Oko istoka 56

Представници финске компаније „Ототек“, задужене за пројектовање и изградњу нове флеш-смелтинг топионичке пећи, посетили су борски комбинат бакра и у разговору са руководством истакли да је уходавање нових постројења једно од најуспешнијих до сада

ПОЧЕО РЕМОНТ У ТОПЛАНИ

Кладовљанка на крову света » стр. 12

Пољопривредници ће ускоро моћи да као залог дају и будући род » стр. 2

Настављени „Сусрети села“ » стр. 8

„Долина мира“ на Борском језеру отворила врата посетиоцима » стр. 9

БЕСПЛАТНО ИЗДАЊЕ БИЛТЕН ЈАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА „ШТАМПА, РАДИО И ФИЛМ“, БОР бр. 56 - 15. мај, 2015. год. година III

» стр. 3

» стр. 4

Поводом 22. рођендана

НЕДЕЉОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

19:20h

Отворена нова режијаТелевизије Бор » стр. 6

» стр. 3Магистрала Б, која је зимус правила највише проблема, и због које није било редовног грејања у Новом градском центру и насељу Металург, биће комплетно реновирана

Сајам меда и вина

У Неготину су се на 45 штандова раме уз раме са домаћим произвођачима вина представили и гости из суседних земаља, Бугарске и Румуније, а македонски винари послали своја вина на оцењивање

ГАРАНТОВАНАПРАВА РАДНИКАУ Рударско-топионичарском басену Бор ова година остаће упамћена по почетку рада нове топионице и изради Унапред припремљеног плана реорганизације предузећа, који ће обезбедити сигурност за све бивше и садашње раднике.- Нема приватизације, РТБ Бор биће 100% у државном власништву, без удела приватног капитала - каже Благоје Спасковски, генерални директор РТБ-а Бор » стр. 5

twitter.com/@TelevizijaBor dailymotion.com/rtvbor

стр.2 АКТУЕЛНОСТИ број 56петак, 15. мај 2015.

БОР» Због прекида кабло-ва и кварова, многи делови Бора остали су без јавне расвете, па је Јавно предузеће „Дирекција за изградњу Бора“ почело сана-цију мреже. Екипе су свакоднев-но на терену, у току су радови у старом центру града, улици Моше Пијаде и насељима Нови градски центар, Старо и Ново селиште.

Иако живе у неким од глав-них градских улица или насеља, Борани неретко пролазе кроз потпуни мрак до својих зграда.

У Јавном предузећу „Дирекција за изградњу Бора“ истичу да ће сви делови града ускоро бити осветљени.

Учестали проблеми са јав-ном расветом јављају се и због неодговорности и вандализма, јер како истичу надлежни, крађе каблова неретко су узрок мрака у неким деловима града. За са-нацију и одржавање јавне рас-вете у граду бакра буџетом је предвиђено четири милиона и 700 хиљада динара.

Марија Ћосић

БОР» У оквиру редовних активности Јавног комунал-ног предузећа „3. октобар“, а под надзором Дирекције за из-градњу Бора, у току је поправ-ка дечијих игралишта у Бору и околним селима.

Ове године, због недостат-ка финансијских средстава, у плану није градња нових игра-лишта и куповина реквизита, већ само одржавање постојећих и поправка оштећених. Екипе ће поправку почети од насеља Брезоник и Хомољске улице, игралишта поред Цркве Светог Георгија, затим следе паркови у

насељима Чеврта месна заједни-ца и Бањско поље, као у селима борске општине.

Након најоштећенијих иг-ралишта, биће поправљене и љуљашке и клацкалице у оста-лим деловима града. Обратили су нам се и мештани улице Ди-митрија Туцовића, изражавају незадовољство стањем дечијих реквизита у овој улици. Према речима надлежних и ови рек-визити наћи ће се на списку за поправку, па ће сви малишани ускоро добити боље и сигурније место за игру.


Улице у мраку

Нема пара за нова игралишта

Без нових реквизита у дечијим парковима

Према Закону о предже-твеном поступку, који ступа на снагу од првог јуна, пољоприв-редници ће моћи да, као залог за позајмицу, дају будући род, што ће им умногоме олакшати пољопривредну производњу.

У надлежном министар-ству кажу да ће залог бити ус-постављен у Агенцији за прив-редне регистре и почеће да функционише током јуна.

- Систем финансирања под-разумева да ће пољопривредни

произвођачи имати олакшан приступ финансијским сред-ствима, јер ће као залог за обез-беђење позајмице користити будућу пољопривредну произ-водњу и неће морати да полажу хипотеку као обавезан начин осигурања какав је до сад био случај. Предвиђа се да корисни-ци преджетвеног финансирања

буду физичка и правна лица и предузетници и да се све ове категорије могу наћи на страни дужника и имати улогу поверио-ца - каже Данило Голубовић, државни секретар Министар-ства пољопривреде и заштите животне средине.

Овај закон је јединствен и као такав се први пут примењује у Европи.

- Овакав систем тренутно се уводи још у Русији, Украјини и Бугарској, али оне још увек ни-

су донеле тај закон, нити су спремне за имплемента-цију помену-тог система. Бразил је прва земља на све-ту која је ус-поставила тај систем, још 1995. године, са веома пози-

тивним искуствима - наглашава Голубовић.

Очекује се да ће применом овог закона бити повећано и осигурање усева, јер ће као је-дан од услова за склапање уго-вора о преджетвеном финанси-рању бити осигурање будућег рода.

Дејан Ђорђевић

Пролећна сетва на подручју Борског округа, углавном, је за-вршена. Од планираних 32.700 хектара засејано је 90 одсто.

Једино нису засејане пред-виђене површине под сунцокре-том, јер у време сетве у равни-чарским деловима неготинске и кладовске општине, где се ова култура сеје, њиве су биле под водом.

Стручни сарадник за ра-тарство у Пољопривредно са-ветодавној служби у Неготину Владица Стефановић каже да се овогодишња сетва, упркос оте-

жаним условима, ипак, заврши-ла већим делом у оптималном року.

Кукуруз и сунцокрет су на већини парцела већ изникли и за сада су у добром стању. Стручњаци кажу да би про-лећним усевима добро дошла киша, јер се земљиште у међу-времену осушило. Падавине би одговарале и озимим културама посебно пшеници која је поче-ла да класа, али је због недос-татка минерала на већини њива пожутела.

Љ. Ђорђевић

Завршена пролећна сетваНа подручју Борског округа

Усваја се Закон о преджетвеном поступку

Будући род као залогСрбија је прва земља у Европи која ће пољопривредним произвођачима, од првог јуна, омогућити добијање позајмице на основу процене рода, као гаранација за враћање новца

facebook.com/rtvboryoutube.com/rtvbor

стр.3АКТУЕЛНОСТИброј 56 петак, 15. мај 2015.

БОР» Свака грејна сезоне зависи пре свега од правовре-мених и квалитетних припрема. Због тога су у борској Топлани одмах, пошто су угашени кот-лови, почели санацију и рекон-струкцију делова вреловодне мреже у целом граду. Највише кварова ове зиме је било на ма-гистрали Б због којих су више дана без грејања била два велика насеља Нови градски центар и Металург. Овај проблем ће до на-редне грејне сезоне бити решен уградњом већег броја вентила.

- До сада смо оба ова насеља искључивали због једног квара. Уградњом вентила моћи ћемо да издвојимо само поједине делове - рекао је Дарко Милићевић, в. д. директора Топлане у Бору.

У склопу припрема за пред-стојећу грејну сезону у борској Топлани средствима донације Ка ЕФ Ве банке планирају и ре-конструкцију 20 од укупно 86 подстаница.

- Ове године ћемо угради-ти терморегулациону опрему у 20 подстаница. На тај начин ћемо покушати да изједначимо грејање, јер се поједини делови

града прегрејавају, а у некима је лоше - истакао је Милићевић.

