Oko istoka 42

Почели „Зоранови дани“ » стр. 9Лоше време пореметило јесење пољопривредне радове » стр. 2

Дажбине једу плате » стр. 4Рекордан број медаља за борске клубове и спортисте » стр. 12

БЕСПЛАТНО ИЗДАЊЕ БИЛТЕН ЈАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА “ШТАМПА, РАДИО И ФИЛМ” бр. 42 - 31. октобар, 2014. год. година II

Канадски стручњаци компаније „Мецо минералс” одржали предавање о технолошкој примени вертикалног млина у флотацији

» стр. 5 » стр. 7

Посета високих званичникаМинистар Александар Антић и амерички амбасадор Мајкл Кирби разговарали са представницима борске општине и РТБ-а Бор » стр. 2. и 3.

Поправни за путаре

Због одступања од стандарада и неравнина на коловозу Предеузеће за путеве Зајечар ће поново асфалтирати део улице 3. октобар у Бору » стр. 6

Неплатише на судуГрађани Бора за неплаћене комуналије дугују 360 милиона динара. Јавно стамбено предузеће поднело је 1.200 тужби за период јул-децембар 2013. године

Нов начин флотирања руде бакра

12:15h

НЕДЕЉОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

twitter.com/@TelevizijaBor dailymotion.com/rtvbor

стр.2 АКТУЕЛНОСТИ број 42петак, 31. октобар 2014.

Другог дана боравка у Ти-мочкој крајини амерички амба-садор Мајкл Кирби посетио је и Зајечар, где је учествовао на са-ветодованом састанку за Нацрт стратегије развоја цивилног друштва у Србији. Том прили-ком амбасадор Кирби је истакао да борска невладина удружења треба да се укључе у преговоре не само са локалном самоупра-вом, када се буде отварао нови рудник, већ и са представници-ма америчке компаније, која је заинтересована за улагање у борску општину. То је посебно важно с обзиром на еколошки терет који град бакра носи са собом због своје главне делат-ности. Кирби је подвукао да се грађани не могу ослонити само на спремност владе да штити њихове интересе, већ морају бити спремни да сами кроз ло-калне организације цивилног друштва утичу на доносиоце одлука како би заштитили своја права.

За амбасадора Сједињених Америчких Држава у Србији, Мајкла Кирбија и његове са-радника, челне људе компаније Фрипорт Мекморан, представ-нике фирме Ракита Еxплорејшн и министра рударства и енерге-тике Александра Антића орга-низован је пријем у Скупштини Општине Бор.

Добродошлицу гостима по-желео је председник Општине-Живорад Петровић истакавши да једна од највећих светских компанија која се бави рударс-ким истраживањима Фрипорт Мекморан својим активностима учествује и у развоју града. Пре-ма његовим речима Општина Бор жели да буде партнер овој америчкој компанији и осталим фирмама које би да инвестирају у овај део Србије.

- Неспорно је да су за град Бор најважније делатности ру-дарство и металургија и ту по-стоји дуга традиција. Међутим, не треба занемарити туризам и екологију. Компанија Фрипорт Мекморан је у овом делу Србије пронашла интерес, али прет-постављам да је и интерес овог региона и целе Србије да има инвестиција и да се ради. То је сигуран пут ка бољем животу мештана - рекао је амерички ам-басадор Мајкл Кирби.

- Влада Републике Србије је чврста у намери да се рударски градови попут Бора и Мајданпе-ка морају економски подићи до нивоа да се стандард грађана овде и у другим срединама не разликује. Важно је да се завр-ше постојећи пројекти, пре све-га нова топионица и фабрика сумпорне киселине, али и да се покрену нови - нагласио је ми-

нистар рударства и енергетике Александар Антић.

Министар Антић је најавио да ће већ наредног месеца у републичком парламенту бити усвојен нови закон о геологији и рударству, који је усклађен са свим међународним стандарди-ма у овој области. Очекује да ће посао инвеститорима бити знат-

но олакшан, а да ће многи млади стручни људи у Србији имати могућност да се запосле.

Горан Грамић

Министар Александар Антић и амерички амбасадор Мајкл Кирби посетили Општину Бор

Пријем у Општини Бор

МАЈКЛ КИРБИУ ЗАЈЕЧАРУ

Ове јесени у борском округу озимим културама требало би да буде засејано 24.000 хектара, хиљаду хектара мање него лане. На подручју општине Бор ра-тари ће засејати 5.900 хектара, а најзаступљенија култура, на око 3.500 хектара биће пшени-ца. Земљораднике прате бројни проблеми, пре свега нестабилно време и велика количина кише која је пала у протеклом перио-ду. Због тога ратари нису могли да ураде квалитетну припрему земљишта за сетву, а и потро-шња нафте је велика због збије-ности тла.

- Препоручили би пољоприв-редницима да, с обзиром на то да није прошао оптимални рок

сетве, да сеју количину семена које препоручују произвођачи. Требало би сејати до средине новембра, а након тог рока тре-бало би повећати сетвену норму. Посебну пажњу требало би пос-ветити заштити усева од глода-ра, јер они могу, због недостатка

хране, да направе велику штету засејаној пшеници - каже Вла-дица Гавриловић, саветник за ратарство у ПССС Неготин.

Ове године пољопривредни-ци на подручју борског округа, због неповољног времена касне са брањем јарих култура, пре свих сунцокрета и кукуруза.

- На територији борске општине кукуруз није скинут са 10 одсто површина. На тим парцелама тешко је ући у њиве и реална је могућност да кукуруз остане на њивама и да не буде скинут. Наша препорука је да га не треба оставити на њиви, већ да би га требало обрати. Кукуруз је, како тако родио, с обзиром на то да је ова производна година

била неповољна, пре свега због поп-лава и велике коли-чине воде. Кукуруз може да остане на њиви до полови-не новембра, а ако ништа друго, тре-бало би га скину-ти због плодореда. Ратари у борском округу на парцела-ма на којима је био

кукуруз сеју пшеницу - додаје Владица Гавриловић.

У Борском округу, ове сезо-не кукуруз је заузео 20.000 хек-тара, у борској општини седам хиљада. Приноси жутог зрна су око 6,5 тона по хектару.


Касни сетва пшенице и берба кукуруза

Неповољан утицај временских прилика

БОЉЕТИН»У Бољетину, селу које је током септембарских поплава у општини Мајданпек било најугроженије, сеоски во-довод је поново у функцији. За-послени у ЈКП „Доњи Милано-вац“ заменили су око 450 метара водоводне мреже, док ће остатак од укупно 1.200 метара мреже, бити замењен етапно у наред-ном периоду.

Вода из водовода за сада је само техничка, а предстоји де-

зинфекција резервоара и саме мреже како би, током наредне седмице било обављено прво узорковање воде у Заводу за јав-но здравље „Тимок“ у Зајечару.

Неопходно је да три узастоп-не анализе задовоље све крите-ријуме из Правилника о хигијен-ској и здравственој исправности воде за пиће, да би вода била исправна и безбедна по здравње мештана.

С. Вукашиновић

Оспособљен водовод у Бољетину

facebook.com/rtvboryoutube.com/rtvbor

стр.3АКТУЕЛНОСТИброј 42 петак, 31. октобар 2014.

БОР» Током боравка у Бору, Мајкл Кирби, амбасадор Сједињених Америчких Држава у Србији, посетио је и Рудар-ско-топионичарски басен Бор, где је са представницима ком-паније „Фрипорт Мекморан“ и челним људима басена разгова-рао о потенцијалима рударства у овом крају и могућностима отварања још једног рудника бакра. Амбасадор је са Благојем Спасковским, генералним ди-ректором РТБ-а, обишао гради-лишта нове топионице и фабри-ке сумпорне киселине. Он је из-разио задовољство што радови добро напредују и подсетио на значај, како овог пројекта, тако и сарадње са Фрипортом за српску привреду.

