RAJNHOLD RAJTBERCER I VOLFtANC FUKS

ONAKVO HAKVO JE OCRTANO

U STRIPU SLIKA DRUSTVA NAMETNUTA OD CENZURE

Na sastanku NacionaLnog udruienja crtafa u aprilu 1962. godine, Hal Foster je isprifao pri- sutnim delegatima da je primio gomilu protest- nih pisama, punih besa i ogorfenja, zbog toga Bto je u svoj strip ,,Print Valijant" uveo Cmce- -robove, trgovca-Jevrejina i jednog Irca. ,,Jedini

ljudi koje smete da crtate su beli, bogati prote- stanti", dodao je Foster. Ova reakcija Eitalaca samo je jog viSe uverila sindikate u to da je nji- hova politika ispravna: oni su prihvatali samo one stripove koji nisu mogli da povrede nije- dan deo EitalaEke publike. Zbog toga su, ne sa- mo iz ,,Princa Valijanta" (gde su iskrivljene i neke istorijske Einjenice), nego iz svih stripova, naroEito iz onih sa savremenom temom, izba&ni svi elementi koji su u bilo kom peledu mogli

da h d u spwni.

Kada je De1 Mesik (Dale Messick) u svom stripu ,,Brenda Starr" grupi tinejdiera dodao i malu Crnkinju, sindikat mu je naredio da je odmah izbaci jer bi mogla da povredi Eitaoce JuZnih Driava. Alfred Andriola je na Kongresu u Bor- digeri pr iho o tome koliko je puta bio prinu- den da menja svoj strip ,,Kerry Drake" pre nago Bto je on konaEno prihvaken. U jednoj prilici je

*) Reinhold Reitberger i Wolfgang Fuchs, Society as portrayed in comics (iz knjige Comics - Anatomy oj

a Mass Medium, London, 1970).

R. RAJTBERGER I V. FUKS

tajanstvenoj spisateljici hteo da da ime DZet Blek (Jet Black), iako ona nije bila Cmkinja. Cenzor u sindikatu se tome oStro usprotivio., smatrajuki da bi ovo ime moglo da uvredi cmaf- ki deo fitalafke publike. Andriola je izmenio ime u Sejbl Blek (Sable Bleck), jer ovaj kompro- mls, kao uostalom i svi kompromisi, nije hnaEio

niSta i rlije v r d a o nikog.

Upitan da li je i'kada doSao u situaciju da strip menja zbog nekog dogadaja vezanog za stvarni iivot, Kreg Flesel (Creig Flessel) je ispr~ifao da je, posle ubistva Predsednika Kenedija, morao da izbaci jednu sekvencu iz stripa ,,David Cra- ne". U prvoj veniji, pljaEkaSa banke ubija po- licajac pri pokuSaju bekstva. Sindiknt je smatrao da u tom trenutku slika nasilja ne bi bila nimalo podesna: Flesel je policajcu oduzeo revolver i

drski provalnik je umro od srfanog udara.

Cak ni tvorcu stripa ,,Peanutsn Carlsu Sulcu nije bilo dozvoljeno da radi bez ogranifenja. Tako je bio primoran da iz stripa izbaci sekvencu u kojoj je Linusovo bebe oiivelo i skdilo na Lusi: po miSljenju sindikata, jedno takvo ,,nasilje9'

bilo bi za Eritaoce neprihvatljivo!

Ovi dobro poznati primeri cenzurisanja dogo- dili su se pre nekoliko godina. Medutim, i sami listovi odlufuju o tome Sta ,,moiem a S t . ,,ne moie da prode". Oni Eesto, samo privremeno ili za stalno, menjaju serije ili izbacuju ,,uvred- ljive" elemente iz svojih stripova. Strip ,,Beetle Bailey" bio je, na primer, prognan sa stranica Stars and Stripes od 1954. do 1955. godine zbog toga Sto je, po oceni nadleinih, njegov junak vrSio rdav uticaj na moral vojnika. PoSto je punih dvadeset godina redove vojske ,,Beetle Bailey" snabdevao iskljuEivo belim licima. Mort Volker (Walker) je pomislio da je krajnje vreme za pojavu jednog crnog lica, pa je u strip uveo porufnika Flapa, crnog vojnika kovrdiave kose i jareCe bradice. Stars and Stripes se oktobra 1970 (!) pojavio bez ovog stripa; ovu satiricnu priru u slikama prognali su sa svojih stranica i

drugi listovi u krajevima amerifkog Juga.