Осим два котла на угаљ у производном делу Топлана има и један на мазут који се више година не користи због високе цене овог енергента. У циљу смањења трошкова рас-писан је и тендер за израду студије изводљивости његове реконструкције.

- Намера нам је да рекон-струкцијом уместо мазута овај котао користи угаљ ситније гранулације који је јефтинији. Студија ће показати колико је то исплативо - додао је на крају Милићевић.

С обзиром на дотрајалост котлова у топлани у насељу Бањско поље руководство Топ-лане планира решење овог проблема јавном приватним партнерством уколико буде за-интересованих. Милићевић ис-тиче да су на време расписане и јавне набавке за резервне де-лове, а у циљу смањења трош-кова обезбедили су ровокопач, а планирају ускоро да купе и нови утоваривач.

Љиљана Ђорђевић

БОР» Представници руководства финске компаније „Ототек“ која је била задужена за пројектовање и изградњу нове флеш смелтинг топионичке пећи у РТБ-у Бор посетили су комбинат бакра и разговарали са менаџментом ове компаније.

Директор „Ототека“ за Евро-пу, Средњи исток и Африку Адел Хатаб, заменик директора „Ото-тека“ Ким Фагерлунд и сајт-ме-наџер Тони Коркан посетили су погон нове топионице и своје раднике који, заједно са радни-цима Рударско-топионичарског басена Бор, уходавају нову тех-нологију. У разговору у погону и са руководством Басена Бор изразили су задовољство што нова то-пионица ради и што су у ње-ној изградњи и пуштању у рад учество-вали најбољи радници „Ото-тека“ и Басена Бор.

- Презадо-вољан сам како изгледа погон и цео процес производње овде. Одушевили су ме запослени из РТБ-а Бор и из „ОТОТЕК-а“ који овде раде и воде топиони-цу. Уживали смо у сарадњи са

РТБ-ом свих ових година колико је заједнички пројекат трајао јер и ви и ми имамо способан тим и добре раднике. Овај пројекат је веома значајан за Србију. Веома смо задовољни јер смо испору-чили најмодернију технологију, а ви сте добили погон светске класе - рекао је Адел Хатаб, директор „Ототека“ за Европу, Средњи исток и Африку.

Након посете новој топио-ници, руководство „Ототека“ састало се и са менаџментом РТБ-а Бор.

- Под надзором стручњака „Ототека“ наши топионичари већ сада воде процес произ-водње у новом погону. Очекујем да ће за месец-месец и по иско-ришћење на бакру бити 98,5 и на сумпору 98 процената, како је и пројектовано, па ће производња бити знатно економичнија него

у старој топионици - нагласио је Благоје Спасковски, генерални директор РТБ-а Бор

- Импресионирани смо оним што смо видели у новом погону. Ово је једно од најуспешнијих

Почео ремонт у Топлани

уходавања постројења до сада јер смо у томе добро сарађивали са људима које РТБ има. Ово ће бити веома успешна топиони-ца и ми ћемо и даље уско и ус-пешно сарађивати - каже Ким Фагерлунд, заменик директора „Ототека“.

У разговору између руко-водства „Ототека“ и РТБ-а Бор

Уходавање постројења нове топионице једно је од најуспешнијих до сада кажу руководиоци финске компаније. - Наши топионичари, под надзором стручњака из „Ототека“, воде процес производње у новом погону, ускоро очекујемо достизање пројектованог искоришћења

на бакру и сумпору - истакао је Благоје Спасковски

истакнуто је да ће у блиској будућности „Ототек“ отворити канцеларију у Београду као што је учинио канадски „СНЦ Лава-лин“ који је, заједно са „Ототе-ком“, градио нову топионицу и Фабрику сумпорне киселине у Бору.


Финци задовољни радом топионице

Посета руководства компаније „Ототек“ РТБ-у Бор

стр.4


ДРУШТВО број 56петак, 15. мај 2015.

НЕГОТИН» Десети, јубиларни Сајам меда и ви-на, одржан је на централном градском тргу у Неготину и окупио је бројне излагаче на 45 штандова. Најбројнији су били пчелари, од којих већина у овој сајамској манифестацији препознаје могућност поспе-шивања своје производње која је, како каже Славко Луковић, председник Друштва пчелара „Хајдук Вељко“, прошле годи-

не претрпела огромну штету због поплава које су задесиле Неготинску Крајину. У нади да ће ова сезона бити много боља и успешнија не само за крајин-ске већ и за све произвођаче широм земље, учеснике Сајма поздравио је Милутин Петро-вић, заменик председника Са-веза пчеларских организација Србије (СПОС), који је одржао добро посећено предавање са темом „Добра пчеларска прак-

са и реализација Пројекта „Ре-ка меда“.

С обзиром да Сајам меда и вина у години десетогодишњег јубилеја трајао два дана, органи-затори су одлучили да се у пре-подневним сатима приређују из-ложбе меда и производа од меда, а у поподневним - вина. Одзив је био за похвалу кажу у Туристич-кој организацији, једном од ор-ганизатора и наводе да је са око стотину излагача из свих вин-ских регија Србије овогодишњи Сајам испунио очекивања.

- Имамо и госте из Бугар-ске и Румуније што је потврда да се о нашој сајамској мани-фестацији глас проширио, а то нам потврђује и интересовање винара из Македоније, који су упркос актуелним дешавањи-ма у тој бившој југословенској Републици, послали своје про-изводе на оцењивање, а побри-нули смо се да за учеснике ор-ганизујемо и обилазак неких крајинских винарија, такође и тематско предавање о марке-

тингу у винарству и савреме-ним трендовима продаје, које ће одржати Ђурђа Катић- каже Душан Петровић, в.д.директо-ра ТООН-а.

Међу бројним излагачима на Сајму меда и вина запажено је учешће крајинских произвођа-ча, којима је ова манифестација прилика за сагледавање сопстве-ног положаја и места у ланцу производње вина, која у Крајини има вековну традицију.

Међународни Сајам меда и вина у Неготину отворен је здравицом Вука Пантовића, познатог гуслара из Сјенице а заокружен етно џез концертом Драгољуба Фируловића Фирула и Бојана Чукића. Сајму на отва-рању наступили су и гости, Дуо Модерато, из Београда.

Организатори сајма били су Туристичка организација општине Неготин, Друштво пчелара „Хајдук Вељко“ и Уд-ружење винара „Неготинске Крајине.

Јованка Станојевић

Сајам меда и винаЈубиларни међународни скуп пчелара и винара у Неготину Раме уз раме са домаћим произвођачима

вина, на 45 штандова, представили су се и гости из суседних земаља, Бугарске и Румуније, а македонски винари послали своја вина на оцењивање

Дан самосталног живота особа са инвалидитетом 5. мај обележен је у свим земљама ев-ропске уније на различите начи-не али у светлу свеопштих мера штедње, које нарочито утичу на подршку самосталном животу . У Бору, као и у другим градо-вима, овај дан обележен је ак-

цијама у симболичних 5 до 12, а промовисана је и брошура под називцом „Рушење митова о са-мосталном животу“, објављена

у оквиру Евроске мреже за са-мостални живот-ЕНИЛ.

- То је брошура која разбија предрасуде и између осталог објашњава значај и улогу персо-налних асистената. Персонални асистенти су изузетно важна подршка квалитетнијем живо-ту особа са инвалидитетом, али

због њих се истовреме-но код појединих инсти-туција јавља и бојазан да ће рецимо домови за такве особе бити уга-шени, што наравно није истина- каже Слободан Стојановић, председ-ник Центра за самостал-ни живот ОСИ Бор.

- Иако постоји добар законодавни оквир да се

сваке године реализују нови ко-раци за побољшање положаја особа са инвалидитетом, живот-но искуство је сасвим другачије.