- Велико ми је задовољство што имам прилику да видим руд-ник и уопште рударство на делу у Бору. Захвалан сам генералном директору Басена и председни-ку Општине што су ми показа-ли Бор. Радна атмосфера и бука која се чује ме заиста радују. Драго ми је и што сам чуо да је у последњих шест месеци број радника на ова два градилишта са 250 повећан на готово 700. То само показује велику жељу да се пројекат нове топионице што пре заврши. Други део моје посете био је да, осим са локал-ним званичницима, разговарам и са представницима компаније „Фрипорт Мекморан“. Она се у Бору око 13 година бави испи-тивањем могућности отварања још једног рудника бакра и ви-део сам њихову бушотину ду-боку 2.100 метара која треба да потврди предвиђања и њихова

очекивања. Добро рударство доноси добру зараду Србији, а сви знамо да су финансијска питања са којима се суочава овдашња влада врло озбиљна. Имамо, дакле, ту могућност, али и још једну мултинацио-налну компанију, „Рио Тинто“, која је заинтересована да овде улаже у рударство. Знам да се врло напорно ради на Закону о рударству који ће, с једне стра-не, омогућити Србији сигурност у убирању пореза од рударења, а с друге, великим компанијама да инвестирају у Србији – рекао је Мајкл Кирби.

- Амбасадор Кирби је овде са једним циљем, да види и лич-но се увери да велика државна инвестиција коју прати и над-гледа Влада Србије, под руко-водством премијера Александра Вучића, напредује добро и да је изградња нове топионице при крају. Инвестиција је импре-сивна, великих размера, и ово је инвестиција која ће Боранима и мештанима околине донети чисто небо какво је било 1903. године, а посебно ће утицати на економски напредак и повећање БДП Републике Србије – додао је Благоје Спасковски, гене-рални директор Рударско-топи-оничарског басена Бор.

Рударско-топионичарски ба-сен Бор спреман је да сарађује са свим потенцијалним партне-рима, закључио је Спасковски.

Амбасадор Мајкл Кирби, најавио је нову посету Бору и РТБ-у за 23. децембар, када је предвиђено отварање фабрике.

Марија Ћосић

БОР» Министар рудар-ства и енергетике Владе Ре-публике Србије, Александар Антић, посетио је Рударско-то-пионичарски басен Бор и са ге-нералним директором басена, Благојем Спасковским, обишао градилишта нове топионице и фабрике сумпорне киселине. Задовољан динамиком радова чији је завршетак планиран за 23. децембар, министар Антић је истакао да нова топионица има стратешки значај за прив-редни раст Србије, па рокови морају бити испоштовани, а неопходно је и најавио помоћ државе у реализацији и раз-говорима са потенцијалним партнерима.

- Држава не жели да прода Рударско-топионичарски басен Бор и она ће остати власник, али је проналажење најбољег стра-

тешког парнера неопходно и то мора бити приоритет – рекао је Александар Антић.

- Ја сам данас видео да је овде радно, више од 700 радни-ка тренутно ради како би објекат био завршен у предвиђеном ро-ку. Све очи су упрте у заврше-так радова и почетак рада нове топионице које треба да да зна-чајан допринос привредном раз-воју. Реализација овог пројекта, проналажење стратешког парт-нера за Железару Смедерево, ре-шавање питања наше хемијске индустрије, пре свега мислим на Петрохемију, Азотару и МСК, су кључни елементи програма Вла-де Републике Србије, како би се

привредни развој земље у 2015. и 2016. години, подигао на ниво који ће грађанима омогућити да осете помак на боље – рекао је, такође, Антић.

- Ја још једном морам рећи да ће рок бити испоштован и да ћемо 23. децембра завршити све ово. Иза тога, одмах ћемо крену-ти са хладним пробама и затим са топљењем у новој техноло-гији, која обезбеђује веће иско-ришћење од садашњег за 5 до 6 процената, значи 98 процената. То ће нам омогућити чисто небо над градом, онакво какво је било 1903. године – додао је Благоје Спасковски, генерални дирек-тор Рударско-топионичарског баесена Бор.

Осим помоћи државе у реа-лизацији пројекта нове топио-нице и проналажењу стратеш-ког партнера, министар Антић

најавио је и интересовање Владе да се пронађе решење за ши-рење рудника у Мајданпеку. Овом приликом истакнуто је и да постоји потреба да се ин-тензивирају радови на пројекту кривељског колектора, где ми-нистар очекује помоћ генерал-ног директора и стручних људи РТБ-а, иако басен није правно укључен у пројекат.

Министар Александар Ан-тић присуствовао је и састанку са представницима америчке фирме „Фрипорт Мекморан“, која у околини борског аеродро-ма ради истаживања на великим дубинама.


Министар Антић: Држава остаје власник РТБ-а Бор

Мајкл Кирби: Рударство доноси добру зараду

Министар Александар Антић и амерички амбасадор Мајкл Кирби посетили Општину Бор

стр.4


ДРУШТВО број 42петак, 31. октобар 2014.

Министар за рад, запошља-вање, борачка и социјална пи-тања, Александар Вулин, најавио је да ће сви корисници социјалне помоћи који су радно способни добити у својим центрима радно задужење и одговарајућу обуку која ће бити обавезна.

Према званичним статистич-ким подацима, стопа незапосле-ности у Србији пала је на 20,3 од-сто и то је седми месец за редом у коме се број незапослених у на-шој земљи смањује – истакао је је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин. Министар Вулин додао је овом приликом да је у периоду од 1. јуна до 30. сеп-тембра ове године Инспекција рада извршила скоро 17 хиљада надзора код 354 послодавца, а као резултат рада инспекције за-послено је нешто мање од 14 и по хиљада људи. Према његовим ре-чима, оваква статистика резултат је Закона о раду и тежње да се у Србији уреди тржиште рада, како би се на пут стало раду на црно, а омогућило запошљавање што више људи.

На основу податка да 68 од-сто на евиденцији незапослених посао тражи дуже од 12 месеци, држава ће законским решењима увести и обавезу тражења пос-ла, па ће незапослени морати да усвајају одређена знања, пролазе кроз програме преквалификације и да тако активно траже посао.

Корисници социјалне по-моћи који су радно способни добиће у центрима радно заду-жење и одговарајућу обуку која ће бити обавезна – најављено је из Министарства рада, запо-шљавања и социјалне политике. У складу са новом уредбом о мерама социјалне укључености корисника новчане социјалне помоћи, коју је 15. октобра ове

године усвојила Влада Србије, социјална помоћ више неће бити на терету друштва и нешто што се добија.

У случају да неко одбије рад-но ангажовање и обуку, социјлна помоћ ће најпре бити умањена, а уколико одбије и поновни захтев Центра за социјални рад, со-цијална помоћ биће ускраћена.


Просечној породици у Ср-бији, према статистичким по-дацима, сваког месца за фиксне трошкове потребно је око 30 хиљада динара. Тако од просеч-них прихода од 50-так хиљада динара, домаћинству две трећи-не оду на разне уплатнице, а остало је за храну и како кажу преживљавање.

Према најновијим подацима, за комуналије, струју, гориво, те-лефонирање одлази чак 35 одсто од укупних просечних прихода домаћинства. Највећи део по-родичних примања и Боранима иде за рачуне и храну.

Ако се месчним рачунима за комуналије додају трошко-ви, рецимо за вртић, плаћање кредита или кирије, или сијасет других дажбина, зависно од по-

родичних потреба, онда је још теже, и, како кажу Борани, нема се ни за лек.

Истраживања показују та-кође да је у Србији, нажалост, мало оних који могу на време и без проблема да измире своје месечне издатке око режија и да им при томе остане довољно за живот.

Више од две трећине ста-новништва Србије није у мо-гућности да подмири основне животне потребе, па тако про-сечно домаћинство у Србији, притиснуто великим расходи-ма, месечно може да потроши за промену обуће или одеће око 2.000 динара и, према стастистици, свега 365 динара за образовање.

Елда Драгаш

Незапосленост је већ дуже време један од највећих про-блема скоро у целом свету. Раз-личити начини решавања али и мерења незапослености дају и различите резултате.