Ovi primeri jasno pokazuju koliko je maian uticaj auto-cenzure na sliku druStva ocrtanog u stripovima. Da se nijedan amerifki gradanin ne uwedi ili ne uznemiri, iz stripa su izbafeni seks, nasilje, druStveni problemi - jednom refi sve spome stvari. King Features Syndicate kaie

na primer:

,, . . . NaSa pravila ne dozvoljavaju krv, mufenja, stravu, kao Sto ne dozvoljavaju ni sporne teme kao Sto su religija, politika i rasna pitanja. Od svega je najvahije imati osekanje za meru

R. RAJTBERGER I V. FUKS

i ukus. Strip mora da bude Eist a njegovi likovi moraju da budu prirodni i iivotni. Drugim reEi- ma, ,,Blondiel' je, na primer, gvakodnevni iivot normalne amerifke porodke prikazan u humo- rktiEkom obliku".

U toku mnogih decenija, stripovi su slikali idea- 1istiEku sliku ..Amerike u njenim dobrim starim danima", jedke Amerike koja nikada nije ni pwtojala izvan masovnih medija. To je bila Amerika Normana Rokvela (Norman Bockwell), kakvu je obiEno slikao na naslovnim stranama , ,~aturday Evening Posta". Cinjenica da je origi- nalni ,,Saturday Evening Post" prestao da postoji

irna simboliEko znaf enje.

SLIKA DRUSTVA U sTRIPU,IZRAZENA STATISTICKIM PODACIMA

Statistika je, na osnovu svojih empirifkih ispirti- vanja, dogla do saznanja da stripovi ne pruiaju ,,istinituV sliku druStva. Publikacije posvekne stripu zasnovane su uglavnom na nekolikim ispi- tivanjima i predstavljaju gotovo istovetne ana- lize novinskih stripova. Comicbooks su u njima, na ialost, zanemallene zbog toga Sto je prikuplja- nje primeraka nestalnih izdanja izazvalo vrlo ve-

like teSkoCe.

Procenat pusltolovine, zlofina i porodifnih tema u stripovima posebno je za'nimljiv kada se po- smatra kroz sliku Sto su je stripovi gradili u

proSlosti.

Neprekidno su se nizali dokazi da su najritanije one strane listova na kojima izlaze stripovi i da

njih podjednako Eitaju sve druStvene klase. Istraiivanja koja je vrSio Frencts E. Bar- u svetu stripa Sto izlazi nedeljom i u kojima je ko- ristio vrstan izbor stripova objavljenih u periodu izmedu 1943. i 1958. godine, pruiila su jasnu sli- ku o raspodeli raznovrsnih ianrova u ovom raz- doblju. 64,2% iSlo je na humoristieke, a 35,8% na avanturistiEke ili melodramske stripove (svih vrsta); 73,896 svih stripova Eije su se priEe d- vijale u Americi bili su iz gradskog, a 80.9% onih koji su se zblvali u drugim zemljama iz semkog

ambijenta.

Po Barcusovim podacima, lienosti stripova su uglavnom bile iz niie ili srednje klase 10% iz niie i 68% iz srednje klase). Analize Gerharda Sengera pokazale su da su dve treCine svih mu- Skih lienosti bili sluibenici sa belim koSuljama i da j-e na manuelm radnike otpadalo samo 12%. Uprkos ovoj Einjenici, o stripovima se festo go- vori kao o proleterskoj literaturi, o lakoj zabavi

ameriEke radnieke klase.

R. RAJTBERGER I V. FUKS

U stripovima preovladuju, dakle, muSkard; ali dok je neoienjeni pustolov gospodar svake situa- cije, oienjen Eovek je u odnasu na ienu u pod- redenoj situadji. Zena je u crteiu Eesto daleko viia ad svog muia, Sto je i prii-odno za gazdu u kufi. Agresivnmt junaka ili junakinje iSk- zava u braenom iivotu: nekadaSnji agresivni ne- ienja postaje u braku mek i pokoran, dok se nekadaSnja bespomoCna ienica pretvara u pra-

vog pravcatog zmaja. Primer ,,BlondieU.

Barcus je naiSao samo na jednog usamljenog Crnca 1958. godine; u 1.950 stripova, koliko je prouEavao Spigelmann, nije bilo nijednog. Kao mnogi d,rugi medijumi, i stripovi su nudili svo- joj publici druStvene mitove i doprineli tome da ,,Crni Eovek" za mnoge Amerikance bude ,,nevi'dljivi Eovek" (Ralph Ellison - Ralf Elison). Zbog toga Sto kao serija u nastavcima nije imao uspeha, strip Toma Litla (T. Littl) ,,Sunflower Street" nije bio obuhvaken nijednom d ovih analiza, iako je izlazio od 1934. do 1950. godine. U ovom stripu glavne lienosti su Cmci, naivni

i uvek veseli Crnci.

