OPASAN OTPAD NA KP 2046/10 KO DONJI ADROVAC otpada na KP 2046/10 KO Donji Adrovac SO Aleksinac Strana 13 od 175 štetni uticaji projekta na ĉinioce ţivotne sredine, kao i mere i

Ingeko

Objekat: Postrojenje za skladištenje i tretman električnog i elektronskog otpada Elaborat: Studija o proceni uticaja na životnu sredinu projekta Postrojenje za skladištenje i tretman električnog i elektronskog otpada na KP 2046/10 KO Donji Adrovac SO Aleksinac Strana 1 od 175

Nosilac projekta: MAKSI-CO DOO Donji Adrovac

Projekat: POSTROJENJE ZA SKLADIŠTENJE I TRETMAN ELEKTRIČNOG I ELEKTRONSKOG OTPADA KOJI U SEBI SADRŽI MATERIJE KOJE SU OPASNE PO KARAKTERU

Mesto gradnje/lokacija: Donji Adrovac KP 2046/10 KO Donji Adrovac SO Aleksinac

Elaborat: STUDIJA O PROCENI UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU PROJEKTA SKLADIŠTENJA I TRETMANA ELEKTRIČNOG I ELEKTRONSKOG OTPADA KOJI U SEBI SADRŽI MATERIJE KOJE SU PO KARAKTERU OPASAN OTPAD NA KP 2046/10 KO DONJI ADROVAC

Izrada studije: Ingeko

INŽENJERSTVO PROCESNIH SISTEMA, ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE I BEZBEDNOSTI PROCESA

KRUŠEVAC, Cara Lazara 203

Datum: April 2015.

Ingeko


Nosilac projekta: MAKSI-CO DOO Donji Adrovac

Projekat: POSTROJENJE ZA SKLADIŠTENJE I TRETMAN ELEKTRIČNOG I ELEKTRONSKOG OTPADA KOJI U SEBI SADRŽI MATERIJE KOJE SU OPASNE PO KARAKTERU

Mesto gradnje/lokacija: Donji Adrovac KP 2046/10 KO Donji Adrovac SO Aleksinac

Odgovorno lice Nosioca Projekta:

Miodrag Milovanovid dipl.ecc

Elaborat: STUDIJA O PROCENI UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU PROJEKTA SKLADIŠTENJA I TRETMANA ELEKTRIČNOG I ELEKTRONSKOG OTPADA KOJI U SEBI SADRŽI MATERIJE KOJE SU PO KARAKTERU OPASAN OTPAD NA KP 2046/10 KO DONJI ADROVAC

Nosilac izrade elaborata:

Ingeko INŽENJERSTVO PROCESNIH SISTEMA, ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE I BEZBEDNOSTI PROCESA 37000 Kruševac, Cara Lazara 203 Republika Srbija e-mail: [email protected] www: ingeko.co

Odgovorni projektant: Zoran Petrovid, dipl.ing.maš

Saradnik projektanta: Bojan Petrovid, dipl.el.ing

Datum: April, 2015

Ingeko


IZJAVA NOSIOCA PROJEKTA PotvrĊujem, kao ovlašćeno lice ispred MAKSI-CO DOO koje je Nosioc ovog projekta , da je Nosilac projekta upoznat

sa sadrţajem ovog elaborata te na osnovu uvida u isti

IZJAVLJUJEM

da su podaci izneti u ovoj Studiji o proceni uticaja na ţivotnu sredinu projekta skladištenja i tretmana

elektriĉnog i elektronskog otpada koji u sebi sadrţi materije koje su po karakteru opasan otpad na KP

2046/10 KO Donji Adrtovac koji se odnose na funkcionalne karakteristike, tehniĉka i tehnološka rešenja

Postrojenja koje je predmet Projekta u skladu sa investicionim namerama Nosioca projekta u vezi tehniĉko-

tehnološke celine koja je predmet elaborata, u skladu sa baznim informacijama koje su nosiocu izrade elaborata

dostavljene od strane Nosioca projekta kao podloge za izradu elaborata i da je Nosilac projekta saglasan sa

sadrţajem datim u ovom elaboratu.

Za Nosioca projekta:

____________________________

MAKSI CO DOO Donji Adrovac

U Donjem Adrovcu, aprila 2015

Ingeko


SADRŽAJ

- Naslovna strana

- Izjava nosioca Projekta

- Sadržaj

I. OPŠTI PODACI O NOSIOCU IZRADE STUDIJE - Rešenje Agencije za privredne registre o upisu INGEKO DOO u Registru privrednih subjekata - Rešenje za odgovornog projektanta na izradi studije o proceni uticaja - Uverenje o položenom stručnom ispitu za odgovornog projektanta - Uverenje odgovornog projektanta o položenom stručnom ispitu za radnike koji rade na

poslovima zaštite od požara

II. STUDIJA O PROCENI UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU Opšte napomene i obrazloženje 1.0 Podaci o nosiocu projekta 2.0 Opis uže i šire lokacije na kojoj se planira izvođenje projekta 3.0 Prikaz trenutnog- sadašnjeg stanja životne sredine (mikro i makrolokacija), sa objašnjenjem na

osnovu kojih i kako dobijenih podataka je prikazano stanje životne sredine 4.0 Opis projekta 5.0 Prikaz glavnih alternativa koje je nosilac projekta razmatrao 6.0 Opis mogudih značajnih uticaja projekta na životnu sredinu i zdravlje ljudi 7.0 Opis mera predviđenih u cilju sprečavanja, smanjenja i, gde je to mogude, otklanjanje svakog

značajnog štetnog uticaja na životnu sredinu 8.0 Program pradenja uticaja na životnu sredinu- monitoring 9.0 Procena uticaja na životnu sredinu u slučaju udesa 10.0 Netehnički rezime podataka navedenih od 1 – 9 11.0 Podaci o tehničkim nedostacima ili nepostojanju odgovarajudih stručnih

znanja i veština III. PRILOG A: GRAFIČKA DOKUMENTACIJA IV. PRILOG B: USLOVI I SAGLASNOSTI DRUGIH NADLEŽNIH ORGANA V. PRILOG C: MERENJA I ISPITIVANJA

Ingeko


I. OPŠTI PODACI O NOSIOCU IZRADE STUDIJE

Ingeko


Ingeko


Ingeko


Ingeko


Ingeko


Ingeko


II. STUDIJA O PROCENI UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU

Ingeko


OPŠTE NAPOMENE I OBRAZLOŢENJE

0.1 OPŠTE NAPOMENE

Ovaj elaborat predstavlja Studiju o proceni uticaja na ţivotnu sredinu projekta Postrojenje za tretman i skladištenje elektriĉnog i elektronskog otpada na KP 2046/10 KO Donji Adrovac SO Aleksinac

Privredni subjekt MAKSI CO DOO Donji Adrovac, Ţitkovac , u cilju proširenja svog poslovnog portfolia u

oblasti upravljanja otpadom, namerava da na delu KP 2046/10 KO Donji Adrovac, Aleksinac, uspostavi

Postrojenje za tretman i skladištenje elektriĉnog i elektronskog otpada (u daljem tekstu Postrojenje) kao

funkcionalnu celinu koja će se organizaciono i prostorno naslanjati na postojeće Postrojenje za tretman i

skladištenje metalnog neopasnog otpada koje je od strane MAKSI CO DOO već uspostavljeno i funkcioniše

na toj lokaciji.

Saglasno definisanoj poslovnoj politici u Postrojenju koje je predmet ove Studije će se:

- odreĊene vrste otpadne EE opreme samo prihvatno-privremeno skladištiti i koje , sem

razvrstavanja, neće biti predmet daljih tretmana u Postrojenju,

- vršiti tretman samo odreĊenih vrsta otpadne EE opreme (odreĊene vrste otpadne EE opreme, za

koje postoje uslovi za tretman u okviru poslovnog sistema MAKSI CO DOO i iz kojih se mogu izdvojiti

odreĊene komponente /profitabilne sekumdarne sirovine sadrţane u EE otpadu koje pripada ju listi

otpada za koje MAKSI CO DOO ima dozvolu za poslovanje i za koje MAKSI CO DOO ima

ekonomski interes ),

- vršiti izdvajanje odreĊene otpadne EE opreme za koju se pri prijemu u Postrojenje ustanovi da ima

potencijal koji je ĉini primenljivom za ponovnu upotrebu (u celosti ili pojedini njeni delovi) i vršiti njeno

ustupanje zainteresovanim ovlašćenim servisnim organizacijama kako bi istu osposobili i ponudili

na trţištu kao već korišćenu robu.

Tretman EE otpada koji će se vršiti u Postrojenju ĉine postupci fiziĉko-mehaniĉkog tretmana koji obuhvataju :

- identifikovanje i razvrstavanje otpadnog materijala prema kategoriji i naĉinu daljeg postupanja sa

istim u Postrojenju

- postupke dekompozicije sklopova pojedinih vrsta otpadne EE opreme radi izdvajanja odreĊenih

materijala koji su predmet poslovanja MAKSI CO DOO.

Skladištenje EE otpada u predmetnom Postrojenju obuhvata:

- skladištenje otpadne EE opreme koja sem razvrstavanja nije predmet daljih tretmana u Postrojenju,

- prihvatno skladištenje otpadne EE opreme izdvojene kao otpadni materijal koji će se tretirati u okviru

poslovnog sistema MAKSI CO DOO u cilju izdvajanja odreĊenih profitabilnih sekundarnih sirovina

sadrţanih u EE otpadu,

- prihvatno skladištenje otpadna EE oprema za koju je procenjeno da ima potencijal koji je ĉini

primenljivom za ponovnu upotrebu (u celosti ili pojedini njeni delovi)

U predmetnom Postrojenju će se vršiti i privremeno skladištenje otpadnog materijala koji je nus produkt

preostao posle izdvajanja profitabilnih sekundarnih sirovina u procesima rasklapanja otpadne EE opreme,

odnosno otpadnog materijala ĉija dispozicija zahteva odreĊene postupke u skladu sa Zakonom o upravljanju

otpadom (isti će se u Postrojenju privremeno skladištiti do sakupljanja koliĉine istog koja tehno-ekonomski

opravdava njegov dalji transport-otpremu ali ne duţe od jedne godine od momenta sakupljanja ako je u

pitanju generisan opasan otpad).

Cilj izrade ove Studije o proceni uticaja na ţivotnu sredinu je da se u periodu pripreme investicione

realizacije projekta analizira i oceni kvalitet ĉinilaca ţivotne sredine i njihova osetljivost na prostoru u kome

se uspostavlja Postrojenje i meĊusobni uticaji postojećih i planiranih aktivnosti, predvide neposredni i posredni

Ingeko


štetni uticaji projekta na ĉinioce ţivotne sredine, kao i mere i uslovi za spreĉavanje, smanjenje ili otklanjanje

štetnih uticaja na ţivotnu sredinu i zdravlje ljudi u toku eksploatacije predmetnog objekta.

Izrada predmetne Studije o proceni uticaja na ţivotnu sredinu uslovljena je Rešenjem Nadleţnog organa

Ministarstva poljoprivrede i zaštiteţivotne sredine, izdatim 06.06.2014 pod brojem 353-02-2169/2013-05 -05.

Navedeno Rešenje je dato kao prilog ovog poglavlja Studije.

Specifiĉnost konkretnog sadrţaja ovog elaborata leţi u ĉinjenici da je njegov sadrţaj u svemu prilagoĊen

zahtevom nadleţnog orga u vezi sadrţaja Studije a naroĉito njegovom zahtevu Prilikom izrade studije dužni

ste da se u potpunosti pridržavate dostavljenog obima i sadržaja u pogledu redosleda od 1 do 12 (sa

odgovarajućim podnaslovima).

Rezultati izvršenog prikazani su u poglavljima Studije koja slede.

Mere za spreĉavanje, svoĊenja na najmanju moguću meru ili otklanjanje uticaja na ţivotnu sredinu tokom

izgradnje Postrojenja nisu razmatrane u ovoj Studiji: predmetno Postrojenje se uspostavlja u već izgraĊenoj

tehniĉkoj strukturi a radovi koje je potrebno izvesti da bi se postojeći objekat osposobio da moţe biti korišćen

za potrebe Postrojenja su zanemarljivog nivoa i svode se na bravarske radove izrade ţiĉane mreţe kojom se

pojedina odeljenja postojećeg objekta zatvaraju u cilju spreĉavanja neovlašćenog ulaska u iste.

Organizacija i sprovoĊenje mera za dovoĊenje lokacije u prvobitno stanje, kao i drugih mera sa stanovišta

zaštite ţivotne sredine, koje će biti potrebno sprovesti u sluĉaju prestanka rada projekta, nisu predmet ove

studije.

Te mere moraju biti planirane i sprovedene od strane nosioca projekta ili njegovog pravnog sledbenika koji će

u tom cilju morati da urade odgovarajuća projektna rešenja koja moraju biti u skladu sa vaţećim zakonima u

trenutku donošenja odluke o prestanku rada Projekta.

Studija o proceni uticaja je i sastavni deo dokumentacije potrebne u postupku za pribavljanje dozvole za rad

ovog Postrojenja.

0.2 METODOLOGIJA IZRADE STUDIJE

Studija o proceni uticaja na ţivotnu sredinu izvorno se definiše zakonskom regulativom u oblasti zaštite

ţivotne sredine (Zakon o zaštiti ţivotne sredine ,"Sluţbeni glasnik RS" broj 135/04 i 36/09 i Zakon o proceni

uticaja na ţivotnu sredinu,"Sluţbeni glasnik RS" 135/04, 36/09) a njen metodološki obim i sadrţaj definiše i

odredbama Pravilnika o sadrţini studije o proceni uticaja na ţivotnu sredinu ("Sluţbeni glasnik RS" broj

69/05).

Nadleţni organ Ministarstva poljoprivrede i zaštiteţivotne sredine je pomenutim Rešenjem Nadleţnog organa

Ministarstva poljoprivrede i zaštiteţivotne sredine, izdatim 06.06.2014 pod brojem 353-02-2169/2013-05 -05.

Pored odluke o potrebi izrade Studije , definisao i njen konkretni obim i sadrţaj što je uslovilo da je njen

sadrţaj

u svemu prilagoĊen zahtevu nadleţnog orga u vezi sadrţaja Studije a naroĉito njegovom zahtevu Prilikom

izrade studije dužni ste da se u potpunosti pridržavate dostavljenog obima i sadržaja u pogledu redosleda od

1 do 12 (sa odgovarajućim podnaslovima).

U toku izrade su primjenjivani kriterijumi, preporuke, normativi, uslovi i drugi ĉinioci planerskih postupaka, koji

su rezultat struĉnog i nauĉnog istraţivanja, a ĉija je osnovna teţnja usklaĊivanje ţivotne sredine, društvene

zajednice i materijalnih rezultata njenog rada izraţena kroz oblikovanje sredine za ĉoveka.

Metodološki pristup korišten prilikom izrade studije se bazirao na principima hijerarhijske usklaĊenosti, koji

podrazumjeva postupnost u toku izrade predmetnog dokumenta, pri ĉemu informacije i zakljuĉci prethodnog

koraka predstavljaju osnovu za naredni korak.

Ingeko


U najširem smislu primjenjena metodologija prilikom izrade studije o proceni uticaja je sprovedena kroz

procese:

- prikupljanje i prikazivanje podataka vezanih za prirodne karakteristike predmetnog prostora

(klimatske, geološke, hidrološke, biološke, pedološke i sl.) kao i podataka o ukupnoj antropogenoj

delatnosti (privreda, stanovništvo, korištenje zemljišta i sl.),

- analize i identifikacije uticaja na elemente ţivotne sredine, pri ĉemu je korišćena jednokriterijska

analiza (analiza svih uticaja po pojedinim elementima ţivotne sredine) i multikriterijska analiza

(analiza pojedinaĉnih zagaĊivaĉa na više elemenata ţivotne sredine);

- koristeći podatke o prirodnim karakteristikama i antropogenoj delatnosti, izvršena je identifikacija

mogućih negativnih uticaja na predmetnom prostoru; cilj ovog zadatka je da identifikuje odreĊene

pritiske na ţivotnu sredinu (taĉkaste, linijske, površinske), i utvrdi stanje okoline na osnovu dostupnih

podataka,

- izrade procene uticaja korišćenjem odreĊenih metoda za odreĊene oblasti.

U okviru ove procene uticaja prvo je izvršena identifikacija i ocena rizika odreĊene ekološke opasnosti koja

ugroţava kvalitet ţivotne sredine i kvalitet ţivota uopšte.

Identifikacija opasnosti je analiza raspoloţivih podataka kojim se utvrĊuje da li postoji uzroĉni odnos izmenu

odreĊenih zagaĊujućih materija i negativnih efekata na ţivotnu sredinu i zdravlje ljudi.

Vrednovanje parametara izvršeno je tako što su najpre odabrani parametri koji koji su iskljuĉeni iz daljih

razmatranja, a zatim je izvršena konaĉna procena.

Kriterijumi za iskljuĉivanje parametara bio je sledeći:

- rezultati su neutralni, nema znaĉajnih prednosti i nedostataka

- dati parametri nemaju znaĉajnu ekološku relativnost.

Konaĉna procena zasnovana je i na tzv. “specifiĉnom doprinosu” i “ekološkoj relativnosti” razliĉitih kategorija

ekoloških faktora.

Kvalitativna procena zasnovana je na prikupljenim podacima o elementima predmetnog Pogona koji su u

funkciji zaštite okoline objekta, trenutnom stanju okoline , uzimajući u obzir dostupne podatke koje se odnose

na zaštitu okoline.

Za potrebe sprovedenih analiza korišteni su aktuelni propisi.

Za potrebe procene znaĉaja uticaja na okolinu i u cilju predloga mera za smanjenje uticaja na okolinu

odgovarajući znaĉaj dat je informacijama o postojećoj praksi zaštite okoline u sliĉnim livniĉkim objektima u

kojima je sistem zaštite ţivotne sredine uspostavljen na najvišem nivou uz istovremenost odrţivost

poslovanja.

Na toj osnovi izvršeno je i definisanje akcija – mera za smanjenje uticaja objekata i aktivnosti na lokaciji na

ţivotnu sredinu.

PredviĊene mere su u skladu sa merama koja se uobiĉajeno koriste u sliĉnim objektima i u skladu sa BREF

preporukama za tu vrstu objekata.

0.3 PROSTORNO PODRUĈJE OBUHVAĆENO STUDIJOM

Prostorno podruĉje sagledavanja u ovoj studiji ograniĉeno je na objekte i procese koji se nalaze odnosno

koji se odvijaju u okviru lokacije predmetnog Postrojenja kao i na prostor u njegovom najbliţem okruţenju

objekta obzirom na kasnije u Studiji potvrĊenu polaznu pretpostavku da samo isti mogu biti eventualno

izloţeni uticajima iz predmetnog Postrojenja.

0.4 IZVORI INFORMACIJA I PODATAKA

Ingeko


Pri izradi predmetne Studije, kao izvori informacija i podataka su korišćeni:

- sva dostupna raspoloţiva dokumentacija iz lokalnih izvora, a koja je na bilo koji naĉin obraĊivala

prostor na kome se planira objekat (objavljeni i dostupni digitalni podaci , www, ĉlanci, knjige,

rezultati raznih istraţnih radova, studijski radovi, objavljeni projekti i planovi),

- orto-foto snimci terena,

- podaci prikupljeni na terenu (foto-zapis terena)

- postojeća zakonska regulativa koja se odnosi ili je u vezi sa oblašću u kojoj se nalazi odnosno

posluje predmetni objekat,

- struĉna literatura koja se odnosi ili je u vezi sa oblašću u kojoj se nalazi odnosno posluje predmetni

objekat,

- raspoloţiva tehniĉka dokumentacija,

- ostala dokumenta investitora.

Pored navedenog, procena mogućeg uticaju rada objekta koji je predmet Projekta odnosno pojedinih

njegovih sadrţaja na ţivotnu sredinu izvršena je i na osnovu:

- uvida na licu mesta

- sagledavanja iskustva u sliĉnim projektima.

0.4.1 ZAKONSKA REGULATIVA

Tumaĉenje rezultata i predlaganje mera zaštite se radi u skladu sa sledećim pravnim aktima:

- Zakon o zaštiti ţivotne sredine ("Sluţbeni glasnik RS" broj 135/04, 36/09, 36/09-dr. zakon, 72/09-dr.

zakoni 43/11-odluka US)

- Uredba o sadrţini i naĉinu voĊenja informacionog sistema zaštite ţivotne sredine, metodologiji,

strukturi, zajedniĉkim osnovama, kategorijama i nivoima sakupljanja podataka, kao i o sadrţini

informacija o kojima se redovno i obavezno obaveštava javnost ("Sluţbeni glasnik RS" broj 112/09)

- Pravilnik o sadrţini politike prevencije udesa i sadrţini i metodologiji izrade Izveštaja o bezbednosti i

Plana zaštite od udesa (“Sluţbeni glasnik RS” broj 41/10)

- Pravilnik o sadrţini obaveštenja o novom seveso postrojenju odnosno kompleksu, postojećem

seveso postrojenju, odnosno kompleksu i o trajnom prestanku rada seveso postrojenja, odnosno

kompleksa (“Sluţbeni glasnik RS” broj 41/10)

- Pravilnik o Listi opasnih materija i njihovim koliĉinama i kriterijumima za odreĊivanje vrste dokumenta

koje izraĊuje operater seveso postrojenja, odnosno kompleksa (“Sluţbeni glasnik RS” broj 41/10)

- Zakon o proceni uticaja na ţivotnu sredinu ("Sluţbeni glasnik RS" broj 135/04 i 36/09)

- Pravilnik o sadrţini studije o proceni uticaja na ţivotnu sredinu ("Sluţbeni glasnik RS" broj 69/05)

- Zakon o upravljanju otpadom ("Sluţbeni glasnik RS" broj 36/09 i 88/10)

- Pravilnik o obrascu Dokumenta o kretanju otpada i uputstvu za njegovo popunjavanje (“Sluţbeni

glasnik RS”, broj 72/09)

- Pravilnik o obrascu Dokumenta o kretanju opasnog otpada i uputstvu za njegovo popunjavanje

(“Sluţbeni glasnik RS”, broj 72/09)

- Pravilnik o kategorijama, ispitivanju i klasifikaciji otpada (“Sluţbeni glasnik RS" broj 56/10)

- Pravilnik o uslovima, naĉinu i postupku upravljanja otpadnim uljima ("Sluţbeni glasnik RS" broj

71/10)

- Pravilnik o naĉinu i postupku upravljanja istrošenim baterijama i akumulatorima (“Sluţbeni glasnik

RS” broj 86/10)

- Pravilnik o naĉinu skladištenja, pakovanja i obeleţavanja opasnog otpada ("Sluţbeni glasnik RS" broj

92/10)

- Pravilnik o uslovima i naĉinu sakupljanja, transporta, skladištenja i tretmana otpada koji se koristi kao

sekundarna sirovina ili za dobijanje energije (Sl.glasnik RS broj 98/10)

Ingeko


- Uredba o proizvodima koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada, obrascu dnevne evidencije

o koliĉini i vrsti proizvedenih i uvezenih proizvoda igodišnjem izveštaju, naĉinu i rokovima

dostavljanja godišnjeg izveštaja, obveznicima plaćanja naknada, kriterijumima za obraĉun, visinu i

naĉin obraĉunavanja i plaćanja naknade ("Sluţbeni glasnik RS" broj 89/09)

- Uredba o izmenama i dopunama Uredbe o proizvodima koji posle upotrebe postaju posebni tokovi

otpada, obrascu dnevne evidencije o koliĉini i vrsti proizvedenih i uvezenih proizvoda i godišnjem

izveštaju, naĉinu i rokovima dostavljanja godišnjeg izveštaja, obveznicima plaćanja

naknada,kriterijumima za obraĉun, visinu i naĉin obraĉunavanja i plaćanja naknade (“Sluţbeni

glasnik RS” broj 08/10)

- Uredba o dopuni Uredbe o proizvodima koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada, obrascu

dnevne evidencije o koliĉini i vrsti proizvedenih i uvezenih proizvoda i godišnjem izveštaju, naĉinu i

rokovima dostavljanja godišnjeg izveštaja, obveznicima plaćanja naknada, kriterijumima za obraĉun,

visinu i naĉin obraĉunavanja i plaćanja naknade (“Sluţbeni glasnik RS", broj 21/10)

- Pravilnik o obrascu zahteva za izdavanje dozvole za skladištenje, tretman i odlaganje otpada

(“Sluţbeni glasnik RS”, broj 72/09)

- Strategija upravljanja otpadom za period 2010–2019. godine (“Sluţbeni glasnik RS” broj 29/10)

- Uredba o proizvodima koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada, obrascu dnevne evidencije

o koliĉini i vrsti proizvedenih i uvezenih proizvoda i godišnjeg izveštaja, naĉinu i rokovimа

dostavljаnjа godišnjeg izveštaja, obveznicimа plaćanja naknade,kriterijumima za obraĉun, visinu i

naĉin obraĉunavanja i plaćanja naknade (“Sluţbeni glasnik RS", broj 54/10)

- Pravilnik o listi elektriĉnih i elektronskih proizvoda, merama zabrane i ograniĉenja korišćenja

elektriĉne i elektronske opreme koja sadrţi opasne materije, naĉinu i postupku upravljanja otpadom

od elektriĉnih i elektronskih proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS" broj99/10)

- Pravilnik o obrascu dnevne evidencije i godišnjeg izveštaja o otpadu sa uputstvom za njegovo

popunjavanje ("Sluţbeni glasnik RS" broj 95/10)

- Pravilnik o naĉinu i postupku za upravljanje otpadnim fluorescentnim cevima koje sadrţe ţivu

(“Sluţbeni glasnik RS” broj 97/10)

- Zakon o ambalaţi i ambalaţnom otpadu ("Sluţbeni glasnik RS" broj36/09)

- Uredba o odlaganju otpada na deponije (“Sluţbeni glasnik RS” broj92/10)

- Zakon o zaštiti vazduha ("Sluţbeni glasnik RS" broj 36/09)

- Uredba o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha (“Sluţbeni glasnik RS” broj 11/10 i

75/10)

- Uredba o graniĉnim vrednostima emisija zaganujućih materija u vazduh (“Sluţbeni glasnik RS” broj

71/10)

- Zakon o zaštiti od buke u ţivotnoj sredini ("Sluţbeni glasnik RS" broj 36/09 i 88/10)

- Pravilnik o metodama merenja buke, sadrţini i obimu izveštaja o merenju buke (“Sluţbeni glasnik

RS” broj 72/10)

- Uredba o indikatorima buke, graniĉnim vrednostima, metodama za ocenjivanje indikatora buke,

uznemiravanja i štetnih efekata buke u ţivotnoj sredini (“Sluţbeni glasnik RS” broj 75/10)

- Uredba o programu praćenja kvaliteta zemljišta, indikatorima za ocenu rizika od degradacije

zemljišta i metodologiji za izradu remedijacionih programa (“Sluţbeni glasnik RS” broj 88/10)

- Zakon o zaštiti prirode ("Sluţbeni glasnik RS" broj 36/09 i 88/10)

- Zakon o vodama (“Sluţbeni glasnik RS”, broj 30/10)

- Pravilnik o sadrţini i obrascu zahteva za izdavanje vodnih akata i sadrţini mišljenja u postupku

izdavanja vodnih uslova (“Sluţbeni glasnik RS” broj 74/10)

- Uredba o klasifikaciji voda ("Sluţbeni glasnik SRS", br.5/68)

- Uredba o kategorizaciji vodotoka ("Sluţbeni glasnik SRS" broj 05/68)

- Zakon o reţimu voda ("Sluţbeni list SRJ", br. 59/98, "Sluţbeni glasnik RS", br. 101/05)

- Pravilnik o opasnim materijama u vodama ("Sluţbeni glasnik SRS" broj 31/82)

Ingeko


- Pravilnik o naĉinu i minimalnom broju ispitivanja kvaliteta otpadnih voda ("Sluţbeni glasnik SRS", br.