Недавно објављени подаци Републичког завода за статис-тику гворе да је стопа незапос-лености крајем септембра у Србији била 20,3 одсто, што је у односу на исти период 2013. смањење за 3,8 одсто. Ови по-даци су резултат анкете о радној снази, која појам незапосленог лица посматра у ширем смислу,

па тако радну снагу чине они који раде макар један сат сед-мично. Административна стопа незапослености ради се другом методологијом и она даје друга-чије резултате.

- Административна стопа незапослености према подаци-ма Националне службе за запо-шљавање и према начину како се код нас обрађују подаци го-вори да је стопа незаполености у овој приближна прошлого-дишњој, јер није дошло до зна-чајних померања мада се такве анализе углавном раде на крају

године. Стопа незапослености на пподручју Борског округа такође је приближна просеч-ној репубчичкој па је тако на подручју Филијале Бор 28,96 одсто док је републичка 28,85. Подаци стопе незапослености за општине Бор и Кладову су нешто ниже док општине Мај-данпек и Неготин бележе бла-ги пораст када је реч о стопи незапослености - каже Соња Станковић директор Филијале НСЗ-а у Бору.

Према евиденцији Нацио-налне службе за запошљавање у Бору у градовима округа на посао чека 12.759 лица, од којих је скоро 5.990 из Бора. Од почетка године у Бору радни однос на одређено и неодређе-но време укупно је засновало 5.781 лице, док су на подручју округа 13.402 особе добиле по-сао на одређено или неодређе-но време, склопиле уговор о делу и биле ангажоване за при-времене послове.


Смањује се број незапослених

Према подацима статистичара, крајем септембра стопа незапослености у Србији износила је 20,3 процента, што је мање за 3,8 одсто него у истом периоду 2013. године

Две трећине плате поједу дажбине

Социјална помоћ као зарада

стр.5


ЕКОНОМИЈАброј 42 петак, 31. октобар 2014.

У Београду и Новом Саду, од 27. до 29. октобра одржана је Трећа међународна конференција „Дунав бизнис форум“, заснова-на на принципима и стубовима Дунавске стратегије. Дунавски форум је усмерен на стварање амбијента погодног за бизнис, унапређење сарадње, конкурент-ност и одрживи развој, боље ко-ришћење економских потенција-ла и афирмацију просперитета Дунавске регије, као најзначај-нијих вредности проистеклих из заједничког знања и вештина. На конференцији је речено да кључ-ну улогу у региону има управо Србија, јер реализује око 40 одсто трговине са околним земљама.

- Сама чињеница да Дунав повезује 14 земаља, да са друге стране повезује простор у којем живи више од 200 милиона ста-новника даје значај не само Ду-

наву него и потребу да се регија економски повезује. Ово је један од „Хоројзн“ пројеката, који има неколико етапа и неколико фаза које треба да се до краја 2020. године имплементирају на овим просторима. Сама награда Ду-навски цвет, коју је добила Прив-редна комора Србије, јесте при-знање да је Србија на том путу и да је том пројекту дала више него значајан допринос - рекао је Здравко Јелушић, потпредсед-ник Привредне коморе Србије.

Циљ Дунавске стратегије јесте да свим земљама пружи једнаку могућност да се раз-вијају, заједно управљају ресур-сима и развијају туризам, отва-рају нова радна места, а један од предуслова јесте и дуално образовање па је стога како на-глашава Здравко Јелушић пот-председник Привредне коморе

Србије врло битно да се говори о дуалном образовању, јер је то у западној Европи био предуслов за развој привреде.

- Ми сада коначно имамо ситуацију када и Министарство образовања и Министарство привреде схватају да ће дуално образовање бити један од неоп-ходних ослонаца развоја прив-реде и да у оквиру Дунавске стратегије позитивна европска искуства буду донета и прила-гођена нашим потребама и на-

шем начину образовања-омла-дине са једне стране и стварању привредног амбијента који је неопходан да би привреда ишла напред - наглашава Јелушић.

Тродневна Међународна кон-ференција Дунав бизнис форум окупила је више од 800 учесника, лидера у области енергетике, во-да, агробизниса, транспорта, до предузетништва и креативне ин-дустрије из 14 земаља које при-падају Дунавској регији.


БОР» За запослене флоте-ре и металурге у Рударско-топи-оничарском басену Бор одржано је предавање о примени верти-калног млина у Флотацији Бор за прераду топионичке шљаке. Између осталих, предавачи су били и стручњаци канадске ком-паније „Мецо минералс“ с об-зиром на то да је реч о њиховој технологији и опреми.

Последњих година у Ру-дарско-топионичарском басену Бор значајна пажња поклања се увођењу нових технологија. Новина у производњи бакра са знатним предностима у одно-су на постојећу опрему која се користи у флотацијама у Бору,

Кривељу и Мајданпеку биће увођење вертикалног млина у процес прераде шљаке из То-пионице. Басенски стручња-ци су имали прилику да се упознају са опремом која је ши-роко заступљена у савременој металургији

- Ова је нова технолгија, која ће се први пут применити у земљи. За све стручњаке о овој области је веома важно да се упознају са овом опремом јер ће она бити примењена у новом по-стројењу у пројекту реконструк-ције Топионице бакра у процесу такозваног „домељавања“.Млин ће бити инсталиран у новој ха-ли која се налази у постојећој, а

њено пројектовање је у заврш-ној фази. Темељи новог млина се већ постављају и урађени су пројекти. Предности вертикал-ног у односу на хоризонтални млин су велико искоришћење, ниски трошкови прераде и на крају се добија ситнија гранула-ција материјала као излазни про-извод -каже Јовица Анђеловић руководилац постројења за пре-раду топионичке шљаке.

- Да би се остварили мета-луршко искоришћење бакра из руде од 98 одсто битно је и да у Флотацији у процесу прераде металуршке шљаке буде уве-дена нова технологија. Реч је о вертикалном млину који ће за-менити постојеће хоризонталне коју мељу материјал са куглама и шипкама. Ово је сада новина -рекао је Димча Јенић директор за развој РТБ-а Бор.

Ово је било једно у низу пре-давања и презентација које ће бити организоване о коришћењу нове опреме у металургији и ру-дарству за запослене у Комби-нату бакра да би је ефикасније користили а све у циљу еконо-мичније производње.


Дунав бизнис форумОдржана тродневна Међународна конференција

Презентација вертикалног млинаПрименом нове технологије у Флотацији РТБ-а Бор знатно ће бити повећана искоришћеност бакра из руде. - Предавачи били и канадски стручњаци

Према најновијим подаци-ма више од милион људи купује преко интернета, а из године у годину расте и број трансакција платним картицама на интерне-ту. Ипак, са друге стране, у по-следњих шест или седам година приметна је стагнација фирми које нуде производе у услуге преко интернета – речено је на конференцији „ПејПал и Диги-тална Србија - где смо сада, а где можемо и треба да будемо“.

Разлози за то су законска регулатива прилагођена тради-ционалном начину пословања, недостатак одговарајућих бан-карских сервиса који би омо-гућили наплату, слаба конку-рентност домаћих производа на глобалном тржишту и мали број стручњака који из Србије могу да лансирају глобални производ.

Оно што разликује Пејпал од класичних банкарских платних система јесте то што је Пејпал слободан систем за који не по-стоје ограничења у формално правном смислу, па фирме знат-но лакше могу да отворе налоге за трговину, продају и наплату роба и услуга.

М. Ћосић

Све се више плаћа преко

интернета

стр.6


У ФОКУСУ број 42петак, 31. октобар 2014.

БОР» Из Предузећа за пу-теве Зајечар, које је било задуже-но за извођење радова у Улици „3. октобар“ у Бору, стигао је потврдан одговор на примедбу Јавног предузећа „Дирекција за изградњу Бора“, да је нови ас-фалт валовит и да не одговара прописаним стандардима. Узрок валова на коловозу јесте неис-правност машине за постављање завршног слоја асфалта, па ће постојећи хабајући слој бити за-мењен новим до краја месеца.

