему је гласање протекло без проблема и примедби. На би-рачком списку била су 33 кан-дидата за 11 чланова Савета ко-лико предвиђа статут ове Месне заједнице. Највише гласова до-била је Весна Јовић - 266, затим Драган Перић - 249, а 243 грађа-на гласало је за Бобана Испиро-вића. Изабрани чланови, њих 11, имају рок од осам дана да кон-ституишу Савет, након чега ће на Седници избрати председни-ка и заменика председника.

Од 6186 бирача, за чланове Савета гласало је 680 грађана.

М. Ћосић

Избори за Савет МЗ

„Младост“

ЗАЈЕЧАР» Представници Факултета за менаџмент покло-нили су око 400 књига и уџбени-ка ученицима средњих школа у Зајечару и њиховим професори-ма из издавачке делатности ове високообразовне установе. У складу са планом и наставним програмима Економска школа је добила 100 књига, а остале средње школе по 50 стручних књига и уџбеника. Ово није је-дина акција, речено је приликом доделе, којом Факултет за ме-наџмент помаже средње школе. Због тешке економске ситације, најављена је и финансијска и стручну помоћ средњим шко-лама у Зајечару како би у пот-пуности и до краја могли бити спроведени научно наставни планови и програми.

Д. Марушић

Факултет за менаџмент поклонио уџбенике зајечарским средњим школама

Пореска управа Србије обја-вила је да више од 600 особа које поседују имовину већу од 35 милиона динара није испунило законску обавезу да је пријави порезницима. Према ранијим најавама, те особе биће позва-не да у кратком року пријаве имовину након чије провере би требало да уследи санкција за непријављивање на време, по за-кону - три одсто вредности уку-пне имовине, плус припадајући порез.

У Пореској управи наглаша-вају да је вредност непријавље-не имовине у појединим слу-чајевима и вишеструко већа од законског лимита, али и да је поступак унакрсне провере већ почео, чином пријема информа-тивних пореских пријава о имо-вини вреднијој од 35 милиона динара.

Б. Обрадовић

Зајечарска пивара прослави-ла је 118. рођендан, а тим пово-дом на Поповој плажи у Зајеча-ру приређен је концерт на коме се пиво продавало по промотив-ним ценама.

- Зајечарско пиво током ове године остварило је невероватан успех. Захваљујући квалитету и богатом укусу, број љубитеља „Зајечарског пива“ расте из дана у дан“, изјавио је Александрос Данилидис, директор компаније „Хајнекен“ у Србији.

Пивара у Зајечару једна је од најстаријих у земљи, а успех на територије целе Србије бележи тек пошто је преузео „Хајне-кен“. Иако је производњу по-чела још 1875. године, годином званичног почетка пословања сматра се 1895, када је почела индустријска производња пива.

Д. Нововић

Санкције за пореске неплатише

Рођендан зајечарске

пиваре

Дотрајао стамбени фонд

БОР» Према подацима Привредне коморе Србије, близу милион и сто хиљада станова и кућа на 53 милиона квадратних метара простора су за озбиљну реконструкцију. Стручњаци за грађевинарство кажу да би за сређивање комплетног стам-беног фонда у Србији требало близу пет и по милијарди евра. На стамбеним зградама у Бору дотрајали су кровови, лифтови посебно, а такође водоводна и канализациона мрежа, као и ин-сталације за струју морале би да се реконструишу. Веома важно је уредити и прилазе зградама и тротоаре јер они штите стам-бени простор од спољашњег утицаја.

- У Бору у близу 1.000 стам-бених зграда има 11.000 станова, површине 700.000 метара ква-дратних. Због тога Бор припада градовима који имају највећу урбанизацију у Србији. Већина је изграђена 60-тих, 70-тих и по-четком 80-тих година прошлог века, у време најбржег привред-ног и грађевинског развоја гра-да, а има и предратних објеката. Последња стамбена изградња у Бору била је крајем 90-тих година у чувеној републичкој акцији 100.000 станова за мла-де брачне парове. Већина стам-бених зграда у граду старија је од пола века, тако да су у кате-горији такозваних „амортизова-них“ објеката - каже Бранислав Димитријевић, руководилац Техничке службе ЈП за стамбене услуге „Бор“.

Стручњаци процењују да је

за реконструкцију комплетног стамбеног фонда у Бору потреб-но од 70 до 80 милиона евра. То је, нажалост велика сума коју је тешко издвојити и у стабилној економској ситуацији каква да-нас није. Једино реално решење је у озбиљном планирању и одређивању приоритета у сана-цији, да би временом резулта-ти били видљиви и утицали на побољшање квалитета живота станара.

Горан Грамић

Велики проблеми у одржавању зграда

Већина станова у граду старија је од пола века, неопходна реконструкција кровова, лифтова, водоводне и канализационе мреже и електричних инсталација

Општина Бољевац је обеле-жила свој дан, као спомен на 10. септембар 1875. године, када је Бољевац од Милана Обреновића добио статус варошице.

Тим поводом одржана је свечана седница на којој су до-дељене две септембарске награ-де, највише признање Општине Бољевац. Добитници су Апоте-карска установа Зајечар, за раз-вој фармацеутске индустрије у Бољевцу и Топлица Марковић, за развој предузетништва у овој општини.

Обележавању Дана општи-не Бољевац су присуствовали представници десетак локалних самоуправа југоисточне Ср-бије, полиције, судства, војске и политичког живота Републике Србије.

Д.Ђ.

Дан Општине Бољевац

facebook.com/rtvboryoutube.com/rtvbor

стр.3АКТУЕЛНОСТИброј 17 петак, 13. септембар 2013.

С а р а д њ а м ај д а н п еч ке о п шт и н е и Р Т Б - а Б о р

МАЈДАНПЕК» Општин-ско руководство у Мајданпеку о актуелним проблемима и мо-гућностима за њихово решавање разговарало је са челним људима Рударско топионичарског басена Бор и Рудника бакра Мајданпек. Сарадња компаније РТБ и ло-калне самоуправе у Мајданпеку од пресудног је значаја за реша-вање комуналних, али и других проблема у тој општини.

Према речима председни-ка Општине Мајданпек Дејана Вагнера, генерални директор Рударско-топионичарског басе-

на Благоје Спасковски обећао је да ће помоћи у припремама за предстојећу грејну сезону у тој општини као и да ће се зало-жити код надлежних државних органа да се покрене произ-водња у мајданпечкој „Златари“ и „Мегапласту“.

Састанци руководстава Општине Мајданпек и Рудар-ско - топионичраског басена Бор убудуће ће бити пракса, истакао је Дејан Вагнер, пред-седник Општине Мајданпек.

Д. Нововић

БОР» Чланови Општин-ског већа у Бору дали су саглас-ност да се повећа цена грејања и воде за пет и по одсто. Према предлогу надлежних у Топла-ни, цена по квадрату стамбеног простора би требало да се по-већа нешто за више од четири динара по квадратном метру, тако да би, уколико се и одбор-ници Скупштине општине на наредној седници сложе, цена грејања станова и кућа била по-већана са 74,26 на 78,34 динара.

На седници је усвојен и Предлог ребаланса буџета који предвиђа додатних 211 мили-она динара утрошка буџетских средстава. Највећи део ових пара, сто милиона динара, биће одвојено за Топлану и плаћање дуговања за струју.

Седница Општинског већа обиловала је одлукама које се односе на кадровска решења. Тако су прихваћене одлуке о спровођењу конкурса за имено-вање директора у свим јавним

предузећима у Бору, а такође је подржан и предлог о разрешењу и именовању председника Уп-равног одбора Народне библи-отеке у Бору. Уместо Алексан-дра Миликића, предложена је Ирина Кагадејев Стевановић. Чланови Већа већином гласова прихватили су предлог Решења о постављењу Љубинке Јелић за начелницу Општинске упра-ве Бор. Једногласно је подржан и предлог о праву на бесплатан аутобуски превоз на градским и приградским линијама на под-ручју Општине Бор. Као и до сада, уколико предлог усвоји скупштина, бесплатан аутобуски превоз имаће ученици, лица ста-рија од 70 година, инвалиди, као и друге социјалне категорије.

Све одлуке са 62. седнице Општинског већа наћи ће се на седници Скупштине општине пред одборницима који ће о све-му дати коначну реч.