Разумевање локалне самоуправе скоро и да не постоји, разумемо мере штедње, али нас мало ко разуме- додао је Стојановић.

Према евиденцији борског Центра за самостални живот на овом подручју има више од 1.000 особа са инвалидитетом, сматра

се да је тај број много већи с об-зиром на то да у Бору има много оних који су због природе своје болести запослени као инвали-ди рада, али они не сматрају да припадају овој категорији и тако се не декларишу.

Елда Драгаш

БОР» Удружење храни-теља „Вучица Мартиа“ обеле-жило је другу годину постојања и рада. Тим поводом одржана је годишња Скупштина удружења, а након тога и трибина „Умре-жавање и сарадња удружења и организација са другим факто-рима и ресурсима у локалној заједници“.

У Удружењу хранитеља „Ву-чица Мартиа“ кажу да су веома задовољни постигнутим ре-зултатима у досадашњем раду. Њихови планови и пројекти су постали део стратешког плана

развоја Општине Бор у наред-ном петогодишњем периоду. Минуле године покренут је и успешно реализован пројекат „Хранитеља и храњеника“. Ово је између осталог речено на трибини поводом обележавања годишњице постојања овог бор-ског удружења.

У Удружењу хранитеља пла-нирају да прошире сарадњу са сличним удружењима и орга-низацијама у региону, пре све-га у реализацији пројеката који афирмишу хранитељство.

Горан Грамић

Рушење митова о самосталном животу

Две године хранитељства у Бору

Годишња скупштина Удружења „Вучица Мартиа“

стр.5


ПРИВРЕДАброј 56 петак, 15. мај 2015.

БОР» Иако је више од пола месеца кривељска флотација ра-дила само са две од три млинске секције, Рудници бакра Бор у ап-рилу су произвели готово 2.300 тона концентрата бакра, 1.600 тона из Великог Кривеља, 400 са Церова, а из Јаме 270 тона.

На највећем, кривељском копу раскривено је довољно ру-де за годину дана рада. Од јуна почеће још обимније раскри-вање источног дела

Према плановима за ову годину Рудници бакра Бор из 14,77 милиона тона руде тре-ба да дају 32.220 тона бакра у концентрату и уклоне 28,3 ми-лиона тона раскривке. Због тога је приоритетан задатак да се у наредном периоду у кпу „Кри-вељ“ уклања више од два мили-она тона јаловине месечно. У априлу је уклоњено милион и 300 хиљада тона јаловине, због кварова на камионима који су

последица зимске сезоне, кажу у Руднику бакра Бор.

У флотацији Велики Кривељ ускоро се очекује пуштање у рад нове линије за флотирање руде са површинског копа „Церово“, чиме ће се побољшати њена

прерада. Са старом и новом ли-нијом, РББ ће имати капацитет за прераду 5,5 милиона тона це-ровске руде.

Ускоро би требала да буде за-вршена и комплетна аутоматиза-ција процеса. Захваљујући томе

што су у флотацији неки параме-три побољшани, што се види по квалитету концентрата у коме је садржај бакра преко 20 одсто как-ви су и захтеви нове топионице, искоришћење бакра из руде веће је од 80 процената, кажу у РББ-у.

У прва три месеца 2015. го-дине из руде са кривељског копа добијено је 6.760 тона концен-трата бакра, а план је да до краја године производња достигне ви-ше од 32 хиљаде тона.


БОР» Завршетак изградње нове топионице и њено пуштање у рад обележили су 2015. годину у РТБ-у Бор.

- Кренула је нова топионица и нова фабрика сумпорне кисе-лине. Сада с правом, потпуно уверен могу рећи да од следеће недеље дима неће бити. Још неколико дана појављиваће се испади, али краће природе. Већ од средине маја, када крену кон-вертори имаћемо потпуно чисто небо. Оно што сам говорио про-текле три и по године ми смо

и остварили - рекао је Благоје Спасковски, генерални дирек-тор РТБ-а Бор

У марту је завршен изузет-но значајан документ који ће РТБ-у Бор омогућити излазак из реструктурирање. Унапред при-премљен план реорганизације значиће много за запослене у комбинату бакра, али и за бивше и садашње радника, инвалида рада друге и треће категорије Ру-дарско-топионичарског басена , који имају привремена решења за пензију. Мерама садржаним у

УППР-у њихов проблем ће бити решен.

- Унапред припремљени план изласка из реструктури-рање значи сигурност радни-цима РТБ-а Бор да ће остати

Судбина око 340 предузећа предвиђених за приватизацију биће дефинисана до 1. јула.Од 526 предузећа, колико је на списку за приватизацију, у 188 је већ покренут стечајни посту-пак, а очекује се да од осталих, још у стотинак буде уведен стечај, каже Жељко Сертић, ми-нистар привреде.Процес при-ватизаци суочен са тешкоћама изазваним правним проблеми-ма, пре свега судским процеси-ма који су у току, реституцијом и огромним дуговања појединих предузећа.

у државној компанији. Нема приватизације, идемо на стопро-центно државно власништво. Став Владе Републике Србије је да РТБ Бор треба да остане државна компанија. Зато молим све пензионере, инвалиде рада и грађане да мало сачекају да завршимо УППР. Онда ће они добити све оно што траже сада. Влада стоји иза тога и подржа-ва овакав УППР да би и ти про-блеми били решени. Његовим усвајањем људи остварују своја права - нагласио је Спасковски.

До сада проблем инвалида рада није могао да буде решен, и поред укључивања централе ПИО и Министарства за рад, запошљавање и социјалну по-литику, јер нема законских мо-гућности за то осим регулисања свих пореских обавеза из про-теклог периода и то за све запос-лене у Басену.


Ова година у Рударско топионичарском басену Бор остаће упамћена по две значајне ствари. Прва и најважнија је почетак рада нове топионице, а друга је израда Унапред припремљеног плана реорганизације предузећа који обезбеђује сигурност свим радницима

УППР гарантује права радницима

ПРОДУЖЕТАК РОКА ЗА 25 СТРАТЕШКИХ ФИРМИ?

Добар почетак године за РТБ Бор

Априлска производња у Рудницима бакра Бор

На копу Велики Кривељ раскривка изнад планиране Почетак рада нове топио-

нице и фабрике сумпорне ки-селине, донео је Бору чисто не-бо, а осим задовољних Борана, еколошком помаку радују се и туристи.

Чист ваздух могао би да ове сезоне привуче и оне који упра-во због загађења нису долазили, па туристички радници очекују добру сезону.

Хотел „Језеро“ на Борском језеру један је од разлога што многи туристи све чешће бирају овај крај за одмор, рекреацију, али и пословне састанке, семи-наре и конференције. Многе ту-ристе из градова широм Србије ове зиме привукло је и скија-лиште на Црном Врху код Бора.

Надлежни у Јавном преду-зећу „Борски туристички цен-тар“, протеклу зимску сезону оцењују као веома успешну, а осим уређења и одржавања оп-реме на Црном Врху, планирају и новине на борском аеродрому.


Туризам и чисто небо

стр.6


У ФОКУСУ број 56петак, 15. мај 2015.

Борска телевизија обележила је, свечано и скромно, 22 године постојања и рада. - Тим поводом званично је отворена нова режија у коју је уложено 55 хиљада евра сопствених средстава у протеклих годину дана. - Режија је опремљена најсавременијим уређајима за емито-вање дигиталног сигнала

БОР» У протекле 22 го-дине, Телевизија Бор била је сведок времена и догађаја. И оних лепих и оних мање пријат-них, али је била и остаће увек објективна телевизија, која је извештавала професионално и зналачки. На свој 22. рођен-дан, Регионална телевизија Бор својим гледаоцима омогућила је и пријем дигиталног сигнала.