Rani stripovi odraiavali su do izvesne mere i etniEki humor, kao, na primer, strip Heri Her- Sfilda (Harry Hershfield) ,,Abie the Agent"; ali ovaj humor je bio blag i nije izvirao iz E a h osobenasti jevrejske manjine. Humor u stripo- vima ,,Porodica Tarana" i ,,Mickey Finn" je bar deLimieno izbijao iz glavnih liEnosti irskog po- rekla, iako se Eini da su jedino govedina i ku- pus vezivali Diigsa za Emerald Isle - za Irsku. Mickey Fi'nn, koga je crtao Lenk Lionard (Lank Leonard) takode je irskog porekla. Iako je bio Serif jedne varoSice, njegov Ujka Bil postajao je postepeno glavna lienost stripa. Irske korene Mickey Finna pokazuje i njegova profesija (naj- veCi broj njujorSkih policajaca bili su irskog porekla zahvaljujuCi talasu irskih doseljenika). Medutim, samo Ce obrazovani Eitalac ime Finn povezati sa imenom legendarnog irskog junaka.

U stripovima su, pored Crnaca, sramno zane- marivani siromaSni belci, Portorikanci i, naj- viSe od svih manjina, Indijanci, - svi mi , dakle, koji se nisu uklapali u idealnu koncep- ciju sveamerirkih sjedinjenih driava nikada nisu postali glavne lienosti stripova. Jedina prihvatljiva bila je anglosaksonska koncepcija, saieta u skraCenici WASP (White Anglo Saxon Protestant - beli anglosaksonski protestant).

R. RAJTBERGER I V. FUKS

Medutim, kako je i religija spadala u zabranjene teme, prilikom venEanja nikada nije pomi- njana veroispovest supruinika; kako se religija opet nije mogla ignorisati, obredi venEanja svo- dili su se na ono ,,da" Sto su ga izgovarali i mlada i mladoienja. Izgleda, medutim, da Tar- zanova svadba nije bila dovoljno neutralna, jer je jedan njujorSki list, koji je pripadao ruskoj pravoslavnoj mkvi, izbacio scenu ven- Eanja i nagovestio je samo kroz tekst. Ako neka od lihosti i p m e n e svoju veroispovest nekim sluEajem, brzo 6e se ispostaviti da je reE o rimokatoliku, kakle o pripadniku vere koja je

u Holivudu dovoljno popularna.

Ako su Crnci i Indijanci u stripu i bili pome- nuti, onda je to ufinjeno tako da se etnirke manjine EitalaEke publilce poistovete sa belim glavnim junacima i na taj nafin se odreknu svog porekla i kulturne proSlasti. Veliki mit ,,jednakosti" svih Amerikanaca bez obzira na rasu, boju koie, poreklo ili dmStvenu klasu, mogao se odriati prostim ignorisanjem pripad-

nika etniEkih manjina.

RAT J E SVE IZJEDNACIO

NaEin na koji je crni Eovek slikan onda kada je nekim sluEajem i uspeo da se pojavi u stripu bio je gori od Einjenice da se ignorile samo njegovo postojanje. Od 1960. godine, Crnac se u stripovima pojavljivao zato da po- kaie koliko je progresivna ku6a koja je seriju objavljivala. U ovom licemernom spoju, ulage ,,belih" preuzimali su crni ljudi na jedan pat- puno nepotreban i krajnje neprornilljen naEin.

Sredinom Sezdesetih g d n a , dva najveea bata- ljona koja su ufestvovala u ratovima stripova ostva~ila su, Eini se, istinsko objedhjavanje: Easy Company u stripu ,,Our Army at War" (edicija ,,Detective comics") i Howling Com- mandos u stripu ,,Sergeant Fury" (Marvel Co- mics Group) obuhvataju u svojim redovima sve etniEke manjine. Gabriel Dions je Crnac koji izvanredno svira trubu (!); Dino Maneli je ho1,ivudska zvezda italijanskog porekla; Isak Coen, Jevrejin, - mehaniEar iz Bruklina; Dum- -Dum Dagan je crvenokosi Irac, a Rebel Rol- ston tip sa krajnjsg Juga. Englez Pinki i Ne- mac Erik Kenig pridruiili su se ovoj gmpi

nelto kasnije.

Easy Company ima sliEan sastav; samo, u ovoj priEi je Crnac D%ki Dionson nekadaSnji bokser i svetski Sampion. Oni, osim toga, imaju i jed- nog Indijanca: Little Sure Shot! Kao mnogi ratni filmovi ove vrste, i ovi stripovi imaju

R. RAJTBERGER I V. FUKS

svog belog propovednika rasizma, koji se na kraju priEe preobraea. ObiEno prezrena irtva (U stripovima ,,Our Army at War" i ,,Sergeant Fury" su to ili Gabriel Dions ili Dieki DZon- son) dolazi do punog izraiaja u trenucima ve- like opasnosti, posle Eega zaslepljeni propoved- nik rasizma konabo progleda i priznaje jedna-

kost svih rasa.

U priEi ,,What's the Colar of Your Blood"? (,,Koje ti je boje krv?") (objavljenoj u novem- bru 1965), preobraken je jedan pripadnik ne- maEke vise rase. Storm Trooper Uhlan dobija kroz transfuziju krv Jackie Johnsona i mora da prizna da i Crnoi imaju u sebi crvene krvi.