Дарко Стојадиновић

БОР» Имајући у виду да је до почетка грејне сезоне остало нешто мање од месец и по дана, у борској Топлани обављају по-следње припреме комплетног система. Знајући да је врело-водна мрежа у Бору стара и до-трајала, руководиоци у Топлани управо правовременим актив-ностима желе да буду спремни за могуће пробоје на мрежи.

- Почели смо пуњење секун-дарне вреловодне мреже и чека-

мо да видимо у којим деловима ће бити про-боја како би реаговали на време. Управо зато и радимо све ове пробе како би слаба места одмах санирали, и да управо те сла-бе тачке буду спремне за

зиму. Након секундарне мреже, почећемо пуњење и примарног вреловода, тако да смо у заврш-ним активностима пред сезону. Грејање ће почети на време и биће квалитетно - каже Ми-лован Ступар, директор ЈКП „Топлана“ у Бору.

Важан посао који су запосле-ни у борској Топлани завршили успешно је уградња калоримета-ра. Према речима директора Ми-лована Ступара, потрошња на

Тендер за куповину угља расписан, отварање понуда 16. септембра

Скупље грејање и вода?Сагласност за повећање цена дало Општинско веће, а усвојен је и предлог ребаланса буџета Општине Бор за 211 милиона динара

основу калориметара биће очи-тавана од наредне грејне сезоне 2014. године, а до тада предстоји комплетирање опреме и свих ак-тивности како би се овај процес заокружио.

- Калориметре смо уградили у свим подстаницама, како је и предвиђено пројектом. Неопход-но је да одборници Скупштине Општине Бор донесу одлуку која ће променити управо начин очитавања потрошње грејања, а посебно бих нагласио да ће грађанима рачуни на основу очитавања калориметара почети да стижу од наредне грејне сезо-не, 2014. године - додаје Ступар.

Јасно је да Топлана у Бору последњих дана много лакше послује јер је одблокиран рачун овог предузећа. Како истичу у руководству, тендер за набавку угља је расписан, а отварање по-нуда је 16. септембра.


БОР» Двадесет пета сед-ница Скупштине Општине Бор, која је била заказана за четвртак 12. септембар, биће одржана у понедељак 16. септембра у 9 сати. Председник Скупштине Општине Бор Добрица Ђурић образложио је ово померање тиме што се већина од 35 од-борника јавила надлежним скупштинским службама да су спречени да дођу на заседање, из оправданих разлога. Према речима Ђурића, промена терми-на заседања је у потпуности за одредбама Закона о локалној са-моуправи и Пословником о раду Скупштине Општине Бор.

Д.Стојадиновић

Седница СО Бор 16. септембра

Због одсуства одборника скупштина одложена за три дана

Почеле припреме за грејну сезону у Бору

стр.4


ДРУШТВО број 17петак, 13. септембар 2013.

БОР» Борани се свакоднев-но сусрећу са проблемом да им карте у аутобусима предузећа „Бортравел“ не важе, иако уред-но купе карту за градски или приградски саобраћај, на ауто-буској станици предузећа „Ауто Аца“. До тога је дошло због нерегуларности у продаји ка-рата, које може да продаје само предузеће које је са Општином склопило уговор, а то је у овом случају „Бортравел“. Како ис-тичу у Општинској управи, могућност да се карте продају на станици заиста постоји, али уколико два предузећа склопе уговор. Међутим, осим уговора о станичним услугама, доку-мент који би регулисао продају општинских карата за градски и приградски саобраћај, за сада не постоји.

- Овим путем желимо да обавестимо грађане Бора да је Општина Бор, 15. јануара ове године, закључила уговор о пре-возу путника на градским и при-

градским линијама на подручју општине Бор, са аутобуским п р е в о з н и ко м „Бортравел“ из Бора. Уговором се превозник обавезује да у возилима про-даје искључиво задужене карте наручиоца, у овом случају Општине Бор. Такође је пре-девиђено да превозник може организовати продају карата и на другим местима, киосцима, па и аутобуској станици, уз пуну одговорност за спречавање свих злоупотреба и малверзација. Да ли је превозник закључио тај уговор са Предузећем „Ауто Аца“ ми не знамо, јер тај уговор немамо - истакао је Боривоје Радосављевић, виши сарадник за саобраћај.

Из предузећа „Ауто Аца“, до медија је стигла супротна ин-

формација, да су карте важеће и да постоји уговор са „Бортраве-

лом“. Ипак, карте за градски и приградски саобраћај су у на-длежности Општинске управе, па је и једина валидна реч упра-во њихова, по којој грађани кар-те могу куповати само у просто-ријама и аутобусима предузећа „Бортравел“. Остаје отворена могућност склапања уговора из-међу два предузећа, након чега би се општинске карте могле наћи и на градској аутобуској станици.

Марија Ћосић

Борски и пољски спелеоло-зи и спелео-рониоци открили су још један улаз у Лазареву пећи-ну. Први пут пронађен је подвод-ни пролаз између врела Злотске реке и језера у Лазаревој пећини и на тај начин доказано да не по-стоји само један улаз, како се до сада мислило.

Истраживање Лазареве пећи-не, које је почело пре десет го-дина и показало да је ова пећина

убедљиво најдужа у Србији и међу најдужим на Балкану, на-ставља се из године у годину. Нови проналсаци привлаче и спелеологе из света. Истражи-вањем током заједничке акције измерени су нови ходници, тако да је сада утврђена дужина Ла-зареве пећине 12.033 метра и да је убедљиво најдужа у Србији.

- Сарадања са пољским спе-леолозима траје више од десет

година и они су други пут овде у Лазаревој пећини. Наше ак-тивности су овога пута ишле у два правца: суве спелеологије и спелеороњења. Пробало смо да се воденим каналом спојимо са правцем који су мерили суви спелеолози. Знамо да се та два канала сусрећу, али их још нис-мо повезали. Оно што је много битније је да смо дошли до 12. километра и да смо повезали ову пећину са врелом које је испред пећине - каже Урош Акшамо-вић, учесник акције и председ-ник Савеза спелеолога Србије.

- Пећина је изузетна, посеб-но бели зидови, бели камен и пећински украси. Што се оста-лих утисака тиче, лепо је видети нове пролазе и доживети њихо-во проналажење и истраживање пећине. Пре два дана пронашли смо нови улаз, нови пролаз ка врелу и повезали га са језером у Лазаревој пећини. За рониоце то је и даље један од задатака, јер

су неопходна даља истраживања пролаза - каже Доминик Гра-чек, спелеоронилац из Пољске.

- Пре десет година, када смо почели истраживање Лазареве пећине, очекивали смо да ће ду-жина пећине бити већа од десет километара. Сада смо прешли и 12 километара, а изузетно је зна-чајно то што је откривен и други улаз у Лазареву пећину. То прак-тично значи, да без обзира на то што у околини има више од 250 пећина које треба истражити, Лазарева пећина у ствари пред-ставља пећински систем - нагла-шава Роберт Мишић, из клуба „Rock and Ice“ Бор.

У Спелеолошком клубу „Rock and Ice“ кажу да ово није коначна дужина Лазареве пећи-не и очекују да ће даљим истра-живањима укупна дужина овог драгуља природе бити потврђе-на на 15 километара.

Дејан Ђорђевић

Откривен други улаз у Лазареву пећинуБорски и пољски спелеолози наставили истраживање Злотских пећина

Недоумице око аутобуских каратаЗа градски и приградски превоз важеће само карте „Бортравела“, купљене на продајним местима и у аутобусима овог предузећа, кажу у Општинској управи

Електропривреда Србије ће и наредних месеци грађанима наставити да шаље два рачу-на за струју све док не отплате дуговања настала до 30. јуна ове године. У ЕПС-у појашњавају да ће, уз рачун за текући месец који шаље‚ „Електропривреда снаб-девање‘‘, електродистрибуција слати обавештење, али само потрошачима који нису измири-ли дугове. То значи да ће остали грађани, који немају дуговања или су у претплати добити по један рачун.

Када је реч о грађанима који су се минулих дана жалили да су добили обавештења о вели-ким дуговањима иако су их, како тврде, измирили, у овом преду-зећу кажу да, ако су дуговања поново евидентирана у оба-вештењу, онда би грађани треба-ло да случај пријаве на шалтеру електродистрибуције, уз доказ о плаћању рачуна.