47/83 i 13/84)

- Uputstvo o naĉinu i postupku za utvrnivanje postignutog stepena preĉišćavanja ispuštene zagaĊene

vode ("Sluţbeni glasnik SRS" broj 09/67)

- Zakon o hemikalijama ("Sluţbeni glasnik RS" broj 36/09 i 88/10)

- Pravilnik o Registru hemikalija (“Sluţbeni glasnik RS” broj 23/10)

- Zakon o planiranju i izgradnji ("Sluţbeni glasnik RS" broj 72/09 i 81/09)

- Zakon o zaštiti od poţara (“Sl.glasnik RS" broj 111/09)

- Zakon o eksplozivnim materijama, zapaljivim teĉnostima i gasovima ("Sluţbeni glasnik SRS" broj

44/77, 45/85 i 18/89 i "Sluţbeni glasnik RS" broj 53/93, 67/93, 48/94 i 101/05-dr.zakon)

- Uredba o merama zaštite od poţara pri izvoĊenju radova zavarivanja, rezanja i lemljenja (“Sluţbeni

glasnik SRS” broj 50/79).

- Ostali pravilnici, uredbe i drugi podzakonski akti koji se odnose na ovu vrstu postrojenja.

0.4.2 RASPOLOŢIVA TEHNIĈKA DOKUMENTACIJA

Za izradu Studije o proceni uticaja na ţivotnu sredinu korišćena je sledeća tehniĉka dokumentacija:

- Idejni mašinsko tehnološki projekat Postrojenja za tretman i skladištenje otpada od elektriĉne i

elektronske opreme , elaborat br. 1306, uraĊen od strane INGEKO DOO Kruševac u junu 2013 god,

odgovorni projektant Zoran Petrović dip. maš. ing,

- Projekat izvedenog objekta – poslovni objekat broj 6,7,8 „Nadstrešnice“ uraĊen u januaru 2014 od

strane PUR Novitet 2 Aleksinac odgovorni projektant Momĉilo Rakić d.i.a

0.4.3 OSTALA DOKUMENTA INVESTITORA KORIŠĆENA KAO PODLOGA ZA IZRADU STUDIJE

Za izradu Studije korišćene su sledeće podloge koje je investitor stavio na raspolaganje obradjivaĉu

elaborata:

- Izvod o registraciji privrednog subjekta MAKSI CO DOO Donji Adrovac, Ţitkovac, izdat od strane

Agencije za privredne registre Republike Srbije,

- Kopija plana, izdata od Republiĉkog geodetskog zavoda, Sluţba za katastar nepokretnosti Aleksinac

29.11.2012.god.

- Informacija o lokaciji za katastarsku parcelu broj 2046/10 KO Donji Adrovac izdata od strane

Opštinske uprave Aleksinac, Odeljenje za privredu i lokalni ekonomski razvoj , odsek za urbanizam,

stambeno komunalnu oblast i zaštitu ţivotne sredine, pod brojem 350-21/13 od 08.03.2013.god.

- Katastarsko topografski plan za katastarsku parcelu broj 2046/10 KO Donji Adrovac uraĊen od

strane Agencija za geodetskeusluge i projektovanje GEOPROJEKT Aleksinac 03.10.2011 god.

0.5 NAPOMENA O KORIŠĆENIM TERMINIMA

Rešenjem Nadleţnog organa Ministarstva poljoprivrede i zaštiteţivotne sredine broj 353-02-2169/2013-05

postrojenje ĉiji uticaj na ţivotnu sredinu je predmet ove Studije je imenovano kao projekat skladištenja i

tretmana električnog i elektronskog otpada koji u sebi sadrži materije koje su po karakteru opasan otpad .

Investicioni objekat ĉije uspostavljanje je predmet ove Studije, u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom

(„Sluţbeni glasnik RS“ broj 36/09), predstavlja Postrojenje za upravljanje otpadom u kome će se skladištiti i

tretirati i neopasan i elektriĉni i elektronski otpad tako da je u Studiji , kao naziv projekta i na više mesta

korišćen termin Postrojenje za tretman i skladištenje elektriĉnog i elektronskog otpada kao ravnopravan

nazivu datim od strane Nadleţnog organa.

Termin Postrojenje za tretman i skladištenje električnog i elektronskog otpada je usklaĊen i sa nazivom

ovog postrojenja koji je korišćen u tehniĉkoj dokumentaciji koja je bila podloga za izradu ove Studije.

Ingeko


U Studiji je , zbog prirode projekta, korišćen niz izraza vezanih za upravljanje otpadom sa znaĉanjem onako

kako je njihovo znaĉenje definisano u Zakonu o upravljanju otpadom odenosno u Pravilniku o listi elektriĉnih i

elektronskih proizvoda, merama zabrane i ograniĉenja korišćenja elektriĉne i elektronske opreme koja sadrţi

opasne materije, naĉinu i postupku upravljanja otpadom od elektriĉnih i elektronskih proizvoda ("Sl. glasnik

RS", br. 99/2010).

Termin EE otpad je u ovoj Studiji, korišćen kao termin za elektriĉnu i elektronsku oprema koja predstavlja

otpad u skladu sa zakonom kojim se ureĊuje upravljanje otpadom, ukljuĉujući i sve sastavne delove, sklopove

i potrošni materijal koji su deo proizvoda koji se odbacuje.

Termin EE oprema je u ovoj Studiji, korišćen kao termin za proizvod ĉiji pravilan rad zavisi od elektriĉne struje

ili elektromagnetnih polja, kao i opremu koja je namenjena za proizvodnju, prenos i merenje protoka i polja,

razvrstani u jedan od razreda sa Liste razreda elektriĉne i elektronske opreme, a upotrebljavaju se kod

napona koji ne prelazi 1000 V za naizmeniĉni protok i 1500 V za jednosmerni protok.

Ingeko


Ingeko


Ingeko


Ingeko


Ingeko


Ingeko


Ingeko


1. PODACI O NOSIOCU PROJEKTA

1.1 NOSILAC PROJEKTA

Nosilac projekta Postrojenje za tretman i skladištenje neopasnog metalnog otpada je privredni subjekt MAKSI- CO

DOO Donji Adrovac, koji predmetno Postrojenje uspostavlja na KP 2046/10 KO Donji Adrovac, Aleksinac.

1.2 IDENTIFIKACIONI PODACI

Naziv: MAKSI-CO DOO Donji Adrovac

Pravni oblik: Društvo sa ograničenom odgovornošću Matični broj: 17530909

PIB: 103175061

Pretežna delatnost: 3832 – ponovna upotreba razvrstanih materijala Identifikacioni podaci se mogu utvrditi iz fotokopije Izvoda o registraciji privrednog subjekta koji se dostavlja u

prilogu.

1.3 ADRESA ZA KONTAKT

Adresa: MAKSI- CO DOO Donji Adrovac

18 220 Aleksinac, Poštanski fah 74 Telefon: 018 4844 633 Direktor: Miodrag Milovanović, dipl.ecc. Kontakt osoba: Dejan Franeta

Ingeko


Ingeko


Ingeko


2. OPIS UŢE I ŠIRE LOKACIJE NA KOJOJ SE PLANIRA IZVOĐENJE PROJEKTA

2.1 LOKACIJA PROJEKTA

2.1.1 MAKROLOKACIJA

Postrojenje za skladištenje i tretman elektriĉnog i elektronskog otpada koje je predmet ove Studije se

uspostavlja na delu KP 2046/10 KO Donji Adrovac, SO Aleksinac kao nova funkcionalna celina u okviru

kompleksa na kome je već uspostavljeno i funkcioniše Postrojenje za tretman i skladištenje metalnoh

neopasnog otpada ĉiji vlasnik i operater je MAKSI-CO DOO Donji Adrovac.

Lokacija se nalazi na teritoriji Opštine Aleksinac.

Sedište opštine i kulturno-administrativni centar je grad Aleksinac (lokacija na kojoj se planira

uspostavljanje Postrojenja koje je predmet ove Studije je od centra Aleksinca udaljena, u vazdušnoj liniji,

oko 5 km u jugozapadnom pravcu).

Teritorija opštine Aleksinac prostire se u jugoistoĉnom delu Republike Srbije izmeĊu 43o27' i 43o44'

severne geografske širine i 21o29' i 21o56' istoĉne geografske duţine.

Zahvata površinu od 707 km2 na kojoj, prema podacima na zvaniĉnom sajtu Opštine Aleksinac u

vremenu izrade studije, ţivi 51863 stanovnika ili 73,36 stanovnika na km2

Pripada jednoj od najvećih opština po broju naseljenih mesta, ĉak 72 (jedno gradsko i 71 seosko naselje).

Teritorija opštine zahvata 64% poljoprivrednog zemljišta i 36% brdsko planinskog zemljišta.

Poljoprivredno ravniĉarski deo leţi u dolini reke Juţne Morave i u donjem toku reke Moravice.

Opština Aleksinac se odlikuje izuzetno povoljnim saobraćajnim vezama sa susednim opštinama, ali i sa

magistralnim putevima preko kojih je povezana sa velikim administrativnim centrima.

Sredinom opštine prolaze vaţni saobraćajni pravci: meĊunarodni ţelezniĉki pravac sever - jug i autoput

E-75 koji Evropu spajaju sa Juţnom Evropom i bliskim i srednjim istokom u Aziji.

Na samo 3 km od centra Aleksinca je ţelezniĉka stanica “Aleksinac’’ u Ţitkovcu, a na oko 30 km

meĊunarodni aerodrom “Konstantin Veliki” u Nišu.

Opština Aleksinac se graniĉi sa niškim opštinama Crveni Krst i Merošinom na jugu, sa opštinom Raţanj na

severu, Kruševcem na zapadu, Svrljiškom opštinom na jugoistoku i opštinom Sokobanjom na

severoistoku.

Podruĉje opštine Aleksinac je veoma bogato vodenim tokovima koji saĉinjavaju deo sliva Juţne Morave.

U blizini Aleksinca je i veštaĉka akumulacija, jezero Bovan, površine 110 ha i zapremine 59.000.000 m3 iz

koje se veći deo opštine i grad Aleksinac snabdevaju pijaćom vodom.

Prikaz dispozicije lokacije u odnosu na šire okruţenje (Aleksinac) dat je na slici S 2.1.

Ingeko


Slika S 2.1: Dispozicije lokacije predmetnog Postrojenja u odnosu na šire okruţenje Satelitski snimak šireg okruţenja lokacije (satelitski snimak Google Earth) dat je na slici S 2.2.

Najbliţe naselje je Donji Adrovac ĉije su prve kuće na udaljenju od oko 700 m u jugoistoĉnom pravcu od

lokacije (naselje je ruralnog tipa).

Reka Juţna Morava je protiĉe severno od lokacije na udaljenosti od 1,1 km.

Lokacija je sa širim okruţenjem povezana preko putnog pravca Ţitkovac – Đunis a preko ovog puta i sa

autoputem Niš – Beograd (najbliţi izlaz za pristup na lokaciju je u Aleksincu, oko 12 km od lokacije).

Put Ţitkovac – Đunis je udaljen 750 m u severnom pravcu od lokacije.

Lokacija je sa ovim putnim pravcem povezana pristupnom saobraćajnicom širine 5 m, sa asfaltnim

zastorom.

Ţelezniĉka pruga Beograd- Niš je udaljena 100 m od lokacije u jugozapadnom pravcu.

Najbliţa tovarna ţelezniĉka stanica je tovarna ţelezniĉka stanica Donji Adrovac koja je formirana za

potrebe Postrojenja za separaciju i utovar uglja iz Aleksinaĉkih rudnika u ţelezniĉke vagone.

Lokacija Postrojenja

Ingeko


Slika S 2.2: Satelitski snimak šireg okruţenja lokacije (Legenda: 1. Naselje Donji Adrovac; 2.Put Ţitkovac-

Đunis; 3. Reka Juţna Morava; 4.Naselje Trnjane; 5. Ţelezniĉka pruga Beograd- Niš; 6. Crkva Sveta

Petka)

Okruţenje lokacije ĉine prostorni segmenti sastavljeni od više katastarskih parcela razliĉitih vlasnika koji

se koriste za poljoprivrednu proizvodnju, izgraĊeni kompleksi na kojima su podignuti objekti proizvodnih

sistema i pojasevi uz saobraćajnu infrastrukturu (ţelezniĉka pruga Beograd-Niš, put Ţitkovac – Đunis).

Satelitski snimak neposrednog okruţenja lokacije (satelitski snimak Google Earth) dat je na slici S 2.3.

Neposredno okruţenje predmetne KP 2640/10 (okruţenje sa kojim se ta parcela graniĉi) ĉine:

- sa severoistoĉne strane: poljski put koga lokalno stanovništvo koristi kao prilaz poljoprivrednim

parcelama koje su sa druge strane puta ,

- sa severozapadne strane: prilazna saobraćajnica kojom je radna zona i predmetna parcela

povezana na putni Ţitkovac- Đunis (prilazni put Postrojenju za separaciju i utovar uglja iz

Aleksinaĉkog rudnika u ţelezniĉke vagone),

- sa jugozapadne strane: kompleks Postrojenja za separaciju i utovar uglja iz Aleksinaĉkog rudnika

u ţelezniĉke vagone),

- sa jugoistoĉne strane poljski put koga lokalno stanovništvo koristi kao prilaz poljoprivrednim

parcelama koje su sa druge strane puta .

1

3

6

5

2

LOKACIJA POSTROJENJA

4

Ingeko


Slika S2.3: Satelitski snimak neposrednog okruţenja lokacije (Legenda oznaka: 1. FAGEM DOO

Aleksinac; 2. Prilazna saobraćajnica – veza sa putem Ţitkovac-Đunis; 3. Deponija jalovine; 4.

Postrojenje za separaciju i utovar u vagone uglja- Aleksinaĉki rudnici; 5. Postrojenje za

tretman i skladištenje metalnog neopasnog otpada; 6.Najbliţi stambeni objekat; 7. Ţelezniĉka

pruga Beograd- Niš)

Fotografije okruţenja lokacije date su na slikama S 2.4 i S 2.5 u nastavku.

POSTROJENJE ZA TRETMAN I SKLADIŠTENJE NEOPASNOG METALNOG

OTPADA MAKSI CO DOO NA KP 2046/1 KO DONJI ADROVAC

1

3

5

4

7

2

6

Ingeko


Slika S.4: Okruţenje lokacije sa zapadne strane (u pozadini se vide napušteni objekti postrojenja za

separaciju i utovar uglja u ţelezniĉke vagone koje je funkcionisalo u sastavu Aleksinaĉkih

rudnika)

Slika S 2.5: Okruţenje lokacije sa severozapadne strane (vidi se brdo deponovane rudniĉke jalovine na

kome je vidljiv rezultat procesa samoobnavljanja)

2.1.2 MIKROLOKACIJA

Poloţaj prostora na kome se planira uspostavljanje Postrojenja za tretman i skladištenje EE otpada dat na

slici S 2.6.

Dispozicija prostora Postrojenja za tretman i skladištenje EE otpada u odnosu na ostale sadrţaje

na KP 2046/10 je data na crteţu INGEKO DOO Kruševac br 110139 u grafiĉkom prilogu Studije.

Ingeko


Slika S.2.6 : Poloţaj prostora na kome se planira uspostavljanje Postrojenja za tretman i

skladištenje EE otpada

2.2 USKLAĐENOST IZABRANE LOKACIJE SA PROSTORNO- PLANSKOM DOKUMENTACIJOM

Predmetna katastarska parcela se nalazi u radnoj (industrijskoj) zoni nastaloj oko postrojenja za

separaciju i utovar uglja u ţelezniĉke vagone koje je bilo izgraĊeno i korišćeno od strane Aleksinaĉkih

rudnika (u postrojenju za separaciju i utovar uglja nalazila se krajnja, istovarna stanica ţiĉare kojom je u

postrojenje dopreman ugalj iz Aleksinaĉkih rudnika).

Za podruĉje projekta na snazi je Prostorni plan opštine Aleksinac (Sluţbeni list opštine Aleksinac

br.4/2011).

Izvod iz Prostornog plana – kartografski prikaz namene pojedinih zona dat je na slici S 2.7.

PROSTOR KP 2046/10 NA KOME SE USPOSTAVLJA

POSTROJENJE ZA TRETMAN I SKLADIŠTENJE EE OTPADA

Ingeko


Slika S 2.7 : Izvod iz prostornog plana (dispozicija zona)

U Informacija o lokaciji o nameni parcele KP br.2046/10 KO Donji Adrovac, izdatoj dana 08.03.2013 pod

brojem 350-21/13 od strane Odseka za urbanizam, stambeno komunalnu oblast i zaštitu ţivotne sredine,

Odeljenja za privredu i lokalni ekonomski razvoj Opštinske uprave Aleksinac je navedeno da je ista

obuhvaćena Prostornim planom opštine Aleksinac (Sluţbeni list opštine Aleksinac br.4/2011) i da pripada

radnoj zoni namenjenoj za PROIZVODNJU, SERVISE I SKLADIŠTA.

Fotokopija Informacije o lokaciji data je u prilogu Studije.

2.3 BLIZINA PODRUĈJA ZAŠTIĆENIH MEĐUNARODNIM, NACIONALNIM ILI LOKALNIM PROPISIMA

Predmetna lokacija se nalazi u prethodno uspostavljenoj proizvodnoj zoni ĉije šire okruţenje predstavlja

predeo koji se koristi za poljoprivrednu proizvodnju .

Saglasno objavljenim podacima Zavoda za zaštitu prirode Republike Srbije, predmetna lokacija i njeno

okruţenje se ne nalaze odnosno ne spadaju u:

- podruĉje koje je na spisku nacionalnih parkova, parkova prirode, predela izuzetnog oblika, opštih

rezervata prirode

- podruĉje koje je kategorizovano i zaštićeno prema posebnim propisima kojima se ureĊuje zaštita

voda

- podruĉje istorijskog, kulturnog i arheološkog znaĉaja kategorizovano i zaštićeno prema posebnim

propisima kojima se ureĊuje zaštita kulturnog nasleĊa.

Ingeko


Predmetna lokacija i njeno okruţenje se ne nalaze odnosno ne spadaju u podruĉje koje je na spisku

ekološko znaĉajnih podruĉja odnosno ekoloških koridora od meĊunarodnog znaĉaja u Republici Srbiji

(spisak definisan u Uredbi o ekološkoj mreţi objavljenoj u Sluţbenom glasniku Republike Srbije

br.102/2010).

2.4 BLIZINA ZONA SANITARNE ZAŠTITE, VODOTOKOVA I IZVORA VODOSNABDEVANJA

2.4.1 BLIZINA ZONA SANITARNE ZAŠTITE Na samoj lokaciji i njenom širem okruţenju nema uspostavljenih zona sanitarne zaštite podruĉja na kom se nalazi izvorište koje se po koliĉini i kvalitetu moţe koristiti ili se koristi za javno snabdevanje vodom za piće.

2.4.2 BLIZINA VODOTOKOVA

Na samoj lokaciji i njenom neposrednom okruţenju nema vodotokova – najbliţi vodotok je reka Juţna

Morava koja protiĉe severno od lokacije na udaljenosti od 1,1 km.

2.4.3 BLIZINA IZVORIŠTA VODOSNABDEVANJA

Na širem podruĉju predmetne lokacije i u njenom neposrednom okruţenju nema izvorišta

vodosnabdevanja.

Organizovano vodosnabdevanje na širem podruĉju se vrši samo u gradu Aleksincu i prigradskim

naseljima, koja su povezana na Regionalni vodosistem „Bovan“, a preko postrojenja za preĉišćavanje

vode za piće „Bresje“.

Kapacitet postrojenje za preĉišćavanje vode za piće „Bresje“ koje je izgraĊeno na istoimenom brdu

izmeĊu naselja Subotinac i Kraljevo je 300l/sek (finalni kapacitet u drugoj fazi 600l/sek).

Trenutno na ovaj sistem je prikljuĉen grad Aleksinac sa više naseljenih mesta ove opštine, a postoje uslovi

za prikljuĉenje ostalih Moravskih sela ove opštine (na ovaj sistem je prikljuĉena i lokacija na kojoj se

planira predmetno Postrojenje).

Ostala naselja opštine delimiĉno poseduju lokalne vodovode seoskog tipa, koji se oslanjaju na kaptiranje

pojedinih izvora ili kopanih bunara, sa ili bez manjih rezervoarskih prostora, sa parcijalnom razvodnom

mreţom.

Ostali potrošaĉi se snabdevaju individualno, a da pri tome nije uspostavljena nikakva sanitarna zaštita.

Naselje na padinama Ozrena i Jastrebca problem vodosnabdevanja rešavaju iz planinskih izvora.

Osnovno izvorište vodosnabdevanja grada Aleksinca, akumulacija „Bovan“ koja je prema Vodoprivrednoj

osnovi Republike Srbije (Sl.glasnik RS br.11/02) , predviĊena za snabdevanje vodom naselja u opštinama

Aleksinac, Raţanj i Sokobanje je od lokacije postrojenja koje je predmet ove Studije udaljeno u vazdušnoj

liniji oko 13,3 km u severnoistoĉnom pravcu.

2.5 NASELJENOST ILI IZGRAĐENOST LOKACIJE

2.5.1 NASELJENOST LOKACIJE

Lokacija i njeno neposredno okruţenje nisu naseljeni- na njima nema stambenih objekata niti lica koja

stalno borave odnosno ţive na lokaciji.

Najbliţi stambeni objekti su pojedinaĉni meĊusobno izdvojeni stambeni objekti koji su locirani

jugozapadno od lokacije na rastojanju od oko 120 m.

Ingeko


Ovi objekti su izgraĊeni sa druge strane sistema ţelezniĉkih koloseka tovarne stanice Donji Adrovac

odnosno pruge Niš – Beograd, uz lokalni put koji ide duţ pruge.

2.5.2 IZGRAĐENOST LOKACIJE

Sadašnje stanje sa stanovišta korišćenja zemljišta lokacije karakteriše situacija da je kompletna površina

parcele izgraĊena objektima i sadrţajima koji su u funkciji stvaranja uslova za funkcionisanje Postrojenja

za tretman i skladištenje neopasnog metalnog otpada ĉiji vlasnik odnosno operater je MAKSI CO DOO.