Пројектом реконструкције дела улице „3.октобар“ у Бору, од укрштања са Улицом „Гене-рала Павла Илића“ до раскрс-нице са Улицом „Бошко Буха“, осим асфалтирања, предвиђено је и уређење тротоара, прилаза зградама и асфалтирање неколи-ко паркинг простора. Припрема паркинга за асфалтирање је у току, а према речима вршиоца дужности директора Дирекције за изградњу Бора, Верице Ани-чић, у првој фази биће асфалти-рана три највећа паркинг прос-

тора у овом делу улице. Ипак, нису завршени ни радови на ко-ловозу. Након што је завршено асфалтирање, Јавно предузеће „Дирекција за изградњу Бора“ упутило је захтев извођачу радо-ва, Предузећу за путеве Зајечар, да због неравнина и улегнућа на коловозу постави нови слој асфалта.

- Почели смо и уређење пар-кинга, а имемо и ту добру вест која нам је стигла од Предузећа за путеве Зајечар, да они рихва-тају грешку и да ће асфалт би-ти замењен. – рекла је Верица Аничић, в.д. директора ЈП „Ди-рекција за изградњу Бора“.

Да подсетимо, захтев из-вођачу радова да постави нови хабајући слој асфалта, упућен је након што је комисија утврдила постојање изразитих попречних неравнина, односно валова на коловозу. На појединим местима асфалта постоје улегнућа и до 18 милиметара, а по правилима дозвољено је највише пет.


У атару борског села Горња-не има 100 километара некате-горисаних путева. Асфалтирање пута ка Рудној Глави у општини Мајданпек приоритет су житеље овог села.

С обзиром на то да је бор-ско село Горњане разуђеног типа и да многи мештани живе на појатама, за њих је од вели-ке важности да имају уређену путну мрежу. Процењује се да у атару овог села има 100 кило-метара некатегорисаних путева. Најфрекветнији се често поси-пају ризлом, али су последње бујице однеле значајан део ма-

теријала. Многи житељи корис-те и пут према највећем селу мајданпечке општине, Рудној Глави. Део овог пута километар дужине је асфлатиран, а остало је још шест километара које би требало асфалтирати.

- У атару Рудне главе асфла-тирано је свега 500 до 600 метара овог пута. То је отприлике десети део посла који би тамо требало

да се уради. Овај пут је од значаја не само за житеље ових села већ и за општине Мајданпек и Бор. Када је реч о рејонским путе-вима, ове године смо за њихово уређење добили око 250 кубика ризле и то смо у потпуности ис-користили. Међутим, летошње невреме спрало је путеве, а поје-дини су чак били и у прекиду. То је у међувремену санирано, али је посао велики. Требају нам и ризла и механизација, јер ови се-оски путеви су важни за житеље, повезују засеоке са по педесет, шездесет домаћинстава. И то би требало уредити до зиме - кате-

горичан је Јован Флорић, пред-седник Савета МЗ Горњане.

Већ неко-лико година у Дому културе у овом селу не одржавају се се-оске светковине и остале мани-фестације. Ви-шенаменска са-ла је оштећена,

као и део кровне конструкције. Пројекат санације је урађен, део средстава за радове је обезбеђен из локалне и републичке касе, а недавно су решени и имовин-ско-правни односи. У савету мес-не заједнице Горњане очекују да ће санација Дома културе почети за неколико дана, уколико вре-менске прилике то дозволе.


Путари иду на поправни

Нови изглед Горњана и околине

БОР» У ЈКП „3. октобар“ у Бору кажу да су припреме за рад у зимским условима обавили на време и да су спремни да реагују у случају снежних падавина. Во-зила и механизација су у исправ-ном стању, а на залихама има довољно соли за почетак сезоне.

- Када је реч о носећим со-ланама оне су већ постављене на возила. На залихама има ви-ше од 100 тона соли. Људство и остали капацитети су апсолутно спремни. Одржавање улица у

граду поверено је уговором са локалном самоуправом Јавно комуналном предузећу „3. ок-тобар“. Када је реч о одржавању локалних и некатегорисаних пу-тева, обављена је јавна набавка и очекује да ће ЈП „Дирекција за изградњу Бора“ и овај посао по-верити нашем предузећу. У току следеће седмице бити затворен тендер за набавку нових зимских пнеуматика. Иначе, на свим во-зилима пнеуматици су квалитет-ни, али је зима непредвидива и

може да пот-раје тако да је неопходна резерва - ка-же Далибор О р с ов а н о -вић, дирек-тор ЈКП „3. октобар“ у Бору.

За одржавање путева у зим-ском периоду борским комунал-цима је на располагању више од 30 возила, тако да уз све припре-ме и залихе, проходност путева током зиме у граду и околини не

би требало да буде проблем, твр-де надлежни.


Комуналци спремни за зимуНа залихама у ЈКП „3. октобар“ у Бору има 100 тона соли, а на располагању је више од 30 возила за одржавање градских и приградских саобраћајница

стр.7


У ФОКУСУброј 42 петак, 31. октобар 2014.

БОР» Дугови Борана за комуналне услуге су велики и не-ретко доводе у питање нормално функционисање јавно комунал-них предузећа. У 2014. години Јавно стамбено предузеће успело је да повећа степен наплате пот-раживања од грађана, који је у августу и септембру био добар, али је приметно опао у октобру.

- Дуговања грађана која су предата суду на наплату су већа од 360 милиона динара. То су велики дугови и тешко се наплаћују. Ипак, уколико по-

гледамо податке из августа и септембра, степен наплате пот-раживања био је добар и кретао се између 80 и 85 одсто. Али, у октобру смо приметили извесне осцилације у наплати. Због тога апелујем на грађане да своје оба-везе редовно измирују, јер може-мо доћи у ситуацију да грејна сезона ове године буде доведена у питање - каже Срђан Радоше-вић, директор Јавно стамбеног предузећа Бор.

Дуговања за комуналне ус-луге из претходног периода су и

даље велика због чега су у Јавно стамбеном предузећу били при-сиљени да поднесу тужбе про-тив нередовних платиша.

- Ми смо против грађана који нису платили комуналне услуге за период од јула до децембра 2013. године подне-ли више од 1.200 тужби. Још једном апелујем да се дуго-вања редовно измирују, како грађани не би дошли у ситуа-цију да, осим дуга плаћају и судске трошкове - наглашава Радошевић.

Акција Јавно стамбеног пре-дузећа у априлу, када су грађа-ни добили рачуне и уплатнице са тачним износом дуговања на кућну адресу дала је добре резултате и повећала наплату. У Јавно стамбеном предузећу кажу да би то могао да буде је-дан од начина да се степен на-плате још повећа, јер грађанима отвара могућност да тачно знају износ колико дугују и да новац уплате и на шалтерима поште или банке.

Дејан Ђорђевић

Дуговања за комуналије већа од 360 милиона

Тужбе за неплатише

У Србији се сваке годи-не региструје око 4.600 ново оболелих жена од карцинома дојке, док се та бројка у борској општини креће између 20 и 40 на годишњем нивоу. Рак дојке је тренутно водећа ма-лигна болест код жена како у развијеним тако и у земља-ма у развоју.

Зато је Свет-ска здравствена организација прог-ласила октобар за ме-сец борбе против рака дојке, како би се скренула пажња на

распрострањеност ове болести и указало на значај превенције и раног откривања рака дојке.

Забрињава податак да је од укупног броја ново оболелих жена у свету 30 посто жена

млађе од 50

г о д и н а , док највећи

број смртних случајева има у земљама у

развоју због д и ј а г н о с т и ко -

вања рака у касној фази.- Ризик да оболи од

рака дојке има свака осма же-

БОР» Након што је Инспек-ција рада реаговала на пријаве радника предузећа за рециклажу ПЕТ пластичног отпада „Еуроф-оил“ у Бору, да због непостојања овлашћеног лица не могу да реше свој радно правни статус, за за-конског заступника именован је Жељко Пешут. Начелник Борског управног округа Мирослав Кне-жевић и шеф Инспекције рада за Борски управни округ, Јасминка Верузић, посетиће у петак новои-менованог заступника у Београду, након чега ће он доћи у Бор и са радницима решити администра-тивне проблеме. Због ове ситуа-ције радници до сада нису могли да подигну радне књижице, али ни да реше проблем здравственог осигурања.