Б. Обрадовић

И даље дупли рачуни

за струју

Приводи се крају реконструкција кривељске флотације

стр.5


ЕКОНОМИЈАброј 17 петак, 13. септембар 2013.

Квалитет концентрата прилагођен новој топионици

БОР» Рударско топиони-чарски басен Бор уложио је 25 милиона евра у реконструкцију флотације у Великом Кривељу. Радови се приводе крају. Ре-конструкција свих производ-них линија у флотацији Велики Кривељ је завршена. Уграђене су хидроциклонске батерије и нове флотацијске машине, ве-лике запремине од 40 и стоти-ну кубика. Остаје још да се, у наредних месец дана, уграде анализатори и заврши аутома-тизација технолошког процеса производње, чиме би рекон-струкција, након више од три деценије рада флотације, била комплетирана.

- Реконструкцијом флота-ције и дробљења, добили смо повећање капацитета флотације на десет и по милиона тона ровне руде годишње и концен-

трат чији квалитет одговара за-хтевима нове топионице. Руда са лежишта Церово такође се допрема у кривељску флота-цију. Она се флотира у старим флотационим машинама, али је уговорена куповина нових чији је капацитет 100 кубних мета-ра, знатно већи од постојећих и очекујемо да и оне буду до краја године уграђене. Када то буде завршено, а радови су у току, капацитет прераде биће по-већан на 13 милиона тона ровне руде. Отварањем површинског копа Церово 2, наредне године, количина руде из Церова биће још већа, тако да очекујемо да годишње у кривељској флота-

цији прерадимо до 18 милиона тона ровне руде - каже Весна Павлов, управ-ник погона фло-тације Велики Кривељ

Захваљујући реконструкцији, уштеди електри-чне енергије и репро материја-

ла, биће веома брзо враћено 25 милиона евра, колико је из соп-ствених средстава РТБ Бор уло-жио у радове.


БОР» У Руднику квар-цног песка „Белоречки пеш-чар“, поред Бора, производња је у односу на 2012. годину повећана за 20 до 30 одсто. Томе је највише допринело улагање у нову механизацаију и у раскривање лежишта пе-ска. За ову намену је, од 2011. године, издвојено милон евра. Значајан помак је и извоз ква-литетног белог песка на стра-на тржишта, првенствено у Словенију.

Овај рудник је до децембра 2010. био у саставу Рударско топионичарског басена Бор,

када је приватизован и ушао у састав бугарске компаније „Југо каолин“. Већински влас-ник „Југо каолина“ пре готово два месеца постала је немачка компанија „Кварцверке“. Број радника и после приватиза-ције у „Белоречком пешчару“ остао је непромењен.

- Сарадња са Рударско то-пионичарским басеном Бор иде по устаљеним принципи-ма, као и пре приватизације. Ми имамо обавезу да испо-ручујемо кварц топитељ То-пионици и рафинацији бакра Бор. У периоду од три године

уговорна обавеза је да испо-ручујемо РТБ-у Бор овај песак по цени од 2,8 долара. Наша призводна цена је 7,5 долара и овакав принцип важиће до истека уговора, а након тога размишљаће се о промени.

За потребе производње на-бавили смо утоваривач запре-мине кашике 3,5 метара кубних и нови багер. За процесе у кла-сирању кварцног песка купље-на је америчка опрема „Дерик“ која нам омогућује боље класи-рање кварцног песка и добили смо нови производ, кварцни песак величине до 0,1 мм који

Гасовод „Јужни ток“ је, по својим карактеристикама и раз-мерама, један од најзначајнијих пројеката у Србији, речено је у привредној Комори Србије, приликом представљања изме-на и допуна просторног плана гасовода. Измене би требало да буду усвојене крајем септембра како би и градња кренула према плану.

- Градња би по плану поче-ла крајем године, а рок за завр-шетак радова је 2016. Јесте ам-бициозно али изводљиво - каже Павел Персицки, технички директор фирме „Саут стрим Србија“

Студија утицаја на животну средину је завршена и добијени су сви технички услови да се, до краја године, добије дозво-

ла за градњу. Ускоро би треба-ло да почне и експропријација земљишта за изградњу гасо-вода, где ће важити тржишни услови.

Зоран Мирјанић, из Инсти-тута за архитектуру и урбани-зам Србије, додао је да изме-нама и допунама основна траса увећана за 6 километара и да је укупна површина сада 323 ква-дратна километра.

У измене и допуне простор-ног плана укључени су и плано-ви за краке ка Хрватској и Репу-блици Српској. Најтежа, како се очекује, биће прва деоница га-совода, дужине око 150 киломе-тара, од уласка из Бугарске, код Зајечара, јер је реч о брдовитом и планинском подручју.

Елда Драгаш

је до сада одлаган у таложник - каже Драган Марковић, ди-ректор огранка Белоречки пеш-чар и Србокварц.

Најзначајније улагање, које је актуелно у Белоречком пеш-чару је решавање проблема одлагалишта јаловине и талож-ника, који је готово потпуно запуњен пре неколико година. Због тога је у току изградња силоса у који ће моћи да се смести велика количина песка и који би у будућности требало да се користи за одлагање ма-теријала, кажу у овом руднику.


Градња гасовода “Јужни ток” почеће крајем годинеНајтежа прва деоница, од уласка из Бугарске, код Зајечара, дужине око 150 километара, због брдовитог терена

Најквалитетнији песак за словеначко тржиштеУ Руднику кварцног песка “Белоречки пешчар” нова улагања повећала производњу за 30 одсто

У оквиру сарадње са Басеном Бор, као и пре приватизације, испоручује се кварц топитељ по цени од 2,8 долара по тони

стр.6


У ФОКУСУ број 17петак, 13. септембар 2013.

Поводом две деценије рада Телевизије Бор и четврт века од отварања ТВ студија у БоруТелевизијско информисање у Бору прошло је дуг пут, од зачетака 1979. године, отварања студија 1988, почетка рада Телевизије Бор 1993, до данасПише Чедомир Васић

Новинарство као лептиров лет (10)У годинама по отварању

телевизијског студија, крајем осамдесетих и почеком деве-десетих, дописништво у Бору је доживело свој пуни успон, а обиље актуелних прилога, репортажа и емисија, које су свакодневно емитоване у про-граму Телевизије Београд и других студија, одликовале су његов рад, који је достизао највиши професионални ниво и новинарске стандарде. Об-рађиване су углавном теме и догађаји из Тимочке крајине, највише са подручја општина Бор, Неготин, Кладово и Мај-данпек, али се, по налозима из београдске редакције, одлази-ло и на новинарске послове у друге крајеве Србије.

Најчешћа тематика била је из области, у то време још увек добро стојеће тимочке прив-реде, затим из пољопривреде, туризма, куилтуре и спорта, али и из живота обичних људи, о њиховим свакодневним про-блемима, достигнућима, жеља-ма, стваралаштву, приликама

и неприликама. У то време још се није могао назрети распад та-дашње Југославије нити потоња дубока економска, морална и друштвена криза, па је и у но-винарству било релативно мало политичких тема, изузев о до-гађајима на Косову и реакција-ма у друштву у односу на њих, као и о превирањима у Савезу комуниста, у коме је на помолу била криза, која је касније дове-ла до његовог распада.

Новинару који је био сведок тог времена, тешко је да посеб-но издвоји поједине догађаје или теме из тог доба. Разлике између тог и времена у коме живимо су велике, у начину живота, размишљању, друштве-ним приликама, па и у начину на који се у новинарству пише. Отуда и није лако упоређивати ондашње и садашње прилике, а не ризиковати да се изгуби но-винарска објективност.

Често се замера новинарима да су у то време писали с недо-вољно храбрости и под поли-тичким и другим притисцима.

Не бих се сложио са тим. Ни-сам у то време имао, а мислим да је слично и код других коле-га, никад неприлика због онога што сам писао, а извештавало се и писало често о такозваним „шкакљивим“ темама. Рецимо о аерозагађености у Бору, за коју неки мисле да је била „табу“ тема. Ти „црни“ снимци дима који се вије над градом и Борана с марамицама на носу, виђали су се у ударним дневницима, а еко-логија је била честа тема коју је дописништво обрађивало. Сећам се једне „мамутске“ тро-часовне емисије на те, еколошке теме, која је истовремено реали-зована уживо из нашег, београд-ског и крагујевачкјог студија, с много гостију и опречних ставо-ва и мишљења, као и серије при-лога из Бора и других градова о штетности радиоактивних гро-мобрана, после које су они били скинути са кровова.

