OKTOBAR, Slike Iz Dnevnika Samoce - Zoran Zelic

8/22/2019 OKTOBAR, Slike Iz Dnevnika Samoce - Zoran Zelic

1/79

OktObar - slie iz dnevni smoe

Umetnost gladovanja II

Zon Zeli

U trenutku kompozicije ne treba neophodno znati ta to znai;do smisla dolazi neto kasnije.

Posle godinu ili dve doemo do shvatanja da ovo znai neto jasno, nesvesno,

to dobije svoje znaenje u vremenu zna, kaofotograija koja se razvija lagano.

Ako je sve to tako spontano, ne znam da li to ak ima smisla ponekad.A drugi put ne znam da li to ima potpuni smisao, i ponem plakati.

Plaem, zato to shvatam da ja udaram u oblast koja je apsolutna istina.U tom smislu sposobnost da neko neto proita i plae moda vekovima kasnije

je proroanstvo: zato to dodiruje zajedniki klju.Mislim ta je u stvari proroanstvo?

To nije znati da li e bombe pasti 1942.

To je znati i osetiti neto to e neko znati i oseati za sto godina,A moda je to zapravo samo artikuliranje nagovetaja koji e on i pokupiti za sto godina

Alan Ginzberg


2/792

Oktobar - Slike iz dnevnika samoe Zoran Zeli

Uvod u delo

Autor je bio voen eljom da kreirajednu priu, da se izrazi kroz jedno, nazovi-

mo ga, osobeno prozaino delo, sklopljenood nekoliko slika. Te slike su zapravo take,specina polazita iz kojih izrasta i kreira sefabula iji je tok kontinuiran i osmiljen takoda se slike preslikavaju i egzistiraju istovre-meno kroz nivoe prolog i budueg, spajaju

protivrenosti drei ih na dovoljnoj distancida se pojedine suprotnosti ne bi negirale, ito je najvanije, da sama pria - prvo pojed-

nano kroz slike, a zatim i u potpunosti - nakrajnje nenametljiv i nenapadan nain, svo-

jim izlaganjem istodobno oivljava i jedin-stvenu astroloku simboliku: na natalnom,

prediktivnom i elekcionom nivou.

U izvesnom smislu, ne astrolokomve recimo lozofskom, ovo delo bi mogloda se nadovee na predhodni lanak koji jenosio naziv Umetnost gladovanja, i stoga jeautor odluio da kreira jednu trilogiju kojae objediniti tri godine astroloke edukacijeu posebnu celinu. Znaajno je primetiti daslike koje se pojavljuju, iako su numerolokioznaene, nisu strogo detreminisane brojnimredosledom zarad itanja, i kreirane su takoda je mogue iz jedne take prei u sasvimdrugu, nadilazei numeroloku uslovljenost

tj. na mestu gde se zavrava slika, recimo,9 mogue je prei u sliku 1, i priati o njojkao svojevrsnom nastavku iste, ili, pak, udrugom sluaju, mogu je prelazak iz slike7 u sliku 5 zato to nose jednu zajednikunesu, obelodanjuju lajtmotiv, dodiruju istiklju. Taj lajtmotiv koji se provlai kroz sveslike i uostalom na kome poiva tj. gradi ce-lokupna pria je zapravo ljubav: ljubav koja

nam se prikazuje iz vie uglova, sa razliitimintenzitetom, kamuirajui se u vie oblika:

od lepravosti i trenutanog nadahnua kojenosi zaljubljenost, preko ljubavne gradacijekroz strpljenje i veru, ljubavnih iskuenjakroz oajanje i poniznost, pa sve do one lju-

bavi koja se zaodeva strastima i hrabrounosei impuls jednog snanog dugotrajnogoseanja zarad neodricanja od svoje sutine:

portvovanosti - smrti - vaskresenja. Takoe,ljubav se u tekstu iskazuje na mnogostrukenaine: bilo direktno - putem glavnih akte-ra, ili indirektno, gde se moda jo snanimintezitetom oglaava putem simbolike koja

je prati i koja joj je svojstvena. Na primer:simbolizam suze se vie puta pojavljuje utekstu, ona se uzima i skoro uvek pojavljuje

prvenstveno u vidu svedoka jedne ljubavi:kao kapljice koja dolazi od nekud, pojav-ljuje se i ubrzo umire isparavajui nakonto je svedoila kao simbol bola i zalaganjaza nekoga, ili odvajanja od nekoga. Suza jenjena spoljanja manifestacija u najistijem

i najiskrenijem obliku. Postoji jo nekolikonaznaka, putokaza ali bilo bi ve izlino na-brajati ih sve, dovoljno je naglasiti da je ovodelo zapravo svojevrsna oda ljubavi.

S druge strane, simbolizam u ovomdelu dobija na znaaju i na drugim nivoima- recimo kroz imena. Jedno od imena kojese pominje a vue korene iz grkog jezika jei Anastazija (anastasios) to doslovno znai

uskrsnue. I njena pojava tj. pojava devojkekoja je personikuje u 1. slici, dodue na tomstupnju tek kao naznaka, silueta iza zavese,ali ipak sa jednog metazikog nivoa realno-sti u tom trenutku oivotvorava jedan impulskoji istovremeno blag ali i siloviti, prua na-govetaj neega to se na tom stupnju uvlaiu jezgro fabule, razrauje i svoj maksimumdoivljava kroz sliku 12. Zatim, imena Laza-ra i Simeona predstvaljaju ozvuenje Jupite-


3/793


ra i Saturna, Zevsa i Kronosa kao dve suprot-nosti, dva arhetipa, kao mitoloke slike oca isina koji se sukobljavaju. Saturn se izraavakroz prikaze slepog i tvdokornog konzerva-tizma, dok Jupiter personikuje duh koji usvojoj irini ne eli da mu se povinije, i nosi

potrebu da se uzdige iznad granica kojimaje dua omeena u svom ispoljavanju - daprevazie sudbinu koja joj je data. Taj sukobse prevaskodno uoava u trilogijiLazar(trislike: Lazar, Lanci, Kraj).

Story teler je linost koja nosi priu,

prevodi je na astroloki jezik, pripoveda jena speian nain omoguavajui joj daivi van okvira logiko - matematiko - na-unih koncepta i izmeu ostalog njegov za-datak je da sprei nepotrebnu paralizu kojuizaziva preterano teoretisanje. On zapravo

predstavlja "nit" koja spaja sve slike u jednucelinu.

Onaj deo prie koji se odvija u vreme-nu prolom smeten je u dalmatinski predeo.Razlog za to svakako nije sluajan s obziromda je autor ovog teksta veim delom vuekorene iz tih krajeva, pa mu je to podnebljeu izvesnom smislu pobudilo inspiraciju zaizbor prostora, tako da nasumino izabrana

prezimena koja se pominju u prii zaista suporeklom iz Dalmacije, dok su linosti po-

put Lazara Babia ili Filipa Macure, najve-rovatnije postojali u to vreme, ali su za po-trebe prie ktivni. U tu svrhu je i sam likGerasima Zelia, istorijske linosti, kaluerau manastiruKrupa i kasnijeg arnimandrita uBoki Kotorskoj, kao i hodoasnika i pisca iz19. veka, apstrahovan i utkan u priu prven-stveno kao spona nephodna da bi se u jed-nom momentu radnja, pred trenutkom gde se

od glavnog junaka zahteva ljubavna kapitu-lacija i njegovog konanog shvatnja, dodue

zakasnelog, da je ona i zapravo nemogua zaneiskvareno srce, smisleno prenela u drugi

prostor. Takoe ono to jo vredi napomenu-ti, da tokom itanja ne bi izazvalo pogreneasocijacije, je injenica da se glavni junakLazar na odrie svojih korena, ali se moraoodrei konvencija koje su mu nametnuteusled sudbinskih okolnosti i ivota u sredinikoja ga je obavezivala tradicijom, kulturom,konzervatizmom....i koja mu je, zarad toga,otvorila vrata emotivnog razdora stvorivi

pogodno tle da se poini greh neodivljenog

ivota i neispunjene ljubavi.Lik Maksima koji se vrti po hodnicima

"sadanjosti", smeten je pod vojvoanskopodneblje. Takoe taj lik je specian, kao injegova snana marginalna pojava i nain nakoji rezonuje svet je dosta atipian, ali isto-vremeno u nekim momentima i blizak obi-nom oveku. O njemu neu mnogo priati,ve e se sam otkrivati kroz fabulu. Takoe

etri slike (Kameleonikacija i Sterilizacija,Oktobar, Aluzije i Uskrsnue) nisu astroloki

protumaene ve uzete samo u narativnomobliku, same za sebe, jer autor smatra da bi setumaenjem izgubila jedna dra koje u svomobliku nose kao samostalne.

Na kraju bih jo dodao da je u vei-ni sluajeva kao svojevrstan uvod u svaku

sliku uzet jedan stih Volta Vitmena iz nje-govog dela Vlati trave (izuzev u tri sluajatj. etri slike Ona (slika 4) i Aluzije (slika11) gde je autor ovog dela bio slobodan dase prepusti inspiraciji sopstvenog poetinog

poleta, dok slika Lanci (slika 6) nosi kaosvojevrstan uvod stihove T. S. Eliota). Od-luka za tako neto zasnivala se na injenicida je sama Vitmenova poezija puna ivota

u svim njegovim ispoljavanjim, gde svakopevanje ima svoj oblik, sadraj, i moe da


4/794


se ita nezavisno od ostalih, a sva pevanjazajedno ine celinu sa posebnim tokom gdese zadrava jednistvena nit koja delo proi-ma od poetka do kraja i odrava delove naokupu, ime njegova pesnika tvorevina ka-zuje vie nego to kazuju same njene rei. To

je zapravo pokuaj prenoenja svojevrsnogmistinog iskustva kroz mediji preko kojeg

je to za oveka i jedino mogue uiniti - krozumetnost. Ta nitje ovde ljubav, a ta umetnostsimbolika - eksperimentalno astroloka....

*

Zavetavam sebe zemlji, kako bihrastao iz trave koju volim,

Ako ti ponovo zatrebam potrai mepod svojim onovima.

Teko da e znati ko sam i ta hou,Ali u ti ipak uliti snagu i proistiti i

ojaati krvNe nae li me odmah, ne odustaj.

Nema li me na jednom mestu,trai na drugom

Ja sam stao negde i ekam na tebe...

Soy elle

Du omanje, poprilino tihe ulice naperiferiji jednog grada, pruao se drvoredbelih breza. Njihovo zelenilo koje je naroito

dolazilo do izraaja sredinom prolea, onakono uklopljeno sa bojom travnjaka u dvori-tima kua, budilo bi svakom namernom

prolazniku ugodan oseaj ispunjen smireno-u i spokojstvom, to je uostalom i davalo

jednu specinu dra ulici koja je brojala ne-kih 50 domova. Plava, numerisana tablica sarednim brojem 9, s leve strane ulice koji je

primao neparne brojeve, nalazila se prikae-

na za desni ugao jedne izuzetno lepe kue -sa uvek uredno potianim travnjakom kao i

ogradom ivice i stazom od 10 metra koja jedelila ulazna vrata kue od ulaza u dvorite.Sa prozora na spratu kue nazirala se gura

jednog oveka kako nepomino bulji u da-ljinu. Po njegovom izgledu reklo bi se da jeu ranim pedesetim, a taj odokativno done-en zakljuak kod posmatraa gotovo bi gauvek podmladio za nekih 5-6 godina, s ob-zirom da se On drao sasvim dobro i izgle-dao sasvim dobro za svojih 59 leta. Imao je

poludugu ve poprilino sedu kosu, tek sanekolicinom crnih dlaka koje su pod odree-

nim svetlosnim uglom oblikovale jedno leposivilo i davale joj poseben mek. Brada muje bila no potiana, uvek uredna, a obrveguste i crne - pomalo sputene usled starosti,to je isticalo njegove zelenkaste oi i kri-stalno ist pogled. Na levoj ruci je nosio dva

prstena: prvi prsten, zlatan sa rubinom navhu, bio je poklon od dede sa majine stra-ne na punoletstvo kad ga je skinuo sa svog

prsta i dao ga njemu. ed ga je posebno vo-leo i bez obzira na injenicu to je imao jossedmoro unuadi, eleo je da ba On budenosilac tog familijarnog blaga. Drugi pr-sten, no smeten na domalom prstu, bila

je pozlaena burma sa ukrasnim gravuramakoja ga je podseala i zapravo bila spomenna suprugu nedavno preminulu usled teke

bolesti. Taj gubitak ga je potpuno izbacio iz

koloseka i trebalo mu je jedno vreme da seponovo prilagodi pravilima ivotnih igara:ne samo usled injenice da je ona bila enau kojoj je video nezamenljivog ivotnog sa-

putnika, ve i da se posle njene smrti otvori-la praznina u njegovom srcu i prizvala pro-maju sa svih strana. Od toga doba najboljudrubu mu je inilo devetoro maia koje je

jednom prilikom udomio i smatrao ih rav-

nopravnim lanovima domainstva. Taj inudomljavanja desio se sasvim sluajno dok


5/795


je jedno jutro iao do oblinjeg diskonta ponamirnice, kad primeti ispred radnje, odmah

pored odeljka sa voem i povrem, pletenukoaricu i unutar nje savim mala i nejaka kr-znena stvorenja. Na koarici je bio prilepljen

papir sa natpisom: traimo dom. Tad poe dase predomilja kako bi mogao domainstvo

proiriti za dva tri lana, ali onda, dok ih jetako sve zajedno posmatrao bele, crne i sive,

bi mu neka grota u srcu da ih radvaja, te ihuze sve u paketu.