Предузеће за рециклажу ПЕТ пластичног отпада „Еурофоил“ у

Бору отворено је 2012. године, а само две године након отварања доживело је потпуни крах.

Проблем је настао крајем октобра прошле године због су-коба међу сувласницима. Тада је предузећу „Еурофоил“ бло-киран рачун због дуга од 110 милиона динара, које је према уговору, хрватска компанија „Драва Интернационал“ тре-бало да исплати суоснивачу, српском предузећу „Лимико“ за куповину више од 40 одсто власничког капитала „Еурофо-ила“ чиме би постала власник 92 процента предузећа. Међу-тим, само мали део овог новца је уплаћен, рачун је након тога блокиран. Од тада запослени не знају свој статус, дуг за зараде расте, а објашњења нема.


Обележен месец борбе протв рака дојке

на у Србији. Када се рак дојке открије у раној фази, уз одгова-рајућу дијагностику и лечење, шансе за живот су далеко веће него кад се болест открије у касној фази, што је често случај у нашој земљи - каже др Свет-лана Димитријев, онколог ЗЦ Бор.

Ове године обележавање месеца борбе против рака дојке имало је слоган „Шта ћете да-нас урадити за здравље ваших груди?“.

- Редовна физичка актив-ност, избегавање гојазности и регулација телесне тежине

Трећина оболелих жена од ове болести млађа од 50 година

су битни фактори за очување здравља и превенцију водећих болести, кардио-васкуларних и малигних, али је поред промо-ције здравих стилова живота ја-ко битна и секундарна превен-ција, односно рано откривање рака дојке – истиче др Светла-на Димитријев.

Златја Марковић


13:25h

Именован законски заступник „Еурофоила“

стр. 8


СПЕКТАР број 42петак, 31. октобар 2014.

DZÎLJILJI *A TRJEKUTВЕСТИ НА ВЛАШКОМ

AŽUTOR SOCIJAL

» Ažutoru socijal în ćimpu +e vinje no să măj fije kategorija trajnjikă. Ăja karje kapătă ažutor o să trăbujaskă să lukre +eva +asurj, a spus ministru đe lukru šî întrjebărlji socijalje Aleksandar Vulin. Centru đe lukru socijal o să sămnje încălje&erlji ku samouprava lokală akolo unđe trăbuje uaminj să lukre. Ministru Vulin a spus kă în Sîrbije pistă 106 đe mij đe familij kapătă ažutor socijal, +e je 267 đe mij đe uaminj, da prîn i 147 đe mij pot lukra. În fjalu ăsta i o să întuarkă întrun fjal datorija kătră socîje, da đe ažutor socijal pi lună să dă pistă o milijardă đe dinarj.Dakă uaminji karje kapătă ažutor socijal šî pot lukra nu vuor să lukre, ažutoru o să lje fije mićikulat. Ministru a spus kă dukătorju ažutoru socijal kapătă vro uopt mij đe dinarj pi lună, tot partaš în familije pistă 18 anj kapătă înkă tri mij 800, da tot partaš supt 18 anj înkă vro două mij 400 đe dinarj. Ažutoru puaće fi mićikulat numa la dukătorju ažutoru socijal, da la kopij nu, a măj spus ministru Vulin.

ÎNVĂCĂMÎNTORI ÎN ŠTRAJK

» La štrajku đe o dzîuă mulc lukrătorj în sistemu đe învăcămînt a dat ažuturjala ku oprit lukratu, alcî a cînut +asurlji măj skurće,

da sa întîmplat în +eva školj să să cînă protjestu în mulće fjalurj. Prezîdantu lu Forumu sindikacî đe învăcămînt în Bor Milan Petrović a spus kă a dat ažuturjala la kolegelje luj karje a otărît să cînă învăcămîntu, da în fjalu ăsta nă kunoskut toc +e însamnă protjestu.Forumu sindikacî a învăcămîntoriluor în Bor ginđešće kă plăcîlji la lukrătorji în sistemu đe învăcămînt sînt mi+ šî nar trăbuji să să špăruje kînd je vuorba đe învăcămînt, da +e o să să fakă măj đeparće o să să otăraskă la întîlnjaua, karje o să să cînă pînă pi svršîtu la oktobar în Beograd.

PREZENТАŽA„TRANSILVANIJA“

» Aktori Vojin Ćetković, Nataša Ninković, Vesna Čipčić šî Vuk Kostić în Škuala đe muzikă în Bor a žukat prezentaža „Transilvanija“ lu teatru đe dramă đin Beograd. În prezentažă sa arătat komedija đe ai+a, mentalitetu, folkloru šî etno povješć đin parća rumînjaskă. La prezentaža asta pi scenario lu Dragan Nikolić režija a făkuto Milan Karadžić.Organizatoru Centru đe kultură în Bor pi în+eputu la novembar arje în plan ši prezentaža „Ožalošćena porodica“ lu Branislav Nušić, da o so žua+e aktori lu teatru Atelje 212. Prevodu: Aleksander Ilić

Републичка изборна коми-сија објавила је прелиминарне резултате избора за чланове на-ционалних савета националних мањина у Србији, који су одржа-ни 26. октобра.

Према подацима које је саопштила комисија од укуп-но 449.929 особа, које су се у Србији пријавиле на посебан бирачки списак за избор на-ционалних савета националних мањина, на гласање је 26. ок-тобра изашло њих 169.147 или просечно 37,58 одсто.

Према овим резултатима, од 27.808 бирача који су се пријавили за гласање за члано-ве националног савета влашке националне мањине на гласање је изашло 8.902 или 32,01 од-сто. Највише гласова, 71 и по одсто освојила је листа „Власи за Србију - Србија за Влахе, Радиша Драгојевић“, која ће у савету, од укупно 23 представ-ника, имати 18. Листе „Покрет влашког уједињења - Слободан Перић“ и Удружење „Гергина“ Неготин имаће по два пред-ставника, док ће група грађа-на „Заједница Влаха Србије - Драган Демић“ имати једног представника.

На гласање за чланове на-ционалног савета румунске на-ционалне мањине од уписаних 17.877 изашло је 7.432 гласача

или 41,57 одсто. „Уједињена листа - Даниел Петровић“, до-била је највише гласова 40 од-сто и од 23 представника имаће 10 чланова националног савета. Друга је листа „Заједница ру-муна - Стеван Михајлов“ која ће имати право на пет чланова, а трећа „Румуни за национално помирење - Јон Чизмаш“ коју ће у националном савету предста-вљати три члана.

За национални савет ром-ске националне мањине нај-више гласова добила је листа „Роми за бољу будућност“ - 25,42 одсто која ће од 33 чла-на савета дати девет. Друга је листа „Ромски глас за Европу“ са 15,62 одсто гласова која ће имати право на шест чланова, а четири члана биће са листе „Правда и истина за сваког ро-ма - Тане Куртић“.

Највише пријављених гласа-ча било је за изборе национанал-ног савета мађарске националне мањине - 136.479, од којих је на изборе изашло 40,60 одсто. Убедљиво највише гласова до-била је листа „Мађарска слога“ 83,97 која ће од 35 чланова саве-та имати право на 31.

Званичне резултате Репу-бличка изборна комисија ће објавити најкасније до 30. окто-бра у 20 сати.

Дејан Ђорђевић

Избори за чланове националних савета

Познати прелиминарни резултати

На изборе, 26. октобра, изашло 169.147 бирача, што је 37,58 одсто од уписаних 449.929. - Највише пријављених гласача било је за изборе национаналног савета мађарске националне мањине

НЕГОТИН» На римском налазишту „Врело“, на левој обали Врелске реке, шест ки-лометара западно од села Шар-камен код Неготина, на коме је завршена двомесечна кампања археолошких радова, почела је

конзервација налаза откривених ове сезоне, за коју су задужени стручњаци Завода за заштиту споменика културе из Ниша. Обновљена систематска истра-живања овог локалитета, про-шле и ове године, одвијају се захваљујући уговору о заједнич-кој реализацији пројекта „Вре-ло-Шаркамен“, чији су потпис-

ници Археолошки институт и Музеј „Крајине“ у Неготину.