У то време у Бор су дола-зили и многи политичари из

највишег државног врха. Није био проблем узети изјаву или интервју од њих, нити пак селекције приликом одаби-ра питања, све је зависило од сналажљивости, упорности и искуства новинара. Писац ових редова је, на пример, за ударни дневник Телевизије Београд, начинио интервју с Јанезом Дрновшеком, тадашњим пред-седником Председништва Југо-славије, а међу питањима било је и оних која се саговорнику вероватно нису баш превише допала.

Сав тај материјал који су бележили и снимали чланови дописништва није на жалост сачуван, али добар део јесте, па може послужити и данас за разна новинарска и друга истраживања, аналитичка по-ређења, или као инспирација за стварање нових емисија, разли-читих телевизијских жанрова.

(наставак у следећем броју

Раднике на већини рад-них места у Србији свакоднев-но мучи обимна папирологија коју намећу различити закони и одлуке. По обављеном послу, многи су дужни да још неколи-ко сати одвоје за попуњавање образаца, извештаја и планова. Са овим проблемом сусрећу се и запослени у просвети, где су папирологијом оптерећени и наставници и директори, али и остали запослени.

Оно што брине просветаре, јесте мањак времена који им ос-таје за ученике.

- Мислим да је све исувише искомпликовано, да су превише оптеретили људе и да они сада више мисле на писање, а не ос-таје им времена за прави, пос-већени, квалитетан рад у школи са децом. Одељења су структур-на и неопходно је да се ради са сваким дететом. Ту су и слаби ученици и ученици са посебним потребама, а ту су и надарени ђаци које често неправедно за-

борављамо и запостављамо због недовољно времена. За ову по-следњу категорију ђака времена има тек на додатним наставама. - истакла је Светлана Модец, координатор рада борских ос-новних школа.

Након часова, учитељи и на-ставници дужни су да попуња-вају дневне извештаје о раду, а затим и месечне и годишње, који сведоче о урађеном, али и о пла-новима за даље. Као проблем на-воде се и разни спискови, дописи

и планови који се од просветних радника свакодневно траже. Како наглашавају многи про-светни радници, оваква врста администрације ретко доприно-си квалитету рада, а сигурно све више удаљава од суштине посла.

- Најмање времена, сада, на почетку године, имамо за наставу и децу, због те папиро-логије коју морамо да имамо. Сваке године се дода нешто ново, старо се ништа не изба-цује, чак иако је застарело. Ми

све морамо да попунимо и пре-пишемо на неколико различитих места, у дневнику, у месечном и недељном плану и унесемо у још неке обрасце. Овакав рад је добар када је реч о припреми за час, где наставник може кући да се спреми, да консултује лите-ратуру, уџбенике, па и интернет и тако осавремени наставу, али због тих папира за припрему остане мало времена - рекао је Игор Илић, учитељ.

Многи закони од суштине посла одвојили су не само про-светаре, већ и здравствене рад-нике, на пример, који трећину радног времена потроше на по-пуњавање различитих образаца и извештаја. Увођење нових оба-веза попуњавања папирологије, раднике на различитим радним местима, претворило је у адми-нистративне раднике, који више пишу, него што имају времена да се посвете новим идејама и унапређењу рада.


Папирологија оптерећује школство Предавачи све више времена проводе попуњавајући разне обрасце, уместо да се посвете припремама за наставу

стр.7


У ФОКУСУброј 17 петак, 13. септембар 2013.

У школама у Србији све је мање ђака у клупама, а самим тим и многи просветни радници нашли су се у ситуацији да буду на листи за технолошки вишак. Планом уписа који одређује Министарство просвете, пред-виђено је да се, ове године, у борским средњим школама број одељења смањи за пет у одно-су на раније, када је било 21 одељење. Иако глобално заис-та има мање ђака, надлежни у борским школама су задовољни уписом, па чак у неким школама постоје и прекобројна одељења, јер су атрактивни профили при-вукли ученике. Након што су

формиране листе за технолошки вишак, у сарадњи са синдикати-ма, допуњена је норма, па ове го-дине нема професора без посла.

- Можемо да се похвалимо да смо са те листе технолошких вишкова, која је прављена у кон-султацији са репрезентативним синдикатом и са Школском уп-равом, збринули све раднике. У овој години дефинитивно неће-мо имати проблема, међутим такав план уписа и смањење броја одељења рефлектоваће се на наредне године. Тада ћемо се опет сусрести са проблемом тех-нолошких вишкова, али се нада-мо да ће успешно бити решени - рекао је Милован Божовић, директор Машинско-електро-техничке школе у Бору.

Осим градских школа, про-блем са мањком ученика, знатно је израженији у сеоским школа-ма, где је то условљено и прелас-

ком становништва у градове. - Рационализацијом, коју је

покренуло Министарство про-свете, укинуто је одељење у Преко Кршу, где већ годинама немамо деце. У свакој школи има довољно ученика за једно одељење, а у Бучју имамо два одељења и две учитељице. Ми смо изгубили по једно одељење у претходном периоду у сваком истуреном одељењу. Неки на-ставници су у матичној школи допунили норму, а видећемо каква ће ситуација бити наред-них година - истакао је Влади-мир Станковић, директор О.Ш. „Ђура Јакшић“ у Кривељу.

Ипак, оно чему се у синдика-ту надају, јесте да ће наредне го-дине и Бор, по узору на Зајечар, добити више одељења, па самим тим и више могућности и за ђаке и за професоре.

- Приметили смо, ове годи-не, да је велико интересовање било за одељење енергетичар електротехнике у нашој школи. Министарство то одељење није одобрило за Машинско-електро-техничку школу, па се надамо да ћемо, по узору на Зајечар, коме је сада одобрено више одељења, повећање наредне године доби-ти и ми - каже Милан Петро-вић, председник Форума синди-ката образовања у Бору.

Трајно решење мора се про-наћи у заједничком деловању школа и виших инстанци. Ло-кална самоуправа у Бору спрем-на је да помогне директорима школа и да наредне године буде

више одељења, па у будућности и више ученика. Ипак, оно што је потребно, јесте формирање атрактивних одељења која се траже на тржишту рада.

- Треба радити на елабора-тима. Ми ћемо увек помоћи, али директори школа морају радити на томе, морају правити елабо-рате за интересантна занимања, атрактивнија, због којих ће и ђаци из других општина долази-ти у Бор, а не да наша деца одла-зе из града. - рекао је Слободан Кнежевић, члан Општинског већа задужен за образовање.

Просветни радници у бор-ским школама, који нису имали испуњену норму, збринути су након преузимања са листе тех-нолошких вишкова. У августу је на овој листи било 339 радника у борском и зајечарком округу, а актуелни подаци очекују се на-кон формирања коначних листа по школама.


Мањак средњошколаца про-блем је и у школама у другим градовима на истоку Србије. Многа одељења уписана су као малобројна, тек да је задовољен минимум од 15 ученика. Ипак, постоје и одељења где нема ни толико ђака, па је почетак годи-не за те ученике био неизвестан, као што је случај у мајданпечкој гимназији.

- Имали смо велики про-блем при формирању одељења првог разреда. Нисмо имали до-вољан број ђака, али је касније то мало промењено. У другом року су дошла још три ученика. Надамо се да ће ових дана доћи још неки ученик. Обратили смо се министарству и надамо се да ће нам уважити малобројно одељење - рекао је Дејан Три-фуновић, директор Гимназије у Мајданпеку.

- Добили смо потврду да

ће одељење природно-матема-тичког смера Гиманзије бити признато као мало одељење, уз још два одељења, финансијских администратора и трговинских техничара - каже Милош Ра-доњић, директор СШ „Свети Сава“ у Кладову.

- Ове године имамо једно одељење занатског занимања. Нећемо имати довољан број уче-ника за две групе у том одељењу, него ће бити са једном групом. То ће дати могућност учени-цима који су се по првој жељи уписали на тај смер, да то и за-врше - истакао је Зоран Нико-лић, директор Техничке школе у Кладову.