Soba na spratu gde se trenutno nalazio

i odakle je kroz prozorska okna posmatraojesenji pejza, bila je zapravo radna soba. Nadesnom zidu od ulaznih nalazili su se redo-vi drvenih polica izraenih od hrastovine aija namena se ogledala u pridravanju lancaknjiga uredno poslaganih i selektovanih pooblastima i anrovima: od beletristike prekolozoje, religije pa sve do ezoterije... a koje

je skupljao tokom itavog ivota, sve dok u

jednom trenutku njegova privatna bibliotekanije dola do cifre od 1789. knjiga. Na su-

protnom zidu vislilo je nekoliko slika uglav-nom sa jednostvanim istonjakim motivi-ma, od kojih mu je jedna posebno bila dragazato to je odisala prazninom. Na toj slici,raenoj crno-belom tj. tu tehnikom, nalazi-la su se samo dva motiva: razgranata kronjatrenje (stablo se nije videlo) i potpuno prost

ribarski amac smeten ispod te kronje dapluta na vodi. U amcu se nalazio ribar obu-en u tradicionalnu japansku nonju zajed-no sa kupastim eirom koji mu je zaklanjaolice i nekoliko guska poreanih uzdu am-ca. Pronai granicu gde se dodiruju voda inebo je bilo gotovo nemogue - postojala

je samo belina, i da nepoznati umetnik nijepredoio naznaku reke kroz sasvim skuenodraz ribara i gusaka u vodi, izgledalo bi kao

da plutaju negde na nebu. Slika je odraava-la jednu fascinantnu snolikost postojanja nakrajnje jednostvan nain.

U toj prostoriji je takoe drao asoveastrologije. Zapravo, njegov ivotni put je biodosta krivudav: poeo sa studijama astrono-mije i vremenom, zadobivi sasvim spontanometaziki koncept, skrenuo je u astrolokomsmeru da bi na kraju svoju svrhu obelodanio

preko pisane rei: kao pisac. Astroloke meto-de kojima se sluio bile su dosta neobine, to

je neminovno rezultiralo manjkom uenika u

odnosu na procentualan broj primeren kvali-tetu znanja koji je mogao da prenese. Ipak,

bez obzira na to, i oni koji su ostajali i onikoji su ubrzo odlazili od njega, svi su ga, naneki slian nain, zavoleli: ba usled te bezo-

pasne i kako bi neki rekli, deije ludosti kojaje ivela u njemu. Desi se tako, kao primer, dase jednom prilikom uoi novogodinjih pra-znika poprilino raspoloena grupa uenika

okupi oekujui jedno specijalno predavanje- poslednje u toj godini. On je tog dana uspeoda nae jednu omanju pastinu jelku kod pi-

janog prodavca, okiti je i zahefta na plafonda visi naopake nasred prostorije gde dri

predavanje. Kad je stiglo tih 5 uenika, pose-dalo i s uenjem buljilo u zeleni luster, uao

je On, stao pred njih, i pokazujui na viseiobjekat prozborio:

" Dame i Gospodo, ovo vam je Uran" .

Moda je sekund-dva zavladao tajac iodmah su dve devojke poele da se smekajunemo posmatrajui jedna drugu, a jedna pu-nija simpatina gospoa nije mogla da izdrii nasmeja se iz sveg glasa kikotno, to je po-vuklo i ostale. On nakon toga skinu s jelkemali ukras u obliku sirene, prelomi je na pola,

i baci donji deo u obliku ribljeg repa podiuisamo torzo devojke i prozbori nanovo:


6/796


"Gospodo, ovo vam je Venera"

"Pa dobro, ta je Mars onda", upitajedna od devojka koja je uvek drala jed-

nu dozu odmerenosti u ophoenju i dranjupred drugima.

Tada mata pomenute gospoe koja jedelila mesto u klupi tik do nje dobi krila, pavide Njega kako u svoj svojoj ekscentrino-sti pred njom i drugima otkopava lic i vadiga radi slikovitog prikaza i poe se smejatinenormalno, i za tren oka rairi se epidemi-

ja smeha meu drugima. Svi su se smejali.I On se smejao. Vie nisu ni znali zato sesmeju, ni zbog ega su tu, ve su zvuali kaoglasni sekstet koji uvebava svoje delo prednovogodinji koncert. Znao je On vrlo dobrozato to radi, to to ga je, u pojedinim trenu-cima inilo udakom: jednostavno je moraoda na taj nain "razbije" njihov um da u jed-nom, onom kritinom trenutku saznavanja,ne bi sam od sebe skrenuo i ostao na pra-vom putu. Neprimerno bi bilo govoriti da seu njegovom sluaju kroz ophoenje premadrugima nazirala poprilina rezervisanost- njega kao osobe i sagovornika - naroitona onom prvom stupnju poznanstva dok sesvetovi jos dre na povrni. Jednostavno jemorao da se dri po strani sve do jednog tre-nutka kad bi, zarad jasnije situacije i daljeg

odnosa, potencijalnom prijatelju, saradniku,partneru, postavio jedno pitanje, uglavnommalo kakljivo, ili izustio neto malo provo-kativnije u odnosu na njegove stavove, lo-zoju, shvatanja samo da bi osetio njegovureakcije na to. Odgovor sam po sebi njemuuopte nije bio bitan, ve upravo reakcija nato pitanje, nain na koji se odgovara: jer potome je najbolje procenjivao prirodu oveka

- koliko je dostupan ili ne za saradnju. Prvideo njegovog lozofskog naela je posudio

od Klinta Istvuda koji je u jednom od svojihlmova rekao neto jako pouno: " Milje-nje je kao i dupe - svako ga ima", a drugi deo

je bio zasnovan na sopstvenom uvidu u onoto nemaju svi, ve samo mali broj, samo ne-kolicina, a trebali bi imati: a to je sposobnostda na ovean nain zadre svoju misao, ne

potcenivi misao koja je sazrevala u biudrugog oveka.....

Tog poslepodneva gledao je kroz pro-zor. Celo prepodne padala je kia i taj nebeskiaplauz, kako je on imao naviku da ga zove,

uvek je budio neto posebno umirujue i set-no u njemu - skoro nostalgino. Nostalgino

jer ga je vraalo duboko u detinjstvo i upo-znavanje sa samoom. Njenim otkrivanjem.Uenici su dolazili, jedan po jedan, i vrlo

brzo stigoe svih petoro i popunie mesta uklupama. On je i dalje stajao pored prozorane osvrui se, niti progovarajui. aputa-nje meu uenicima je kvarilo tiinu koja se

ve odve uvukla meu zidove sobe, a jednaod maki ue u tom trenutku kroz odkrinu-ta vrata sobe i pope se na Njegov radni sto.

Najednom prstima desne ruke dotae burmuna levoj, verovatno nesvesno, sasvim neno

je protrlja i pomalo setnim ali istovremenoitkim i razgovetnim glasom prozbori:

..i brljan je procvetao...udno je to...

biljka koja zeleni tokom itave godine, a cve-ta u oktobru...

Zatim se okrenu i pogleda uenike, svojmali skup saputnika u jednom vremenu kojee dok trepne prstima minuti i bar pola njihvie nee ni videti u okviru svog ivotnoghodoaa. Uenici su se meusobno gleda-li, ali nisi znali ta da kau. U tom trenutku

polako se okrete, napravi par koraka do stola

ispod kojeg se nalazila stara pletena bavasa domaim vinom a koje je nabavljao od


7/797


jednog svog poznanika vinogradara. Nato-i svoju drvenu asu izraenu u duborezu i

blago sputenih kapaka, kao da ga hvata san,otpi gutljaj. Neno pomazi maku koja je se-dela na stolu i ode zatim do vodomata izva-divi 6 plastinih aa i ree:

"Dame i Gosoda, naalost nemam vie dr-venih aa tako da u vas morati ponuditi

plastinim jer nameravam da danas pije-mo vino...i priamo o ljubavi. "

Par njih nije htelo da pije, ali na krajusu prihvatli ponudu - makar do pola ae.

"Znate li da je oktobar najlepi mesec?" ,upita ih.

"Pa svaki mesec je glasnik osobene lepo-te godine" , ree ona devojka odmerena usvom dranju.

"To je tano, ali oktobar je poseban. Po-seban je jer jedino tad lepota i tuga dre

jedno drugo za ruku i...",

Htede nastaviti, ali se zbog neeg uz-dra i ode do dela sobe gde se nalazila nje-gova biblioteka i u samom levom uglu, sa

najvie police izvadi jednu omanju knjiicukoja je brojala nekih dvadesetak lista tvrdoukorienih. Na prednjoj, naslovnoj strani teknjiice krupnim crnim slovima pisalo jeOktobar.

"elim, Dame i Gospodo, da odbacite sveteorije, metodologije, lozoje, logike,astronomije, matematike i zike.....elimda danas priamo o ljubavi, o siromatvukoje oplemenjuje, i da zajedno protuma-imo nekoliko slika utisnutih u jednomvremenu i prostoru iz ove male, ali vredne

knjiice. Ima li pitanja?"Tad se oglasi ve pomenuta, uvek vedra

i nasmejana gospoa iz drugog reda.

"Ako je pria o ljubavi, onda bi volela dameni dolijete do vrha au"...

"A to mi je drago da ujem od Vas. Vidimda ve slino razmiljamo i da emo sedobro sporazumeti u ovom seinu", sme-

ei se, uze pletenu bavu i ispuni molbugospoe, zatim se uvali u svoju fotelju,otvori knjiicu i ree:

"Pa, bilo bi dobro da krenemo..."


8/798


Verujem u tebe moja duo,ono drugo to jesam

Ne sme se poniziti pred tobomA ti se ne sme poniziti pred drugim

Planduj sa mnom na travi, otvori svoje grloNe elim rei, ni muziku, ni obiaj,

ni lekciju, ak ni najboljeSamo tiinu i samou volim

Zvuk tvog priguenog glasa

SlikaI

POKLON

Dn X

Oduvek je bila tu, i vremenom mi je svevie prirasla k srcu. Volim te moja nespoznat-ljiva nostalgijo....volim nain na koji mi se

prikazuje, na koji me nosi i uzdie. Volimte kao poklon. Kau da je i sam ivot poklon,kao i sve ono to dolazi sa njim - potpuno

se slaem s tom tvrdnjom. Slaem se da tajdar udeljen na osoben nain svakom od nas

pri roenju nosi sadraj koji nam omogua-va da stignemo do cilja, ma kakav on bio, i

gde god da se on nalazio - ne sluajno sva-

kako. Ja sam jo u deatvu postao svestansvih raznolikosti koje su bile upakovane u tuzagonetnu kutiju obloenu najnijim bojamakola papira i uvorenih kroz moju pupa-nu vrpcu da me hrane i vremenom snae svevie. I tako sam, shodno tome da je procesnapajanja u mom sluaju zaiveo, poeo po-

stupno i da se odvikavam od obine hrane:plemenske, verske, politike, drutvene, pro-pagandne... Prvo sam gladovao, da bi oistioorganizam koji se vremenom navikavao na tunezdravu ishranu... i bilo je teko... ali onda

sam se dosetio i od toga napravio umetnostsvojstvenu samom sebi a sa tom umetnouje dola i po prvi put neopoziva i kristalnojasna svesnost samoe, zapravo oseanje dasam itavog ivota u sutini bio sam - kao isvaki drugi ovek. Ipak, postojala je razlika.

Veina ljudi ne naputa svoje jato ni zaivu glavu jer u njemu oseaju sigurnost, dokoni malobrojni koji se usmele da otpakuju

svoj dar, sve vie tee da raire krila i doe-kaju vetar koji duva iz jednog drugog smera.

