OKOOKOje složen senzorni organ koji omogućuje vidje složen senzorni organ koji omogućuje vid

FotoreceptoriFotoreceptori u retini registruju jačinu svetlosti i boju i u retini registruju jačinu svetlosti i boju i pretvaraju ih u pretvaraju ih u električne impulseelektrične impulse koji se preko optičkog koji se preko optičkog nerva prenose u moždane centrenerva prenose u moždane centre

Kako su oči paran organ, dve donekle različite slike (vidna Kako su oči paran organ, dve donekle različite slike (vidna polja) se preklapaju.polja) se preklapaju.

Složeni nervni mehanizmi koordinišu pokrete oka iSloženi nervni mehanizmi koordinišu pokrete oka iinterpretiraju različite slike. interpretiraju različite slike.

Binokularni vid omogućava percepciju dubine i daljine za Binokularni vid omogućava percepciju dubine i daljine za postizanje trodimenzionalne slike.postizanje trodimenzionalne slike.

STRUKTURE OKASTRUKTURE OKA

Promer očne jabučice je oko 25 mm u prečniku.Promer očne jabučice je oko 25 mm u prečniku.

Smeštena je u koštanoj orbiti i pomoću 6 mišića se Smeštena je u koštanoj orbiti i pomoću 6 mišića se vrši njeno pokretanje.vrši njeno pokretanje. Sloj masnog tkiva delimično okružuje i izoluje očnuSloj masnog tkiva delimično okružuje i izoluje očnujabučicu unutar orbite. jabučicu unutar orbite.

Extraokularni mišići su koordinisani tako da se oči Extraokularni mišići su koordinisani tako da se oči simetrično pomeraju oko svojih centralnih osovina.simetrično pomeraju oko svojih centralnih osovina.

Zid očne jabučice je izgrađen od 3 koncentrična Zid očne jabučice je izgrađen od 3 koncentrična sloja:sloja:

- - Spoljašnji fibrozni omotačSpoljašnji fibrozni omotač, koji se sastoji od beonjače i rožnjače , koji se sastoji od beonjače i rožnjače (providnog prednjeg dela) (providnog prednjeg dela)

- Vaskularni omotač- Vaskularni omotač, srednji sloj koji se sastoji od sudovnjače, , srednji sloj koji se sastoji od sudovnjače, cilijarnog tela i dužicecilijarnog tela i dužice

- Mrežnjača- Mrežnjača, unutrašnji sloj koji je izgrađen od pigmentnog , unutrašnji sloj koji je izgrađen od pigmentnog epitelaepitela

Prednji aspekt oka je modifikovan za prijem i regulaciju prolaska Prednji aspekt oka je modifikovan za prijem i regulaciju prolaska svetlosti. svetlosti.

Mrežnjača je u kontinuitetu sa CNSom preko optičkog nerva.Mrežnjača je u kontinuitetu sa CNSom preko optičkog nerva.

Unutrašnjost očne jabučice je ispunjena sa želatinoznom Unutrašnjost očne jabučice je ispunjena sa želatinoznom supstancom, supstancom,

zvanom staklasto telo, koje daje oblik oku.zvanom staklasto telo, koje daje oblik oku.

Očna jabučica se sastoji iz 3 sloja:Očna jabučica se sastoji iz 3 sloja:

Fibrozni sloj

Vaskularni sloj

Mrežnjača

Korneoskleralni omotač se sastoji od providne kornee i bele, neprovidne sklereKoKornearnea prekriva prednju šestinu oka, izraženog je prekriva prednju šestinu oka, izraženog je konveksiteta.konveksiteta.Kornea je u kontinuitetu sa Kornea je u kontinuitetu sa skleromsklerom. . SkleraSklera je izgrađena od gustog vezivnog tkiva za je izgrađena od gustog vezivnog tkiva za koje se vezuju spoljašnji mišići oka. koje se vezuju spoljašnji mišići oka. SklSklera era je bele boje, svetloplavog odsjaja kod dece ije bele boje, svetloplavog odsjaja kod dece i žućkaste boje kod starijih zbog akumulacije žućkaste boje kod starijih zbog akumulacije lipofucina u stromalnim ćelijamalipofucina u stromalnim ćelijama. .

KKorneosorneoskleralni omotač prekriva unutrašnja dva kleralni omotač prekriva unutrašnja dva sloja, osim otvora kroz koji prolazi optički nervsloja, osim otvora kroz koji prolazi optički nerv..

UUvea vea se sastoji od se sastoji od sudovnjasudovnjačče, e, vaskularnog sloja koji ishranjujevaskularnog sloja koji ishranjuje retin retinuu

Krvni sudovi i melaninskiKrvni sudovi i melaninski pigment pigment dajudaju sudovnjačisudovnjači tamno braon tamno braon bojuboju. .

PPigment absorbigment absorbuje svetlost i uje svetlost i smanjuje rsmanjuje reflekefleksiju. Horoidea siju. Horoidea sadrsadrži brojne ži brojne

venske pleksuse i naleže čvrsto na retinuvenske pleksuse i naleže čvrsto na retinu. . Prednji deo uvee čini Prednji deo uvee čini sstromtromuu

cilicilijjaarnog telarnog tela i i dužicudužicu..CCiliilijjararno telono telo je prstenasto zadebljanje koje se pruža unutra je prstenasto zadebljanje koje se pruža unutra

neposredno neposredno iza kiza korneosorneoskkleralleralne spojnicene spojnice. . Unutar cUnutar ciliailiajarnog tela jejarnog tela je cilicilijarni jarni

mišićmišić, , glatki mišić odgovoran za akomodaciju sočivaglatki mišić odgovoran za akomodaciju sočiva. . Njegovom Njegovom

kkontraontrakcijom kcijom se menja oblik sočiva, i svetlosni zraci sa različite udaljenosti se menja oblik sočiva, i svetlosni zraci sa različite udaljenosti

fokusiraju fokusiraju na retinuna retinu..IIrisris -- dužicadužica je konje kontratraktilna dijafragma koja se nalazi na prednjoj ktilna dijafragma koja se nalazi na prednjoj

površini površini sočivasočiva. . Takođe sadrži glatki mišić i melanocite razbacane u Takođe sadrži glatki mišić i melanocite razbacane u

vezivnom vezivnom tkivutkivu. . PuPupilpila - zenicaa - zenica je centralna apertura i je centralna apertura irisrisaa. . Crne je boje Crne je boje

zbog tamne zbog tamne boje zadnjeg pola očne jabučice.boje zadnjeg pola očne jabučice. U procesu adU procesu adaptaaptacijecije, pupil, pupila a

menja menja veličinu i kontroliše količinu svetla koja prolazi kroz sočivo i veličinu i kontroliše količinu svetla koja prolazi kroz sočivo i

dolazi na dolazi na retinuretinu..

RRetina etina se sastoji od:se sastoji od: neural neuralnene retine i retine i pigmentpigmentnog nog epitepitelaela

RRetinaetina je tanak sloj izgrađen od 2 komponente je tanak sloj izgrađen od 2 komponente::

•• NeuralNeuralnene retin retinee, , unutrašnji sloj koji sadrži unutrašnji sloj koji sadrži receptorereceptore osetljive na svetlost i kosetljive na svetlost i kompleompleksnu mrežu nerava.ksnu mrežu nerava.

• • PiPigmentgmentnog epitelanog epitela(RPE), (RPE), spoljašnji sloj izgrađen od spoljašnji sloj izgrađen od kockastih ćelija koje sadrže kockastih ćelija koje sadrže melaninmelanin..

Spolja od retine je sudovnjačaSpolja od retine je sudovnjača, a , a unutra je smešteno unutra je smešteno staklasto telostaklasto telo. . NeNeuraluralnana retina retina se sastoji odse sastoji od fofotoreceptortoreceptora:a: čepića čepića i i

štapićaštapića kao i ikao i interneuronnterneuronaa. . Svetlosni impuls se obrađuje u čepićima i štapićima i Svetlosni impuls se obrađuje u čepićima i štapićima i informacija se šalje u mozak duž optičkog nervainformacija se šalje u mozak duž optičkog nerva..