- Морам признати да је ово велики дан, 22 године рада је веома дуг период, то је пунолет-ство и по енглеским принципи-ма, а не само по нашим. Ја тим поводом упућујем искрене чес-титке, не само директору већ и свим запосленим у овој цењеној медијској кући на крајње рацио-налном и објективном информи-сању грађана. Телевизија Бор је била присутна у свим критичним моментима да објективно сними и прикаже догађаје од изузет-ног значаја за грађане источне Србије, не само битне догађаје у РТБ-у Бор и општини Бор већ и о догађајима значајним за др-жаву Србију. Овом приликом

изражавам захвалност, посебно директору који је имао визију да и најудаљенија села у борској општини, као што је Горњане, добију чисту слику Телевизије Бор. Такође, захваљујем на објек-тивном извештавању о изградњи капиталног објекта у РТБ-у Бор, а то је нова топионица и Фабри-ка сумпорне киселине и молим грађане да имају разумевање што се још увек понекад осети сум-пор диоксид, али то је само због уходавања система, већ за неки

дан, обећавам, тога више никад у Бору неће бити - рекао је, између осталог, Благоје Спасковски, генерални директор РТБ-а Бор, присуствујући отварању нове ре-жије Телевизије Бор која од овог дана емитује дигитални телеви-зијски сигнал.

- Веома је битно да имате подршку за све идеје које су по-зитивне. Господин Спасковски је то разумео од првог дана и ја му на томе захваљујем, а исту захвалност упућујем и општи-ни Бор која је схватила визију коју смо јој предочили у ком правцу Телевизија Бор треба да се развија. Када је реч о самој дигитализацији, ми смо завр-шили једну веома битну фазу, за годину дана уложили смо 55 хиљада евра сопствених сред-става и на време смо омогућили да дистрибутери преузму наш дигитални сигнал и емитују га, чиме смо покрили целу терито-рију источне Србије. Држава је препознала наше добре намере и наш позитиван став и рад. И министарства препознају наш

позитиван став, пре свега када је реч о информисању на језицима националних мањина, чиме је смањена тензија која је постоја-ла пре извесног времена. Ми ће-мо и даље бити ослонац државе, пре свега у пропагирању правих културних вредности, као и на пољу информисања на језици-ма националних мањина -рекао је Владан Нововић, директор јавног предузећа „Штампа, ра-дио и филм“ у Бору.

Настојања руководства и

запослених у Телевизији Бор неће се зауставити само на еми-товању дигиталног сигнала, већ ће и убудуће улaгати максимал-не напоре да гледаоце, не само на територији источне Србије, информише о свим битним до-гађајима, већ да програм обо-

гати и у осталим елементима телевизијског програма. Пово-дом 22. рођендана Телевизије Бор, појединим радницима до-дељена су и пригодна признања за дугогодишњи рад у овој ме-дијској кући.

Зоран Максић

Процес преласка са аналог-ног на дигитални систем еми-товања телевизијског сигнала у Србији се званично завршава средином јуна.

Гледаоци ће у источној Ср-бији аналогни сигнал моћи да прате до првог јуна, а последње зоне у Србији биће угашене пет-наестак дана после тога.

- Средином марта почело је гашење аналогног сигнала. Бор и источна Србија су на реду до првог јуна, када дефинитивно престаје емитовање аналогног сигнала. До 16. јуна сви пре-дајници прећи ће на потпуно дигитално емитовање и тада више неће бити аналогног теле-визјског сигнала у Србији – каже Иван Ћосић, технички дирек-тор РТВ Бор.

По окончању процеса ди-гитализације најлошију слику имаће корисници кабловске те-левизије са основним пакетима, који ће и даље примати само аналогни сигнал и мораће да до-

плате уколико хоће да пређу на дигитални сигнал.

- Кабловски оператери доби-ли су препоруку да наставе еми-товање аналогног сигнала. Ко-рисници који телевизију прате преко кабловских мреже моћи ће још неко време да прате програм без додатних уређеја потребних за гледање дигиталне телеви-зије. Временом и они ће прећи на потпуно дигитални систем - додаје Иван Ћосић,

Према подацима Републич-ке радио дифузне агенције око 38 одсто становника у Србији телевизијски програм и даље прати преко обичних кровних или собних антена, око милион и по грађана прикључено је на кабловске мреже, а нешто више од 350.000 становника телеви-зију гледа преко ИПТВ-а.

Гледаоци у источној Србији моћи ће паралелно да прате ди-гитални и аналогни сигнал бор-ске телевизија Бор до првог јуна.


Телевизија Бор обележила рођендан

У ишчекивању расплета приватизације медија

Дигитализација се приводи крају

Ускоро гашење аналогног сигнала

Владан Нововић, директор ЈП „ШРИФ” уручио је појединим радницима, поводом дана Телевизије Бор, пригодна признања за дугогодишњи рад

Благоје Спасковски, генерални директор РТБ-а Бор, присуствовао је отварању нове дигиталне режије Телевизије Бор

стр.7


У ФОКУСУброј 56 петак, 15. мај 2015.

Акцијом „Пет минута гро-могласне тишине“ новинарска удружења у Србији обележила су 3. мај Светски дан слободе медија. Петоминутним преки-дом радио и телевизијског про-грама у 11 и 55 новинари су же-лели да укажу на тежак положај и проблеме са којима се медији у Србији суочавају. Дан слободе медија обележава се сваке годи-не од 1993. године, установила га је Генерална скупштина УН како би подигла свест држава

чланица о важности медијских слобода.

Поводом Свет-ског дана слободе медија Удружење новинара Србије издало је проглас у којем се указује на тежак положај но-винара. Година за

нама, истиче се у прогласу, на медијску површину избацила је сурову чињеницу да слободи ме-дија не прети опасност само од власти него и анонимних чувара приватног капитала. Упозорава се такође да законом о јавном информисању и медијима није прописана обавеза финанси-рања медија из буџета локал-них самоуправа нити минимум издвајања, због чега четвртина општина ове године неће из-

двојити „ни динар за пројект-но суфинансирање медија“. У Прогласу се додаје да закон прописује краћи рок за повла-чење државе из медија, односно њихову приватизацију у односу на остала предузећа, чиме се доводи у питање могућност да за-послени у медији-ма уопште добију новац за отпрем-нине. Захтева се и да Влада Србије испоштује одредбе Закона и омогући запосленима да постану власни-ци својих медија, уколико се не спроведе њихова приватизација до краја јуна.

Удружење новинара Србије у прогласу понавља да нема слободног новинарства у усло-

вима беде, корупције и страха од власти. Слобода медија у Србији угрожена је јер новинарство није никада било у тежем еко-номском положају.

Пад Србије на светским ранг листама медијских слобода није

само последица материјалног положаја новинара, него и на-стављања праксе власти и по-литичара да користе медије за политичке обрачуне наводи се у прогласу.


Медији у све тежем положајуПетоминутним прекидом радио и тв програма у 11 и 55 новинари су желели да укажу на тежак положај и проблеме са којима се медији у Србији суочавају у раду

Обележен 3. мај, Светски дан слободе медија

БОР» Ученици и настав-ници Основне школе „Свети Сава“ у Бору приредили су при-годан музичко-забавни програм повом 45 година постојања и ра-да ове образовне установе.

Овогодишња приредба по-водом дана школе припремљена је у духу српско-руског прија-тељства, а промовисан је и два-десети број часописа Ђачки универзитет.

Овом приликом у Народној библиотеци у Бору промовисан

је и двадесети број часописа Ђачки универзитет. Часопис у коме су обрађене различите те-ме, историјске, језичке и школ-ске, припремају ученици исто-ријске секције са професором, а ове године многи текстови пос-већени су управо српско-руском пријатељству.

Дан школе “Свети Сава” од 2012. године обележева се 10. маја, поводом спаљивања мо-штију Светог Саве на Врачару.