Pa tako sam i ja u iekivanju tog vetra, doksam tragao i "gladovao" u jednom periodu,pokuavao da naem adekvatnu usporedbuza to za ime tragam i slikovito predstavimtaj "oseaj stranca": taj jezovit ali istovreme-no i spokojni oseaj koji je pulsirao u meniodvajkada. I onda se desilo. Jedne godine na

primorju u smiraj dana, moje samrtno oko jeupilo prizor udesne tuge koja se zajedno sa

sumrakom sputala na zemlju. Sunce veomanisko, nad nedokunim plavetnilom vode,kreiralo je sliku, istovremeno divnu i stra-nu, koja u oveku ne budi nita drugo dooseanje da pripada nekom drugom mestu,mestu bez poetka i kraja, i da je oduvek biotamo. Nema zamene za miris poljskog cve-a, ako mene pitate. I jo jednom u rei...


9/799


volim te moja nespoznatljiva nostalgijo - tikoja diktira ove male triave isposvesti irei koje aritmino nadolaze zajedno sa ot-kucajima jednog starog asovnika u mojoj,isuvie tihoj sobi ...

Seam se da sam jo u detinjstvu, kaoosmogodinjak, s prozora svoje sobe posma-trao decu kako se igraju fudbala i ire agordeijeg glasa niz celu ulicu u veernijim sati-ma. Da se razumemo, i ja sam igrao s njima,i esto su me zvali, ali ta igra bi mi brzo dosa-dila: bila je isuvie monotona usled odsustva

mog takmiarskog duha. Dodue, postojalisu trenuci kad bi se uiveo u lik nekog pozna-tog fudbalera, kao to je to u mom sluajutad bio Gary Lineker, i tad bi se odjednomrodila uobrazilja koja bi ganjala loptu sama

za sebe, i driblala sama za sebe, i davala go-love sama za sebe. Skoro nita nije moglo da

je spotakne: ak ni kia koja bi povremenosipela na travnatom delu ulice koji je nama

deacima sluio kao teren.Ipak, izuzev u po-jedinim naletim euforije i entuzijazma, u ve-ini sluajeva posle kraeg vremena vratiobi se kui i posmatao ribice u akvarijumu ili

gledao emisiju "Opstanak" ,jer sam voleo i-votinje i eleo sam da imam maku.

Moji roditelji su smatrali da stan nijeprikladano mesto za dranje takvog ljubim-

ca te sam ostao praznih aka i vemenom sezadovoljio sjajem ribljeg carstva i akvari-jumskih boja, koje su nou blago osvetlja-vale moju sobu i golicale matu da se spustiu dubine okeana i istrauje misteriozni svetriba, oktopoda i morskih nemani - sve dok nebi utonuo u san.Vremenom su moji drugari

poeli da me smatraju dosta udnim potosam sve intezivnije naputao fudbalske aro-

lije, kao i ostale sportske igre, i dosta kratkovremene provodio u njihovom drutvu. Jed-

nom prilikom nisam ak mesec dana izlazionapolje iz kue (naravno ne raunajui od-laske u kolu) to je delovalo dosta podsti-cajno za roditelje tih maliana, i uostalomnae komije, da nanu priu i glasine omogunostima koje su uzrokovale takvu ne-obinost: "ta je sa Maksimom, sigurno jebolestan, ne izlazi napolje... ma nije negoui, uo sam da reja keine u koli pa morada...". Nikad nisam mogao da razumem tuljudsku prirodu spontanog primitivizma: nikao dete, ni dan danas, bez obzira koji ugao

posmatranja zauzimao. Kao da moraju daupiju i najsitniji deli tvog lika, poto ganisu videli, recimo, jedno mesec dana, dabi im posluio kao trening za razvijanje je-

zinih miia u oskudici plemenite utnje igledanja svojih poslova. Mislim da sam vetad poeo da gajim jednu tajnu netrpeljivost

prema svim tim ogovaraima i njihovom li-cemerju, kao i njihovim isuvie uskim sve-

tovima. Pa stoga sad, nekad kad osmotrimsebe, preispitam sebe i budem iskren premasebi - jednostavno dolazim do shvatanja dane volim ba mnogo ljude. Mogu da budem snjima, mogu da priam s njima, da se alim

s njima, ali jedna doza antipatije, one zaetejo u detinjstvu - ostaje...

Elem, pre par meseci dobio sam oba-vest da moja sestra zajedno sa suprugom

poslovno ide u inostranstvo na 4 meseca(septembar-decembar) usled potreba rmeu kojoj su zajedno radili. Tako mi je ostavi-la na "uvanje" njihov novokupljeni stan ucentru Novog Sada. Taj dogaaj se takoenekako skladno poklopio sa mojom odlukomda dam otkaz u rmi gde sam radio i iskori-

stim upravo to jesenje vreme, te jesenje bojekoje sam najvie voleo, kao period oputa-nja, ivotarenja, promene ambijenta (dodu-


10/7910


e samo sam se spustio sa periferije grada ucentar), pranjenja i novog punjenja bateri-

ja, da bi ih s prolea pustio nanovo u pogon.Dve zaostale plate koje sam trebao primitido novembra zajedno sa poprilinom ute-evinom, bili su mi dovoljna garancija da

skromono proivotarim taj period.

Moram priznati, da je to bio veoma lepstani: moda nekih 50 kvadrata. Osrednjakuhinja sa podosta modernim dizajnom i

spavaa soba su zaparavo bili spojeni, zido-vi svee okreeni u plavu boju - to je meni

lino bila omiljena - a posebnu dra svemutome je doprinosila mala indijska lapmakoju sam jo davno kupio u East Pointu i po-neo je sa sobom. Sijala je plaviastom sve-tlou, zapravo, moda je ipak bolje rei da

se razlivala po zidovima to je posmatraubudilo oseaj kao da se nalazi u akvarijumu.

Kupatilo je bilo solidno - prostrano tamanonoliko koliko treba, a natkrivena terasa sa-

svim dovoljna da se razbakari i popije kafau jutarnjim asovima kao i predvee, sve dokme slue vremenske prilike. Imao sam navi-ku da pijem tursku kafu na balkonu i to oddoba kad sam bio nikotinski zavisnik. Tad biak izlazio i usred zime, srkao kafu i dimio ubelini decembarskih noi. To je bio doivljaj.Seam se da mi je majka usled tih " ude-

snih" navika koje sam sticao tokom ivota,

ili bolje reeno sazrevanja, u par navratanagovestila kako bi bilo lepo da se obratim

psihologu. Nije to bilo nita zlonamerno, alijednostavno je znala - kao i svaka majka topoznaje svoje dete - da u nekako odlutati odkonvencija koje se trae u uspenom dru-tvenom ivotu. Ja uopte nisam razmiljao otome da budem uspean, a da budem iskrennisam razmiljao ni da jednog dana osnu-

jem sopstvenu porodicu: ne zato to nisam

eleo, ve to sam oseao da mi je jedan deou srcu bio amputiran...nikako nisam mogaoda osetim onaj iskreni ljubavni zanos u dru-tvu veine devojaka koji bi mi omoguio daosetim potrebu za zajednikim ivotom, jed-nostavno da se prepoznam u tome...

Kako god, stao sam kod balkona. Zgra-da je imala 4 sprata, a moj stan je bio na3. spratu u sred srede - dva balkona s leve

strane, dva s desne. Terase su bile solidnopribijene jedna uz drugu (moda metar raz-maka s leve i metar i po s desne strane) i da

je ovek hteo, mogao je da naparavi "kengu-rov skok" a rizik od pada bi mu bio smanjen

za 25 procenta. Ipak, kad sam osmotrio sveu vezi stana, moram priznati da mi je najvie

prijalo to to sam mogao da osetim (predo-setim) tiinu. Tih i nebuan komluk bio mije jedna od primarnih stvari. I tad sam sepitao ko su, i kakve su mi zapravo komije.injenica da je ovo bio moj prvi dan u no-

vom stanu i da je asovnik pokazivao 23:30znatno je umanjila anse da e neki od njihizai na balkon i poeliti mi dobodolicu za-

jedno sa kavijarom i ampanjcem, bez ob-zira na lepotu kojom je zrailo nono nebonad Novim Sadom. Nisam voleo one noikoje se pretvaraju u dan bez i jedne zvedena nebu. Meutim, sad je bilo tiho i videle su

se zvezde. Videlo se pregrt zvezda, a takav

prizor nekad ulije oveku oseaj da grani-ce ne postoje, i samo da ih je ovek nekim

sluajem, nekom grekom uveo u igru i na-pravio perverziju od svega to je isto, be-sprekorno i prostrano u Bogu. Nisam uopteimao potrebu da razmiljam o tome: da se

pitam ima li to sve ima neko znaenje: eleosam samo da budem svestan ovog trenutka ispokoja kojim mi je taj moment hranio duu.Da upijem taj mali trenutak radosti koji me


11/7911


je obuzimao, moju minijaturnu pojavu podogromnim prostranstvom i terao da se tihoosmehujem. Setio sam se Atma - Pue Upa-nisada i one poznate Tat vam Asi (To si ti)koja je poela negde da mi izmie... I dok

sam tako omamljeno stajao na terasi, naj-ednom, bez nekog posebnom razloga, osetio

sam neke trnce kako mi kreu iz stomaka ikradu mi taj momemnat. Da li je to bilo pre-doseanje neeg to e uskoro uslediti, nekivid zatija pred buru koja je u tom trenut-ku pucnula prstima u nagovestaju da stie,

ili odapete strele koja se opasno pribliavaka mom srcu, ili moda samo puki nadraajneega tajanstvenog i daleko veeg od obi-nog razumevanja - ne znam. Moda je to bio

samo njen neprimetni radoznali pogled krozaluzine na nepoznatu siluetu mukarca kojase nazirala na susednom balkonu te vedreseptembarske noi, a koga u tom trenutku tajmukarac nije primetio oima. Ali ga je nje-

govo telo bilo svesno, kao i najitimniji deli

due odvojen od zaborava i upravo osealoonako kao to oseamo svoj sopstveni dah....

Znam samo da sam uao unutra, oba-

vio veernii ritual u kupatilu pred spavanjei izvalio se na razmeten trosed. Na jednomod TV - kanala su prikazivali seriju CIA Mi-ami koju sam, ni sam ne znam zato, redovni

pratio: valjda zbog Karuza i njegove egma-tino iritirajue pojave koja me je jednostav-no uvukla u tok te ekranizovane kriminali-

stike novele.

Slike su promicale sve dok nisam po-eo da tonem u san i ustupam mesto drugim

slikama: ...jedan list trenjinog cveta, kao ilatica rue spokojno pada na zemlju prepu-

tajui se trenutku sna. Druga latica i ruei drugi list trenjinog cveta pada na dlanunepoznate devojke to plee u senci vrbe na

proplanku minulog doba, nosei lovorov ve-nac na dugoj crnoj kosi okupan u praskorjunjegovih dana...


12/7912


Zavrivi sa itanjem, prozobori On:

"Bilo bi dobro da kroz ovu sliku izvue-mo tanku osnovu za dalji sled deavanja(ba kao to natalni horoskop predstvaljaosnovu svim prediktivnim metodama) -neki povran uvid u Maksimovu linost,odnose i ljubavi...", i onda doda na svoj

ve dobro poznat, kontradiktoran nain"dakle, kroz ovu sliku smo uoili da seneto vidi jasno, neto ne vidi jasno, ne-to se nasluuje, a vie se ne vidi nego tose vidi jasno (ascedentalne Ribe, Mesec i

Neptun najistaknutije planete...)

"Meni taj Maksim deluje kao samovoljniautsajder utonuo u sagu sopstvenog sveta(ascedent u Ribama protumaene iz ugladruge persone)", ree jedna od devojaka.

"Ja bih pre rekla da je ovek na pogre-nom mestu u pogreno vreme, i da je ne-usmeren (Asc Ribe protumaene iz uglatree osobe)", ree druga, mlaa devojka.

"Ja tu vidim ba jednu lepotu koja se tekonalazi u dananje vreme i izraz oveno-sti" (etvrto tumaenje Asc. Riba)", reegospoa.

