Oko istoka 48

» стр. 3

Одборници СО Неготин, на препоруку Министарства рударства и енергетике, донели одлуку о смањењу цене грејања. У фебруару ће грађани добити нове, умањене, рачуне за период 15. октобар - 31. децембар прошле године

Мање цене грејања

» стр. 3 » стр. 7

У присуству свештеника борске православне цркве, представника локалне самоуправе и бројних гостију, запослени у ЈП „Штампа, радио и филм” прославили Светог Јована Крститеља, крсну славу фирме

Планови за борску културу » стр. 8Сарадња РТВ Бор и УГ „Аурора” на пројекту „Заједно” за дијаспору » стр. 6

Улагање у развој сточарства » стр. 5Велики корак борских кошаркашица ка опстанку у елити » стр. 12

Главни приоритет локалне самоуправе у 2015. години биће отварање хиљаду нових радних места

БЕСПЛАТНО ИЗДАЊЕ БИЛТЕН ЈАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА “ШТАМПА, РАДИО И ФИЛМ” бр. 48 - 23. јануар, 2015. год. година II

РТВ Бор на позивОЕБС-а у Бечу

НЕДЕЉОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

17:00

Захваљујући програмима на језицима националних мањина и доброј сарадњи са ОЕБС-ом, директор Владан Нововић представљао РТВ Бор, као једину регионалну медијску кућу из Србије, на почетку председавања наше земље Саветом ОЕБС-а

» стр. 6

Са конференције за новинаре председника Општине Бор: Слава ЈП „ШРИФ”

twitter.com/@TelevizijaBor dailymotion.com/rtvbor

стр.2 АКТУЕЛНОСТИ број 48петак, 23. јануар 2015.

БОР» На подручју филија-ле Националне служба за запо-шљавање у Бору у поступку рес-труктурирања налази се 5 преду-зећа, у којима укупно има близу 5 600 запослених. Особе које након завршетка реструктури-рања остану без посла Нацаио-нална служба за запошљавање је спремна да укључи у мере активне политике запошљавања, јер ће у 2015. години располага-ти значајно већим средствима за те намене.

Национална служба за за-пошљавање у 2015. години, у активне мере запошљавања укључиће све особе, које након

спровођења поступка реструк-турирања предузећа остану без посла. У Србији се у процесу реструктурирања налаз е 502 предузећа.

- То су предузећа:Индус-трија племенитих метала у Мајданпеку са 332 радника, Индустрија хемијских произво-да у прахову са 102 запослена, затим Рударско топионичарски басен Бор у Бору са 5 030 рад-ника, Теретни транспорт у Бору који има 101 радника и Фабри-ка лак жице-заштита ДОО, које има 32 запослених. То су подаци из 2013. године и у овим преду-зећима значи укупно има 5587

У Србији су до сад пријавље-на 72 случаја малих богиња, па је од новембра 2014. године уведен пооштрен епидемиолошки над-зор у целој земљи. На подручју борског и зајечарског округа за сада није забележен ни један случај малих богиња, а епиде-миолози апелују да је најбоља заштита од малих богиња ММР вакцина.

- Погрешно је веровање ро-дитеља да деци не треба дати ММР вакцину која штити од

морбила, рубеоле и заушки и непотребно излагати децу ком-пликацијама које ове болести носе. Код малих богиња су не-ретке комликације почев од упа-ле плућа и ува до упале мозга. Ако су некада деца морала да прележе сваку дечју болест да-нас не морају јер постоје добре вакцине које штите здравље де-тета - каже др Драгиша Митић, епидемиолог у Заводу за јавно здравље „Тимок“ у Зајечару.

У борском и зајечарском ок-ругу за сада нема ни једног слу-чаја малих богиња, али у Србији има оболелих и већ постоји по-тенцијална опасност за оне који нису вакцинисани и оне који ни-су прележали мале богиње.

- Вакцина је, понављам најбоља заштита, а сада постоји и петовалентна Пентаxим вак-цина која је бесплатна за децу рођену после 1. новембра 2014. године и родитељи би свакако требали да вакцинишу своју децу - наглашава др Драгиша Митић, епидемиолог.

Златја Марковић

БОР» Борски комуналци користе лепо време у јануару за интензивније одржавање хи-гијене у граду – прање улица, извожење смећа и одржавање зе-лених површина. Посла има на претек јер је током ледених дана знатно оштећено дрвеће у граду.

- За сада перемо улице ис-кључиво током дана, јер је ноћу хладније и постоји могућност формирања леда на коловозу. Улице перемо од 8 до 14 часова. Следи пауза током саобраћај-ног шпица, а потом настављамо посао од 16 часова до 20 сати. Смеће извозимо по устаљеном плану и програму. У другој сме-ни извозимо отпад из индивиду-алних насеља – Металург, Бор 2, Слога. Током преподнева, по распореду из целог града, а ви-кендом по потреби и по прија-вама грађана. Сечу стабала и орезивање грана обављамо по решењима инспекције и по на-логу Дирекције за изградњу Бо-ра. После ледених дана остало је много грана које висе и које су

оштећене - каже Далибор Орсо-вановић, директор ЈКП „3.окто-бар“ Бор

На залихама Трећег октобра за сада има око 50 тона соли, а очекује се и нова количина. На-длежни у овом предузећу кажу

да су и механизација и људ-ство за рад у зимским условима спремни да реагују у случају потребе.

Горан Грамић

запослених лица - каже Соња Станковић, директор Филијале НСЗ-а у Бору.

Национална служба за запо-шљавање спремна је да помогне израду и спровођење социјалног програма, а лица која се након тога нађу на евиденцији ове службе имаће приоритет за ко-ришћење мера активне политике запошљавања, за чије је спро-вођење планирано много више новца него претходних година.

- За мере активне политике запошљавања за ову годину пред-виђено је 2, 8 милијарди динара - истиче Соња Станковић и на-глашава да се очекују и додатна средства од 500 милиона за спро-вођење програма мера за особе са инвалидитетом, али се очекује да ће и локалне самоуправе томе допринети са сличним износом за запошљавање на локалној тери-торији. Значајна средстава пред-виђена су и ИПА програмима за обуке незапослених лица.

С обзиром на то да ће у овој години средства бити много већа него претходних година, очекује се да ће у активне мере запошљавања бити укључен и много већи број лица. Иначе на крају 2104. године, борска фи-лијала је на евиденцији имала 12 492 лица, што је у односу на 2013.годину мање за 450 особа.

Елда Драгаш

- Вакцину очекујемо најкас-није до краја јануара. До сада је из „Санофи Пастера“ стигло 9.000 доза Пентаксим вакине од пред-виђених 52.000 за први квартал.

Надамо се да ћемо и ми уско-ро имати на располагању ову вак-цину, али родитељи не морају да брину ако се са вакцином закасни 10 или 20 дана - каже др Драгиша Митић, епидемиолог у Заводу за јавно здравље „Тимок“ Зајечар.

ОЧЕКУЈУ СЕ И„ПЕНТАКСИМ“ ВАКЦИНЕ

www.rtvbor.rs

У Тимочкој крајини без

малих богиња

Пролећно уређење града у јануару

Комуналци користе топлије зимске дане

Више пара за активне мере запошљавања

facebook.com/rtvboryoutube.com/rtvbor

стр.3АКТУЕЛНОСТИброј 48 петак, 23. јануар 2015.

НЕГОТИН» ЈКП „Бадње-во“ у Неготину, мораће да изда нове рачуне за грејни период од 15. октобра, до 31. децембра прошле године, усклађене са За-коном о енергетици и Уредбом републичке владе о грејању. На скоро тромесечно негодовање корисника даљинског система грејања изазвано високим и не-разумљивим рачунима, које им доставља ЈКП „Бадњево“, али и покушаје опозиционих одборни-ка ЛДП у Скупштини, да укажу на неправилности које су стигле са актуелном грејном сезоном, стављена је тачка, препоручена са републичког нивоа. Минис-тарство рударства и енергетике, једно од неколико, од којих су грађани Неготина и скупштин-ска опозиција тражили тумачење одлука у вези са грејањем, је ре-аговало и на адресе надлежних у локалној смоуправи и комуналу упутило допис са препоруком да се незаконити и превисоки рачу-ни повуку и ускладе са важећом регулативом у тој области .