На овом локалитету прва систематска истраживања су трајала у периоду од 1994. до 2003. године, уз подршку Срп-ске академије наука и уметности

и Археолош-ког института, под управом академика Дра-гослава Срејо-вића. После вишегодишњег затишја, са Ш а р к а м е н а , иначе, изузет-ног споменика римске културе на нашим про-

сторима, захваљујући пројекту који је подржало Министарство културе Републике Србије, кре-нуле су нове информације, које значајно шире сазнања о рези-денцији римског императора Максимина Даје, из касноантич-ког периода, с краја 4. и прве по-ловине 5. века.

Јованка Станојевић

Конзервација римског налазишта

стр. 9


КУЛТУРАброј 42 петак, 31. октобар 2014.

ЗАЈЕЧАР» У Зајечару су, 26. октобра, отворени „Дани Зо-рана Радмиловића“, ове године двадесет трећи. Фестивал је от-ворио Зоран Ђерић, театролог, а након тога част да први заиграју на фестивалу припала је ансам-блу зајечарског позоришта који је извео комад "Кабаре Нушић“ у режији Јоване Томић. Зоранов брк, по оцени стручног жирија, припао је Јелени Рајић.

Наредног дана по отварању на програму је био комад „Би-зарно“ по тексту Жељка Хубача и у режији Снежане Тришић, у продукцији Народног позо-ришта из Београда и Шапца. Иг-ор Ђорђевић је на овогодишњем Стеријином позорју, за улоге Мартина, Ричија и Дејана у

овом комаду освојио награду за глумачко остварење.

У оквиру „Дана Зорана Рад-миловића“, позоришне смотре у част великог глумца, Зајечарца, позоришна публика ове годи-не има прилику да види девет представа, седам у званичној конкуренцији и две у ревијал-ном делу. То су већ поменуте, „Кабаре Нушић“ Позоришта Тимочке крајине „Зоран Рад-миловић“, „Бизарно“ Народног позоришта из Београда, „Славна

Почели „Дани Зорана Радмиловића“

Девет представа за позоришне сладокусце

БОР» Конкурс за крат-ку причу Народне библиотеке Бор, замишљен као надметање аутора у категорији необјавље-не кратке приче на српском, хрватском, црногорском и бо-шњачком језику, завршен је и жири је на конференцији за но-винаре објавио имена награђе-них аутора.

Огњен Шестић из Београда добио је прву награду за причу „Лопов меког срца“, другу на-граду освојила је прича „Бука и бес једног капетана“ Јасне Димитријевић из Београда, а трећа награда додељена је Ми-лану Миловановићу из Новог Сада за причу „Црна овца“.

На Конкурс за кратку при-чу Народне библиотеке Бор ове године пристигао је 361 рад из

Србије и земаља региона, од којих је жири разматрао 258 прича које су задовољиле све услове конкурса. Више него за-довољни одзивом аутора, чла-нови жирија истичу да су има-ли захтеван посао, па су, након више кругова гласања, сузили избор на једанаест прича.

У жирију су били Зоран Илић, Весна Тешовић и Ана Јанковић. Народна библиотека Бор припремила је и новчане на-граде, 20 хиљада за прво, 15 за друго и десет хиљада динара за треће место. Приче које су ушле у ужи избор биће објављене у првом наредном броју часописа „Бележница“, а награђене биће доступне на сајту Народне биб-лиотеке Бор.


Флоренс“ Атељеа 212, „Госпођа министарка“ Српског народ-ног позоришта из Новог Сада, „Госпођа Олга“, Народног позо-ришта из Сомбора, „Дон Жуан“ зрењанинског Народног позо-ришта Зрењанина и „Лепотица Линејна“ крушевачког Народног позоришта.

- Када се овом списку додају и још две представе ван конку-ренције, „Ћуп“ Казалишта из Вировитице и у част награђених „Како убити супругу“ зајечарс-ког позоришта, онда се већ сада може рећи да ће то бити фести-вал врхунских позоришних ост-варења - речено је на конферен-цији за новинаре у зајечарском позоришту.

- Уверен сам да ће цео град бити у знаку „Зоранових дана“. Тешка су времена, нигде нема пара, најмање у култури. Није нам било лако али ми напредује-мо, то могу са сигурношћу да ка-жем. Успели смо да подигнемо на неки начин рејтинг фестива-ла. О томе сведочи и чињеница да позоришта која ће гостовати код нас неће доћи са пуним це-нама, него ће они сносити по-ловину трошкова. То говори да овај фестивал добија на значају. Значи да им је стало да играју на Данима - каже Миљан Гогић, управник позоришта и директор фестивала.

Давор Марушић

БОР» Плејада познатих глумаца, Војин Ћетковић, На-таша Нинковић, Весна Чипчић, Вук Костић, маестрално је, пред

препуном салом Музичке шко-ле у Бору, одиграла представу ’’Трансилванија’’ Београдског драмског позоришта. Представа упечатљиво и живописно ос-

ликава домаћу црну комедију и ироничан спој примитивних предрасуда, менталитета, фолк-лора и етно митова из влашког,

подунавског краја. Овај позо-ришни комад по сценарију драм-ског писца Драгана Николића, режирао је Милан Караџић.

Снежана Анђеловић

Фестивал који се по 23. пут организује у родном граду великог глумца отворио театролог Зоран Ђерић. Престижна награда „Зоранов брк“ додељена Јелени РајићПрва награда

„Лопову меког срца“

„Трансилванија“ у Бору

На Конкурсу за кратку причу Народне библиотеке Бор у ужи избор ушло 11 радова, од неколико стотина пристиглих. Овогодишњи лауреат је Огњен Шестић из Београда

стр.10


МОЗАИК број 42петак, 31. октобар 2014.

Гастрономске чаролије

лоБОРизми

„Долази зима, дуга и хладна, затвори врата, упали ватру ...“ и

скувај СЕКЕЉИ ГУЛАШ (Szekely gulas) Ово је зимско мађарско традиционално јело, које је интересантно по причама како је наста-ло. Ево једне од њих

Градски бележник у пештанској већници Имре Секељи је у току зиме 1846 године, сваки дан долазио у мали ресторан „Музички сат“ на ручак. Једног дана дошао је касно те је особље, у недостатку јела са менија, сакупило све рестлове: нешто мало киселог купуса и пар кашика паприкаша од свињског меса. Преко свега су прелили киселу павлаку. Са страхом да не остану без тако доброг госта, бојажљиво су изнели јело пред Секељија. На опште изненађење он је све појео у сласт и тражио да му и наредних дана спреме исто јело. Кувар и власник су пробали свој „специјалитет“ и одушевили се колико је ова комбинација укусна. Убрзо су је уврстили у мени. Тако је испало да је препознатљиво мађарско јело само последица случаја.

Да не буде слу-чаја, ја вам рецепт за ово предивно јело данас препоручујем намерно.

Припрема: 1 кг свињског меса од бута исеците на мале коцке. Очистите 2 главице црног лука. У већу шерпу стави-те кашику масти да се загреје на шпоре-ту, па у врелу маст

спустите ситно исечени лук да се упола испржи. У лук ставите 1 кг купуса рибанца., предходно опраног у хладној води да би му се сувишна киселина уклонила. Пропржите купус са луком и често га мешајте. Засебно у шерпу ставите кашику масти, 2 главице ситно исеченог црног лука, па одмах спустите исечено свињско месо да се пржи као за паприкаш. Кад је месо потпуно мекано, а купус се удинстао, на пола сата пред ручак, помешајте купус и месо, додајте мало алеве паприке, бибера и соли, па налијте са 2 дл киселе павла-ке и оставите да кратко време прокрчка.