"Konstantacije su solidno prihvatljive(takorei ne moemo sa ovim Asc. uhvatitisutinu jer je ona u izmaglici, moda i samojosobi, poput parabole o slonu i slepcima1).Mogli bi rei kroz ovu sliku, i to da je Mak-sim neko ko ivi autsajderskim nainom ivo-ta, svakako introvertnim (Jupiter vladar Asce-

denta u 4. kui, procentualno veina vidljivihplaneta ispod horizonta, pa sigurno nee imatipotrebu da se istie u drutvu, te e mu vieprijati intimnija, kuna atmosfera) ima jedansenzitiv za lepotu i poetsko izraavanje (Me-sec kao najizraenija lina planeta konjunk-cija Neptun), koje moe imati malo mranije

primese (povezanost sa Satrunom i Marsom,a i konjuktivni dodir Meseca i Neptun zna

da bude poprilino "psihian") privrenostsvojim idealima... Uoljivo je da njegovi ko-raci odzvanjaju na pogrenom tlu, odnosno,ne usaglaavaju se sa tonalitetom direktnekoranice, kao to je uobiajno kod svih dru-

1 Parabola govori o slonu i slepcima koji ga nikadnisu videli a pokuavaju na osnovu opipavanja opi-sati njegov izgled. Rezultat je da ga svako zamilja

na drugaiji nain, u skladu sa delom tela koji jeopipao.

komen n sliu


13/7913


gih (dakle ascedent predstvalja konekciju 12na 1. (feedbackovi), te nosi nepovezane se-gmente jednog sopstvenog sveta ostavljenogu amanet da ih ivi - samoa, nadrealisti-nost, mistinost, ezoterinost, bilo jednom...dok veina ljudi ide iz 1. u 2. - dakle, napredkroz kolektivnu egzistenciju usklaenu s pod-nebljem, to ujedino predstavalja prirodni tokkretanja i uzimanje hrane, i da su sve te stvariizmiksovane u njegovoj prirodi. Upravo kad

pria o svom poklonu on misli na tu jedin-stvenu prirodu: dakle, kombinacija 12 na 1.

(linost, pojava, identitet) uslovljava ga datraga za identitetom na jednom drugom me-stu (trai drugi vid ishrane), koji mu je blizak...volim te moja nespoznatljiva nostalgijo...Iako ga jo ne prepoznaje, on trai konekci-

ju, pravi most da bi se nadovezao na taj kon-tinuitet i krenuo dalje. I donekle je primetnoda nosi u sebi taj oseaj stranca (Jupiter, Me-

sec u Strelcu), bar u sredini i zemlji u kojoj

ivi (zemlji Jarca koja ga ini izgnanikom,nainom na koji se razvija Jupiter u Raku).Moemo i pretpostaviti, kroz ovo vieno, daMaksima nee mnogo interesovati najnovijedogodovtine na Facebook-u, ili knjiga kojusad svi itaju, kao i to to je Novak sad N0.1...ii e on napred - ali u koraku sa svojim sve-tom (horoskop kao to smo videli zasnovanna 12. (i Mesecu) koja se "gura" kroz 100%

direktnost vidljivih planeta, egzaltaciju Jupi-tera, snagu Marsa i druge faktore koji su bitniusled "plastinosti" Riba) i izgradnji sopstve-nog carstva... Vi ste rekli svojevoljno, to jelepo zapaanje. Videli smo da moe biti rado

prihvaen samo da se uklopi u igru (drugariga pozivaju na razne sportske igrarije, ne spa-da u neku grupu luzera). Meutim naziru se

problemi u konekciji s obzirom na osnovnu

prirodu maske, dvoslojnosti, nevoljnog otva-ranju sopstvenog sveta pred drugima, kao i

sklonost ka samoi i sopstvenoj uobrazijli....uveini sluajeva posle kraeg vremena vratiobi se kui i posmatao ribice u akvarijumu...Dakle, kroz sliku je uoljiv izraz jedne druga-ije kategorije koja pretenduje da se ivi. Tu

prirodu ne moemo prisiljavati, tumaiti iliuslovljavati. Moemo je samo prihvatiti. Ribese prihvataju takve kakve su ili ne - ne tumaese (Merkur u izgonu i padu). Da li se tajnatumai? Ne, tajna se uva. A da bi se uvalai prihvatila potrebna je umenost. Zna li dauva tajnu.? Pitanje je koje se uvek postavlja

kao preduslov.Ne postavlja se pitanje: Hoe li mi

protumaiti tajnu? Svaki neadekvatni poku-aj tumaenja, onog to nam je nepoznato ilito ne razumemo, ide neminovno u pogre-nom smeru i moe drastino iskriviti suti-nu, obistinjujui Judinu psihologiju2 ogova-ranja, klevetanja i slinih stvari (dakle, poto

je Merkur tu u prirodnom detrimentu, a u

ovom sluaju je vladar i 7. kue, on e imatisklonost da se izraava u ovom natalu na po-grean nain, to ne znai da se mora nunonalaziti u Ribama, ve je dovoljan i susretili njegov ivot kroz chartsa izraenom sim-

bolikom 12. kue). Videli smo da je usledte "neobinosti" Maksim ve u ranom dobuimao ne tako prijatne susrete gde je posta-

jao predmet ogovaranja:ta je s Maksimom,ne izlazi iz kue..da nije bolestan... ne igra

sa decom...i tako se u njihovim oima uka-zao kao logika peripetija, koan3 koji hoda,

2 Judina psihologija je najljudskija psihologija kojapostoji: psihologija klevetanja onoga to ovek nerazume (UspenskiNovi model univerzuma)3 Koan je zbunjuja izreka zen-majstora kojadirektno ukazuje na ovekovu pravu prirodu, a nje-

gova zbunjujua formulacija treba da " baci pesaku oi" diskriminativnom intelektu da bi doao donje, otvorivki oi svog pravog Uma.


14/7914


kao neko ko je udahnuo izmaglicu, i ne vidise dobro, a uz to jo sija meseevom sve-tlou na potpuno drugaiji nain (Merkuru Biku vidi Mesec prevashodno kao nunazadovoljstva proverenih i jasnih oblija kojase nalaze u svakodnevici: gurmanstvo, pie,dom, porodinu atmosferu, konkretne poslo-ve, sticanje imovine, produenje familijarneloze (dakle, pridavanje velikog znaaja (eg-

zaltacija) manifestaciji Meseca na zemlja-nom nivou), dok je u Maskimovoj dui onoformljen na jedan savim drugaiji nain

(ezoteriniji, neopipliviji, matovitiji..) i kaotakav je i ranije postojao4. Taj Merkur pred-stavlja jedan soj ljudi koji Maksimu ulaze uivot (Merkur vladar 7., 3. i 4 kue) i nose

jednu specinu prirodu koja mu ba nijeduevno bliska (Mesec u znaku merkurovogdetrimenta) iako postoji na prvi pogled jedansolidan odnos (sekstil sa Jupiterom, vladarAscedenta) ali samo dok se potuju pravila

igre. Oni utiu na Maksimov nain ishrane(Merkur na vrhu 2. kue - line potrebe ivrednosti) te imaju mo nad njom, pritiskaju

je, a samim tim onemoguavaju ispoljavanjeMaskimovog sopstvenog intergiteta na na-in koji bi trebalo. Takva nerazumevanja u

pogledu vrednosti i interesa, mogli bi Mak-simu stvoriti i mentalne nelagodnosti (ne-uroze, mentalnu razdrazljivost...) jer drugi

svojim prisustvom i delovanjem (kroz pla-nete) samo otelovljavaju i utiu na razvitaksubjektivnih potencijala datih u amanet. Kao

4 Ukoliko se osvrnemo na karmiki efekat iligenetski, Mesec svojom poslednjom planetarnomkonjunkcijom opsuje predhodni ivot natusa (sa

Neptunom u Strelcu) koji je ovde znatno drugaijiod onog u koji upada. Naredni tj. ovaj ivot prika-zan je sledeom meseevom konjunkcijom. Ona se

upravo odigrava sa Merkurom u Biku, te je shodnotome natus poneo sasvim drugaije seanje...volim te nespoznatljiva nostalgijo...

primer za to vidimo mogunost oivljavanjaopozicionog odnosa Merur (3) - Uran (12).Faktor individualne slobode kao i put po kri-vim, drugaijim stazama (Uran je takodje i

jedan od vladara kue analogne izlazeemznaku (12) pa je time bitan, jer zajedno saSaturnom nosi i mentalnu usmerenost natu-sa) u Biku se ne stimulie, posto je Uran u

padu, dok kohezija grupe (familijarne, kom-sijske....) i hod po dobro utabanoj i provere-noj stazi, dobija na izraaju.

Maksimov svet uglavnom sija mese-

evom svetlou, to znai da e Mesec isve ono to bude prepoznavao preko njegau chartu (dakle ljude, ene, narod, ljuba-vi...) i nalazi na nekom drugom mestu (Me-sec u Strelcu - dalje, inostrani predeli) ima-ti za Maksima vei znaaj od Merkura, jer

je Mesec taj koji uzdie Jupitera i dodirujeNeptuna (iz tog razloga sam uzeo progre-sije kao najrelevantniju prediktivnu (mese-

evu) tehniku za opis deavanja u vremenu)a poto je Mesec vladar 5. kue, mogli bi

primetiti da je njegova uloga bitna s obzi-rom da sa Jupiterom (vladari 1. i 9. kue)odrava ivot omoguavajui taj vitalni

protok tj. vatreni trigon (1 - 5 - 9) a kojikao takav predstavlja armaciju ovekovogsopstvenog ivota (1) sree, radosti (5) ra-sta, slobode, svrhe (9) upravo ukorenjenu

u ovekovoj sposobnosti da voli tj. da iviono to voli. To nas sad ve uvodi u sfe-ru ljubavi i odnosa o kojima e nadalje bitirei. Merkura emo na kratko zanemariti,

jer se glavna(ljubavna) pria ovde prevas-hodno oituje preko Meseca 5-4 i Venere7-4 kua. Mesec je specian jer ukazujena znaaj (ili potrebu za) intimnosti (vladar5. kue, prirodno 4, a nalazi se u konjunkci-

ji sa MC-om) u Maksimovom ivotu.


15/7915


"Neto kao kod Hanifa Kurejija (alu-zija na istoimeni roman)", prekide ga jednadevojka.

"Pa, ne ba", i nastavi:"Maksim moda tu potrebu ne izraa-

va direktno (konjunkcija sa Neptunom jojsvakako ne daje glasne efekte, ve vie nosikao tajnu) ali ipak na stranici dnevnika dajeneku naznaku... nikako nisam mogao daosetim onaj iskreni ljubavni zanos koji bi miomoguio da osetim potrebu za zajednikim

ivotom... Ostvarenje jedne duboke intimno-sti moe biti obeanje i velike ljubavi kojase kroz taj in raa (Venera i Jupiter (ljubavvelika) smeteni u 4. kui u Raku, dok je i

Mesec kao vladar 5. kue u Strelcu, odno-sno Jupiteru, pa se na taj nain iri). Dakle,pitanje je srodnosti due koja se kroz Mesecprepoznaje. Na tom mestu se uoava na ra-zlika izmeu Meseca i Venere. Mesec je za-

pravo taj koji nosi ljubav, njen stimulator, sobzirom da se Venera raa kroz njega (on jedispozituje) a ne obrnuto.

Pojava te ljubavi moe biti oaravaju-a, idealistina, tajna ili snolika u svom izra-avanju (Neptun) a svakako i snana (Mesectrigon Mars) i uvek na neki nain i udalje-na (u Strelcu) - bilo vremenski ili prostor-no (moda da i deluje kao neka vrsta nedo-

stinog ideala). Osobe koje je otelovljuju uMaksimovom chartu mogu biti povezne sadaljim predelima (inostranstvom) - bilo dadolaze iz daljine, ili ive pod drugim pod-nebljem, ili su roene i ivele negde daleko,ali i mogu biti samo dovoljno obrazovanei da se bave edukativnim ili humanitarnimradom pa da se kroz podrku i ostalih fakto-ra poklope sa relevantnom simbolikom (to

emo videti kroz sluaj vaspitaice u slici"Pisces story"koja u svojoj linosti objedi-

njuje mnoge elemente Meseca i samim timpo prvi put ga aktivira u Maksimovom i-votu) omoguavajui svojim prisustvom data pria zaivi. Tu jupiterijansku potrebu

potvruje i Venera, koja ide ka njemu kaovladaru 9. kue, postavljenom na 7. stepe-nu Raka, orbisno 5 stepeni (5 kua). Kroztakav vid ljubavi, Meseev, uoavamo jo

jednu znaajnu stvar: erotsku elju (trigon-skom konekcijom sa Marsom, ostvaruje sedodir vladra 8. i 5. kue, mnogo veeg in-teziteta nego kod Venere (Venera je u Raku,

pa joj nedostaje Marsovo izraavanje), a pri-rustvo seksualne elje je upravo bitan faktorkoji vodi spajanju i oivljavanju intime krozljubav (5), bliskost (4) i poudu (8): trojstvukoje najadekvatnije spaja dve osobe ukoliko

je veza konetkovana na pravi nain. S drugestrane prisustvo Marsa5 uvodi i drugi snaanfaktor ljubavi, a to je volja.