Да су одборници СО махом доносили неповољне одлуке у вези са грејањем у претходном периоду говори податак да је након поништених, и доношења решења усклађених са законом, комунал у обавези да обради око 1.700 нових рачуна за физич-ка лица и привреду и достави

их на њихове адресе, за период од 15. октобра до 31. децембра 2014, што је уведено као допуна закључка.

- Било је проблема и ми смо донели нове одлуке, према који-ма ће цене по испорученом ки-ловат-часу топлотне енергије бити умањене за 0,8 динара. Ко-рекција рачуна ће бити обављена до 1. фебруара и грађани ће до-бити нове по изгласаним ценама, које ће важити и у наставку ове сезоне - рекао је новинарима Јо-ван Миловановић, председник Општине Неготин.

Иначе, на „тематској“ Скупштини у Неготину, ваља-ло је прво донети Решење којим се поништава решење о давању сагласности на одлуку Надзор-ног одбора ЈКП „Бадњево“ о утврђивању ценовника грејања и Решење о поништавању ре-шења о давању сагласности на одлуку НО ЈКП „Бадњево“ о ус-клађивању одлуке о утврђивању ценовника грејања са законом о ПДВ-еу. Донете су наравно друге две усклађене са законом. Донета је затим Одлука о измени тариф-ног система за обрачун топлотне енергије за тарифне купце, а за-тим и Решење о давању саглас-ности на одлуку комуналног предузећа о утврђивању валуте плаћања обрачуна за период ја-нуар-септембар 2015. године. Одборници су донели и Решење о давању сагласности на одлуку комунала о учешћу предузећа у програму „Рехабилитација сис-тема даљинског грејања у Ср-бији, фаза 4.“

Одборници СО Неготин, на 11 седници су се бавили и кадровским решењима. На предлог Општинског већа , са 23 гласа, са функције члана општинске владе задуженог за предузетништво и привреду,

разрешен је Драгослав Цвет-ковић, дипломирани правник и неготински предузетник , с обзиром да је, како је речено у образложењу, 26. децембра про-шле године, био један од органи-затора протеста против општин-ске власти и да се тиме оградио од политике коју воде извршни органи општине Неготин.

Уместо Цветковића, тајним гласањем, са 25 гласова, за чла-

БОР» Председник Општи-не Бор Живорад Петровић са са-радницима одржао је конферен-цију за новинаре на којој је гово-рио о постигнутим резултатима у прошлој и плановима локалне самоуправе у овој години.

Приоритет борске локане самоуправе у 2015. години је смањење броја незапослених и отварање нових радних места. Уколико се планиране инвес-тиције реализују очекивања су да ће се близу 1. 000 борана запослити.

- Ја се надам да ћемо у овој години у Бору отворити један шопинг мол који треба да запос-ли око 170 људи. Надам се да ће Искра Заштита отворити свој погон овде, ту треба да се запос-

ли у првој фази, 40 жена. Највећа инвестиција је отварање рудни-ка америчке ком-паније „Фрипорт Експлорејшн“, као и „Лидл“, за који смо припремили терен. Очекујем и санирање мотела код Злотски пећи-

не – рекао је председник Општи-не Бор Живорад Петровић.

- За капиталне инвестиције и одржавање инфраструктуре у сеоским месним заједницама у 2014. години уложено је више од 59 милиона динара, а у градским близу 130 милиона динара. Иако је могло више, оваквим улагањи-ма смо задовољни - додао је Жи-ворад Петровић.

У протеклој години орга-низовани су састанци руковод-ства Општине Бор са великим бројем министара у Влади Ср-бије, представницима привреде неких европских држава и гра-дова у Тимочком региону а ре-зултати преговора очекују се у наредном периоду.

Љиљана Ђорђевић

БОЉЕВАЦ» На ван-редној седници Скупштине Општине Бољевац усвоје-на је одлука о грађевинском земљишту, која у складу са новим Законом о планирању и изградњи, регулише начин из-двајања доприноса за изградњу објеката у различитим зонама на подручју општине. На пред-лог председника Општине Не-

бојше Марјановића, одборници су тајним гласањем, за његовог заменика изабрали Жанка Вида-ковића, уместо Слађана Богда-новића, који је поднео оставку на ову функцију. Формирана је, такође, и нова одборничка група „СНС-Александар Ву-чић-Бољевац“, коју чини 16 од-борника локалног парламента.

Јаворка Гојковић

на Општинског већа изабран је Дејан Тодоровић, студент Фило-зофског факултета Универзитета у Нишу.

Општинска Скупштина у Неготину има 45 одборника од којих позицију чине коалиције странака окупљених око срп-ских напредњака и СПС-а, а који у скупштини имају више од 30 одборничких мандата.

Јованка Станојевић

Једанаеста седница СО Неготин

Мањи рачуни за грејање

Приоритет запошљавањеКонференција за штампу председника Општине Бор

Изабран нови заменик председника Општине Бољевац

Јован Миловановић, председ-ник Општине Неготин не искључује могућност тражења одговорности надлежних у неготинском пре-дузећу због насталих проблема у вези са грејањем. Одборници СО Неготин, донели су и Одлуку о утврђивању доприноса за уређи-вање грађевинског земљишта, коју је предложило Општинско веће, а која ће се примењивати од првог марта ове године.

стр.4


ДРУШТВО број 48петак, 23. јануар 2015.

БОР» Комесаријат за из-беглице Републике Србије рас-писао је јавни позив за доделу стамбених јединица у закуп на одређено време са могућно-шћу откупа. У повереништву за избеглице у Бору истичу да на подручју борске општине има заинтересованих породица ,а за све оне који имају статус избеглице или су то право изгу-били конкурс је отворен до 30 .јануара.

- Свака општина конкурише на основу потреба избеглица са своје територије.На основу анке-те коју смо радили прошле годи-не у борској општини за доделу стамбених јединица је заинтере-совано 20 породица.Мислим да ћемо ми обезбедити овим про-

грамом потребе за 15 породица, па уколико буде могућности, ра-диће се још једна зграда. Овом приликом позивам зантересоване да преузме конкурсну докумен-тацију у повереништву комеса-ријата у Бору, где могу и да до-бију све потребне информације. Комесаријат је у улици Николе Пашића број 14, а телефон је 030 427 579 - каже Славиша Стан-ковић, повереник Комесаријата за избеглице у Бору.

У повереништву Комесарија-та за избеглице у Бору очекују да би изградња зграде за стамбено збрињавање избеглица, са под-ручја борске општине, требало да почне већ у марту ове године, у насељу Нови градски центар.


БОР» У борској Филијали Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање је у де-цембру 2014. године на нивоу Борског округа стигло 800 захте-ва за остваривање права на ста-росну пензију, што је нешто ви-ше него у децембру 2013. годи-не, али мање од укупног броја захтева на годишњем нивоу

- Повећан број захтева крајем године био је очекиван јер су грађани желели да остваре право на пензију по старим про-писима, али број захтева није био значајно повећан као прет-ходних година када су се такође

мењали прописи за оствари-вање пензије - истиче Верица Чарапић, директор Фонда ПИО филијале у Бору.

У 2014. години је у свим филијалама ПИО Фонда у Ср-бији примљено 467.369 захтева за остваривање пензија из свих категорија, док је 2013. године било више од 519.000 захтева за одлазак у пензију.

Борска филијала успева да реши више од 90 посто захтева у законском року што значи да се на пензију не чека дуже од 2 месеца.

Златја Марковић

Иако су први захтеви за ле-гализацију објеката упућени још 2003. године, многи грађани још нису завршили процедуру. Но-вембра прошле истицао је још један крајни рок за легализацију, али због недовршених процеду-ра, па и због тога што су многи грађани одустајали, рок је поно-во продужен за нових шест ме-сеци. Општини Бор достављено је око 1.800 оваквих захтева, углавном за викендице, економ-ске и помоћне објекте на селима, али и дограђене делове објеката у граду.

- Новим Законом о плани-рању и изградњи, у делу који се односи на легализацију, рок је продужен за шест месеци. Сада је крајњи рок за легализацију објеката 1. мај ове године. Укуп-но имамо 1.350 захтева који још нису решени по Закону из 2013. године, али имамо и 530 старих

захтева који се сматрају регулар-ним. То је укупно 1.880 захтева. Прошле године позитивно смо решили 101 захтев, односно из-дата је 101 употребна или грађе-винска дозвола, а 31 поступак је обустављен због одустајања или неиспуњавања услова. Оно што је свима неопходно за ле-гализацију, јесу геодетски сни-мак објекта, пројекат изведеног објекта и доказ о праву својине – истакао је Миломир Вељковић, самостални стручни сарадник Одељења за урбанизам.