Očne komore su:Očne komore su:

• • Prednja očna komoraPrednja očna komora, , prostor izmeđuprostor između corne cornee ie i iris irisaa

• • Zadnja očna komoraZadnja očna komora, , prostor izmeđuprostor između zadnje površine zadnje površine irisirisa a

i prednje površinei prednje površine lens lensaa

• • Komora staklastog telaKomora staklastog tela, , prostor izmeđuprostor između zadnje površine zadnje površine lensa ilensa i neural neuralnene retin retinee

KKornea, ornea, prednja i zadnja očna komora i njihov sadržaj prednja i zadnja očna komora i njihov sadržaj čine čine

prednji segment oka.prednji segment oka.

Staklasto telo, optička retina, pigmentni epitel, Staklasto telo, optička retina, pigmentni epitel, sudovnjača i sudovnjača i

zadnji deo sklere čine zadnji segmentzadnji deo sklere čine zadnji segment..

Prolaskom kroz delove oka, svetlost se prelama i fokusira Prolaskom kroz delove oka, svetlost se prelama i fokusira na fotoreceptore u retinina fotoreceptore u retini

4 tr4 transparentansparentne kne komponeneomponene oka se zovu oka se zovu refrarefraktktililnini ((dioptridioptričkički) ) delovi okadelovi oka: :

• • KoKornearnea, , prednji prozor okaprednji prozor oka • • Očna vodicaOčna vodica, , vodenasti sadržaj prednje i zadnje očne vodenasti sadržaj prednje i zadnje očne

komorekomore• • LensLens, , providna bikonkavnaprovidna bikonkavna stru strukkturtura smešetna ispod a smešetna ispod

unutrašnje površine cilijarnog tela i vezana zrakasto unutrašnje površine cilijarnog tela i vezana zrakasto poređanim vlaknimapoređanim vlaknima, zonule Zinn, zonule Zinnii

• • Staklasto teloStaklasto telo, , prproovidna želatinozna supstanca koja vidna želatinozna supstanca koja ispunjava komoru staklastog telaispunjava komoru staklastog tela. . Sadrži Sadrži hhijaluronsku ijaluronsku kiselinukiselinu, , difuzno raspršena kolagena vlaknadifuzno raspršena kolagena vlakna, , proteine i proteine i glikoglikoproteinproteinee. .

RRefraefrakktiltilni delovi oka skreću putanju svetlosti ni delovi oka skreću putanju svetlosti usmeravajući je na retinuusmeravajući je na retinu

MrežnjačaMrežnjača se nalazi iza zupčaste linije, slepi se nalazi iza zupčaste linije, slepi deo i optički deo retinedeo i optički deo retine

Embrionalno porekloEmbrionalno poreklo

Površinski ektodermPovršinski ektoderm LensLensEpitEpitelel kkorneorneee, , kkonjunonjunkktiva, tiva, suzna suzna

žlezdažlezda

NeuralNeuralnini e ekktodermtoderm Staklasto teloStaklasto teloEpitEpitel retineel retine, iris, , iris, cciliilijjararno telono teloMusculus sphincter iMusculus sphincter i dilator pupillae dilator pupillae OptiOptički nervčki nerv

MeMezzodermoderm ScleraScleraStroma Stroma kkorneorneee, ciliar, ciliarno telono telo, iris, , iris,

choroidchoroideaeaEEkskstraotraokukularlarni mišićini mišićiKapciKapciHyaloidHyaloidnini s siistem stem Vezivno tkivo i krvni sudoviVezivno tkivo i krvni sudovi

StruktureStrukture oka - kornea oka - kornea

TransparentTransparentnana kkornea ornea je je 0.5 0.5 – 1 – 1 mm mm debljine. debljine.

Sastoji se od 3 celularna sloja, koja su razdvojena sa 2 Sastoji se od 3 celularna sloja, koja su razdvojena sa 2 homogene membrane:homogene membrane:

• • KoKornealrnealnini epitel epitel• • BowmanBowmanovaova membran membrana a ((prednja bazalna membranaprednja bazalna membrana))• • Stroma kStroma korneorneee• • DescemetDescemetova membranaova membrana ( (zadnja bazalna zadnja bazalna

membranamembrana))• • Kornealni endotelKornealni endotel

Epitel kornee je Epitel kornee je pločastoslojeviti bez pločastoslojeviti bez orožavanjaorožavanja

Brojni Brojni slobodni nervni završeci slobodni nervni završeci u epitelu u epitelu kornee su kornee su

odgovorni za izraženu osetljivost na dodirodgovorni za izraženu osetljivost na dodir

BowmanBowmanova membrana je sloj homogenog ova membrana je sloj homogenog izgleda izgleda

na koji naleže prednji epitel kornee.na koji naleže prednji epitel kornee.

Rožnjača se sastoji iz Rožnjača se sastoji iz prednjeg pločastoslojevitog prednjeg pločastoslojevitog epitela, epitela, strome strome i i zadnjeg prostog pločastog epitelazadnjeg prostog pločastog epitela. .

Stroma rožnjače ne sadrži krvne sudove. Stroma rožnjače ne sadrži krvne sudove.

Stroma kornee činiStroma kornee čini 90% 90% debljine korneedebljine kornee

Stroma Stroma kornee ili kornee ili substantia propriasubstantia propria je saje sagrađena od građena od

paralelnih lamela paralelnih lamela kolagenakolagena. Između. Između lamela lamela su nizovi su nizovi

spljoštenih spljoštenih fibroblastfibroblastaa. .

KKolagenolagenee fibril fibrile u svakoj le u svakoj lamelameli su orijentisane pod i su orijentisane pod

pravim uglompravim uglom u odnosu na fibrile u susednoj lameli u odnosu na fibrile u susednoj lameli. .

Intercelularna substanca sadrži Intercelularna substanca sadrži proteoglproteoglikane ikane ii sulfatsulfatne ne

glglikozaminoglikaneikozaminoglikane (keratan (keratan i hondroitin i hondroitin sulfat) sulfat) koji koji su su

vezani za vezani za protein.protein.

SStromatroma kornee kornee

Uniformni raspored kolagenih fibrila i Uniformni raspored kolagenih fibrila i lamela lamela

kao i njihova kao i njihova ortogonalortogonalna projekcijana projekcija

((slojevi se ređaju pod pravim uglomslojevi se ređaju pod pravim uglom), ),

je odgovorna za je odgovorna za prozirnostprozirnost kornee kornee. .

KKornea ornea normalno normalno nene sadržisadrži krvne krvne sudovesudove..

Rožnjača:Rožnjača:

- prednji epitel- prednji epitel

-Bowmanova -Bowmanova membranamembrana

-stroma-stroma

-Descemetova -Descemetova membranamembrana

-zadnji epitel-zadnji epitel

DescemetDescemetova ova membranmembrana je posebno debela a je posebno debela bazalnabazalna lamina lamina

Na zadnju bazalnu membranu naleže Na zadnju bazalnu membranu naleže

kornealni kornealni

endotelendotel..

Za razliku odZa razliku od Bowman Bowmanoveove membrane, membrane,

DescemetDescemetovaova membran membrana se brzo regeneriše a se brzo regeneriše nakon nakon

povredepovrede. .

KKornealornealni endotel obezbeđuje ni endotel obezbeđuje metaboličku metaboličku razmenurazmenu između k između korneornee i očne vodicee i očne vodice

KKornealornealni endotel je ni endotel je prost pločast epitelprost pločast epitel, , okrenut okrenut

prema prednjoj očnoj komoriprema prednjoj očnoj komori. .

Ćelije su povezane Ćelije su povezane zonulazonulamama adherentes, adherentes, zonulazonulamama

occludentes, occludentes, ii de dezmozomimazmozomima. .