М. Ћосић

Дан школе „Свети Сава“

БОР» Регионални Цен-тар за таленте организовао је за ученике такмичење у једанаест научних области. Осим приказа-ног знања, талентовани ученици , њих сто двадесет троје са те-риторије зајечарског и борског округа, презентовали су и 87 радова. Овогодишњи домаћин била је основна школа „3. окто-бар“ у Бору.

- Такмичење талентованих ученика креће већ током јесени, крајем септембра и почетком

октобра и траје све до маја када организујемо регионалну смо-тру где учествују најбољи ђаци од 6 разреда основне школе до 4. разреда средње школе. Како вр-шимо одабир? Па тако што ђаци раде контролне тестове из об-ласти које сами одаберу, а има их

11, од природних и друштвених наука па све до језика и психоло-гије. Деца која данас освоје нека од прва три места пласираће се на републичко такмичење које ће се одржати у Београду - рекла је Милунка Пушица, директор регионалног Центра за таленте.

Регионални центар за тален-те, у сарадњи са Министарством просвете Србије реализовало је и пројекат „Талентом и образо-вањем ка Европској унији „.

- Пројекат је почео да реа-лизује јесенас и уче-нике су професори упућивали како да се онлајн пријаве и раде тестове. Деца су била подељена у две групе, од 5. разреда до 8, и од прве до четврте године средње школе. Седморо најбољих

наградили смо и књигама - до-даје Милунка Пушица.

Овогодишње такмичење та-лентованих ђака борског и заје-чарског округа финансирало је Министарство просвете Србије и локална самоуправа у Бору.


БОР» Да природне науке и даље привлаче велику пажњу борских средњошколаца, по-тврђује и обука из физике, одр-жана у Машинско електротех-ничкој школи у Бору. Друштво физичара Србије Борског округа је, у сарадњи са НИС-ом, орга-низовало у Бору обуку за реали-зацију експерименталних вежби из физике за талентоване учени-ке борске Гимназије и Машинско електротехничке школе. Циљ оваквог приступа настави јесте

да ученици теоријска знања при-мене кроз практичан рад. Вежбе су ученици извели у мобилној лабораторији која омогућава из-вођење више комплексних лабо-раторијских вежби уз употребу савремене мерне опреме и про-грама за обраду података.

Путујућа лабораторија део је пројекта „Ђачка лабораторија енергије знања“, а обука тален-тованих ученика биће наставље-на Неготину и Кладову.

Ж. Ранђеловић

Млади таленти на окупуЂачка лабораторија

- Енергија знања

Сарадња НИС-а и Друштва физичара Србије

Домаћин ученицима, од 6. разреда основне до 4. разреда средње школе, са територије Тимочког региона била је основна школа „3. октобар“ у Бору

стр. 8


СПЕКТАР број 56петак, 15. мај 2015.

DZÎLJILJI *A TRJEKUTВЕСТИ НА ВЛАШКОМ

KANONU ĐE PROCJESU ÎNAINĆE ĐE TREJERAT

» Pje Kanonu đe procjesu înainće đe trejerat, karje pornješće đin junu al đe întîj, saćanji o să puata da ka lukru đe împrumutat rodu +e vinje, ku +e maj ljesnjik o să lukre. În ministarstva đe resor spun kă asta o să în+apă în Agencija APR pje în+eput la jun.Aša kanon a đe întîja uoară pornješće în Evropă. Banji pje kanonu ăsta i pot koristî uaminji, preduzetnji+i šî firmilji. Să ašćaptă ku pornjitu luj maj marje să fije siguracîja grăuncîluor, pintru kă un uslov đe sămnat ljegamîntu o să fije siguracîja roduluj +e vinje.

KARNJA ÎNGJECATĂ?

» Împrjeunarja kumpărătoriluor šî +eva medij a spus kă pje pjaca Sîrbiji jastă karnje đin Unija Evropi, karje je đežgjecată šî să vinđe ka pruaspadă. Ministru đe kîmpokultură Snežana Bogosavljević Bošković a spus kă uaminji nu trăbuje să fije îngrižîc pintru kă karnja je ka lumja. Karnja îngjecată să đežgjacă šî să koristăšće numa đe profăkut.Kum đe Televizija Bor a spus kumpărători, i pînă akuma nu sînt îngrižîc šî kumpără karnje în kasapnjice. I ginđesk kă tot je kontrolisît šî karnja să puaće koristî făr đe spajmă. În dugăj

spun kă karnja je pruaspadă šî nu să đežgjacă.

DIGITALIZACIJA

» Trjekut đi pje signal analog pje ăla digital în Sîrbije să fîršăšće pje mižlok la jun. Uaminji în Sîrbija đe răsărit signalu analog o săl puată urmări pînă pje junu al đe întîj, da alje đi la urmă zuanje în Sîrbije o să să stîngă vro 15 dzîlje după asta.După fîršît digitalizacija, a maj ra sljikă o so ajbă uaminji karje televizija o kapătă prîn kablu ku paketu primar, karje šî maj đeparće o să kapiće signal analog šî trăbuje înkă să plăćaskă dakă vuor signalu digital.

SKRIJAT LA FAKULTETURJ

» Testurj đe orijentacija profesională, karje lja rešît maturancî în školjilji mižlo+inje, în Služba nacională đe găsît lukru or pje Internet, mult lja ažutat să aljagă fakultetu đe karje o să pregăćaskă ispitu đe primit. Gimnazijalcî Boruluj a spus kă aša a otărît pje kum a arătat rezultaturlji la test, +e vojesk šî +e ar vrja să lukre.Kum spun pedago&i, školari akuma otărăsk đe un lukru marje în vjaca. Strućnja+i spun kă trebujeljilji đe lukru să skimbă, da đe mjerćig maj đeparće, trăbuje uomu šî să să interesuje đe +eva lukru.

Provorba: Aleksander Ilić

БОР» Изложбом оружја, одликовања и медаља из Балкан-ских и из Првог светског рата, под називом „Чувајте ми Југо-славију“, почела је изложбена делатност Музеја рударства и металургије у Бору у програму манифестације „Музеји Србије – десет дана од десет до де-сет“. На изложби је приказана биографија свих владара ди-настије Карађорђевић са ак-центом на њихову повезаност са овим делом Србије, пре свега са Бором и околином.

- На овој изложби Бора-ни ће бити у прилици да виде изузетно драгоцену збирку оружја етнолошке збирке Музеја рударства и металургије, као и медаље и одликовања, које су са заслуге и храброст додељиване у Балканским и у Првом свет-ском рату из историјске збирке

борског музеја. Узели смо на-зив „Чувајте ми Југославију“ јер сматрамо да је то асоцијација на све Карађорђевиће, а не само на краља Александра који јесте и формирао Југославију коју мно-ги историчари називају највећом српском заблудом - рекла је Су-

зана Мијић, директор Музеја рударства и металургије у Бору.

Организатор манифестације је Музеј рударства и металургије у Бору.


„Чувајте ми Југославију“Занимљива изложба у борском музеју

Традиционална манифе-стација „Сусрети села борске општине“ настављена је у Шарбановцу, где је домаћи КУД „Бранислав Нушић“ угостио такмичаре и мештане Злота.

Осим такмичарског дела на самој сцени, где се приказују песме, игре и народни обичаји Влаха овог краја, саставни део сусрета је и изложба на тему „Оруђа, справе и алати у разли-читим видовима традиционал-ног привређивања“.

- Није било тешко сакупити ове, да их назовем експонатима. Наши чланови су сами донели све што смо изложили. Друга је

ствар интересантна, млади пи-тају, баш их је било доста док смо ми намештали све што је из-ложено, за ове предмете, за шта су служили и да ли је стварно земља обрађивана на овај начин - рекао је Драган Адамовић, потпредседник КУД-а „Бранис-лав Нушић“ из Шарбановца.