Из Одељења за урбанизам, грађевинске и комуналне посло-ве Oпштине Бор, апелују на грађане који су започели проце-дуру, без обзира на то да ли им је стигао позив, да се обрате на-длежнима у Општинској управи и на време окончају започети процес легализације.

Марија ЋосићБОР» Према подацима За-

вода за јавно здравље „Тимок“ у Зајечару, вода са девет јавних чесама у општини Бор није ис-правна за пиће. Према речима на-длежних у Канцеларији за зашти-ту животне средине општине Бор у води су пронађене фекалије, па ће чесме бити адекватно обе-лежене, а у наредном периоду биће предузете и потребне мере за санацију.

- На основу уговора који има буџетски Фонд за заштиту жи-вотне средине са Заводом за јавно здравље „Тимок“ у Зајечару, кон-тролисан је квалитет воде са јав-них чесама у граду и на селима, које нису под ингеренцијом ЈКП „Водовод“. Рађено је на 30 мер-них места, а резутати показују да је вода са девет чесама неисправ-на. Вода није исправна на чесми код викендица у насељу Савача, у Бањском пољу, у Слатини – Штубеј, на две од три чесме у Хо-

мољској улици у Месној заједни-ци Север, у центру Шарбановца, на крају села Бучје, и две у Горња-ну – насеље Беле воде и испред школе у Крушару. На основу ових анализа види се да је најчешће загађње услед присуства стрепто-кока фекалног порекла као и коли-форних бактерија истог порекла. Очекујемо стручно мишљење и предлог мера санације од стране Завода, након чега ћемо преду-зети одговарајуће мере – истакла је Љиљана Лекић Џамић из Канцеларије за заштиту животне средине општине Бор.

Узорковање воде за пиће на јавним чесмама ради се четири пута годишње. Постоји и могућ-ност да се у случају потребе од Завода за јавно здравље затраже и додатне анализе. Према угово-ру, контрола воде са јавних чеса-ма обухвата физичко-хемијске и микробиолошке анализе.

Марија Ћосић

У децембру повећан број захтева за пензије

Рок за легализацију објеката до 1.маја

Станови за избеглицеЗа потребе избеглих и расељених лица, на подручју општине Бор, у Новом градском центру, биће изграђено 15 станова. - Јавни позив отворен је до 30.јануара

Неисправна вода са девет јавних чесама

стр.5


ПОЉОПРИВРЕДАброј 48 петак, 23. јануар 2015.

БОР» Из буџета Општи-не Бор за финансирање развоја пољопривреде у 2015. години биће издвојено 20 милиона ди-нара, два и по пута више него у претходној години. Највише средстава биће утрошено у раз-вој сточарства, чак половина фонда за набавку стоке.

- Приоритет нам је повећање сточног фонда, зато смо из-двојили и највише пара за ову ставку. Финансираћемо набавку оваца, коза свиња и говеда - ка-же Александар Мицић, члан Већа Општине Бор задужен за пољопривреду.

Ове године биће наставље-но и субвенционисање вештач-ког осемењавања говеда и за те намене биће издвојено четири и по милиона динара, однос-

но 2.000 динара за грло. Први пут из Фонда за финансирање развоја пољопривреде биће субвенционисана набавка мате-ријала за изградњу објеката за узгој стоке.

- Суфинансираћемо набавку до 50 одсто вредности, а макси-малан износ је до 600.000 дина-ра по домаћинству - истакао је Мицић.

Осим у развој сточарства, део финансијских средстава из Општинског буџета биће ут-рошен у заштиту и уређење пољопривредног земљишта, формирање и активности удру-жења, субвенционисање набавке садног материјала и стимула-цију стрелаца на противградним станицама.


Улагања у развој сточарства

НЕГОТИН» Министар пољопривреде и заштите животне средине проф. др Снежана Бо-госављевић Бошковић, генерал-ни директор компаније „Rigoni di Asiago“, једне од највећих у Европи, Андреа Ригони и први кооперанти - пољопривредни произвођачи, у присуству Јова-на Миловановића, председника Општине Неготин и његових сарадника, потписали су уго-воре о закупу пољопривредног земљишта у државној својини, на подручју општине Неготин. Реч је о почетним површинама, на 190 хектара, а из средстава годишњег закупа процењеног на око 65 хиљада евра, 40 одсто сливаће се у буџет Општине Неготин.

Уговори о закупу пољоприв-редног земљишта у државној

својини биће закључени са 27 коопераната на период од 20 година. Компанија „Rigoni di Asiago“, са својим тимом „Био Леска“, осим у производњу, ин-вестираће у заливне системе и у прерађивачке капацитете, а ширење органске производње воћа представља и стратешки циљ Републике Србије у области пољопривреде.

Министарка пољопривреде, Снежана Богосављевић Бошко-вић је још крајем прошле годи-не најавила да ће, у оквиру пла-нова за оживљавање села на југу и истоку Србије, у јануару бити потписани уговори о сарадњи са италијанском компанијом „Rigoni di Asiago“, која се бави органском производњом воћа.


Дуња је код нас изузет-но цењено воће, незаобилазно на сеоским имањима, али на мањим површинама. Због њених предности, воћари у тимочком региону у последње време све више повећавају површину под овом воћном врстом. Један од њих је и Синиша Страхинић из бољевачког села Оснић.Он под воћем има четири хектара, од

тога хектар под дуњом. Озбиљ-нијим узгојем дуње почео је да се бави последњих година, јер је мало заступљена на тржишту, а и мање је захтевна од осталих воћних врста.

- И остале воћне врсте тра-же да се прихране, окопају, али дуња мање. Нема великих ула-гања, једино у почетку тражи да се заштити од болести. Лакше се бере, а и плодови се доста дуже одржавају - каже Синиша Страхинић.

Дуњу све више препоручују и стручњаци за воћарство. Једи-

ни је проблем што на тржишту постоје свега две сорте, леско-вачка и врањанска.

- Дуња је дефицитарна и због тога има добру цену. Пред-ност је и та што од ње може да се добије доста квалитетних производа - каже Дејан Стефа-новић, стручњак за воћарство у Пољопривредно саветодавној служби у Неготину.

Захваљујући вишегодишњем искуству Синиша Страхинић, у потпуности је освојио техноло-гију печења ракије од дуње. Он очекује да ће ове године испећи око 500 литара дуњеваче, ракије која због изузетне ароме и ква-литета има и добру цену, хиљаду динара за литар. Каже да би по-већао површине под овим воћем, али проблеми су му тржиште, и усклађивање са новим Законом о производњи ракије.


Потписани уговори о закупу земљишта

Повећава се површина под дуњом

Пшеница је у стању миро-вања, а у зависности од времена сетве, која је трајала од првог октобра до почетка децембра, у различитим је фазама раз-воја. Пред предстојеће прво прихрањивање усева, средином фебруара, ратарима је највећи проблем најезда глодара који прете да опустоше њиве. Да би се то спречило, препорука је да што пре обиђу њиве и предузму одређене мере.

- Пољопривредници би најпре требало да утврде да ли је рупа активна и у том случају да у њу ставе отров, за поља је најбољи онај на бази цвинкфос-фида. Након што убаце неколико грама, рупу би требало затрпати.

Веома битно је да се ова акција спроведе масовно, јер поје-диначно нема великог ефекта - каже Ненад Илић, стручњак у Пољопривредно саветодавној служби у Неготину.

На подручју борског окру-га, током јесени, пшеницом је засејано 80 одсто од планира-них 18.000 хектара. С обзиром на временске услове, по оцени стручњака у Пољопривредно са-ветодавној служби у Неготину, Владице Гавриловића, проце-нат остварења плана је сасвим задовољавајући. Преосталих два десетак одсто површина биће засејан на пролеће јарим културама.


Глодари прете усевима

Италијански воћари у Неготинској крајини

И у песми и у атару

www.rtvbor.rs

стр.6


У ФОКУСУ број 48петак, 23. јануар 2015.

Председник општине Неготин Јован Миловановић, са својим сарадницима, организовао је традиционални новогодишњи и божићни пријем за представнике државних органа, предузећа и ус-танова, чланове Општинског већа и шефове одељења Општинске уп-раве, месних заједница, свештен-ство архијерејског намесништва неготинског, предузетнике и новинаре.