Na lokaciji su prisutne zgrade sa magacinima, nadstrešnice, objekat opšte namene (sa prostorijama za

administrativne potrebe, magacinima alata i prostorijama za boravak radnika), transportno manipulativne

površine i platoi za skladištenje na otvorenom i dr. koji su ili zateĉeni objekti izgraĊeni i korišćeni od strane

aleksinaĉkog rudnika ili su novoizgraĊeni objekti od strane MAKSI-CO DOO kao objekti za potrebe

Postrojenja za tretman i skladištenje neopasnog metalnog otpada.

Pored navedenih objekata na lokaciji su izgraĊeni i odreĊeni infrastrukturni objekti i instalacije potrebni za

funkcionisanje Postrojenja za tretman i skladištenje neopasnog metalnog otpada.

Dispozicija izgraĊenih sadrţaja u okviru lokacije prikazana je na Katastarsko- topografskom planu koji je

dat u Prilogu.

2.6 VRSTE PRIRODNIH RESURSA NA LOKACIJI

2.6.1 PRIRODNI RESURSI U ŠIREM OKRUŢENJU LOKACIJE

2.6.1.1 MOĈVARE

U širem okruţenju lokacije nema moĉvarnog zemljišta.

2.6.1.2 POVRŠINSKE VODE

U širem okruţenju nema većih stajaćih površinskih voda – najbliţa veća stajaća voda je Bovansko jezero

koje je od lokacije postrojenja koje je predmet ove Studije udaljeno u vazdušnoj liniji oko 13,3 km u

severnoistoĉnom pravcu.

U širem okruţenju lokacije, neposredno uz vodotok Juţne Morave,postoji veći broj bara koje su nastale

usled eksploatacije peska i gline.

Reka Juţna Morava,koja je najbliţi vodotok, protiĉe severno od lokacije na udaljenosti od 1,1 km.

2.6.1.3 PODZEMNE VODE

Osnovna odlika sedimenata aluviona Juţna Morava je prisustvo povodanjskih suglina i supeskova u ĉijoj

podini su peskovi, peskoviti šljunkovi i šljunkovi u kojima je formirana stalna izdan, pod blagim

subarterskim pritiskom.

Sagledavanje nivoa voda u kopanim bunarima u okruţenju ukazuje da je nivo ovih voda oko 4- 5 m od

kote okolnog terena.

2.6.1.4 ŠUME

Aleksinaĉki kraj raspolaţe sa 70.660 hektara zemljišne površine - od tog zemljišta 20.150 hektara je pokriveno šumom, što je 28,5% ukupne teritorije.

Ingeko


Lokacija na kojoj se planira uspostavljanje Postrojenja koje je predmet ove Studije se nalazi u dolini Morave u kojoj šume zauzimaju male površine, do 10 hektara, i one su preteţno od vrbe, topole, jasena, lipe...

U selima koja su bliţa planinskom obodu šume su nešto veće i obiĉno se nalaze oko izvorišta reka, i to najĉešće hrast sa cerom, a na kreĉnjaku oko Lipovca i Crne Bare crni grab na visini od 250m do 600m.

Šuma je u velikim kompleksima ostala samo na Malom i Velikom Jastrebcu, Bukoviku i Obloj Glavi i to uglavnom bukova, manjim delom hrastova šuma.

2.6.1.5 POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE

Poljoprivredno zemljište zauzima oko 64% teritorije opštine.

Poljoprivredno ravniĉarsko zemljište leţi u dolinma reka Moravica i Juţna Morava.

Aluvijalni nanosi u dolini Juţne Morave i pogodni uslovi za navodnjavanje opredeljuju katastarske opštine

na ovom potezu kao podruĉja sa intenzivnim uzgojem ratarskih i povrtarskih kultura.

Plodna aluvijalna ravan Morave pruţa odliĉne uslove za uzgajanje ţita i kukuruza, kao i industrijskog,

povrtnog i krmnog bilja.

Oraniĉne površine su većinom visokog proizvodno - ekonomskog potencijala, obzirom da su najviše

zastupljene u kompozitnim dolinama reka, koje se odlikuju izuzetno plodnim zemljištem.

Gaje se uglavnom domaće tradicionalne vrste.

Najzastupljenije povrtarske kulture su: paprika, paradajz, krompir, kupus, šargarepa, crni i beli luk.

Poljoprivredno zemljište koje se nalazi u brdskom kraju pogodno je za razvoj vinogradarstva, proizvodnju

krmnog bilja i industrijski gajenog lekovitog bilja, ali i jagode, kupine, maline i drugih visokoakumulativnih

kultura.

2.6.1.6 RIBOLOVNA PODRUĈJA

Šire podruĉje lokacije (podruĉje reke Juţna Morava) pripada, prema Rešenju o odreĊivanju ribarskih

podruĉja , Sl. Glasnik Rs 115/07 Ribarskom podruĉju SRBIJA- ISTOK delu ribarskog podruĉja na kome je

dozvoljen sportski ribolov.

Posebnom reţimu zaštite podleţe reka Moravica ispod akumulacije Bovan do Aleksinca gde je dozvoljen

ribolov samo po principu ulovi pa pusti.

2.6.1.7 LOVNA PODRUĈJA

Na teritoriji opštine postoje dva lovišta ukupne površine 57.500 ha.

Najveći deo teritorije opštine Aleksinac pokriva lovište “Veternik”, ostatak je najvećim delom pod kontrolom

JP “Srbijašume”, a mali deo teritorije opštine pripada lovaĉkim udruţenjima sa teritorija susednih opština.

Zastupljena su sva tri tipa lovišta: ravniĉarski na površini od 13.000 ha, brdski na 41.500 ha, i

planinski na površini od 3.000 ha.

Od ukupne površine lovišta, pod šumama i šumskim zemljištem nalazi 16,6%, pod livadama i pašnjacima

10,6%, pod njivama, baštama i oranicama 63,7%, a ostalo iznosi 5.239,00 ha (9,1%). Lovna površina

zauzima 73,1%, a nelovna površina (naselja, industrija, vojni objekti, pruga, putevi,

bašte, voćnjaci, itd.) 26,9% površine lovišta.

Lovište raspolaţe sledećim vrstama divljaĉi: srene, divlje svinje, zeĉevi, fazani, poljske jarebica.

2.6.1.8 MINERALNE SIROVINE

Aleksinac i njegovu okolinu karakterišu raznovrsne i brojne pojave leţišta uglja , uljnih škriljaca , nemetala

i graĊevinskog materijala.

Ingeko


Geološkom prospekcijom na širem podruĉju opštine Aleksinac utvrĊene su pojave i manja leţišta

mineralnih sirovina (bakra, gvoţĊa, kalaja, feldspata i dr.).

Ugalj:

Leţište mrkog uglja kod Aleksinca po rezervama nalazi se na drugom mestu u Srbiji posle kosovsko-

metohijskog ugljenog basena.

Ispitane su i potvrĊene velike geološke rezerve uglja (rezerve mrkog uglja su procenjene na 28,3 miliona

tona pri ĉemu eksploatacione rezerve iznose oko 16 miliona tona).

Aleksinaĉko leţište mrkog uglja (i uljnog škriljca) zahvata centralni deo basena na prostoru izmeĊu Juţne

Morave i Moravice, leţište se pruţa neposredno od grada Aleksinca u pravcu sever- severozapad u duţini

od deset kilometra i zahvata površinu oko 20 km2.

Preko jugo-zapadnog dela leţišta prolazi autoput Beograd-Niš, a dolinom Moravice asfaltni put Aleksinac

– Sokobanja – Knjaţevac (Boljevac).

Severni deo grada Aleksinca i naselje Aleksinaĉkog Rudnika leţi na krajnjem jugu leţišta.

Ugalj se iz Aleksinaĉkog leţišta više ne eksploatiše.

Jama "Dubrava" Aleksinaĉkih rudnika zatvorena je 1976. godine jer je za dalje otkopavanje trebalo

izmestiti tok reke Moravice, za šta nije bilo para.

U jami „Morava“ vršena je eksploatacija uglja na 750 m od površine (na K-445) i bila je najdublja ugljena

jama u Srbiji i Jugoslaviji.

Godine 1989, došlo je do velike nesreće kada je od trovanja ugljenmonoksidom (poţar u sveţoj vetrenoj

struji) izgubilo ţivot devedeset rudara, kada je rudnik i zatvoren.

Prema u novije vreme pripremljenim projektima za ponovo pokretanje iskopavanja uglja, za eksploataciju

uglja se ne bi koristila stara, zapuštena okna, koja su opasna upravo zbog prisustva metana, već je

planirano da se otvore nove jame (prva bi bila nedaleko od sela Subotinac, pored puta Aleksinac–

Sokobanja).

Uljni škriljci:

Parafinski škriljci se javljaju zajedno sa mrkim ugljevima u okolini Aleksinca i predstavljaju do sada najveće

leţište ove sirovine u Srbiji.

Otkriveni su na duţini od oko 8 km, izmeĊu Aleksinca i Subotinaca.

U odnosu na ugljeni sloj razlikuju se podinski i povlatni nivo parafinskih škriljaca, od kojih je povlatni nivo

znaĉajniji.

Debljina glavne povlatne zone parafinskih škriljaca iznosi oko 200 metara, a delova bogatih kerogenom

(oko 10% sirovog uglja) od 50 do 90 metara.

Dosadašnjim geološkim istraţivanjima utvrĊeno je postojanje oko 1,8 milijardi tona parafinskih (uljanih)

škriljaca kao neposrednih pratilaca ugljenih slojeva, od ĉega preko 500 miliona tona ĉine rezerve A i B

kategorije(škriljci u Aleksincu su najisplativiji za eksploataciju).

Nemetalne sirovine:

Na podruĉju lista Aleksinac postoji veliki broj pojava nemetalnih sirovina ĉije su rezerve procenjene na

oko 6 miliona m3 šljunka i peska i 4 miliona m3 kreĉnjaka u eksploatacionim rezervama.

Ingeko


Reĉni šljunak i pesak, spadaju u red najšire korišćenih materijala u graĊevinarstvu, a njihovu glavnu

sirovinsku bazu predstavljaju reĉna korita Juţne Morave i Moravice i priobalja, gde se odlaţu znaĉajne

koliĉine nanesenog materijala dobrog kvaliteta.

Istraţeni kreĉnjaci pripadaju mezozojitskoj periodi i predstavljaju vrlo dobar graĊevinski materijal, a sluţe i

za peĉenje kreĉa (za sada je razvijena samo lokalna eksploatacija ovoga materijala; veći kamenolomi

nalaze se na Ozrenu).

Mermerasti kreĉnjaci koji se nalaze u vidu soĉiva u gnajsevima na Velikom Jastrebcu takoĊe se lokalno

eksploatišu.

Pojave termomineralnih voda :

U opštini Aleksinac nalazi se više pojava termalnih voda od kojih su neke poznate i koriste se kao lekovite

vode već duţe vreme.

Najpoznatiji izvori ovih voda nalaze se u Kulinskoj banji.

Kulinska banja se nalazi u severnom podnoţju Malog Jastrebca, na desnoj obali reke Turije, oko 9

kilometara istoĉno od Ribarske banje (izvorište je razbijenog tipa; ukupna izdašnost svih izvora je 15 l/min

; temperatura vode je 16˚C; prema hemijskom sastavu pripada tipu voda Ribarske banje).

Terma u selu Šurići je oko 4 kilometra severoistoĉno od Kulinske banje (izdašnost izvora je do 10 l/sec,

temperatura vode 17,2˚C; prema hemijskom sastavu voda je sliĉna vodi iz Kulinske banje).

2.6.2 PRIRODNI RESURSI NA LOKACIJI

Na katastarskoj parceli KP 2046/1 se ne nalaze moĉvarno zemljište,površinske vode, šume niti se ista

koristi u poljoprivredne svrhe.

Stanje podzemnih voda nije utvrĊivano – sa obzirom na kopane bunare koji se nalaze u uţem okruţenju

lokacije podzemne vode se nalaze na dubini oko 5 m od nivoa tla.

Lokacija se, kao i cela industrijska zona u kojoj je ista, nalazi u lovnom podruĉju.

Najbliţe ribolovno podruĉje je vodotok Juţna Morava koja je od lokacije udaljena 1,1 km u severnom

pravcu od lokacije.

Lokacija se ne nalazi u podruĉju u kome se vrši eksploatacija mineralnih sirovina (podruĉja koja su

proglašena perspektivnim za eksploataciju uglja odnosno uljnih škriljaca su na znatnom udaljenju od

lokacije).

Na lokaciji nema izvorišta vodosnabdevanje, izvorišta mineralnih voda niti kopanih bunara.

2.7 PRIKAZ PEDOLOŠKIH, GEOMORFOLOŠKIH, GEOLOŠKIH, HIDROGEOLOŠKIH,

SEIZMOLOŠKIH I DRUGIH KARAKTERISTIKA TERENA

2.7.1 PEDOLOŠKE KARAKTERISTIKE

Sloţena geološka graĊa i specifiĉni klimatski uslovi, kao osnovni pedogentski faktori, uticali su da se na

podruĉju Aleksinaĉke kotline, formiraju aluvijalna zemljišta, gajnjaĉe, smonice, podzolasta zemljišta i

deluvijum kao osnovni pedološki kostur iz koga su se dalje razvijali brojni podtipovi zemljišta

Precizno definisanje i karakterizacija tipova i podtipova zemljišta ovog podruĉja nije uraĊena tako da

savremena klasifikacija ne postoji.

Šire okruţenje- teren Aleksinaĉke kotline predstavlja izuzetno vredan potencijal za razvoj poljoprivrede.

Teren uţeg okruţenja lokacije ĉine aluvijum, aluvijalna smonica i gajnjaĉa.

Ingeko


Zemljište na parcelama u neposrednom okruţenju lokacije ĉine aluvijalna smonica i gajnjaĉa- duboka i

razvijena zemljišta koja odgovaraju većini poljoprivrednih kultura.

2.7.2 GEOMORFOLOŠKE KARAKTERISTIKE

Šire podruĉje u morfološkom smislu obuhvata teren predstavljen brdovito - planinskim i ravniĉarskim

reljefom.

U širem okruţenju lokacije izdvajaju se tri geomorfološke celine:

- Aleksinaĉka kotlina koju ĉine dolinsko podruĉje duţ reke Juţna Morava koje se pruţa pravcem

severozapad- jugoistok, sa generalnim nagibom prema severozapadu i dolinsko tlo duţ reke

Moravice u središnom delu opštine Aleksinac, sa generalnim nagibom prema zapadu,

- pobrĊe severoistoĉno od toka Juţne Morave koje se nastavlja u Ozren, sa terenom ispresecanim

stalnim i povremenim vodotocima koji se slivaju u Moravicu,

- pobrĊe jugozapadno od Juţne Morave koga ĉine severoistoĉni obronci Malog i Velikog Jastrepca,

sa terenom ispresecanim stalnim i povremenim vodotocima koji se slivaju u Juţnu Moravu.

Aleksinaĉka kotlina, ravniĉarski deo koji prati tok Juţne Morave prostire se pravcem severozapad-

jugoistok je vrlo promenjive širine, varira u granicama od stotinak metara do više kilometara.

Najniţu taĉki, sa 150 m nadmorske visine, ima u selima Jasenje i Vukašinovac i u samom toku Juţne

Morave, a od njih se prema istoku i prema zapadu lagano uzdiţe valovito zemljište koje na severoistoku

prelazi u planinu Bukovik, na istoku u Ozren ĉiji se najviši vrh Leskovik, iznad Lipovca, uzdiţe na 1174 m.

Na zapadu i jugozapadu predeo prelazi lagano u padine Malog i Velikog Jastrebca.

Uţe podruĉje obuhvata ravniĉarski predeo Aleksinaĉke kotline.

Teren lokacije je ravan, oblika nepravilnog pravougaonika, sa najvećom razlikom visinskih kota terena od

0,2 m i sa padom prema severoistoku.

2.7.3 GEOLOŠKE KARAKTERISTIKE

Podruĉje kome pripada šira okolina Aleksinca izgraĊeno je od veoma raznovrsnih stena magmatskog

(dacit, pegmatit, andezit, gabro), sedimentnog (kreĉnjak, dolomit,pešĉar, bigar, šljunak, laporac i dr.) i

metamorfnog porekla (mermer), razliĉite geološke starosti, od proterozojsko - kambrijskih formacija do

kvartarnih sedimenata (aluvijalni nanosi i dr).

Ovaj deo predstavlja vaţnu, izuzetno sloţenu tektonsku jedinicu Srbije, a obuhvata juţni segment Karpato

- balkanida i deo severnog i severoistoĉnog segmenta Srpsko - makedonske mase.

U dugom vremenskom periodu odvijali su se sloţeni geotektonski i metalogenetski procesi, ĉime su

formirana leţišta najrazliĉitijih mineralnih sirovina, kako energetskih, tako i metaliĉnih i nemetaliĉnih

Od energetskih mineralnih sirovina najznaĉajnija su leţišta uglja uljnih škriljaca .

Obod Aleksinaĉke kotline je izgraĊen od starih paleozojskih stena, dok su u dnu primetne naslage

neogenih sedimenata.

U srednjem i donjem delu Juţne Morave (gde pripada Aleksinaĉka kotlina) formiran je niz terasa

izgraĊenih od šljunkova, ilovaĉa, peskova, crvenice i lesoidnih sedimenata (deluvijalne i povodanjske gline

i glinovito-alevritiĉne stene)

O broju terasa u dolinama Juţne Morave i Nišave postoji više mišljenja, ali većina razlikuje 2-3

gornjopliocenske, 3-4 pleistocenske i jednu holocensku.

M. Rakić (1977) je u donjem delu sliva Juţne Morave izdvojio 6 kvartarnih terasa od kojih su dve najviše

(200-210 m i 150-160 m) reĉno-jezerske, a ostale ĉetiri (90-110 m, 50-60 m, 25-35 m, i 10-15 m) reĉne.

Njima treba dodati i vodoplavne terase 3-5 m relativne visine.

Ingeko


Visoke reĉno-jezerske terase verovatno pliocensko-eopleistocenske starosti nalaze se na više mesta u

Aleksinaĉkoj kotlini.

IzgraĊene su od srednjozrnih šljunkova ĉiji sastav zavisi od okolnih matiĉnih stena (kreĉnjaci, kristalasti

škriljci i crveni pešĉari) i koji grade morfološki prepoznatljive kalote i zaravni.

Treći terasni nivo (50-60 m) izgraĊen je od zaobljenih komada škriljaca relativno male debljine i javlja se u

vidu isprekidanih i izolovanih partija na celoj duţini Juţne Morave: od Grdeliĉke klisure do Stalaća.

Teško se moţe povezati jer je u većoj meri prekrivena deluvijalnim tvorevinama.

Treća i ĉetvrta terasa su stvarane u gincu i mindelu a procesi transformacije obavljeni su u mindel-riškoj

interglacijaciji.

Druga reĉna terasa (25-35 m) ima veliko rasprostranjenje u donjem i srednjem delu sliva Juţne Morave, u

Aleksinaĉkom pomoravlju.

Terasa je izgraĊena u donjem delu od šljunkovito-peskovitih sedimenata (tvorevine korita) preko kojih leţe

razliĉite naslage, uglavnom transformisane stene kvartarne starosti razliĉitog porekla, pa

ĉak i dezintegtisane neogene tvorevine.

Prva reĉna terasa (10-15 m) predstavlja najbolje oĉivani fosilniakumulacioni oblik reĉnog ciklusa u ovim

terenima.

Terasa kontinuirano prati tokove Juţne i Zapadne Morave i svih njihovih većih pritoka.

Debljina naslaga je promenljiva, uglavnom mala (od 0,7 do 4,5 m).

Terasu izgraĊuju preteţno šljunkovito-peskovito alevritiĉne stene nepravilno rasporeĊene što upućuje na

dejstvo povremenih tokova.

Reĉna terasa je virmske starosti.

Vodoplavne terase zauzimaju najniţi nivo u odnosu na savremene tokove Juţne Morave i njenih pritoka.

Zajedno sa savremenim aluvijonom izgraĊene su od šljunkovito-peskovitih sedimenata (sedimenti korita) i

povodanjskih supeskova i suglina neravnomerno rasporeĊenih i neujednaĉene

debljine .

Vodoplavne terase su holocenske starosti.

Pored ovih litoloških ĉlanova donjim delovima tokova u basenskim proširenjima ĉeste su organogeno-

barske naslage i deponati mrtvaja.

2.7.4 HIDROGEOLOŠKE KARAKTERISTIKE

Aleksinaĉka kotlina kao neogeni basen ĉini geomorfološke strukture nizinskog reljefa (kotline), formirane

razliĉitim i višefaznim geološkim procesima.

To za posledicu ima sloţenu hidrogeološku gradju, prvenstveno heterogenost sedimentnih kompleksa u

pogledu litologije i vodopropusnosti, u planu i profilu.

Basenske komplekse izgraĊuju preteţno klastiĉni sedimenti: gline, pešĉari, peskovi, šljunkovi, laporci,

konglomerati, uz reĊu zastupljenost kreĉnjaka.

Zbog poloţaja u reljefu, baseni predstavlja erozioni bazis pripadajućih (delova) slivova i u ĉijim

sedimentnim kompleksima se akumulira deo voda koje dotiĉu sa hipsometrijski viših delova terena, voda

koje se direktno infiltriraju od atmosferskih padavina (uglavnom u priobodnim delovima basena) i vode

koje dotiĉu iz susednih (podinskih) geoloških formacija ili duţ raseda.

Dreniranje ovog hidrogeoloških kompleksa odvija se: 1) direktnim ili indirektnim (posredstvom povlatne,

aluvijalne izdani) isticanjem u površinske tokove, koji preko njih protiĉu, 2) preko retkih izvora, skromnih

izdašnosti i 3) eksploatacijom podzemnih voda bunarima.

Vodoprivredni znaĉaj neogenih hidrogeoloških kompleksa, koji se ogleda u mogućnostima racionalnog

zahvatanja podzemnih voda bunarima, uslovljena je, prvenstveno, pomenutim prisustvom slojeva krupnih

klastita (šljunkova i peskova) ili kreĉnjaka, koji, zbog svoje efektivne poroznosti, imaju sposobnost

akumulisanja i transmisije podzemnih voda. Pored toga, podzemne vode neogenih izdani odlikuju se

veoma povoljnim prirodnim uslovima u pogledu “ranjivosti” (ugroţenosti od zagadjenja), zbog postojanja

Ingeko


povlatnih vodonepropusnih ili slabopropusnih naslaga, koje spreĉavaju ili znaĉajno limitiraju uticaj

zagaĊenju podloţnih površinskih i voda plitkih aluvijalnih

izdani.

Rezultat je dobar kvalitet voda ĉija eksploatacija ne iziskuje (dugoroĉne) visoke troškove sanitarnog

tretmana.

.

2.7.5 SEIZMOLOŠKE KARAKTERISTIKE

Seizmika ovog podruĉja je okarakterisana sa stepenom intenziteta potresa 70 MKS, sa uĉestalošću

potresa ovakvog intenziteta svakih 200 godina.

2.7.6 KLIMATOLOŠKE KARAKTERISTIKE

Na širem podruĉju lokacije je zastupljen umereno topli klimat sa izraţenim stepenom kontinentalnosti. Zbog velikog prostranstva oblasti i razliĉitih visinskih odnosa, Aleksinaĉki kraj ima sniţen tok ekstremnih temperatura u odnosu na temperature uskog juţnog Pomoravlja (januarska -0,5 oS, julska 22,6oS)

Za prikaz klimatoloških karakteristika šireg podruĉja , obzirom da se u Aleksincu ne vrše merenja

klimatskih ĉinilaca, korišćeni su podaci sa Meteorološke Opservatorije Niš i podruĉne mreţe klimatoloških i

padavinskih stanica koji se uslovno mogu prihvatiti kao reprezentni i za posmatrano podruĉje.

Opšte klimatske karakteristike na podruĉju grada Niša kreću se u granicama proseĉnih parametara

umereno kontinentalne klime.

Na osnovu podataka hidrometeorološkog zavoda (www.hidmet.gov.rs/podaci/), proseĉne vrednosti

osnovnih elemenata klime za proteklih pet godina su prikazani u tabeli T 1.

Tabela T1: Proseĉne vrednosti klimatskih elemenata Niša (2007-2011)

Klimatski elementi

I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII

Temperatura vazduha (C˚)

1.9 3.5 8.0 13.2 17.7 21.7 23.6 23.8 18.1 11.6 7.6 3.3

Padavine (mm/m2)

38.6 42.7 44.0 39.2 65.5 54.7 47.8 34.1 35.5 74.6 62.2 65.1

Vlaţnost vazduha (%)

79.0 74.8 67.6 62.4 67.2 64.8 60.4 60.0 66.4 76.2 76.4 80.4

Na osnovu ovih podataka, moţe se zakljuĉiti da se srednja temperatura vazduha za navedeni period

kretala u intervalu od 1.9 – 23.8˚C.

Najhladniji mesec je januar (1.9˚C), a najtopliji avgust (23.8˚C) i jul (23.6˚C).

Maksimalna ikad zabeleţena temperatura bila je 44,2°C (jula 2007) a najniţa -23,7°C (januara 1963).

Maksimum padavina je zabeleţen u oktobru (74.6 mm/m2), a minimum padavina je bio u avgustu (34.1

mm/m2).

Maksimalna koliĉina padavina registrovana je novembra 1954 i iznosila je 76,6 mm.