5 Uloga Marsa je ovde dosta specina i kroz dodirsa Saturnom moe ukazati na nagaznu minu te jemapa neophodna. Snaan je (u Lavu) ali i ograni-en i kontrolisan (konunkcija Saturn). Obuhvatasve planete: kvadratno Urana i Merkura (to gaini centralnom takom ksnog T-kvdrata (snanevolje) sektilno sa Plutonom, trigonski sa Neptunomi Mesecom (preko koga dodiruje Jupiter i Veneru),a istovremeno ivi i u Suncu. Uvek je vrlo je bitnoda bude usklaen sa Asc. znakom na povoljan

nain (kao Spiritual warrior).Takonekcija Mar-sa sa Ribama, Neptunom ili bilo koji vid njihove

povoljne povezanosti veoma slikovito se prikazujeu lmu Children from Heaven gde glavni junak,

jedan deak, na kraju lma tri marataon: ne da biosvoju prvu nagradu, vec treu - cipelice za svojusestru. Taj vid snage proizilazi iz ideala, saosea-nja, samoportvovanosti ili ljubavi ka drugom biu(ljudskom ili boijem) kao karakteristian za Ribe,i nije vezan za zemlju. Mars e se u toku daljeg

razvoja fabule iskazati kao sredstvo preobraaja (8)dva puta: u sliciLazarevo igosanje(negativno) i unishu prie (pozitivno).


16/7916


Dakle, ljubav u ovom sluaju nijesamo oseanje koje se raa. Ono kao takvomoe i da umre (promenljivost Meseca, kaoi znaka u kome se nalazi) ako in ljubavine ukljuuje sud i odluku. Dakle, to je ivolja (Mars), i odluka (Saturn), i obeanje(Jupiter) da emo nekog koga prepozna-mo kao bliskog nama voleti, iako sve to uovom sluaju moe biti zamueno nadrea-listinim primesama zahvaljujui prisustvu

Neptuna (takorei uvui fantazije, snove,platonske perverzije u igru, kao i bezra-

zlonu psihiku neugodnost... s obzirom dase konjunktivni kontakt Meseca i Neptunaostvaruje se ba preko orbisne udaljenostiod 5 stepeni, pa daje ukaz na oblast 5. kuea odve su u bliskom zagrljaju). No, vide-emo kasnije kako e stvari da se odvijaju.Prepoznavanje slike Meseca i Venere, na

pravi nain, moe proizvesti jedan snaanemotivni nadraaj (s obzirom da kroz Ve-

neru u Raku u ivi Pluton iz 7. kue, i onaga materijalizuje (nosei ukljeten znak),dok i Mesec kao vladar 5. kue upija sve i

jednu emociju iz daljine (u Stelcu) iz moraemotivnih kapljica (konjunkcija Neptuna -mnostvo, okean,...). Videli smo da je i Mak-sim u jednom trenutku zapravo osetio netona balkonu, jo se ne zna ta je to, jo jeu drugom planu... kao odapete strele koja

se opasno pribliava ka mome srce.. samopuki nadraaj neega tajanstvenog i dalekoveeg od obinog razumevanja... to je jed-nostavno energija, nadraaj koja se osea,i proima u svojoj slinosti... kroz sve tomoemo uoiti i jedna naznaka tragedije ili

beskurpulozne igre strasti koja moe da bi-tie u svemu tome (Pluton vladar 8. kue uVeneri, a preko nje dolazi u 4. kuu)... pa zanjega je poljubac bila smrt...

Zatimustade, doli vina u svoju drvenuau izraenu u duborezu, i blago sputenihkapaka, kao da ga hvata san, otpi gutljaj ivrati se i sede u fotelju.."Dame i Gospodo"

povisi glas. Imamo li mi svoju volju, ili nasdrugi usmeravaju? Ljubav, ljubav, ljubav...Mislite da je imamo, pa, i ja sam mislio doknisam uo priu o Lazaru. Sad se seam...

odloi dnevnik... seam se da se prialo joonomad, da je Lazar negde usput izgubiokontakt sa stvarnou: jedne veeri je ne-stao, takorei ispario, tek tako, i niko ga

posle toga nije video. Iako su od njegovogivota metani napravili neki svojevrstanmit samo njima znan, i nalazili nasladu unjemu, naroito u trenucima seoske dokoli-ce, ti isti seoski jezici su, zapravo dok je je

jo Lazar obitavo meu njima, ispirali ustasa njegovim ljubavnim bolom i svako ga tu-maio na svoj nain. Osnova svemu je to damu je jedna betija, tako su je oni nazvali,

pomrsila vijuge i da je zarad nje zavrio ne-slavno.

Ali Dame i Gospodo, ne izriite od-mah sud ve dozvolite meni da ustanem u

Lazrevu odbranu i sa praga na kome izrietepresudu odveem jezik istine. Bio sam skit-nica i posmatra minulog vremena i znamta se desilo s njim, te kobne noi pod me-seinom Ja znam Lazarevu priu, zaklinjemse... Dopustite mi da je podelim s vama...


17/7917


Strane to prolazi!Ti mora da si taj kog sam traio.

Negde sam sigurno iveo radostan ivots tobom.

Sad neu priati s tobom,ja u sad da mislim na tebe -

dok sedim sam ili se nou sam budimJa u da ekam, ja ne sumnjam

Da u te ponovo srestiPosatrau se za to da te ne izgubim...

Slika II

LAZAR

Zgodilo se to jednom u Dalmaciji, ne-koliko godina nakon pada Mletake repu-

blike i pripajanja teritorije pod austrijskuvlast, u jednom malom mestu po imenu e-gar, nekoliko kilometara udaljenim od gradaObrovca. Mada, u neku ruku, to i nije toli-ko bitno za nau priu: jer na kraju krajeva,vladari dolaze i odlaze, drave se uspinju uvlasti i ire teritoriju, ali na kraju i padaju.

Neumitno je da posle prolenog rasta dolazii jesenje vreme kad se anje ito, dok narodostaje uvek narod u nekom svom malom i-votu, sa svojim malim priama, mitovima iumenosti u preivljavanju i prilagoavanju

pravilima koje im diktiraju njihovi kraljevi igranicama koje im postavljaju. Jeste da ve-likani kreiraju istoriju i "piu" udbenike izistorije, ali neki nama nepoznati pojedinciiz naroda ba kreiraju one male prie: tako

poune, nama drage i prepoznatljive. Uko-liko kojim sluajem isplivaju na povrinu

zahvaljujui neijoj vetoj ruci i peru, nekadjednostvano znaju u itaocu (ili sluaocu) dapobude poznatu i preivljenu, a ipak negdedavno sakrivenu emociju topline i gorkogzanosa. Ipak, veina njih za nas su ostalesamo prelomljeni fragmenti baeni u rekuzaborava. Jedna od takvih preivelih prianikla je na zemlji koju je naseljavalo nekoli-ko glavnih familija srpskog ivlja sa svojim

ve dobro poznatim rodoslovom. Behu to:Babii, Kovaevii, Zelii, Komazeci, Mi-lii, ukare, Macure, Radmilovii, Kubati,Perii i drugi. Neki od njih su svoje korene

pustili jo poetkom 14. veka, u vreme kadsu prvi Srbi poeli migrirati u dalmatinskekrajeve za vreme cara Duana i udaje njego-ve sestre Jelena za Mladena ubia.

Tad podigoe i prve pravoslavne mana-

stire: Krupu, Krku i Dragovi, sa kojih se,kao stubovima, poe odvijati smotak istorije

jednog asnog i potenog naroda smetenogpod tim azurnim podnebljem. Junak naeprie, Lazar, bio je od Babia. Njegov otac,Simeon, vaio je za dosta patrijahalnog o-veka. Bavio se zemljoradnjom i vinogradar-stvom, ak se prialo da se bavio i vercomduvana, onako usputno, prodavajui vino uokolnim mestima: onim bliim, ali i daljim,


18/7918


sve do Zadra. Njegova vinska umenost ga jesvrstala u red poznatih vinara koji su uivalireputaciju u ono vreme i to ne samo u ega-ru, ve i dosta dalje. Simeon nije bio priljivi bio je tip tihog autoriteta ija re se, kaore glave familije, morala potovati, dok senepopustljivost u sopstvenim stavovima, aipak oblikovanim na kosturu tradicije, odra-avala u skoro svemu - ak i u onim stvarimagde bi drugi, moda, progledali kroz prste.Pod njegovim porodinim okriljem jasnose znalo ko kosi a ko vodu nosi, i nije bilo

mogunosti za odrian odgovor ukoliko gaon nije smatrao - to je bilo izuzetno retko- opravdanim. Prialo se da je kao dete i mla-di bio dosta drugaiji: otvoreniji i priljivi-

ji, srdaniji, ali vremenom mu se srce zbogneeg okameni i posta nepopustljivo. Mo-da je tako moralo biti jer su obiaji diktiralitempo ivotnoj koranici i zaostajati se nijesmelo, a ii bre uglavnom je znailo trati

pred rudu. Ipak, naziralo se neto u njemui to u jako retkim, onim setnim trenucima,kada bi ilavost poputala dok bi buljio u ne-

beski svod ili posmatrao stado na panjaku,ili duvanio na verandi u suton dok su deca iena veerali. Bio je to jedan izuzetno krataktrenutak opskrbljen malom dozom ranjivostiu kome bi izgledao kao da je neto izgubio:kao da mu je neto lepo izmaklo iz aka to-

kom ivota i da je taj oseaj praznine stavio uokove, zazidao i samo ponekad se ustremi da

baci pogled u tamnici svoje due i seti se....

O emu se tu radilo - to niko nikad nijesaznao. Simeonova ena, Ljeposava, kao isve ene u ono vreme, uivala je ugled skoromalo vei od sluavke, to ju je uslovljava-lo da se bespogovorno povinuje svakoj reisvog oveka i svakom zahtevu svog domai-na. Ljeposavi u izvesnom smislu i nije bilo

teko da "trpi" Simeona jer se navikla natakav sled stvari vremenom, s odrasanjem idevojakom stasitou, a ne moe da se os-

pori ni injenica da je njen mu po karakte-ru bio veoma slian njenom ocu. Verovatno

je i ta slinost bila jedan od bitnih razlogato je Vid, njen otac, samovoljno odobrioerkin pristanak za Simeona koga je u me-uvremenu zavoleo kao sina. Ljeposava jeizrodila petoro dece: Ignjata kao najstarijeg,zatim Jevrosmu, Vojislava, Danku i Lazarakao najmlaeg meu njima. Svako od petoro

dece je prolazio kroz ve uobiajan i dobroutaban nain odrastanja u takvoj sredini ibez ikakvog pogovora izvravalo svoje du-nosti: ilo k jaradi, izvodilo koze na panja-ke u drage (ograene doline), donosilo vodus bunara, pomagalo ocu u vinogradu i svimdrugim poslovima i slino. Ipak, Lazar se poneemu razlikovao. Radio je i on sve to idrugi, vrei revnosno svoje obaveze u do-

mainstvu, ali neto je bilo drugaije kodnjega to je Simeon jo u poetku primetioi katkad mu je kopkalo oi stvarajui jedan

poseban vid prikrivene netrpeljivosti zae-te jo za vreme Lazarevog deatva. Lazar

bee naoit, na oko lep deak, a kasnije sta-sit mladi koji je svojom pojavom izazivaomnogobrojne stidljive osmehe kod cura, ne-kad su mu imponovali i inili ga smelijim,

a ponekad mu ak ozarile lice crvenilom.Imao je kosu crnu kao ugljevje i zelenkasteoi, a ten uvek nekako blei od ostalih, to

je posebno naglaavalo njegovu spoljanjupojavu i prirodnu lepotu. Nikad nije iskazi-vao bilo kakvu netrpeljivost prema bilo kommetaninu, ma kako ovaj bio podrajmljen ilinervozan u tom trenutku. eleo je da sledi

put Gerasima Zelia i zamonai se u mana-

stiru Krupi. Deca, onomad, nisu mogla ste-i adekvatno obrazovanje, ak su bili retki


19/7919


pojedinici koji su mogli stei ikakvo obra-zovanje. Nepismenosti je bilo na pretek. UObrovcu je postojala jedna osnovna kola do4 razreda u kojoj su se deca uila itanju i

pisanju, ali je svega godinje brojala po 5-6aka. Lazar je imao tu sreu to mu je Gera-sim bio roak s majne strane, kao i to to ga

je zavoleo kao sina, te kad god bio Simeonodlazio u Zadar ili okolna mesta da proda-

je vino, brigu o domainstvu poveravao biIgnjatu, to je Lazaru pruilo mogunost da

poseuje Gerasima u manstiruKrupi gde ga

je ovaj uio itanju i pisanju. Simeon to nijedozvoljavo jer jednostavno u njegovom vi-dokrugu postojao je samo znan i utaban putkojim se mora ii i kojim se postaje ovektakvoj sredini: snalaljiv, odluan, dobar do-main, kuevan... konvcencionalan, pa svedo kraja. Kad mu je Lazar prvi put spome-nuo svoju elju da postane kaluer, umalo jeizbegao i debele batine, te je ovaj uz sve cr-

kveno potovanje ipak zapretio Gerasimu damu ne odvlai sina u neeljenom pravcu, toje Lazaru jako teko palo. Ali prave nedaesu ustupile tek docnije...