Imaju Imaju endocendocitotičnu aktivnost i učestvuju u itotičnu aktivnost i učestvuju u aktivnomaktivnom transport transportuu. .

SkSklera lera je neprovidan omotač od je neprovidan omotač od gustog gustog vezivnog tkivavezivnog tkiva

Snopovi kolagenaSnopovi kolagena su organizovani u različitim su organizovani u različitim

pravcima paralelnim sa površinompravcima paralelnim sa površinom. .

Između kolagenih vlakana je fina mrežaIzmeđu kolagenih vlakana je fina mreža elastielastičnih čnih

vlakanavlakana i mala količinai mala količina intercelularne substanceintercelularne substance. .

FibroblastFibroblastii su razbacani između ovih vlakana su razbacani između ovih vlakana..

Neprovidnost sklere je rezultat nepravilnog Neprovidnost sklere je rezultat nepravilnog rasporedarasporeda. .

Kroz skKroz sklerleru prolaze krvni sudovi, nervi i optički živacu prolaze krvni sudovi, nervi i optički živac. .

BeonjačaBeonjača

1. Epitel vežnjače1. Epitel vežnjače Cj- vežnjača-conjuctiva Cj- vežnjača-conjuctiva S- stroma S- stroma CS- Schlemmov kanal CS- Schlemmov kanal AC- prednja očna komora AC- prednja očna komora

2. CEp2. CEp-- Epitel rožnjačeEpitel rožnjače B- B- Bowmanova membranaBowmanova membrana En- endotelne ćelije En- endotelne ćelije

KKorneosorneoskleralnikleralni limbus limbus

Na spojuNa spoju kkorneornee i skleree i sklere, Bowman, Bowmanovaova membran membrana naglo nestajea naglo nestaje. . Površinski epitel ima debljinu 5 slojevaPovršinski epitel ima debljinu 5 slojeva corne cornee - e - 10 10 slojevaslojeva kkonjunonjunkktivtivee. . Na ovoj spojnici, lamele kornee nisu više tako pravilne i prepliću se sa Na ovoj spojnici, lamele kornee nisu više tako pravilne i prepliću se sa kružnim kolagenim snopovima sklerekružnim kolagenim snopovima sklere. . Ovde je nagli prekidOvde je nagli prekid avas avaskularne kularne kornee u dobro vaskularizovanu skleru.kornee u dobro vaskularizovanu skleru.

IrIridoidokkornealornealni ugaoni ugao, , sadrži aparat za drenažu očne vodicesadrži aparat za drenažu očne vodice. . Unutar strome, endotelom obloženi kanali nazvaniUnutar strome, endotelom obloženi kanali nazvani Fontan Fontanini prostori se ini prostori se prepliću i formiraju prepliću i formiraju sskkleralleralni ni venvenski sinus ski sinus (Sc(Schhlemmlemmov kanalov kanal). ). Ovaj Ovaj sinus okružuje okosinus okružuje oko. .

Očnu vodicu proizvode Očnu vodicu proizvode cilijarni procesusicilijarni procesusi u zadnjoj očnoj komori u zadnjoj očnoj komori. T. Tečnost ečnost prolazi iz zadnje u prednju očnu komoru kroz ventilni otvor između irisa i prolazi iz zadnje u prednju očnu komoru kroz ventilni otvor između irisa i lensalensa. . Zatim ide kroz Fontanine prostore pa u skleralni venski sinusZatim ide kroz Fontanine prostore pa u skleralni venski sinus. . AAqueous vequeous venene sakupljaju očnu vodicu u venski sistem skleresakupljaju očnu vodicu u venski sistem sklere..

Prednja i zadnja očna Prednja i zadnja očna komorakomora

Pravac toka očne vodice Pravac toka očne vodice koja se drenira preko koja se drenira preko Schlemmovog kanalaSchlemmovog kanala u u iridokornealniridokornealnomom ug uglulu..

Organizacija ćelija i Organizacija ćelija i nervnih vlakana u nervnih vlakana u fovei fovei centraliscentralis (tačka (tačka najjasnijeg vida) najjasnijeg vida) i u mrežnjači.i u mrežnjači.

IIris, ris, prednji deo vaskularne ovojnice formira prednji deo vaskularne ovojnice formira kontraktilnu kontraktilnu dijafragmudijafragmu ispred sočiva ispred sočiva

IrIrisis polazi sa prednje ivicepolazi sa prednje ivice cili cilijjararnog tela i pričvršćen je za skleru pozadi nog tela i pričvršćen je za skleru pozadi korneoskleralne spojnicekorneoskleralne spojnice. . Otvor Otvor zenicezenice je centralna apertura ovog tankog diskaje centralna apertura ovog tankog diska. .

Stroma iStroma irisrisa je izgrađena od vaskularizovanog vezivnog tkiva, čija je zadnja a je izgrađena od vaskularizovanog vezivnog tkiva, čija je zadnja površina prekrivenapovršina prekrivena zadnjim zadnjim pigmentpigmentnimnim epit epitelom.elom. Bazalna lamina ovih ćelija je okrenuta zadnjoj očnoj komoriBazalna lamina ovih ćelija je okrenuta zadnjoj očnoj komori. . Količina pigmenta je tolika da se na svetlosnom mikroskopu ne vidi jedro Količina pigmenta je tolika da se na svetlosnom mikroskopu ne vidi jedro ćelijećelije..

Ispred ovog sloja je slojIspred ovog sloja je sloj m mioepitelnih ćelijaioepitelnih ćelija prednjiprednji pigment pigmentnini m miioepitoepitelel.. AApipikalni delovikalni delovi (posterior (posteriornini) m) mioepitelnih ćelija su nakrcani ioepitelnih ćelija su nakrcani melaninmelaninskim skim granulamagranulama, , koje prikrivaju granicu sa susednim zadnjim epitelomkoje prikrivaju granicu sa susednim zadnjim epitelom. .

BazalniBazalni (anterior (anteriornini) ) delovi miodelovi mioepitepitelnih ćelija imaju produžetke sa elnih ćelija imaju produžetke sa kontraktilnimkontraktilnim element elementima koji se radijalno šire i formiraju ima koji se radijalno šire i formiraju mišić dilatator mišić dilatator pupilepupile. .

Cilijarno telo i iridoCilijarno telo i iridokkornealni ugaoornealni ugao

CCiliilijarno telo i iridokornealni ugaojarno telo i iridokornealni ugao

Unutrašnja površina cilijarnog tela formira zrakasto Unutrašnja površina cilijarnog tela formira zrakasto raspoređeneraspoređene, , uzdignute nabore- uzdignute nabore- procesuse cilijariseprocesuse cilijarise za koje za koje su pričvršćene fibresu pričvršćene fibre zonular zonulareses. .

CCiliariliarno telo sadrži:no telo sadrži: •• cilijarni mišićcilijarni mišić, , •• vezivno tkivovezivno tkivo sa krvnim sudovima i sa krvnim sudovima i •• cilijarni epitelcilijarni epitel za sintezu očne vodice. za sintezu očne vodice.

Ispred Ispred cilcilijarnog tela, između ijarnog tela, između irisirisaa i korenee, je i korenee, je iiridoridokornealni kornealni ugaougao. . Venski sinus sklereVenski sinus sklere ( (SchlemmSchlemmov kanalov kanal) ) smešten je u blizini smešten je u blizini ovoga ugla, odvodi višak očne vodice, te reguliše očni pritisakovoga ugla, odvodi višak očne vodice, te reguliše očni pritisakCCiliilijarni epitel se sastoji od 2 slojajarni epitel se sastoji od 2 sloja, , unutrašnjegunutrašnjeg pigmentnogpigmentnog i i spoljašnjeg spoljašnjeg nnepigmentnogepigmentnog sloja sloja..

Prednju površinuPrednju površinu iris irisa čini diskontinuirani sloj a čini diskontinuirani sloj

fibroblastafibroblasta i i melanocitamelanocita. .