Najveća debljina sneţnog pokrivaĉa iznosila je 62 cm (februara 1954).

Najveća vlaţnost vazduha je tokom proteklih pet godina zabeleţ ena u decembru (80.4%), a najmanja

vlaţ nost je bila u septembru (60.0%).

Ingeko


Proseĉni vazdušni pritisak je 992,74 milibara .

Analiza vetrova na ovom podruĉju je uraĊena na osnovu merenja izvršenih na meteorološkoj stanici Niš i

to prema ĉestinama u vidu ruţe vetrova i prema brzinama vetra po pravcima.

Dobijeni rezultati relativne uĉestalosti i srednje brzine prikazani su grafiĉki u vidu tzv. "ruţe vetrova" za

proseĉnu godinu.

Pregled procentualne zastupljenosti osnovnih pravaca vetra i srednjih brzina za meteorološku stanicu Niš

prikazana je u tabeli T 2 a za period 1946. - 1991. god.

Tabela T 2: Pregled procentualne zastupljenosti osnovnih pravaca vetra i srednjih brzina

Pravac vetra N NE E SE S SW W NW TIŠINA

Ĉestina % 3,9 6,1 15,0 4,5 4,3 3,8 6,6 20,3 35,6

Jaĉina (m/s) 2,1 2,7 2,3 1,6 2,2 1,7 1,5 2,9 -

Grafiĉki prikaz ruţe vetrova dat je na slici S 6.

Slika S 6: Ruţa vetrova za šire podruĉje Niša

Teritorija opštine Aleksinac se nalazi na rubnoj srednjoj zoni Srbije po proseĉnoj energiji vetra, sa

intenzitetom (na 100 m visine) od 150÷225 kWh/m2 (januar), odnosno 75÷150 kWh/m2 (juli).

2.7.7 PODLOŢNOST LOKACIJE SLEGANJU TERENA, KLIZIŠTIMA, EROZIJI I POPLAVAMA

Na terenu lokacije i njenom uţem okruţenju nisu uoĉena sleganja terena niti klizišta (teren lokacije je

ravan).

Teren lokacije nije izloţen eroziji.

Teren lokacije se nalazi u podruĉju koje nije ugroţeno od poplava.

2.8 PRISUTNOST OSETLJIVIH OBJEKATA NA LOKACIJI

Lokacija se nalazi u industrijskoj zoni – na samoj lokaciji u u njenoj neposrednoj okolini nema bolnica, škola,

obdaništa, verskih i drugih javnih objekata.

2.9 PRISUTNOST PODRUĈJA, NA ILI U BLIZINI LOKACIJE, NA KOJIMA SE KORISTE ZAŠTIĆENE ,

VAŢNE ILI OSETLJIVE VRSTE FLORE I FAUNE

Na predmetnoj lokaciji niti u njenoj bliţoj okolini nema podruĉja na kojima se koriste zaštićene, važne ili

osetljive vrste flore i faune.

Ingeko


2.10 BLIZINA VAŢNIH SAOBRAĆAJNICA ILI OBJEKATA ZA JAVNI PRISTUP REKREACIONIM I DRUGIM

OBJEKTIMA

Na predmetnoj lokaciji kao i u njenoj blizini nema saobraćajnica ili objekata za javni pristup

rekreacionim i drugim objektima .

2.11 PRISUTNOST OBJEKATA ZA TURIZAM, TRGOVINU, MALU PRIVREDU (INDUSTRIJA,

POLJOPRIVREDA, RUDARSTVO I DR.)

Na samoj lokaciji nema objekata za turizam, trgovinu i malu privredu.

Turistiĉki objekat koji je najbliţi lokaciji je motel u Aleksincu (oko 6 km od lokacije).

Najbliţi objekat (prodavnica kolonijalne robe) je u naselju Donji Adrovac.

Najbliţi objekti male privrede se nalaze na periferiji Aleksinca odnosno Ţitkovca (oko 5 km od lokacije).

U neposrednom okruţenju lokacije nalaze se:

- fabrika graĊevinskih elemenata FAGEM ĉiji vlasnik je MAKSI CO DOO,

- napušteni objekti Postrojenja za separaciju i utovar uglja u ţelezniĉke vagone koji su u vlasništvu

Aleksinaĉkih rudnika,

- Postrojenje za skladištenje i tretman neopasnog metalnog otpada ĉiji vlasnik i operater je MAKSI

COO.

2.12 PODACI O POTREBNOJ POVRŠINI ZEMLJIŠTA ZA VREME IZVOĐENJA RADOVA KAO I

POVRŠINE KOJE ĆE BITI OBUHVAĆENE KAD PROJEKAT BUDE IZVEDEN

2.12.1 PODACI O POTREBNOJ POVRŠINI ZEMLJIŠTA ZA VREME IZVODJENJA RADOVA

Projekat Postrojenje za tretman i skladištenje elektronskog otpada se uspostavlja u već izgraĊenoj

prostornoj celini tako da za njegovo uspostavljanje neće biti potrebna dodatna površina sem površine koja

se u cilju uspostavljanja tog novog Postrojenja uslovno izdvaja iz KP 2046/10 KO Donji Adrovac.

2.12.2 PODACI O POVRŠINI KOJA ĆE BITI OBUHVAĆENA KAD PROJEKAT BUDE IZVEDEN

Površina KP 2046/10 KO Donji Adrovac na kojoj je smešten poslovno kompleks Postrojenja za tretman i

skladištenje neopasnog metalnog otpada MAKSI CO NDOO, prema Listu nepokretnosti, je 1 ha 85 a i 29

m2.

Postrojenje za tretman i skladištenje elektronskog otpada će zauzimati samo deo KP 2046/10 KO Donji

Adrovac.

Površina dela KP 2046/10 KO Donji Adrovac koju će zauzimati Pstrojenje ĉiji uticaj na ţivotnu sredinu je

predmet ove Studije (površina parcele koja je u direktnoj funkciji predmetnog Postrojenja i koja će se

preteţno koriste za potrebe Postrojenja) iznosi cca 955 m2 (površine u objektima: 345 m2 + površine

transportno manipulativnih platoa: 610 m2).

2.13 SITUACIONI PLAN

Situacioni plan- grafiĉki prikaz objekata na lokaciji je dat na crteţima u Prilogu Studije.

2.14 KOPIJA PLANA

Kopija plana parcele je data na crteţu u nastavku .

Ingeko


Ingeko


3. PRIKAZ TRENUTNOG- SADAŠNJEG STANJA ŢIVOTNE SREDINE

U podruĉju u širem okruţenju predmetnog Postrojenja nije vršeno sistematsko utvrĊivanje stanja u ţivotnoj

sredini sa jasno izdiferenciranim parametrima koji bi definisali stanje ţivotne sredine, meĊusobne uslove i

uticaje.

Trenutno- sadašnje stanja ţivotne sredine na lokaciji i njenom okruţenju prikazano je na osnovu

sagledavanja prirodnih karakteristika lokacije i prostorne celine kojoj pripada, stvorenih vrednosti i uslova

na lokaciji i okruţenju i opservacije na terenu uz identifikaciju izvora zagaĊivanja.

Prikaz trenutnog- sadašnjeg stanja ţivotne sredine dat je za:

- šire podruĉje lokacije – obuhvata šire podruĉje lokacije koje ĉini deo teritorije Opštine Aleksinac,

- uţe okruţenje lokacije- obuhvata podruĉje koje se nalazi u uţem okruţenju loacije na rastojanju 100m

od granice lokacije na kojoj se planira uspostavljanje predmetnog Postrojenja za tretman i skladištenje

EiEO,

- podruĉje kompleksa na kome se planira uspostavljanje predmetnog Postrojenja za tretman i skladištenje

EiEO (katastarska parcela KP 2046/10).

Kao relevantni za odreĊena sagledavanja osetljivosti ţivotne sredine i odreĊene procene korišćeni su i

objavljeni parametri ţivotne sredine koji se odnose ili su utvrĊeni za Aleksinac a objavljeni su na zvaniĉnom

sajtu Opštine Aleksinac, podaci koji su utvrĊeni i javno publikovani u objavljenim struĉnim radovima i

izveštajima kao i podaci navedeni u Studijama o proceni uticaja na ţivotnu sredinu (Strateška procena uticaja

na ţivotnu sredinu raĊena za PPO) i drugim dokumentima a odnose se na ocene relativnog obima, kvaliteta i

regenerativnog kapaciteta pojedinih prirodnih resursa u datom podruĉju

3.1 STANJE VODE, KAKO POVRŠINSKE TAKO I PODZEMNE

3.1.1 POVRŠINSKE VODE

3.1.1.1 POVRŠINSKE VODE U ŠIREM OKRUŢENJU LOKACIJE

3.1.1.1.1 POVRŠINSKE TEKUĆE VODE

Aleksinaĉku kotlinu presecaju i svojim vodotocima koji se u njih ulivaju, odvodnjavaju dva glavna reĉna

toka Moravica i Juţna Morava.


Zbog intenzivne erozije u gornjem delu sliva i u Grdeliĉkoj klisuri koliĉina suspendovanog nanosa u reci je

velika.

Ĉesto dolazi do zasipanja korita ovim nanosom i do poplava.

J. Morava je bujiĉarska reka. Na to ukazuju velike razlike u proticaju.

Razlika izmeĊu maksimalnog i minimalnog ikad zabeleţenog proticaja je ĉak 1 : 7240, što nije zabeleţeno

ni na jednoj drugoj reci u Srbiji (Gavrilović Lj., Dukić D., 2002).

Juţna Morava je prema Uredbi o kategorizaciji vodotoka i Uredbi o klasifikaciji voda ("Sluţbeni glasnik

SRS" br. 5/68) svrstana u II klasu.

Analizom podataka o kvalitetu voda reke Juţna Morava objavljenih posle ispitivanja koje je u toku 2009

godine vršio Republiĉki hidrometeorološki zavod na mernoj stanici Aleksinac, moţe se zakljuĉiti da

Ingeko


koncentracije zagaĊujućih materija u vodotokovima premašuju maksimalno dozvoljene koncentracije za

tokove II kategorije, tj. da se kvalitet voda znaĉajno pogoršao, kako u mikrobiološkom tako i u fiziĉko -

hemijskom pogledu.

Na osnovu tih ispitivanja je reka Juţna Morava u delu toka od Aleksinca (most prema Ţitkovcu) do

sastava sa Zapadnom Moravom (Grad Stalać) svrstana u III. kategoriju (klasa III: vode koje se mogu

upotrebljavati ili iskorišćavati za navodnjavanje i u industriji, osim prehrambene industrije).

Sagledavani rezultati analiza postojećeg stanja kvaliteta vode reke Juţna Morava ukazuju da u uzvodnom

delu sliva ne postoje potreban broj izgraĊenih ureĊaja za tretman industrijskih i komunalnih otpadnih voda

i da je ovakvo stanje delom i posledica intenzivnog korišćenja veštaĉkih Ċubriva u poljoprivrednoj

proizvodnji.

3.1.1.1.2 POVRŠINSKE STAJAĆE VODE

Najbliţa veća stajaća voda je Bovansko jezero koje je od lokacije postrojenja koje je predmet ove Studije

udaljeno u vazdušnoj liniji oko 13,3 km u severnoistoĉnom pravcu.

U širem okruţenju lokacije, neposredno uz vodotok Juţne Morave (na udaljenosti od oko 1,1 km od

lokacije), postoji više manjih bara koje su nastale usled eksploatacije peska i gline.

3.1.1.2 POVRŠINSKE VODE NA LOKACIJI I PODRUĈJU U UŢEM OKRUŢENJU LOKACIJE

Na samoj lokaciji i u njenom uţem okruţenju nema stajaćih niti tekućih površinskih voda.

3.1.2 PODZEMNE VODE

3.1.2.1 PODZEMNE VODE U ŠIREM OKRUŢENJU

Osnovna odlika sedimenata aluviona Juţna Morava je prisustvo povodanjskih suglina i supeskova u ĉijoj

podini su peskovi, peskoviti šljunkovi i šljunkovi u kojima je formirana stalna izdan, pod blagim

subarterskim pritiskom.

Prema podacima Republiĉkog hidrometeorološkog zavoda, kvalitet podzemnih voda meri se na 9 stanica

u slivu Juţne Morave i pripada I i II klasi.

3.1.2.2 PODZEMNE VODE NA SAMOJ LOKACIJI I NJENOM UŢEM OKRUŢENJU

Ispitivanje stanja podzemnih voda na samoj lokaciji nije vršeno.

Na samoj lokaciji- kompleksu KP2046/10 ne postoje kopani odnosno bušeni bunari.

Ispitivanje stanja podzemnih voda u neposrednom okruţenju lokacije nije vršeno.

Najbliţi bunari su:

- bunar iz koga je crpljena voda koja je korišćena kao tehnološka voda u Postrojenju za separaciju i

utovar uglja Aleksinaĉkih rudnika u ţelezniĉke vagone koji je na rastojanju od 40 m od lokacije u

zapadnom pravcu od lokacije,

- kopani bunari u okviru okućnica porodiĉnih domaćinstava koja se nalaze sa druge strane pruge Niš-

Beograd, na zapadnoj strani od lokacije , na rastojanju od oko 150 m.

Kvalitet voda bunar iz koga je crpljena voda koja je korišćena kao tehnološka voda u Postrojenju za

separaciju i utovar uglja Aleksinaĉkih rudnika u ţelezniĉke vagone nije ispitivan u skorijoj prošlosti (posle

prestanka aktivnosti Aleksinaĉkih rudnika) obzirom da isti trenutno nije u funkciji (ne vrši se eksploatacija

vode iz istog).

Ingeko


Voda iz kopanih bunara u okviru okućnica porodiĉnih domaćinstava sa zapadne strane lokacije koja nisu

povezana na regionalni sistem vodosnabdevanja, pored toga što se koristi kao voda za piće, koristi se i za

pojenje domaćih ţivotinja i zalivanje povrtarskih i drugih poljoprivrednih kultura.

3.2 STANJE ZEMLJIŠTA

3.2.1 STANJE ZEMLJIŠTA NA ŠIREM PODRUĈJU PREDMETNOG PROJEKTA

ZagaĊivanje zemljišta u posmatranom podruĉju posledica razliĉitog antropogenog delovanja, tako da je

ugroţeno poljoprivredno i graĊevinsko zemljište.

Potpunih podataka o obimu njegovog ugroţavanja nema, jer ne postoje sistematska praćenja i

istraţivanja.

Kao glavni oblici zagaĊivanja zemljišta mogu se izdvojiti:

− neadekvatno odlaganje otpada (“divlja” smetlišta),

− neregulisano kanalisanje otpadnih voda,

− poljoprivredna proizvodnja (neadekvatna upotreba agrohemijskih sredstava),

− zagaĊivanje zemljišta zagaĊujućim materijama poreklom od saobraćaja (zemljište u

neposrednom pojasu duţ magistralnih saobraćajnica).

ZagaĊivanje zemljišta na posmatranom podruĉju je prisutno u većem obimu, samo na pojedinim

lokalitetima, kao što su: industrijske zone, gradska deponija i divlja smetlišta, groblja, frekventnije

saobraćajnice i sliĉno.

ZagaĊenje zemljišta usled korišćenja raznih poljoprivrednih hemijskih preparata je danas minimalno, što

nekada nije bio sluĉaj (prisutna je tendencija sve manjeg korišćenja zemljišta usled nedostatka radne

snage što rezultira smanjenjem prisustva zagaĊujućih materija u zemljištu).

Obale i priobalje Juţne Morave su uglavnom sastavljeni od peska i šljunka

3.2.2 STANJE ZEMLJIŠTA U UŢEM PODRUĈJU LOKACIJE

Predmetna lokacija se nalazi u Radnoj zoni formiranoj oko Postrojenja za separaciju i utovar uglja u

ţelezniĉke vagone koje je bilo izgraĊeno i korišćeno od strane Aleksinaĉkih rudnika .

Zemljište u uţem okruţenju lokacije je devastirano još tokom izgradnje pomenutog Postrojenja za

separaciju i utovar uglja u ţelezniĉke vagone kao i docnijom izgradnjom industrijskih objekata fabrike

graĊevinskih elemenata FAGEM.

Degradacija zemljišta u uţem okruţenju nije posledica samo izgradnje objekata, već i posledica procesa

koji su se na tom podruĉju odvijali: na jednom delu kompleksa koji pripada Postrojenju za separaciju i

utovar uglja u ţelezniĉke vagone Aleksinaĉkih rudnika je vidljivo postojanje deponijskog brda otpadnog

materijala.

Ova deponija jalovine je obrasla travom usled nekorišćenja i izloţena je procesu samorekultivacije

(zapaţa se ţbunje, korov i samoniklo drveće).

Ostalo zemljište u uţem okruţenju ĉini poljoprivredno zemljište (koje se koristi za uzgoj ratarskih kultura) i

jedan broj parcela, koje su vlasništvo Aleksinaĉkih rudnika a koje se sada ne koriste (ove parcele su

zaparloţene ili obrasle samoniklim korovskim rastinjem , bagremom i dr.) .

3.2.2 STANJE ZEMLJIŠTA NA SAMOJ LOKACIJI

Ingeko


Prvobitno stanje zemljišta na samoj lokacji je devastirano još tokom izgradnje objekata i za pripremu i

skladištenje drvene jamske graĊe za potrebe Aleksinaĉkog rudnika ĉiji su se proizvodni objekti i skladišni

platoi bili locirani na predmetnoj lokaciji.

Ovi proizvodni i skladišni objekti su bili korišćeni sve do obustave eksploatacije uglja u Aleksinaĉkom

rudniku.

U periodu posle obustave aktivnosti Aleksinaĉkih rudnika do preuzimanja zemljišta od strane MAKSI CO

DOO zemljište nije korišćeno i bilo je izloţeno procesima samoobnavljanja (pojava trave, korovskog i

ţbunastog bilja).

Sada se ova parcela koristi odvijanje funkcija Postrojenja za tretman i skladištenje neopasnog metalnog

otpada.

Sadašnje stanje zemljišta na lokciji karakteriše skoro potpuno odsustvo neizgraĊenih delova.

3.3 STANJE VAZDUHA

3.3.1 KVALITET VAZDUHA U ŢIVOTNOJ SREDINI NA ŠIREM PODRUĈJU PREDMETNOG

PROJEKTA

Kvalitet vazduha u širem okruţenju (u Aleksincu i njegovoj okolini) uslovljen je klimatskim, geografskim,

geomorfološkim karakteristika i emisijom polutanata iz raznih stalnih i/ili povremenih stacionarnih i

mobilnih izvora.

Atmosferu zagaĊuju štetne materije koje nastaju sagorevanjem ĉvrstih i teĉnih goriva, specifiĉni produkti

tehnoloških procesa, uliĉna prašina i druge delatnosti ljudi.

Ove materije se u atmosferi pojavljuju u vidu aerosedimenata i hemijskih štetnosti.

Hemijska analiza zagaĊujućih supstanci u vazduhu na teritoriji Aleksinca ne vrši ni jedna ovlašćena

institucija.

Prema radnoj verziji LEAP-a kao mobilni izvor aerozagaĊenja na posmatranom prostoru identifikovan je

saobraćaj.

Duţ ulica u naselju vazduh je zagaĊen prašinom poreklom od saobraćaja i produktima sagorevanja goriva

u motorima transportnih sredstava (ugljenmonoksid, ugljovodonici, azotni oksidi, aldehidi, ĉestice u kojima

se nalaze teški metali, olovo i halogeni i dr.).

Vozila emituju brojne polutante, posebno produkte nepotpunog sagorevanja goriva: HCHO, CO, HxCy, Pb,

NOx, SO2 i ĉaĊ.

Emisije ĉvrstih i teĉnih ĉestica usled saobraćaja su posledica procesa procurivanje goriva, ulja i maziva,

taloţenja izduvnih gasova, habanja guma, habanja kolovozne konstrukcije, destrukcija karoserije i

proceĊivanja tereta, prosipanja tereta, odbacivanja organskih i neorganskih otpadaka.

Za potrebe izrade LEAP-a izraĉunata je emisija aerozagaĊivaĉa na autoputu -propisane GVI nisu

prekoraĉene ni u jednom sluĉaju u Aleksincu.

Kao stacionarni izvori zagaĊenja, mogu se identifikovati emisije polutanata iz proizvodnih postrojenja

grada Aleksinca i individualnih loţišta domaćinstava u okolnim naseljima i uslovno, poljoprivredno

Ingeko


zemljište u okolini sa koga se, posebno u sušno vreme, moţe oĉekivati emanacija veće koliĉine ĉestica

fertilizata i sredstava za zaštitu bilja.

Industrijska energetska postrojenja i individualne kotlarnice u kojima se vrši sagorevanje fosilnih

(prirodnih) goriva dovode do emitovanja tipiĉnih zagaĊujućih supstanci (na uţem podruĉju opštine

Aleksinc nalazi se 14 registrovanih kotlarnica koje za proizvodnju toplotne energije koriste ugalj, mazut i

loţ-ulje).

Hemijski sastav tipiĉnih zagaĊujućih supstanci uslovljen je elementarnim sastavom fosilnih goriva.

Produkti sagorevanja su aldehidi, ugljenmonoksid, ugljovodonici, azotni i sumporni oksidi, redukovani

sumpor, pepeo, ĉaĊ i dim.

Od ukupne godišnje mase emitovanih polutnata koji su iz energetskih postrojenja najveći maseni udeo

ima SO2.

U manjem masenom udelu od SO2 emituju se polutanti ovim redom: NOx (21 %), CO (11%), CH4 (3%),

SO3 (2%) i HCHO (0,08%).

Filteri za preĉišćavanje vazduha nisu nigde ugraĊeni.

Vazduh u naseljima je zagaĊen najviše u toku zime, u vreme grejne sezone (veće kotlarnice uglavnom ne

rade u toku letnjeg perioda, izuzev onih koje su neophodne u tehnološkom procesu pojedinih pogona).

Trenutno, procesi proizvodnje u industrijskim pogonima su takvi, da ne dolazi do znaĉajnih zagaĊivanja

atmosfere.

3.3.2 KVALITET VAZDUHA NA SAMOM KOMPLEKSU I U ŢIVOTNOJ SREDINI NEPOSREDNO UZ

SAMU GRANICU KOMPLEKSA

Atmosferu lokacije zagaĊuju:

- štetne materije koje nastaju sagorevanjem ĉvrstih i teĉnih goriva,

- specifiĉni produkti tehnoloških procesa,

- uliĉna prašina i druge delatnosti ljudi.

ZagaĊenja se u atmosferi pojavljuju u vidu aerosedimenata i hemijskih štetnosti.

Emisija štetnih materija koje nastaju sagorevanjem ĉvrstih i teĉnih goriva nastaje u stacionarnim i

mobilnim izvorima zagaĊenja.

U mobilne izvore spadaju SUS motori motornih vozila koja saobraćaju na putnom pravcu Ţitkovac- Đunis i

internim saobraćajnicama unutar industrijske zone, SUS motori poljoprivredne mehanizacije i SUS motori

motorizovanih sredstava kojima se obavljaju transportno manipulativne operacije sa materijalom u okolnim

proizvodnim organizacijama.

Navedena sredstva emituju brojne polutante, posebno produkte nepotpunog sagorevanja goriva: HCHO,

CO, HxCy, Pb, NOx, SO2 i ĉaĊ.

Duţ pojedinih internih saobraćajnica koje se nalaze u neposrednom okruţenju predmetne lokacije vazduh

je zagaĊen i prašinom poreklom od saobraćaja (ovaj uticaj je povremenog tipa i izraţen je uglavnom u

letnjim mesecima, posle duţeg sušnog perioda).

Ingeko


Kao stacionarni izvori zagaĊenja u okolini lokacije pojavljuju se industrijske i individualne kotlarnice u

kojima se vrši sagorevanje fosilnih (prirodnih) goriva ĉime se dovodi do emitovanja tipiĉnih zagaĊujućih

supstanci.

Hemijski sastav tipiĉnih zagaĊujućih supstanci uslovljen je elementarnim sastavom fosilnih goriva.

U procesu sagorevanja dolazi do oslobaĊanja gasovitih zagaĊujućih supstanci: ugljen(II)-oksida,

ugljen(IV)-oksida, sumpornih oksida, azotnih oksida i lako isparljivih ugljovodonika.

Kao produkat sagorevanja goriva pored gasovitih zagaĊujućih supstanci javlja se dim i ĉaĊ.

Kotlarnice zagaćuju vazduh zimi u vreme grejne sezone, i ne rade u toku letnjeg perioda.

Trenutno, procesi proizvodnje u industrijskim pogonima u okruţenju su takvi, da ne dolazi do znaĉajnih

zagaĊivanja atmosfere.

3.4 BUKA, ELEKTROMAGNETNO ZRAĈENJE, SVETLOSNO ZRAĈENJE , RADIJACIJA

3.4.1 BUKA

Buka koja se javlja u okruţenju lokacije nastaje:

- usled odvijanja saobraćaja na ţelezniĉkoj pruzi Beograd- Niš (buka koja se generiše pri prolasku

vozila ţelezniĉkog transporta),

- usled odvijanja saobraćaja na putnom pravcu Ţitkovac- Đunis (buka koja se generiše pri prolasku

vozila drumskog transporta),

- usled rada mehanizacija kojom se obavljaju transportno manipulativne radnje u okolnim proizvodnim

postrojenjima (FAGEM DOO, Postrojenje za tretman neopasnog metalnog otpada MAKSI-CO DOO),

- usled rada poljoprivredne mehanizacije na okolnom poljoprivrednom zemljištu.

