PRAV

IPOG

LED

NABR

ANIČ

EVSK

IOKR

UG

JANUAR 2014. * BROJ 209, GODINA VI BESPLATAN PRIMERAK

PRIJEM TOPONIČKE DECE U BELOM DVORUstr. 12

OKRUGЛО

Humanitarno veče za pamćenje

Str. 8

Neka me neko spase!!!

SSTTIIŠŠKKII GGLLAASS

Prvi seoski internet kafeKAFE ŽABA SMOLJINAC

Iznošenje smeća u opštiniMalo Crniće - problem ili ne?

(strana 3)

SSTTIIŠŠKKAA KKOOŠŠAAVVAA OOBBIIŠŠLLAA II SSVVOOJJUU ““KKUUĆĆUU””

Crljenačkafarmapilića

(strana 7)

intervju: dr Zoran Janković iz Kobilja(strana 2)

intervju: Biser Rašić, predsednik SavetaMesne zajednice Salakovac

(strana 5)

Naša naselja - Aljudovo(strana 6)

Ljubav prema golubovima narelaciji Beč - Toponica

(strana 11)

Naša Sanja u prestonici svetske šminke(strana 13)

FK Šapine - Atak na sredinu tabele(strana 15)

STRANA 2 BROJ 209JANUAR 2014. STIŠKI GLAS

Izdavač: OKRUG D. O. O. PožarevacSedište: Čede Vasovića 4/15.Redakcija: Antileta Živković, Aleksandar Captenić, Srebranka Tomić,Zorka Stojanović, Tanja Jelenković i Mića Antonijević.Odgovorni urednik: Saša Stojadinović.Direktor, glavni i odgovorni urednik: Nenad Petrović.Tehnički urednik: Bokan Nastasijević.Telefon: 012/541-725, fax:012/541-726, 061/6837-321, 060/0222-634.e-mail: novineokrug@yahoo.com i okrugnovine@yahoo.comŠtampa: GPK ŠTAMPARIJA BORBA, Kosovska 26, 11000 Beograd

ISSN - 1820 - 9688

Pismaprijatelju

Prikane, ubi nas ovaj vetar...Što kažu naši stari, nema zimedok košava ne udari. Tako i beše.Svi smo se šepurili kako je blagazima, kako je potrebno da zahladida bi se uništili bacili... a sad ko-lektivno kukanje. No, i to ćeproći... nego grehota za zavejaneljude po Vojvodini, a bilo ih jedosta... Doduše bilo je i spašava-nja, kao u američkim filmovima,neko kaže solidarnost na delu,drugi viču politička kampanja. Štagod da je, nagrabusiše zavejani...

Kad spomenu kampanju, tunas sigurno čeka klasično ludilo...Opet priča o tome ko je, na čijojstrani, ko je bolji a ko gori. To takovaljda i treba da bude. Nego, dase vratim našem kraju... Ostadejanuar iza nas. Po običaju težakmesec za sve ljude. Istroše se sviza Novu godinu, Božić pa slave,onda čekaju februar kako bi znalisa čime raspolažu. Mada, ruku nasrce, našlo se vremena i za delo-vanje. Eto, krajem meseca orga-nizovan humanitarni koncert.Gabrijela Ubović sa svojim prija-teljima a sve u organizaciji UPP-aupriličila je koncert, na kome jekompletan prihod išao za rešava-nje elementarnih potreba poro-dica iz Kališta i Kličevca. Potez zarespekt. Nema šta... Treba poh-valiti i ljude koji su se odazvali,puna sala požarevačkog Centraza kulturu. Znači, ima humanih,samo im treba pobuda.

Nego, kad sam bio u Crnićusaznam za problem sa izbaciva-njem smeća u kompletnoj op-štini... To bi trebalo da se reši, naopšte zadovoljstvo svih strana.Takođe, svako nevreme napraviproblem određenim mestima uelektro snabdevanju. Dotrajali vo-dovi, potrebna je zamena. Nijehumano biti po dan ili dva bezstruje, pogotovo u današnjem vre-menu. Mora da se stvore usloviza normalan život, kako bi se ljudiodlučivali na ostanak u svomemestu ili eventualni povratak...kao što je slučaj sa dr Zoranom izKobilja koji svoju praksu stiče usvom kraju.

I za kraj ovog pisma, sta da tikažem... verujem da dolazi boljevreme, kako sa meterološkog sta-novišta tako i sa društvenog.

Pozz prijatelju...

Intervju: dr Zoran Janković iz Kobilja

Lokal – patriotizam na deluVeliki broj ljudi koji završe fakultet a iz manjih su sredina,

ne dobija priliku da svoje stečeno znanje kroz praksu pokaže ukraju u kome je rođen. Neretko se dešava da i oni sami kada imse i ipak ukaže prilika za tako nešto odbacuju tu mogućnost izželje za dokazivanjem u većim sredinama. Zbog toga postojimigracija stanovništva i odlazak mladih ljudi sa sela.

U sledećoj priči predstavljamo Vam suprotan primer. Naime,radi se o mladom doktoru, rođenom u Kobilju koji posle zavr-šenog Medicinskog fakulteta u Kragujevcu, svoju lekarsku mi-siju sprovodi u svom kraju, u ambulanti u Boževcu. Reč je o drZoranu Jankoviću.

Osnovno obrazovanje stekao je u školama uKobilju i Boževcu, da bi svoje stručno usavršavanjeotpočeo u Srednjoj medicinskoj školi u Požarevcu.Pošto, kako sam kaže potiče iz medicinske poro-dice, oba roditelja su radnici u zdravstvu, ni jednogtrenutka nije se dovodilo u pitanje gde će i u kompravcu usmeriti svoju karijeru. Upisuje Medicinskifakultet, koji završava 2010. godine.

- Od uvek sam imao želju i ideju da završim me-dicinu. Kada sam u tome uspeo, nisam se dvoumioni jednog trenutka gde želim da započnem svojradni vek. Srećom, ta želja mi se ispunila... pa etomene u svom kraju kako obavljam posao koji volim.– ističe Janković i dodaje:

- Još dok sam studirao, mnoge moje kolege kre-nule su u stručno osposobljavanje i usavršavanjenemačkog i drugih jezika, kako bi odmah po zavr-šetku fakulteta svoje uhlebljenje našli u inostran-stvu. To meni nije bio cilj, ja sam imao svoju viziju i želju daradim u malocrnićkom kraju.

O radu u seoskoj ambulanti on kaže:- Čini mi se da je neuporedivo veće poštovanje od strane

pacijenata prema lekaru u seoskim sredinama. Kod lekara, zarazliku od većih centara, dolaze svi od 7 do 107 godina, dok u

gradovima svako ima svog lekara, deca idu kod pedijatra, sma-tram da je to naša prednost. Samim tim postoji kvalitetniji odnossa pacijentom.

Za radni kolektiv Janković ima samo reči hvale. Dobru at-mosferu i odličan odnos prema pacijentima pripisuje činjenicida su svi zaposleni u ambulanti iz istog kraja.

- Ovo je mali kolektiv, odlično sarađujemo... svi smo iz ovogokruženja osim dr Bože koji putuje iz Beograda. Dobra sara-dnja se najbolje vidi kada je neka intervencija, jer tada reči nisupotrebne, dovoljno je samo da razmenimo poglede i svi se upotpunosti razumemo. Uhodana smo ekipa koju krasi prava po-

rodična atmosfera, opisano u jednoj rečenici.Doktora zatičemo u boževačkoj ambulanti,

na kraju radnog vremena, gde sa pažnjomsluša životne priče svojih pacijenata. Kako samkaže, pored leka za pacijente je potrebna i paž-nja, koju on svakako poseduje. Ipak ima i stvarina koje on kao doktor ne može da utiče i po-mogne.

- Dešava se da pojedini pacijenti od naszahtevaju da im pomognemo, iako to nije u de-lokrugu našeg posla. Primera radi, kada je u pi-tanju nemaština ili nešto slično, teško nam jepojasnimo da to nije naš fah. Ali i tada ne se-dimo skrštenih ruku već kontaktiramo Centar zasocijalni rad, Mesnu kancelariju kako bi se štopre i u većoj meri pomoglo tim porodicama.

Za dr Jankovića radno vreme ne postoji. I utrenucima odmora, njegove komšije i poznanicitraže lekarski savet.

- Mala smo sredina, svi se znamo... Ra-

zumljivo je da kad nešto ljudima zafali da se obrate lekaru.Takav slučaj je i kod mene.

Svoju budućnost projektuje u sredini iz koje dolazi. Želja muje da specijalizira Opštu medicinu, kako bi mogao da nastavisa lečenjem svojih sugrađana. Inače, dr Janković je na putu dareši još jedno bitno životno pitanje. Naime, pre mesec danasvoju vezu krunisao je veridbom, tako da u skorije vreme možeda se očekuje i kompletno ostvarenje na životnom planu.

Nenad Petrović

Nadri - lekarstvoIako su seoske sredine ranije bile poznate po nadri

lekarstvu, prema rečima dr Jankovića sada to gotovoda nije slučaj. Mada sa vremena na vreme dobije nekičudan zahtev:

- Nedavno je došao jedan pacijent sa željom da muse izda uput za snimanje kičme. Na moje pitanje, ko totraži: pacijent izgovara ime, koje je meni nepoznato.Znam da nema ni jednog ortopeda niti fizijatra po timimenom te ga opet upitam: pa ko je to? Onda dobijemodgovor: pa doktore to je onaj iz Ranovca što ispravljakičme...

U Kobilju tri doktoraKobilje je u poslednjih dvadesetak godina iznedrilo

tri doktora, što prema veličini ovog mesta, predstavljanemerljiv uspeh. Na žalost, jedino dr Janković svojupraksu obavlja u rodnom kraju, ostale dve doktorkeposle specijalizacije svoje uhlebljenje su našle u ino-stranstvu. Kako smo saznali Kobilje je na putu da do-bije i četvrtog doktora. Pri kraju faktulteta je još jednameštanka ovog Stiškog sela.

Ambulanta u Boževcu

BROJ 209 STRANA 3JANUAR 2014. STIŠKI GLAS

Iznošenje smeća u opštini Malo Crniće - problem ili ne?Nakon prvog broja našeg lista javljali ste nam se sa raznim pitanjima, a mnoga od njih vezana su za “Trojon i Fišer“.

Razlog postojanja me-dija nije samo informisanjeveć i istraživanje na konkre-tne teme koje se tiču kvali-teta života ljudi kome semedij obraća.

Tako smo, zahvaljujućinašim čitaocima otvorilimnoge teme koje će svojeodgovore naći na strani-cama ovog lista u narednimbrojevima, a za ovo izdanjeodabrali smo problem izno-šenja smeća.

Kako smo uglavnom unašu redakciju dobili pri-tužbe ljudi koji smatraju dapreduzeće koje obavlja tajposao ne radi najrevno-snije, krenuli smo tragominformacije kako bi istražilitemu i vama ostavili krajnjisud.

Posao iznošenja smećau opštini Malo Crniće dobilaje firma “Trojon Und Fi-scher“ 2005. godine ali je umeđuvremenu, usled pro-blema u poslovanju, anga-žovala podizvođača, firmu“Rosal Serbia“ koja pokriva18 naselja i oko 70% doma-ćinstava.

Nadležni u komunalnojinspekciji kao problem apo-strofiraju to što pomenuta firma nema kamione zapražnjenje i odvoženje velikih kontejnera pa su prinu-đeni da tada reaguju sa manjim kamionima ili ručno.Ipak, posao se odradi uz teškoće koje se javljaju ikada je u pitanju odvoženje smeća kod domaćinstava.Prvobitni ugovor se sastojao u tome da se preuzmukante koje nisu svi želeli da prihvate, a kasnije je došlodo nestašice pa oni koji su kasnije hteli kante, nisumogli da ih dobiju.

Kako su nam još kazali u komunalnoj inspekciji,pozitivni efekti dolaska ove firme je drastično smanji-vanje divljih deponija koje i dalje postoje, ali je situa-cija na terenu sada daleko bolja. Izvesna kašnjenja uodvoženju smeća postoje, ali u granicama normale.Smeće se odvozi dva puta mesečno a mesečna na-knada iznosi 340 dinara po domaćinstvu.

Kako nam je kazao predsednik opštine Malo Cr-niće, Dragan Mitić, ozbiljniji problemi nastali su po-četkom 2013. godine a to se poklapa sa poslovnimtečkoćama ovog preduzeća i njihovom odlukom daangažuju podizvođača.