Jedna etniEki ujedinjena borbena Eeta pika- zana je i u stripu ,,Blackhawk", Willa Eisnera. Ovde su se Amerikancu, vodi grupe, pridruiili Andre, Cak, Olaf, Stanislaus, Hendriksen i kinez Cop-Cop. Ali sve ove borbene jedinice predvodi uvek jedan stvarni, sveamerifki momak. Na- rednik Rok iz Easy Company potiEe iz rudar- skog kraja Srednjeg zapada, a narednik Fjuri iz Howling Commandos iz sokaka grada Bron- ksa. Cinjenicom da su ,,prirodne vode", oni is- kazuju pravu nadmoC onog stvarnog, stopro-

centnag Amerikanca.

Ista ie pdela uloga i u drugim ianrovima. U stripu ,,Lone Ranger" belac je uvek voda, uvek junak; njegov drug, Indijanac Tonto, ima uvek podredenu ulogu. BuduCi da on posle toliko godina govori iskvarenim engleskim jezikm, n~oida i nije sluEajno to Sto tonto na Spanskom znafi ,,zgruSana krv"; zbog toga se ovaj junak

u meksiEkoj verziji stripa zove Toro.

Mandrakova desna ruka Lotar je mnogo godina bio verni i nemi pratilac inkligentnog belog Eoveka. Na prvi pogled reklo bi se da ovaj Crnac u lavljoj koii moie da izvrSava samo najjednostavnije zadatke za prepametnog Man-

draka.

ZAKON I RED

IdeoloSki sukobi se u stripovima - kao i u svim zabavnim medijumima - ostvaruju na individualnoj lestvici. Glavni junaci su liEnosti sa kojima se fitalac identifikuje, a takve lie- nosti Eine uvek i samo prave stvari; a pravi problemi se, u zabavi, mogu prikazati samo u

skraCenoj verziji.

2. Fajfer (J. Feiffer) govori o ,strip-knjigama Eetrdesetih godina koje su savrgeni primeri slike druStva u stripu: u srediStu priEe ,,Musslem Up

R. RAJTBERGER I V. FUKS

Donovan" (Centau~ Funny Pages) nalazio se po- licajac Donovan, koga su zbog surovosbi izbacili iz policije; medutim, posle izvesnog vremena, Donovan se vraCa u policiju zbog toga Sto su

metodi borbe sa zlounom suviSe blagi.

Sve su vise vel i fa~i metodi po kojima je, da bi se ubrzalo uspostavljanje zakona i reda, poje- dincu bilo dozvoljeno da zakon uzme u svoje ruke i ne EekajuCi da se ispune njegove uobi- fajne procedure. U prifama sa Divljeg zapada ovi su metodi podignuti na nivo junaEkih mi- tova (film - Covek koji je ubio Libe~ti Valama Diona Forda - je sawsen primer ovog ppos- tupka), I u detektivskim prifama, Majk Hemer Mlkija Spilejna i Sel Scot Rifalda S. Pradera dejstvuju na isti naEin kao policajac Donovan. Comic-books se temom preuzimanja zakona u svoje ruke usrdno bave u priEama o super- junacima, iako su Supermen i Betmen dosta brzo unapredeni u policajce baS zbog toga da se protiv zloEina viSe ne bore van zakona, u svojim malim i velikim privatnim ratovima. U njihovom ponaSanju se, medutim, niSta nije izmenilo: akcija, nasilje i borba radi borbe su i dalje glavni mobvi u svim prirama o Super-

menu i Betmenu.

KritiEari kao Ventem (Wertham) otkrivaLi su u superjunacima faSistiEke tendencije. Po miS- ljenju Vertema, Supermen likuje zbog toga Sto mu je kao ~ojedincu dato pravo da zakon uzme u svoje ruke. U nadljubkoj moCi superjunaka Vertem vidi ,,nacistiEko-nifeovskog Obermen- scha" i kaie da su nam stripovi sa superhero- jima ,,pokazali svet suEeljen sa nekom wstom faSistiEkog nasilja, mrinjom i uniltenjem". Ovaj svet ,$ma gotovo mitoloSko obeleije, jer je postao pozornica pustolovine dvadesetog

veka koju Supermen osmatra odozgo".

Verthem je bio sreCan zbog Einjenice da S na Supermenovim grudima nije i SS. Drugi kri- tiEari su u znaku Bto ga je kapetan Marvel nosio na bluzi videli jednu polovinu amblema

esesovaca.