Količina melanocita u stromi određuje boju očijuKoličina melanocita u stromi određuje boju očiju. .

Njihova uloga je da absorbuju svetlosne zrake.Njihova uloga je da absorbuju svetlosne zrake.

Ako ima malo melanocita, svetlost se reflektuje Ako ima malo melanocita, svetlost se reflektuje od od

pigmenta sa zadnje strane irisa, pa oči imaju pigmenta sa zadnje strane irisa, pa oči imaju plavuplavu

boju. boju.

Kako se povećava količina pigmenta, boja se od Kako se povećava količina pigmenta, boja se od

plave menja prema plave menja prema zeleno plavojzeleno plavoj, nijansama , nijansama sivesive

sve do sve do braon bojebraon boje..

Građa Građa irisa (irisa (dužicedužice))

PProcesroces adaptacije adaptacije ((povećanje i smanjenje povećanje i smanjenje otvora otvora

zenicezenice) ) obezbeđuje odgovarajuću količinu obezbeđuje odgovarajuću količinu svetlosnih zraka.svetlosnih zraka.

Zatvaranje pupile omoguZatvaranje pupile omogućava kružno ćava kružno raspoređen raspoređen

glatki mišić smešten u stromi irisa - glatki mišić smešten u stromi irisa - musculus musculus sphincter pupillae.sphincter pupillae.

•• MusculusMusculus sphincter pupillae sphincter pupillae inerviše inerviše parasimpatikusparasimpatikus

•• MusculusMusculus dilatatordilatator pupillae pupillae inerviše inerviše simpatikussimpatikus

Cilijarno telo je prednji zadebljali segment Cilijarno telo je prednji zadebljali segment sudovnjače, smešten izmeđusudovnjače, smešten između iris irisaa ii choroidchoroideeee

CilCiliijjararno telono telo se pružase pruža od kraja od kraja irisirisa doa do ororee serrat serratee. . Bočna ivicaBočna ivica or oree serrat serrate imae ima 17 17 ddo 34o 34 nabora, koji nabora, koji određuju prednju granicuodređuju prednju granicu retin retine i e i choroidchoroideeee. .

Prednja trećina Prednja trećina cilicilijarnog tela ima okojarnog tela ima oko 75 75 zrakasto zrakasto orijentisanih orijentisanih procesprocesusausa ciliarciliarisaisa. . Vlakna Vlakna zonulzonula potiču iz nabora izmeđua potiču iz nabora između ciliar ciliarnih nih pprocesrocesusa.usa.

Cilijarno telo se sastoji od strome i Cilijarno telo se sastoji od strome i epitelaepitela

SStromtromu čine 2 slojau čine 2 sloja::

•• Spoljašnji slojSpoljašnji sloj od glatkog mišića je od glatkog mišića je musculus cmusculus ciliariliarisis

•• Unutrašnji vaskularni Unutrašnji vaskularni deo se pruža u deo se pruža u procesuse procesuse ciliarciliariseise

Procesusi ciliaris su prstoliki produžeci Procesusi ciliaris su prstoliki produžeci cilijarnog tela sa kojih polaze cilijarnog tela sa kojih polaze fibre zonularesfibre zonulares i protežu se do sočivai protežu se do sočiva

MakrofagiMakrofagi sa melaninskim pigmentom su smešteni sa melaninskim pigmentom su smešteni

zajedno sa zajedno sa elastičnim vlaknimaelastičnim vlaknima u ci u cililijjararnim nim

procesusimaprocesusima. .

Cilijarni proceCilijarni processusi i cilijarno telo su prekriveni sa usi i cilijarno telo su prekriveni sa 2 2

sloja prizmatičnih epitelnih ćelijasloja prizmatičnih epitelnih ćelija, , koji je poreklom koji je poreklom

iz dvoslojnog optičkog peharaiz dvoslojnog optičkog pehara. .

Prednji segmentPrednji segment je deo je deo oka ispred zupčaste oka ispred zupčaste linije:linije:

rožnjača, beonjača, rožnjača, beonjača, dužica, sočivo, cilijarno dužica, sočivo, cilijarno telo i fibre zonulares.telo i fibre zonulares.

Zadnja očna komoraZadnja očna komora je je određena prednjom određena prednjom stranom stranom sočivasočiva i i zadnjom stranom zadnjom stranom dužicedužice. . Cilijarno teloCilijarno telo čini bočnu ivicu.čini bočnu ivicu.

Cilijarni epitel ima ulogu uCilijarni epitel ima ulogu u::

• • SeSekreciji očne vodicekreciji očne vodice• • Učestvuje uUčestvuje u barijeri krv–očna vodica barijeri krv–očna vodica • • Sintetiše Sintetiše fibre fibre zonularzonulares es koje činekoje čine s suspenuspenzorni aparat sočivazorni aparat sočiva

Dva sloja cilijarnog epitela se sastoje od sloja Dva sloja cilijarnog epitela se sastoje od sloja vodenastih ćelijavodenastih ćelija koje koje

učestvuju u sintezi očne vodice i njihova lamina bazalis je učestvuju u sintezi očne vodice i njihova lamina bazalis je okrenuta okrenuta

prema zadnjoj očnoj komoriprema zadnjoj očnoj komori. .

Ispod njih je sloj ćelija nakrcanih sa Ispod njih je sloj ćelija nakrcanih sa pigmentompigmentom čija je lamina čija je lamina bazalisbazalis okrenuta prema vezivnom tkivu strome cilijarnog tela i u okrenuta prema vezivnom tkivu strome cilijarnog tela i u kontinuitetu je sa pigmentnim epitelom retinekontinuitetu je sa pigmentnim epitelom retine. .

Dva sloja cilijarnog epitela se nastavljaju na iris čineći Dva sloja cilijarnog epitela se nastavljaju na iris čineći zadnji zadnji pigmentni epitelpigmentni epitel ii prednji pigmentni miopeitel irisa prednji pigmentni miopeitel irisa..

Fibre Fibre zonularzonulareses polaze sa lamine polaze sa lamine basal basalis vodenastih ćelija na is vodenastih ćelija na cilijarnim procesusima i vezuju se za kapsulu sočivacilijarnim procesusima i vezuju se za kapsulu sočiva..

Cilijarni epitel sekretuje očnu vodicuCilijarni epitel sekretuje očnu vodicu

Humor aHumor aqueous queous je po jonskom sastavu sličan je po jonskom sastavu sličan

plazmi, ali sadrži manji procenat belančevinaplazmi, ali sadrži manji procenat belančevina. .

Humor aHumor aqueousqueous polazi sa cilijarnog tela, između polazi sa cilijarnog tela, između

irisirisa i sočiva i ulazi u prednju očnu komorua i sočiva i ulazi u prednju očnu komoru. .

Zatim prolazi kroz bočne otvore između kornee i Zatim prolazi kroz bočne otvore između kornee i

irisa. irisa.

Prolazi kroz limbus i ulazi u labirintne prostore Prolazi kroz limbus i ulazi u labirintne prostore do do

SchlemmSchlemmovog kanalaovog kanala, , koji se nastavlja nakoji se nastavlja na ve vene ne

skleresklere..

Sudovnjača je deo vaskularne ovojnice koja Sudovnjača je deo vaskularne ovojnice koja naleže na retinunaleže na retinu

SudovnjačaSudovnjača je sloj tamno braon boje izmeđuje sloj tamno braon boje između sclersclere e

i i retinretinee..

Sastoji se od 2 delaSastoji se od 2 dela::

• • HoHorioriokkapillarapillarni slojni sloj, , je unutrašnjije unutrašnji vas vaskularni kularni slojsloj

• • BruchBruchovaova membran membranaa, , je tanka je tanka amoramorfna fna hijalinahijalina membran membranaa

HHoroiooroiokapilarni slojkapilarni sloj

HHoroidoroidea je čvrsto vezana za skleru na ea je čvrsto vezana za skleru na rubovima optičkogrubovima optičkog nerv nervaa. . Unutrašnji Unutrašnji horhoriiookkapilaapilarni slojrni sloj sadrži krvne sadrži krvne sudove koje ishranjuju retinusudove koje ishranjuju retinu. . Fenestrovani Fenestrovani kkapilariapilari imaju velike nepravile otvore imaju velike nepravile otvore. .