- Opština Malo Crniće nikada nije dala saglas-nost na angažovanje podizvođača “ROSAL Ser-

bia“ i sve odnose kojeimamo vezali smo isklju-

čivo sa preduzećem“Trojon Und Fischer“.Kako bi razrešili ovusituaciju, održalismo sednicu Op-štinskog veća kra-jem prošle godine na

kojoj smo doneli za-ključak da uputimo

zahtev ovom preduzećuda počne da obavlja svoje

obaveze u potpunosti u skladu sa slovom potpi-sanog ugovora. - kazao je Mitić dodavši da se oče-kuje u najskorije vreme izveštaj Nadzornog odbora,mešovitog tela koje je obrazovano sa ciljem da pratirad preduzeća i jednom godišnje podnosi izveštaj onjegovom radu.

Sastancima opštinskog rukovodstva i predsta-vnika firme “Trojon Und Fischer“ koji su u više navrataorganizovani, prisustvovao je i Javni pravobranilackako bi se dobila asistencija u tumačenju ugovora istekao jasan uvid u to šta su prava i obaveze i jednei druge strane. Tokom tih sastanaka prikazane su evi-dentne razlike u tumačenju ugovora a naročito oko an-gažovanja ROSAL-a kao podizvođača. “Trojon UndFischer“ taj svoj potez pravda zapadanjem u finansij-ske teškoće i problemima oko naplate odnošenjasmeća, dok u opštini kažu da za tako nešto nikadanisu dali saglasnost.

Da problema sa iznošenjem smeća ima, pored

vladajuće ve-ćine slaže se iopozicija. Naj-veća opozi-ciona grupa ulokalnom parla-mentu, Demo-k r a t s k astranka, smatrada situacija nijetoliko dramati-čna ali da pro-stora za boljitakima.

- Dešavase da se izba-civanje smećazakaže jednogdana i ljudi iz-nesu, a onidođu tri danakasnije pa um e đ u v r e -menu psi luta-lice napraveproblem ra-s t u r a j u ć ismeće poputu. Cena od340 dinaramesečno zai-sta nijemnogo i sma-tramo da jeprihvatljiva za

veliki broj domaćinstava. - kaže visoki funkcioneropštnskog odbora ove partije, Boris Pavlović koji setakođe slaže da je pitanje da li je bilo regularno anga-žovanje podizvođača. Na kraju, smatra da je najvaž-nije da izbacivanje smeća u opštini ipak funkcioniše.

Pitali smo i meštane opštine Malo Crniće o uti-scima vezanim za izbacivanje smeća a oni su raz-ličiti i kreću se od odobravanja načina poslovanjaovog preduzeća do žestokih kritika.

D. S. (Kravlji Do)- Mislim da bi trebali da budu malo tačniji

kada treba da iznesu đubre. Ovako mi stojiispred kapije po dan dva mnogo ružno izgleda.Ne smem da sklanjam jer se plašim da ne prođusa kamionom pa da mi ne iznesu, a za to vrememi smeće stoji ispred dvorišta. - kaže ovaj me-štanin Kravljeg Dola

B. S. (Boževac)- Pre su nam jedni odnosili, sada čujem neki

drugi. Meni je svejedno samo da se više ne bacapo divljim deponijama. Jedna od njih se pravibaš blizu moje kuće i naročito leti mi mnogosmrdi. Samo da budu tačni i dođu kada kažu. -smatra ovaj Boževčanin.

A. G. (Malo Crniće)- Za tu cenu treba da budemo srećni ako do-

laze i jednom mesečno. Više skoro i da nemadivljih smetlišta. Tačno je da nisu baš najtačniji,ali ne zaboravimo da živimo u Srbiji. Ja sam pre-zadovoljna “Trojanom”. - kaže ova meštanka.

B. N. (Kula)- Sramota je da nikada ne znam kada će da

naiđu. Držimo smeće po nekoliko dana ispredkapije a ovamo traže da im se plaća redovno.Cena nije velika ali su je oni sami odredili. Pla-ćao bih i duplo samo da mi se odnese smećetog dana kada se kaže. - govori jedan Kuljanin.

Stiška košava obišla i svoju “kuću“U našoj opštini krajem januara i prvih februarskih dana nije bilo toliko dramatično kao u Vojvodini i još

nekim delovima Srbije, ali je ipak Košava u opštini Malo Crniće jasno stavila do znanja da se nalazi na do-maćem terenu.

- Jak vetar i ledena kiša izazvali su probleme u celoj opštini a naročito u onim delovima koji sui inače podložni košavskim udarima. Bilo je velikih smetova na deonici od državnog puta do gra-nice sa opštinom Kučevo, zatim do centra Smoljinca i od Smoljinca do Malog Gradišta kao i deluputa do Kasidola zakoji su nadležne našeslužbe. - kazao je pred-sednik opštine i koma-dant Štaba za vanrednesituacije opštine MaloCrniće Dragan Mitić.

Problem je nastaooko 25. januara kada jepala ledena kiša i napra-vila naročito velike pro-bleme u pojasevima okoDivana, Boževca, Kobi-lja i magistralnog puta kaKučevu. Problem jerešen pravovremenomreakcijom nadležnih iposipanjem rizle te senovonastala situacijanije previše negativnoodrazila na saobraćaj.

Nakon toga kombi-nacija snega i jakogvetra je 30. januara na-terala Štab da reaguje izvođenjem dodatne mehanizacije od strane privatnih preduzetnika kako ne bi došlodo kolapsa.

- Velikih problema bilo je tada na putu Kula-Kobilje, dok je put Kobilje-Divan bio neprohodan svedo prvog dana februara. Tek tada smo u potpunosti uklonili sve smetove a kompletna akcija bila jesinhronizovana zahvaljujući stalnoj vezi Štaba za vanredne situacije opštine Malo Crniće, nadlež-nih preduzeća kao i privatnika koji su stavili svoju mehanizaciju na raspolaganje. Svi ostali pravcinisu bili duže od deset do petnaest minuta u blokadi. - kazao je Mitić

Nevolje sa vremenskim prilikama pratila su i česti prekidi u snabdevanju električnom energijom. Poje-dina naselja bila su i po 24 sata bez struje zbog kvara na dalekovodu od Petrovca do Kališta.

Kako bi meštani bili što manje bez električne energije Štab za vanredne situacije opštine Malo Crnićeredovno je čistio prilaze elektropostrojenjima da bi radnici ispostave PD “Elektromorava” Požarevac uMalom Crniću mogli nesmetano da rade.

S. S.

STRANA 4 BROJ 209JANUAR 2014. STIŠKI GLAS

Drugi o nama

Izdvojeni - objavljeni delovi tekstova o Malom Crniću

B92 * 24/01/2014Najviša zarada u Surčinu

Najviše prosečne zarade za decembar isplaćene su zaposlenima ubeogradskoj opštini Surčin - 86.870 dinara, a najniže zaposlenima uLjigu - 24.397 dinara. U vrhu po visini plata u decembru posle Surčina,slede beogradske opštine Stari grad sa 75.834 dinara i Vračar - 70.298dinara, zatim Vršac - 70.250 dinara i Kosjerić - 69.976 dinara, pokazalisu podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS). Među opštinama sanajnižim platama, osim Ljiga su i Priboj sa 24.683 dinara, Niška Banja -25.341 dinar, Malo Crniće - 25.553 dinara i Golubac - 25.561 dinar...

RTS * 02/08/2013Srbija dobila “Mis babe“

Pomalo diskriminatorska narodna izreka da “nema mirnog deteta ilepe babe“, pala je u vodu u Kuli, barem u delu koji se tiče baba.Dvanaest “misica“, učesnica izbora za najlepšu babu vrlo ozbiljno je sh-vatilo svoj nastup.

Blažica Mihajlović iz Kobilja kaže da sada kao baba nema tremu,imala ju je dok je bila devojka. Snežana Gabinat, koja živi u Švajcarskoj,smatra da baba ne treba da se ponaša kao baba, već da i dalje treba dabude mlada.

Kasting za izbor “Mis babe“ obavilo je lokalno Udruženja građana“Točak“, od koga je i potekla ideja za ovo takmičenje. Neke od „misica“već decenijama žive i rade u inostranstvu, pa su iskoristile vreme godišn-jih odmora da dođu i nastupe u svom kraju. „Misice“ je na otvorenoj sceniizletišta “Točak“ bodrila lokalna publika. A kriterijumi za titulu “najbabe“nisu bili ni malo laki. Računalo se sve-od lepote, preko broja unučića doradnog staža.

Na kraju su prevagnule nijanse, a lentom “Mis babe“ okitila se Mir-jana Milošević iz Manastirice. Nova “misica“ izjavila je da je srećna iponosna i da će je, možda, deda sada više voleti...

Kurir * 05/11/2013Varioca ubila peć!

Zlatko Rajić (52) iz Suvog dola, kod Žagubice izgubio je život usledeksplozije peći koju je vario.

Ova nesreće dogodila se u subotu, 02. oktobra, oko 11 časova u seluŠapine, opština Malo Crniće. Pokojnog Rajića ubila je peć tzv. “Kovačkovatrište” koja je eksplodirala prilikom varenja.

Dežurni lekar Doma zdravlja Malo Crniće, koji je došao na mestonesreće, mogao je samo da konstatuje Rajićevu smrt.

- Uviđaj su izvršili zamenik Opštinskog javnog tužioca, inspek-tor rada grada Požarevca i uviđajna ekipa požarevačke policije. Onisu utvrdili da je pokojni Zlatko Rajić, na peći tzv. ”Kovačko va-trište”, grejao metalni predmet-ručicu za štelovanje visine pluga,kako bi ga odvio, nakon čega je došlo do eksplozije i tom prilikomusmrtila varioca. - saopštio je izvor iz istrage...

RTS * 13/01/2014“Stiški glas” za Stižane

Žitelji opštine Malo Crniće dobili su svoje prve novine. “Stiški glas”.izlaziće jednom mesečno i informisaće čitaoce o najvažnijim temama iznjihovog kraja.

Šta rade i kako žive Stižani, koje ih muke muče i u čemu su uspešni,ubuduće će moći i da se pročita na stranicama “Stiškog glasa”. Izda-vanje ovog lista, prvog u opštini Malo Crniće, inicirala je ovdašnja “Unijaza poljoprivredu i preduzetništvo”. Opština Malo Crniće ima veliki brojprivatnih preduzetnika, ali i građana koji su na radu u inostranstvu, pa će“Stiški glas” na neki način biti koristan informator za obe strane. Krozsvoje tekstove obuhvataće širok spektar tema, od politike do sporta, odprivrede do kulture.

Iako iza pokretanja ovih novina stoji “Unija za poljoprivredu i pre-duzetništvo”, koja je deo vladajuće koalicije u opštini Malo Crniće, uredakciji “Stiškog glasa” tvrde da će im uređivačka politika biti au-tonomna.

Nenad Petrović, glavni i odgovorni urednik “Stiškog glasa” kaže daje politika nezaobilazna tema, ali da će se prema političkim strankamaodnositi po onoj narodnoj: “Ni po babu, ni po stričevima”...

RTV * 05/07/2013Autohtono stanovništvo 55 odsto, doseljeno 45

Prema Popisu 2011. godine, 54,96 odsto ukupnog stanovništva činiautohtono stanovništvo, odnosno ono koje se nikad nije selilo odrođenja, dok udeo doseljenog stanovništva iznosi 45,04 odsto, objavioje Republički zavod za statistiku.

Nešto više od 88 odsto ukupnog stanovništva je rođeno na teritorijiRepublike Srbije, oko 10 odsto na teritoriji bivših republika SFRJ, dok jesvega 0,84 odsto stanovnika rođeno u ostalim državama.

Opština Žagubica se izdvaja sa najvećim udelom autohtonogstanovništva, koje u ukupnom, učestvuje sa 81 odsto, slede opštine Ko-vačica, Sjenica, Novi Pazar, Malo Crniće, Žabari i Kosjerić, koje imajuudeo autohtonog u ukupnom stanovništvu, veći od 70 odsto....

ZZZZnnnnaaaannnnjjjjeeee (((( jjjjeeeesssstttteeee)))) iiiimmmmaaaannnnjjjjeeeeNekada najpopularnija emisija na televiziji koja se bavila poljoprivredom imala je, is-

postavilo se, izuzetno proročki naslov.Barem to apostrofiraju u Opštini Malo Crniće u službi koja ima za cilj pomoć poljopri-

vrednicima. Diplomirani inžinjer poljoprivrede za ratarstvo Boris Pavlović, zaposlen kaostručni saradnik za poljoprivredu, šumarstvo, veterinarstvo, lov i ribolov razloge u činjenicida Malo Crniće spada u red nerazvijenih opština tumači upravo zbog toga što se preko 80posto ljudi u njoj bavi poljoprivredom.