Uticaji saobraćajne buke sa postojeće putne mreţe (sa puta Ţitkovac- Đunis odnosno prilazne

saobraćajnice kroz Industrijsku zonu) nisu znaĉajni s obzirom na relativno nizak nivo saobraćaja koji se

odvija na njima.

Na predmetnoj lokaciji, na ukupan nivo buke dominantno utiĉe buka transportno manipulativnih motornih

vozila koja se kreću unutar Postrojenja za tretman i skladištenje neopasnog metalnog otpada.

Buka koja nastaje pri prolasku ţelezniĉkih vozila koja se kreću obliţnjom prugom Beograd- Niš je po svom

karakteru kratkotrajna, vremenski ograniĉena za vreme prolaska voza.

Buka usled rada mehanizacija kojom se obavljaju transportno manipulativne radnje u okolnim proizvodnim

postrojenjima i funkcionalnim celinama (FAGEM DOO, Postrojenje za tretman neopasnog metalnog

otpada MAKSI-CO DOO) je od manjeg znaĉaja, kako zbog niţeg inteziteta, tako i zbog izdvojenosti ovih

izvora buke u posebne zone namene odnosno relativne udaljenosti od lokacije.

Buka koja se javlja kao posledica rada poljoprivredne mehanizacije na poljoprivrednim parcelama u

okruţenju je razliĉitog intenziteta , ograniĉenog vremena trajanja a pojavljuje se samo tokom nekoliko

dana u sezoni poljoprivrednih radova.

3.4.2 ELEKTROMAGNETNO ZRAĈENJE

3.4.3 SVETLOSNO ZRAĈENJE

Ingeko


U proizvodnim celinama koje su izgraĊene i funkcionišu u uţem okruţenju nema izvora isijavanja niti

znaĉajnih izvora sagorevanja tako da ne postoji emisija svetlosti kao ni znaĉajna emisija toplote koja bi

mogla ugroziti ţivotnu sredinu.

3.4.4 RADIJACIJA

U proizvodnim celinama koje su izgraĊene i funkcionišu u uţem okruţenju nema izvora radijacije.

Uţe okruţenje nije bilo izloţeno napadima NATO snaga - najbliţa lokacija koja je tokom ratnih sukoba

1999 godine bila izloţena bombardovanju je uţi centar Aleksinca koji je od predmetne lokacije udaljen oko

6 km.

3.5 PRISUTNOST OBJEKATA ILI POSTROJENJA NA ILI U BLIZINI LOKACIJE KOJI VEĆ IZAZIVAJU

ZAGAĐENJE ŢIVOTNE SREDINE

3.5.1 PRISUTNOST OBJEKATA ILI POSTROJENJA NA LOKACIJE KOJI VEĆ IZAZIVAJU


Predmetno Postrojenje se planira u okviru lokacije na kome je uspostavljeno i funkcioniše postrojenje za

tretman i skladištenje neopasnog metalnog otpada koje je u vlasništvu MAKSI CO DOO i za koje je MAKSI

CO ishodovao odgovarajuću dozvolu za rad.

3.5.2 PRISUTNOST OBJEKATA ILI POSTROJENJA U BLIZINI LOKACIJE KOJI VEĆ IZAZIVAJU


Dominantne aktivnosti koje su prisutne u posmatranom podruĉju su:

- aktivnosti u okviru kompleksa Postrojenja za separaciju i utovar uglja iz Aleksinaĉkog rudnika u

ţelezniĉke vagone,

- aktivnosti u okviru Fabrike graĊevinskih elemenata FAGEM ,

- aktivnosti koje su vezane za poljoprivrednu proizvodnju na poljoprivrednom zemljištu u okruţenju,

- saobraćaj ţelezniĉkom prugom Niš - Beograd,

- saobraćaj putnim pravcem ŢitoraĊa – Đunis.

Aktivnosti u okviru kompleksa Postrojenja za separaciju i utovar uglja iz Aleksinaĉkog rudnika u ţelezniĉke

vagone

Postrojenja za separaciju i utovar uglja iz Aleksinaĉkog rudnika u ţelezniĉke vagone nije u funkciji od

momenta donošenja odluke o prestanku eksploatacije uglja (posle rudrske nesreće).

U okviru tog kompleksa nalaze se:

- sistem industrijskih ţelezniĉkih koloseka,

- Napušteni objekti Postrojenja za separaciju i utovar uglja iz Aleksinaĉkog rudnika (bazeni za pranje

uglja, zgrada separacije, zgrada pogonske stanice ţiĉare za transport uglja),

- zgrada sa garderobama i ostalim prostorijama za dnevni boravak radnika,

- infrastrukturni objekti (sistem snabdevanja vodom za piće, jama za sanitarno- fekalne otpadne vode,

instalacije elektronapajanja, sistem za kanalisanje otpadnih voda , interne saobraćajnice i platoi...),

- deponija jalovine.

U okviru kompleksa Postrojenja za separaciju i utovar uglja iz Aleksinaĉkog rudnika u ţelezniĉke vagone

je uspostavljeno i funkcioniše Postrojenje za tretman i skladištenje metalnog neopasnog otpada ĉiji

vlasnik i operater je MAKSI-CO DOO i koje predstavlja baznu funkcionalnu osnovu za njegovo poslovanja

u oblasti otpada.

Za potrebe Postrojenje za tretman i skladištenje metalnog neopasnog otpada koriste se platoi i prostori na

otvorenom, zgrada sa garderobama i ostalim prostorijama za dnevni boravak radnika, deo zgrade

Ingeko


separacije, infrastrukturni objekti (sistem snabdevanja vodom za piće, jama za sanitarno- fekalne otpadne

vode, instalacije elektronapajanja, sistem za kanalisanje otpadnih voda , industrijski ţelezniĉki kolosek,

interne saobraćajnice i platoi...).

Delovi kompleksa i objekata koji nisu u finkciji Postrojenja za neopasan metalni otpad se ne koriste, a

njihovo stanje karakteriše uznapredovala ruiniranost usled neodrţavanja istih.

U okviru Postrojenja za tretman i skladištenje vrši se skladištenje metalnog neopasnog otpada (odvojeno

ferozni i obojeni materijali) i tretman metalnog otpada koji obuhvata presovanje (baliranje), usitnjavanje na

hidruiliĉnim makazama, usitnjavanje autogenim seĉenjem i usitnjavanje postupkom šrederiranja.

Aktivnosti u okviru Fabrike graĊevinskih elemenata FAGEM

Fabrika graĊevinskih elemenata FAGEM DOO se bavi proizvodnjom graĊevinskih elemenata ((blokovi za

zidanje, šidel dimnjaci, iviĉnjaci i dr. ) pri ĉijoj izradi se koristi cement kao vezivno sredstvo a formiranje

elemenata se vrši na ambijentalnim uslovima okoline (“sazrevanje proizvoda” se realizuje njihovim

odleţavanjem na otvorenim platoima).

Pri proizvodnji graĊavinskih elemenata pored znaĉajnog udela ruĉnih operacija znatno se koriste i

sredstava za unutrašnji transport materijala sa SUS motorima za ĉiji rad se koristi diesel gorivo.

Aktivnosti koje su vezane za proizvodnju na poljoprivrednom zemljištu u okruţenju

Zemljište u okolini lokacije se koristi za ratarsku proizvodnju.

Pri realizaciji poljoprivrednih radova na okolnom zemljištu koriste se mehanizovana sredstva koja za su

pogonjena SUS motorima za ĉiji rad se koristi diesel gorivo.

Prisutvo mehanizacije na okolnim njivama je povremeno, samo dok traju odreĊeni radovi u sezoni.

Saobraćaj ţelezniĉkom prugom Niš – Beograd

Ţelezniĉka pruga Niš- Beograd je sa dva elektrificirana koleseka .

Vuĉa vozova se vrši elektrolokomotivama.

Saobraćaj putnim pravcem ŢitoraĊa- Đunis

Putni pravac ŢitoraĊa- Đunis je putni pravac sa relativno niskim intenzitetom saobraćaja .

Motorna vozila koja prolaze putnim pravcem su sa SUS motorima.

3.6 STANJE FLORE I FAUNE

3.6.1 STANJE FLORE

3.6.1.1 STANJE FLORE NA ŠIREM PODRUĈJU PREDMETNOG PROJEKTA

Biljni svet na podruĉju opštine Aleksinac je veoma bogat i raznovrstan.

Na razvoj bijnog sveta, pored prirodnih pogodnosti, veliki uticaj je imao i antropogeni faktor, i stoga

celokupno podruĉje opštine Aleksinac moţe uslovno da se podeli na dva podruĉja:

- podruĉje u kojem je dejstvo prirodnih faktora još uvek u manjoj ili većoj meri dominantno (brdsko

podruĉje prema Jastrepcu i Soko Banji, manji delovi priobalja Juţne Morave i dr.),

- podruĉje na kome je dejstvo antropogenog faktora dominantno (poljoprivredne površine, naselja i

sl.).

Biljni svet na podruĉje na kome je dejstvo antropogenog faktora dominantno ĉine:

- poljoprivredne rataske kulture (ţita: pšenica, kukuruz, reĊe ovas, jeĉam, suncokret...)

Ingeko


- voće i povrtarske kulture

- travni pokrivaĉ niskog tipa (na zalivadnjelim zemljištima),

- kulturne biljke i parkovski travni pokrivaĉi uz poslovne i industrijske objekte,

- samoniklo ţbunje i korovsko bilje na iviĉnim delovima pojedinih parcela i na delovima parcela ĉije je

korišćenje prestalo.

Na rubnim podruĉjima pojedinih parcela prisutne su samonikle, pojasevi grmlja kao i nitrofilne vrste

zeljastih biljaka.

U pojasu grmlja su najĉešća vrsta glog (Crataegus sp.), plava kupina (Rubus ceasius) i dr.

U ukupnom šumskom fondu Aleksinaĉkog kraja dominiraju lišćari.

Najĉešće lišćarske vrste su: bukva, hrast, bagrem, grab, jasen, javor, lipa, topola, vrba, leska, klen, dren...

Ĉetinarske vrste su: bor, duglazija, ariš...

Nizijske dijelove Aleksinaĉke kotline karakteriziraju veće ili manje površine zaostalih šuma hrasta ,

bagrema i obiĉnog graba, a na fluviosolima šuma vrba i topola.

Na breţuljkastim i uzdignutijim prostorima nalaze se mestimiĉno šume bagrema i bukove šume

pretplaninskog pojasa.

Na prostoru koji predstavlja okruţenje lokacije (radijus 1 km) nema zaštićenih floristiĉkih elemenata, tj. s

biološkog gledišta biotop nije posebno osetljiv niti su prisutne posebno ugroţene biljne vrste.

3.6.1.2 STANJE FLORE NA SAMOJ LOKACIJI I UŢEM OKRUŢENJU

Biljni svet na podruĉju uneposrednom okruţenju lokacije ĉine:

- poljoprivredne ratarske kulture (ţita)

- travni pokrivaĉ niskog tipa (na zalivadnjelim zemljištima),

- samonikle korovske biljke na zemljištu koje je otkupljeno kao gradjevinsko zemljište a nije privedeno

nameni,

- kulturne biljke i parkovski travni pokrivaĉi uz poslovne objekte okolnih industrijskih objekata,

- samoniklo ţbunje na iviĉnim delovima pojedinih parcela i na delovima parcela koje su u prethodnom

periodu korišćene za potrebe Aleksinaĉkih rudnika a ĉije je korišćenje prestalo sa gašenjem rudnika,,

- livadske kulture koje se uzgajaju na pojedinim manjim parcelama u okruţenju .

Na rubnim podruĉjima pojedinih parcela prisutne su samonikle, pojasevi grmlja kao i nitrofilne vrste

zeljastih biljaka.

U pojasu grmlja su najĉešća vrsta glog (Crataegus sp.), plava kupina (Rubus ceasius) i dr.

Vegetacija okruţenja je promenjena zauzimanjem i korišćenjem prostora u gradjevinske svrhe,

unošenjem alohtonih vrsta itd.

Biljni svet na podruĉju lokacije saĉinjavaju samonikle korovske biljke ĉije je rasprostiranje ograniĉeno na

nebetonirane površine lokacije.

Na lokaciji nisu registrovane zaštićene, retke ili ugroţene biljne vrste.

3.6.2 STANJE FAUNE

3.6.2.1 STANJE FAUNE NA ŠIREM PODRUĈJU PREDMETNOG PROJEKTA

Ingeko


Sistemski monitoring faune ovog kraja nije raĊen.

Rasprostranjenost ţivotinja na širem podruĉju lokacije je proizvod antropogenog uĉinka na tom podruĉju

kao i svih ĉinilaca o kojima zavisi, te nije ustaljena i trajna, jer su svi oni zajedno sa ţivotinjama podvrgnuti

neprestanim promenama.

Stalno su nastanjene ili se povremeno pojavljuju sledeće vrste: srna, divlja svinja, zec, veverica, puh,

jazavac, kuna, vidra, tvor, lisica, vuk, šakal, divlja maĉka, fazan, gugutka, grlica, divlji golub, jarebica,

prepelica, divlja guska, divlja patka, ĉaplja, roda, barski petao, barska koka, kreja, gaĉac, vrana, svraka,

ronac, gnjurac, šumska šljuka, detlić i ptice pevaĉice.

3.6.2.2 STANJE FAUNE NA SAMOJ LOKACIJI I UŢEM PODRUĈJU UZ LOKACIJU

Fauna uţeg podruĉja u okruţenju lokacije uslovljena je prisustvom većeg broja industrijskih objekata i

privrednim aktivnostima u njima, prisustvom saobraćajnica (ţelezniĉka pruga Niš- Beograd, put Ţitkovac-

Đunis), prisustvom okućnica porodiĉnih domaćinstava i prisustvom zemljišnih površina koje se intenzivno

obraĊuju, odnosno florom i reljefom šireg okruţenja.

U uţem podruĉju lokacije se mogu naći:

- Ţivotinjske vrste koje ţive na širem podruĉju

- Domaće ţivotinje.

Podruĉje predmetne lokacije odlikuje se stalnom prisutnošću ĉoveka i odsustvom vegetacije, pa je fauna

(divlje ţivotinje) na ovom podruĉju veoma siromašna kako po broju vrsta koje ulaze u njen sastav, tako i

po brojnosti populacije.

Od divljih ţivotinjskih vrsta postoji niz vrsta koje obitavaju na širokom podruĉju.

U okruţenju lokacije mogu se eventualno naći:

- ptice ĉija su staništa polja i livade,

- sitnija divljaĉ(zec i dr.),

- veliki broja primeraka sitnih glodara (Rodentia), bubojeda (Lipotuphla)i dr..

Uţe podruĉje u okruţenju predmetne lokacije karakteriše prisustvo ptica ĉija su staništa polja i livade:

jarebica (perdix perdix) (zaštićena Uredbom o zaštiti prirodnih retkosti Sl.glasnik RS br.50/93.), fazan

(phasanius colchias), svraka (pica pica), vrana (Corvus corone), poljski vrabac (Passer nontaurus).

poljska ševa (Alauda arvensisi), ĉvorak (Sturnus vulgaris), gavran (Corvus corax), jastreb (Accipiter

gentilis) , gugutka i dr.

Neke od ovih ţivotinjskih vrsta se pojavljuju i na uţoj lokaciji, što ne predstavlja prepreku za

uspostavljanje predmetnog Postrojenja (ptice i slepi miševi će i dalje moći boraviti uz lokaciju bez ikakvih

smetnji za njihov opstanak).

Ostale vrste koje borave na tlu same lokacije se na njoj ne gnezde obzirom da su izgradnjom industrijskih

objekata u prethodnom periodu već bile pomaknute sa uţe lokacije Postrojenja tako da neće biti

ugroţene uspostavljanjem istog.

Na lokaciji nisu registrovane stalno prisutne zaštićene, retke ili ugroţene ţivotinjske vrste.

Na lokaciji i njenom okruţenju nisu registrovana staništa zaštićenih, retkih ili ugroţenih ţivotinjskih vrsta.

Domaće ţivotinje su , kao predmet drţanja odnosno uzgajanja, prisutne u okviru porodiĉnih domaćinstava

na okućnicama okolnih stambenih objekata.

Ingeko


3.7 NASELJENOST LOKACIJE

Zone većih gustina stanovanja (Aleksinac, Ţitkovac) su na udaljenosti od 4km (Ţitkovac) odnosno 5 km

(Aleksinac) od predmetne lokacije.

Najbliţa zona stanovanja male gustine seosko naselje Donji Adrovac ĉije su prve kuće na udaljenju od oko

700 m u jugoistoĉnom pravcu od lokacije.

Seosko naselje Donji Adrovac saĉinjavaju katastarske parcele na kojima su okućnice porodiĉnih

domaćinstva u okviru koji su izgraĊeni stambeni i prateći poljoprivredni objekti.

Individualni objekti za stanovanje su preteţne spratnosti Po + P + Pk.

Objekti grupisani uz postojeće saobraćajnice.

Prema popisu stanovništva iz 2011. godine u naselju Donji Adrovac je ţivelo 741 stanovnika (prema

popisu iz 2002.bilo je 761 stanovnika).

U naselju je, takoĊe prema popisu iz 2011., bilo 248 domaćinstava.

U neposrednom okruţenju (u krugu od 800m) nema vulnerabilnih objekata.

Najbliţi pojedinaĉni objekti za stanovanje se nalaze van urbanizovane zone naselja Donji Adrovac a

nalaze se neplanski razmešteni duţ lokalnog puta ĉija se trasa nalazi sa druge strane sistema koloseka

ţelezniĉke pruge Niš – Beograd odnosno sistema koloseka tovarne ţelezniĉke stanice Donji Adrovac- u

ovim objektima ţivi oko 50 stanovnika.

Individualni objekti za stanovanje su preteţne spratnosti Po + P + Pk.

Predmetna lokacija na kojoj se planira uspostavljanje Postrojenja koje je predmet ove Studije nije

naseljena- na njoj se ne nalaze objekti za stanovanje.

Koncentracija stanovništva (ljudi koji borave u uţoj zoni lokacije radi obavljanja svakodnevnih radnih

aktivnosti) na samoj predmetnoj lokaciji i njenom uţem okruţenju , zavisi pre svega, od broja zaposlenih i

korisnika usluga –u uspostavljenim proizvodnim- funkcionalnim celinama na samoj lokaciji i u njenom

uţem okruţenju dnevno je na radu (uglavnom u prvoj smeni) prisutno oko 120 radnika.

3.8 STEPEN IZGRAĐENOSTI LOKACIJE (ODNOS ZELENIH POVRŠINA I VEĆ PRISUTNIH

OBJEKATA)

3.8.1 IZGRAĐENOST LOKACIJE

Lokacija na kojoj se planira predmetno Postrojenje je u potpunosti izgraĊena i opremljena za potrebe

funkcionisanja Postrojenja za tretman i skladištenje neopasnog metalnog otpada.

Za potrebe uspostavljanja Postrojenja za tretman i skladištenje EE otpada koje je predmet ove Studije

iskoristiće se već izgraĊeni skladišni objekti, platoi na otvorenom i infrastrukturni objekti i instalacije.

3.8.2 ODNOS ZELENIH POVRŠINA I VEĆ PRISUTNIH OBJEKATA

Na prostoru na kome se planira uspostavljanje predmetnog Postrojenja nema zelenih površina: kompletan

prostor je pod objektom ili pod armirano-betonskim zastorom (platoi na otvorenom).

3.9 ANALIZA KLIMATSKIH ĈINILACA PODRUĈJA NA KOME SE NALAZI LOKACIJA

3.9.1 GEOGRAFSKI ĈINIOCI

3.9.1.1 GEOGRAFSKI POLOŢAJ

Ingeko


Šire podruĉje lokacije (teritorija opštine Aleksinac) prostire se u jugoistoĉnom delu Republike Srbije

izmeĊu 43o27' i 43 o 44' severne geografske širine i 21o29' i 21o56' istoĉne geografske duţine.

Kordinate lokacije na kojoj se planira uspostavljanje Postrojenja koje je predmet ove Studije su 43o 31' 23“

severne geografske širine i 21o 39' 08“ istoĉne geografske duţine

3.9.1.2 PRISUSTVO DOMINANTNIH GEOGRAFSKIH ELEMENATA (REKE, JEZERA, PLANINE...)

Dominantan geografski elementi koji predstavljaju šire okruţenje lokacije su Aleksinaĉka kotlina,

ravniĉarski deo koji prati tok Juţne Morave od Mezgrajske preĉage do Stalaćke klisure i i sam tok reke

Juţna Morava.

Aleksinaĉka kotlina se prostire pravcem severozapad-jugoistok.

U celini Aleksinaĉka kotlina je trapezoidnog oblika sa maksimalnom duţinom od 43 km i najvećom širinom

od 37 km (Kostić M., 1969).

Aleksinaĉka kotlina leţi u severnom podruĉju Juţnog Pomoravlja.

U donjem slivu Juţne Morave ona se prostire izmeĊu Poslonjske planine i Bukovika na severozapadu, a

Kitice, Sedog vrha, Leskovika i Device na severu.

Istoĉnu i juţnu granicu ĉine najistaknutiji delovi okvirnih planina.

Na jugu su to Kalafat i Popova Glava.

Sa padina ove poslednje planine kotlina je ograniĉena Mezgrajskom preĉagom.

Sa nje granica ulazi na greben Malog Jastrepca, vodeći preko njegovog najvišeg vrha Kupinjaka.

Dalje granica ide grebenom Velikog Jastrepca do vrha Zmajevac.

Na zapadu granica Aleksinaĉke kotline doseţe ĉak do sliva Ribarske reke, do Kaoniĉke i Zdravinjske

presedline.

Veze sa susednim oblastima odrţavaju se planinskim presedlinama i dolinskim usecima

Aleksinaĉka kotlina je oiviĉena prema istoku i prema zapadu valovitim zemljištem koje se lagano uzdiţe i

koje na severoistoku prelazi u planinu Bukovik, na istoku u Ozren.


Na jugu se kotlina nastavlja u Mezgrajsko suţenje a na severu u Stalaćku klisuru.

Aleksinaĉku kotlinu presecaju i svojim vodotocima koji se u njih ulivaju, odvodnjavaju dva glavna reĉna

toka Moravica i Juţna Morava.


Juţna Morava protiĉe centralnim delom Aleksinaĉke kotline i deli je na dva dela.

Celim svojim tokom kroz kotlinu ima odlike ravniĉarske reke sa plitkim i neregulisanim koritom i

promenljivim reţimom voda, koji je prvenstveno uslovljen bujiĉnim karakterom njenih pritoka.

Na osnovu podataka sa stanica, proseĉni godišnji proticaj Juţne Morave kod je Mojsinja 112 m3/sec.

Ovaj proticaj u toku godine pokazuje znatna odstupanja što se vidi iz srednjeg meseĉnog proticaja na ovoj

stanici- maksimalni proticaji kod Mojsinja javlja se u martu (228 m3/sec), a minimalni u avgustu (29,3

m3/sec).

Obale i priobalje Juţne Morave su uglavnom sastavljeni od peska i šljunka

Najbliţe jezero je Bovansko jezero koje je od lokacije postrojenja koje je predmet ove Studije udaljeno u

vazdušnoj liniji oko 13,3 km u severnoistoĉnom pravcu.

U širem okruţenju lokacije, neposredno uz vodotok Juţne Morave,postoji veći broj bara koje su nastale

usled eksploatacije peska i gline.

Ingeko


3.9.1.3 NADMORSKA VISINA

Aleksinaĉka kotlina, ravniĉarski deo koji prati tok Juţne Morave najniţu taĉku, sa 150 m nadmorske visine

ima u selima Jasenje i Vukašinovac, u samom toku Juţne Morave.

Najviši vrhovi planina u okruţenju:

- Ozren (vrh Leskovik, iznad Lipovca) 1174 mnm.

- Bukovik 898 mnm.

- Mali Jastrebac (vrh Kupinjak) 946 mnm

- Veliki Jastrebac (vrh Đulica) 1496 mnm.

Nadmorska visina same lokacije (KP2046/10) je 172 mnm.

3.9.1.4 KONFIGURACIJA TERENA – RELJEF

Šire podruĉje u morfološkom smislu obuhvata teren predstavljen ravniĉarskim reljefom oiviĉen planinama

srednje visine.

Ravniĉarski reljef predstavljaju aluvijalne površi reke Juţna Morava i Moravica i još nekoliko manjih

reĉica.

Aleksinaĉka kotlina je oiviĉena prema istoku i prema zapadu valovitim zemljištem koje se lagano uzdiţe i

koje na severoistoku prelazi u planinu Bukovik, na istoku u Ozren.


Brdovito - planinski deo terena zahvata obronke Ozrena i Malog i Velikog Jastrepca .

Reljef je sa blagim prelazima izmeĊu ravniĉarskog i brdskog predala sa malim visinskim nagibima.