BruchBruchovaova membran membrana a leži između leži između hhoriooriokkapilarapilarnog slojanog sloja ii pigmentpigmentnog nog epitelepitela a retineretine. . Amorfni refraktilni sloj nazvan još i Amorfni refraktilni sloj nazvan još i lamina vitrealamina vitrea. .

RetinaRetina

Nastaje iz unutrašnjeg i spoljašnjeg sloja Nastaje iz unutrašnjeg i spoljašnjeg sloja optičkog optičkog

pehara i pretstavlja unutrašnju ovojnicu okapehara i pretstavlja unutrašnju ovojnicu oka..

Sastoji se odSastoji se od: :

• • NeNeuralneuralne retin retine e unutrašnji sloj sa unutrašnji sloj sa fotofotoreceptorreceptorimaima

• • Pigmentni epitel retine Pigmentni epitel retine spoljašnji sloj koji spoljašnji sloj koji čvrsto naleže na čvrsto naleže na horoidhoroideueu

NNeuraleuralnana retina, retina, ima dva regionaima dva regiona::

• • NefotosenzitivniNefotosenzitivni region region ( (slepi deoslepi deo), ), smešten ispred smešten ispred ororee serrat serratee, , oblaže oblaže unutrašnji deo cilijarnog tela i zadnju unutrašnji deo cilijarnog tela i zadnju

stranu stranu irisirisaa ( (pars ciliaris i pars iridica retinaepars ciliaris i pars iridica retinae))

• • FotoFotosensenzitivni zitivni regionregion (opti (optički deočki deo), ), oblaže oblaže unutrašnji deo oka izaunutrašnji deo oka iza or oree serrat serratee osim osim otvora ootvora optiptičkogčkog nerv nervaa

MrežnjačaMrežnjača

RetinaRetina

Na mestu gde optiNa mestu gde optiččki nerv ki nerv polazi od retine i gde polazi od retine i gde nedostaju fotoreceptori, nalazi se nedostaju fotoreceptori, nalazi se slepa mrljaslepa mrlja ili ili optička papilaoptička papila..

FoFovea centralisvea centralis je plitko udubljenje smešteno je plitko udubljenje smešteno 2.5 2.5 mm mm bočno od optičke papilebočno od optičke papile. . To je mesto To je mesto

najjasnijeg najjasnijeg vidavida.. Fovea je deo retine sa najvećom gustinom i Fovea je deo retine sa najvećom gustinom i preciznim rasporedom fotoreceptorapreciznim rasporedom fotoreceptora..

Žuto obojenaŽuto obojena macula luteamacula lutea okružujeokružuje fove foveu u centraliscentralis..

RetinaRetinase sastoji od 4 vrste ćelijase sastoji od 4 vrste ćelija: :

• • Fotoreceptora:Fotoreceptora: čepića čepića i i štapićaštapića

• • KonduktornihKonduktornih neuron neurona:a: bipolarbipolarnih nih ii gangliganglijskih ćelijajskih ćelija

• • AsociAsocijjatiativnih neuronavnih neurona

• • PotpornihPotpornih‑Muller‑Mullerovih ćelijaovih ćelija

SSpecifipecifičan raspored i organizacija jedara odn. čan raspored i organizacija jedara odn. produžetaka produžetaka

ovih ćelija gradi 10 slojeva vidljivih na svetlosnom ovih ćelija gradi 10 slojeva vidljivih na svetlosnom mikroskopumikroskopu. .

10 slojeva retine10 slojeva retine, , od spolja prema unutraod spolja prema unutra: :

1.1. PigmentPigmentnini epit epitelel‑ ‑ spoljašnji sloj, koji nije deo neuralne retinespoljašnji sloj, koji nije deo neuralne retine

2.2. Sloj čepića i štapićaSloj čepića i štapića‑ ‑ sadrži spoljašnji i unutrašnji segment fotoreceptorasadrži spoljašnji i unutrašnji segment fotoreceptora

3.3. Spoljašnja granična membranaSpoljašnja granična membrana‑ ‑ apikalna ivicaapikalna ivica Muller Mullerovih ćelijaovih ćelija

4.4. Spoljašnji zrnasti slojSpoljašnji zrnasti sloj‑ ‑ sadrži tela čepića i štapićasadrži tela čepića i štapića

5.5. Spoljašnji pleksiformni slojSpoljašnji pleksiformni sloj‑ ‑ sadrži produžetke čepića i štapića i sadrži produžetke čepića i štapića i produžetke produžetke horizontalhorizontalnihnih, ama, amakrinihkrinih, , i bipolarnih ćelijai bipolarnih ćelija

6.6. Unutrašnji zrnasti slojUnutrašnji zrnasti sloj‑ ‑ sadrži telasadrži tela horizontal horizontalnihnih, ama, amakrinihkrinih, bipolar, bipolarnihnih, , ii MullerMullerovih ćelijaovih ćelija

7.7. Unutrašnji pleksiformni slojUnutrašnji pleksiformni sloj- - sadrži produžetkesadrži produžetke horizontal horizontalnihnih, ama, amakrinihkrinih, , bipolarbipolarnihnih, , ii gangli ganglijskih ćelijajskih ćelija

8.8. Sloj ganglijskih ćelijaSloj ganglijskih ćelija- - sadrži tela sadrži tela gangliganglijskih ćelijajskih ćelija9.9. Sloj nervnih vlakanaSloj nervnih vlakana‑ ‑ sadrži produžetke sadrži produžetke gangliganglijskih ćelijajskih ćelija10.10. Unutrašnja granična membranaUnutrašnja granična membrana‑ ‑ sačinjena od bazalne lamine sačinjena od bazalne lamine MullerMullerovih ovih

ćelijaćelija

Svetlost prolazi kroz unutrašnje slojeve mrežnjače, zatim dolazi do Svetlost prolazi kroz unutrašnje slojeve mrežnjače, zatim dolazi do fotoreceptora: fotoreceptora: čepića čepića ii štapića štapića, koji su u bliskom kontaktu sa , koji su u bliskom kontaktu sa pigmentnim pigmentnim epitelomepitelom. Mrežnjača ima 10 slojeva. . Mrežnjača ima 10 slojeva. Bruchova membranaBruchova membrana razdvaja razdvaja sudovnjaču od pigmentnog epitela.sudovnjaču od pigmentnog epitela.

Čepići i štapićiČepići i štapići ( (slojsloj 2) 2) naležu na naležu na pigmentpigmentni ni epitel retineepitel retine

ČepićiČepići ii štapićištapići čine spoljašnji segment fotoreceptora, a čine spoljašnji segment fotoreceptora, a njihova jedra formiraju njihova jedra formiraju spoljašnji zrnasti slojspoljašnji zrnasti sloj retine retine..

Svetlost koja dospe do fotoreceptora mora prvo proći Svetlost koja dospe do fotoreceptora mora prvo proći kroz kroz

unutrašnje slojeve neuralne retineunutrašnje slojeve neuralne retine. .

Čepići i štapići su poređani u palisadeČepići i štapići su poređani u palisade..

RRetina etina sadrži okosadrži oko 120 million120 milliona štapićaa štapića ii 7 million7 milliona a čepićačepića. .

Čepići su debljine Čepići su debljine 2 2 m m i visine i visine 50 50 m. m. Štapići su visine od 2Štapići su visine od 25 5 mm d do o 885 5 m.m.

UUltrastrultrastruktura ktura štapića i čepićaštapića i čepića. .

Spoljašnji Spoljašnji segment je u segment je u kontaktu kontaktu sa susednim sa susednim pigmentnim pigmentnim epitelomepitelom..