- Imamo veliko smanjenje stočnog fonda u zadnjih 5 godina, i to krava u iznosuod 30%, dok je kod tovnih junadi pad daleko veći. To je uslovilo da svi oni koji sebave mlekarstvom povećaju broj grla, a svi oni koji su imali po jednu ili dve kravesu ih prodali. Isto je i u ratarstvu. Poljoprivrednici u Malom Crniću su uvideli da akožele da obrađuju zemlju moraju da ukrupne proizvodnju, odnosno da obrađuju većepovršine kako bi došli do profita. - kazao je Pavlović koji je time istakao značaj organi-zovanja zimskih škola za poljoprivrednike i ostalih vidova edukacije poljoprivrednih proiz-vođača.

Izuzetno su važni i seminari, predavanja pa i odlasci na poljoprivredne sajmove gde seoni kojima je poljoprivreda životni poziv mogu na licu mesta uveriti da tehnologija i tehno-loški procesi nikoga ne čekaju, već se iz godine u godinu unapređuju i usavršavaju.

Međutim, po rečima ovog poljoprivrednog stručnjaka, poljoprivrednici u Malom Crnićunisu u zadovoljavajućoj meri zainteresovani za edukaciju i često misle da im je znanje kojeposeduju, dovoljno.

- Nešto je drugačija situacija kod „većih” proizvođača, dok oni koji se u manjojmeri i za sopstvene potrebe bave ovim poslom misle da im je proizvodnja dobra i dane treba ništa da menjaju, a to je velika greška. Svi u Malom Crniću moraju da shvateda je poljoprivreda nauka i da ukoliko se želi veći prinos, mora se „slušati” struka.- napominje Boris Pavlović.

Naravno treba znati ali treba i imati, pa se u ovoj opštini, kao i u čitavoj Srbiji oseća ne-dostatak novčanih investicija koje bi se utrošile u navodnjavanje, višegodišnje zasade iosavremenjivanje farmi. Ponovo je znanje ključni element jer se savremena mehanizacijamora znati upotrebiti.

Kao generator razvoja poljoprivrede u Malom Crniću stalno se pominje mlin koji godi-nama propada i poslednji impulsi da bi on mogao konačno da proradi zahvaljujući italijan-skim investitorima svakako raduje ali je to, po rečima Borisa Pavlovića, samo jedna karikau lancu.

- Pokretanje mlina bi značilo u toj meri da bi to povećalo konkurenciju i podigloindustriju. Ipak, bez ulaska novca u proizvodnju i ulaganje u proizvođače koji bipočeli sa ozbiljnim navodnjavanjem i pored mlina ne treba se nadati nekom čudu.Mi ovde imamo dolinu Mlave i Vitovnice i zato treba najpre uraditi studiju o izvodlji-vosti a zatim krenuti u pravljenje tog sistema za navodnjavanje.- smatra Pavlović

Prema njegovim rečima nekoliko hiljada hektara koji nikada nisu tretirani pesticidimamogli bi biti velika šansa za organsku proizvodnju, naročito kada je voćarstvo u pitanju. Naj-veća je prednost u tome što je tu skoro i nepotrebna konverzija zemljišta. Ipak, potrebnoje dosta vremena i organizacije jer su tu uglavnom u pitanju zarasli voćnjaci koji bi se ta-kođe trebali ukrupneti kako bi posao imao i profit.

S. Stojadinović

PROTESNO PISMO ELEKTRODISTRIBUCIJIU našu redakciju stiglo je pismo čitalaca koje prenosimo u celosti

Obraćam vam se u ime potrošača električne energije iz toponičkog kraja. Našipotrošaći nemaju samo problem oko plaćanja električne energije kao što ga ima cela Sr-bija, već je naš problem daleko veći. Evo u čemu se sastoji, svaki put kad dune malo jačivetar, padne letnji pljusak ili kao u subotu 25. januara padne prvi mali sneg nas naši dis-tributeri električne energije nostalgično vrate u Srednji vek.

Pouzdano znam da se građani žale godinama i da se izgleda problem ne rešava. Neznamo kome to ide na ruku. Ako se njima sviđa srednjevekovna atmosfera i povrataksvećama, našim građanima naviklim na udobnost savremenog ali najpre normalnog živ-ota uz električnu energiju nije svejedno.

Na stranu to što nas država kažnjava raznim obojenim zonama za veću potrošnjuelektrične energije od potrošnje jedne ili dve sijalice koliko je dozvoljeno u tzv. zelenojzoni. Primer za to teško se može naći u bilo kojoj zemlji na svetu , gde se i inače pod-stiče potrošnja obnovljivih izvora energije nasuprot visoko eksploatisanih fosilnih sanamerom da se smanji zagađenje čitave planete i efekat staklene bašte koji je čini se većdugo na našoj kapiji ako ne već i u dvorištu.

Kod nas se i ova kako stručnjaci kažu, prljava struja, ograničava na sve mogućenačine, postavljanje limitatora, odnosno postavljanjem osigurača sa malom amperažomna brojilima, čak i takve vrlo često nema.

Dalekovod koji je star preko 30 godina možda je nekad bio ponos socijalističke Ju-goslavije ali u međuvremenu nije održavan niti rekonstruisan, što za posledicu ima stalno

ispadanje iz sistema i tražipuno rada za ponovnouključenje.

Odgovorni u elektrodis-tributivnom sistemu senikada nisu setili danaprave plan kojim bi seovaj dugogodišnji problemrešio već jednostavnočekaju da nestane struje pareaguju krijući se iza čin-jenice da hronično nemapara.

Pitamo se da li neki uelektrodistribuciji čekajupenziju pa da se reše prob-lema radije nego da bilo štaučine u korist građana , kojida stvar bude još čudnijavrlo redovno plaćaju svojeobaveze ili u suprotnom jošredovnije budu isključeni.

Ime poznato redakciji

BROJ 209 STRANA 5JANUAR 2014. STIŠKI GLAS

Salakovac po teritoriji spada u red većih Me-snih zajednica u opštini Malo Crniće. Njegova po-zicija, a nalazi se na visoko frekventnom putu,omogućava mu da se svrsta među najrazvijenijanaselja u ovoj Stiškoj opštini. Zbog toga, kao po-zitivna posledica javlja se podatak da Salakovacima preko 55 privatnih radnji i preduzeća. Sve na-vedeno ipak nije dovoljno da ovo naselje ne vodibitku za podizanje infrastrukturnih prilika. Neop-hodna je vodovodna mreže, bolje razvijena putnaslika, odnosno veći broj asfaltiranih ulica, sadr-žajniji društveni život pre svega kod omladine.

Tim povodom razgovarali smosa Biserom Rašićem, pred-

sednikom saveta Mesne za-jednice Salakovac, koji sasvojim timom uspešno ru-kovodi savetom više odgodinu i po dana.

Rašić ističe da je po-verenje u rad saveta

Mesne zajednice odstrane meštana vraćen.

Kako kaže, za to je bilo po-trebno vremena, dosta uloženog

rada i poštenja. O saradnji Mesne zajednice sa pri-vatnicima i preduzetnicima koji su dosta brojni u sala-kovačkom ataru Rašić kaže:

- Imamo izuzetno dobru saradnju sa svim privatni-cima. Za svako seosko dešavanje, oni nam se nađu ipomognu u organizaciji. Ta pomoć je najizraženija uvreme turnira u malom fudbalu. Zbog dobre saradnje,taj turnir je postao prepoznatljiv ne samo u Braničev-skom okrugu već i šire.

Od kraja prošle godine 33 đaka, koliko ih pohađa,ima bolje uslove za svoje školovanje. Osnovni zada-tak saveta je unapređenje uslova za nesmetano ško-lovanje sve dece.

- U ovoj godini nam je prioritet završetak rekon-strukcije Osno-vne škole. Dosada je dostaurađeno naškoli. Zahvalju-jući opštini,koja je donirala100 hiljada di-nara, zame-njena su triprozora i vrata.Ne zaustav-ljamo se tu, većsu naručenajoš tri prozora.Želja nam je dado kraja godinez a m e n i m okompletnu sto-lariju. Treba na-pomenuti, dasu meštani Salakovca skupili 102 hiljade dinara i satim novcem zamenjeni su kompletno stolovi, plakari istolice za đake. I fasadu imamo u planu da rekon-struišemo, kako bi deca dobili školu kakvu zaslužuju u21. veku.

Rašić ističe da je inicijativa za renoviranje školepotekla od samih roditelja djaka koji je pohađaju, pre

svih Maje Jonjević, Dragane Đor-đević i Dejana Vasića.

Spletom okolnosti, u godinamiza došlo je gotovo do gašenjaFudbalskog kluba. Bez infra-strukture Mesna zajednica je po-krenula klub, koji iz dana u dandobija sve bolju definiciju.

- Mi smo za samo godinudana odradili dosta dobrih stvari.Formiran je fudbalski klub, ura-đena je nova svlačionica. To jelepa zgrada veličine 16 x 8 me-tara, sa terasom veličine od 3metra. Posle 7 godina pokrenulismo i Sportsku kafanu, vraćen jedug Elektromoravi od 115 hiljadadinara. Moram da pohvalim sveljude koji su radili na izradi svla-čionice. Rad je bio na dobrovolj-noj bazi, jer sredstva gotovo i danisu postojala. Ljudi su se odaz-vali na naš poziv i svaka im častna tome.

Iako je na visoko frekventnomputu, osim glavne ulice koja jepod republičkom nadležnošćuostela ulice su bez asfalta. Zaprosperitet sela, realizacija ovestavke je prioritet.

- Nijedna ulica u Salakovcu,osim glavnog puta nije asfalti-rana. To predstavlja veliki pro-blem. Prošle godine rađen jevodovod u dužini od 515 metara.Očekujem da negde u maju, taulica kroz koju je prošao vodovodočekujem da se asfaltira. Nara-vno, očekujem nastavak na šire-

nju vodovodne mreže kako bi u dogledno vreme celoselo na istu bilo priključeno. Kada kažem doglednovreme, pre svega mislim na period od dve godine... tuuključujem i kompletno asfaltiranje sela. Postojala jeideja i da kanalizacionu mrežu krenemo da uvodimo,ali pošto opština Malo Crniće nema urađen projekat,ta solucija je otpala. Kroz sve bočne ulice bacana je

rizla. Do sada je bačeno150 tona, a jako brzo ćeisto toliko biti bačeno.

Za realizaciju svih in-frastrukturnih projekatapotrebna je koordinacijasvih subjekata, kako

samih meštana, tako i Saveta i na kraju Opštine MaloCrniće.

- Saradnja je na izuzetnom nivou. Moram da poh-valim predsenika opštine Dragana Mitića, koji u sva-kom momentu želi da pomogne, ima razumevanja iželju da nas sasluša. Sve što se realizuje, realizuje sedogovorno.

Salakovac deli sudbinu većine Stiških naselja.Naime, mnogi žitelji su svoje uhlebljenje našli u ino-stranstvu. Procentualno najveći broj Salakovačana jeu Austriji, mada ima porodica nastanjenih i u Nema-čkoj, Italiji, Francuskoj.

- Postoji dobar kontakt između Mesne zajednice inaših ljudi u inostranstvu. Interesuju se za stanje, želeda upute pomoć, pogotovo kada vide da se u njiho-vom selu nešto radi. Za adekvatnu saradnju potrebnisu rezultati, kada njih ima onda je lakše uspostavitibilo kakvu vezu. Mora u svakom trenutku da se znakuda se novac usmerava, a ne, kao što je nekada bioslučaj da se ne zna gde on odlazi.

Kao primer zajedničkog rada svih meštana je sa-lakovačka crkva, koja predstavlja reprezentativno zda-nje u kraju. Novina, je ta da je od skora stavljena ufunkciju kućica u kojoj će se paliti sveće, kako se nebi njihovim gorenjem štetile ikone u samoj crkvi.

U Salakovcu za razliku od drugih naselja u crni-ćkom kraju, omladina igra značajnu ulogu u kreiranjusvih dešavanja. Od skora, predstavnici omladine do-bili su svoju prostoriju u Domu Kulture, gde se sku-pljaju i prave planove za nova dešavanja. Kako smosaznali, prioritet je organizovanje folklorske i dramskesekcije, kako bi salakovčani spremno dočekali nare-dne susrete sela.