Када је реч о самом програ-му чланови културно уметнич-ког друштва из Шарбановца из-вели су стари обичај по називом „Русаље“, који како кажу датира од пре пар хиљада година.

- Ово је врло архаичан и мис-тичан обичај који вуче корене из давнина, те „Русаље“ су митска бића које су се женама јавља-ле у сну и онда су оне падале у транс, комуницирале са мртвима а након тога добијале визионар-ске моћи и бавиле се врачањем - рекла је Александра Митров-ски, конферансије КУД-а „Бра-нислав Нушић“ из Шарбановца.

Завршна манифестација 54. „Сусрета села борске општи-не“ одржаће се 23. маја, када ће бити проглашен и овогодишњи победник.


У оквиру пројекта „Иствил – разлике нас спајају“ Удру-жења грађана Вилаж у Злоту у Сали Дома културе у Бору одр-жан је пригодан културно-умет-нички програм. Наступали су

словеначка певачка група „Мали Венчик”, члано-ви КУД-ова „Бранислав Нушић“ из Шарбановца и „Ђидо“ из Брестовца, као и солисти удружења „Вилаж“. Гости манифе-стације били су чланови КУД-а „Гартроз“ из Нове Горице у Словенији.

Најзначајнија интер-национална манифестација коју ће удружење грађана Вилаж ор-ганизовати ове године биће пети међународни фестивал фолкло-ра „Малиник“ у септембру.


Разлике нас спајајуМанифестација у организацији „Вилажа“

У Доњој Белој Реци су на-стављени Сусрети села борске општине. КУД „Милан Васић Пе-рица“ био је домаћин културно уметничком просветном друштву из Оштреља.

Другог дана прошлог викенда 54. Сусрети села настављени су у Метовници , где је домаће кул-турно уметничко друштво угос-тило чланове КУД-а „Ђидо“ из Брестовца.

Настављени Сусрети села

стр. 9


КУЛТУРАброј 56 петак, 15. мај 2015.

БОР» Народној библиоте-ци у Бору одобрен је пројекат за финансирање часописа „Бележ-ница“ у износу од 50 хиљада ди-нара.На конкурс Министарства културе и информисања Репу-блике Србије за финансирање

и суфинансирање пројеката је, само за област издавачке де-латности, периодичних публи-кација у уметности и култури, приспело 120 пријава, а одобре-но је 65.

- Нисмо били годинама у могућности да хонорар додели-

БОР» „Долина мира“, га-лерија скулптура Милорада Ан-тића Пиркета, на Борском језеру надомак Бора, отворена је, Првог маја, за све поштоваоце умет-ности. Поставку коју чини 36 скулптура, посетиоци ће моћи да виде до краја летње сезоне.

У дворишту викендице на Борском језеру Милорад Ан-тић Пирке већ дуги низ година представља скулптуре рађене у дрвету, а од скора и у металу.

Министарство културе одобрило средства

Долина мира отворила врата посетиоцима

ЗАЈЕЧАР» „Од трагедије до победе“ назив је изложбе, која је, 7. маја, отворена у Зајечару, а коју су заједно организовали Историјски архив и Матична библиотека овог града. Ради се о изложби монографских публи-

кација и архивске грађе поводом обележавања 70 година од побе-де над фашизмом.

Изложба фотографија, плака-та и докумената, који су везани за

ЗАЈЕЧАР» У Радул бего-вом конаку у Зајечару отворена је зложба „Србија у исечцима“, ауторке Еме Фик. Представље-на је збирка илустрација које приказују путовање Еме Фик кроз Србију, јединствена пред-става Србије из угла једног странца.

Ема Фик је обишла Србију, посетила градове у којима по-стоје просторије Америчког кутка, где је водила радионице из области илустрација на тему

Изложба Еме Фик уз подршку амбасаде САД

Србија у исечцима

овај период, како је речено на от-варању, само је мали допринос у афирмацији овог важног датума.

- Ово је само један у низу заједничких пројеката, када су институције културе у граду у питању, а Библиотека и Архив

ће настојати да и у наредном периоду освет-ле неке моменте из наше, не тако давне прошлос-ти, без обзира да ли је догађај везан за Тимоч-ку крајину или земљу у цели-ни - каже Вели-бор Тодоров,

директор Историјског архива у Зајечару.

Изложба ће бити постављена наредних месец дана.

Давор Марушић

визуелног приказивања културе САД и Србије. Илустрацијама је описала своја искуства испу-нивши своје свеске запажањима.

Изложба „Србија у исечци-ма“ има за циљ да прикаже лепо-ту Србије, онако како је доживе-ла једна Американка. Путовање ове уметнице кроз Србију, као и изложбе које приређује широм земље, део су пројекта Амбаса-де САД, која јој је дала и подрш-ку за његову реализацију.

Давор Марушић

Изложене монографије и архивска грађа поводом 70 година победе над фашизмом

Од трагедије до победе

„Долина мира“ традиционално се отвара првог маја, а ово је де-сета сезона током које ће пошто-ваоци уметности моћи да посете изложбу скулптура.

Током летњих месеци мало мира и уживања у уметности многи људи потражили су уп-раво на овом месту. Познати скулптор спремно дочекује гос-те и ове године, предано радећи нове фигуре од дрвета и метала.


Пројекат за „Бележницу“мо сарадницима, а знате како је без обзира на сталне чланове редакције ипак тешко обезбеди-ти сараднике и неке наруценте текстове посебно везане за исто-рију и културно наследје овога краја - каже Весна Тешовић,

директор Народне библи-отеке у Бору.

Ове године Народна библиотека Бор на кон-курс се пријавила само са једним пројектом, због проблема око реализације пројеката одобрених про-шле године, чија је реа-лизација још у току јер је новац почео да пристиже

тек крајем године. Иначе, за одобрених 65

пројеката у области издавачке делатности – периодичних пуб-ликација у уметности и култу-ри, министарство ће укупно из-двојити 10,18 милиона динара.


стр.10


МОЗАИК број 56петак, 15. мај 2015.

Гастрономске чаролије

Пролеће и мај месец је период када нас мирис пробуђене при-роде омамљује и наша машта се разбуктава, па нам је потребна и промена хране, јер је свима доста тешких зимских оброка. Ево

нечега што ће обрадовати маштовите сладокусце, жељне нечег новог, укус-ног, али и веома деликатног.

Када поменемо багрем и његов цвет, прва асоцијација је мед . Овде се не ради о меду, већ о веома укусном и ин-тересантном јелу.

Састојци: 30-40 расцветаних цветова багрема, 2 јаја, 1 шољица газиране воде, по потреби брашна, 3 до 4 кашике хлебних презли, уље за пржење (сунцокретово или од семенки грожђа), мало соли.

Припрема: Немојте користити цвет у фази пупољка, јер он још увек не мирише довољно снажно. Цвет уберите на чистом месту и немојте га нипошто прати, јер ћете уништити његов прелепи мирис. Скините цветиће са цветних дршки у једну чинију. Затим припремите пох на следећи начин: Измутите у чинији два јајета, шољицу газиране минералне воде, брашно. Потребно је да добије-те смесу попут оне за палачинке, али нешто гушћу. По потреби додавати минералну воду како би се остварила идеална густина.

Помешајте ову сме-су са цветовима багре-ма.Угрејте уље у посу-ди у којој ћете пржити уштипке. Када је уље скоро врело, у меша-вину цветова багрема и смесе за палачинке додајте презле и проме-шајте. Каши ком сипајте смесу на врело уље. Пржите уштипке са обе стране док се не зарумене. Пржене уштипке вадите из посуде и ређајте у тањир постављен кухињским убрусом како би упио ви-шак уља. Благо посолите.