Uţe podruĉje i sama lokacija se nalaze u ravniĉarskom delu Aleksinaĉke kotline.

3.9.1.5 EKSPOZICIJA

Uţe podruĉje lokacije je celog dana izloţeno sunĉevom zraĉenju.

Uţe podruĉje lokacije je izloţeno vazdušnim kretanjima.

3.9.1.6 NAGIB

Predmetna lokacija se nalazi ravniĉarskom delu Aleksinaĉke kotline.

Teren lokacije je ravan, oblika nepravilnog pravougaonika, sa najvećom razlikom visinskih kota terena od

0,2 m i sa padom prema severoistoku.

3.9.2 METEOROLOŠKI ĈINIOCI

Podaci koji prikazuju meteorološke ĉinioce dati su u poglavlju 2.7.6 ove Studije.

3.9.3 ANTROPOLOŠKI ĈINIOCI

3.9.3.1 POSTOJANJE OBJEKATA I NASELJA

Naselja koja srećemo u širem okruţenju razvijala su se spontano, bez planskih usmeravanja u koncepciji

razvoja.

Karakteristike naselja koja se sreću u širem podruĉju lokacije , koje mogu biti od znaĉaja u smislu njihovog

uticaja kao klimatskog ĉinioca, nisu izraţene.

Ingeko


Predmetna parcela se nalazi, u radnoj (industrijskoj) zoni nastaloj oko postrojenja za separaciju i utovar

uglja u ţelezniĉke vagone koje je bilo izgraĊeno i korišćeno od strane Aleksinaĉkih rudnika (u postrojenju

za separaciju i utovar uglja nalazila se krajnja, istovarna stanica ţiĉare kojom je u postrojenje dopreman

ugalj iz Aleksinaĉkih rudnika).

Uţu okolinu lokacije karakteriše nizak stepen urbanizacije – broj izgraĊenih objekata, njihova veliĉina i

oblik nema znaĉaja u smislu uticaja istih kao klimatskih ĉinioca.

Postojanje objekata i naselja mogu imati uticaj na mikroklimatske karakteristike koje su posledica

egzistencije objekta u prostoru i nastaju prvenstveno zbog veštaĉkih tvorevina koje svojim volumenom ne

izazivaju posledice koje unose promene u relativno ustaljene mikroklimatske reţime.

3.9.3.2 PROMENE KARAKTERISTIKA ZEMLJINE POVRŠINE

U uţem okruţenju lokacije realizovani su u prethodnom periodu odreĊeni zahvati koji koji su za posledicu

imali promene karakteristika Zemljine površine u uţem podruĉju lokacije:

- promena oblika površine (izmenom geometrije površine nastaje veštaĉki reljef),

- promena fiziĉkih osobina tla (graĊevinski materijali, asfalt i beton, menjaju termiĉke osobine tla i

spreĉavaju poniranje vode),

- promena hidroloških osobina podloge (isušivanje tla i vodenih površina, povećanje oticanja)

Promena oblika zemljišne površine u uţem okruţenju lokacije je nastala kao posledica formiranja

deponije jalovine generisane pri ispiranju uglja a koja je, dok je rudnik funkcionisao, odlagana na naĉin

kojim je formirano veštaĉko brdo ĉime je nastao veštaĉki reljef.

Promena fiziĉkih osobina tla na samoj lokaciji i u njenom uţem okruţenju je nastala kao posledica

izgradnje transportno manipulativnih površina, saobraćajnica i skladišnih površina – platoa na otvorenom

prostoru ĉijom izgradnjom je izvršeno menjanje termiĉkih osobina tla i spreĉavanje poniranja vode.

Promena hidroloških osobina podloge na samoj lokaciji je nastala kao posledica izgradnje sistema za

kanalisanje i odvoĊenje atmosferskih i drugih voda sa transportno manipulativnih površina, saobraćajnica i

skladišnih površina – platoa na otvorenom prostoru ĉijom izgradnjom je izvršeno povećano oticanje

atmosferskih voda.

Navedene promene karakteristika zemljine površine njihova veliĉina i oblik nemaju znaĉaja u smislu

uticaja istih kao klimatskih ĉinioca – navedene promene svojim volumenom ne izazivaju posledice koje

unose promene u relativno ustaljene mikroklimatske reţime.

Radi se dakle o mikroklimatskim karakteristikama koje su posledica egzistencije objekta u prostoru i

nastaju prvenstveno zbog veštaĉkih tvorevina koje svojim volumenom izazivaju posledice koje unose

promene u relativno ustaljene mikroklimatske reţime.

3.9.3.3 EMITOVANJE AEROSOLA, EMITOVANJE GASOVA STAKLENE BAŠTE I EMITOVANJE

BIOHEMIJSKI ŠTETNIH SUPSTANCI

U uţem okruţenju lokacije nema izvora koji bi predstavljali znaĉajne emitere aerosola i gasova staklene

bašte bar ne u meri koja bi predstavljali znaĉajan klimatski ĉinilac.

3.9.3.4 ANTROPOGENA EMISIJA TOPLOTE

Antropogena emisija toplote u urbanim prostorima (naselja u okolini, stambeni objekti u okolini, industrijski

objekti ) ne moţe izazvati ni porast temperature vazduha, ni druge promene u geografskoj sredini.

Ingeko


3.10 ANALIZA LOKACIJE- NULTO STANJE SA ASPEKTA ZAŠTITE ŢIVOTNE SREDINE I

POGODNOSTI IZABRANE LOKACIJE ZA RAD- ODVIJANJE PROCESA

3.10.1 NULTO STANJE SA ASPEKTA ZAŠTITE ŢIVOTNE SREDINE

Sistemsko merenje kvaliteta pojedinih ĉinioca ţivotne sredine na predmetnoj lokaciji i njenoj okolini nije

vršeno.

Izvršena sagledavanja sa stanovišta procene sposobnosti ţivotne sredine, daju osnovu da se sa

dovoljnom pouzdanošću moţe proceniti da podruĉje na kome se nalazi lokacija nije podruĉje u kome su

standardi kvaliteta ĉinioca ţivotne sredine utvrĊeni posebnim propisima prekoraĉeni već postojećim

postrojenjima ili aktivnostima i da je ima dovoljnu sposobnost ţivotne sredine da prihvati

odreĊenu koliĉinu zagaĊujućih materija po jedinici vremena i prostora tako da ne nastupi nepovratna šteta

u ţivotnoj sredini.

3.10.2 PROCENA POGODNOSTI IZABRANE LOKACIJE ZA RAD – ODVIJANJE PROCESA

Predmetna lokacija se nalazi u prethodno uspostavljenoj proizvodnoj zoni ĉije šire okruţenje predstavlja

predeo koji se koristi za poljoprivrednu proizvodnju.

Saglasno objavljenim podacima Zavoda za zaštitu prirode Republike Srbije, predmetna lokacija i njeno

okruţenje se ne nalaze odnosno ne spadaju u:

- podruĉje koje je na spisku nacionalnih parkova, parkova prirode, predela izuzetnog oblika, opštih

rezervata prirode

- podruĉje koje je kategorizovano i zaštićeno prema posebnim propisima kojima se ureĊuje zaštita

voda

- podruĉje istorijskog, kulturnog i arheološkog znaĉaja kategorizovano i zaštićeno prema posebnim

propisima kojima se ureĊuje zaštita kulturnog nasleĊa.

Predmetna lokacija i njeno okruţenje se ne nalaze odnosno ne spadaju u podruĉje koje je na spisku

ekološko znaĉajnih podruĉja odnosno ekoloških koridora od meĊunarodnog znaĉaja u Republici Srbiji

(spisak definisan u Uredbi o ekološkoj mreţi objavljenoj u Sluţbenom glasniku Republike Srbije

br.102/2010).

U uţem podruĉju predmetne lokacije nema moĉvarnog zemljišta.

Predmetna lokacija se nalazi na zemljištu koje ne predstavlja priobalnu zonu: najbliţi vodotok je reĉni tok

Juţne Morave koji je od lokacije udaljen oko 1100 m severno od lokacije.

Najbliţa planinska oblast (pribreţje koje predstavlja obronke Malog Jastrepca) je na udaljenosti od oko 6

km u zapadnom pravcu od lokacije.

Predmetna lokacija se ne nalazi u šumskom podruĉju.

Sa obzirom na napred navedeno, predmetna lokacija se sa stanovišta procene pogodnosti izabrane

lokacije za rad – odvijanje procesa u delu odnosa Postrojenja i ĉinioca ţivotne sredine moţe proceniti kao

pogodna - odnosno da se izabrana lokacija nalazi na podruĉju koje je u prethodnom periodu već

devastirano antropogenim uticajima, tako da se realizacijom predmetnog projekta dodatno ne utiĉe na

zauzimanje prostora kao jednom od najznaĉajnih uticaja na ţivotnu sredinu - zemljište na kome se planira

uspostavljanje predmetnog Postrojenja se sada koriste za potrebe funkcije Postrojenja za tretman i

skladištenje metalnog neopasnog otpada tako da će se po uspostavljanju Postrojenja za tretman i

skladištenje EE otpada zameniti samo jedna vrsta otpada (metalni neopasan otpad) drugom (EE otpad).

Ingeko


Sa stanovišta organizacionih i drugih tehničkih uslova uspostavljanje predmetnog Postrojenja za tretman i

skladištenje EE otpada lokacija je ocenjena kao izuzetno pogodna.

Sa stanovišta potrebnih investicionih ulaganja, lokacija je ocenjena kao veoma pogodna jer će se za

uspostavljanje predmetnog Postrojenja koristiti već izgrađeni objekti i infrastrukturni uređaji i instalacije koji

su već izgrađeni na lokaciji i koriste se za potrebe u ranijem periodu uspostavljenog Postrojenja za

skladištenje i tretman neopasnog metalnog otpada koje funkcioniše na istoj lokaciji – na navedenim

elementima se ne vrše bilo kakve značajne izmene ili neki drugi ozbiljniji zahvati.

Korišćenjem istih za potrebe Postrojenja koje je predmet ove Studije ne remeti se pouzdanost i njihovog

korišćenja i za potrebe ostalih sadržaja na lokaciji.

Sa stanovišta tehniĉko tehnoloških uslova koji su potrebni za neometano i bezbedno odvijanje procesa u

predmetnom Postrojenju, lokacija je ocenjena kao veoma pogodna.

Ingeko


4. OPIS PROJEKTA

4.1 OPIS FIZIČKIH KARAKTERISTIKA PROJEKTA (VELIČINA I KAPACITET) I USLOVA KORIŠĆENJA

ZEMLJIŠTA U FAZI IZVOĐENJA I FAZI REDOVNOG RADA

4.1.1 OPIS FIZIČKIH KARAKTERISTIKA PROJEKTA

4.1.1.1 VELIČINA PROJEKTA

Postrojenje koje se planira ovim projektom predstavljaće funkcionalnu celinu koja je deo sveukupne

tehničko tehnološke strukture firme MAKSI CO DOO Donji Adrovac u okviru koga će firma MAKSI CO

DOO obavljati poslovanje sa određenim vrstama otpada od elektrotehničke i elektronske opreme.

Prostornu celinu na kojoj se uspostavlja Postrojenje za tretman i skladištenje EE otpada čini u te svrhe

izdvojeni deo katastarske parcele 2046/10 KO Donji Adrovac koja se koristi za potrebe postojećeg

Postrojenja za upravljanje neopasnim metalnim otpadom MAKSI CO DOO.

Ovo izdvajanje je uslovno a vrši se namenski, u cilju izdvajanja strukturno zaokružene prostorno

funkcionalne celine koja ispunjava uslove za upravljanje otpadnom EE opremom u skladu sa regulativom

za ovu vrstu otpada .

Površina dela parcele koja je uslovno izdvojena za ove svrhe (platoi na otvorenom i magacinski prostor u

objektima) iznosi 655 m2.

Dispozicija prostora koji se kao deo parcele KP izdvaja za potrebe Postrojenja koje je predmet ovog

projekta data je na crtežu u Grafičkom prilogu.

Strukturni elementi koji će biti namenski angažovani u funkciji procesa u predmetnom Postrojenju su:

- Magacin za skladištenje otpadne EE opreme

- Plato na otvorenom za prijem i razvrstavanje otpada od EE opreme

- Plato na otvorenom za skladištenje otpada od EE opreme koja se ne tretira u predmetnom

Postrojenju

- Plato na otvorenom za prihvatno skladištenje otpada od EE opreme izdvojenog za dalji tretman u

Postrojenju

- Odeljenje sa opremom za merenje mase.

Magacin za skladištenje EE otpada će se uspostaviti u postojećem objektu u kome se do sada nalazio

magacin za skladištenje otpada više zaostale vrednosti čime prestaje njegova dosadašnja upotreba.

Isti će biti ispražnjen od unetih sadržaja i biti prilagođen za ispunjenje funkcije za koju je predviđen.

Magacin je izveden kao zidani objekat čija je unutrašnjost izdeljena na komore otvorene sa prednje strane

u cilju prijema materijala.

Gabarit objekta je 25.50 x12.50 m.

Skladištenje EE otpada će se u ovom objektu vršiti u komorama, pri čemu će se u svakoj komori nalaziti

određene kategorije otpadne EE opreme, uskladištena na način kojim se onemogućava njihovo mešanje.

Pregled površina pojedinih komora sa namenom koju će iste imati u Postrojenju koje je predmet projekta

dat je u tabeli T 4.1 u nastavku.

Ingeko


Tabela T 4.1: Pregled površina pojedinih komora sa namenom koju će iste imati u Postrojenju koje je

predmet projekta

OZNAKA

KOMORE

NAMENA SKLADIŠNE KOMORE DIMENZIJE (m) POVRŠINA

m2 DUŢINA ŠIRINA VISINA

1 Magacin otpadnog materijala

generisanog u procesima rasklapanja otpada

od EE opreme

5,22 4,30 6,0 22,44

2 Magacin otpada od malih elektronskih ureĊaja

i IT opreme

5,39 23,17

3 Magacin opreme za prikazivanje slike 5,22 22,44

4 Magacin otpada od malih elektriĉnih ureĊaja

(<50 cm)

5,1 21,93

5 Magacin otpada od oprema za

hlaĊenje i zamrzavanje

5,1 21,93

6 Magacin otpada od velikih velikih elektriĉnih

ureĊaja

5,80 8,1 46,98

7 Magacin otpadne EE opreme sa potencijalom

za ponovnu upotrebu

5,80 46,98

8 Magacin male otpadne EE opreme koja se

tretira u Postrojenju

5,80 46,98

9 Odeljenje za rasklapanje otpada od EE opreme 7,80 63,18

Ukupna površina za skladištenje iznosi 323,43 m2.

Odeljenje sa opremom za merenje ima površinu 29,03 m2.

Pregled površina na otvorenom koje će se koristiti u funkciji Postrojenja koje je predmet Projekta dat je u

tabeli T4.2 .

Tabela T 4.2: Pregled površina na otvorenom koje će se koristiti u funkciji Postrojenja koje je predmet

Projekta

OZNAKA

PLATOA

NAMENA PLATOA POVRŠINA

m 2

11 Plato na otvorenom za prijem i razvrstavanje otpada od EE

opreme

175

12 Plato na otvorenom za skladištenje otpada od EE opreme koja se

ne tretira u Predmetnom Postrojenju

217,5

13 Plato na otvorenom za prihvatno skladištenje otpada od EE

opreme izdvojenog za dalji tretman u Postrojenju

217.5

Ukupna površina platoa na otvorenom iznosi 610 m2 .

Za potrebe Postrojenja koje je predmet projekta biće korišćeni i ostali postojeći strukturni sadrţaji

odnosno objekti na lokaciji koji su izgraĊeni za potrebe u prethodnom periodu uspostavljenog Postrojenja

za tretman neopasnog metalnog otpada.

Ingeko


Dispozicija prostorno funkcionalnih celina postrojenja data je na crteţu INGEKO DOO Kruševac br.

110137 koji je dat u grafiĉkom prilogu.

4.1.1.2 KAPACITET

4.1.1.2.1 KAPACITET POSTROJENJA ISKAZAN PREKO POVRŠINA NA OTVORENOM NA KOJIMA

JE MOGUĆE SKLADIŠTENJE OTPADNOG MATERIJALA

Površine namenjene za skladištenje na otvorenom su u predmetnom Postrojenju namenjene za internu

(korporativnu) kategoriju veliki uređaji > 50 cm : veš mašine, šporeti, mašine za sušenje veša, bojleri i dr

uga otpadna EE oprema koja u sebi ne sadrži konstituivne elemente koji su opasne materije koje bi mogle

biti sprane atmosferskim vodama ili raznete po okolini usled atmosferskih strujanja.

Ukupna površina platoa za skladištenje na otvorenom iznosi 435 m2 .

Ukupna površina pokrivenog prostora koji je namenjen za separatno skladištenje ostalih kategorija EE

otpada iznosi 323,47m2.

Definisana namena pojedinih skladišnih jedinica u okviru natkrivenog prostora za određene vrste EE

otpada je fleksibilnog karaktera : u njima se mogu skladištiti i druge vrste EE otpada pri čemu se vrši

prilagođavanje skladišnih površina za skladištenje jedne vrste otpada na račun prostora za skladištenje

druge vrste.

4.1.1.2.2 KAPACITET POSTROJENJA ISKAZAN U TEŽINSKIM JEDINICAMA

Procenjen kapacitet prijema i razvrstavanja: do 40 t/dan.

Procenjeni kapaciteti skladištenja u okviru Postrojenja iskazani u težinskim jedinicama su:

- Skladištenje EE otpada u zatvorenom prostoru, ukupno sve vrste: 30 t - Skladištenje EE otpada na otvorenom prostoru: 300 t

4.1.2 USLOVI KORIŠĆENJA ZEMLJIŠTA U FAZI IZVOĐENJA I FAZI REDOVNOG RADA

4.1.2.1 USLOVI KORIŠĆENJA ZEMLJIŠTA U FAZI IZVOĐENJA PROJEKTA

Za uspostavljanje predmetnog Projekta će se koristiti postojeći građevinski objekti (magacinski objekat +

platoi) koji su izgrađeni u prethodnom periodu i koji su korišćeni za potrebe Postrojenja za tretman i

skladištenje neopasnog metalnog otpada koje se nalazi na istoj lokaciji.

Planiranim zahvatima u cilju prilagođavanja ovog objekta za potrebe Postrojenja ne menjaju se gabaritne

dimenzije objekata niti njihove konstruktivne karakteristike.

Planirani zahvat na magacinskom objektu se svodi na izradu pregrada u nekim postojećim komorama

(odeljenjima) objekta kao i zatvaranjupojedinih odeljenja žičanom mrežom u cilju sprečavanja

neovlašćenog pristupa u iste.

Ovi radovi ne zahtevaju korišćenje dodatnog zemljišta ili zaposedanja javnih površina tokom njihovog

izvođenja.

Planirani zahvati u cilju uspostavljanja prostorno funkcionalne celine koja je predmet Studije neće

prouzrokovati:

- promene topografije

- uklanjanje površinskog sloja zemljišta,

- rasčišćavanja postojećeg zemljišta , vegetacije i objekata,

Ingeko


- bitniju promenu načina korišćenja zemljišta: građevinske radove većeg obima,

- potrebu za prethodnim radovima na bušenju i ispitivanju

- promenu vodnih tela zaprečavanjem, izgradnjom brana, izgradnjom propusta,

- potrebu za regulacijom vodnih tela,

- potrebu za crpljenjem ili transferom vode iz podzemnih il površinskih izvora.

4.1.2.2 OPIS USLOVA KORIŠĆENJA ZEMLJIŠTA U FAZI RADA PROJEKTA

Redovan rad Projekta ne iziskuje posebne uslove koji se odnose na korišćenje zemljišta u fazi rada -za

rad Projekta koristiće se prostor koji je u te namene i izdvojen (magacinski objekat platoi na otvorenom)

odnosno prostori opšteg karaktera .

Redovan rad projekta neće prouzrokovati:

- promene topografije

- potrebu za crpljenjem ili transfer vode iz podzemnih ili površinskih izvora .

4.2 KRATAK PRIKAZ SAMOG TEHNOLOŠKOG PROCESA TJ. IZVOĐENJA PROJEKTA

Saglasno definisanoj poslovnoj politici u Postrojenju koje je predmet ove Studije će se:

- određene vrste otpadne EE opreme samo prihvatno-privremeno skladištiti i koje , sem

razvrstavanja, neće biti predmet daljih tretmana u Postrojenju,

- vršiti tretman samo određenih vrsta otpadne EE opreme (određene vrste otpadne EE opreme, za

koje postoje uslovi za tretman u okviru poslovnog sistema MAKSI CO DOO i iz kojih se mogu

izdvojiti određene komponente /profitabilne sekumdarne sirovine sadržane u EE otpadu koje

pripada ju listi otpada za koje MAKSI CO DOO ima dozvolu za poslovanje i za koje MAKSI CO

DOO ima ekonomski interes ),

- vršiti izdvajanje određene otpadne EE opreme za koju se pri prijemu u Postrojenje ustanovi da

ima potencijal koji je čini primenljivom za ponovnu upotrebu (u celosti ili pojedini njeni delovi) i

vršiti njeno ustupanje zainteresovanim ovlašćenim servisnim organizacijama kako bi istu

osposobili i ponudili na tržištu kao već korišćenu robu.

Tretman EE otpada koji će se vršiti u Postrojenju čine postupci fizičko-mehaničkog tretmana koji

obuhvataju :

- identifikovanje i razvrstavanje otpadnog materijala prema kategoriji i načinu daljeg postupanja sa

istim u Postrojenju

- postupke dekompozicije sklopova pojedinih vrsta otpadne EE opreme radi izdvajanja određenih

materijala koji su predmet poslovanja MAKSI CO DOO.

Skladištenje EE otpada u predmetnom Postrojenju obuhvata:

- Skladištenje otpadne EE opreme koja sem razvrstavanja nije predmet daljih tretmana u

Postrojenju,

- Prihvatno skladištenje otpadne EE opreme izdvojene kao otpadni materijal koji će se tretirati u

okviru poslovnog sistema MAKSI CO DOO u cilju izdvajanja određenih profitabilnih sekundarnih

sirovina sadržanih u EE otpadu,

- Prihvatno skladištenje otpadna EE oprema za koju je procenjeno da ima potencijal koji je čini

primenljivom za ponovnu upotrebu (u celosti ili pojedini njeni delovi)

U predmetnom Postrojenju će se vršiti i privremeno skladištenje otpadnog materijala koji je nus produkt

preostao posle izdvajanja profitabilnih sekundarnih sirovina u procesima rasklapanja otpadne EE

opreme, čija dispozicija zahteva određene postupke u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom (isti će

Ingeko


se u Postrojenju privremeno skladištiti do sakupljanja količine istog koja tehno-ekonomski opravdava

njegov dalji transport-otpremu ali ne duže od jedne godine od momenta sakupljanja ako je u pitanju

generisan opasan otpad).

MAKSI-CO DOO Donji Adrovac će otpremu u Postrojenju izdvojenih sekundarnih sirovina (razvrstanog

metalnog otpada) i generisanog otpada i smeća vršiti operaterima ovlašćenim za upravljanje

odgovarajućim vrstama otpada ili direktno krajnjem korisniku.

Projektovana tehnologija rada sa otpadom od EE opreme je usklađena sa zacrtanim poslovnim planovima

i trenutnim poslovnim mogućnostima MAKSI CO DOO saglasno kojima je definisana Lista kategorija

otpadne EE opreme sa kojom će se poslovati odnosno Lista otpadne opreme koja će se tretirati u

Postrojenju koje predmet ovog projekta i prema kojima je definisan postupak sa EE otpadom u samom

Postrojenju .

Tehnološki postupci u Postrojenju odvijaju se na normalnoj- ambijentalnoj temperaturi.

Tehnološki postupci u Postrojenju odvijaju se na atmosferskom pritisku tako da po tom osnovu nema

posebne opasnosti sa stanovišta usložnjavanja toka udesa.

Niske spoljne temperature nemaju uticaja, sa stanovišta posebne požarne opasnosti, na rad objekta.

Nestanak električne energije nema za posledicu nastajanje značajnijeg povećanja opasnosti od požara u

objektu.

Tehnološki postupci u Postrojenju koje je predmet ove Studije se uslovno mogu podeliti na:

- Tehnološke postupke tretmana i skladištenja otpada od EE opreme

- Tehnološke postupke pratećih procesa .

4.2.1 TEHNOLOŠKI POSTUPCI TRETMANA I SKLADIŠTENJA OTPADA OD EE OPREME U

POSTROJENJU

Projektovana tehnologija rada sa otpadom od EE opreme je usklađena sa zacrtanim poslovnim planovima

i trenutnim poslovnim mogućnostima MAKSI CO DOO saglasno kojima je definisana Lista kategorija

otpadne EE opreme sa kojom će se poslovati odnosno Lista otpadne opreme koja će se tretirati u

Postrojenju koje predmet ovog projekta i prema kojima je definisan postupak sa EE otpadom u samom

Postrojenju .