N. Petrović

Intervju: Biser Rašić, predsednik Saveta Mesne zajednice Salakovac

Posle rekonstrukcije škole u planu asfaltiranje sela

STRANA 6 BROJ 209JANUAR 2014. STIŠKI GLAS

DISKOTEKA

KKKKAAAARRRRNNNNEEEEVVVVAAAALLLL 000011112222Smoljinac

060/350-87-87

Automehaničarska radnja “MARJAN”

vl. Živković Marjan

012/266-465, 062/540-957

OORRKKEESSTTAARR SSTTIIGGOORRKKEESSTTAARR SSTTIIGG

za sva vaša veselja 063/744-22-60za sva vaša veselja 063/744-22-60

Vraćanje i upoznavanje sa korenima

NNNNAAAAŠŠŠŠAAAA NNNNAAAASSSSEEEELLLLJJJJAAAA ---- AAAALLLLJJJJUUUUDDDDOOOOVVVVOOOOOvaj serijal o naseljima opštine Malo Crniće ima za cilj da nas bolje upozna sa našim korenima - poreklom i našom prošlošću. Ovaj kraj tj. Stig i Braničevo

imao je zanimljivu i burnu istoriju koja je presudno uticala na današnju populaciju. Mi ćemo u sledećim brojevima našeg lista prikazati narod i naselje nanašem prostoru i tako omogućiti šira saznanja o nama samima.

Opština Malo Crniće je stiška opština. Ona se sastoji od tri mikro celine. Najveća je Stiška ravnica, druga je dolina rečice Vitovnice, a treća je mlavskopobrđe u Mlavinom srednjem toku.

Prvo selo u našoj seriji je selo Aljudovo koje administrativno pripada opštiniMalo Crniće. Nalazi se u srednjem toku reke Vitovnice, kuće sela su smeštene umanjoj dolini na obe strane reke. Naselje je sa oko stotinak domova. Mlađe jenaselje u odnosu na okolna sela. Ne pominje se u starim srednjevekovinim za-

pisima. Prvi zapisi koji pominju selo datiraju sa pocetkaXVIII veka. Selo je brdsko, ratarsko - stočarsko

naselje, zbijenog, podužnog tipa. Kroz selo, uzsamu reku, prolazi put koji iz Petrovca odlazi kaKuli i Batuši. Udaljeno je 17 km severno odPetrovca. Podeljeno je na nekoliko mala:Barutana je stari deo sela, danas nenaseljen,Mala Carina zahvata istočne delove sela,Centar naselja zahvata središnji deo sela ukome su svi značajniji seoski objekti, MalaJedrene se nalazi na levoj obali reke, naz-vana po vojnicima iz “Stepine divizije” koji su

oslobodili Jedrene od Turaka.Centar sela se nalazi u rečnoj dolini, na

desnoj obali reke. Gusto je naseljen. U centrusela pored glavnog puta nalazi se velika i lepa

kafana “Vlaški dragulj”, sa velikim placem na kome jeizgrađen veliki bazen za kupanje, vlasnika Marijana Mladenovića. Dalje uz reku jedugo radila kafana “Vlajna” vlasnika Olivera Mladenovića. Preko puta kafane jefudbalsko igralište mesnog kluba FK “Budućnost”. Tu su i prostorije kluba i pro-davnica mešovite robe vlasnika Dragana Pavlovića iz Kule. Dalje prema Manas-tirici je smešten i manji Dom kulture. U dvorištu doma se nalazi spomenik izginulimu drugom svetskom ratu. Na blagoj padini, levo od puta je zgrada četvororazredneškole. Selo je okruženo brdima Bubanj (387m), Zebac (268m) i Velikim Aljudovskimbrdom (220m) selo se nalazi na 140 m nadmorske visine. Seoska zavetina jeSveta Trojica.

ŠKOLAŠkola u Aljudovu je napravljena kasnije od škole u ostalim selima, razlog je

verovatno što je Aljudovo malo naselje. Tokom XIX veka deo dece pohađao ješkolu u Kuli to je trajalo sve do Prvog svetskog rata, jer pohađanje škole tada nijebilo obavezno a u školu su uglavnom išla muška deca. Po završetku rata napravl-jena je škola u selu i imala je dva odeljenja u kojima je izvođena kombinovananastava.današnja školska zgrada napravljena je oko 1985. god. i radi kao izdvo-jeno odeljenje centralne škole ,,Milisav Nikolić” iz Boževca. Viši razredi pohađajunastavu u osmogodišnjim školama Crljenca i Boževca.

SPOMENIKManji spomenik u Aljudovu posvecen je žrtvama Drugog svetskog rata.Nalazi

se na ograđenom delu ispod seoske osnovne škole. Oblika je pravougaone ploče,visoke oko 2 m sa petokrakom na vrhu. Na njemu su imena 7 Aljudovaca izginulihu Bosni od 1944 - 1945 god. .Pored ovih imena još su dve osobe izgubile život uratnim zbivanjima. O žrtvama Prvog svetskog rata nema nikakvih zapisa. Po kazi-vanju meštana tada je izgubilo život oko dvadeset meštana. Međutim, ti podacinisu dostupni.

NAZIV I ATAR SELAPo predanju selo je dobilo ime po Turskom spahiji - timarniku Aliji - Alijin Do -

Aljudovo.Takođe se u nekim legendama naziv sela vezuje za Kosovsku bitku.Međutim , u narodu ovog kraja se priča da je Aljudovo staro srpsko naselje, još odvremena kneza Lazara.

Istočno od današnjeg sela, blizu Aljudovsko - manastiričkog atara postoji potezsa imenom Valjala. To je po priči meštana staro selište. Na tom prostoru je uBraničevskom tefteru iz 1467. god. zapisano selo Velište. Današnji toponim Valjalaasocira na naziv Velište. Svakako da današnje Aljudovo vuče korene i da je u di-rektnoj vezi sa starim srpskim naseljem Velište.

Atar sela zahvata površinu od 399 hektara, delom u rečnoj dolini, delom brd-

ski prostor severno od sela, odnosno zemljište brda Zepca i velikog Aljudovskogbrda. Veliko brdo se jos naziva i Obrež a Kuljani ga nazivaju i Drmsko brdo.naDrmskom brdu je i Drmsko groblje pored koga protiče Drmski potok . To sve pod-seća na staru prošlost ovog kraja i tatarsko-bugarske velikaše Drmana i Kudeljina,koji su pre pripajanja Braničeva Srbiji vladali ovim krajem. Sa južne strane Vi-tovnice seoski atar zahvata severne padine brda Veliki Bubanj.

Selo se atari sa istoka atarom sela Manastirice, sa severa atarom Kobilja, sazapada Kuljanskim atarom a sa juga atarom sela Starčevo.

STANOVNIŠTVOStanovništvo Aljudova je vlaško, poreklom iz Vlaške, Banata, bugarske i Peka.

Većina meštana slavi Aranđelovdan, Petkovicu, Svetog. Nikolu i Mitrovdan. Os-tale slave su pojedinačne.staro selo se nalazi na brdu Zepcu. U Austrijskom popisuiz 1725. Aljudovo je upisano kao pusto mesto. Današnji žitelji su se doselili krajemXVIII veka za vreme Kočine kraljevine. Tada je selo imalo oko 15 kuća. Danasmnogi žitelji Aljudova rade u inostranstvu, Austriji, Nemačkoj i Švajcarskoj.

Milić Antonijević

NOVOGODIŠNJA PRIREDBA U TOPONICI

Program za sve ljubitelje dobrog zvuka i folkloraU renoviranom Domu kulture u Topnici uoči dočeka Nove god. održana

je priredba. Na Domu kulture pre neku godinu renoviran je krov, sređenplafon a pred kraj prošle godine zamenjena je stolarija. Tako da je starimomak podmalđen, doduše ne botoksom ali na kraju se svede na isto pakoliko izdrži. Topončani su zadovoljni.

Glavni organiza-tori priredbe su MZToponida i KUD To-ponica. Članoviansambla ovogKUD-a podeljeni suu dve grupe. Mlađugrupu čine učenciOŠ ,,Đura Jakšić” astariju srednjoškolci iizveli su četiri tačke.Rukovodilac i šefansambla VladanVeličković i predsed-nik KUD-a SlavišaMarković priredili suumetničke tačke. Tijana Radisavljević učenica sedmog razreda pevala je nar-odne pesme, mlađa predškolska grupa i učenici OŠ spremili su prikladan Novo-godišnji program a program su uveličali članovi KUD-a iz Velikog Sela.

Posle veselog programa sledila je još veselija lutrija koju je organizovalaMZ iz Toponice.

A.Ž.

BROJ 209 STRANA 7JANUAR 2014. STIŠKI GLAS

Jedna od glavnih preokupacija svih vladajućihstruktura u Srbiji je da naprave pogodno tle da se di-jaspora vrati u zemlju i u nju investira. Nepodeljeno jemišljenje da smo u Srbiji organizaciono još dalekokada će investitori, domaći po rođe-nju ali strani po poreklu kapitala, ma-sovno otvarati preduzeća u svojojzemlji.

Ipak, pomaka ima, i tu i tamo no-šeni pre svega nostalgijom i kakvomtakvom računicom poneko se i vrati.

Momčilo Stanojević je jedan odnjih koji je pre dve godine rešio da sevrati kući. Iako je on rodom iz Maji-lovca, rešio je na nagovor svojih pri-jatelja da zakupi na deceniju posedfarme Crljenac.

- Imamo tri hale, koje nisustalno iskorišćene punim kapacitetom. Zavisnood ture, pod svojim krovovima “stanuje” od 10 do25 hiljada pilića. Da bi oni imali adekvatne usloveza rast morali smo mnogo da uložimo u opremu iadaptaciju jer smo ovde zatekli ”gole” zidove. -kaže vlasnik farme “Stanojević”.

Ciklus od pileta do brojlera traje oko 2 meseca,kada se isporučuju klanicama. Momčilo i suprugaZorica su sklopili dogovore sa klanicama u Jagodini,Smederevu i još mnogima iz okoline. Većinu posla ovisupružnici obavljaju sami i retko angažuju dodatnuradnu snagu, dakle pravi porodični posao.

Kako bi maksimalno iskoristili kapacitete koji suzakupili, Stanojevići su se odlučili za proizvodnju žita

na dva hektara ali i jagoda koje su zauzele 1,5hektara.

Dok je poznati stručnjak iz oblastipoljoprivrede, poznat široj javnosti po TV emisi-jama, Zaharije Trnavćević, Momčila savetovaoda se upusti u posao sa pilićima, prof. dr ZoranKeserović sa Poljoprivrednog fakulteta uNovom Sadu ga je uputio u tajne proizvodnjejagoda.

Računica je bila jasna, iskoristiti maksi-malno zakupljene kapacitete jer samo jednavrsta proizvodnje nije mogla da finansijski zao-kruži napore koje ova dva supružnika ulažu ufarmu.

Kada su njihovi napori u pitanju, prvih 30godina radnog staža Stojanovićima je upisanou Italiji. Momčilo je vozio kamion a danas tu nje-govu tradiciju nastavljaju njegova deca. Iako muje desetak godina nedostajalo do penzije, nijehteo da je tamo sačeka već da se vrati kući, iuloži u poljoprivredu koja je u Srbiji veoma ne-

stabilna grana.- Tokom boravka u Italiji ulagali smo u svoje

imanje u Majilovcu. Kada smo sa time završili bioje izbor ili ostaviti da propada ili se vratiti da se

imanje održava. Prodaja nije dolazila u obzir a ikada bi se odlučili na taj korak, malo je onih kojižele da kupe seosko imanje po realnoj ceni. Ta-kođe, želimo da probamo da u našoj zemlji stvo-rimo uslove da nam se deca jednog dana vrate irade za sebe u svojoj Srbiji. - govori vlasnik farmeu Crljencu.

Taj dan je ipak još uvek daleko. Kao i svi, i Stano-jevići kubure sa naplatom ali ne odustaju. Država imnije previše asistirala pa tako nisu uspeli da dobijusubvencije na zasad jagode, ipak sa druge strane rodje bio dobar pa je Momčilo zadovoljan i ne voli da sežali već u trenucima kad je teško izlaz nalazi u jošvećem radu.

Opštinsko rukovodstvoje, po Stojanovićevim rečimabilo na usluzi pa su učinili svekako bi mu pomogli da farmuotvori a potom i održi, nar-avno ono što je u njihovojmoći. Zahvalnost upućujeovom, ali i prošlom sastavulokalne samouprave.