У основним школама у Ср-бији уписано је око хиљаду пр-вака мање, а у средњим школа-ма 7. 000 мање него претходне школске године.

М. Ћосић

У одељењима и по 15 ученика

ОбразовањеМање ђака - вишак професора?

У односу на прошлу годину, у борским средњим школама, број одељења смањен за пет.- Осим што је ученицима сужен избор, многи просветни радници нашли су се пред могућношћу да буду на листи за технолошки вишак

Многа одељења у Тимочкој крајини уписана су са мањим бројем ученика него претходних година

Мала матура је пониште-на, што је узроковало и мањи број ђака у стручним, трого-дишњим школама. Ипак, време је за нови почетак и нове пла-нове, па се Национални про-светни савет посветио новом полагању за садашње осмаке.

Усвојен је предлог да ђаци осим тестова из спрског, однос-но матерњег језика, и матема-тике, полажу и трећи, комби-новани тест. Нови тест састоји се од питања из пет предмета - биологије, физике, хемије, ге-ографије и историје. О детаљи-ма тек треба да одлучи нови министар просвете Томислав Јовановић са сарадницима, али план је да комбиновани тест носи 20 поена, колико друга два теста заједно. Успех из ос-новне школе, као и до сада, до-носиће највише 60 бодова.

Новине у полагању матуре припремио је Завод за вред-новање квалитета образовања и васпитања, који је и творац стандарда на основу кога ће бити написани тестови. М.Ћ.

Мала матура по новом

стр.8


СПЕКТАР број 17петак, 13. септембар 2013.

PRODU*ERJA ÎN TOPITUARJE

» Lukrători Topituarji šî rafinaciji đe aramă a RTB-uluj Bor a produs în avgust două mij 600 tone đe arama anodă, or două mij 555 tone đe arama katodă. Akolo akuma să pregăćešće să să fakă un mini remont a agregaturiluor đe topit pintru sa lukra kum trăbuje în vremja đe jarnă.Pintru kă pi mižloku anuluj +e vinje să ašćaptă ku lukratu să pornjaskă Topituarja nuouă, remontu o să kuprindă numa +eva lukrări karje trăbuje să să fakă pintru sa fîršî kît măj jut făr đe sa šća ku produ+erja, sa spus în Topituarja Boruluj.

REKONSTRUKCIJA FLOTACIJI

» Rekonstrukcija Flotaciji în Krivjelju al Marje măjdo sa isprăvit. Sa montirit baterijlji hidrocikloanje šî maršînlji nuoj đe flotacije đe 40 šî 100 đe kubikuri. Să ašćaptă numa întro lună đe dzîlje +e vinje să să montirjaskă analjizatori šî să să fîršaskă automatizacija procjesuluj tehnolo&ik đe produ+erje ku karje să isprăvješće rekonstrukcija ku totu, spun în RTB Bor. Šî pi lîngă aja kă procjesu tehnolo&ik je înka la în+eput, să vjeđe kă oprema dă

rezultaturlji karje sa ašćeptat kînd je vuorba đe kvalitetu šî koristîtu arami în koncentrat.Cilju je koncentratu đe aramă să ajbă kvalitetu 21 procjent pintru a puća Topituarja nuouă să lukre kum trăbuje. Ku mulcamitu la rekonstrukcija asta, 25 milioanje đe euri, karje ja dat RTB Bor đe lukrări, îndată o să să întuarkă.

PREGĂĆITU ĐE SEZONA ĐE ÎNKĂLDZÎT

» Uaminji đe resor în firma publjikă komunală „Toplana“ în Bor pregăćesk sistemu đe înkăldzît đe sezona +e vinje. Pînă akuma sa spalat skimbatorji đe kaldura, a în+eput împljinjitu sistemuluj sekundar đe înkăldzît, dar săptămîna +e vinje să ašćaptă šî kontrola sistemuluj primar. Direktoru Toplanji Boruluj Milovan Stupar a spus kă tuaće aktivnosturlji să fak la vremje šî lukrători o să puată reaguji dakă o să să ivjaskă defekturi la sistem.Boranji pot să fije sigurji kă sezona đe înkăldzît o să în+apă la vremje šî kă o să ajbă înkăldzîtu bun, a măj spus direktoru Stupar. Tenderu đe kumpăratu karbunjiluj je skris šî ponudelje o să să đeškidă pi septembru ăl đe 16.

Prevodu: Alexander Ilić

DZÎLJILJI *A TRJEKUTВЕСТИ НА ВЛАШКОМ

СУБОТОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

18:30

Организован тродневни семинар Музеолошка поставка “Влашки кутак” на Борском језеру

БОР - Пројекат „Једнаки смо у образовању“ помогао је да се препознају проблеми који су препрека за укључивање ром-ске деце у образовни систем, и пружио је могућност да обра-зовне установе, невладине орга-низације и локална самоуправа, међусобно сарађују и решавају проблеме у овој области.

- Неукост, неписменост и не-марност појединих ромских ро-

дитеља разлози су што нека деца нису уписана у предшколску установу. Обично та деца нису уписана ни у књигу рођених и управо је овај пројекат допринео да такве породице детектујемо на терену и да их упутимо на прави пут. Уз помоћ педагошких асистената контактирали смо све такве породице и готово сва деца су уписана у предшколско образовање, или у школу, у зави-

Центар за развој цивилног друштва у Зрењанину, у са-радњи са Националним саветом Влаха, организовао је троднев-ни семинар у Хотелу „Језеро“ на Борском језеру под називом Музеолошка поставка „Влашки кутак“. Семинар је организован у склопу пројекта „Мултикул-турализам у Србији није мр-тав“, као оснаживање влашких мањинских институција, кроз три реализоване иницијативе, уз подршку Амбасаде Краљеви-не Норвешке.

- Влашка мањина нема својих институција попут оста-лих мањина у Србији, изузетак је само Национални савет Вла-ха, који је наш партнер у пројек-ту, остало су само удружења Влаха - рекла је на семинару мр Снежана Илић, из Центра за развој цивилног друштва.

- Ове године смо на семина-ру покренули иницијативу да се у оквиру Народног музеја у Заје-

чару постави етнолошка излож-ба под називом „Влашки кутак“, где би били изложени примерци материјалне и нематеријалне влашке националне културе и то најкасније до почетка 2014. године - додала је мр Снежана Илић.

- Ми нисмо свесни тога как-во све благо имамо и требало би да се шира јавност информише о том културном благу Влаха на овим просторима - каже мр Снежана Гржобић Павловић, копрдинатор за манифестације у Националном савету Влаха.

На семинару је покренута и друга иницијатива, која се одно-си на израду мапе која ће садр-жати све влашке манифестације које се организују у источној Ср-бији, док се трећа иницијатива односи на стратешки документ о развоју културе Влаха у Србији у наредних пет година.

Златја Марковић

сности од година. Врло је битно да кажем да ми и даље пратимо редовност похађања њихове на-ставе и трудимо се да одржи-мо континуитет у томе - каже Мирјана Жикић, координатор-ка за питања мањина у Бору.

Имајући у виду комплекс-ност проблема, веома важну ка-рику у функционисању пројекта чинили су педагошки асистенти који на терену и даље комуни-цирају са ромски породицама и брину да сва ромска деца редов-но похађају наставу.

- Мој задатак је да на тере-ну директно комуницирам са ромским породицама и да им прослеђујем информације које су битне за образовање њихо-ве деце. Наравно да се трудим да успоставим складну кому-никацију и да стекну поверење у мене. Могу вам рећи да смо обишли готово све такве куће где смо знали да има деце која не иду редовно у школу, или која

нису уписана у предшколско, а требала су. Та деца сада похађају наставу и то сматрам нашим највећим успехом. Трудићемо се да одржимо такву ситуацију на терену - каже Саша Каменовић, педагошки асистент у ОШ „Вук Караџић“.

Партнери Општини Бор на реализацији овог пројекта били су Предшколска установа „Бам-би“, Основне школе „Вук Ка-раџић“, „Свети Сава“ и „Бранко Радичевић“, као и друштво Рома „Напред“.

За реализацију пројекта ут-рошено је 35.000 евра.