- Претходна година била је тешка, најпре због поплава, али су предузећа и појединци дали немерљив допринос у санацији путне и стамбене инфраструктуре - истакао је Миловановић.

На пријему у фоајеу неготин-ског Дома културе „Стеван Мо-крањац“ су били и представници медија са којима Општина Неготин сарађује, међу којима и регионал-не Телевизије Бор

Ј. Станојевић

ПРИЈЕМ КОД ПРЕДСЕДНИКА ОПШТИНЕ

Министарство за дијаспору одобрило је финансијска сред-ства за пројекат „Заједно“ који у сарадњи са Регионалном телеви-зијом Бор реализује Удружење грађана „Аурора“. Циљ пројекта је јачање и развој националног, језичког, верског и културног идентитета суграђана из Тимоч-ке крајине који живе и раде у дијаспори.

Пројекат ће допринети ост-варењу циља кроз међусобно ин-формисање о родном крају, али и о животу и раду у иностран-ству, где ће посебна пажња бити посвећена култури, обичајима, истакнутим појединцима и мо-гућој економској сарадњи.

Релизација пројекта „Зајед-но“ подразумева низ активности, међу којима студијске посете уд-ружењима у Бечу, прикупљање и размену материјала, као и емито-вање емисија из дијаспоре и за дијаспору. Регионална телевизија Бор технички је спремна за реа-лизацију овог пројекта, у оквиру ког је планирано емитовање при-лога, снимљених емисија, реали-зација телефонских и укључења путем „Скајпа“. Идеја је да се на овај начин јача и очува нацио-нална свест, обичаји и култура наших суграђана у иностран-ству кроз промовисање њиховог друштвеног живота и окружења.


На позив ОЕБС-а у Бечу су, поводом почетка председавања Србије Саветом ове организа-ције, боравили представници десет медија из Србије, углав-ном националних мрежа. Радио телевизија Бор је једина реги-онална медијска кућа која је, захваљујући доброј сарадњи са ОЕБС-ом и програмима на језицима националних мањина, присуство -вала састан-ку Савета, а представљао је дирек-тор Владан Нововић.

Србија је и званично од Швајцар-ске преузела председавање Саветом ОЕБС-а, чиме је постала прва земља би-вше Југославије на челу те ор-ганизације. Према речима првог потпредседника Владе и мини-стра спољних послова Ивице

НЕГОТИН» Неготин је буџетом за 2015. годину предви-део 10 милиона динара у ставци за информисање. Ово издвајање чини око 1 одсто укупног буџе-та, који износи 1.069.216.000 динара. Десет милиона динара, колико је одвојено за информи-сање у буџету за наредну годи-ну, сума је која је за 1,5 милиона већа у односу на новац који је

био издвојен за медије у 2014. години. Конкурс за пројектно финансирање, општина Неготин ће објавити до краја јануара, а право пријаве имаће сви медији заинтересовани за потписивање уговора о сарадњи са неготин-ском локалном самоуправом у области информисања.

Према досадашњим резул-татима „Акције 2% за медије“,

Србија преузела председавање Саветом ОЕБС-а

У Бечу и директор „ШРИФ“-а Владан Нововић

Дачића, највећи изазови биће тероризам и криза у Украјини. Он је нагласио да међународна заједница треба да остане будна пред постојећим и новим теро-ристичким претњама и да Ук-рајина остаје централно питање којим ће се ОЕБС бавити ове године.

ОЕБС као организација по-стоји четири деценије, у њој је

57 држава, а Србија је члан од 2000. године. За годину дана Ср-бију ће на овој функцији замени-ти Немачка.

М.ЋосићЧ. Васић

коју је покренуло професионал-но Удружење новинара Србије - УНС, да се закључити да је у већини општина у Србији ситу-ација слична, јер се за финан-сирање издваја отприлике један проценат средстава из локалних каса.

У неким општинама износи су и много мањи, а има и оних који су код планирања буџета за информисање предвидели две ставке - за медије, за пројектно финансирање, али и за директ-не преносе скупштинских за-седања, који захтевају посебне техничке припреме и услове ра-да на терену.

УНС је иначе иницирао да градови и општине издвоје 2 од-сто буџета за пројектно финан-сирање медија. У току је Акција „Општине и градови - прија-тељи медија“ којом се осим кри-теријума од 2 процента, тражи и фер расподела средстава.


Десет милиона динара за информисање у Неготину

Општина Неготин за идућу годину издвојила један процената укупног буџета за пројектно финансирање медијских кућа, са којима ће локална самоуправа закључити уговоре после спроведеног конкурса предвиђеног законом

„Заједно“ за дијаспоруСарадња РТВ Бор и Удружења грађана „Аурора“

стр.7


У ФОКУСУброј 48 петак, 23. јануар 2015.

БОР» Јавно предузеће „Штампа, радио и филм“ у Бо-ру обележило је Светог Јована Крститеља, крсну славу фирме. Тим поводом, у Клубу Регио-налне телевизије Бор свештеник борске православне цркве „Све-ти Ђорђе“ пререзао је славски колач.

- Чиме бисмо то могли да се угледамо на Светог Јована Кр-ститеља? Он је говорио истину, пострадао је због те истине коју је говорио, али ту истину коју је сведочио свету није сведочио на неки вулгаран и безобразан начин. Он није сведочио тако да било кога испровоцира или да буде злурад. То је нека поука и за нас свештенике и за вас новина-ре, предсетавнике седме силе, да када сведочите нешто, па и када негативне појаве критикујете, никада то не чините злурадо и са сензацијом, никада тако да би се неко гурнуо у блато. Радите то тако да се помоћу критике људи извуку из блата и стану на своје ноге – рекао је протојереј Саша Степановић.

Обележавању славе Јавног предузећа „Штампа, радио и филм“ присуствовали су пред-седник општине Бор Живо-рад Петровић, председник Скупштине општине Бор, Ду-шан Марковић, заменик пред-седника општине Бор Саша Ву-кадиновић, председник Надзор-ног одбора предузећа Миодраг Николић, директор РББ-а Небој-ша Виденовић и други гости.

- У сусрет својинској тран-сформацији, ова медијска кућа остаће на путу објективног но-винарства, радећи пре свега у

интересу грађана – истакао је овом приликом Владан Ново-вић директор предузећа.

- Можда је ово последња слава коју славимо као јавно предузеће, после ћемо бити при-ватна фирма али ћемо и даље радити у интересу пре свега грађана општине Бор и грађа-на источне Србије. То је наша обавеза и по кодексу новинара и као неких нормалних и пристој-них људи. Волео бих да и у на-шем граду и у земљи буде више

пристојности, јер чини се да нам то недостаје. Ми смо прошли кроз турбулентан период и зах-ваљујући људима који су овде, два бивша председника општи-не, један садашњи, садашњи председник Надзорног одбора и бивши председник Управног одбора, успели смо да оствари-мо планове. Сви смо, уз генерал-ног директора РТБ-а, радили на истом циљу, да ову кућу подиг-немо. Она је 2010. године била спремна за стечај и ликвидацију, имала је четири пута већи гу-битак од вредности капитала.

Морам да кажем да закључно са 31.12.2013. године процење-ни капитал фирме 1,5 милиона евра, око 200 милиона динара, и мислим да је то за похвалу не само менаџмента и запослених, него свих људи који су данас са нама. Надам се ћемо у здрављу

и весељу да сачекамо и следећег Светог Јована и да ћемо са на-шим партнерима, Општином Бор и РТБ-ом добро сарађивати као и до сад, јер чим то не функ-ционише ништа није добро. Од 2010. постоји тај консензус, зна-ли смо где идемо и шта хоћемо и мислим да смо на добром и искреном путу, а све у интересу грађана – рекао је је Владан Но-вовић, директор ЈП „Штампа, радио и филм“, обраћајући се присутнима.

Домаћин славе ове године био је реализатор, Срђан Ми-лијић, а колачар ће наредне го-дине бити руководилац снимања и монтаже, Јовица Зечевић.

Процењује се да је Свети Јо-ван, као крсна слава, по броју оних који га славе на трећем месту међу Србима.