Da je interakcija dvos-merna govori i činjenica da jeMomčilo napravio kontakt sapotencijalnim ulagačima izItalije u mlin u Malom Crnićui to je pravi primer kako bi tre-bala da se stvara i negujerelacija privatni preduzetnik ilokalno rukovodstvo.

S. Stojadinović

SSSSVVVVEEEETTTTOOOOSSSSAAAAVVVVSSSSKKKKAAAAAAAAKKKKAAAADDDDEEEEMMMMIIIIJJJJAAAA

UUUU MMMMAAAALLLLOOOOMMMM CCCCRRRRNNNNIIIIĆĆĆĆUUUUU punoj svečanoj Sali Malocrnićke opštine

24. januara održana je Svetosavska akademija.Deca, odnosno učenici muzičke škole podvođstvom svoje nastavnice Dragane Kostić sh-vatili su važnost svog zadatka i dala sve od sebeprilikom otvaranja programa i interpretacijehimne Svetom Savi. Najviše simpatija svihprisutnih dobio je pripremni razred muzičkeškole. Aplauze su zaslužili Anastasija Vojinovićkao i Đorđe Marjanović i njegova sestra Kristina.

Svetosavski program je upriličila direktorkabibloteke u Malom Crniću Zorka Stojanović auspešno ga je vodio Mitrović Miroslav - Mireučitelj. Besedu Svetom Savi govorila je DanijelaBožićković Radulović iz Petrovca. Predsednikudruženja Braničevsko Stiške književne zajed-nice Milisav Milenković takođe se pridružiosvečanim govorom o Srpskom svetitelju, kultu ivažnosti njegovog imena. Stiški pesnici na čelusa Anom Dudaš, Živojkom Milić, ZlatijomRadovanović, Dragišom Živadinovićem,Radetom Obradovićem, Zorkom Stojanović,Miroslavom Milutinovićem, Milankom Golubović,Žaklinom Perić, Saškom Veljanovskom i Antile-tom Živković na poseban prozni način pozdrav-ili su i pisali o veličini Srpskog Svetitelja.Slobodanka Milaić i Nataša Pavlovski pesmomsu dale svoj doprinos programu.

Programu su prisustavli predsednik opštineMalo Crniće Dragan Mitić koji ja na adekvatannačin pozdravio sve prisutne i zahvalio se orga-nizatoru, učesnicima, publici i medijima koji sudošli da proprate program. Zamenik predsed-nika opštine Goran Dačić, pomoćnik predsed-nika opštine Toplica Đorđević sa opštinskimfunkcionerima takođe su svojim prisustvomuveličali akademiju.

Direktorka biblioteke Zorka Stojanović jesvako dete koje je učestvovalo u programupočastila slatkim paketićem.

Antileta Živković

Predstavljamo:

Crljenačka farma pilića- Pored pilića, na prostoru farme svoje mesto našlo žito, ali i jagode -

Crljenačke jagode i na zapadu i na istokuJagode proizve-

dene na ovoj farminađu svoje mesto napijacama uB r a n i č e v s k o mokrugu, ali i u inos-transtvu.

- Zahvaljujućiotkupnom mestu uUdovicama kodSmedereva našimjagodama sladilo se

tržište u zemljama zapadne Evrope, a uspeli smo da plasiramo jagodei na probirljivo tržište Ruske federacije. - kaže Momčilo Stanojević

Momčilo i Zorica Stanojević

Tel.: 012/531-041 mob: 065/3-531-041 Knićaninova 19-21,12 000 Požarevac“ANALIZOM DO ZDRAVLJA-TECTUM POZAREVAC”

KOMPLETNA LABORATORIJA: biohemija, mikrobiologijaOPŠTA I PORODIČNA MEDICINAINTERNA MEDICINA: specijalistički pregledi, konsultativni pregledi, ultrazvučna dijagnostika, sis-tematski i sportski preglediGINEKOLOGIJA: planiranje porodice, pregledi i dijagnostika, kompletna priprema za vantelesnu

SARADNJA SA DOMAĆIM I INOSTRANIM ZDRAVSTVENIM USTANOVAMAKUĆNE POSETE

STRANA 8 BROJ 209JANUAR 2014. STIŠKI GLASSTIŠKI GLAS

Humanitarno veče za pamćenjeHumanitarno veče za pamćenjeU organizaciji Udruženja građana “Unija za poljoprivredu i pre-

duzetništvo“ Malo Crniće i Centra za kulturu Požarevac 25. januaraodržan je humanitarni koncert operske pevačice Gabrijele Ubavić.

Koncert je imao za cilj da pomogne porodici Petković iz Kličevca,koja je sa teritorije grada Požarevca, kao i porodici Smilje Ilić izKališta i porodici Stanković iz Toponice sa teritorije opštine MaloCrniće.

Goran Petković i njegova supruga Radica iz Kličevca kodPožarevca izrodili su šestoro dece, četiri kćeri i dva sina. Od nedavnoih je majka napustila i Goran je sam sa decom. Stankovići, braćaVladimiru i Veljko iz Toponice su mladi ljudi koji napuštaju hraniteljskuporodicu, jer postaju punoletni. Sobičak od desetak kvadrata u komeživi sedmoro Petkovića nije krečen godinama. Nemaju ni vode nistruje, a deca najčešće gladna uče uz sveću.

Sve to pokrenulo je mnogo humanih ljudi na čelu sa UPP-om dapokušaju da pomognu ovim ljudima a najveći doprinos dala je Gabri-jela Ubavić, koja je te večeri blistala u požarevačkom Centru za kul-turu. Iako mnogi u sali, koja je bila prepuna, kod kuće verovatno neslušaju klasičnu muziku, nakon Gabrijelinog naklona publici dugo suaplaudirali diveći se onome što su videli i čuli. Za njih je ova operskadiva u repertoar uvrstila i opersko izvođenje domaćih i stranih popu-larnih pesama uz pratnju akustičnog ansambla “Notta Serbica“.

Pored predstavnika javnog i kulturnog života grada Požarevca i opštine Malo Crniće, koncertu je prisustvovala i Veronika Senjukova, treći sekre-tar i šef Konzularnog odeljenja ambasade Republike Češke, zemlji gde je Gabrijela prava zvezda. Mnoge organizacije i ustanove su organizovano kupo-vale ulaznice za svoje članove, a zanimljivo je da je to učinio i klub navijača Crvene Zvezde.

Na kraju večeri sakupljeno je 141.200 dinara za unesrećene koje će se u narednom periodu iskoristiti za kupovinu najneophodnijih stvari i izvođenjeradova kako bi se ovim porodicima priuštio koliko toliko život dostojan čoveka u 21. veku. Što se prisutnih u sali tiče, njihov dobitak se ne meri u novcuveć u emocijama kojima ih je Gabrijela Ubavić obasipala sa scene.

S. Stojadinović

Gabrijela sa porodicom

Gabrijela sa kompletnim orkestrom

Gabrijela sa organizatorima

Gabrijela u poseti navijačkom klubu Crvena Zvezda

Gabrijela na bini

Gabrijela u razgovoru sa predsednikom opštine Malo Crniće

BROJ 209 STRANA 9JANUAR 2014. STIŠKI GLASSTIŠKI GLAS

U opštini Malo Crniće razvija se jedna lepa tradicija koja se odnosi nauveseljavanje onih koji žive bez staranja svojih bioloških roditelja. Namernokažemo “bioloških“, jer deca koja odrastaju u porodicama ovih humanih ljudisvakako imaju roditeljsku ljubav i negu.

Ipak, nedostatak pravih mama i tata svakako ostavlja tragove i svakapažnja ovim malim herojima nije na odmet. To su uvideli iz udruženja “UPP”Malo Crniće i ponovo ove godine organizovali dodelu paketića za dvatesetorodece iz hraniteljskih domova. Svesrdnu pomoć imali su u Crvenom krstuPožarevac koji je učestvovao u opremanju slatkih paketića, ali i Centra za so-cijalni rad Malo Crniće.

- Pakete za decu iz doma hranitelja pripremili su UPP i Crveni krst, anaš Centar je ispred opštine od sredstava prikupljenih od novčanihkazni deci pripremio novčane poklon čestitke u visini od 3.500 dinara. -kazala je Dijana Mirković, direktor Centra za socijalni rad opštine Malo Crniće.

Nakon dodele paketića svi zajedno su se počastili skromnim posluženjemi svojim kućama svakako otišli barem za nijansu srećniji nego pre.

S. S.

PaketiPaketi ći za decu iz hraniteljskih porodicaći za decu iz hraniteljskih porodica

GGGG LLLL AAAA SSSS SSSS DDDD RRRR IIII VVVV EEEEAAAA uuuu tttt oooo ssss tttt aaaa kkkk llll aaaa

tttt eeee hhhh nnnn iiii čččč kkkk iiii pppp rrrr eeee gggg llll eeee dddd

oooo ssss iiii gggg uuuu rrrr aaaa nnnn jjjj eeee vvvv oooo zzzz iiii llll aaaa

pppp uuuu nnnn jjjj eeee nnnn jjjj eeee aaaa uuuu tttt oooo kkkk llll iiii mmmm aaaa

0000 1111 2222 //// 5555 5555 3333 ---- 1111 0000 0000

GGGG LLLL AAAA SSSS SSSS DDDD RRRR IIII VVVV EEEE –––– AAAAGGGG RRRR AAAA RRRR

pppp llll aaaa nnnn tttt aaaa žžžž aaaa jjjj aaaa bbbb uuuu kkkk aaaa

pppp llll aaaa nnnn tttt aaaa žžžž aaaa tttt rrrr eeee šššš aaaa nnnn jjjj aaaa

hhhh llll aaaa dddd nnnn jjjj aaaa čččč aaaa

0000 1111 2222 //// 5555 5555 4444 ---- 1111 2222 1111

STRANA 10 BROJ 209JANUAR 2014. STIŠKI GLAS

tel/fax: 012/523-523, mob: 062/218-796, 065/84-111-33

e-mail: nenadjocic012@gmail.com

VVVVeeee llll iiii kkkkoooo CCCCrrrrnnnn iiii ććććeeee ,,,, mmmmoooobbbb:::: 000066662222////8888222277770000 ----555544443333 ,,,, 000066669999//// 1111----999988888888---- 222244448888

власник: Јовић Миодраг - Миша, моб: 060/0283-079јела са роштиља, домаћа кухиња, кувана јела, печење,

велики избор домаћих ракија, виљамовка, шљивовица,медовача, кајсија, дуња, лоза...

Proizvodimo dekorativne betonske elemente zaProizvodimo dekorativne betonske elemente zapopločavanje dvorišta, staza, terasa, parkinga i dr.popločavanje dvorišta, staza, terasa, parkinga i dr.

raznih boja, oblika i veličinaraznih boja, oblika i veličina

Dijagnostikovanje svihMercedesovih vozila

Auto električarska radnjaServis auto instalacija

Servis alnasera i alternatoraAuto dijagnostika

Izrada instalacije na poljo mehanizaciji066/268-150, 063/252-750

BROJ 209 STRANA 11JANUAR 2014. STIŠKI GLAS

Savremena tehnologija idugogodišnje iskustvo

Kvalitetan materijal i obučeni majstori

12312 Smoljinac; Telefon: 012/283-018; Mob. telefon: 063/335-727

E-mail: n.nesic@hotmail.rs

LJUBAV PREMA GOLUBOVIMANA RELACIJI BEČ - TOPONICA

Bolesti plodova jabuke ikruške u skladištima

Kada neko od detinjstva zavoli golubove kao naš sagovornikLjube Filipović iz Toponice onda to postaje ljubav za ceo život.Neraskidivo prijateljstvo prema ovoj plemenitoj ptici nasledio je odsvog oca. Posebno je zavoleo vrstu koju naši golubari nazivaju ka-pasti golubovi. To je vrsta visokoletača.

Ljube sa svojomženom Snežanom idvema kćerkama živiu Austriji u Beču ali toga nije sprečilo davikendima dolazi uSrbiju i učestvuje naraznim takmičenjimasa svojim jatom gol-ubova. Dok je on uAustriji njegov bratRade pomaže uhranjenju i negov-anju golubova.