Tehnologija rada sa otpadom od EE opreme se generalno sastoji od postupaka :

- Prijema otpada od EE opreme u Postrojenje

- Prihvatnog skladištenja

- Tretmana pojedinih vrsta otpada od EE opreme u Postrojenju

- Otpreme otpada od EE opreme i produkata tretmana otpada od EE opreme iz Postrojenja

Generalni blok dijagram u kome su naznačene glavne grupe aktivnost vezanih za postupanje sa otpadom

od EE opreme u Postrojenju koje je predmet ovog projekta data je na slici S 4.1.

Ingeko


Slika S 4.1: Generalni blok dijagram postupanja sa otpadom od EE opreme u Postrojenju za tretman i

skladištenje otpada od EE opreme

4.2.1.1 PRIJEM OTPADA OD EE OPREME U POSTROJENJE

Postupak prijema otpadne EE opreme u Postrojenje je zavisan od sistema dopreme iste.

Otpad od EE oprema se u Postrojenje prima:

- iz sopstvenog sistema za sakupljanje otpadne EE opreme

- od ovlašćenih operatera za transport i sakupljanje otpadne EE opreme

4.2.1.1.1 POSTUPAK PRIJEMA OTPADA OD EE OPREME SAKUPLJENOG OD STRANE SPOLJNIH

OPERATERA OVLAŠĆENIH ZA TRANSPORT I SAKUPLJANJE OTPADA OD EE OPREME

Otpad od EE oprema sakupljen od strane spoljnih operatera ovlašćenih za transport i sakupljanje otpada

od EE opreme se doprema na ulaz u Postrojenje gde započinje proces preuzimanja i prijema u kome se

utvrđuje poreklo, sastav i količina materijala.

Procesu prijema prisustvje i njime rukovodi ovlašćeno lice za upravljanje otpadom.

Blok dijagram postupka prijema otpada od EE opreme dopremljene od strane spoljnih operatera

ovlašćenih za njegovo sakupljanje dat je na slici S 4.2.

4.2.1.1.1.1 KONTROLA DOPREMLJENOG OTPADNOG MATERIJALA NA ULAZU U POSTROJENJE

Kontrola dopremljenog otpadnog materijala na ulazu u Postrojenje se vrši odmah po pristizanju tovara

otpadne EE opreme u Postrojenje.

Kontrola se vrši sa ciljem da se utvrdi da li dopremljeni materijal može biti primljen u Postrojenje.

PRIHVATNO SKLADIŠTENJE

TRETMAN POJEDINIH VRSTA OTPADA OD EE

OPREME U POSTROJENJU

OTPREMA OTPADA OD EE OPREME I PRODUKATA TRETMANA OTPADNE EE

OPREME IZ POSTROJENJA

OTPADNA EE OPEMA KOJA JE DOPREMLJENA U

POSTROJENJE

PRIJEM OTPADA OD EE OPREME U

POSTROJENJE

Ingeko


Kontrola se vrši dok se otpadni materijal nalazi u vozilu- transportnom sredstvu koje je parkirano na

samom ulazu u Postrojenje.

Pri kontroli se proverava:

- da li dospeli otpad pripada listi otpada sa kojim Postrojenje posluje;

- da li se u unutar dopremljenog otpada eventualno nalaze neki drugi otpadni materijali koji ne

pripadaju EE otpadu;

- da li otpad prati odgovarajuća propratna dokumentacija;

- da li je izvršeno merenje dopremljenog otpada;

- da li se u okviru dopremljenog materijala koji se prima u Postrojenje nalazi i otpadna oprema ili

matrerijal koji u skladu sa važećim propisima nije EE otpad.

Kontrola se vrši viuzelnim pregledom (metod koji se uobičajeno koristi kod postrojenja ovakvog tipa).

Ingeko


Kontrolu tovara otpada vrše radnici Postrojenja, koji su osposobljeni za ove poslove, pod kontrolom lica

zaduženog za upravljanje otpadom.

Radnik zadužen za prijem otpada proverava posedovanje i ispravnost transportne dokumentacije

U slučaju kada se vizuelnim putem utvrdi da dopremljeni otpadni EE materijal ne odgovaraju uslovima za

prijem u Postrojenje (da dopremljeni otpad od EE opreme ne pripada otpadu od EE opreme sa kojom

predmetno Postrojenje posluje) isti se odmah vraća dobavljaču, korišćenjem vozila kojim je i dopremljen.

Ukoliko se utvrdi da se u dopremljenom tovaru otpadnog materijala nalazi i drugi materijal koji nije EE

otpad a koji je predmet poslovanja postojećeg Postrojenja za tretman i skladištenje metalnog neopasnog

otpada i za kojim postoji interes preuzimanje od strane tog Postrojenja isti se u dogovoru sa prethodnim

vlasnikom preusmerava u Postrojenje za tretman i skladištenje neopasnog metalnog otpada gde se

preuzima po proceduri koja važi za to Postrojenje ili se, u suprotnom, vraća dobavljaču istim vozilom

koje je dopremljeno.

Po utvrđivanju da je prispeli otpad primeren za dalji tretman u Postrojenju lice zaduženo za prijem otpada

usmerava vozilo na merenje kao sastavnom postupku postupka preuzimanja otpadne EE opreme .

4.1.1.1.1.2 PREUZIMANJE OTPADA OD EE OPREME

Preuzimanje otpada od EE opreme od ovlašćenih operatera za transport i sakupljanje otpadne EE

opreme se vrši posle sprovedene kontrole na ulazu u Postrojenje.

Preuzimanje otpadne EE opreme čine postupci:

- Merenje

- Istovar

- Registracija .

Pri preuzimanju otpada od EE opreme u Postrojenje vrši se i sagledavanje potencijalnih rizika sa

stanovišta zdravlja i okoline koji su prisutni kod primljenog otpadnog materijala.

Merenje se vrši radi utvrđivanje mase materijala koji se preuzima.

Merenje otpadnih materija vrši se, zavisno od količine dopremljenog materijala :

- na kolskoj vagi ili

- na tehničkoj vagi

koje se nalaze u okviru lokacije.

Sa vozilom sa otpadom koje se upućuje na kolsku vagu odlazi i radnik Postrojenja nadležan za prijem

otpada sa formularom koji prati otpad.

Na kolskoj vagi se obavlja utvrđivanje bruto težine (vozilo + otpad) i upisuje u kompjuter identifikacija

vozila, vozača, datum i vrijeme.

Manje količine otpada se mere na tehničkoj vagi Postrojenja .

Radnik zadužen za prijem otpada upisuje količinu otpada, datum i podatke o prethodnom vlasniku otpada

od koga se isti preuzima.

Poslije mjerenja vozila se upućuje na plato za prijem i razvrstavanje gde se vrši istovar tereta.

Ukoliko je otpadni materijal bio prethodeno već izmeren (tovar poseduje validnu dokumentaciju kojom se

dokumentaje izvršeno merenje dopremljenog materijala) vozilo se usmerava prema platou za prijem i

razvrstavanje radi istovara.

Ingeko


Istovar se vrši opremom na vozilu (ako je isto opremljeno graferom), bagerom sa grajferom ili ručno.

Pri istovaru semoraju primeniti metode kojima se ne narušava integralna celina odnosno pri kojima se

dodatno ne oštećuje pojedinačna otpadna EE oprema koja se istovara.

Nakon istovara vozilo se ponovo upućuje na kolsku vagu radi utvrđivanja neto težina primljenog otpada.

Registracija primljenog otpada se vrši unošenjem podataka u dokumenta o kretanju otpada i knjige

evidencije otpada koje se vode u skladu sa zakonom o upravljanju otpada.

Ova knjiga evidencije sadrži sledeća polja: vrsta i količina električnog i elektronskog otpada, izvori

(domaćinstvo ili preduzeće, od trgovaca na malo, opštinski centar za sakupljanje, bilo koji drugi servis za

preuzimanje).

Lica koja preuzimaju otpad od električnih ili elektronskih proizvoda posle njihove upotrebe izdaju i čuvaju

Potvrde o preuzimanju, kao i potvrde o njihovom upućivanju na tretman i odlaganje (ne odnosi se na

delove električnih ili elektronskih proizvoda).

4.1.1.1.1.3 RAZVRSTAVANJE PRIMLJENOG EE OTPADA SA STANOVIŠTA DALJEG POSTUPANJA

SA NJIM U POSTROJENJU

Razvrstavanje primljenog otpadnog materijala se vrši tokom preuzimanja otpada od EE opreme ili kao

vremenski pomerana naknadna operacija.

Razvrstavanje primljenog otpada od EE opreme sa stanovišta daljeg postupanja sa njim u postrojenju se

vrši sa ciljem:

- izdvajanje dopremljenog materijala koji u skladu sa važećim propisima nije EE otpad

- izdvajanje i zbrinjavanje pojedinačne opreme koja zbog stanja u kome se nalazi iziskuje određeni

tretman pre daljeg skladištenja u Postrojenju

- izdvajanja otpadne EE opreme koji će se u predmetnom Postrojenju samo privremeno skladištiti

dok se ne steknu uslovi za njenu otpremu ovlašćenom operateru

- izdvajanje otpadne EE opreme koja će se tretirati u predmetnom Postrojenju odnosno u

postojećem Postrojenju MAKSI CO DOO

- izdvajanja otpadne EE opreme sa potencijalom za ponovnu upotrebu.

Izdvajanje dopremljenog materijala koji je primljen u Postrojenje a koji u skladu sa važećim propisima nije

EE otpad se vrši u cilju:

- određivanje stvarne količine otpada u cilju kasnijeg dokumentovanja tokova EE otpada u

predmetnom Postrojenju

- određivanja stvarne količine EE otpada koji kasnije podleže sistemu naplate podsticajnih sredstava-

nadoknada za upravljanje otpadom koju isplaćuju nadležni državni fondovi,

- izbora procesa tretmana koji je u skladu sa karakterom primljenog otpadnog materijala

- vraćanja otpadnog materijala isporučiocu ukoliko se on ne nalazi na listi otpadnih materijala čiji se

tretman vrši, u skladu sa dobijenim dozvolama, u poslovnom sistemu MAKSI CO DOO.

Izdvojeni materijal koji u skladu sa važećim propisima nije EE otpad se meri, registruje i upućuje na dalji

tretman u Postrojenje za tretman neopasnog otpada (ako pripada listi otpada sa kojim ovo Postrojenje

posluje) ili se vraća natrag isporučiocu.

Izdvajanje otpadne EE opreme koja u predmetnom Postrojenju nije predmet tretmana vrši se saglasno

Listama otpadne EE opreme sa kojom će MAKSI CO DOO poslovati odnosno sa Listom otpadne EE

opreme koja će se tretirati u predmetnom Postrojenju.

Ingeko


Izdvajanjem se selektuje otpadni EE materijal koji je primljen u Postrojenje a koji se u istom neće tretirati u

cilju dobijanja sekundarnih sirovina već će se, bez daljeg tretmana, u obliku u kome je primljen, samo

privremeno skladištiti u Postrojenju dok se ne steknu uslovi za njegovu otpremu ovlašćenom operateru.

Izdvajanje otpada od ee opreme koji je predmet daljeg tretmana u Postrojenju se vrši u cilju izdvajanja

određenih vrste otpada od EE opreme za koju postoji ekonomski interes MAKSI- CO DOO da bude

tretiran u Postrojenju.

Izdvajanje otpadne EE opreme koja je u predmetnom Postrojenju predmet tretmana u cilju dobijanja

sekundarnih sirovina vrši se saglasno sa Listom otpadne EE opreme koja će se tretirati u predmetnom

Postrojenju a kako je navedeno u tabeli T 2. ovog projekta.

Osnovni kriterijum prema kome će se vršiti izdvajanje otpadaod EE opreme je definisan proklamovanom

poslovnom politikom MAKSI- CO DOO saglasno kojoj se u predmetnom Postrojenju:

- vrši tretman samo određene vrste otpadne EE opreme za koju postoji ekonomski interes

- neće tretirati oprema sa visokim sadržajem komponenti čija bi mehanička destrukcija mogla da

izazove emisiju zagađenja u okolnu životnu i radnu sredinu

- neće tretirati otpadna EE oprema čijim rasklapanjem (u toku tretmana) nastaju, u znatnoj meri,

komponente za čiji dalji tretman (ili krajnju dispoziciju) ne postoje ovlašćeni operateri u zemlji,

- tretman otpadne EE opreme vrši postupcima i do nivoa koji je sinhronizovan sa opremom i

tehnologijom postojećeg Postrojenja za tretman i skladištenje metalnog neopasnog otpada.

Izdvajanje EE otpada koji će se salje tretirati u predmetnom Postrojenju vrše radnici Postrojenja , koji su

osposobljeni za ove poslove, pod kontrolom lica zaduženog za upravljanje otpadom.

Izdvajanje otpada od EE opreme sa potencijalom za ponovnu upotrebu vrši se pri prijemu otpadne EE

opreme u Postrojenje kada se na osnovu vizuelnog odabira vrši selekcija pojedinih komada EE opreme za

koje je procenjeno da imaju potencijal da se mogu manjim popravkama ili nekim drugim intervencijama

dovesti u stanje koje ih čini primenljivim za ponovnu upotrebu.

Za ove svrhe se izdvajaju samo pojedinačni komadi EE opreme koja ima sačuvan mehanički integritet i

kompletnost- sagledavanja u sličnim Postrojenjima ukazuju da se eventualno može ponovo koristiti (u

delovima ili celosti) otpadne EE oprema koja je sakupljena od poslovnih korisnika iste (otpadna EE oprema

sakupljena u sistemima za sakupljanje koji istu sakupljaju od prethodnih individualnih vlasnika u principu

ima mali potencijal za ponovnu upotrebu).

4.2.1.1.2 POSTUPAK PRIJEMA OTPADA OD EE OPREME SAKUPLJENE OD STRANE SISTEMA ZA

SAKUPLJANJE I TRANSPORT OTPADA OD EE OPREME MAKSI- CO DOO

Sistem sakupljanja u okviru MAKSI CO DOO Donji Adrovac preuzima (vrši otkup) otpada od EE opreme

direktno od prethodnog vlasnika otpada i transportuje ga do predmetnog Postrojenja ili isti preuzima u

samom Postrojenju (otkupom/ preuzimanjem od prethodnih vlasnika).

Sakupljanje u sopstvenom sistemu omogućuje da se na samom mestu sakupljanja vrši trijaža i odabir

otpadne EE opreme tako da se prethodna provera dopremljenog otpadnog materijala pri prijemu otpadne

EE opreme koja je sakupljena u sopstvenom sistemu uglavnom svodi na kontrolu da li se u dopremljenom

materijalu ne nalazi, kao naknadno ubačeni, neki drugi materijali koji ne pripadaju EE otpadu.

Blok dijagram postupka prijema otpada od EE opreme sakupljenog od strane sistema za sakupljanje i

transport otpadne EE opreme MAKSI-CO DOO dat je na slici S 4.3.

Ingeko


Slika S 4.3: BLOK DIJAGRAM POSTUPKA PRIJEMA OTPADA OD EE OPREME SAKUPLJENOG OD

STRANE SISTEMA ZA SAKUPLJANJE I TRANSPORT OTPADNE EE OPREME MAKSI-

CO DOO

Preuzimanja otpada od EE opreme se vrši po postupku koji je identičan postupku opisanom u prethodnom

poglavlju.

Razvrstavanje primljenog otpada od EE opreme se vrši po postupku koji je identičan postupku u

prethodnom poglavlju.

4.2.1.2 POSTUPCI SA OTPADNOM EE OPREMOM

Prioritet u u postupcima sa otpadnom EE opremom imaju postupci kojima se omogućuje ponovna

upotreba dopremljenog EE otpada: ukoliko ponovna upotreba nije moguća u operacijama tretmana u

okviru predmetnog Postrojenja se mora obezbediti najviši mogući stepen ekonomske valorizacije i

reciklaže.

4.1.1.2.1 POSTUPAK SA OTPADOM OD EE OPREME KOJI NIJE PREDMET DALJEG TRETMANA U

POSTROJENJU

Postupak sa otpadom od EE opreme koji je pri prijemu izdvojen kao otpad koji se u predmetnom

Postrojenju sem razvrstavanja neće dalje tretirati u cilju dobijanja sekundarnih sirovina već će se u istom

samo privremeno skladištiti u Postrojenju dok se ne steknu uslovi za njegovu otpremu ovlašćenom

operateru obuvata:

- Razvrstavanje otpadne EE opreme u skladu sa korporativnom listom kategorija za sakupljanje i

tretman otpada od EE opreme

- Privremeno skladištenje

- Otpremu ovlašćenim operaterima za upravljanje određenim vrstama otpadne EE opreme.

Blok dijagram postupka sa otpadom od EE opreme koji nije predmet daljeg tretmana u predmetnom

Postrojenju dat je na slici S 4.4.

DOPREMLJENI OTPAD OD EE OPREME SAKUPLJEN OD STRANE SISTEMA

ZA SAKUPLJANJE I TRANSPORT OTPADA OD EE OPREME MAKSI- CO DOO

RAZVRSTAVANJE PRIMLJENOG OTPADA

OD EE OPREME PREMA DALJEM

POSTUPKU U POSTROJENJU

OTPAD OD EE OPREME KOJI NIJE

PREDMET DALJEG TRETMANA U

POSTROJENJU

OTPAD OD EE OPREMA KOJI JE

PREDMET DALJEG TRETMANA U

POSTROJENJU U CILJU IZDVAJANJA

ODREĐENIH SEKUNDARNIH SIROVINA

PREUZIMANJE OTPADA OD EE OPREME

OTPAD OD EE OPREME KOJI IMA

POTENCIJAL ZA PONOVNU UPOTREBU

Ingeko


4.1.1.2.1.1 RAZVRSTANJE OTPADA OD EE OPREME U SKLADU SA KORPORATIVNOM LISTOM

KATEGORIJA ZA SAKUPLJANJE I TRETMAN OTPADA OD EE OPREME

Razvrstanje otpada od EE opreme za koji je doneta odluka da se neće dalje tretirati u Postrojenju koje

je predmet ovog projekta se vrši u skladu sa MAKSI-CO DOO korporativnom listom kategorija za

sakupljanje i tretman otpada od EE opreme.

Razvrstavanje se vrši prema njenoj nameni odnosno vrsti u neku od sledećih pet kategorija :

Veliki uređaji (> 50 cm)

Mali električni uređaji (< 50 cm)

Ingeko


Mali elektronski uređaji, IT oprema

Oprema za hlađenje i zamrzavanje (uključujući klima uređaje)

Oprema za prikazivanje slike (katodne cevi i ravni ekrani)

Razvrstavanje se vrši u cilju homogenzacije koji podrazumeva da se otpadna EE oprema jednaka po

nekom obeležju odvoji i grupiše od one koja ta obeležja nema.

Razvrstavanje vrše radnici Postrojenja , koji su osposobljeni za ove poslove, pod kontrolom lica


U toku postupka razvrstavanja vši se, po potrebi, izdvajanje pojedinačne otpadne EE opreme koja zbog

stanja u kome se nalazi (prisutna su curenja ili rasipanja iz opreme) iziskuje nužni tretman kao i postupak

njenog interventnog tretmana pre skladištenja.

Razvrstani otpad od EE opreme za koju je doneta odluka da se neće dalje tretirati u Postrojenju koje je

predmet ovog projekta, se sa plato za prijem i razvrstavanje upućuje na privremeno skladištenje koje se

vrši u određenim prostorijama (odeljenjima) magacinskog objekta).

4.1.1.2.1.2 POSTUPAK INTERVENTNOG TRETMANA POJEDINAČNE OTPADNE EE OPREME KOJA

IZISKUJE INTERVENTNI TRETMAN PRE SKLADIŠTENJA U POSTROJENJU

Pojedinačna otpadna EE oprema na kojoj je usled oštećenja u transportno manipulativnim radnjama ili

nekih drugih razloga uočljivo curenje ili rasturanje komponenti koje zbog svojih fizičko hemijskih osobina

predstavljaju opasnost po život i zdravlje radnika se, u takvom stanju, ne sme skladištiti u Postrojenju.

Pre uskladištenja u Postrojenju, ista se mora podvrgnuti interventnom tretmanu kojim se uklanja

mogućnost curenja ili rasipanja opasnih materija iz iste u okolnu sredinu do koga bi eventualno došlo pri

daljim transportno manipulativnim radnjama i skladištenju u Postojenju.

Postupak sa ovom opremom obuhvata:

- preduzimanje mera da se zaustavi rasturanje zagađenja iz opreme

- dekontaminaciju opreme i prostora od iscurelog sadržaja.

- zbrinjavanje materijala koji je generisan tokom intervencije.

Preduzimanje mera da se zaustavi rasturanje zagađenja iz opreme

Mere koje moraju preuzeti da se zaustavi curenje ili rasturanje zavise prvenstveno od:

- vrste i izvora curenja odnosno rasturanja

- nivoa curenja odnosno rasturanja

- nivoa opasnosti od izloženosti opasnoj materiji

- daljeg postupka sa tom opremom u Postrojenju.

Ove mere su uglavnom mehaničke prirode (stavljanje čepova, postavljanje zaštitne kese i dr.).

Dekontaminacija opreme i prostora od iscurelih sadržaja

Dekontaminacija opreme i prostora od iscurelih sadržaja predstavlja proces uklanjanja ili neutralizovanja

iscurelog odnosno rasutog materijala koji se smatra opasnim sa prostora po kome je rasturen ili sa te ili

ostale opreme na koje pri curenju dospeo.

Preventivne mere dekontaminacije se sprovode pre bilo kakvih daljih aktivnosti sa tom opremom.

Ingeko


Mere dekontaminacije obuhvataju korišćenje pomoćnih sredstava za adsorpciju i i pomoćnih alata kako bi

se što temeljnije odstranio zagađujući materijal sa opreme i prostora i sprečio njegov dalji transfer.

Zbrinjavanje materijala koji je generisan tokom interventnog tretmana

Izdvajeni otpadna EEoprema koja je bila predmet interventnog tretmana se , po potrebi, podvrgava

pakovanju u zaštitnu ambalažu.

U istu ambalažu se pakuje i sadržaj curenja sakupljen sa mesta curenja ili sa okolnog otpada ukoliko je

rasturen ili iscureo po njemu.

Pakovanje se vrši prema vrsti otpada koji se tretira odnosno sadržaja koji je sakupljen u postupku

saniranja curenja odnosno rasturanja a u skladu sa propisima koji se odnose na upravljanje opasnim

materijama.

Sakupljen opasan materijal u čvrstom stanju koji je kao sadržaj curenja odnoso rasipanja iz opreme

sakupljen u postupku dekontaminacije se odlaže u metalnu bačvu sa poklopcem čija je unutrašnjost

obložena plastičnom folijom.

Izgled metalne bačve pripremljene za prihvat opasnog otpada (obložene sa plastičnom vrećom) dat je na

slici u nastavku.

Ambalaža sa zapakovanim materijalom se obeležava i skladišti na delu prostora koji je u okviru

nadkrivenog prostora određen za tu vrstu otpadne EE opreme.

Slika 4.5: Metalne bačve za pakovanje opasnog otpada pripremljena za prijem opasnih materija

Sakupljen opasan materijal koji je generisan u postupku saniranja curenja tečnih zagađujućih materijala

(uglavnom je u pitanju termičko ulje ili ulje za podmazivanje) čine :

- sakupljena tečna materija

- iskorišćena sredstva za adsorpciju i dekontaminaciju.

Iscurela tečna materija se sakuplja i odlaže u metalno bure, sa čepom.

Sakupljena sredstva za adsorpciju zajedno sa zauljanim krpama i ličnim zaštitnim sredstvima se odlažu u

metalnu bačvu sa poklopcem čija je unutrašnjost obložena plastičnom folijom.

Ambalaža sa zapakovanim materijalom se obeležava vidljivim oznakama u skladu sa zakonom.

4.1.1.2.1.3 PRIVREMENO SKLADIŠTENJE

Ingeko


Privremeno skladištenje razvrstanog otpada od EE opreme za koji je doneta odluka da se neće dalje

tretirati u Postrojenju :

Privremeno skladištenje razvrstanog otpada od EE opreme za koji je doneta odluka da se neće dalje

tretirati u Postrojenju koje je predmet ovog projekta, se vrši, separatno po kategorijama zavisno od vrste

opreme, u magacinskim prostorijama koje su namenjene za skladištenje određenih kategorija ili na platou

za skladištenje na otvorenom.

Privremeno skladištenje se vrši na način opisan u poglavlju ovog projekta.

Privremeno skladištenje otpadnog materijala generisanog tokom interventnog tretmana:

Sakupljen opasan materijal u čvrstom stanju koji je kao sadržaj curenja odnoso rasipanja iz opreme

sakupljen u postupku dekontaminacije se zajedno sa metalnom bačvom privremeno skladišti u istom

magacinu u kome se skladišti i kategorija otpada od EE opreme kojoj pripada pojedinačna EE oprema koja

je bila predmet interventnog tretmana.

Sakupljena iscurela tečna materija se, zajedno sa buretom u kome je odložena, privremeno skladišti u

Magacinu otpadnog materijala izdvojenog u procesu rasklapanja otpada od EE opreme u kome se čuva do

otpreme.

Sakupljena sredstva za adsorpciju zajedno sa zauljanim krpama i ličnim zaštitnim sredstvima se, zajedno

sa metalnom bačvom u kojoj su odloženi, privremeno skladišti u Magacinu otpadnog materijala izdvojenog

u procesu rasklapanja otpada od EE opreme u kome se čuva do otpreme.