Lesli Fidler (Leslie Fieder) je vrlo oStrourrmo protumaEio ovu polerniku:

,,Nije reE o ,,faSizmuW, iako se ovaj imaz dosta test0 upotrebljava. U stripovima nema na primer, evropskog antisemitizma, uprkos tome Sto zli nauEnici obiEno .imaju kukast nos, (Pronala- zaEi i proizvodaEi comic-books bili su, kao Sto znamo, Jevreji.) Nema ni veliEanja diktatorskog lika Eiji bi uzori bili Hitler ili Staljin. Iako se jedan od prototipova Oslobodioca u Saljivom stripu zove Supermen, on nimalo ne liEi na

R. RAJTBERGER I V. FUKS

Osllkovljeni pokret: Bak Rodiers.

- - - R. RAJTBERGER I V. FUKS

Oslikovljeni pokret: Tarzan Hogarta.

R. RAJTBERGER I V. FUKS

nihvskog junaka - on je slika junaka kakav je od VaSingtona do danas opsedao maStu ame- riPkog Eoveka: on je voda koji ulaZe ceo svoj fivot i koji se, nenagraden, povlaPi u tamu!'

Superjunaci ponovo zavode red: na kraju svake priPe status quo - sve je vraCeno u ono isto redovno stanje u kojem je hilo pre nego Sto se opasnost pojavila. Svi postupci ovih junaka su ispravni i tako se snovi Pitalaca obistinjuju u oba pravca: utoljena je njihova ielja za re- dom i rnirom, utoljena je i njihova ielja da se

izvuku iz Pvrste stege vlasti.

PROIZVODACI COMIC-BOOKS I UKUS PUBLIKE

PoPetkom pedesetih godina, kompan,ija earlton (Charlton) izdala je broSuru u kojoj su glavni junaci bili Crnci; ali kako ovu knjiiicu niko nije kupovao, odustalo se od daljih pokuSaja objavljivanja comic-books sa priPama pwveCe- nim Cmcima. JoS jednom se pokazalo da se za svaki posebni tip ove vrste almanaha u stripu mora prethodno ispitati miSljenje publike, osim, razume se, u sluEaju kada zarada nema znaPaja. Knjiiice u stripovima koji priPaju o Crncima? .,Mi bismo ih pravili, da ih publika kupuje -

to je bar jednostavno."

Zbog toga se pristupa ispitivanju svih slojeva Pitalaca pre nego Sto neki Saljivi strip i poPne da se objavljuje; ankete se nastavljaju da bi se izdavaP uverio u to da stnip ima uspeha i da seriju treba produiiti. Popularnost comic-books procenjuje se iz meseca u mesec. Poznati stri- povi ,,Silver Surfer" i ,,Deadman" pali su u svojoj prodaji ispod proseka, pa su obe izvan- redmne serije rest ole da se objavljuju. Da bi kao masovni medijum imali i kbmercijalni uspeh, s t r i~ovi moraju da budu namenjeni najSiroj - - pubiici. 1zdavaEi comic-books sami sehe nazi- vaju slugam,a ukusa publike. Uspeh je, kaiu oni, neposredno vezan za ono Wo voli veCina, a izbor stripova je veliki; niko nije prinuden da

kupuje ono Sto mu se ne dopada.

I promene ukwa publike i promene vezane za ideoloSke sukobe ogledaju se u svakom masov- nom medijumu, ukljuEujuCi i almanahe u stripu, i m e veCi broj naPina na koje se on,i publici predstavljaju nepagreSivo pokazuju sve veCe interesovanje novih generacija za ove me-

dijume.

Medutim, uslavi proizvodnje su od presudnog znaEaja, jer se u njihovim proizvodima ogleda ekonomska zaleae nacije. Ako jedan masovni

-- .- R. RAJTBERGER I V. FUKS

med.ijum podraiava nove tokove, kao Sto je to uEinila grupa Marvel dvarajuei nove, EoveEne junake, onda ove pokrete diktiraju uslovi

triiSta a ne neki dublji socioloSki razlozi.

ProizvodaEi Saljivih stripova moraju neprekidno da oslulkuju otkucaje potreba i ielja svoje pub- like, jer niSta ne iSfezava brie nego formula koja je joS jufe bila neka vrsta zakona. Masovni medijumi pozajmljuju jedan od drugoga, a svi slede svakodnevne talase mode. Oni se otimaju o nove tokove i populariSu ih zato da bi ih Sto

bolje unovEili.

Ova vrsta reakcija najjamije je odraiena u comic-books namenjenim omladini, u seriji ,,Archiem, na primer. U toku sedamdeset godina svog postojanja, ovaj oblik stripa izrastao je u hroniku promena u ukusu publike. Slika drug- tva koja se u njemu ogleda uslovljena je ma- sovnim medijumom; pod njegovim su uticajem

autori i umetnici, kao i njihovi proizvodi.

Moto: ,,Ako imate neku poruku, poSaljite je Western Unionu" bio je prilagoden stripovima i filmovima u vreme kada se bavljenje ideoloS- kim problemima i ozbiljnim prifama nije smat- ralo korisnim, ali su ove dve umetnosti danas tu fazu prevazille. Jog uvek, medutim, preovla- duje uverenje da su stri,povi (naroEito ratni stripovi) usta zabava, razonoda u dokolici liSena

poruke.