У присуству свештеника борске православне цркве „Свети Ђорђе“, представника локалне самоуправе и других гостију пререзан је славски колач и прослављен Свети Јован Крститељ, крсна слава ове медијске куће

Запослени у ЈП „ШРИФ” обележили крсну славу

БОР» Часопис „Основац“ који креирају ученици и настав-ници Основне школе Трећи ок-тобар у Бору добио је трећу на-граду за најбољи школски лист у претходној години. У циљу уна-пређења књижевне и језичке кул-туре, награде традиционално до-дељују Друштво за српски језик и књижевност Србије и Минис-тарство просвете. На конкурс је пристигло више од 60 часописа из целе републике, а са листе награђених -часопис „Основац“, уз дечије стваралаштво промовише и борску основну школу „Трећи октобар“.

- Награда се до-дељује за најбољи школски часопис у протеклој години на традицио-налном зимском семинару на филолошком факултету у Бео-граду. Награђени број часописа „Основац“ садржи многобројне рубрике подједнако занимљиве ученицима свих разреда, бившим и садашњим наставницима - ка-же Саша Чорболоковић , главни и одговорни уредник „Основца“.

- То и јесте специфичност овог часописа, креативан рад и добра сарадња са доста за-нимљивих рубрика потврђују да успех неће изостати. Наставни-цима ове школе и мени као уред-нику, награда коју смо добили је важна због тога што учени-цима улива сигурност да је оно што раде добро и надам се да ће наше активности у наредном периоду бити још боље - додаје

Саша Чорболоковић.Часопис „Основац“ постоји

и у електронској форми, а про-моција штампаног, деветог по реду издања, кажу чланови ре-дакције, биће ускоро одржана у просторијама ове образовне ус-танове и у Народној библиотеци Бор у Бору.


Школски лист „Основац“ освојио трећу награду

стр. 8


СПЕКТАР број 48петак, 23. јануар 2015.

DZÎLJILJI *A TRJEKUTВЕСТИ НА ВЛАШКОМ

PLANURLJI KOMUNJI BOR ÎN ANU ĂSTA

» Prioritetu lu samouprava lokală în Bor anu ăsta je să să împucînjaskă număru uaminjiluor făr đe lukru šî đeškis luokurj nuoj đe lukrat. Dakă o să să fakă investicijlji planiriće, în Bor lukru ar trăbuji săl kapiće o mije đe uaminj. Đe infrastruktură în saće anu +a fost sa dat pistă 59 đe milioanje đe dinarj, da în oraš 130 đe milioanje. Šî dakă a putut šî maj mult, ku asta sînćem mulcamic, a spus la konferencija đe novinarj prezîdantu Komunji Bor Živorad Petrović.Anu +a trjekut sa cînut mulće întîlnjelj lu mînăduktorija Komunji Bor ku mulc ministri în Vlada Sîrbiji, reprezentanc đin kîćeva držăvj a Evropi šî alće orašurj, da rezultaturlji să ašćaptă în ćimpu +e vinje.

SÎRBIJA ÎN ORGANIZACIJA OEBS

» Sîrbija đin januaru al đe 15. je prezîdantu Savetuluj lu organizacija OEBS, da pînă akuma a fost Švajcarija. Sîrbija je a đe întîja državă đin Jugoslavija a bătrînă, karje je prezîdantu lu organizacija asta, da anu +e vinje prezîdantu o să fije Njemcîja.În Beć, pi kjematu lu OEBS, a fost šî uaminji đin 10 medij în Sîrbije. Televizija regională Bor

je una sîngură kasă regională đe medij, karje ku mulcamit la sulukrarja bună ku organizacija asta šî programurlji pi ljimbilji minorităcîluor, a fost kjemată la întîlnjaua Savetu lu OEBS. În numilji Televiziji Bor akolo a fost direktoru Vladan Novović. Uaminji đin medij a vuorbit ku sekretaru general lu organizacija OEBS Lamberto Zanijer. OEBS ka organizacija pînă akuma lukră 40 đe anj, în ja sînt 57 đe državj, da Sîrbija je partašu đin anu 2000.

SISTEMU ĐE APĂ ÎN ŠARBANOVAC-ĆIMOK

» Saćenji în Šarbanovac Ćimok, satu Komunji Bor, ašćaptă anu ăsta să să lje&e la sistemu đe apă Bogovina. A rămas înkă să să pună vro o mije đe metrurj đin mrežă šî să să fakă šaktelje đe unđe găzdărijlji o să să lje&e la sistem đe apă. Đe lukru ăsta đin kasa komunji sa dat 12 milioanje 500 đe mij đe dinarj, da în plan je să să fîršaskă šî sistemu đe apă în satu Šarbanovac.Komuna Bor a dat un milion 200 đe mij đe dinarj đe măsurat fundu rîuluj Ćimok šî rîu în Šarbanovac pintru sa vjeđa +e luokurj trăbuje să să rešaskă. Đes să întîmplă vărsat rîurlji kînd pluaje mult or să topješće njaua. Anu +a trjekut 14 găzdărij a fost ugrožîće în paodurj, da supt apă a fost šî mulće luokurj. Prevodu: Aleksander Ilić

БОР» Културни после-ници борске општине уз доста оптимизма очекују да ће у 2015. години планиране активности у потпуности реализовати. Свес-ни економске ситуације, која захтева штедњу, али и значаја културе, приоритет ће дати квалитету.

Тако ће Борани ускоро имати прилику да у Музеју рударства и металургије виде изложбу слика Лазара Возаревића, истакнутог српског уметника, који је Ака-демију за ликовне уметности завршио 1948. године, у класи чувеног Мила Милуновића. За живота је излагао на репрезен-тативним изложбама у Југо-славији и иностранству, док се његови монументални мозаици налазе у хотелу Метропол, Дому омладине у Београду и другим објектима.

Осим излагачке делатности, Музеј ће организовати и радио-

нице. Наставиће се археолошка и етнолошка истраживања, али приоритет ће бити очување тра-диције Уметничке колоније „Ба-кар“. Очувању традиције пажњу

ће посветити и и борски Центар за културу, који ће, уз гостујуће програме и афирмацију локал-ног стваралаштва, Боранима понудити и нешто ново. Локал-

на самоуправа је определила средства.

- Средства предвиђена про-јек тованим буџетским финанси-рањем износе 80 и по милиона

динара, што је мање у односу на прошлогодишњих 82 милона, али све је то испланирано у ок-виру мера штедње. Све установе културе наставиће своје актив-

ности, биће их и више, а када је реч о Центру за културу, у оквиру њега ће бити отворена нова ди-скотека за младе, тако да ће имати право место за изласке, концерте, књижевне вечери и слично - каже Маја Бакоч, члан Општинског већа задужен за културу.

Своју мисију ширења свести о потреби непрекидног образо-вања и културе читања, Народ-на библиотека Бор наставиће и у 2015, а у Завичајном одељену ове установе културе, поред ди-гитализације некњижевне грађе, приоритет ће бити истраживање подручја Борског округа због прављења регистра старе библи-отечке грађе.

Иако су средства која су у об-ласти култутре ове године мања, Борани знају да ће им стручни људи који раде у установама културе приуштити дешавања која ће оставити траг.


Из општинског буџета за културне потребе биће издвојено више од 80 милиона динара, а у циљу штедње пуна пажња биће посвећена квалитету планираних програма

Охрабрујући оптимизам за борску културу

БОР» Предавање на тему „Гајење ароматичног, лековитог и зачинског биља у комерцијане сврхе“, чланови Удружења за ле-ковито биље „Дубашница“, орга-низовали су у Бору како би уна-предили ову област и повећали потенцијалну зараду од гајења и сакупљања биља. Предавачи су били чланови Удружења за лековито биље „Јован Туцаков“ из Сокобање, а организатори су истакли важност пољопривреде и значај финансијских средстава које је локална самоуправа у Бо-ру буџетом предвидела за развој ове области.

Гајење лековитог и зачинског биља, уз знање и рад, може бити и уносан посао – ис-такнуто је на преда-вању. Тимочка крајина богата је лековитим биљем, које расте у не-загађеној средини, ван града, а од 700 врста,

које се у овом крају могу наћи, користи се тек половина.

На подручју борске општине постоје они који су заинтересо-вани за сакупљање лековитог биља, међутим ретки су они који се тиме и плантажно баве, иако гајење и сакупљање може бити уносан посао.

Основни циљ Удружења за лековито биље „Дубашни-ца“ у Бору јесте организовано сакупљање и плантажни узгој лековитог, ароматичног и зачин-ског биља у општини Бор, ради заједничког наступа на тржишту.