Čepići i štapići su foČepići i štapići su fotoreceptortoreceptorii ( (slojsloj 2) 2)

ŠtapićiŠtapići su funkcionalno su funkcionalno osetljiviji na svetlostosetljiviji na svetlost i oni se i oni se koriste u periodima slabe osvetljenosti koriste u periodima slabe osvetljenosti ((sumrak i noćsumrak i noć). ). Slika je sačinjena od Slika je sačinjena od sivih sivih tontonova.ova.

ČepićaČepića ima 3 grupe ima 3 grupe: : LL, , MM, , ii SS (long, middle, (long, middle, ii sshorthort wavelength sensitive) wavelength sensitive) koji se morfološki ne razlikuju. koji se morfološki ne razlikuju. Oni su Oni su manje osetljivi na svetlostmanje osetljivi na svetlost a ai pokazuju i pokazuju

senzitivnost senzitivnost na na crvenucrvenu, , zelenuzelenu ili ili plavuplavu boju spektra. boju spektra. Obezbeđuju Obezbeđuju kokolorlorni vidni vid. . Na ovaj način se objašnjava neraspoznavanje boja, usled Na ovaj način se objašnjava neraspoznavanje boja, usled nedostatka čepića osetljivih na pojedine bojenedostatka čepića osetljivih na pojedine boje..

Svaki fotoSvaki fotoreceptor receptor ima 3 delaima 3 dela::

•• Spoljašnji segmentSpoljašnji segment je koničnog odn. cilindričnog oblikaje koničnog odn. cilindričnog oblika ( ( čepić čepić iliili štapićštapić)). .

Ovaj segment je u bliskom kontaktu sa mikrovilima pigmentnih epitelnih Ovaj segment je u bliskom kontaktu sa mikrovilima pigmentnih epitelnih ćelijaćelija..

•• DrškaDrška ima suženi izgled i spaja ova dva segmentaima suženi izgled i spaja ova dva segmenta. . Tanki vlaknasti Tanki vlaknasti produžeciprodužeci c calaliicealcealnini proces procesuussii se pružaju od distalnog kraja prema se pružaju od distalnog kraja prema unutrašnjem segmentu obuhvatajućiunutrašnjem segmentu obuhvatajući pro proksimalni deo spoljašnjeg ksimalni deo spoljašnjeg ssegmentegmenta.a. •• Unutrašnji segmentUnutrašnji segment čini spoljašnjičini spoljašnji elipsoidelipsoidnini i unutrašnjii unutrašnji mmiioidoidni ni deodeo. . Ovaj Ovaj segment segment sadrži tipične organele za sintezu proteinasadrži tipične organele za sintezu proteina. . IzraženIzražen Golgi Golgi aparataparat, rER, , rER, i slobodni i slobodni riboribozomi su u mioidnom regionuzomi su u mioidnom regionu. Mitohondri. Mitohondrije su je su brojne u elipsoidnom regionubrojne u elipsoidnom regionu. Mi. Mikrokrotubultubuli su u unutrašnjem segmentui su u unutrašnjem segmentu..

SSegmentegmentii fotoreceptor fotoreceptoraa

Spoljašnji Spoljašnji segment segment je zadužen za je zadužen za fotosenzitivnostfotosenzitivnost, ,

a unutrašnji sadrži a unutrašnji sadrži memetabolitaboličku mašinerijučku mašineriju koja koja

omogućava aktivnost fotoreceptoraomogućava aktivnost fotoreceptora. .

Spoljašnji segment je značajno modifikovani Spoljašnji segment je značajno modifikovani

cilijumcilijum, jer je povezan sa unutrašnjim , jer je povezan sa unutrašnjim segmentom segmentom

pomoću kratke drške koja sadrži bazalno telopomoću kratke drške koja sadrži bazalno telo..

ŠtapićiŠtapići sadrže vidnisadrže vidni pigment pigment rodopsinrodopsin; ; čepićičepići sadrže vidnisadrže vidni pigment pigment jojodopsindopsin

RodopsinRodopsin (vi (vidni pigmentdni pigment) ) u štapićimaje prisutan u vidu globula na u štapićimaje prisutan u vidu globula na spoljašnjoj površini lipidnog dvosloja (u citoplazmi) membranskih spoljašnjoj površini lipidnog dvosloja (u citoplazmi) membranskih diskova. diskova. On generiše vidni nadražaj kada se osvetliOn generiše vidni nadražaj kada se osvetli. . U čepićima, vidni U čepićima, vidni

pigment pigment na membranskim diskovima je na membranskim diskovima je jojodopsindopsin. . Svaki čepić je specijalizovan Svaki čepić je specijalizovan

za za maksimalni odgovor na jednu od boja: crvenu, zelenu ili plavu.maksimalni odgovor na jednu od boja: crvenu, zelenu ili plavu.

Zajedno i rZajedno i rodopsin odopsin i joi jodopsin, dopsin, sadrže membransku subjedinicusadrže membransku subjedinicu opsin opsin i drugu komponentu nazvanu i drugu komponentu nazvanu hromohromoffororaa. . OOpsin psin štapića ještapića je sskkotopsinotopsin, , a a opsinopsin čepića je čepića je fotopsinfotopsin. . HHromoromoffore ore štapića je karotenoid nazvanštapića je karotenoid nazvan retinalretinal i iz z vitaminvitaminaa A. A. AAdedekvatan unoskvatan unos vitamin vitaminaa A A je neophodan zaje neophodan za normal normalan vidan vid. .

Dugotrajni Dugotrajni deficitdeficit vitamin vitaminaa A A dovodi do slabog vida u sumrakdovodi do slabog vida u sumrak (“ (“kokošije kokošije

slepiloslepilo").").

ViVid je proces u kome svetlost pada na retinu d je proces u kome svetlost pada na retinu i pretvara se u električni impuls koji se šalje i pretvara se u električni impuls koji se šalje u mozaku mozakPretvaranje svetlosti u nervni impuls se zove Pretvaranje svetlosti u nervni impuls se zove

transdutransdukcijakcija::

•• 11 korak korak je fotohemijska reakcija u spoljašnjem je fotohemijska reakcija u spoljašnjem segmentu segmentu

štapića i čepića, gde absorpcija svetlosne energije štapića i čepića, gde absorpcija svetlosne energije izazivaizaziva

kokonformanformacijske promene u hromoforamacijske promene u hromoforama..

•• 22 korak korak podrazumevapodrazumeva promene u koncentraciji promene u koncentraciji unutrašnjeg transmiteraunutrašnjeg transmitera u citoplazmi unutrašnjeg u citoplazmi unutrašnjeg segmenta fosegmenta fotoreceptortoreceptoraa. .

Ove promene utiču na jonsku permeabilnost plazmalne Ove promene utiču na jonsku permeabilnost plazmalne membrane i dovode do hiperpolarizacije receptora, te membrane i dovode do hiperpolarizacije receptora, te indukuju impulse koji se sprovode do mozgaindukuju impulse koji se sprovode do mozga..

U štapićimaU štapićima, absorb, absorbovana svetlost uzrokuje ovana svetlost uzrokuje kkonformaonformacijske promenecijske promene retinalretinalaa, , prevodeći prevodeći ga u ga u retinolretinol

U toku funkcionisanja fotoU toku funkcionisanja fotoreceptorreceptoraa, , mmembranembranski diskovi spoljašnjeg segmenta se ski diskovi spoljašnjeg segmenta se odvajajuodvajaju ii fagocitujufagocituju od strane od strane pipigmentgmentnog nog

epitelaepitela..

Svaka od ovih ćelija ima kapacitet za Svaka od ovih ćelija ima kapacitet za fagocitozu fagocitozu

okooko 75 750000 dis diskovakova/d/dnevnonevno. . DDisiskovi se konstantno zanavljajukovi se konstantno zanavljaju, , i novi se i novi se

stvaraju isto tako brzostvaraju isto tako brzo..