Oni koji p&iavaju ovakvo shvatanje veruju da stripovi - ta bezbriina razonoda u dokolici - ne mogu da budu Stetni. Strip izaziva opuS- tanje a njegove pustolovine zadovoljavaju ielju Eoveka da pobegne iz dosade svakodnevnog ii- vota. Stripovi su, kao film i televizija, zamena za neostvarene snove i ambicije i svaki strip, svaka lienost, ima svoj odredeni znaEaj i svoju drulitvenu funkciju. Filmovi, pozorigte, knjige, Easopisi i novine - celokupni sistem masovne kulture kao tvorca i prenosioca ideja, osebanja, stavova i stilova - sve to nagem iivotu daje oblik i znaEenje. Masovna kultura je ekran koji nam odraiava stvarnost i ogledalo u kojem vidimo sami sebe. Njena krajnja teinja je da

stvarnost potisne i da je zameni.

Firme koje odriavaju prisne i neprekidne veze sa svojim Eitaocima dobijaju Eitave vrebe po- gte. (,,MAD" je 1960. godine dobijao preko dve hiljade pisama nedeljno.) Isti je sluEaj i sa izdavaEima velikih almanaha u stripu n,a Eijim stranicama Stampaju samo ,,najbo1jaw pisma Ei- talaca. Svaka knjiga u stripu grupe Marvel (bilo ih je preko dndeset) i grupe DC (preko pedeset) posveeuje jednu do dve stranice ovim

- R. RAJTBERGER I V. FUKS

pismima, koja su Eesto najzabavniji deo cele kn!ige! Putem ovih pisama, Eitaoci presuduju najnovijim secijama, a izdavaEi svoj dalji rad

uskladuju sa njihovim presudama.

Marvel je vrlo brzo poEeo da odgovara Eitaocima i ti su odgovori Eesto bili proieti ironijom. Ova vrsta prepiske naglo se razvijala. Ljubitelji stripa - od kojih svaki m a napamet imena svih autora i umetnika - imali su obiEaj da stavljaju kratke primedbe na greSke ili nelo- gifnosti S t o su ih otkrivali u radovima svojih ljubimaca. Ali ovo se deSavalo u starim dobrim danima, pre nego Sto su stranice posveCene di- jalogu sa Eitaocima poEele da nestaju, ili da se

menjaju.

U ta blagoslovena vremena glavna tema razgo- vora bili su crtei, tekst i sadriina stripova; danas su stranice Eitalaca prostor na kojem se razvijaju ideje o vred,nostima ameriEkih ide-

ala ili o njihovom odbacivanju.

Stav grupe Marvel prema svim postavljenim pitanjima ne iskazuju samo stripovi koje radi i odgovori koje upueuje Pittaocima, nego i po- sebna rubrika koju vodi Sten Li (Stan Lee), u Eijim se okvirima razvila neka wsta marvelov- ske filozofije. Tekst Sto ga je u martu 1969. go- dine objavio Li moie da posluii kao najbolji

primer:

,,Jedna od stvari na koje u naSim priEama po- kuSavamo da ukaiemo je da nijedan Eovek nije samo dobar ili samo zao. Negativna liEnost ima i vrlina, kao Sto najpozitivniji junak ima svojih mana. Jedha od najvekih prepreka ka stvarnom miru i pravdi u ovom poremekenom svetu je predubedenje da je svaki Eovek s one druge strane ideologke mede ..rdavW. Ne znamo da li - -- - pripadate naprednom Gokretu ili ste zagriieii ~ristalica gosoodina EstabliSmenta - da li s k crni militarisia ili beli liberal - ali bilb 8ta da ste, ne dozvolite da vas zavedu natpisi kin-

dergarten~!

Krajnje je vreme da shvatimo koliko je bes- misleno verovati da postojimo mi i da postoje oni - da ima crnih i da irna belih ljudi. Moida, kaiemo moida, na onoj drugoj strani i nije &to zlo. Moida vaSe shvatanje nije i jedino ispravno i bogomdano. Moida nikada neCemo ostvariti istinsko razumevanje ako nismo kadri da sasluSamo drugoga i shvatimo da nikada neCemo dospeti do prave Nirvane ukoliko u Itom hodu ne idemo rame uz rame sa svima

ostalim!"

-

R. RAJTBERGER I V. FUKS

COMIC-BOOKS I OGLASAVANJE

Comic-books se ne izdrtavaju samo prodajom nego u velikoj meri i oglasima. V d a izdanja privlaCe firme da u njima objavljuju reklamne oglase, dok su manja izdanja za njih nezanim-

ljiva.

Reklamne agencije su vrlo brzo shvatile kakve im sve mogutnosti prutaju strip-knjige, pa su vet Cetrdesetih godina poCele da koriste strip u svoje svrhe, kao Sto su to Einile sa radio-

-emisijama, a kasnije i sa televizijom.