Лековито биље прилика да се заради

Удружење за лековито биље „Дубашница“ организовало у Бору предавање „Гајење ароматичног, лековитог и зачинског биља у комерцијане сврхе“

стр. 9


КУЛТУРАброј 48 петак, 23. јануар 2015.

БОР» Музеј рударства и металургије у Бору, установа која је, поред редовних актив-ности, почела да организује тематске едукативне радиони-це, обрадовала је заљубљенике у ликовну уметност вајарском радионицом под називом „Свет глине“. Прва радионица окупила је и млађе и старије, које је, без обзира на године, одушевио до-дир глине.

Тако је седмогодишња Ми-лена за веома кратко време успе-ла од глине да направи столицу, пакетић и фигуру човека, док је пензинерка Бранка одушевљена радионицама у којима може да се искаже креативност.

У основе и тајне вајарства учеснике прве радионице упу-тио је познати борски уметник, академски вајар Сава Босиоко-вић, аутор споменика утемељивачу бор-ских рудника Ђорђу Вајферту и Фрањи Шистеку.

- Вајарство се не учи један час, дан, већ више го-дина, непрекидно. Одушевљен сам талентом учесника који су врло брзо савладали основе и ми ћемо, верујем, успети да од ових глинених фигурица одрадимо одливке у гипсу, а касније и у не-ком трајном материјалу - рекао нам је Сава Босиоковић и до-дао да је почаствован што своје искуство и знање може да пре-несе заинтересованим Бранима.

У Музеју рударства и мета-лургије планирају да током ове године приреде још ликовних радионица, које ће попут других едукативних, привлачити пажњу Борана свих узраста.


НЕГОТИН» Програ-ми прославе 9. јануара, дана рођења композитора Стевана Стојановића Мокрањца (1856-1914), почели су окупљањем гостију у Комплексу родне куће српског музичког великана, традиционалним послужењем и добродошлицом домаћина и организатора из Дома културе „Стеван Мокрањац“. У смирај девете јануарске вечери, зајед-но са свештеницима архијерејс-ког намесништва неготинског и монасима Манастира Буково, у родну кућу Стевана Мокрањ-ца стигао је и Владика тимочки Иларион, који је, ове године, уз молитвене жеље поводом Бо-жића и прве славе у новој годи-ни, Светог Стефана, преломио славски колач.

Већ трећу годину, у оквиру прославе дана рођења Стева-на Мокрањца, неготински Дом културе слави Стевањдан, као своју славу и тиме потврђује да се у Неготину не заборављају најважнији моменти из живота српског композитора, великог уметника и европског ствараоца.

Прослава је настављена полагањем цвећа на споменик српског музичког великана. То су учиниле бројне делегације, установа које носе Мокрањчево име, представници локалне са-моуправе, МЗ Мокрање и Про-грамске комисије Фестивала Мокрањчеви дани.

- Ова година је посебно зна-чајна за српску културу, јер смо управо са прославом 159 година од рођења Стевана Мокрањца, закорачили у велики јубилеј, пет деценија опстајања Мокрањче-вих дана, једног од најстаријих и најугледнијих наших фестива-ла. За овогодишњу фестивалску

сезону, у септембру ове године, припреме су већ почеле и искре-но верујемо да ће Фестивал у јубиларној години за српску кул-туру, а посебно град Неготин, по својим програмским садржајима бити на нивоу годишњице која доноси обавезу и одговорност - наводи професор др Бранка Ра-довић, дугогодишњи селектор Фестивала Мокрањчеви дани.

- И ова година протећи ће у знаку Мокрањца, која ће, уз наше заједничко залагање, бити обеле-жена 50. јубиларним празником музике у септембру. Најзначај-нији српски композитор са ових простора, својим стваралаштвом, преданошћу и залагањем, ис-пунио је мисију коју је сматрао неопходном за свој народ. На-ша је дужност да му се на дос-

тојанствен начин одужимо. Заједно Неготин и Србија, поштујући Мо-крањчево дело и Мокрањчев фести-вал. Задатак је ло-калне самоуправе, организатора ма-нифестације, Дома културе и грађана

општине Неготин да највећи до-гађај у Неготину буде незабо-раван за све госте. Потрудићемо се свим снагама да овај задатак успешно обавимо - рекао је Јо-ван Миловановић, председник Општине Неготин.

У оквиру програма про-славе годишњице Мокрањ-чевог рођења, промовисан је 16. број часописа за културу „Мокрањац“, који представља осврт на прошлогодишњу му-зичку сезону, када је обележена и стогодишњица смрти Стевана Мокрањца. Празник, који Него-тинци и културна јавност деце-нијама већ славе на дан рођења Стевана Мокрањца и његов имендан употпуњен је концер-том младих уметника, студената Факултета музичке уметности на одсеку виолине, Милица Жу-гић и Љубомир Тројановић, из-водећи дела домаћих и страних композитора.

Јованка Станојевић.

Вајарска радионица „Свет глине“

Прва вајарска радионица, борског Музеја рударства и металургије, окупила заинтересоване за ликовну уметност, а знања им пренео академски вајар Сава Босиоковић

Обележена годишњица рођења Стевана Мокрањца

Увод у велики јубилејСвечаношћу у родној кући композитора, уз присуство епископа тимочког Илариона, најављени овогодишњи јубиларни 50. Мокрањчеви дани у септембру

БОР» Завичајно одељење борске Народне библиотеке и ове године наставиће да презентује дигитализовану грађу, у плану су и едукативни програми и преда-вања, као и изложбе које афирми-шу индустријску баштину али и борске фотографе. Више пажње, ипак, биће посвећено вођењу ре-гистра старе и ретке библиотеч-ке грађе значајне за националну културу, па су у плану обиласци и истраживања на подручју Мај-данпека, Неготина и Бора.

- Вођење регистра под-разумева упис у нацио-нални регистар Народне библиотеке Србије, а у стару и ретку библиотечку грађу спадају књиге, пуб-ликације, рукописи, мапе и остало штампано и пре 1867. године. Досадашња истраживања потврди-

ла су да на подручју Матичне библиотеке Бор има изузетних примерака старе и ретке биб-лиотечке грађе. Само из не-готинске школске библиотеке у регистар је уведено близу 30 примерака штампаних пре 1860. године - каже Драган Стојменовић, библитекар и додаје да је важно за национал-ну културу да се све то евиден-тира и види у каквом је стању, у каквим условима се чува.


Очување библиотечке грађе

стр.10


МОЗАИК број 48петак, 23. јануар 2015.

Гастрономске чаролије

За који дан прославићемо и Св. Саву, школски празник и вели-ку дечију славу. Када сам била дете сваке године сам зимски рас-пуст проводила код деде и бабе у једном дивном селу у Банату. С нестрпљењем сам чекала тај дан када се славио Св. Сава и одлазак у сеоску цркву. Деца су рецитовала и добијала слаткише и оне по-себне светосавске переце.

Тада сам мислила да је мали Растко – Св. Сава, волео највише да једе баш те переце. Истраживала сам дуго и дошла до сазнања да му је била најомољенија ПИЛЕТИНА СА МЕДОМ и БЕСК-ВАСНИ ХЛЕБ.

Зато ћу вам сада дати рецепте управо за ту пилетину и хлеб, па ето, 27. јануара направите и изненадите своју породицу.

Пилеће месо од груди благо осолите и добро утрљајте медом.Оставите да одстоји два сата да се расхла-ди. Уваљајте све у пшенично брашно и пржите на масти док не добије златножуту боју. У посуду где се месо пржило сипајте

бело вино, бели лук и мало мајчине душице. Тим сосом месо пре-литје и потом служите.

Пилетину обавезно служите са бесквасним хлебом.За бесквасни хлеб је потребно: шоља раженог брашна, шоља

хељдиног брашна, шо ља интегралног пшеничног брашна, мало белог брашна, кашика млевеног сусама, кашика млевеног лана, кашика меда, семенке сунцокрета, со и кисела вода.

Припрема: Од наведених састојака замесите средње чврсто тесто и распоре-дите по подмазаном плеху у танком слоју и ставите у загрејану рерну на 180 степени. Хлеб је печен за 10 до 15 минута. Уместо једног хлеба од истог теста по жељи можете умесити више малих хлепчића.

И зато 27. јануара ускликните с љубављу и сетите се: „Векови су прохујали од чудесне оне ноћи,векови су прохујали и многи ће јоште проћи.Ал‘ то дете јоште живи, јер његова живи слава,јер то дете беше Растко, син Немањин – Свети Савa“ .