Od detinjstva pa sve do sredine devedesetih godina za njega jegolubarstvo predstavljalo hobi koji voli, dok od Slobodana Brkićaiz Požarevca, jednog od osnivača JUTS-a (Jugoslovenski Tipler-ski Savez) nije na poklon dobio par visokorazrednih golubova. Sagolubovima koji su poklonjeni od srca ne izostaju ni prvi rezultati.Iako su to bili mladi golubovi, koji su leteleli po jako toplom danu os-vojili su 2004 god. drugo mesto u kategoriji juniora. Tada su leteli13 h i 25 min. Zadatak ove vrste je da se što duže zadrže u vaz-duhu. U avgustu 2006. god. osvaja sa svojim jatom treće mesto utrajanju od 9 h i 15 min. dok sledeće godine osvaja prestižno prvomesto na teritoriji Srbije u trajanju leta od 15 h i 52 min.

Nakon tako lepih rezul-tata Ljube odlučuje dauveze golubove izHolandije rase HarryChannon i Gordon Hjuz.To je loza golubova svet-skih prvaka koji su imali letpreko 21h a trenutno rasaHarry Channon drži svet-ski rekord od 22 h i 5 minvlasnika iz Severne Irske.

Svetski skup golubaraTipllera u Nemačkoj je naLjubeta ostavio posebanutisak jer ljubav premaovoj vrsti golubovima nema granicu. Jako je važno obratiti pažnjuna uparivanje golubova, ishranu i trening jer samo tada je uspehzagarantovan. Ishrana mora da bude raznovrsna i vitaminska.Svaka kašičica više ili manje dođe kao kazna. Tipllere krasi in-teligencija jer oni lete i noću uspešno kao po danu, pa im stogatreba i dobar trener, pustanje golubova započinje obično u 4 h u ju-tarnjim satima zavisno od doba godine.

Ovo je vrsta koja potiče iz orijentalnih zemalja ali do sadašnjegstupnja pravi golubarski sport razvio se u En-gleskoj i tu se usavršio. Telo vrste Tipllera jeosrednje veličine, okruglaste su glave, dok imboja očiju varira od svetle biseraste dopromenljivo crvenkasto žute što je običnouslovljeno bojom perja. Perje se može okarak-terisati kao inzvanredno ali boja ne igranikakvu ulogu u njihovom kvalitetu visokole-tača. Oni moraju da poseduju sve osobine štodužeg leta i izdržljivosti na dužinu trajanja leta.

Ljube je još jedan primer naših ljudi koji suotišli u beli svet trbuhom za hlebom ali seneprestano vraćaju kući i lepotama koje impruža dom, porodica,sredina u kojoj su odraslii ljubav prema golubovima.

Ovo je bila priča o Ljubetu Filipoviću ibezuslovnoj ljubavi prema golubovima svatskerase koji obitavaju u Toponici.

Antileta Živković

Skladištenje i čuvanje plodovavoća nakon berbe na određenovreme, predstavlja vrlo važan deotehnološkog procesa u savremenojvoćarskoj proizvodnji. Međutim, ipored kontrolisanih uslova kojivladaju u skladištima, postojimogućnost kvarenja plodova voća,i to prvenstveno zbog pojaveodređenih bolesti (tzv. post-harvestdiseases), o kojima se mora voditiračuna još i pre same berbe voća.To su obično bolesti kojih u toku veg-etacije uopšte nema ili se samo spo-radično pojavljuju na kraju vegetacije.

Gleosporijska ili gorka truležOvo je najčešća, najvažnija i najopasnija

bolest na plodovima jabuke tokomskladištenja. Simptomi bolesti manifestiraju seu početku kao svetlosmeđe pege sa plitkimudubljenjima. Kasnije dolazi do truleži kojazalazi duboko u plod ispod pega, međutim vrloretko dođe do truleži celoga ploda.

Na kraju se na površini pega razvijajusmeđa plodišta gljivice, odnosno acervuli sasporama u vidu koncentričnih krugova. Sporeili konidije gljivica dospeju na plodove jabukejoš u toku vegetacije, a najviše pred samuberbu, jer je gljivica stalno prisutna na drve-nastim organima voćke. Bolest se razvija i oči-tuje u skladištu, tek nakon određenog vremenafiziološkog sazrevanja plodova. Od mera za-štite preporučuje seprimena određenih fungicida dva puta predberbu, s vremenom i razmacima tretiranja uzavisnosti o karenci korištenih fungicida. Unašoj zemlji za ovu namenu dozvolu imajusamo fungicidi: Euparen 50 WP (0,25%) i Eu-paren Multi (0,25%). Fungicida za primenu naplodovima jabuke nakon berbe i tokomskladištenja kod nas nema, iako u svetu pos-toje neki fungicidi i za tu namenu.

Zelena ili penicilijska plesanOvu bolest

uzrokuju saprofitskegljivice iz roda Peni-cillium. Bolest se jošnaziva i plava ple-san. Napadaju iplodove jabuke iplodove kruške. Tip-ični znaci oboljenjasu trulež plodova,koja običnozahvati celi plod zarazliku od pre opisanebolesti.

Na površini na-padnutih plodovarazvijaju se karakter-istične plesnivenakupine gljivice ze-leno-plave boje, koje

predstavljaju konidiofore s konidijama. Takođeje za ovu bolest svojstven neugodan miris,koji je inače karakterističan za sve Penicilliumvrste. Zeleno-plava buđ se obično javlja u kas-nijim fazama skladištenja na zrelimplodovima. Kod ove je bolesti značajnospomenuti mikotoksine koje mogu produciratispomenute gljivice iz roda Penicillium. Takvimikotoksini, ako su prisutni u većim koncen-tracijama u plodovima, mogu izazvati bolesti idruge zdravstvene probleme ili mikotoksikoze.Mere zaštite su kao i kod sive plesni, a u svetuse koriste i fungicidi na bazi tiabendazola,koji ima jaki antipenicilijski učinak. Međutim, uvelikom broju zemalja i kod nas taj je fungicidzabranjen zbog velike opasnosti od rezidua.

Monilijska truležOd češćih bolesti plodova jabuke i kruške

u skladištu javlja se i monilijska trulež, čiji jeuzročnik gljivica Monilinia fructigena.

Bolest se još naziva i smeđa trulež. Reč jeo istoj gljivici koja dolazi na plodovima jabukei za vreme vegetacije. Za razliku od gorketruleži, ova se trulež javlja već nasamom početku skladištenja. Vrlo brzo seširi pa dolazi do naglog propadanjaplodova. U skladištima se može javiti na dvanačina. U prisutnosti svetla javlja se tzv. tipičnitip monilijske truleži, koja se očituje karakter-ističnim nakupinama konidija ili tzv. jas-tučićima, koji dolaze u koncentričnimkrugovima na površini zaraženih plodova ili seu odsutnosti svetla javlja tzv.sterilni tip monil-ijske truleži, kada plod pocrni i truli bezstvaranja karakterističnih nakupina konidija ilijastučića na površini ploda. Mere zaštite susuzbijanje same bolesti za vreme vegetacijeuobičajenim fungicidima protiv monilijsketruleži plodova.

Siva plesanOvu bolest uzrokuje gljivica Botrytis

cinerea. Bolest se prepoznaje po karakteris-tičnoj sivkasto-paučinastoj prevlaci, koja serazvija na plodovima. Prema iskustvima izdrugih zemalja zaštita se može provoditi i uskladištu biološkim preparatom Trichodex,koji je specifični mikofungicid na bazi sporagljivice Trichoderma harzianum, ali ga kod nasviše nema u prodaji. Nekada se mogu javiti idruge vrste truleži kao nektrijska trulež (Nec-tria galiligena) i alternarijska trulež (Alternariaalternata, A. mali i A. kikuchiana), međutim onese javljaju retko i nisu od većeg značenja.

FFFFAAAARRRRMMMMAAAAPPPPIIII LLLL IIIIĆĆĆĆAAAACCCCRRRRLLLLJJJJEEEENNNNAAAACCCC

STRANA 12 BROJ 209JANUAR 2014. STIŠKI GLAS

DDeeccaa ssttvvaarraaooccii iizz OOŠŠ MMaalloo CCrrnniiććee

PRVI SNEGPrvi sneg je pao

zabeleo krovove i breg,ushićena sam bila

kad je sneg paokao da sam dobila krila.

Korak, po korak po belom snegustope nam ostaju

kao da nešto smešno crtaju.

Svaki se pogled beli,beli se sve

i Sneško napravljenii naši osmesi izmamljeni

Nevena StojićevićOŠ Malo Crniće

Moja prva ljubav

Kad sam pošao u školu ugledao sam jednu izu-zetno lepu devojčicu. Ona je imala dugačku kosukoja joj je padala niz ramena. Živi u Malom Crniću,ne bih želeo da je imenujem, ali kako je opisujem onaće se propoznati.

Viđamo se svakidan u školi, krado-mice se gledamo zavreme odmora. Onaje izuzetno lepa,rekao bi najlepša nasvetu. U njoj imanešto posebno zbogčega bih za nju svedao, sve na svetu.Branio bih je odsvake opasnosti kojabi joj pretila, znamimam snage za to.

Njena je lepotalepša i od najsjajnije zvezde koja se svake noći po-javljuje na nebu, no, njene je lepota i u njenoj veomadobroj duši.

Zbog svega što sam rekao o njoj, ona je mojaprva ljubav, moj prvi zanos.

Miljan Milenković2. razred OŠ Malo Crniće

Poštovana deco,

Znam da mnogi od Vas, svoje slobodne tre-nutke oplemenjuje pišući stihove ili kratke sa-stave. Da ne ostanu te zlatne reči nanizane samona hartiji, omogućite im da uzlete! Da postanutako svetlosne niske u nečijim očima. Dakle, ša-ljite svoje radove ovoj Redakciji.

Vaša Ana DUDAŠ

PRIJEM TOPONIČKE DECE U BELOM DVORUOsnovna škola ,,Đura Jakšić” u Toponici može da se pohvali kvalitetnim kadrom nastavnika

i učitelja. Za sada ćemo izdvojiti ućiteljicu Senku Mišić i učitelja Gorana Stojkovića koji su sezalagali da radove svojih učenika pošalju na konkurs ,,Slovo ćirilice” u Bavaništu.. Škola je prviput na ovu manifestaciju poslala radove dece i odmah osvojila dva prva mesta, što je potvrda

da u Toponici imanadarene, vredne ipametne dece.

Rad MarkaRadovanovića natemu ,,Etno lutka izbakinog rodnogkraja” na konkursuosvojila je prvomesto u kategorijisrednjeg uzrasta.Konkurencija je bilavelika, jer je ukupnostiglo preko 6000radova dece iz celeSrbije i dijaspore.Slika Markovograda govoriće vamviše od reči, kolikotaj dečak imaspretne ruke.Između ostalogMarko je nadaren iza glumu. Na Novo-

godišnjoj priredbi u selu imao je zanimljivu i zapaženu ulogu. Nadamo se da će Marko daizraste u svestranog umetnika.

Miljana Stevanović je vredna, radna i voli da čita pa zato i piše lepe pesme. Njena prvon-agrađena pesma u literarnoj konkurenciji mlađeg školskog uzrasta zove se ,,Budimo ljudi”. Akada ma i jedno malo i mlado dete uputi pesmu ovakvog naslova mi odrasli trebamo ponekadda se zapitamo gde to grešimo i da li moguće da nam deca sugerišu kako treba da postupamou životu.

Deca i učitelji su zadovoljni kako su dočekani u Ba-vaništu s obzirom da je bilo dece iz cele Srbije vredni do-maćini uspeli su svima da požele dobrodošlicu. Kaonagradu dobili su diplome i zahvalnice, komplet knjigaVukove zadužbine i torbu u etno stilu. Učesnici su bilipočešćeni ručkom, obilaskom Bavaništa fijakerom,izložbom radova i mogućnošću učešća na raznimkreativnim radionicama.

Najuspešniji učesnici među kojim su Marko i Miljanadobili su još kao poklon posetu Belom dvoru i druženje saNJKV Aleksandrom Karađorđevićem i princezom Katari-nom. Na svečanom prijemu, koji se održao krajem prošlegodine, dočekao ih je kraljevski par. Obišli su Kraljevski iBeli dvor, crkvu koja se nalazi u okviru dvora, muzej VukaKarađžića i Dositeja Obradovića.

Na ovo dvoje darovite dece ponosni su roditelji, nas-tavnici, direktorka škole i meštani sela jer ovo je prvi pri-jem dece na dvoru.

Hvala Miljani i Marku što su nas učinili ponosnimgrađanima Toponice.

A.Živković

Sveti SavaU malenoj Raškoj

Gde veliki župan vladaRodilo se treće dete

Rastko ime dobi tada.