Jedan od metana koga Simeon zaistanije trpeo bio je i njegov vrnjak Filip Ma-cura. S jedne strane bio mu je suta suprot-nost jer voleo lagodan ivot, i u osnovi bi gaovek mogao nazvati neradnikom, makar u

onom smislu umenosti izbegavanja teihzikih poslova, a s druge strane, njihoviedovi su se jednom estoko obraunavalioko pareta zemlje, neki od metana pamteda je u jednom trenutku malo falilo i da krv

potekne. Sticajem okolnosti Filip je jo kaomladi imao priliku da se otisne u svet od-nosno na primorje i da se bavi se ribolovom,a kasnije je pristupio i trgovakoj oti i pre-

plovio Jadransko i Egejsko more uzdu i po-

preko, upoznao sve znaajnije luke, ali i veideo Sredozemnog mora. Oenio se Talijan-kom koja mu je zahvaljujui svojoj imuno-sti omoguila lagodan ivot jedno vreme, alielem, korenje je korenje, i nikako nije mogaoda se navikne na te italijanske obiaje, jezik,metane, ali i prevashodno je ljubav te ene

poela da ga gui, a koja je uz to bila nerodi-lja to njemu nikako nije imponovalo, te seubrzo razveo i vrato u Zadar. Tu je vrlo brzosklopio dosta poznanstava, a izmeu ostalihupoznaje i jednog Gospiana i uzima njego-

vu ker za enu. To nije bio brak iz neke lju-bavi, ve je sam po sebi predstavljao rutinskustvar: jedan obrazac koji je trebao da se re-gulie i popuni a u kome je Filip video svojef saet u izuzetno solidnom materijalnomstanju te ene koje mu je moglo omoguitisasvim pristojan ivot, ukoliko bude pametani zadri posao trgovca u draguljarnici koju jedrao njegov tast. U tom braku bio je blago-

sloven sa tri enska deteta, tri keri a jedna odnjih bee Marija - drugo dete. Filip je jednomgodinje, uglavnom krajem leta ili poetkom

jeseni, dolazio u egar kod svojih sa enomi decom. I tu naa pria, Dame i Gospodo,

postaje zanimljiva jer to je taka gde se spajasudbina dveju ljudi: Lazara i Marije.

Prvi put su se sreli jednog leta Gospod-njeg, kad je Lazar sa jo tri mladia iao u

ribolov na reku Zrmanju koja je poput zmi-je vijugala svojim tokom u podnoju plani-ne Velebit i katkad je zaista znala da srenike

blagoslovi pozamanim ulovom. Put ih je ne-minovno vodio pored Macurine kue, i tamo,kraj bunara, Lazar je prvi put ugledao jednuenska siluetu, duge crne kose, vitkog tela igaravih oiju kako okupana u bojama suncato polako zalazi, izvlai eram i presipa voduu posude. Okrete se ona i pogleda ih. U tom


20/7920


trenutku zapazi Lazara te njene usne, crvenekao plamen, kako se sasvim spontano blagoiskrivie u osmeh i poput nekog toplog, ne-nog pozdrava dodirnue njegovo srce, a isto-vremeno uinie i da mu krv na mahove tueu stilu kojekakve koranice. To je bio trenu-tak kada je poelo da se raa jedno posebnooseanje meu njima koje je inilo da Lazarsve uestalije, svaki dan, ide u ribolov....

I desi se, kao to to obino biva, da senjihovi pogledi u jednom trenutku pretoieu rei, savim naivne i pomalo nespretne jer

behu roene i procvale u polju ljubavi, taj-nom vrtu koji su uzgajale dve due i u kojem

bi svaki jai povetarac znao poupati nejakerue. Kriom su zajedno ili da sluaju uborreke, njene tihe melodije u kojima se utapaoonaj oboma dobro poznat osecaj nepripadno-sti. Oseali su da je Eros, bog ljubavi, izronioiz tih renih talasa i oiveo u njima vatrenedue njihovih predaka. Kad god bi se pogle-

dali osetili bi snanu elju, ali i muni okvirrealnosti to je skuava, nagovetvajui da etaj ljubavni ar jednom nevoljno zamreti, i

bezduno im krao obeanje koje su dali jednodrugom: obeanje da e ostariti zajedno. Kat-kad bi se Marija izula, podigla skute i zagazi-la u pliak. Oko vrata je nosila mali erdan oddukata, to je savreno legao na njenu mekukou pomalo tamnijeg tena. Lazar je voleo

da je posmatra u svoj lepoti njenog enskogbia. U tome proe leto i oni se rastadoe,doe drugo i oni se ponovo sretoe, ali ovog

puta, kao to to obino biva, nije moglo proia da sudbina ne umea svoje prste.

Jednog dana doe do Simeonovih uijita pria, ta ljubavna pria, koju su metani

poeli razvijati na svojstven nain i sme-

kati se iz senke Simeonu, poljuljavi njegovvrst autoritet, a koji je on eleo da vie od

svega ouva u pogledima drugih: ba po-put ono malo vode na dlanu ednog. I jednovee dok su u hladoj atmosferi uz par sveaobedovali proju sa kajmakom, u jednom tre-nutku priupita Simeon Lazara:

"Jel si ia u ribolov danas?"

"Jesam aa", odgovori Lazar predose-ajui da e mu uskoro neto zastati u grlu.Simeon utae. Znao je Lazar da on uvek pro-miljeno, lukavo prikazuje kroz kojekakavnagovetaj ono to e uslediti, odravajuinepodnoljivu tenziju kod sagovornika dosledee reenice. Niko od dece nije mogao utakvom trenutku biti siguran da li je Simeonsaznao za krnje neke zabrane, ili ne. Dola-zilo je do psihike napetosti. Lazar je poeourbano da vae proju i privodi obed kraju,imajui na umu samo jednu stvar - kako to

pre napustiti sto i otii na konak. Taman kadje pomislio da je daba strahovao i spremaose da ustane punih usta poslednjeg zalogaja,

prozbori Simeon.

"Je li pomagla u tome i ki onog mu-leta?"

Lazar zacrveni, obli ga znoj, sad je znaona ta cilja Simeon, ali uz sve to dobi snagei ree:

"Jeste aa. Ja volim tu evojku i na-

meravam da je uskoro prienim!"Simeon ga pogleda prodorno. I dalje

je delovao staloeno, ali poeo je da kipti usebi to se primeivalo kroz pogled kojim jeu tom trenutku mogao da ubije.

"Nee ti nikog eniti", odvrati.

"Zato aa", uzvrati Lazar.

"Zato to se ti ne eni: ja te enim",

nastade tiina jedno krae vreme, pa nastaviSimeon


21/7921


"Vidi, kao prvo, ona je od Macura, asa njima ne bi io djeliti ni vodu iz bunara"

"A uo sam da se jo onomad vucarala

sa nekim mornarem iz Zadra, a kao to je po-znato, iver ne pada nikad daleko od klade.",nastavi mislei pri tom na Filipa i njegovo"vucaranje" sa talijanskim damama.

"Ti si ve veren za Pavlovu ker, i je-bem li ti kruh koji i te ranio i mlijeko koje tedojilo, da mi vie nikad nijesi postavio takvo

pitanje. Ja ovde postavljam pitanja i dajemodgovore za sve vas. A za tebe naroito."

Toliko je digao glas da se Danka, kojatek to je zavrila s obedom i sela u kut daveze, odjednom tre. "I jo neto", nastaviSimeon "vidim li te vie s njom, zaalieto si se rodio. Uzee Pavlovu ker, ona jeradna, potena, kuevna, iz dobre familije,a Pavla znam jo iz detinjstva i to je ugovo-reno. Ti tu nema ta da razmilja niti da

pomilja na neto drugo. Idue godine seenis i taka."

Mora se priznati da je Simeon uvekimao kontrolu nad svim lanovima porodice,

pa i nad Lazarom naravno, ali za razliku od

drugih tu je ipak bilo praznog prostora. Lazarje kao dete dosta strepio od njega, ali vreme-nom je usled svih zabrana u Lazaru poela dase zamee pritajena mrnja prema njemu. Uovom trenutku nije znao ta da kae, ni kakoda reaguje. Oseti samo otri bol udruen saumalom beznadenou i nepodnoljivomtugom, nastao usled spoznaje da Mariju ni-kad nee moi uzeti za enu, dok god bude snjima... ali otii - nije imao gde, a i da ode, urodni kraj mu vie nema povrataka: sve dok

je Simeon iv. S druge stane, znao je i da

ukoliko pobegne s Marijom, Filip ga needoekati rairenih ruku i primiti ga za zetatako lako jer bez obzira na povrnost vesele

prirode koju je taj ovek posedovao, kao ismanjenu koliinu predsrasuda, znao je vrlodobro ije gene nosi Lazar i ija krv tee unjegovim venama.

Tako je dolo i prolee, a Lazar nijemogao da zaboravi Mariju, ali ni ona njega

i desi se ba da nedelju dana uoi ugovore-nog venanja, doputuje ona u to malo dal-matinsko mesto navodno kod svoje bake u

posetu...


22/7922


Kroz ovu sliku (osnovu za dalje odmo-tavnje vremenskog klupka) primeujemovie stvari, ali dve su osnovne i tiu se: La-zarevog ljubavnog ivota i sukoba sa ocem iokolinom. Shodno tome, fokusiraemo se nanatalne mogunosti uklopljene u takvu slikui zadrati na njima. to se tie ljubavi, pa i zanjega je, kao i kod Maksima, poljubac bila

smrt (Venere konjunkcija Pluton na Asc) alina jedan drugaiji nain: nain koji ima veusklonost da nagovesti moguu ljubavnu tra-gediju u Lazarevom ivotu (poklapaju Asc)i udavi njegovu ljubavnu potrebu (Venera

prima Plutona na sebe, a vlada i natusovom2. kuom (line potrebe, budunost..) dokPluton, kao jedan od vladara 8. kue u ovomchartu predstavlja radikalno smrt (naravno i

prirodno je signikuje), ali derivatno je ume-an u igru i kroz podrku drugih ljudi, njihovnain vrednovanja (2. od 7.) koji kao takavmoe nositi egzekuciju te ljubavi, odnosnonjene manifestacije na nain koji je Lazaruneophodan). Takva ljubavna storija preten-duje da zaivi malo kasnije, i da sa sobom

ponese problem u smislu formalizacije (Ve-

nera vlada i ukljetenim znakom (teko seizraava, obelodanjuje javno...) iz oblasti 7.

kue (odnosi) , u Ribama je, pa vie vue natajno, aferoidno, senzualno..) jer sponu koja

bi mogla da se odnosi na ivot pod istim kro-vom (na ta ukazuje i orbisna priroda kon-takta Plutona i Venere od 4. stepena analognaoblasti 4. kue) moe lako pui pod tekimteretom (PL). Stoga su velike verovatanoeda ce zapravo svetlost koja dopire iz arobna

lampe ispunjena ljubavnom idilom, roman-tini zanosom (egzlatacija Venere) tajnim

pozivima u jednim momentu da zgasne podmrakom nadgrobne ploe sa natpisom desilo

se jednom... (u Ribama). Kroz prirodu orbi-snog dodira da se zakljuiti da bi celokupnasituacija svakako mogla uticati (prodrmati) ina Lazareve porodine okolnosti.

Naravno, o tom kontaktu (Plutona iVenere) moemo razmiljati o neemu toje Lazar dobio u naslee prvim udahom, iu zavisnosti od spoljnih okolnosti (osoba)zavisi i koliko e ta gorina i teskoba bitiizraena. Vidimo da sfera ljubavnog ivota

pretenduje da na poseban nain akcentujeLazarevu ivotnu priu (vladar Ascedenta,Jupiter, naao se u 5. kui, te ivi u Mesecu

koji je istodobno vladar iste, dok je trigon-ski povezan sa Venerom na Asc.) i bitno mu

komen n sliu


23/7923


je da ivi ono to voli, da izbegne emotivnasputavanja i omeenosti (Mesec u Vodoliji),

jer bez te slobode izbora u ljubavi i bilo koguslovljavnja tradicionalnim, patrijahalnimnainom predodreenog ulaska u branu za-

jednicu, njegov ljubavni ivot odumire (da-kle, simbolika Saturna i Jarca, baca Mesec(Lazareva oseanja) u prirodni detriment(unesreuje ga), a ironino je to mu je onovde ujedino i dispozitor, te se nasluuje

problem). Emotivna sfera je deo njega, i neeli da je mnogo otkriva drugima (Mesec u

12. kui, sekstil Neptun) i podvauje njima.S druge strane, Venera je povezana sa

Mesecom (ponavlja da je prisustvo ljuba-vi neophodan segment za zajedniki ivot)

preko Jupitera (koji ivi u Raku) ali i prekoNeptuna sekstilom. Jupiter je vladar 9. kue,Neptun se nalazi u 9. kui te je jasno da senjihova potreba prepoznaje u Mariji - de-vojci koja dolazi iz druge sredine, iz daljeg,

primorskog mesta (Netpun), ivi u drugomgradu (dakle, ulazi kroz vrata 9. kue, dokJupiter vlada i 10. kuom tj partnerovom4. kuom) nosi neto izuzetno zavodljivo usebi (Venera u Ribama na Asc), istovremenoi tragino (konjunkcija Pluton) a to emokasnije videti kako se ispoljilo. Moemo pri-metiti kroz sliku i da nije toliko omeena tra-dicionalnim shvatanjima i miljenjima oko-

line (pa time ispunjava i simboliku Meseca uLazarevom natalu, odnosno onoga to on za-ista voli i pod ijim okriljem se prepoznaje, aMesec istovremeno vlada njenom 11. kuomte je i kao enu predstavlja slobodoumnijomi " ne zatucanom" ). Pa po svoj prilici jasno

je da e Marija biti tafame fatale u Lazare-vom ivotu.