Послужите га са салатом благог укуса са што мање зачина, јер ваше јело има веома благ, префињен укус и сваки додатни зачин ће прекрити укусе и арому јела. Свежу салату је веома лепо зачинити и украсити шаком свежих багремових цветића, на пример. Благи сир је добродошао као прилог. Кисела павлака или преливи на бази киселе павлаке такође ће лепо допунити ваш оброк.

Овим јелом ћете обрадовати своју децу, себе, своје префињене госте, склоне разговорима о посебностима, егзотичним местима, дивним јелима. Е па, ево, узвратите им.

Мирјана Васић

Уштипци од цвета багрема

Цветне чаролије

лоБОРизми• Ко је рекао да ћемо поште-

дети жене и децу, па то нам је најтраженија роба.

• У Србију ће стићи пролеће кад уместо висибабаљ буду ви-сили криминалци.

Весна Денчић

• Рекао сам збогом памети. Гајим наду да ћу постати барем министар.

• Ја сам дете данашњице. Не видим никог око себе.

Пеко Лаличић

Маслачци лете као сновисвила корњаче озари хомољебез бола цветају у горијеле пробуђене

Поред стазе што се плависамују брезе мирисавеиз траве се цветић јавипостављајући питањезашто су малих птица песмеутихнуле.

Пролећна песма

Живанка Жиле Драгошановић

Поетски кутак

• Мито не примамо! Али кад сте већ понудили - узећемо да вас не увредимо.

• Кад би живели од обећања политичара, одавно би били земља благостања.

Мирослав Мишел Болтрес

• Овде се тачно зна шта доноси нови дан. Ноћ!

• Код нас ни просјак нема ви-ше шта да тражи, а камоли оку-патор.

Милен Миливојевић

Испред Лазареве пећине, у борском селу Злот, једног од најлепших и најатрактивнијих спелеолошких локалитета у ис-точној Србији, сваког другог маја, већ годинама, традицио-нално се окупљају мештани овог села и становници борске општине, као и многобројни гос-ти из других крајева, како наше тако и суседних земаља. За ову лепу традицију мајског уранка на Злотским пећинама Удру-жење грађана „Вилаж“ из Злота приредило је посебан програм.

- Успевамо већ годинама да у Злот и борску општину дове-демо фолклорне групе и госте из разних земаља. Њихов боравак је увек и прилика за промоцију лепота којима овај крај обилује. Најважније је да се овде лепо проведу и оду задовољни, но-сећи са собом причу о богатству природних лепота околине Бо-ра, гостољубивим домаћинима и другим лепим утисцима. То је добра реклама, која ће у овај крај довести и друге туристе - каже Југослав Ђорђевић, пот-

председник Удружења грађана „Вилаж“.

Лазарева пећина у Злоту зва-нично је своја врата отворила другог маја и тиме је Туристич-ка организација Бора обележила почетак нове сезоне.

- Прошле године пећину је посетило око 4.000 гостију. Бићемо задовољни ако и ове године достигнемо тај број. Ор-ганизоваћемо туре на пола сата кроз уређени део Злотске пећи-не. Цена улазнице је 200 дина-ра. Пећина ће бити отворена до краја октобра, сваког дана, осим уторка, од девет до 17 сати. Ту-ристи ће моћи да сврате и у мо-тел, који ће ове године бити под управом Спортског центра Бор - истиче Жаклина Туфонић, ди-ректор Туристичке организације општине Бор.

Обилазак Злотске пећине само је један део туристичке понуде околине Бора. Поред пећине су Злотска река и Лаза-рев кањон, јединствен по живо-тињском и биљном свету.


Отворена Злотска пећина

стр.11


7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино10.00 Вести на знаков-ном језику (р)10.15 Агро дан10.30 Кућица у цвећу11.00 Мојим се селом...11.25 Бели лук...12.00 Вести12.15 Серијски филм (р)13.00 Атлас/Гуливер14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 АБС/Ауто15.25 Зелена патрола16.00 Дневник16.30 Серијски филм 16.55 Меридијанима17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.20 Храна и вино19.00 Дневник19.20 Вести на влашком19.30 „Нинџа корњаче“20.00 Спортска хрон.20.30 Серијски филм21.00 Нокаут21.25 Серијски филм22.00 Данас22.20 Вести на влашком22.30Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Меридијанима00.00 Вести00.10 Око истока (р)01.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино9.50 Агро дан10.00 Палета (р)10.55 Простор11.25 На точковима12.00 Вести12.15 Серијски филм (р)13.05 АБС шоу13.40 ТВ Шоп14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Серијски филм (р)15.20 Спортска хроника(р)16.00 Дневник16.30 Атлас 17.00 Енергија...17.15 ТВ Шоп17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.20 Храна и вино19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Кућица у цвећу20.00 Ауто флеш20.30 Радим градим 21.15 Серијски филм22.00 ДанасВести на влашком22.20 Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)01.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино9.45 Времеплов10.10 Агро дан 10.15 Атлас/Гуливер10.45 Више од спорта11.35 Бели лук и.... 12.00 Вести12.30 Серијски филм (р)13.00 Свет на длану13.30 Времеплов14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Вино и ...14.50 Ауто флеш15.20 Корак16.00 Дневник16.30 Меридијанима16.45 На трагу....17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.15 Улична патрола19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 На трагу....20.30 Меридијанима21.00 Филм на виде(л)о21.25 Серијски филм22.00 Данас22.20 Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)01.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино10.00 Агро дан10.15 Вино и .... 10.45 Лек из природе11.15 Меридијанима11.35 Бели лук...12.00 Вести12.30 Серијски филм (р)13.00 Корак13.30 Времеплов14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 ABS show14.55 Радим градим15.25 Филм на виде(л)о 16.00 Дневник16.30 Меридијанима17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.15 Енергија...18.45Времеплов19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 На трагу....20.30 Меридијанима21.05 Агро дан21.25 Серијски филм22.00 Данас22.20 Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)01.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино10.00 Агро дан10.15 Енергија на....10.30 Калеидоскоп11.30 Бели лук и.... 12.00 Вести12.30 Серијски филм (р)13.00 Везе13.30Времеплов13.45 ТВ Шоп14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Улови трофеј14.55 Србија коју волим16.00 Дневник16.30 Меридијанима16.45 На трагу...17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.15 Навигатор18.45 Времеплов19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 На трагу...20.25 Меридијанима21.25 Серијски филм22.00 Данас22.20 Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)01.00 Ноћни програм

6.50 Фарма7.45 Навигатор8.00 Будилица10.00 ТВ Шоп10.15 52 викенда11.00 Школирање12.00 Вести12.15 Серијски филм13.10 Позајми ми ауто14.05 ТВ Шоп14.15 Корак 2116.00 Дневник16.20 За све Роме16.35 Гуливер17.05 ТВ Шоп17.20 Храна и вино18.15 Култ арт19.00 Дневник19.30 Слике живота20.00 Глас Америке20.35 Вино и виноградарство21.00 Калеидоскоп22.00 Вести22.10 Документарни програм23.10 52 викенда00.00 Вести00.15 Ноћни програм

7.05 У нашем атару8.00 Будилица10.00 ТВ Шоп10.15 Храна и вино11.15 Лек из природе12.00 Вести 12.15 Село моје12.45 “Prîn saćilji nuastre” емисија на влашком језику13.15 Здравље14.00 Вести на знаков-ном језику14.10 Палета, програм на румунском језику15.15 Радим градим16.00 Дневник16.20 Ретроспектива, програм на влашком језику16.35 Ауто флеш17.05 ТВ Шоп17.20 Непознатом...18.25 Слике живота19.00 Дневник19.20 Инфо 719.55 Времеплов20.00 Глас Америке20.35 Ауто спринт21.20 Простор 22.00 Вести22.10 Документарни програм23.10 Више од спорта00.00 Вести00.10 Ноћни програ

ПОНЕДЕЉАК УТОРАК СРЕДА ЧЕТВРТАК ПЕТАК СУБОТА НЕДЕЉА

МОЗАИК

ПРОГРАМСКА ШЕМА ТВ БОР

*Програмска шема је подложна променама

број 56 петак, 15. мај 2015.