Ali Rastko ne zavoleNiti krunu, niti dvore

Predade se manastiruI velike uči škole.

Širio je pravoslavljePisao je mnoge knjige

Samostalnu srpsku crkvuUspeo je da uzdigne.

Među Srbe širio jeLjubav, blagodet, veru, slogu

A najviše želeo jeDa se mole višnjem Bogu.

Blagosilj`o siromašne,Gladne, žedne i bolesne.

Sledili su njegov glas!Vraćao im veru, nadu,Molio za duše spas.

Sveta Gora dala mu jeNovo ime – monah Sava!

Sava posta ime svetoI velika školska slava.

Posvetio on je sebeSvetoj Gori, Hilandaru

Želeo je da sačuva srpskuVeru pravoslavnu.

Marija Stojković, V razredOŠ „Đura Jakšić“

Toponica

BROJ 209 STRANA 13JANUAR 2014. STIŠKI GLAS

Naša Sanja u prestonici svetske šminke- Sanja Zečević Marković, poreklom iz Šapina, učenica je prestižne škole umetničkog šminkanja u Parizu -

006644//225544��6611��7777006644//225544��6611��7777006633//225533��004444006633//225533��004444

Godine 1984. poznati francuski šminker Žan -Pjer Florimo je otvorio školu umetničkogšminkanja u prestižnom delu Pariza. Kako je Parizgrad u kome su najelitnije firme i kompanijesmeštene u najužem centru o ovoj školi i njenomstatusu dovoljno će vam reći činjenica da je onasmeštena u srcu 16-og kvarta, kod metroaTrokadero sa pogledom na Ajfelov toranj.

Ovo je inače privatna škola priznata od strane Na-cionalne edukacije i internacionalne reputacije. Časovise održavaju na francuskom i engleskom jeziku aučenici dolaze iz svih delova sveta. Profesori suiskusni, priznati šminkeri u svetu televizije, filma iopera.

Svoje mesto pod krovovima ove prestižne fabrikelepote pronašla je i nekadašnja požarevačka radiovoditeljka i TV lice, Sanja Zečević Marković koje jesvoje prve šminkerske poteze povukla igrajući se salutkama u svom Šapinu, gde je provela detinjstvo.

Sa malim zastajkivanjem u Italij, skrasila se u“gradu svetlosti” gde je konačno mogla da sprovede

svoju nameru i postane profesion-alni šminker. Do dodele diplome jedeli nešto više od dva meseca, aSanja je već sada imala prilike daza različite scene i prilike šminkaTV voditelje, ali i manekene kojisluže kao modeli budućim majs-torima.

Kako bi dobili sertifikatove prestižne škole, učenicimoraju savladati tajne iz dom-ena televizije, filma, modnimagazini, face & body paint-ing, fotografija, pozorište,modne revije.

Sanji su izuzetno bili zan-imljivi specijalni efekti, pa jepravila različite maske kojeimitiraju povrede, bolestikože, deformacije na licu i os-talo.

- Svaka sala u školiposeduje podijum napravl-jen kao televizijski studio zajutarnje demonstraciješminke sa preno-som na ekran vi-soke definicije.

- Sale su osvetl-jene filmskim lam-pama koje seregulišu po želji,svetlost dana iliveče, u zavisnostiod šminke koja seradi. Praksa se

odvija popodne. - kažeSanja

Nakon dobijanjadiplome, ne postoji tele-vizija, pozorište ili filmskiset na svetu pred kojim suvam vrata zatvorena.Škola je i redovni učesnik spremanja finalista PesmeEvrovizije a trenutno samo 60 učenika pohađa ovuškolu u koju su aplicirali zaljubljenici u šminku išminkanje sa svih strana sveta.

Pored rigoroznih časova i vežbi, ima se vremenai za zabavu i smeh. Tako se Sanja seća jedne aneg-

dote dok je u sklopu staža na jed-noj katoličkoj televiziji šminkala ijednog sveštenika koji je bio gostu studiju

- Dok sam ga šminkala,pitao me je odakle dolazim akada sam mu rekla da sam izSrbije prokomentarisao je dasam pravoslavac što sampotvrdila. Onda su usledila pi-tanja da li se molim redovno,idem li na jutarnje liturgije islično. Nakon toga, odjednomje počeo da peva “Gospodipomiluj, Gospodi pomiluj...”Veoma sam se iznenadila i bilomi je milo da čujem od ka-toličkog sveštenika početakpravoslavne molitve, makar tobilo i na francuskoj televiziji utoku šminkanja. - govori Sanjačija je jedna od profesorki ličnišminker i stilista pevačice Jeniffer,veoma popularne u Francuskoj, apod njenom “četkicom” našle suse i holivudske veličine poput MikDžegera, Džoni Depa i KatrinDenev.

Pored mnogobrojnih profe-sionalnih obaveza, Sanja seposvećuje i svojoj šestočlanoj po-rodici koja ima i jednog dodatnogčlana u vidu labradora, ljubimcadece.

- Što se tiče druženja sasrpskom dijasporom, način živ-ota je ubrzan pa nemamo bašvremena na pretek, ali Andrea(šestogodišnja kćer) igra folk-lor i nastupa po Parizu i okolini.Imamo par srpskih porodica sakojima se družimo kada odemou crkvu Sveti Sava u 18 - om

kvartu pa se tamo vidimo sa našima. - napominjeSajna i dodaje da nije zaboravila svoj rodni kraj i damu se rado vraća svakoga leta, ali je svoju sreću pron-ašla u Parizu, tamo gde se i profesionalno ostvarila.

S. Stojadinović

EEVVRROOCCEENNTTAARRPPOOŽŽAARREEVVAACC

tel: 012/531-025mob: 064/324-52-12, 062/326-736e-mail: istajic.is@hotmail.com

KKKKUUUUTTTTAAAAKKKK ZZZZAAAA VVVV IIII CCCCEEEEVVVVEEEEBracni zavetUmre muž. Par meseci kasnije umire żena i dolazi u raj. Kada ugleda tamo muża, odmah dotrči do

njega pa każe:- Ljubavi, jako se radujem što ćemo opet biti zajedno!Muž joj odbrusi:- Odjebi! Jasno je bilo rečeno: “Dok vas smrt ne rastavi”!

BukvalizamPlavuša:- Ali mama, ja njega volim!Mama:- Pa reci mu.Plavuša:- Muuuu...

TrgovinaProdavali Cigo i Ciganka stvari na pijaci. Proleteo neki tip i ukrao jaknu sa tezge. Kaže ciganka cigi:- Muareme, ode jakna!- Po kojoj ceni?- Po nabavnoj.

STRANA 14 BROJ 209JANUAR 2014. STIŠKI GLAS

Estrada: Milanka Aranđelović - Maka

TI BEŠE SAN ŽIVOTA MOGAJedna od

najboljih pe-vačica naro-dne muzikeM i l a n k aAranđelović -Maka nijeo s t v a r i l aestradnu kar-ijeru dostojnun j e n i hv o k a l n i hmogućnost iali je postala iostala skoročetiri decenijejedna od naj-cenjenijih pe-vačica na

veseljima širom Srbije. Baš zato u ovo kriznovreme kada se mnoge popularnije kolege žaleda nemaju posla, Milanka je zaposlena isto kaoi ranije. Ushićeno nam priča o nedavnom gos-tovanju u Zabregi kod domaćina u čijem jedomu goste uveseljavala po četvrti put!

- To je za mene lepo priznanje. Ljudi su mepozvali i obradovali su kao najrođenijem, uzobećanje da će me i ubuduće zvati za svakonaredno veselje koje budu organizovali. Jasam kod njih, kao i svuda pošteno odradila, pe-vala sam “do poslednjeg gosta” i zato me ljudizovu na sve strane.

Duet Bogičević

Milanka je zavolela pesmu kraj roditeljaRadmile i Božidara Tomića i starijeg brataMiće, koji mnogo lepo peva. Zajedno su počeliu KUD iz Malog Crnića i sa njima pevali naseoskim priredbama. Uz to Milanka je kod Vit-omira Životića naučila da svira harmoniku izbog toga je publika njenu pesmu sa još većimoduševljenjem prihvatala.

- U to vreme su bili mnogo popularni dueti,a posebno Bosa Ovuka i Rade Bogičević, čijesmo pesme moj brat Mića i ja lepo pevali. -kažeMilanka i nastavlja - jer smo kao duet Milankai Mića stekli lokalnu popularnost. Jednom nasje voditelj programa najavio kao Duet Bogiče-vić (po daleko popularnijem duetu) i publika jeto sa oduševljenjem prihvatila. Kada je Mićaprestao da peva i otišao u inostranstvo, nas-tavila sam sama. - kazuje Milanka.

Rano se udala za Belog Aran|elovića, kojije mnogo voleo muziku i zato je podržao u od-luci da joj pesma bude životno zanimanje. Prvuploču je snimila 1975. godine sa vlaškim pes-mama uz orkestar Dragoslava ŽivanovićaTroše. Za tu priliku je morala da nauči vlaškijezik, što nimalo nije bilo lako, ali joj je i te kakopomoglo u daljoj karijeri.

Veća popularnost je usledila pet godinakasnije kada joj je, već afirmisani kompozitorNovica Urošević ponudio pesme “Opet ti” i “Idi,idi”, koje je objavio aleksandrovački Diskos, uto vreme jedna od najproduktivinijih diskograf-skih kuća u zemlji. Sledeće 1981. godineNovica joj je dao pesme “Ti si ljubav srcamoga” i “Zar nas dvoje da ne govorimo” koje jesnimila sa orkestrom Tomice Miljića. Sa ovomsingl pločom je obezbedila sebi mesto naestradi. Usledili su pozivi za Hit paradu, i nas-tupe na prestižnim festivalima narodne muzike.

Iz Diskosa prelazi za PGP RTB i uz orkestarDragana Aleksandrića objavljuje prvu LP ploču.Sa Draganovim pesmama “Sviraj cigo jednojtužnoj ženi”, “Pazi me, mazi me” i pesmamaDoce Ivankovića sa naslovnom numerom“Stani, stani ljubavi” postaje popularna u celojJugoslaviji. To joj otvara nova vrata estradnepopularnosti i ubrzo stiče poziv za nastup na

“Hit paradi 86”, a zahvaljujući ovom putujućemkaravanu pesma “Stani, stani ljubavi” postajeveliki hit, a ploča je prodata u preko 50.000primeraka. Na ovoj ploči su snimljene i pesmeSave Bojića “Probudi jutro u mom životu” i ViteŽivotića “Ti, samo ti”, koju su Doca Ivanković iDragan Aleksandrić jedva odobrili da je Mi-lanka presnimi (jer ovu pesmu je ranije objavioafirmisani pevač Zoran Nikolić), a ispostavićese kasnije da je baš ova pesma pod nazivom“Ti beše san života moga” postati njena “ličnakarta“.

Naredne 1987. godine, takođe PGP RTBobjavljuje novi LP koji je Milanka otpevala uzorkestar Miše Mijatovića i pesmama “Ti si mojasudbina”, “Još miriše jastuk beli”, “Noć i vino”,“Ljubav za sva vremena” i verovatno najveći hitsa ove ploče pesmu Doce Ivankovi}a “Nemožemo ja i ti više biti drugovi”.

Ožiljak u duši

Posle ove dve uspešne LP ploče, kada seočekivao uspon na sam vrh estradne lestvicepopularnosti, Milanka se nenadano povlači.Okupirana životnim nedaćama, snimanje pločapomalo zapostavlja. Jer, posle osamnaest go-dina braka ostaje bez supruga Belog i jednovreme joj nije bilo do pesme. Zahvaljujući, presvega velikoj volji i ljubavi prema pesmi nas-tavila je tamo gde je stala, jer publika je nijezaboravila. Ponovo je imala je posla prekoglave i ispostavilo se da popularnost njenih pe-sama i glas koji joj je Bog podario sasvim sudovoljna garancija da može i dalje uspešnopeva i od toga lepo živi.

Iako je bila u naponu pevačke snage, samodve LP ploče i pre toga šest singlica, bilo jepremalo za vokal Milanke Aran|elović. Znala jei ona to, ali životne okolnosti su uticale da, barna određeno vreme, zapostavi estradnu delat-nost.