Мирјана Васић

Пилетина са медом и бесквасни хлеб

Поетски кутак

Ушли у један кругбраћапо нама

У повраткуданимадве мале ћунена длановимапомерају прозор

Кад остане самаптица се увекогледа за двоје

Два папагаја

Владо Бојанић

На трпези Немањића

лоБОРизми• Води се жестока борба за кон-

тејнере. Пси луталице имају бла-гу предност над бескућницима.

• Данас смо усвојили ребаланс кућног буџета. Од сутра једемо сваки други дан.

Љубомир Илић

• Има дана када не знам шта да радим. Тада прошетам до скупштинског ресторана.

• Демонстрирали смо силу. То нам се нашло при руци.

Раде Ђерговић

• Материјално толико лоше стојим да више не могу ни да стојим.

• Свеједно је какве ћемо законе усвојити ако о њиховој примени одлучују само судије.

Милен Миливојевић

• Рекет је код нас увек био у иг-ри, само се раније мање користио.

• Наша пропаст би изостала да у рад владе на време нисмо укључили експерте.

Пеко Лаличић

Последњих година многи сточари, незадовољни стату-сом ове пољопривредне гране, смањују сточни фонд, а неки чак затварају фарме. На срећу, по-стоје и сточари који имају друга-чија искуства, а један од њих је Драги Некшановић, из бољевач-ког села Оснић, који је број грла значајно повећао.

Драги Некшановић сточар-ством се бави више деценија и као ретко који сточар задовољан је успехом у задње две године. Број грла је повећао за десетак и сада их на фарми има близу три-десет, успео је да обнови и ме-ханизацију и што је најважније обезбеди породици добар живот.

- У сточарству нема радног времена, ради се по 24 сата 365 дана и само радом можете да ус-пете - каже Драги Некшановић.

Осим великим радом, ова-кав успех Некшановић је пости-гао захваљујући и доброј цени млека. Свакодневно зајечарском „Имлеку“ испоручује 260 литара млека екстра квалитета.

- Цена млека је никад боља, за литар добијем 48 динара. Са таквом ценом успевам да по-кријем трошкове, али и да зара-дим - похвалио се Некшановић.

Иако је година за ратарство била лоша, Драги Некшановић је успео да обезбеди и довољно квалитетне хране за стоку. Има сопствених 12 хектара, а још 40 је узео у закуп.

- Не поновила се прошла година. Пресејавали смо мно-ге њиве и са таквим улагањима могли смо да имамо храну у на-редне три године. Али шта је ту је, важно је да смо опстали - до-дао је на крају овај вредан сто-чар из Оснића.

С обзиром на постигнут ус-пех, Драги планира да сагради савремену фарму за још четрде-сетак грла, али под одређеним условима. Први је да држава настави да даје субвенције и по-вољне кредите, али и да се његов син, који завршава пољоприв-редни факултет врати на село.


Сточарство ипак може бити уносно

стр.11


7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино10.00 Вести на знаков-ном језику (р)10.15 Агро дан10.30 Кућица у цвећу11.00 Мојим се селом...11.25 Бели лук...12.00 Вести12.15 Серијски филм (р)13.00 Атлас/Гуливер14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 АБС/Ауто15.25 Зелена патрола16.00 Дневник16.30 Серијски филм 16.55 Меридијанима17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.20 Храна и вино19.00 Дневник19.20 Вести на влашком19.30 „Нинџа корњаче“20.00 Спортска хрон.20.30 Серијски филм21.00 Нокаут21.25 Серијски филм22.00 Данас22.20 Вести на влашком22.30Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Меридијанима00.00 Вести00.10 Око истока (р)01.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино9.50 Агро дан10.00 Палета (р)10.55 Простор11.25 На точковима12.00 Вести12.15 Серијски филм (р)13.05 АБС шоу13.40 ТВ Шоп14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Серијски филм (р)15.20 Спортска хроника(р)16.00 Дневник16.30 Атлас 17.00 Енергија...17.15 ТВ Шоп17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.20 Храна и вино19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Кућица у цвећу20.00 Ауто флеш20.30 Радим градим 21.15 Серијски филм22.00 ДанасВести на влашком22.20 Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)01.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино9.45 Времеплов10.10 Агро дан 10.15 Атлас/Гуливер10.45 Више од спорта11.35 Бели лук и.... 12.00 Вести12.30 Серијски филм (р)13.00 Свет на длану13.30 Времеплов14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Вино и ...14.50 Ауто флеш15.20 Корак16.00 Дневник16.30 Меридијанима16.45 На трагу....17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.15 Улична патрола19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 На трагу....20.30 Меридијанима21.00 Филм на виде(л)о21.25 Серијски филм22.00 Данас22.20 Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)01.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино10.00 Агро дан10.15 Вино и .... 10.45 Лек из природе11.15 Меридијанима11.35 Бели лук...12.00 Вести12.30 Серијски филм (р)13.00 Корак13.30 Времеплов14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 ABS show14.55 Радим градим15.25 Филм на виде(л)о 16.00 Дневник16.30 Меридијанима17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.15 Енергија...18.45Времеплов19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 На трагу....20.30 Меридијанима21.05 Агро дан21.25 Серијски филм22.00 Данас22.20 Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)01.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино10.00 Агро дан10.15 Енергија на....10.30 Калеидоскоп11.30 Бели лук и.... 12.00 Вести12.30 Серијски филм (р)13.00 Везе13.30Времеплов13.45 ТВ Шоп14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Улови трофеј14.55 Србија коју волим16.00 Дневник16.30 Меридијанима16.45 На трагу...17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.15 Навигатор18.45 Времеплов19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 На трагу...20.25 Меридијанима21.25 Серијски филм22.00 Данас22.20 Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)01.00 Ноћни програм

6.50 Фарма7.45 Навигатор8.00 Будилица10.00 ТВ Шоп10.15 52 викенда11.00 Школирање12.00 Вести12.15 Серијски филм13.10 Позајми ми ауто14.05 ТВ Шоп14.15 Корак 2116.00 Дневник16.20 За све Роме16.35 Гуливер17.05 ТВ Шоп17.20 Храна и вино18.15 Култ арт19.00 Дневник19.30 Слике живота20.00 Глас Америке20.35 Вино и виноградарство21.00 Калеидоскоп22.00 Вести22.10 Документарни програм23.10 52 викенда00.00 Вести00.15 Ноћни програм

7.05 У нашем атару8.00 Будилица10.00 ТВ Шоп10.15 Храна и вино11.15 Лек из природе12.00 Вести 12.15 Село моје12.45 “Prîn saćilji nuastre” емисија на влашком језику13.15 Здравље14.00 Вести на знаков-ном језику14.10 Палета, програм на румунском језику15.15 Радим градим16.00 Дневник16.20 Ретроспектива, програм на влашком језику16.35 Ауто флеш17.05 ТВ Шоп17.20 Непознатом...18.25 Слике живота19.00 Дневник19.20 Инфо 719.55 Времеплов20.00 Глас Америке20.35 Ауто спринт21.20 Простор 22.00 Вести22.10 Документарни програм23.10 Више од спорта00.00 Вести00.10 Ноћни програ

ПОНЕДЕЉАК УТОРАК СРЕДА ЧЕТВРТАК ПЕТАК СУБОТА НЕДЕЉА

МОЗАИК

ПРОГРАМСКА ШЕМА ТВ БОР

*Програмска шема је подложна променама

ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ У БОРУПозивни број 030Аутобуска станица 423-770Аутобуска станица „Бортравел“ 457-760Железничка станица 421-371Полицијска управа 192Ватросаци 193Хитна помоћ 194Електродистрибуција 422-888Топлификација 426-398Водовод 421-234ХОТЕЛИ И СМЕШТАЈХотел „Језеро“ 482-940Хотел „Албо“ 249-69-62Хотел „Српска круна“ 477-077 Клуб РТБ Бор 477-008АПОТЕКЕАпотека у Дому здравља421-624Апотека „Стеван Јаковљевић“ 424-167Апотека „Здравље“ 428-866Апотека у Злоту 2561-958

ЖЕЛЕЗНИЧКИ РЕД ВОЖЊЕБор - Мајданпек 7:50, 15:35 и 20:55Бор - Зајечар (веза за Ниш и Пра-хово пристаниште) 05:16, 10:27 и 18:22Бор - Пожаревац 00:04 Мајданпек - Бор (из Мајданпека) 4:00, 9:15 и 17:05Зајечар - Бор (из Зајечара) 6:45, 14:30, 19:50 и 23:01АУТОБУСИПоласци из Бора заБеоград 04:00(радним даном), 04:38, 05:00, 06:15, 07:30,08:46, 14:30, 15:30 Лесковац и Врање 02:45 16:30Ниш 02:45, 05:00, 05:16, 06:20 (рад-ним даном), 08:00 (радним даном) 08:40 (новим путем), 14:30, 16:30,Зајечар 02:45, 05:00, 06:20 (радним даном), 08:00 (радним даном) 08:40 14:30 16:30 20:55 22:25Неготин и Кладово 07:30Д. Милановац 10:40 , 15:10Мајданпек 15:10, 17:30Параћин 05:00 05:16 15:30Јагодина 05:00 15:30Жагубица - Пожаревац 07:30

број 48 петак, 23. јануар 2015.