Установа ,,Центар за културу Општине Бор“

» 15. мaj – Републичко такмичење рецитатора ,,Песниче наро-да мог“ у Ваљеву

» 16. мај - Наступ драмског студија са представом ,,Весели воз“ у Музеју рударства и металургије Бор

» 17. мај – 54. Манифестација ,,Сусрети села општине Бор“ у селу Бучје у 20 сати. Сусрет између Бучја и Луке.

» 18. мај – Концерт етно група ,,Ђурђевак“ и ,,Здравац“ из Бо-ра у 19 сати у сали Дома културе. Улаз слободан

» 23. мај – Завршна манифестација ,,Сусрети села општине Бор“ у селу Шарбановац у 19 сати

» 29. мај - Међународни фестивал гитаре у Турн Северину

Информације на телефоне: Центар за културу 030-424-546 ( од 8 до 14 сати)

Културна дешавања ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ У БОРУПозивни број 030Аутобуска станица 423-770Аутобуска станица „Бортравел“ 457-760Железничка станица 421-371Полицијска управа 192Ватросаци 193Хитна помоћ 194Електродистрибуција 422-888Топлификација 426-398Водовод 421-234ХОТЕЛИ И СМЕШТАЈХотел „Језеро“ 482-940Хотел „Албо“ 249-69-62Хотел „Српска круна“ 477-077 Клуб РТБ Бор 477-008АПОТЕКЕАпотека у Дому здравља421-624Апотека „Стеван Јаковљевић“ 424-167Апотека „Здравље“ 428-866Апотека у Злоту 2561-958

ЖЕЛЕЗНИЧКИ РЕД ВОЖЊЕБор - Мајданпек 7:50, 15:35 и 20:55Бор - Зајечар (веза за Ниш и Пра-хово пристаниште) 05:16, 10:27 и 18:22Бор - Пожаревац 00:04 Мајданпек - Бор (из Мајданпека) 4:00, 9:15 и 17:05Зајечар - Бор (из Зајечара) 6:45, 14:30, 19:50 и 23:01АУТОБУСИПоласци из Бора заБеоград 04:00(радним даном), 04:38, 05:00, 06:15, 07:30,08:46, 14:30, 15:30 Лесковац и Врање 02:45 16:30Ниш 02:45, 05:00, 05:16, 06:20 (рад-ним даном), 08:00 (радним даном) 08:40 (новим путем), 14:30, 16:30,Зајечар 02:45, 05:00, 06:20 (радним даном), 08:00 (радним даном) 08:40 14:30 16:30 20:55 22:25Неготин и Кладово 07:30Д. Милановац 10:40 , 15:10Мајданпек 15:10, 17:30Параћин 05:00 05:16 15:30Јагодина 05:00 15:30Жагубица - Пожаревац 07:30

ПОНЕДЕЉКОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР СРЕДОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР СУБОТОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР РАДНИМ ДАНОМ

07:00

ВИКЕНДОМ 08:00

стр.12

Издаје Јавно предузеће „Штампа, радио и филм“ Бор Директор Владан Нововић, уредник Зоран Максић Новинар-редактор Чедомир ВасићПрипрема за штампу Марко Стојчев Штампа Штампарија „Графомед“ Бор

СПОРТ број 56петак, 15. мај 2015.

БОР» Министарство омла-дине и спорта Републике Србије од 23. априла организује јавне расправе о Нацрту закона о спор-ту у градовима широм Србије. Министар омладине и спорта Вања Удовичић, са члановима тима који су учествовали у изра-ди Нацрта, посетио је и Бор, где је са представницима локалне самоуправе, РТБ-а Бор и спорт-ских клубова и организација раз-говарао о изменама и допунама Закона. Нове законске одредбе односе се пре свега на заштиту младих спортиста, боље и струч-није функционисање спортских клубова на локалу, као и на ква-литетније функционисање сис-тема спорта у Србији.

Представници борских спортских клубова и организа-ција са представницима Минис-

тарства разговарали су о спорту у општини Бор, проблемима и могућим променама. Председ-ник општине Бор, Живорад Пет-ровић, отворио је јавну расправу и поздравио министра и чланове стручног тима.

Јавне расправе о Нацрту за-кона о спорту биће организоване до 20. маја за представнике свих државних органа, невладиних организација, као и за све заин-тересоване субјекте, правна и физичка лица која учествују у систему спорта. Представници Министарства позвали су све за-интересоване спортске раднике да идеје и предлоге достављају и путем мејла. Више информација доступно је на сајту Министар-ства омладине и спорта Репу-блике Србије.


БОР» Екипе „Габи Џинса“ и Ресторана „Брест“ код пио-нира и пионирки, „Дежа Ви“ и „Баскеташице“ код млађих пиони-ра и пионирки и „Влашке палачин-ке“ у конкуренцији најмлађих кошар-каша у Бору, побе-днички су тимови Градске кошаркаш-ке лиге у Бору, у организацији Ко-шаркашког савеза општине Бор. А најбољим тимовима, после месец дана викенд такмичења, уручени су пехари, дипломе и спортске мајце сваком од члано-ва екипе, док су пригодну статуу добили и појединачно најбољи играчи по категоријама.

А у великој сали спортског центра, Џудо клуб „Бор“ орга-низовао је други од четири тур-

нира централне Србије за поле-тарце,такође и квалификационо првенство за старије пионире.

Иако се медаље додељују на сва-ком од четири турнира, резул-тати најмлађих такмичара биће сабрани и тако ће се одредити и најбољи на територији централ-не Србије. А најбољи старији пионири доказиваће се и на др-жавном џудо првенству. Према

речима спорт-ског директора борског клуба Сенте Стојко-вића, ова два јака надметања уједно су до-бра најава за велики међу-народни џудо турнир „Срећ-

но“ у Бору, који је на програму предстојећег викенда и на којем

се очекује око 350 такмичара из пет балканских држава.

Бојан Обрадовић

У Бору је одржано међуокруж-но школско такмичење у рукомету за основне и средње школе. На такмичењу су учествовали побе-дници из Браничевског, Подунавс-ког, Поморавског и Борског округа. Домаће школе поново рачунају на добре резултате, баш као што су ове године имале успеха у пли-вању и кошарци.

Сезона школских такмичења полако се приводи крају. Про-текле среде на програму је било међуокружно такмичење у ма-лом фудбалу у Смедереву, а Бор је представљала екипа девојчица из Основне школе „Душан Радовић“. Сва републичка такмичења зака-зана су за крај маја у Брзећу код Копаоника.

М.Симић

МЕЂУОКРУЖНО ТАКМИЧЕЊЕ У РУКОМЕТУ

Крај градске кошаркашке лиге и џудо првенство

„Влашке палачинке“ међу најбољима

Андријана Милетић је, заједно са седам чланица алпи-нистичке експедиције, освојила 5.663 метра висок вех Хималаја Тарпу Чули у Непалу. Андрија-на, чланица планинарског друштва „ Врх“, упркос технич-ки захтевном подухвату са 900 метара алпинистичког пењања, прва је жена из Тимочке краји-не која је освојила неки од вр-

хова Хималаја, сан сваког планинара.

- После много напора и захтевног успона, сна-гом колектива, стигле смо до жељеног циља. Храбриле смо једна другу да истрајемо, то нам је био огро-

ман подстицај и зато сам понос-на на прву српску женску ал-пинистичку експедицију која је ушла у историју планинарског спорта у нашој земљи - рекла је Андријана Милетић, неус-трашива девојка којој је сан да освоји орловске висине у Не-палу постао јава.


Расправа о нацрту Закона о спорту

Млада кладовљанка на крову света

Documents

Oko istoka 56