Сигурна сам да ћете ви, ваши укућани, па и гости, овај гулаш да поједете у сласт као што је то урадио и Имре Секељи, те давне зиме 1846 године.

Мирјана Васић

• На мене нису вршили поли-тички притисак, али таблете гу-там превентивно.

• Окривљени је најзад прого-ворио. Рекао је да ће се брани-ти ћутањем.

Живојин Денчић

• Полиција најављује борбу против криминала. Конкурен-ција је неиздржљива! • Ценим слободу говора. Она ми омогућује да прећутим мно-ге ствари.

Мирослав Средановић

• Враћање часовника сат уна-зад многе је примакло Европи, а нас 19. веку.

• Светлост на крају тунела указује да ћемо још дуго бити у мраку.

Пеко Лаличић

• Тек кад сам дошао паме-ти, видео сам да ми је пут био узалудан.

• Генијална мисао свакоме мо-же да падне на памет, али не наи лази свуда на плодно тло.

Милен Миливојевић

Долази зима, дуга и хладна

Секељи гулаш

Поетски кутак

некад је мудромудрога не послушати

да је умакаоу планинеби ли у песмуушао

у историју се лакоулазијош лакше се из ње излазиали је само песмагробница без гроба

у њој се вечно живи Љубиша Рајковић Кожељац

Вук и Вељко

Склони смо негодовању када временски услови нису примерени годишњем добу и то је оправдано, али изгледа да се и природа збунила те нам једино преостаје да се помири-мо са чињеницом да живимо у времену глобалних климат-ских промена и прилагодимо се околностима на које не можемо директно да утичемо. Како то конкретно изгледа када се при-рода збуни?

Пожутело лишће на гра-нама дрвећа, стазе прекривене јесењим покривачем од топлих боја, благи поветарац, па све то окупано којим сунчевим зраком и добили смо слику једног од променљивих октобарских дана. Али, прича Боранина Миодра-га Миросављевића и крушка у његовом дворишту, никако се не уклапају у појаве уобичајене за другу половину десетог месеца.

- До ове године, редовно је рађала и цветала на време, а ове јесени нисмо убрали ни један плод. Уместо да сада оберемо крушке и спакујемо их за зиму, дрво је процветало. Чудно је и то што је винова лоза родила, бра-ли смо грожђе, а онда је после опадања сувог лишћа пустила нове изданке - каже Миодраг Миросављевић.

Стручњаци за воћарство ту-маче да је закаснело цветање воћ-них стабала, као и друго цветање, проузроковано великом влагом и топлим временом.На жалост, ови цветни пупољци неће преживети до пуног цвата, а то ће узрокова-ти знатно умањење наредног ро-да. Ако узмено у обзир и да су зи-ма и снег већ најавили минулих неколико дана свој долазак, онда се ни овој крушки, ни виновој ло-зи не пише добро.

Бранислава Илић

Процветало воће кад му време није

стр.11


7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино10.00 Вести на знаков-номјезику (р)10.15 Агро дан10.30 Кућица у цвећу11.00 Мојим се селом...11.25 Бели лук...12.00 Вести12.15 Серијски филм (р)13.00 Атлас/Гуливер14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 АБС/Ауто15.25 Зелена патрола16.00 Дневник16.30 Серијски филм 16.55 Меридијанима17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.20 Храна и вино19.00 Дневник19.20 Вести на влашком19.30 „Нинџа корњаче“20.00 Спортска хрон.20.30 Серијски филм21.00 Нокаут21.25 Серијски филм22.00 Данас22.20 Вести на влашком22.30Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Меридијанима00.00 Вести00.10 Око истока (р)01.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино9.35 Биљне врсте10.00 Палета (р)10.50 Агро дан11.05 Корак 2111.35 Бели лук...12.00 Вести12.30 Серијски филм (р)13.00 АБС шоуј14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Нокаут (р)14.50 На точковима15.20 Спортска хроника(р)16.00 Дневник16.30 Серијски филм 17.00 Меридијанима17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.30 ТВ Шоп19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 „Нинџа корњаче“20.00 Зелена патрола20.30 Серијски филм 21.00 Радим градим21.25 Серијски филм22.00 ДанасВести на влашком22.20 Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Меридијанима00.00 Вести00.10 Око истока (р)01.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино9.45 Времеплов10.10 Агро дан 10.15 Атлас/Гуливер10.45 Више од спорта11.35 Бели лук и.... 12.00 Вести12.30 Серијски филм (р)13.00 Свет на длану13.30 Времеплов14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Вино и ...14.50 Ауто флеш15.20 Корак16.00 Дневник16.30 Меридијанима16.45 На трагу....17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.15 Улична патрола19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 На трагу....20.30 Меридијанима21.00 Филм на виде(л)о21.25 Серијски филм22.00 Данас22.20 Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)

01.00 Ноћни програм7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино10.00 Агро дан10.15 Вино и .... 10.45 Лек из природе11.15 Меридијанима11.35 Бели лук...12.00 Вести12.30 Серијски филм (р)13.00 Корак13.30 Времеплов14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 ABS show14.55 Радим градим15.25 Филм на виде(л)о 16.00 Дневник16.30 Меридијанима17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.15 Енергија...18.45Времеплов19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 На трагу....20.30 Меридијанима21.05 Агро дан21.25 Серијски филм22.00 Данас22.20 Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)

01.00 Ноћни програм7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино10.00 Агро дан10.15 Енергија на....10.30 Калеидоскоп11.30 Бели лук и.... 12.00 Вести12.30 Серијски филм (р)13.00 Везе13.30Времеплов13.45 ТВ Шоп14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Улови трофеј14.55 Србија коју волим16.00 Дневник16.30 Меридијанима16.45 На трагу...17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.15 Навигатор18.45 Времеплов19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 На трагу...20.25 Меридијанима21.25 Серијски филм22.00 Данас22.20 Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)01.00 Ноћни програм

7.00 У нашем атару8.00 Будилица10.00 ТВ Шоп10.15 Нови свет Гнома10.45 Лекције из географије11.00 Школирање11.30 Млади су закон11.45 Времеплов12.00 Вести12.15 Дечији филм14.00 Викенд на истоку14.40 Зелена патрола15.10 Кућица у цвећу15.40 ТВ Шоп16.00 Дневник16.20 За све Роме16.40 На трагу природе17.05 Серија „Риск“17.35 ТВ Шоп17.50 Серија „Помор-ска патрола“18.35 Времеплов19.00 Дневник19.25 Култ арт20.00 Глас Америке20.35 Калеидоскоп21.30 Серијски филм „Ирене Хус“ (22.00) Вести23.05 Више од спорта00.00 Вести00.15 Ноћни програм

6.00 Фарма7.00 Храна и вино8.00 Будилица10.00 ТВ Шоп10.15 Нови свет Гнома10.45 Лекције из географије11.00 Заборављени народи11.30 Млади су закон12.00 Вести 12.15 Село моје1245 Зелени екран13.10 Здравље14.00 Вести на знаков-ном језику13.45 Палета, програм на румунском језику15.15 МиМ магазин16.00 Дневник16.20 Ретроспектива, програм на влашком језику16.40 На трагу природе17.10 Серија „Риск“17.50 Серија „Помор-ска патрола“19.00 Дневник19.20 Инфо 720.00 Глас Америке20.35 52 викенда21.30 Серијски филм „Ирене Хус“ (22.00 Вести)23.05 Под сјајем звезда00.00 Вести00.10 Ноћни програм

ПОНЕДЕЉАК УТОРАК СРЕДА ЧЕТВРТАК ПЕТАК СУБОТА НЕДЕЉА

МОЗАИК

ПРОГРАМСКА ШЕМА ТВ БОР

*Програмска шема је подложна променама

ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ У БОРУПозивни број 030Аутобуска станица 423-770Аутобуска станица „Бортравел“ 457-760Железничка станица 421-371Полицијска управа 192Ватросаци 193Хитна помоћ 194Електродистрибуција 422-888Топлификација 426-398Водовод 421-234ХОТЕЛИ И СМЕШТАЈХотел „Језеро“ 482-940Хотел „Албо“ 249-69-62Хотел „Српска круна“ 477-077 Клуб РТБ Бор 477-008АПОТЕКЕАпотека у Дому здравља421-624Апотека „Стеван Јаковљевић“ 424-167Апотека „Здравље“ 428-866Апотека у Злоту 2561-958