Биоскоп „Звезда“ Бор » од 22. до 28. јануара - дечији филм ,,Бела и Себастијан” у 18

сати.Цена улазнице 200 динара» од 29. јануара до 1. фебруара - филм ,,Зулу” у 20 сати. Цена

улазнице 200 динара.Информације на телефоне: Биоскоп ,,Звезда“ 030/421-259 ( од

17 до 21 сат)

Биоскопски репертоар

Установа ,,Центар за културу Општине Бор“» 26. јануар - Позоришна представа о животу Светог Саве

,,Ваља нама још тога научити“ у 19 сати, у сали Музичке шко-ле у Бору

» 31. јануар - Промоција књига „Рок биографија“ у 19 сати» 31. јануар - Концерт Дејана Цукића, у 22 сата. Театар у Дому

културе. Цена улазнице 100 динара» 1. фебруар - Реприза представе драмског студија ,,Краљевић

Mарко и Муса Кесеџија“ у 19 сати, у сали Музичке школе у Бору» 10. фебруар - Позоришна представа ,,Пластика“ у сали Му-

зичке школе у 20 сати. Цена улазнице је 500,00 динара Поред ових програма Установа ,,Центар за културу општине

Бор“ има програме у сопственој режији - часови школе класичне гитаре, часови градског хора, часови креативног курса гитаре, ча-сови школе глуме, као и пробе КУД-а ,,Бор“ које се одржавају сва-ке недеље.

Информације на телефон: 030/424-546 од 08 до 14 сати

Културна дешавања

РАДНИМ ДАНИМА НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

07:00

ВИКЕНДОМ 08:00

ПЕТКОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

18:15

стр.12

Издаје Јавно предузеће „Штампа, радио и филм“ Бор Директор Владан Нововић, уредник Зоран Максић Новинар-редактор Чедомир ВасићПрипрема за штампу Марко Стојчев Штампа Штампарија „Графомед“ Бор

СПОРТ број 48петак, 23. јануар 2015.

Борске кошаркашице савла-дале су, на свом паркету, екипу Врбаса 56:54 и значајно попра-виле шансе у борби за опстанак у најјачем рангу, јер су однос победа и пораза поправиле на четири према десет.

У неизвесној утакмици, са малим бројем кошева, Боранке су искористиле чињеницу да је трећепласирани гостујући тим наступао значајно ослабљен, без стандардних Бучевац и Душа-нић, које су наставиле каријеру у иностранству, као и повређене Тамаре Рајић.

Уз стандардна издања плеј-мејкера и бекова домаћег ти-ма, убедљиво најефикаснија на утакмици била је Марија Петро-вић, са 26 поена, четири тројке, а високу прецизност у завршни-ци утакмице и одлучујуће пое-не постигла је Анђелина Радић, која је имала и осам ухваћених лопти, пет у одбрани. Чак девет скокова пoд својим кошем забе-лежила је Јелена Јозић.

Најефикаснија у гостујућој екипи била је Миљана Џомбета, са 22 поена, 4 од 12 у шуту за три поена, десет поена постигла је Јована Јововић, а девет Тијана Чукић.

И поред тријумфа, екипа Бо-ра остала је на десетом месту на табели, јер је и наредни ривал, Шабац, савладао екипу београд-ског Партизана, у гостима 65:56. Победу више има и крагујевач-ки Раднички, који је убедљиво поражен од неприкосновеног Радивоја Кораћа 82:41. Шансе у борби за опстанак има и субо-тички Спартак, са три победе, док је екипа Србобрана прак-

тично отписана након 14 пораза у исто толико утакмица.

Првенствени дуели у најја-чем рангу настављају се већ у среду 21.јануара, утакмицама 15. кола, а у шеснаестом, наред-не суботе, кошаркашице Бора дочекују београдски Партизан.

Стонотенисери Бора почели су други део такмичења победом над лесковачком Дубочицом 4:2. Оба тима после десет утакмица деле исти однос победа и пора-за, по пет, и у средини су табеле Квалитетне лиге Регионалног стонотениског савеза Ниш. У вођству је и даље јесењи првак, екипа Радничког из Крагујевца, испред ћупријске Славије.

Бојан Обрадовић

БОР» Спортски радници Бора основали су нову зајед-ничку организацију - Савез спортова Општине Бор. Задатак новоформираног удружења је да преузме улогу Спортског савеза општине Бор, који је истовреме-но угашен, али и да на ефикаснији начин унапреди стање у борском спорту и на бољи начин коорди-нира заједнич-ке послове. На скупштини, при оснивању саве-за, изабрани су председник и чланови управног и надзорног одбора,а усвојен је и правилник рада савеза.

- На првој конститутивној седници коју ће одржати Спорт-ски савез општине Бор изабраће се потпредседник УО савеза и усвојиће се правилник о систе-матизацији послова и радних за-датака који обухватају избор ге-нералног секретара, два стручна сарадника за базичне спортове

и лице које ће водити књиго-водствене послове. Има доста техничких послова. У априлу би Савез спортова требао да се ре-гиструје и надамо се да ће овај савез добро функционисати и да ће сарадња са локалном самоу-

правом бити стална и коректна“ - изјавио је Вукомир Перић- председник УО Савеза спортова општине Бор.

Новоформирани Савез спор-това имаће наредних дана мно-го обавеза, а један од задатака је и осмислити стратегију да слика о спорту у будућности буде јас-нија и да потребе свих клубова буду задовољене.

Маријана Симић

БОР» Новогодишњи тур-нир у малом фудбалу у Бору закључен је, тријумфом екипе Пеливана која је, у изузетној утакмици, савладала тим Апо-теке Унипром, после пенала. Дуел је претходно завршен

нерешено- 3:3.Многоброј-

на публика у борском спорт-ском центру уживала је, завршног да-на турнира, и у ревијалним у т а к м и ц а м а најмлађих бор-ских екипа,

цицибана, и традиционалном сусрету мршавих и дебелих. У осталим такмичарским катего-ријама, најуспешнији тимови били су АБС Ауто, код ветерана и петлића, Графомед, у конку-ренцији кадета и Мамутовски мобил, у категорији пионира. У категорији кадета најбољи голман је Стефан Јовановић из Графомеда, стрелац Андрија Милићевић из екипе Шимано, а играч Славко Апостолов. Код ветерана најбољи голман је Ми-лан Милосављевић из екипе

тотал дизајн, стрелац Драган Шћопић из АБС-а и играч Дејан Стојчић такође из екипе АБС-а. У категорији сениора најбољи голман је Срђан Анђелковићиз екипе Пеливана, Дамир Рама-дани из екипе Реал Бор и играч Марко Цокић из екипе Пеливан.

- И ове као и претходних гдина локална самоуправа је ту да будепокровитељ ове манифе-стације . Могу да кажем да сам задовољан бројем пријављених екипа и квалитетом и надам се да ће наредне године бити више екипа - рекао је Марко Нико-ловски– члан Општинског већа задужен за омладину и спорт.

Најбоље од 35 екипа на тур-ниру, голмани, стрелци и играчи, по категоријама, награђени су пехарима, дипломама, медаљама и спортском опремом, а тимови сениора и ветерана освојили су и новчане награде из котизацио-ног фонда, при чему је најбољем сениорском тиму припало 50 хиљада динара. Организатор турнира била је Асоцијација „Спорт за све“, уз подршку ло-калне самоуправе.

Маријана Симић

Важна победаборских кошаркашица

Основан општински Савез спортова

Завршен Новогодишњи турнир у малом фудбалу

Documents

Oko istoka 48