Analize reakcija CitalaEke publike pokazale su da je reklama najuspeSnija onda kada je us- kladena sa stilom medijuma; zbog toga je rek- lama u .comic-books obradena u stilu stripa. i to najCeSCe kroz cr4eie istaknutih umetnika iz meta stripa. Ljudi koji se bave reklamom shvatili su izraz stripa kao izvanredan medijum za ostvarenje svojih ciljeva, i to mnogo ranije nego Sto su pop-umetnici otkrili njegove mo-

gutnosti.

Popularni likovi stripova reklamiraju rame p~ i zvode sa velikim uspehom, kao Sto to Eine ,,Peanutsv za Forda, ,,Little Lulu" za Kleenex, ,,BlondieV za Kodak, i tako dalje. U drugom sluCaju, u srediStu reklamnih pustolovina ispri- Canih u obliku kratkih Saljivih stripova su lie- nosti koje su za ove svrhe posebno crtane. Tako u ,,Fresh Up" Carli hvali jednu vrstu limunade, a kapetan Tootsie jednu vrstu SeCer- lema. Koliko su uske veze izmedu industrije deEjih igraeaka i stripa najbolje pokazuje lutka Barbi koja ima i svoj zabavnik. Firme koje se reklamiraju putem stripova imaju i druge ko- risti: one prodaju ili dele uz svoje proizvode plastihe figurice ili slike lienosti iz stripova.

NajveCi uspeh doiiveo je medved Smoki, koji upozorava na opasnosti Sumskih poiara. Nje- gova upozorenja prenose Saljivi stripovi, ali je njegovim naporima posvetena i jedna cela

knjitica.

Reklamni oglas na treCini stranice Puck the Comic Weekly - dodatka jednog od Herstovih listova sa tiraiom od sedam miliona primeraka - stajao je 1944. godine skoro 9.500 dolara. Oglas u almanasima koStao je 3.000 dolara. Go- dine 1971, cela stranica u Cetiri boje dostiie cifru od 10.600 dolara, ali je u cenu uraCunato oglagavanje u svim izdanjima Sto ih odnosna firma izdaje u stripu, 3to Eesto dostiie tirai od Sest i po miliona primeraka mesefno. Uslovi reklamiranja se, naravno, menjaju i zavise od toga koliko je puta i u kojim razmacima ogks poruCen, ali je ipak dovoljno jasno koliko je-

-- R. RAJTBERGER I V. FUKS

Ekspresivnost zakofenog stripovskog pokreta: Agent x-9.

-- -- R. RAJTBERGER I V. FUKS

dan izdavaf moie meseeno da zaradi ako je petnaest od tridesd i Sest stranica njegovog almanaha ispunjeno oglasima i reklamom! Sredstva ostvarena putem reklame sluie, kao i u novinama, za pokrivanje visokih trobkova

proizvodnje i odriavanja cene koStanja. Cak i almanasi Sto ih izdaje kompanija Wes- tern Publishing (koja je od 1962. godine u ok- viru Della) koriste reklamne oglase (od 1969). U pofetku su smatrali da im oglabavanje nije potrebno zato Sto je izdavaE George T. Dela- corte Jr. obezbedivao velike prihode zahvalju- juCi izdanjima ogromnog formata - uprkos fi- njenici da je treCina tiraia ostala neprodata. U izdanjima kompanije Dell prvi reklamni oglasi

pojavili su se pedesetih godina.

Reklame u comic-books upuCene s u deci onog uzrasta kojoj je zabavnik i namenjen: medu stripovima sa mnogo iivotinja za manju decu naCi Ce se reklama za slatkiSe i igrafke, a medu stripovima sa Divljeg zapada reklama za

vallduSne puSke.

Jedan baljivi strip ispriEao je prifu o sirotom, slabaSnom Eoveku kome je, na plaii, tip snai- nih miSiCa sasuo pesak u oEi. Beskrajno nejak, EoveEuljak je bio primoran da pretrpi uvredu, ali je zato izgubio voljenu devojku. Posmatra- juCi u ogledalu svoje izoblifeno lice, junak je odjednom shvatio da mu samo teEaj fiziEkih veibi Carlsa Atlasa moie pomoCi da izmeni svoju tuinu sudbinu. On se prijavljuje na tefaj i posle dve-tri nedelje izrasta u snainog, mi5i- bavog diva. (,,Bio Sam slab i nejak, vidite kakav Sam silda! Katalog tefaja Saljemo besplakno ...") Nag prijatelj se vrafa na plaiu i jednim udar- cem pokosi protivnika: Cudljiva devojka mu hrli u narufje i kaie mu, blistavih ofiju: ,,Sada si pravi mu8karac!"