ЖЕЛЕЗНИЧКИ РЕД ВОЖЊЕБор - Мајданпек 7:50, 15:35 и 20:55Бор - Зајечар (веза за Ниш и Пра-хово пристаниште) 05:16, 10:27 и 18:22Бор - Пожаревац 00:04 Мајданпек - Бор (из Мајданпека) 4:00, 9:15 и 17:05Зајечар - Бор (из Зајечара) 6:45, 14:30, 19:50 и 23:01АУТОБУСИПоласци из Бора заБеоград 04:00(радним даном), 04:38, 05:00, 06:15, 07:30,08:46, 14:30, 15:30 Лесковац и Врање 02:45 16:30Ниш 02:45, 05:00, 05:16, 06:20 (рад-ним даном), 08:00 (радним даном) 08:40 (новим путем), 14:30, 16:30,Зајечар 02:45, 05:00, 06:20 (радним даном), 08:00 (радним даном) 08:40 14:30 16:30 20:55 22:25Неготин и Кладово 07:30Д. Милановац 10:40 , 15:10Мајданпек 15:10, 17:30Параћин 05:00 05:16 15:30Јагодина 05:00 15:30Жагубица - Пожаревац 07:30

број 42 петак, 31. октобар 2014.

Установа ,,Центар за културу Општине Бор“» 03. новембар – Премијера позоришне представе ,,Ожалошћена

породица“ у сали Музичке школе Бор – Атеље 212» 04. новембар – Реприза позоришне представе ,,Ожалошћена

породица“ у сали Музичке школе Бор – Атеље 212

Информације на телефон: 030/424-546 од 08 до 14 сати

Културна дешавања

РАДИО ТЕЛЕВИЗИЈА БОРСВАКОГ ДАНА СА ВАМА

СРЕДОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

20:30

12:15h


стр.12

Издаје Јавно предузеће „Штампа, радио и филм“ Бор Директор Владан Нововић, уредник Зоран Максић Новинар-редактор Чедомир ВасићПрипрема за штампу Марко Стојчев Штампа Штампарија „Графомед“ Бор

СПОРТ број 42петак, 31. октобар 2014.

Такмичари борског Бодибил-динг клуба „Партизан“ освојили су рекордних шест медаља на државном првенству у Београ-ду. Златна одличја освојили су Слободан Јанковић, победник борског меморијала „Новица Пауљичић“, у категорији до 90 килограма и Миша Марковић, у новој дисциплини фитнес за мушкарце. Александра Васиље-вић освојила је сребрну медаљу у боди-фитнесу, а Далибор Додић, у боди класику, Предраг Пажи-новић, у бодибилдингу преко 90 килограма и Ана Тодоровић, у дисциплини физик, освојили су бронзана одличја за борски клуб.

Десетогодишња Сања Ла-зић освојила је златну, а деве-

тогодишња Ива Маријановић сребрну медаљу за Карате клуб „Бор“ на Међународном трофеју „Београдски победник“, на коме је наступало укупно 1300 такми-чара из чак 17 држава.

На атлетском првенству Ср-бије за особе са инвалидитетом, у Београду, Славица Стојановић из борског Клуба за спорт и ре-креацију инвалида освојила је сребрну медаљу у дисциплини бацање копља. Јовица Стојано-вић освојио је по бронзану ме-даљу у бацању кугле и диска, Ненад Пауновић био је трећи у бацању диска, а Слободан Стојановић освојио је бронзано одличје у бацању кугле.

Бојан Обрадовић

Медаље у појединачним спортовима

Нови успеси борских клубова на званичним државним такмичењима донели рекордан број златних, сребрних и брозаних одличја

У 11. колу источне групе Српске лиге фудбалери „Бора“ играли су нерешено у Неготину са екипом „Хајдук Вељка“ 1:1. „Динамо“ је савладао „Ђердап“ 3:1, „Синђелић“ је у Нишу побе-дио „Тимок“ 1:0 , а Раднички је у Пироту савладао књажевачку екипу „Тимочанина“ 4:0.

На деоби првог места на та-бели са по 22 бода су „Раднич-ки“ из Пирота и „Динамо“. Бод мање има трећепласирани „Ра-дан“, док су са по 20 бодова на деоби четвртог места „Тимок“, „Цар Константин“ и „Трстеник“.

На седмом месту на табели је ОФК „Бор“ са 18 бодова.

У источној групи фудбалске зоне, „Брестовац“ је био бољи од „Неметала“ 6:1, док је борски „Рудар“ поражен од истоименог тима у Подвису 4:3. „Сврљиг“ је савладао „Ртањ“ 2:0 , „Каблови“ су у Зајечару поражени од „Буко-вика“ 2:0, а „Моравица“ је била боља од „Напретка“ 7:6. Са по 27 бодова на табели на деоби првог места су „Сврљиг“ и „Дунав“, три бода мање имају трећепласи-рани „Каблови“. Борски „Рудар“ је десети са 13 бодова, а „Бресто-вац“ је 12. са десет бодова.

У десетом колу Окружне ли-ге борска „Слатина“ победила је „Слогу“ 3:0, а „Злот“ је савладао „Шарбановац“ 3:1. „Кривељ“ је поражен у гостима од „Кљу-ча“ 6:0, а „Дели Јован“ и „Мај-данпек“ играли су нерешено 2:2. На првом месту на табели је бор-

ска „Слатина“ са 28 бодова, че-тири бода мање има другопласи-рани „Пореч“, „Злот“ је на петом месту са 18 бодова, а Кривељ је на зачељу табеле са четири бода.

У трећем колу Прве лиге, борске кошаркашице поражене су у гостима, од „Врбаса“ 63:53. Домаћи тим задржао је стопро-центни учинак и води на табели, заједно са екипама „Шумадије“ и „Радивоја Кораћа“, док је бор-ска екипа још увек без победе.

У четвртом колу источне групе Прве регионалне лиге ко-шаркаши „Бора“ савладали су на

свом паркету екипу „Јабланице „85:83 и са по две победе и пора-за на осмом су месту на табели.

Борске рукометашице савла-дале су, у Зајечару, екипу „Мла-дости“ 25:20 и сачувале прво место на табели Прве лиге ис-ток, са свих пет победа.

Рукометаши „Бора“ пораже-ни су, на свом паркету, од Дубо-чице 30:26, у шестом колу исто-чне групе Прве лиге.

Одбојкашице „Бора“ пора-жене су у гостима од „Мајданпе-ка“ 3:2 у сетовима у другом колу источне групе Друге лиге.

У шестом колу Прве лиге Србије група центар, куглаши борског „Бакра“ забележили су другу првенствену победу савладавши београдску „Тех-нохемију“ 6:2 у поенима од-носно 3060:2920 у обореним чуњевима.

Маријана Симић

Фудбалери играли нерешено са „Хајдук Вељком“, кошаркаши „Бора“, савладали гостујућу екипу „Јабланице” 85:83, поражени рукометаши и одбојкашице

Захуктала се спортска борилишта

Сезона купања у затвореним базенима Спортског центра у Бору је почела. Базени ће бити отворени сваког дана од 15 до 19 часова, осим викендом када ће радити од 11 до 19 сати. И ове године, за непливаче биће организована школа пливања, а посетиоци ће моћи да користе кафић и сауну. Овосезонска но-вина је пунуда напитака у базен-ској хали. Цена улазнице је про-шлогодишња, 100 динара.

Да подсетимо. Током при-према за почетак рада затво-рених базена радници ове установе реконструисали су део подбазенске технике, ре-монтовали пумпу за централно грејање, обновили део кабина за пресвлачење. За ове радове издвојено је више од милион динара.


www.rtvbor.rs

Почела сезона у покривеним базенима

Documents

Oko istoka 42