Сачувати културно благо ВлахаУ Народном музеју у Зајечару формираће се стална етнолошка поставка материјалних и нематеријалних вредности Влаха

У Бору успешно реализован пројекат који је за основу имао образовање ромске популације.- За реализацију пројекта утрошено 35.000 евра

Једнаки смо у образовању

стр.9


КУЛТУРАброј 17 петак, 13. септембар 2013.

Фестивал посвећен српском композитору Стевану Стојано-вићу Мокрањцу (1856-1914), 48 .Мокрањчеви дани, биће одржан у Неготину од 12. до 20. сеп-тембра. У петак, 13. септембра у дворишту Мокрањчеве родне куће Фестивал ће, после поз-дравне речи мр Милана Уруко-вића, председника Општине, отворити Ана Вучетић, помоћ-ница министра културе у Влади Републике Србије. Беседник на овогодишњој церемонији све-чаног отварања је књижевник Адам Пуслојић, почасни грађа-нин Неготина.

На церемонији свечаног от-варања 48. Фестивала у Неготи-ну, Мокрањчеву Шесту руковет заједнички ће извести гостујући и хорови града домаћина.

На великој сцени Дома кул-туре, прве фестивалске вечери,

на традиционалном натпева-вању хорова, публици ће се представити хорови из Скопља, Горице у Италији, Бачке Палан-ке, Приједора и Лучана. Побе-днику натпевавања припашће Статуета Стевана Мокрањца и право на целовечерњи концерт идуће године. .

Прве фестивалске вечери, у Конаку кнеза Тодорчета биће от-ворена и изложба слика Жељка Ђуровића, уметника из Београ-да. Већ у суботу, 14. септембра, у Галерији Дома културе, од 19 сати, публици ће бити предста-вљена и дела настала на ового-дишњој Ликовној колонији „Ехо музике“, одржаној у Рогљеву код Неготина. Од 20 сати, наступиће градски дечији хор „Звездице“, Камерни оркестар „Аморозо“ и Вокални квартет „Либеро“, из Лесковца, у музичком програму

названом „Трагом незаборава“. У недељу, 15. септембра, Фес-тивал се наставља у селу Мо-крању, родном месту породице Мокрањац, где ће бити изведен богат програм „Нити тради-ције“. У 21 час, у Цркви Свете Тројице у Неготину, на концерту духовне музике, наступиће Хор „Мелоди“ са диригентом Див-ном Љубојевић. Мјузикл „Зона Замфирова“, Позоришта на Те-разијама, у адаптацији и режији Кокана Младеновића, на великој сцени Дома културе биће изве-ден у понедељак, 16. септем-бра. Дан касније, у уторак, 17. септембра, од 21 час, публици ће се представити прошлого-дишњи победник натпевавања, Хор „Гортинија“ из Ђевђелије и диригент Илија Атанасов, а овом програму претходиће кон-церт Студија за рану музику из Београда, на сцени биоскопа „Крајина“. У среду 18. септем-бра, Српске и светске музичке бисере, на великој сцени Дома културе, изнеће Јадранка Јова-новић, мецосопран и Никола Рацков, на клавиру.

Претпоследњи дан ового-дишњег Фестивала, четвртак, 19. септембар, резервисан је за програм којим се обележава 200. годишњица рођења Петра Пет-

ровића Његоша и наступ црно-горских хорских ансамбала. За-вршница Фестивала је у петак, 20. септембра уз КУД „Абра-

шевић 1905“ из Београда, након чега је церемонија свечаног за-тварања и додела признања 48. Мокрањчевих дана.

Јованка Станојевић

У кругу бројних гостију, пријатеља, сарадника, бивших и садашњих професора и ђака, представника Школске управе у Зајечару и локалне самоупра-ве, у Неготинској гимназији је свечано обележен 174. рођен-дан школе. Десети септембар је дан када је, далеке 1839. годи-не, у Неготину почела да ради Полугимназија, двогодишња Главна школа, на основу одлу-ке Државног савета и потврде Намесништва Књаза Српског, о пресељењу Зајечарске по-лугимназије, Главне школе, у Неготин.

Неготинска гимназија је, током свих година успешно одолевала реформама и изазо-вима, чувајући статус једне од најугледнијих средњих школа у

Србији. Ова школска година је почела са 430 ђака, од којих 92 првака.

- Тек незнатно малобројнија од претходних, и сто седамде-сет четврта генерација неготин-ских гимназијалаца, сагласна је у ставу да ће им ова школа омогућити најбољу припрему за факултете и наставак школо-

вања - рекла је у поздравној речи Емилија Петровић, директорка Неготинске гимназије.

Поводом Дана Неготинске гимназије, изведен је музички и сценски програм, драмати-зација дела „Аутобиографија Бранислава Нушића“ у коме су учествовали рецитатори и Хор школе, речју, сви они који настављају стопама успешних људи који су се овде школовали. Композитор, Стеван Мокрањац, научник и дипломата међуна-родног угледа, Сима Лозанић, академици: Ђорђе Станојевић, Теслин савременик, физичар и пионир електрификације Србије и Синиша Станковић, утемељи-вач српске еколошке науке, те Никола Пашић, један од наших највећих политичара.

Са свечаности упућена је захвалност организација-ма и установама које помажу рад Гимназије, а наставници-ма награде за верност школи. Добитници су Данијела Мар-ковић и Слађан Михајловић, за десет година рада, Мирко Пејчић за 20 и професорка Марија Симић, за тридесет го-дина. Гости су на дар добили најновији број школског лис-та „Мисао“, који заједнички уређују ученици и професори Неготинске гимназије. Гошћа прославе била је Катарина Ковачевић, победница ового-дишњег серијала „Ја имам та-ленат“, некадашњи ђак школе, сада успешан студент београд-ског Универзитета.

Ј. Станојевић

У оквиру 48. Фестивала Мокрањчеви дани у Неготи-ну ће бити приређена научна трибина: Утицај Мокрањчевог мелографског стила на записи-ваче црквених мелодија у 20. веку. Предавач је мр Предраг Ђоковић, а модератор др Соња Маринковић. Планиране су и две промоције. Књиге „Му-зичка уметност“, академика Дејана Деспића и Монографије Уметничка музика и традиција хорског певања у Неготину и Крајини (1853-2013) аутора Николе Плавшића, коју као издавач потписује Дом кул-туре „Стеван Мокрањац“. Ово-годишњи програм Фестивала је конципиран у сусрет стого-дишњици смрти композитора Стевана Мокрањца (2014), али и пет успешних деценија му-зичких свечаности у Неготину, а тај јубилеј ће бити обележен 2015. године.

Почетком ове календар-ске године, Неготинска гимна-зија је, од стране Комисије за вредновање квалитета рада школа, оцењена највишом оценом. Неготинску гимназију данас похађа 430 ђака у 16 одељења природно-матема-тичког и друштвено-језичког смера.

Неготин - престоница музичке уметностиМокрањчеви дани у Неготину у сусрет значајним годишњицама

Неготинска гимназија прославила 174. рођендан

Поносита школа успешних ђака и академика

стр.10


МОЗАИК

Поетски кутак

лоБОРизми• Имамо довољно свега што нам недостаје.• Ово је слободна земља. Све је под контролом.

Станиша Милосављевић

• Више нема јагњећих бригада. Цело стадо је страдало. • Код нас је опасно бити у опози-цији, можеш једнога дана исплива-ти на површину.• За живота Броза имали смо бар ЈАЈЦЕ!

Брана Филиповић

• Радници више не штрајкују. Сада су на принудном одмору.• Лако је било некадашњим про-летерима. Они су имали Маркса, а данашњи немају ни Маркса ни капитал.

Војислав Борановић

• У кризним временима све лакше прелазимо са речи на недела.• Боже, што осуди толике жене да живе са разумним људима.• Нема некорисне биљке, ни живо-тиње, сем човека.

Милоје Ђуришић

број 17петак, 13. септембар 2013.

Гастрономске чаролије

УСОЉЕНИ ДУНАВСКИ ШАРАН

* * *

Очување и неговање културног наслеђа је идеја во-диља већ 136 година организатора Смедеревске јесени. Тако је било и ове године. Поред грожђа и вина изузетног квалитета, госте су највише привукла јела помало забо-рављена, а стара више од сто година.

Морам да признам да сам се и ја најдуже задржала уп-раво на тим местима где се спремала храна и помно пра-тила начин припреме и „ крала“ рецепте.