DisDiskovi se odvajaju od štapića i čepićakovi se odvajaju od štapića i čepića

U U štapićimaštapićima nnakon spavanjaakon spavanja, , odvajanje odvajanje diskova se dešava nakon ulaska svetlosti u diskova se dešava nakon ulaska svetlosti u okooko. .

Vreme odvajanja diskova u Vreme odvajanja diskova u čepićimačepićima je je različitorazličito. . Odvajanje diskova u čepićima ne Odvajanje diskova u čepićima ne dozvoljava receptoru da eliminiše dozvoljava receptoru da eliminiše superfluous superfluous membranmembranuu. . Iako je nepotpuno shvaćen proces Iako je nepotpuno shvaćen proces odvajanja diskova u čepićima, on utiče na odvajanja diskova u čepićima, on utiče na veličinu diskova, tako da ostaje koničan oblik i veličinu diskova, tako da ostaje koničan oblik i nakon odvajanja diskova sa distalnog dela nakon odvajanja diskova sa distalnog dela čepićačepića..

Optički disk – Optički disk – slepa mrljaslepa mrlja

Unutrašnja granična membrana (10. sloj) Unutrašnja granična membrana (10. sloj) razdvaja mrežnjaču od staklastog telarazdvaja mrežnjaču od staklastog tela

Unutrašnja Unutrašnja graničnagranična

membrana je membrana je

bazalna lamina bazalna lamina

Mullerovih ćelijaMullerovih ćelija

SPECISPECIJALIZOVANE REGIJEJALIZOVANE REGIJE RETIN RETINEE

FoFovea vea je malo udubljenje smešteno na zadnjem polu je malo udubljenje smešteno na zadnjem polu

optičke osovine okaoptičke osovine oka. .

Njegov centralni deo jeNjegov centralni deo je fovea centralisfovea centralis, , okooko 200 200 m m u u

prečnikuprečniku. .

Osim fotorOsim fotoreceptoreceptora, svi ostali slojevi retine su odsutni u a, svi ostali slojevi retine su odsutni u

ovome deluovome delu. . Svi fotoreceptori su isključivo Svi fotoreceptori su isključivo čepići čepići koji su koji su

duži i tanji nego bilo gde (liče na štapiće)duži i tanji nego bilo gde (liče na štapiće). .

Susedne Susedne pigmentpigmentne ćelijene ćelije i horiokapilaris su zadebljali u i horiokapilaris su zadebljali u

ovom regionuovom regionu..

SPECIJALIZOVANE REGIJE MREŽNJAČESPECIJALIZOVANE REGIJE MREŽNJAČE

Žuta mrlja Žuta mrlja macula luteamacula lutea ima ima

boju od pigmenta- boju od pigmenta- xanthophylla.xanthophylla. Krvni sudovi mrežnjače Krvni sudovi mrežnjače nedostaju u ovom nedostaju u ovom

regionu. regionu.

Ćelije mrežnjače i njihovi Ćelije mrežnjače i njihovi produžeci su razmaknuti, produžeci su razmaknuti, posebno ganglijske ćelije posebno ganglijske ćelije

tako tako da svetlost može da da svetlost može da nesmetano prođe do nesmetano prođe do najosetljivije regije najosetljivije regije mrežnjače.mrežnjače.

LensLens kristalina- sočivo kristalina- sočivo

Sočivo je providnoSočivo je providno, avas, avaskularnokularno, bi, bikkonveonveksne ksne strustrukkture. ture.

Smešteno je između produžetaka Smešteno je između produžetaka cilicilijarnog tela jarnog tela pomoćupomoću fibra zfibra zonularonulareses. .

Zatezanjem fibraZatezanjem fibra zonular zonulareses sočivo se stanjujesočivo se stanjuje. .

Opuštanjem fibra zonulares sočivo se Opuštanjem fibra zonulares sočivo se ispupčava i ispupčava i

akoakomodmodiraira sakupljajući svetlosne zrake i sakupljajući svetlosne zrake i fokusirajući ih nafokusirajući ih na retin retinuu..

Sočivo ima 3 glavna delaSočivo ima 3 glavna dela

• • Kapsula sočivaKapsula sočiva, , je debelaje debela ba bazalna zalna lamina lamina 10 10 -- 20 20 m, m, koju proizvode prednje ćelije koju proizvode prednje ćelije sočivasočiva

• • SubSubkakapsularpsularni ni epitepitelel, , sloj kubičnih ćelija sloj kubičnih ćelija prisutnih samo na prednjoj površini sočivaprisutnih samo na prednjoj površini sočiva

• • Vlakna sočivaVlakna sočiva, stru, strukture nastale od kture nastale od subkapsularnog subkapsularnog epitepitelaela

Struktura očnog sočivaStruktura očnog sočiva

Sočivo se sastoji od Sočivo se sastoji od epitelnih ćelijaepitelnih ćelija okruženih okruženih homogenom homogenom capsulomcapsulom- LC za koji su vezane - LC za koji su vezane fibre zonulares. Prost kubičan epitel je na fibre zonulares. Prost kubičan epitel je na prednjoj strani sočiva, ali ćelije bočno postaju prednjoj strani sočiva, ali ćelije bočno postaju izdužene i formiraju slojeveizdužene i formiraju slojeve fibre lentis fibre lentis - koje - koje se pružaju prema centru sočiva- LF se pružaju prema centru sočiva- LF

SoSočivočivo

Kako se sočivo razvija, vlakna sočiva postaju Kako se sočivo razvija, vlakna sočiva postaju izdužena i tankaizdužena i tanka. . Gube jedra i druge organele i Gube jedra i druge organele i zamenjuju ih zamenjuju ih proteinproteinimaima krikristalinstalinimaima..

U centru sočiva- U centru sočiva- nucleus lentisnucleus lentis, vlakna su , vlakna su zbijena zbijena

i kondenzovana tako da se pojedinačno ne i kondenzovana tako da se pojedinačno ne raspoznajuraspoznaju. .

Uprkos svojoj gustini i sadržaju proteina, Uprkos svojoj gustini i sadržaju proteina, sočivo sočivo

je normalno providno.je normalno providno.

Staklasto teloStaklasto telo

je providna želatinozna supstanca koja ispunjava je providna želatinozna supstanca koja ispunjava posteriorni posteriorni

segment oka.segment oka.

Staklasto telo naleže na unutrašnju graničnu membranu Staklasto telo naleže na unutrašnju graničnu membranu retineretine..

Najvećim delom je izgrađeno od vodeNajvećim delom je izgrađeno od vode 99%, 99%, kkolagenolagenaa, ,

glglikikoozzaminoglaminoglikanaikana (h (hijijluronluronske kiselineske kiseline),), i malog broja i malog broja

hhijijalocalocitaita. .

Ove ćelije sintetišu kolagena vlakna iOve ćelije sintetišu kolagena vlakna i gl glikozaminoglikaneikozaminoglikane..

FibroblastFibroblastii i tkivnii tkivni mamakkrorofagifagi sse e nađu u periferiji staklastog nađu u periferiji staklastog telatela. .

OKO – meridionalna perspektivaOKO – meridionalna perspektiva

Pomoćne strukture okaPomoćne strukture okaKKonjuonjukktiva tiva oblaže prostor između unutrašnje oblaže prostor između unutrašnje površine kapaka i prednje površine oka, površine kapaka i prednje površine oka, lateralno od korneelateralno od kornee

KoKonjunjukktiva tiva je tankaje tanka, transparent, transparentna mukozna na mukozna

membranmembranaa koja se širi od kkoja se širi od korneosorneoskleralnog kleralnog

limbusa preko beonjače limbusa preko beonjače ((bulbarbulbarna kna konjunonjunkktivativa) ) ii

prekriva unutrašnju površinu kapaka prekriva unutrašnju površinu kapaka ((palpebralpalpebralnana

kkonjuonjukktivativa).).