Videli smo da se njihov odnos u poet-ku ovaloplouje kroz tajnu vezu, koja kao

takva jedno vreme ivi, a pitanje je da li semoe odrati na tom stupnju? Teko!..

Teko je rei da ima perspektivne bu-

dunosti za njih dvoje u smislu zajednikogivota, jer izuzev ve obraene postavkeVen-Pluton na Ascedentu, vidimo i Jupiterakao dipozitora Venera na 29. stepenu (ma-lean stepen, sagledava stvari iz ugla kra-

ja) Raka (dakle porodice), dok je Mesec sdruge strane kao vladar 5. kue, ali i nosilacintimnostiu Vodoliji, u kui 12 (ne zadobi-

ja formu) i kvadratno je povezan sa Uranom

(dakle, tajna, slobodna veza koja teko da ezaiveti na due staze) a vidimo uz sve to iVeneru u kvadratu sa Neptunom kako isto-vremeno ivi i u njemu, pa moe doneti ra-zoarenje.

Lazareva ljubav (prikazana kroz Me-sec) ivi sve dok se ne otkrije i neminovnone bude uslovljena oevim zahtevim, ali isankcionisana njegovim potrebama (Saturndispozitor Meseca, a on je suvladar 10. kaoi vladar 11. kue - 2 od 10 prohtevi oca, nje-gova budua oekivanja) i ba su prohtevioca ti koji vode njihovu ljubav u neeljenomsmeru uslovljavajui je, ograniavajui jojslobodu izraavanja, a to bi kasnije, kao toemo videti, moglo veoma neumitno izazva-ti neeljne emotivne i psihike efekte kod

Lazara (Mesec kvadrat Uran, takoe dispo-zituje Jupitera nepovoljno k njemu)...

"Rekli ste da je Simeon predstavljen Sa-trunom, ali vladar 10. kue (otac) je zapravoJupiter." , prekide ga jedna od devojka.

"To je tano", nastavi on "ali osim tose radi o nonom horoskopu (gde Saturn uzi-ma primat po pitanju signikacije oca) trebaimati u vidu i dve neosporne injenice. Prvo,neumitnost promena, drugo prilagoavanje


24/7924


zahtevima (sredine, rodbine, kolektiva..)manje ili vie uspeno. I to je taka na ko-

joj se uoava (i koju emo nadalje uoavati)razlika izmeu Lazara i Simeona. Simeon jeshvatio da sa takvim nainom ivota pod timuslovima (Jupiter se nalazi na 29. stepenu),nee imati neku perspektivu. Nee tu moida se odri dugo.

S druge strane primeujemo da Lazarkroz sliku Jupitera poseduje jednu uroenudobrotu, plemenitost i nesebinost (egzalta-cija) koju u poetku izraava kroz kolektiv i

sredinu (Rak) u kojoj ivi, iako ne moemoosporiti da se naziru manji nagovetaji ne-komformizma i tenje sa linom slobodom(Mesec u Vodoliji). Meutim, problem kodtih manjih mesta je to su ona struktuiranave odreenim pravilima, tradicijom, zahte-vima, nainom ivota, pravolinijskim kreta-njem - dakle, svime to nosi Saturn u manjojili veoj meri (a on je ovde izuzetno izraen

i veoma snaan). Vidimo da kod Lazara sva-ki vid jupiterijanskog irenja kroz edukaciju,duhovnost, slobodu izbora ljubavi, branog

partnera, ivota sopstvene lozoje....jedno-stavno uslovljen Simeonovim odlukama tj.Saturnom. Isto kao i mogunost nadilaenja,recimo, genetske usljovljenosti (Saturn setakoe naao na vrhu 11. kue, te ograniavaslobodu, ideale, elje, namere, prijateljstva,

ljubav koju prima (5 od 7) potrebama ocakao i drutvenim (optinskim) okolnostima(2 kuca od 10).

Moemo imati pretpostvaku je da jenjegov otac, Simeon, imao verovatno jed-nu slinu priu u mladosti (Jupiter i vladar10 kue). Narator nam o tome ne pria, aliukazuje putem izvesnih nagovetaja koji se

primeuju kroz line feedback-ove dok Si-meon nekad, u trenucima intime i samoe,

sedi i prisea se... veoma kratko neega do-sta plemenitijeg i uzvienijeg u sebi. Sime-onova putanja je bila drugaija (10. kuakoja predstavlja njega nastavlja se u Jarcu isaturnizuje) i on vremenom sve vie popri-ma patrijahalnije crte (ulazi sve vie u sim-boliku Satruna koji ga jednostavno svojom

snagom u ovom chartu uvlai u tu igru, kaouostalom i ulogom prirodnog signikatora

za oca u nonom horoskopu) i s jedne strane,on tako "zakiva" sve ono to bi eventualnomoglo da ga podseti na onu prvobotnu ple-

menitost jupiterijanskog tipa (Jupiter u padupa ga zanemaruje, zaboravllja, ne eli da gaizraava izmeu jarevskih zidina) a tako iLazaru eli da oduzme mogunost da to ivi(da ivi Jupitera koji je ushien u oblasti di-

jametralno suprotnog znaka). Ulazei svevie u Saturnovu simboliku, Simeon uspo-stavlja snaan autoritet i time, "koristi" to tomu je dato, ili to to se ve mora.

Lazarevo bie obezbeuje materijal zadrugaiju vrstu prie. Jer kao to u ovoj sli-ci delimino nasluujemo, a kasnije emovie da primetimo, u njemu se zainje,usled svih ogranienja jedan pritajeni bunt,negodovanje, mrnja (vremenom se budiOvan kao ukljeten znak u 1. kui a sa nji-me i Mars, zajedno sa Suncem - nosilac crtalinosti) i koji moe da ga eventualno dove-

de u sukob sa ocem i drugim ljudima kojimu nameu ogranienja (Mars konjunkcijaSaturn u Jarcu) iskazujui na taj nain onoto se titralo i skupljalo tokom ivota (orbis12 stepeni asimilacija podsvenog, i na tomnivou njihova malenost dejstvuje. Dakle,kroz nivo 12. kue a ovde ne treba zabo-raviti ni njenu osnovnu prirodu izraenu

putem ascedentalnog znaka kojim se horo-skop otvara).


25/7925


Kod ukljetenih znakova je sitacija de-likatna (videli smo i kod Maksima da posto-

ji): mogu da se probude, ali i ne moraju. Aliuglavnom su koncipirani tako da se jednomu vremenu trgnu iz sna radi odreenog razlo-ga... (jer sigurno nisu sluajno ukljeteni).

Uzmimo za primer dva oveka - dvaumetnika (Ribe). Obojica su u amanet dobilislepi nagon (Marsa vladar ukljetenog znak)

struggle for life (ili against life) u zavisnostina koju stranu je ma okrenut. Jedan ivi ulagodnim uslovima, ima sve sto poeli, vele-

lepnu vilu, enu, putuje, dri izlobe... dokdrugi ivi u "divljini", skuenom prostoru,ili je siromaan da bi pogurao svoja dela, ili

je defektovan nekim drugim oteavajuimokolnostima. Kod ovog drugog e postojatimnogo vee anse da doe do buenja usae-nih nagona radi egzitencijalne borbe i udnjeza ivotom i svojom umetnou, i u zavisno-sti od dalje postavke, moda e otsei sebi

uvo, jezik ili prst i pisati o tome ili slikatito, i zato e njegova dela biti proeta svetim

bolom (Ribe - psihiki znak). Dok e kod pr-vog biti proeta svetom lagodnou, nadahu-em slikovitih predela (pejzaa), nedostinihljubavi i sl... To je razlika koja postoji i uoa-va se izmeu, recimo Kolrida koji luta usa-mljen kao oblak u potrazi za svojom muzom,i Van Goga koji see sebi uvo, tu je razlikia

zmeu Vriska Edvarda Monka iImpresivnogzalaska sunca Kloda Monea...

Lazar nije umetnik, ali vidimo da je kodnjega primetna elja koja se kao lajtomotiv

provlai kroz slike i iskazuje da mu vano daivi ivotom koji voli, da radi ono to voli(videli smo da je u detinjstvu i ranoj mlado-sti eleo da ide religioznim putem (Ribe), da

uzme za enu onu koju voli (videli smo kakoiskazuje te elje pred Simeonom)... udeo u

vanosti toga ima i trigonska kombinacijekua ivota i vitalnosti (1-5-9) i njihovih vla-dara Jupitera i Meseca (slino kao i kod Mak-sima). Kombinacija za zdrav ivot smetena

je u njima kao vladarima koji su, s druge stra-ne, direktno ili indirektno uslovljeni Saturno-vim delovanjem. Simeon tu uopte nema ne-kog razumevanja za Lazrevu sreu (Saturn uznaku gde su Mesec i Jupiter izgnani).

Pitanje slobode? Donekle je ironino toto bi Lazar kad bi uao u simboliku Satur-na (a na kraju e na izvestan nain i ui, kao

to emo videti kroz slike) mogao deliminoda ivi (ili uiva) jednu uslovljenu slobodu -ukoliko prihvati pravila igre. Moda to i ne

bi bilo toliko ni loe, ali za to bi morao dartvuje ono to osea srcem. Videli smo da seSimeon pomirio s tim shvatanjem dosta volj-nije od Lazara, ali stvar je to se njihova pri-roda razvijala suprotnim pravcima i na krajuse, ipak, sudarila (Saturn konjkcija Mars)...

U tom trenutku, dok je ve privodiokraju svoju besedu, najednom na prozor sleti

beli golub i netremice privue panju svih usobi. Jednostavno je zraio belinom tek ro-enog snega u decembarskoj noi razasutog

po travnjaku naputene kue. udno je biloto to ih je posmatrao. Nije ak ni izvijaovrat i glavu kao to golubovi obino rade

ve je samo netremice, par sekundi gledao unjih. Nakon toga je kljucnuo dva puta u pro-zorska okna, i kad je jedna od devojka ustalai krenula ka njemu sasvim lagano, on bre

bolje rairi krila i odjednom se vinu u nebu.Kako je iznenada sleteo, tako je i odleteo. Tasituacija je bila sasvim nestvarana, potpuno

bajkovita, i svi su se u tome sloili.

"Sad me je vratio u detinjstvo", ree

gospoa "i pobudio seanja kad su me rodi-telji nedeljom popodne, nakon poslastiarni-


26/7926


ce vodili u etnju parkom. Tu bi seli na klupui hranili golubove. Uvek sam ih pokuavalauhvatiti svojim malim ruicama, ali neus-

peno. Bele golubove sam naroito volela",dovri misao nekako nostalgino.

"Znate gospoo, i za mene je ovaj go-lub bio glasnik seanja. Setih se jedne priekoja postoji u dnevniku a odzvanja upravokroz granice "ribljeg carstva". Pa da zaviri-mo unutra, moda svima nama, svakom narazliit nain poalje razglednicu iz davnozaboravljene zemlje...

*

Iz tajanstvene igre senki koje seprepliu i pokreu kao da su ive

Iz uspomena na pticu koja mi je pevalaIz onih poetnih tonova udnje i ljubavi

tamo u magliIz hiljadu neprestanih odziva mog srca

Iz mnotva otud probuenih reiIz rei jae i lepe od svih

Iz takve, tom prizoru poinju da se vraajuseanja, i

o seanju jednom pevam sad....