Зато ћу вам данас мало дочарати атмосферу ове најс-тарије манифестације у Србији једним УСОЉЕНИМ ШАРАНОМ.

За припрему вам је потребно: 1 дунавски шаран, 2 дл

уља, 4 везе першуновог листа, 500 грама крупније соли, 2 до 3 паприке црвене, 2 чена белог лука.

Шарана очистите од крљушти и утробе, добро га опе-рите и исеците на коцке величине паклице цигарете. Сва-ко парче посебно уваљате у со, па га сложите у чинију и чувате на хладном месту 4 до 5 дана. Пред употребу парчиће рибе добро исперите у хладној води и потопите у другој води сат времена.

У другу посуду сипајте воду са уљем, сецканим пер-шуном, белим луком и црвеном паприком. Када ова вода проври и паприка постане мека, спустите парчиће рибе и оставите да се кува 5 до 10 минута. Кувану рибу са соком извадите у посуду за сервирање и уз њу можете сервирати салату од кромпира, црног лука першуна, уља и сирћета.

Овај начин припреме рибе је заборављен, а како су ми открили датира од пре 120 година, када је морало да се штеди на свему.

Риба укусна, рецепт проверен, а и штедите. Пријатно!

Мирјана Васић

СМЕДЕРЕВО, ГРАД ОД СТАРИНЕ

Почела настава у балетској школи у Бору

Ноћас су ми телокосиле сенке болаа месец је неуморноплакаоизмеђу мене и тебеНоћас су ми олујне слутњеурезале одрону близини расцветалих ружаа очи су твојена прагу биљакидале последње латицеса наших ружа.

Од отва-рања Издвоје-ног одељења балетске шко-ле Лујо Дави-чо у Бору па до нове школске 2 0 1 3 . / 2 0 1 4 . године, балет-ски педагози и стручњаци преносили су своје знање и искуство на младе, који су на бројним наступима по-казали да ова школа поред об-разовне има и културну мисију. Тај задатак се заправо подразу-мева у свакој, па и у овој школ-ској години.

- У четири разреда Из-двојеног одељења балетске школе Лујо Давичо у Бору у 2013./2014. години уписано је четрдесет-двоје ученика. При-премно одељене ове школе по-чиње да ради од октобра,а по-хађаће га 40 девојчица , узраста од 9 до 11 година. Искрено се надамо да ћемо током ове годи-не успети да обезбимо средства за реновирање балетске сале, што је предуслов за побољшање

услова рада. Иначе и ове као и протеклих година неизоставни су одласци на такмичења,а бор-ске балерине планирају такође да због великог интересовања Борана приреде више пригод-них програма и хуманитарних концерата - каже Наташа Ербез балетски педагог.

Захваљујући педагозима и ученицама издвојеног одељења балетске школе Лујо Давичо у Бору, начин живота у овој рударској средини попримио је и димензију у којој се лепе уметности негују као праве вредности.

Елда Драгаш

У четири разреда у 2013./2014. години уписано је четрдесет двоје ученика. - Припремно одељене ове школе почиње да ради од октобра,а похађаће га 40 девојчица, узраста од 9 до 11 година

Асја Ранђеловић Лимановска

стр.11


7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино10.00 Вести на знаков-номјезику (р)10.15 Агро дан10.30 Документарни програм11.25 Меридијанима12.00 Вести12.15 Серијски филм (р)13.00 Славни парови14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Калеидоскоп15.15 Србија коју волим16.00 Дневник16.30 Серијски филм17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.30 ТВ Шоп19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 Нокаут20.30 Серијски филм21.25 Серијски филм22.00 Данас22.20 Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)1.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино9.45 Времеплов10.00 Палета (р)10.50 Агро дан11.35 Бели лук и папричица12.00 Вести12.15 Серијски филм (р)13.00 Славни парови13.40 ТВ Шоп14.00 Вести14.10 Агро дан14.30 Нокаут (р)15.00 Ауто спринт16.00 Дневник16.30 Серијски филм17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.30 ТВ Шоп19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино19.50 Ауто флеш20.30 Серијски филм21.25 Серијски филм22.00 Данас22.20 Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)1.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино9.45 Времеплов10.10 Агро дан 10.15 Ауто флеш10.45 Корак 2111.15 Меридијанима11.35 Бели лук и.... 12.00 Вести12.30 Серијски филм (р)13.00 Славни парови14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Вино и виноградарство14.50 Гуливер15.20 Везе16.00 Дневник16.30 Серијски филм17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.15 Улична патрола19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 Филм на виде(л)о20.30 Серијски филм21.30 Серијски филм22.00 Данас22.20 Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)1.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино10.10 Агро дан10.15 Вино и .... 10.45 Меридијанима11.05 Кућица у цвећу12.00 Вести12.30 Серијски филм (р)13.00 Славни парови14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 ABS show14.55 Корак 2115.25 Филм на виде(л)о (р)16.00 Дневник16.30 Серијски филм17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.15 Енергија...18.30 ТВ Шоп19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 Бити млад и (не)запослен20.30 Серијски филм21.25 Серијски филм22.00 Данас22.20 Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)1.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино10.00 Агро дан10.15 Енергија на паметан начин11.00 Везе11.30 Бели лук и.... 12.00 Вести12.30 Серијски филм (р)13.00 Славни парови13.45 ТВ Шоп14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Улови трофеј14.55 52 викенда16.00 Дневник16.30 Серијски филм17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.15 Навигатор18.30 ТВ Шоп19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 Зелена патрола20.30 Серијски филм21.25 Серијски филм22.00 Данас22.20 Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)1.00 Ноћни програм

7.00 Времеплов7.05 У нашем атару8.00 Лек из природе8.45 ТВ Шоп9.00 Навигатор (р)9.10 Радим градим9.40 На точковима10.05 Кућица у цвећу10.35 Анимирани филм12.00 Вести12.15 Играни филм13.45 ТВ Шоп14.00 Свет на длану14.50 Србија и свет16.00 Дневник16.20 За све Роме16.30 Играни филм18.05 ТВ Шоп18.20 Култ арт19.00 Дневник19.20 Инфо 720.00 Глас Америке20.35 Зелена патрола21.30 Играни филм (22.00) Вести23.05 Славни парови23.30 Гледајте сад ово00.00 Вести00.10 Ноћни програм

7.00 Времеплов7.05 Фарма8.00 Храна и вино9.25 Калеидоскоп10.15 Најлепше бајке10.35 Ауто спринт11.25 Гуливер12.00 Вести 12.30 Село моје13.05 Зелени екран13.25 Здравље14.00 Вести на знаков-ном језику13.45 Палета, програм на румунском језику15.05 Србија и свет16.00 Дневник16.20 Ретроспектива, програм на влашком језику16.30 Играни филм18.25 Еколошка питања19.00 Дневник19.20 Инфо 720.00 Глас Америке20.35 Више од спорта21.30 Играни филм (22.00 Вести)23.05 Славни парови23.30 Гледајте сад ово00.00 Вести00.10 Ноћни програм

ПОНЕДЕЉАК УТОРАК СРЕДА ЧЕТВРТАК ПЕТАК СУБОТА НЕДЕЉА

МОЗАИК

ПРОГРАМСКА ШЕМА ТВ БОР

*Програмска шема је подложна променама

ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ У БОРУПозивни број 030Аутобуска станица 423-770Железничка станица 421-371Полицијска управа 192Ватросаци 193Хитна помоћ 194Електродистрибуција 422-888Топлификација 426-398Водовод 421-234

ХОТЕЛИ И СМЕШТАЈХотел „Језеро“ 482-940Хотел „Албо“ 249-69-62Хотел „Српска круна“ 477-077 Клуб РТБ Бор 477-008АПОТЕКЕАпотека у Дому здравља421-624Апотека „Стеван Јаковљевић“ 424-167Апотека „Здравље“ 428-866Апотека у Злоту 2561-958

ЖЕЛЕЗНИЧКИ РЕД ВОЖЊЕБор - Мајданпек 7:50, 15:35 и 20:55Бор - Зајечар (веза за Ниш и Прахово пристаниште) 05:16, 10:27, 14:08 и 18:22Бор - Пожаревац 00:04 Мајданпек - Бор (из Мајданпека) 4:00, 9:15 и 17:05Зајечар - Бор (из Зајечара) 6:45, 14:30, 19:50 и 23:01АУТОБУСИПоласци из Бора заБеоград 04:00(радним даном), 04:38, 05:00, 06:15, 07:30,08:46, 14:30, 15:30 Лесковац и Врање 02:45 16:30Ниш 02:45, 05:00, 05:16, 06:20 (рад-ним даном), 08:00 (радним даном) 08:40 (новим путем), 14:30, 16:30,Зајечар 02:45, 05:00, 06:20 (радним даном), 08:00 (радним даном) 08:40 14:30 16:30 20:55 22:25Неготин и Кладово 07:30Д. Милановац 10:40 , 15:10Мајданпек 15:10, 17:30Параћин 05:00 05:16 15:30Јагодина 05:00 15:30Жагубица - Пожаревац 07:30

број 17 петак, 13. септембар 2013.

НЕДЕЉОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

Биоскоп „Звезда“ Бор » Од 16.09 до 22.09 „Млађи референти“ – у 19 сати » Од 16.09 до 22.09 „Након земље“ – у 21 сат » Од 23.09 до 27.09 „Велики Гетсби“ – у 19 сати» Од 23.09 до 27.09 „Жестоке девојке“ – у 21 сат

Цена улазнице филмских пројекција је 150,00 динара, а за организоване посете (минимум 15 гледаоца) цена је 100,00 динара. За домаће филмове цена улазнице је 200,00 динара.

Д О БР ОД О Ш Л И У С В Е Т Ф И Л М А !

Биоскопски репертоар

ЕМИСИЈЕ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

Остали програмиУстанова ,,Центар за културу Општине Бор“

» 17.09. - Дечија позоришна представа ,,Мало краљевство“ у би-оскопу ,,Звезда“ у 12 сати дечијег позоришта ,,Театар на сави“

» 26.09. - Позоришна представа Атељеа 212 ,, Свети Георгије убива аждаху“ у сали Музичке школе у 20 сати 12:15h

НЕДЕЉОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

13:25h

стр.12

Издаје Јавно предузеће „Штампа, радио и филм“ Бор Директор Владан Нововић, уредник Зоран Максић Новинар-редактор Чедомир ВасићПрипрема за штампу Марко Стојчев Штампа Штампарија „Графомед“ Бор

СПОРТ

www.rtvbor.rs

број 17петак, 13. септембар 2013.

Саша Станковић свеукупни победник

Нова победа Борана

Борани трећи у Србији

Одржана меморијална манифестација “Новица Пауљичић” у бодибилдингу

БОР» Апсолутни победник једанаесте меморијалне боди-билдинг манифестације “Нови-ца Пауљичић” у Бору је Саша Станковић, члан борског Боди-билдинг клуба “Ес максимус”, уједно и победник у најтежој категорији бодибилдинга, међу такмичарима са више од 90 ки-лограма. У конкуренцији до 80 килограма прво место је освојио Слободан Милетић из крагује-вачке „Олимпије“, а у катего-рији боди класик најбољи је био Немања Миленковић, члан бео-градског клуба „Икстрим џим“.

У јуниорској категорији до и преко 75 килограма победила су два такмичара борског Бодибил-динг клуба „Партизан“, Дарко

Сулејман и Ди-митрије Дојчи-новић. У дис-циплини боди фитнес прво место припало је Радмили Де-лић из апатин-ске „Клеопа-тре“, најбоља у фитнесу била је Милица На-ранџић, док је у категорији бикини фит-

нес победила Маја Павловић, члан чачанског „Борца“. У новој дисциплини физика прво место код мушкараца освојио је Ненад Глишовић, члан „Борца“ из Чач-ка, док је код жена учествовала само једна такмичарка - Бранис-лава Јовановић из крагујевачке „Олимпије“. На манифестацији у организацији Бодибилдинг клуба „Партизан“ у Бору насту-пала су 33 такмичара из клубова Србије.

- Ја сам изузетно задовољан, видели сте прави спортски спек-такл. Женска конкуренција је била изузетна, то су такмичарке које ће нас за недељу дана пред-стављати у Кијеву, на светском првенству, изабрали смо пет такмичарки. Очекујемо бар јед-

ну медаљу и најмање једно или два финала - изјавио је Зоран Стојић – организатор меморија-ла „Новица Пауљичић”

- Задовољан сам формом.Изашао сам на ово такмичење првенствено због грађана Бора и своје породице, а ову побе-ду дугујем Новици Пауљичићу јер је он један од мојих првих учитеља - рекао је Саша Стан-ковић, апсолутни победник на манифестацији

На Бодибилдинг манифе-стацији „Новица Пауљичић“ у Бору наступало је и много дама, а јака конкуренција изнедрила је и одговарајући квалитет. Ту су, уосталом, и светли примери, попут вишеструког државног првака и вицешампиона Европе Браниславе Јовановић, редовне учеснице борске бодибилдинг манифестације, која се одмах опробала и у новој дисциплини - физика.

- Први пут сам наступала у овој дисциплини на Арнолд фестивалу, то је било промотив-но, и у мају на Европском првен-ству и освојила четврто место. Дисциплина физика је неки бла-жи облик бодибилдинга - рекла нам је Бранислава Јовановић, победник у тој дисциплини.

Маријана Симић

Фудбалери Бора савладали су, на свом терену, екипу заје-чарских Каблова 1:0, у четвр-том колу Поморавско тимочке зоне. Истим резултатом Ртањ је у Бољевцу био бољи од со-кобањског Озрена. Рудар је, у Параћину поражен од Борца 4:1, Дунав је у Прахову савладао Ју-хор 5:0, Рембас је био бољи од Трајала, док је Мајданпек, на свом стадиону, поражен од Бор-ца 3:1. Екипа Бора забележила је по две победе и нерешена исхо-да и са осам бодова на четвртом

је месту. Исти број бодова имају Ртањ и Рембас на трећем, однос-но петом месту на табели.

Лидерску позицију држи Бо-рац са десет бодова, три победе и нерешеним исходом. У доњем делу табеле су Мајданпек и Озрен, са по пет бодова, Кабло-ви и Жупа имају бод мање, док је Рудар уписао нерешен резултат и три пораза.

У четвртом колу источне групе Српске лиге неготин-ски Хајдук Вељко и Моравац Орион играли су нерешено 0:0,

а Ђердап и Тимо-чанин су пораже-ни - Кладовљани у Житорађи 1:0, а Ти-мочанин од Једин-ства у Параћину 3:0. Хајдук Вељко је на четвртом месту са осам бодова, по две победе и нерешена исхода. Ђердап је забележио по победу и пораз, два нерешена резултата и са пет бодова на деветом је месту на табели, док је Тимочанин по-следњи, са бодом.

Зајечарски Тимок освојио је нови бод у прволигашком фуд-балском такмичењу, одиграо је утакмицу без голова у Сме-дереву. Након четири кола Ти-мок је са пет бодова на деветом месту на табели.

Стопроцентни учинак после три кола у Окружној лиги Бор

Екипа борског Металца у саставу Милица Игњатовић, Горан Вранов и Мирко Радо-вић освојила је треће место у дисциплини серијска малокали-барска пушка на Државном пр-венству у Ћуприји. Горан Вра-нов је био други у појединачној конкуренцији.

Ове године више смо се ос-лонили на искуство него на тре-нинге. До муниције смо тешко дошли јер је изузетно скупа. Имали смо само један тренинг, пред такмичење, али смо, ипак, освојили медаље. Имамо добро стрелиште и услови су добри једино је муниција баш скупа - рекао нам је Горан Вранов из СД „Металац“ .

За стрелце нема одмора јер их већ, након овог првенства, очекује неколико такмичења. Првенство Србије ваздушном пушком, а крајем месеца следи и такмичење војничком и полуау-томатском пушком.

М. Симић

сачувала је само екипа борске Слатине, која је, у гостима сав-ладала Злот 2:0 и издвојила се на првом месту на табели. Кривељ је био бољи од Близне 3:0, Брес-товац је, у гостима, савладао Радујевац 3:0, Браник и Пореч играли су нерешено 1:1, а први пораз доживела је Рудна Глава, која је поражена од у гостима од Бродоремонта 6:2

М. Симић

Наступило 33 такмичара, а први пут одржано такмичење у новој дисциплини “физика”

Documents

Oko istoka 17