IIzgrađena je od višeslojnog cilindričnog epitela zgrađena je od višeslojnog cilindričnog epitela

sa brojnim sa brojnim peharastim ćelijamapeharastim ćelijama, koji , koji nnaleže na aleže na

laminlaminuu propri proprijuju sačinjenu od rastresitog vezivnog sačinjenu od rastresitog vezivnog

tkivatkiva. . Peharaste ćelije sekretuju komponentu Peharaste ćelije sekretuju komponentu suzasuza..

Glavna uloga kapaka je da štite okoGlavna uloga kapaka je da štite oko

Spolja se nalazi koža i pločastoslojeviti epitel sa Spolja se nalazi koža i pločastoslojeviti epitel sa orožavanjem. orožavanjem.

Unutar svakog kapka je Unutar svakog kapka je tartarzalna pločazalna ploča, , od gustog vezivnog od gustog vezivnog i i

elastičnog tkivaelastičnog tkiva. .

Unutrašnja površina Unutrašnja površina tartarzusa je prekrivena konjuktivomzusa je prekrivena konjuktivom. .

Musculus orMusculus orbicularis oculibicularis oculi, , je mimični mišićje mimični mišić, , sa kružno sa kružno orijentisanim vlaknimaorijentisanim vlaknima. .

Vezivno tkivo kapka sadrži tetivna vlaknaVezivno tkivo kapka sadrži tetivna vlakna Musculus lMusculus levator evator palpebrae superiorispalpebrae superioris..

Struktura kapkaStruktura kapka

StruStruktura kapkaktura kapka

aa. . Koža, kožna adneksaKoža, kožna adneksa, m, mišićiišići, te, tetivetive, , vezivno tkivo i vezivno tkivo i konjuktivakonjuktiva. . Brojne male žlezde u kapku, i prelaz pBrojne male žlezde u kapku, i prelaz palpebralalpebralne kne konjuonjuktive ktive uu forni forniksuksu la lakkrimalrimalne vreće i prelaz ka ne vreće i prelaz ka bulbarbulbarnojnoj kkonjuonjukktivtivii. .

b. b. MišićMišić orbicularis orbicularis oculioculi obojen žuto; obojen žuto; epit epitel kožeel kože, , konjuktivakonjuktiva, , i žlezdani ei žlezdani epitelpitel su zeleni su zeleni. .

Prisutne su brojne žlezde unutar kapka:Prisutne su brojne žlezde unutar kapka: tartarzzalalnene ((MeibomMeibomoveove) ) žlezdežlezde su najvećesu najveće, , smeštene su unutar gustog smeštene su unutar gustog vezivnog tkivavezivnog tkiva tar tarzusazusa. . To su To su sebacesebacealne žlezdealne žlezde koje luče koje luče sekret u otvore na kapcimasekret u otvore na kapcima. . TaTarrzalne žlezdezalne žlezde imaju imaju ttipičnu ipičnu strustrukkturturuu holo holokrinih žlezdakrinih žlezda. .

Žlezde kapkaŽlezde kapka::

• • TarTarzalne žlezdezalne žlezde ( (MeibomMeibomoveove), sebace), sebacealne žlezde alne žlezde unutar tarzusa. Okounutar tarzusa. Oko 25 tar 25 tarzalnih žlezda je u zalnih žlezda je u gornjem i gornjem i 20 20 u donjem kapkuu donjem kapku. . Sebacealna Sebacealna sekrecija proizvodi uljni sloj na površini u vidu sekrecija proizvodi uljni sloj na površini u vidu filma koji usporava isparavanje suzafilma koji usporava isparavanje suza..

• • SebaceSebacealne žlezde kapkaalne žlezde kapka((ZeisZeisoveove), mal), male e sebacealne žlezde koje svoj proizvod sekrecije sebacealne žlezde koje svoj proizvod sekrecije ubacuju u folikule dlaka trepavica.ubacuju u folikule dlaka trepavica.

• • ApoApokrine žlezde trepavicakrine žlezde trepavica ( (MolMollovelove)), , malmale znojne e znojne žlezde tubularne sa uklupčanim dnom.žlezde tubularne sa uklupčanim dnom.

• • Pomoćne Pomoćne lalakkrimalrimalne žlezdene žlezde, , složene složene seroseroznezne tubuloalveolartubuloalveolarne žlezde sa proširenim lumenimane žlezde sa proširenim lumenima. . Smeštene su u unutrašnjoj površini gornjeg kapka Smeštene su u unutrašnjoj površini gornjeg kapka ((WolfringWolfringoveove) I) I u forniksu lakrimalne kese u forniksu lakrimalne kese ((KrauseKrauseoveove).).

Suzna žlezda proizvodi suze koje vlaže Suzna žlezda proizvodi suze koje vlaže korneu i odlaze u korneu i odlaze u nanazzolaolakkrimalrimalni kanalni kanal

• • Suzna žlezda je smeštena ispod konjuktive gornjegSuzna žlezda je smeštena ispod konjuktive gornjeg

spoljnjeg dela orbitespoljnjeg dela orbite. .

• • Suzna žlezda ima nekoliko odvojenih Suzna žlezda ima nekoliko odvojenih lobulusalobulusa od od

tubuloacintubuloacinusnihusnih sero seroznihznih žlezdažlezda. .

• • AAcincinususii imaju velike lumene obložene sa imaju velike lumene obložene sa cilindričnim cilindričnim

ćelijamaćelijama..

• • MMiioepitelioepitelijjalalne ćelijene ćelije, , su ispod epitelnih ćelija, naležu su ispod epitelnih ćelija, naležu na na

laminu bazalislaminu bazalis, , pomažu u sekreciji suzapomažu u sekreciji suza. .

• • Oko Oko 1212 kanalića polazi od suzne žlezde prema kanalića polazi od suzne žlezde prema kokonjunjuktktivivi i

ispod gornjeg kapka uispod gornjeg kapka u forni forniksuksu la lakkrimalrimalne vrećene vreće..

Suzna žlezda proizvodi suzeSuzna žlezda proizvodi suze

• • Suze se dreniraju krozSuze se dreniraju kroz puncta lpuncta lacrimalacrimalisis, , na malom otvoruna malom otvoru canaliculcanaliculusausa lacrimali lacrimalisasa, , smeštenog u unutrašnjem uglusmeštenog u unutrašnjem uglu..

• • Gornji i donji kGornji i donji kanalianalikul formirajukul formiraju zajednički zajednički canaliculcanalicul koji se otvara u koji se otvara u lalakkrimalrimalnoj vrećinoj vreći. .

• • Lakrimalna vreća je u kontinuitetu saLakrimalna vreća je u kontinuitetu sa ductductusomusom nasolacrimalnasolacrimalisomisom koji se otvara u koji se otvara u nosnoj šupljini ispodnosnoj šupljini ispod donje nosne školjkedonje nosne školjke. . PPseudostratifiseudostratifikovani cilindrični epitel oblaže kovani cilindrični epitel oblaže lalakrimalnu vreću i ductus krimalnu vreću i ductus nasolacrimalnasolacrimalisis..

Lokalizacija suzne Lokalizacija suzne žlezde i delovi žlezde i delovi suznog aparata suznog aparata koji drenira suze u koji drenira suze u nosnu šupljinu.nosnu šupljinu.

EkstraEkstraookularni mišići pomeraju očnu kularni mišići pomeraju očnu jabučicujabučicu

6 mišića: 6 mišića:

•• medimedijjalalnini, lateral, lateralnini, superior,, superior,ii inferior inferior muscmusculus ulus rectusrectus i i

•• superior superior ii inferior inferior musculus oblmusculus obliquiqueses. .

Udruženom kontrolisanom akcijom ovih Udruženom kontrolisanom akcijom ovih mišića mogući su vertikalnimišića mogući su vertikalni, lateral, lateralnini, , ii rotarotacioncionii pokreti oka, koji su paralelni pokreti oka, koji su paralelni. .