Neposredno reklamiranje (Charles Atlas) i po- sredni oblik reklame (Supermen) dejstvuju za- jedniEkim snagama. Stripovi nude preko svojih lienosti ideale koji su potrogafima potrebni. Neposreclna reklama i posredni pritisci, koji deluju na podsvest Eitaoca, neprekidno se do- punjuju; ove lifnosti, obdarene snainim mibi- fima i razvijenim grudima fitaoci doiivljavaju kao savrSene partnere o kojima stalno sanjaju.

Reklama je prinudila Eitaoca da prihvati mit: ,,plavokosi likovi su mnogo zanimljiviji"! Is- tina, neki crnokosi junaci kao 5to su Tarzan, Mandrak, princ Valijant i Supermen izdvajaju se plavkasto-crnim sjajem svojih kovrdia ili zagladene kose; a2i moida nije puka slufajnost to Sto nijedna od ovih lienosti nije ,,pravi, ro- deni Amerikanac": narednik Rok, Stiv Kenjon,

R. RAJTBERGER I V. FUKS

Teri Li, jednom reEju, svi tipieno ameriEki momci su plavokosi (neizvesno je da li ovi junaci imaju i plave oEi jer Stamparski metodi

ostavljaju pitanje otvorenim).

Zarade mogu da dostignu neslutene vrhunce kada neka serija, kao ,,Li'l Abner" ili poslednji ,,Peanuts", izazove zarazu odugevljenja. Godine 1955, talas ,,Dejvi Kroketa" preneo se iz studija Volta Diznija na celu naciju. Sve i svako nosio je kapu Dejvi Kroketa - Eak i Carli Braun. Betmen je izazvao joS vefi urnebes, koji su proizvodaEi jskoristili na taj naEin Sto su izra- divali hiljadu i jednu stvarEicu kojima se sluiio

ovaj tako popularni junak stripa.

Kao deo ,,kulture u industriji" (da se posluiimo izrazom Adorna), knjige stripova odreduju me- sto Eitalaca u iivotu potrogafkog drustva. Ma- sovni medijum, oglasi i reklama u spletu na- stoje da se potrebe i zahtevi publike brzo ispunjavaju i Sire, kako bi se toEkovi na kojima se krefe privreda kapitalistiEkih sistema okre-

tali bez zastoja.

KNJIGE U STRIPU: AMERICKA INSTITUCIJA

Tri stotine miliona knjiga u stripu prodaje s e godilnje, a sto miliona ljudi Eitaju stripove svakodnevno: ove cifre pruiaju sliku o gigant- skom Sirenju masovnog medijuma comic-books samo o okviru Sjedinjenih AmeriEkih Driava. Iz dana u dan, knjige u stripu mame sve viSe Citalaca u svoj svet fantazije. BeskonaEna bu- jica slika, veEno ustalasana za sve one koji su rodeni u ovom veku, sa ustaljenim uzorima po- naSanja i priEama koje se mogu presti do sud- njega dana: knjige u stripu - ameriEka hsti-

tucija.

A koliko je snaian uticaj Sto ga ameriEka in- stituoija vrSi na Eitaoce vidi se iz prisne veze koja spaja publiku i njene omiljene lienosti iz stripova. Poplava pisama povodom smrti Ra- vena u ,,Terry and the Pirates", povodom ro- Benja Kuki u ,,BlondieU, povodom pojave Lene Hijene u stripu ,,Li'l Abner", ili povodom epizode u kojoj se izgubila Sendi iz stripa ,,Little Or- phan Annie" - pominjemo samo Eetiri ame- riEka stripa - uvek se navodi kao primer ve- like popularnosti Sto je uiivaju comic-books.

Kada su se tridesetih godina, zbog ekonomskih razloga, pravili planovi da se smanji prostor koji su stripovi zauzimali u novinama ili da se neki stripovi u celosti ukinu, Galupove an- kete otkrjle su Einjenicu da su stripovi u mno-

- R. RAJTBERGER I V. FUICS

gim sluEajevima glavni razlog zbog kojeg ljudi kupuju novine. (Oskudica Sto su je donele go- dine rata primorala je izdavaEe da smanje for- mate knjiga u stripu.) PoSto bace pogled na naslove, vekina Eitalaca novina odmah prelazi na stripove. Nezajailjiva ielja za opuStanjem i bekstvom od stvarnosti ne mogu da budu bolje prikazani; Eitalac uiiva u bekstvu od stvarnosti koje m y omogutavaju stripovi utoliko v i k Sto je, zahvaljujuti cenzuri, strip postao ogledalo ukusa velike vetine. BuduCi da je ova vrsta bekstva danas isto toliko jaka ili joS i j a b nego Sto je bila pre sedamdeset godina, knjige u stripu i dalje postoje, one su postale navika i tradicija sa ritualnim sazvuEjem - one Ce se,

kao institucija od znaEaja, razvijati i dalje.

(s ~ngleskog prevela: GORDANA VELMAR-JANKOVIC)