Slika III

PISCES STORY

Dn XSetio sam se jednog dogaaja iz onog

ranog, najranijeg detinjstva. Bio je poetakoktobra i tada sam ve nekih dobrih mesecdana ispunjavao odreenu dnevnu satnicu u

prostoriji sa igrakama, plastelnim bojama(jako sam voleo da crtam), lego kockicama,

stolicama - koje su se u sveanim trenucimareale u polukrug kad bi nam vaspitaica i-

tala neku priu ili basnu - zatim, tu je bio iveliki krpeni pajac koga, uzgred reeno, ni-

sam voleo, i naravno sva ona mala bia, poizgledu slina meni ali ne i po imenu. Bilo je

tu i devojica i deaka: onih glasnih i onihtiih, onih nestanih - poput jedne devojicekoja je imala runu naviku da grize drugudecu za ruku ako bi joj oteli plianu igraku,a bilo je i onih otvorenih duhom: plavokosimravi deak koji je stalno ponavljao kako

je Vera njegova devojka vaio je za kraljameu njima. Grupi radoznalih pripadao jeToma, smenog hoda i sa naoarima koje su

mu stalno spadale, mada taj defekat ni naj-menje nije spreavao njegovu potrebu daopipa svaku igraku, da otpakuje svako pa-kovanje omastera i eprka po svakom kola

papiru. Ja nisam znao kojoj grupi pripadamjer sam uvek oseao dozu neprijatnosti u nji-hovom drutvu, i bio sam zapravo stranacmeu njima. Majka mi je redovno, pred po-lazak u vrti, pakovala obroke u moju malu

torbicu koja je u skladu sa deijom modomtog vremena nalagala da na prednjoj stra-ni ima nalepljenu sliku nekog od junaka izcrtanih lmova popularnih u to vreme: ili

Paja Patak, ili Mornar Popaj, ili Pera De-tli i slino. Ja sam na svojoj torbici imao

sliku psa Plutona, zato to mi je to bio jedanod omiljenih likova iz Diznijevih crtaa koji

su se prikazivali na TV-u svake nedelje od

19:00. Seam se vaspitaice. Bila je to mr-avija ena sa kraom smeu kosom koja je


27/7927


vie vukla na plavo, uglavnom je itala to-kom svog radnog vremena i pogledom uvekobraala panju na decu, a ukoliko bi nekodete zaplakalo, odmah bi mu prilazila i tei-la ga, uzimala u naruje i kao nekim divnimudom uvek je uspevala da za veoma kratkovreme utei nervozno, plaljivo ili razdrae-no dete. Sviala mi se. Znam da sam bio za-ljubljen u nju, jer mi se stalno u njenom bli-

skom prisustvu javljivala jedna topla emo-cija koja me je terala da utim i da je samo

posmatram na detinji nain. Kad god bi mi

prila i pitala me ta sam to nacrtao, samobi odgovorio - onako stidljivo: "to je konj",ili samo "pas" , ili ve neka druga ivotinjaovekoveena mojim hijeroglifskim prikazom.

Nekada bi nam itala bajke i to je biloneto to sam posebno voleo: zapravo, samo

zbog toga je vredelo ii u zabavite jer ni otacni majka nisu neto posebno panje pokla-njali toj sferi i bili su isuvie zaposleni za taj

vid delatnosti. Najvie mi se sviala bajka ocaru Trojanu i njegovim kozijim uima. Na-in na koji nam je vaspitaica itala tu bajkubio je zavodljiv za moje deije ui i kao da je

sve u tom trenutku nestalo i ostavilo prazanprostor za magiju njenih rei i njenih pokre-ta, koje su mi uinile ceo dogaaj zanimlji-vijim i zaista na svojstven nain pothranilimoju matu. Kad se pribliavala onom delu

gde berberin kopa jamu u nameri da tajnuo carevim kozijim uima "akopa" u zemlju itako olaka srce od pritiska koje mu je uva-nje tajne stvaralo, blagi oseaj uzbuenja i

strepnje se javljao u meni, a ipak, najsnani-ji efekat na moje celokupno deije bie iza-zvale su svirale napravljene od drveta izni-klog na tom mestu zakopane tajne i koje su urukama pastira svirale samo jednim glasom:"U cara Trojana kozije ui, u cara Trojana

kozije ui...". Taj deo je vaspitaica posebnolepo doaravala. Naalost, samo jednom je

priala tu bajku, neke druge i vie puta jer jeuvek pitala: "Deco koju hoete da vam itambajku", a deca su uvek traila ili Palicu, iliCrvenkapu ili neto tree, a ja sam bio isu-vie stidljiv da bi viknuo: "cara Trojana!".Voleo sam i Runo Pae, i tu sam imao sree

jer je bila uvrtena u red popularnih bajki unaem malom deijem carstvu...

Majka me je uglavnom uvek pratila uzabavite i iz njega. Otac ponekad. Ali vo-

leo sam kad bi me on vozio na biciklu (vienego u kolima, valjda jer bi put bio dui a

sami tim i moja deija kontemplacija i pri-premanje za vrti) i kad bi se pri povratkuiz vrtia spustli nekoliko metar dalje, poredkanala Dunav - Tisa - Dunav gde bi otaciskoristio priliku i slobodno vreme da malo

peca i pothrani svoju ribolovaku strast.Bilo je tu jo trenutaka za opis, ali jedan

dogaaj iz tog doba na mene je ostavio du-bok utisak i moda se nikad ne bi ni desioda nije bilo patika s pertlama, ili da sam

znao da veem pertle, ili da nisam bio za-ljubljen u vaspitaicu, ili na kraju kraje-va, da nije bilo neeg ve sasvim treeg...Uglavnom, nosio sam patike na prilepak jernaravno da nisam znao da veem pertle i zato je bila zaduena majka, pa uvek kad bi

patike s pertlama dole na red za habanje,ona me je ekla ispred vrtia i obavljala

svoj ve uobiajan, rutinski posao. Jednomprilikom, kad je nae druenje u zabavituisteklo, majke nije bilo pred ulazom a vas-

pitaica je redovno vezala pertle pojedi-noj deci. Deca su prilazila i uvek se iznovaulo: "Vaspitaice, moete li meni zavezati

pertlu?", zatim "i meni vaspitaice" .


28/7928


Meni su pertle bile razvezane poputdugakih pageta u italijanskom restoranu itako sam stajao i gledao: u pertle, u decu, uvaspitaicu: gledao gde mi je majka i gde mi

je doavola glas. Vaspitaica je vezala per-tlu jednoj devojici a ja sam stajao na samokorak od nje. Istupio sam za taj korak, i nerekavi ni re, stavio nogu pored njenih upo-

slenih ruku. Ona me je netremice pogledala.Taj pogled u kome se odraavala dubina nje-nih plavih oiju i izraz ljubavi i saoseanja

prema detetu razvezanih pertli naao je pro-

laz kroz lavirinit to vodi direktno do mogsrca i uinio je da se po prvi put oglasim:i za Cara Trojana, i za crte lava koji sam

jednom prilikom eleo da joj pokaem, i zaono kad me je prgava devojica ugrizla uruku jer me je sad zabolelo - i za sve drugo.

Rasplakao sam se kao nikad u ivotu: plakaosam da je suza suzu stizala, pravi mali potokdeijih suza je potekao i time sam svoj pre-

ostaloj deci - zajednom sa njihovim prido-lim roditeljima - trenutano postao predmetposmatranja. Seam se da me je vaspitaicau tom trenutku zagrlila i poela da tei, alinisam prestajao plakati i mislim da je trajalovenost... venost i taj jedan dan skupljen umom malom deijem biu...

Par dana kasnije, majka je dola narazgovor i dobila uput da me odvede kod

deijeg psihologa da za svaki sluaj "popri-

am" s njim. Naravno, otac je poeo da pri-govara majci to nije dola na vreme, onanjegovoj neodgovornosti jer je zapravo ontad trebao da se pojavi pred ulazom vrtia...i tako u nedogled... Ja sam "proao" na raz-

govoru kod psihologa. Ona je bila veomaprijatna ena i pitala me da li volim da seigram i koja mi je omiljena igraka, omiljenicrtan lik... ak sam joj se ispovedio da volimda idem ponekad s ocem na pecanje. Ali nijebila poenta u psihologu, ni pertlama - poen-ta je bila u vaspitaici. Pobudila je u meni

neku iskrenu deiju emociju koju nisam znaokako da izrazim, a verovatno je bila snanai nesvesna. Od tada svaki put kad osetim ne-

to iskreno, lepo ali i emotivno snano u pri-sustvu dodue malobrojnog kruga ena kojemi ponekad uu u ivot i podsete me na vas-

pitaicu, vrati mi se i taj oseaj. Kako god,kasnije sam poeo malo vie da priam i da

se druim sa drugom decom. Stvari su mi po-

stale uobiajene, a seanje usled toga dostamaglovitije. Ipak, ostala je slika jedne en-ske gure udobno uukana negde u prikraj-ku davnih snova i zanavek ovekoveena kroznevinost deijih oiju a da ona sama nije nibila svesna toga, isto kao ni moje potrage zanjenim pogledom u enama dugo nakon to

sam ostavio svoje detinjstvo iza sebe. Mislimda se zvala Svetlana.


29/7929


Videli smo ve u prvoj stranici dnevni-ka da je Maskimov svet u svom izvoru po-

prilino osoben i da mu nee ba polaziti zarukom uklapanje u drutvene okolnosti. Ali

kroz ovu sliku uoavamo kako jedan sve-te mate, uobrazijlje, bajki koji se razvija unjemu jo kao detetu (Ribe, Neptun i Meseckoji ujedno predstavlja najraniji (planetar-ni) period ivota do 5. godine) i zauzimaveliki mah (tj. taj eterini, meseev, nivouu ovom sluaju zapravo daje prednost pre-diktivnoj tehnici sekundarnih progresija uodnosu na ostale tehnike s obzirom da one

nose bazinu simboliku Meseca koji je ovdeizuzetno snanog uticaja) ostvaruje prve

kontakte sa svetovima drugih, njemu manjeili vie slinih i time odreene kategorije(planetarne) po prvi put nalaze svoj sna-niji izraz (odnosno signikaciju kroz osobe

koje te planete otelovljuju i koje sad po prviput snano ulaze u njegov ivot) u javno-sti. Prepoznavajui ih, verovatno je da e ion imati konkretne reakcije na njih (dakle,vremenom najverovatnije putem progresijai tranzita).

Glavna junakinja nase prie je vaspita-ica. Pa ta ona zapravo ovde predstavlja?

Preko koje planete se ona javlja? ta Mak-sim u njoj vidi?

komen n sliu


30/7930


On u njoj vidi i prepoznaje jedan svet(Meseev) - svet koji voli (Mesec natalnovlada 5. kuom.. Sviala mi se. Znam da

sam bio zaljubljen u nju...to uva u svombiu (Neptun ne otkriva Mesec) dok je po-tajno posmatra, a ak i kad ga pita neto...kad god bi mi prila i pitala me ta sam tonacrtao, samo bi odgovorio - onako stidlji-vo: "to je konj" , ili samo "pas" ...on samoletimino odgovara (Mesec kvadrira natalnoAscedent - potekoe sa emotivnim kanali-sanjem). Dakle, vaspitaica kao ena nosi

Maksimove emocije (naravno u ovom stadi-jumu vie priamo o jednoj vrsti majinskeljubavi, koju on kao dete osea) ali i njeno

prisustvo budi u njemu jednu, nazovimo je,nestablinost (usled natalnog kvadrata sa Asc)te moe pustiti koju suzu usled toga (zajednos Neputnom). Dalje, bavi se " edukativnim"radom (Mesec u Strelcu) te je stoga upozna-ta sa deijom psihologijom : ita im bajke, i

slikovito ih doarava deci (Mesec - Neptun)dosta je odgovorna, marljiva, i u kasnih tri-desetim godinama (trigon Satrun) i nosi tu

jednu dobrotu u dui, jedan nesebian altu-ristiki karakter (u Mesecu takoe ivi Ju-

piter, pa ga podrava svojom sutinom krozStrelca) ali je po pitanju bliskosti dosta uda-ljena od njega (Strelac- uvek i daljina: bilo

prostorna, vremenska ili emotivna... dok je i

sam Mesec postavljen ve na kraju 9. kue).Dakle, mnogi faktori koje Maksim vidi u tojeni, poklapaju se sa onima koje je dobio uamanet roenjem...Pa ak se zove i Svetlana(Svetlo - u ovom sluaju svetlo Meseca). I naneki nain moe se rei da ona armie po-trebe koje se u porodinom ivotu verovatnozanemaruju ili ne iskazuju na nain koji bitrebalo (videli smo iz dnevnika da roditelji

ne poklanjaju ba neto mnogo panje tomMaksimovom svetu, iako majka svakako

ima jai uticaj na Maksima od oca..Mesecizraeniji od Sunca).

Dogaaji se omoguavaju u vreme

Documents

OKTOBAR, Slike Iz Dnevnika Samoce - Zoran Zelic