Ali isto tako je znala da bez pesme ne možei da ima obavezu prema svojoj publici da jojdaruje nove pesme. Baš u to vreme DraganMlavski i Vlada Grujić su joj ponudili pesmu“Ožiljak u duši”, za koju je mislila da je autobi-ografska da će biti kruna njene karijere, a ŽicaMarković i Bora Vasić baladu “Naša ljubav”koju je sa posebnim zadovoljstvom otpevala.Aranžmane je poverila tada veoma cenjenomkompozitoru Zoranu Tirnaniću, (sada vlasnikukompanije DIS), u čijem su studiju snimljenesve pesme. Iako je pored naslovne bilo jošmnogo lepih pesama kao što su “Samo žena”,“Naša ljubav”, “Voliš me, volim te“, zatim duetisa Smederevcem “Tajna” i “Biram staze krozšljivike”, ovaj CD nije naišao na očekivani pri-jem kod publike.

Međutim, publika nije zaboravila svojuMaku i pored novih mlađih nadolazećih zvezdai zvezdica. Mnoge njene pesme doživljavajuovih dana novu mladost. Svakodnevno se emi-tuju u željama slušalaca i pevaju na veseljima.Jedna od trenutno najslušanijih emisija naro-dne muzike “Muzička apoteka”, koja se emitujena nacionalnom Fokus radiju, po željislušalaca, pesma “Ti beše san života moga”među najtraženijima je u poslednje vreme.

Zato Milanka ovih dana užurbano prikupljapesme za novi CD. Odlučila je da aranžmanepoveri talentovanom Borku Radivojeviću veru-jući da će pogoditi ukus publike. Uz novepesme presnimiće i “Ožiljak u duši” sa novimaranžmanom. Možda joj se presnimavanjeponovo posreći, kao sa pesmom “Ti beše sanživota moga” i da pored novih pesama i ovupublika prihvati, a Maka dobije neku novu“ličnu kartu”.

Bora Vasić

Srpskih vladara 1/b12300 Petrovactel: 012/334-740fax: 012/71-00-307mob: 065/334-740-4

tel: 012/268-279mob: 063/269-419, 063/288-253e-mail: ferrobattuto@evizo.net

Foto vest

LLLLoooovvvvaaaaččččkkkkeeee zzzzaaaabbbbaaaavvvveeee

Ovo doba godine, tačnije zima prepozna-tljiva je po lovačkim zabavama i druženjima.Kao što smo u prošlom broju najavili one suse održale mnogim mestima malocrnićke op-štine... Kako smo saznali, vrlo uspešne lova-čke manifestacije održane su u Kobilju, Kuli iVrbnici.

Poljoprivredna savetodavna i stručna služba Požarevac, d.o.o.

Adresa: Dunavska br. 91, 12000 PožarevacTelefon: 012/553-131

BROJ 209 STRANA 15JANUAR 2014. STIŠKI GLAS

DEDAACINO ĆOŠE

FK ŠAPINEKrenuli su bez pardonau lov na bodove noveu želji da ostvarepobedničke snove.

MARKO NIKOLIĆKažu. „da para vrtigde burgija neće“Dukla ima pareali nema sreće.

TRGOVINA “LILIĆ“Za igrački kadaruvek svega imazato se brine„Lilić“ trgovina.

BEZBEDNOSTNA UTAKMICIDa se sve poklopiko deset na kecredovno se staraBoževčanin Zec.

RADNIK(Salakovac)Da protivnike na terenui dalje šišauvek se pobrineneumorni Mališa.

NAPREDAK1936 (V.Crniće)Protivnici dobro znajuna terenu šta ih čekajer ih uporno lovilovac Zeka.

KRENULE SUPRPREMERadovi na terenu Šapinau punom su jekupa pripreme u Crnićui Batuši teku.

NNKKWW -- LLEEDD RRAASSVVEETTAA--eelleekkttrroo iinnssttaallaacciijjee

-- vviiddeeoo nnaaddzzoorr-- aallaarrmmii

006633//333388--333300

SSSSTTTTRRRR ““““ŽŽŽŽOOOOLLLLEEEE”””” ---- TTTTOOOOPPPPOOOONNNNIIIICCCCAAAA

vl. Stojković Živoslav

012/266-390

JOVIĆ - KobiljePPPPVVVVCCCC IIII AAAALLLLUUUUMMMMIIIINNNNIIIIJJJJUUUUMMMMSSSSKKKKAAAA SSSSTTTTOOOOLLLLAAAARRRRIIIIJJJJAAAA

069/2263-117069/2263-117

SSSSRRRRĐĐĐĐAAAANNNN ---- SSSSmmmmoooollll jjjj iiiinnnnaaaacccc063/8269184

unutrašnji radovi

- spušteni plafoni - keramika- moleraj - laminati

Fudbaleri Šapina krenuli sa pripremama za prolećnu sezonu

AAAATTTTAAAAKKKK NNNNAAAA SSSSRRRREEEEDDDDIIIINNNNUUUU TTTTAAAABBBBEEEELLLLEEEENajmlađi braničevski srpskoligaš ekipa Šapina je krajem

rošle nedelje otpočela pripreme za prolećnu sezonu u Srp-skoj ligi „Zapad“. Na prozivku su se javilila 24 igrača međukojima 4 novajlije, koje su u ovom prelaznom roku koji ćetrajati do 20 - tog februara pristupili ekipi Šapina To su IgorMitić desni vezni iz Ivanjičkog Javora, Đorđe Stokić štoperiz Petrovačke Sloge, Jovan Životić golman koji je takođedošao iz Petrovačke Sloge i Dušan Stanković bivši igračTuzlanske Slobode koji je dosada igrao u jednom Austr-jskom trećeligašu. Među starosedseocima koji si igrali zaekipu Šapina nema takođe četvorice i to: Slobodana Nas-tasijevića koji je otišao u VGSK iz Velikog Grsdišta, SašeNastasijevića koji je pojačao jednu trećeligašku ekipu izBeča, golmana Jovana Tizmanova koji je potpisao za Obil-ića iz Živice i Grković Jovana koji je uzeo ispianicu ali se jošne zna kom će klubu da pristupi.

Obzirom da će teren u Šapinu za početak prolećne se-zone dobiti sasvim novo ruho, na njemu se trenutno sanirajunedostaci uočeni jesenas, igrači Šapina treniraju na terenuFK Stiga u Malom Crniću. Sa igračima radi šef stručnogštaba Miodrag Vlajović sa pomoćnikom Draganom Lekićemlegendom Braničevskog fudbala. Do kraja nedelje radiće sejednom a od nedelje i dva puta dnevno uz jednu do dvetrening utakmice nedeljno.

- Sa obzirom da nisam odradio pripreme za jesenju se-zonu jer sam tim preuzeo tek u finišu jeseni, zadovoljan samjesenjim plasmanom ali mislim da ovaj tim uz još nekolikoadekvatnih pojačanja, koja ćemo u ovom prelaznom rokudovesti, možemo da se ravnopravno borimo sa ostalim

ekipama sa sredinu tabele Kompletne pripreme ćemoizvesti ovde jer zato imamo izvanredne uslove na igralištuStiga u Malom Crniću i obližnjem igralištu Integrala u Batuši.- rekao je šef stručnog štaba Šapina Vlajović.

Sa rečima Vlajovića slaže se i vlasnik odnosno gener-alni sponzor Šapina Radiša Živanović – Madžar koji je posleutakmice sa Mačvom koja je najozbiljniji kandidat sa ulazaku Prvu fudbalsku ligu a koja je završena rezultatom od 1:1rekao:

- Mnogo nevernih Toma nam je predviđalo da ćemo bititopovska hrana za ostale ekipe. Prevarili su se. Sa 23 os-vojena boda mirno očekujemo proleće. Sa igračima koji suveć došli u Šapine i ako je prelazni rok tek počeo i nekolici-nom sa kojima smo u završnim razgovorima imaćemoveoma jak tim koji će se boriti da ostanemo u sredini amožda i koji korak više na tabele. Nismo megalomani. Sre-dina tabele na kraju ove prvnstene trke je zlata vredna. No,nadam se da će sledeća trka biti još neizvesnija i teža. OŠapinu će se još čuti. Radimo polako ali sigurno. Korak pokorak. Svako kad savesno radi svoj posao uspeh ne smeda izostane. Počeli smo jedan veliki posao i moramo da ga,a ja u to duboko verujem, i na najbolji način završiti. Akobudemo radili kao i dosada verujem da će i Šapine za neko-lio godina biti fudbalski prvoligaš i da će i u ovom mestu kaonekad u Badnjevcu gostovati Crvena zvezda, Partizan,Spartak, Vojvodina i drugi superligaši Srbije. - rekao je Ži-vanović.

Aleksandar Captenić

Prelazni rok

MARKO NIKOLIĆ ODBIO POZIV PRAŠKE DUKLENekoliko dana pre početka priprema ekipe Šapina golman Marko Nikolić je dobio izvanrednu finansijsku ponudu iz Praga da stane

na gol Češkog prvaka Dukle koju je glatko odbio. Ovo je druga ponuda Dukle da Nikolić stane na njen gol. Sa nepunih 14 godina on jeiz Velikog Gradišta došao u Partizan i branio za sve mlađe selekcije ovog kluba i to protiv fudbalskih giganata kao što su Real, Barselona,

Bajern, Olimpik, Lacio, Fijorentina, Benfika i nastupao za sve mlađeselekcije Srbije u svojoj generaciji i bio standardni član u kvalifikaci-jama za SP za igrače do 18 godina koje je održano u Turskoj. Nikolićje pre tri godine bio pred parafom za Duklu ali se isprečila povredapa je neko vreme pauzirao a potom jedno vreme branio u Beograd-skom Trudbeniku odakle je došao u Mladi radnik. Obzirom da je novisrpskoligaš Šapine kuburilo sa golmanima prihvatio je poziv da pređeu Šapine i jesenas bio jedan od stubova odbrane novog srpskoli-gaša.

Obzirom da ga u Dukli nisu zaboravli njeni emisari su ga neko-liko puta gledali tokm ove jeseni i ponovili ponudu da pređe u Prag istane na gol Dukle. Utanačili su sve naše prilike izvanredne usloveali je opet iskrso problem. Dukla je htela da ga na godinu dana us-tupi jednom Praškom drugoligašu pa tek potom stane međi stativeprvog tima Dukle. Nikolić je ovu ponudu glatko odbio jer i u Šapinu

ima dobre uslove a pošto su planovi Šapljana vezani za prodor u viši rang, ambicije su im se poklopile a tu je i na oku fudbalskihmenadžera i uvek postoji mogućnost da zaigra za neki naš superligaški klub i u kasnijim godinama se otisne u inostranstvo.

Aleksandar Captenić

STRANA 16 BROJ 209JANUAR 2014. STIŠKI GLAS

www.stolarija-cirkovic.rs

SMOLjINAC, mob:064/54-45-200, tel/fax: 012/283-048; e-mail: kontakt@stolarija-cirkovic.rs

PPPP rrrr oooo mmmm oooo cccc iiii jjjj aaaa pppp rrrr vvvv oooo gggg bbbb rrrr oooo jjjj aaaa SSSS tttt iiii šššš kkkk oooo gggg gggg llll aaaa ssss aaaaU Smoljincu je početkom godine, u prepunom kafeu održana promocija prvog časopisa Stiški glas. Pored uređivačkog kolegijuma na samoj promociji prisu-

stvovali su svi ljudi koji su na bilo koji način pomogli izlazak prvog broja novine koja za svoju isključivu tematiku ima informisanje iz opštine Malo Crniće kao iprijatelji novinari iz raznih medijskih kuća Braničevskog okruga.

U neformalnoj atmosferi uz druženje, svi prisutni imali su priliku da se upoznaju sa sadržajem prvog broja, kao i sa smernicama u kom pravcu bi trebalo dase razvija pomenuta novina. Urednik Stiškog glasa Nenad Petrović iskoristio je priliku da pozdravi sve prisutne i da im poželi dosta uspeha i zdravlja u novoj2014. godini. O samoj novini Petrović je rekao:

- Uveren sam da će Stiški glas imati svoju evoluciju, da će iz broja u broj biti sadržajniji i kvalitetniji. Želja nam je da ukazujemo na sve one pozitivne stvarikoje se dešavaju u opštini Malo Crniće, da pohvalimo sve one dobre ljude, uspehe... Sa druge strane, nećemo zaobilaziti nepravilnosti i anomalije a sve u ciljuispravljanja istih, kako bi se poboljšali životni uslovi kao i sprečile nelogičnosti. – istakao je Petrović i dodao da je sam nastanak novine vezan za ime Saše Ste-vića, koji je inicijator ove priče i koji je po Petrovićevim rečima svojom energijom doprineo u realizaciji ove ideje.

D. O.