4.1.1.2.1.4 OTPREMA OVLAŠĆENIM OPERATERIMA

Otprema iz Postrojenja otpada od EE opreme koja nije bila predmet daljeg tretmana u Postrojenju se vrši

ovlašćenim operaterima (u zemlji ili inostranstvu) koji poseduju validne dozvole za tretman ili konačno

zbrinjavanje odnosne kategorije otpada koji im se otprema.

Otprema se vrši u skladu sa propisima koji definišu upravljanje opasnim otpadom.

Otprema iz Postrojenja sakupljenog opasnog materijala u čvrstom stanju koji je kao sadržaj curenja

odnoso rasipanja iz opreme sakupljen u postupku dekontaminacije se zajedno sa metalnom bačvom u kome

je isti upakovan se otprema zajedno sa kategorijom EE otpada kojoj pripada, pri otpremi iste iz Postrojenja.


Otprema iz Postrojenja sakupljenog opasanog materijala koji je generisan u postupku saniranja curenja

tečnih zagađujućih materijala (sakupljen tečnost i sakupljen čvrst otpadni materijal) se vrši ovlašćenim

operaterima (u zemlji ili inostranstvu) koji poseduju validne dozvole za tretman ili konačno zbrinjavanje

odnosne kategorije otpada koji im se otprema.


4.1.1.2.2 POSTUPAK SA OTPADNOM EE OPREMOM KOJA IMA POTENCIJAL ZA PONOVNU

UPOTREBU

Postupak sa otpadnom EE opremom koja je pri prijemu u Postrojenje izdvojena kao oprema koja ima

potencijal za ponovnu upotrebu obuvata:

- razvrstavanje otpada od EE opreme prema načinu plasmana

- razvrstavanje po vrsti

- prihvatno skladištenje izdvojene otpadne EE opreme koja ima potencijal za ponovnu upotrebu

Ingeko


- selekciju opreme od strane stručnih lica ovlašćenog servisera

- otpremu EE opreme koja se ustupa ovlašćenim serviserima

- postupak sa preostalom otpadnom EE opremom koja nije selektovana od strane stručnih lica

ovlašćenog servisera kao oprema koja se može ponovo upotrebiti

Blok dijagram postupka sa otpadom od EE opremekoji ima potencijal za ponovnu upotrebu dat je slici S

4.6.

4.1.1.2.2.1 RAZVRSTAVANJE PREMA NAČINU PLASMANA

Razvrstavanje prema načinu plasmana se vrši u cilju izdvajnja otpada od EE opreme za koju je procenjeno

da ima potencijal da može biti ponovno upotrebljena u grupe:

- otpadne EE opreme koja će biti ponuđena na prodaju ovlašćenim serviserima/operatorima,

- otpadne EE opreme koja će se prodavati u sopstvenoj prodavnici polovne (korišćene) robe.

Razvrstavanje vrše radnici Postrojenjea pod nadzorom odgovornog lica za upravljanje otpadom u

Postrojenju.

Otpadna EE oprema koja je izdvojena za prodaju ovlašćenim serviserima/operatorima se dalje razvrstava

po vrsti.

Otpadna Ee oprema namenjena za prodaju u sopstvenoj prodavnici polovne robe se, po izdvajanju,

otprema u Prodavnicu polovne robe.

Ingeko


4.1.2.2.2 RAZVRSTAVANJE PO VRSTI

Izdvojeni otpad od EE opreme koji će biti ponuđen na prodaju ovlašćenim serviserima/operaterima se

razvrstava po vrsti.

Razvrstavanje se vrši u cilju homogenzacije koji podrazumeva da se otpadna EE oprema jednaka po




4.1.1.2.2.3 PRIHVATNO SKLADIŠTENJE IZDVOJENE OTPADNE EE OPREME KOJA IMA

POTENCIJAL ZA PONOVNU UPOTREBU

Prihvatno skladištenje izdvojene otpadne ee opreme koja ima potencijal za ponovnu upotrebu se vrši u

Magacinu otpadne EE opreme koja ima potencijal za ponovnu upotrebu.

Skladištenje se vri po vrstama koje su izdvojene u prethodnom postupku.

Ingeko


Skladištenje se vrši u manipulativno skladišnim logističkim jedinicama koje najmanje oštećuju izdvojenu

EE opremu.

Otpadna EE oprema se skladišti u pomoćno transportnoj manipulativnoj opremi na način da se spreči

njeno dalje oštećenje kako bi se sačivao njen potencijal za ponovnu upotrebu.

4.1.1.2.2.4 SELEKCIJA OPREME OD STRANE STRUČNIH LICA OVLAŠĆENOG SERVISERA

Po sakupljanju određene količine otpadne EE opreme vrši se, od strane stručnih lica ovlašćenog servisera

koji u predmetno Postrojenje dolaze po pozivu, pregled izdvojene opreme i odabir opreme koja će biti

preuzeta sa njihove strane i koja će se dalje tretirati u njihovim servisima u cilju njenog osposobljavanja za

ponovni plasman na tržištu.

Ostatk otpadne EE opreme koje nije prošao selekciju ovlašćenih lica kao oprema koja se može reparirai u

cilju ponovnog korišćenja se razvrstava na:

- otpadnu opremu koja nije predmet daljeg tretmana

- otpadnu EE opremu koja je predmet daljeg tretman.

Po razvrstavanju svaka od ovi grupa se odvozi na uskladištenje u prostore koje su izdvojeni za

skladištenje te vrste otpada.

4.1.1.2.2.5 OTPREMA EE OPREME OVLAŠĆENIM SERVISERIMA

Postupak otpreme od strane stručnih lica ovlašćenog servisera izabrane EE opreme koja je od strane

stručnih lica ovlašćenog servisera izabrana za dalji tretman u njihovim servisima u cilju osposobljavanja

iste za ponovni plasman na tržištu, obuhvata:

- pakovanje u cilju otpreme

- merenja sredstava spoljnog transporta u cilju utvrđivanja tare istih

- utovara u sredstva spoljneg transporta

- merenja natovarenog sredstva spoljnog transporta

- registracije otpremljene količine otpada.

Pakovanje za otpremu se vrši u skladu sa uputstvom ovlašćenog servisera kojem se ustupaju.

Opšti postupak otpreme bliže je definisan u poglavlju br. ovog projekta.

4.1.1.2.3 POSTUPAK TRETMANA OTPADNE EE OPREME U POSTROJENJU

Tretman otpada od električne i elektronske opreme u predmetnom Postrojenju podrazumeva procese u

okviru kojih iz otpada od EE opreme postupcima rastavljanja izdvajaju profitabilne sekundarne ili se otpad

od EE opreme dovodi u stanje robe spremne za dalji tretman u cilju dobijanja profitabilnih sekundarnih

sirovina u prethodno uspostavljenom Postrojenju za tretman metalnog neopasnog otpada.

Postupak tretmana otpadne EE opreme u Postrojenju koje je predmet ovog projekta generalno obuhvata:

- Razvrstavanje

- Prihvatno skladištenje

- Rasklapanje otpadne EE opreme.

- Postupke sa produktima postupka rasklapanja.

Blok dijagram procesa tretmana otpadne EE opreme sa ciljem dobijanja sekundarnih sirovina dat je na slici

S 4.7.

4.1.1.2.3.1 RAZVRSTAVANJE

Ingeko


Po izdvajanju otpadna od EE opreme koji je pri prijemu u Postrojenje izdvojen kao otpad za dalji tretman

u cilju dobijanja sekundarnih sirovina vrši se njegovo razvrstavanje.

Ovo razvrstavanje se u principu vrši u cilju kasnijeg smanjenja vremena rasklapanja otpadne EE opreme.

Smanjenje vremena rasklapanja EE otpada je moguće ostvariti kroz pažljivo grupisanje otpadne EE

opreme kao materijala koji se rasklapa ( nije poželjna stalna promena predmeta koji se rasklapa).

Razvrstavanje predstavlja oblik homogenzacije koji podrazumeva da se otpadna EE oprema jednaka po


Razvrstavanje se vrši po grupama proizvoda koji čine otpad od EE opreme (veš mašine, bojleri idr.).



4.1.1.2.3.2 PRIHVATNO SKLADIŠTENJE

Razvrstan otpad od EE opreme za koji je doneta odluka da će se tretirati u Postrojenju koje je predmet

ovog projekta se sa platoa za prijem i razvrstavanje upućuje na privremeno skladištenje.

Privremeno skladištenje ove opreme se vrši, zavisno od kategorije vrste opreme, u magacinskom prostoru

pod nadstrešnicom ili na platou za skladištenje na otvorenom.

Privremeno skladištenje se vrši na način koji je bliže opisan u poglavlju ovog projekta.

4.1.1.2.3.3 RASKLAPANJE OTPADNE EE OPREME

Procesi rasklapanja otpadne EE opreme u ovom Postrojenju se vrše:

- u cilju izdvajanja komponenti koje tu opremu čine opasnim otpadom

- u cilju poboljšanja efikasnijeg tretmana u Postrojenju za skladištenje i tretman metalnog

neopasnog otpada (postojeće Postrojenje)

Ingeko


Rasklapanje otpadne EE opreme mora da se vrši primenom najbolje dostupnih tehnika tretmana,

iskorišćenja i reciklaže (BATRRT).

Rasklapanje otpadne EE opreme vrše radnici Postrojenja , koji su osposobljeni za ove poslove, pod

kontrolom lica zaduženog za upravljanje otpadom.

Lice zaduženo za upravljanje otpadom obezbeđuje da se rasklapanje vrši kvalitetno i određuje stepen

rasklapanja otpadne EE opreme saglasno sa daljim postupanjem sa isoim .

Pri odlučivanju treba koristiti informacije od proizvođača ili dobavljača koji treba da ukaže na sastav

otpada ili šta treba izvaditi/razdvojiti pa da preostali otpad nema opasne karakteristike.

Rasklapanje otpadne EE opreme mora da bude realizovano na način kojim se onemogućuje disperzija

zagađujućih materijala u izdvojene sekundarne sirovine ili curenje otpada u okolni prostor.

Rasklapanje otpadne EE opreme u cilju izdvajanja komponenti koje tu opremu čine opasnim otpadom ima

za cilj izdvajanje i sigurno prihvatanje delova koji imaju opasne karakteristike odosno sadrže materijale sa

opasnim karakteristikama.

Rasklapanje otpadne EE opreme u cilju izdvajanja komponenti koje tu opremu čine opasnim otpadom je

obavezan proces koji se mora sprovesti pre bilo kakvog daljeg tretmana otpada.

Glavni faktor za izbor i primenu određenih mera i tehnologija za uklanjanje zagađenja (sadržaj opasnih

materija) je materijalni sastav električnog i elektronskog otpada.

Pri odlučivanju o primeni određenih mera i tehnologija za uklanjanje zagađenja pažljivo treba razmotriti šta

sve konkretna otpadna EE oprema poseduje kao konstituivne elemente čije bi dospeće u životnu sredinu

Ingeko


moglo imati uticaja na istu (opasne tečnosti ili neke druge elemente čiji su konstituivni deo opasne

materije) .

Izdvajanje opasnih komponenti mora da se vrši na način kojim se sprečava narušavanje fizičkog

integriteta komponente koja se izdvaja.

Minimalan stepen izdvajanja u operacijama rasklapanja otpadne EE opreme obuhvata izdvajanje:

- kondenzatora koji sadrže PCB (polychlorinated biphenyl)

- komponente koje sadrže živu kao što su prekidači i pozadinske svetiljke;

- baterije;

- štampane ploče ako je površina ovih ploča veća od 10 cm²

- plastiku koja sadrži brominatne aditive za povećanje vatrootpornosti

- azbest i komponente koje sadrže azbest

- displeje od tečnih kristala zajedno sa njihovim kućištem gde je to moguće ako su njihove površine

veće od 100 cm² kao isve pozadinske svetiljke punjene gasom

- spoljne električne kablove;

- komponente koje sadrže nezapaljiva keramička vlakna,

- elektrolitske kondenzatore koji su dimenzija (visina>25mm, prečnik <25mm ili proporcionalno

slične zapremine).

Otpadna EE oprema se rasklapa potrebnim ručnim i električnim ručnim alatima od strane obučenih

radnika, prema odgovarajućoj proceduri.

Dekompozicija sklopova koji u sebi kao konstituivne elemente sadrže materije čije bi dospeće u životnu

sredinu moglo imati uticaja na istu (opasne tečnosti ili neke druge materije) se može vršiti samo u

zatvorenom prostoru namenjenim u te svrhe.

Pregled komponenti koje imaju svojstva opasnih materija a koje se mogu naći u pojedinim otpadnim

proizvodima koji se rasklapaju u Postrojenju dat je u tabeli T.1.

Rasklapanje otpadne EE opreme u cilju poboljšanja efikasnosti kasnijeg tretmana u Postrojenju za

skladištenje i tretman metalnog neopasnog otpada generalno ima za cilj postizanje visokog stepena

ponovnog iskorišćenja.

Ciljevi rasklapanja su :

- Izdvajanje delova iz otpadnog materijala ( pojedinačni delovi ili podsklopovi ) kojim se olakšavaju

kasniji procesi tretmana-izdvajanja komponenti.

- Izdvajanja delova više zaostale vrednosti

- Izdvajanje materijla koji se mogu direktno uključiti u tokove recikliranja ( koji izdvajanjem postaju

sekundarne sirovine ).

- izdvajanja i otpadnih materijala različitih po sastavu

- izdvajanje pojedinih delova čije bi izdvajanje bilo nemoguće u kasnijim procesima tretmana u

Postrojenju za tretman neopasnog metalnog otpada ili za čije izdvajanje bi bila potrebna

angažovanje znatnijih sredstava.

Ingeko


Tabela T 4.3 : Pregled komponenti koje imaju svojstva opasnih materija a koje se mogu naći u pojedinim

otpadnim proizvodima koji se rasklapaju u Postrojenju

Rasklapanje otpadne EE opreme u cilju poboljšanja efikasnosti kasnijeg tretmana u Postrojenju za

skladištenje i tretman metalnog neopasnog otpada generalno ima za cilj postizanje visokog stepena

ponovnog iskorišćenja.

Ciljevi rasklapanja su :

- Izdvajanje delova iz otpadnog materijala ( pojedinačni delovi ili podsklopovi ) kojim se olakšavaju

kasniji procesi tretmana-izdvajanja komponenti.

- Izdvajanja delova više zaostale vrednosti

- Izdvajanje materijla koji se mogu direktno uključiti u tokove recikliranja ( koji izdvajanjem postaju

sekundarne sirovine ).

- izdvajanja i otpadnih materijala različitih po sastavu

- izdvajanje pojedinih delova čije bi izdvajanje bilo nemoguće u kasnijim procesima tretmana u

Postrojenju za tretman neopasnog metalnog otpada ili za čije izdvajanje bi bila potrebna

angažovanje znatnijih sredstava.

Rasklapanje (demontaža i rastavljanje) otpadne EE opreme se vrši ručnim alatom.

Ručno rastavljanje je fleksibilan način tretmana EE otpada koji je primenljiv na širok broj vrsta EE otpada

koji omogučuje optimalno iskorišćenje- izdvajanje reciklibalnih elemenata iz istog.

Ingeko


Ručno rastavljanje se zasniva na izdvajanju pojedinih komponenti iz aparata ili podsklopova aparata

prema materijalu iz koga su isti izrađeni.

Postupci rasklapanja se u cilju smanjenja vremena rasklapanja organizuju po proizvodima koji se

rasklapaju.

Pri izdvajanju komponenti iz otpadnog materijala treba voditi računa o:

- Kontaminaciji gvožđa ili čelika sa bakrom, kalajom, cinkom, olovom ili aluminijumom smanjuje

njihovu reciklabilnost

- Kontaminacija aluminijuma sa gvožđem, čelikom, hromom, cinkom, olovom, bakrom i

magnezijumom smanjuje njegovureciklabilnost.

- Kontaminacija cinka sa gvožđem, čelikom, olovom, kalajem ili kadmijumom smanjuje njegovu

reciklobilnost.

Paralelno sa rasklapanjem vrši se i sortiranje izdvojenih materijala.

Sortiranje je postupak razvrstavanja otpada po vrstama otpada i klasama definisanim za pojedine vrste

otpada.

Sortiranje se vrši odabirom i izdvajanjem prema vrsti na sledeće grupe:

- Gvožđe

- Plastika

- Bakar

- Aluminijum

- Prohrom

- Staklo

- Izolacija (staklena vuna)

- Guma

- Kablovi

- Štampane ploče

- Grejači

- Ulja

- Opeka

- Ostalo (izolir trake, tekstil i dr.)

Istovremeno sa izdvajanjem prema vrsti vrši se i sortiranje prema veličini (na malo gabaritne i veliko

gabaritne), prema vrednosti (na komade sa višim stepenom mehaničke obrade, na odlivke, ferozne

materijale više vrednosti..) i drugo saglasno ekonomskim interesima operatera.

Sortiranje vrše radnici koji rade na rasklapanju otpadne EE opreme , koji su osposobljeni za ove poslove,

pod kontrolom lica zaduženog za upravljanje otpadom.

Lice zaduženo za upravljanje otpadom obezbeđuje da se razvrstavanje vrši kvalitetno i određuje dalji

postupak sa istim .

Delovi koji se mogu ponovo koristiti izdvojeni u procesu rastavljanja se čuvaju separatno (prema tipovima )

za upotebu u prodavnicama polovnih delova-servisima.

Otpadna ulja izdvojena u toku procesa rasklapanja električnih radijatora se odlažu u za te svrhe

namenjenom metalnom buretu koje se dalje skladišti u magacinu otpada generisanog u procesima

rasklapanja otpadne EE opreme opasnog otpada.

Ingeko


Bure sa otpadnim uljem mora biti obeleženo u skladu sa Pravilniku o načinu skladištenja, pakovanja i

obeležavanja opasnog otpada ("Službeni glasnik RS", broj 92/10).

Otpadno ulje se može držati u magacinu najduže 12 meseci od datuma odlaganja u magacin.

Rasklapanje otpadne EE opreme za koju se pouzdano zna da u sebi ne sadrže kao konstituivne

elemente materije čije bi dospeće u životnu sredinu moglo imati uticaja na istu (opasne tečnosti ili neke

druge materije) se može vršiti na otvorenom, na prostoru za dekompoziciju .

4.1.1.2.3.4 POSTUPAK SA PRODUKTIMA RASKLAPANJA

Kao produkt procesa rasklapanja otpadne EE opreme sa ciljem dobijanja sekundarnih sirovina dolazi do

izdvajanja:

- komponenata koje kao izdvojeni materijal predstavljaju profitabilne sekundarne sirovine

- podsklopova otpadne EE opreme iz kojih se daljim postupcima u Postrojenju za tretman i

skladištenje neopasnog metalnog otpada vrši izdvajanje određenih sekundarnih sirovina

- komponenata koje se dalje ne tretiraju u postrojenjima MAKSI-CO

- otpadnog materijala koji nema upotrebnu vrednost (smeće, beton, opeke i dr.).

Izdvojeni derivati procesa rasklapanja moraju biti kategorisani, jasno obeleženi i odvojeno skladišteni.

Pojedinačan postupak sa izdvojenim materijalom mora da se vrši u skladu sa zakonskim i drugim

normativnim aktima koji regulišu upravljanje pojedinih izdvojenih materijala.

4.1.1.2.3.4.1 POSTUPAK SA KOMPONENTAMA KOJE KAO IZDVOJENI MATERIJAL PREDSTAVLJAJU

PROFITABILNE SEKUNDARNE SIROVINE

Izdvojene komponente koje po izdvajanju postaju profitabilne sekundarna sirovina koja se, bez ikakvih

daljih tretmana, mogu preko sopstvene prodajne mreže plasirati na tržištu (ferozni matreijal, plastika,

obojeni metali i ostali materijali za koje postojeće Postrojenje za tretman neopasnog metanog otpada ima

dozvolu za tretman i skladištenje) se:

- Mere

- Registruju

- Otpremaju u postojeće Postrojenje za upravljanje neopasnim otpadom.

Merenje i registracija se vrše po napred opisanim postupcima merenja i registracije.

Otprema izdvajenog otpadni materijala se vrši njegovim usmeravanjem (transportom) do platoa za

skladištenje otpadnog materijala koji su u sastavu postojećeg Postrojenja za tretman i skladištenje

neopasnog metalnog otpada gde se vrši njegov istovar .

Po istovaru se, ukoliko je to potrebno ponovnim merenjem utvrđuje masa ispražnjenog vozila (ili logističke

transportne jedinice) kako bi se utvrdila neto masa otpadne EE opreme koja je otpremljena u to

postrojenje.

4.1.1.2.3.4.2 POSTUPAK SA PODSKLOPOVIMA OTPADNE EE OPREME IZ KOJIH SE DALJIM

TRETMANOM U POSTROJENJU ZA TRETMAN I SKLADIŠTENJE NEOPASNOG

METALNOG OTPADA MOGU IZDVOJITI PROFITABILNE SEKUNDARNE SIROVINE

Izdvojene komponente i podsklopovi čiji je dalji tretman u cilju izdvajanja homogenih grupa sekundarnih

sirovina racionalnije izvršiti u prethodno uspostavljenom Postrojenju za tretman i skladištenje metalnog

neopasnog otpada se :

Ingeko


- Mere

- Registruju

- Otpremaju u postojeće Postrojenje za tretman i skladištenje neopasnog metalnog otpada


Otprema izdvajenog otpadni materijala se vrši njegovim usmeravanjem (transportom) do platoa za

skladištenje otpadnog materijala koji su u sastavu postojećeg Postrojenja za tretman i skladištenje

neopasnog metalnog otpada gde se vrši njegov istovar .

Po istovaru se, ukoliko je to potrebno ponovnim merenjem utvrđuje masa ispražnjenog vozila (ili logističke

transportne jedinice) kako bi se utvrdila neto masa otpadne EE opreme koja je otpremljena u to

postrojenje.

4.1.1.2.3.4.3 POSTUPAK SA IZDVOJENIM KOMPONENTAMA KOJE SE DALJE NE TRETIRAJU U

POSTROJENJU

Pregled komponenti koje se po izdvajanju dalje ne tretiraju u Postrojenju sa pregledom opcija za njihovu

dalju reciklažu odnosno odlaganje dat je u tabeli T.3.

Komponente koje su rezultat postupaka rasklapanja a koje će se ustupati drugim operaterima ovlašćenim

za njihov tretman i zbrinjavanje se uslovno mogu razvrstati u dve grupe:

- Komponente za čiju reciklažu postoje ovlašćeni operateri u Republici Srbiji

- Komponente koje se ne recikliraju u Republici Srbiji

saglasno kojim je definisan dalji postupak sa istim.

4.1.1.2.3.4.3.1 POSTUPAK SA KOMPONENTAMA ZA ČIJU DALJU RECIKLAŽU POSTOJE

OVLAŠĆENI OPERATERI U REPUBLICI SRBIJI

Komponente koje su izdvojene iz otpadne EE opreme a spadaju u otpadne materijale za koje postoje u

Srbiji razvijeni kapaciteti za njihov tretman i skladištenje a koje saglasno postojećim dozvolama i poslovnoj

politici nisu predmet daljeg tretmana u okviru MAKSI CO DOO se posle izdvajanja sortiraju kao:

- Komponente koje zbog svojih osobina iziskuju skladištenje u zatvorenom prostoru

- Komponente koje se mogu skladištit na otvorenom.

Ingeko


Tabela T 4.4 : Pregled komponenti koje se po izdvajanju iz EE opreme dalje ne tretiraju u Postrojenju sa

pregledom opcija za njihovu dalju reciklažu

Komponente koje zbog svojih osobina iziskuju skladištenje u zatvorenom prostoru:

Ove komponente se po izdvajanju odlažu u transportno manipulatiivnim logističkim jedinicama koje se

uskladištavaju u Magacinu otpadnog materijala izdvojenog u procesu rasklapanja.

RED.

BROJ

KOMPONENTA NAPOMENA POREKLO OPCIJE ZA DALJU

RECIKLAŽU/ODLAGANJE

1 Elektrolitski

kondenzatori

dimenzija visina >25

mm, prečnik >25

mm ili

proporcionalno

slične veličine

Opasan otpad zbog sadržaja

PCB

Rastavljanje u cilju

uklanjanja opasnih

komponenti

Spaljivanje u inseneratoru

za opasan otpad

2 Komponente koje

sadrže živu

Opasan otpad Odlaganje (opasan otpad)

3 Baterije Opasan otpad Sortiranje, slanje na

tretman u postrojenje za

tretman baterija

4 Štampane ploče

veće od 100 cm2

Opasan otpad zbog sadržaja

opasnih komponenti

(kondenzatori, baterije,

plastika koja sadrži

usporivače gorenja...)

- Spaljivanje (opasan

otpad)

- Mehanički tretman

(iskorišćenje metala)

- Metalurški tretman

5 Komponente koje

sadrže reflektujuće

keramičke zaslone


6 Plastika Opasan otpad ukoliko sadrži

supstance za sprečavanje

gorenja i/ili teške metale

- Termički tretman

- Sortiranje plastike

7 Komponente koje

sadrže azbest


8 LCD displeji koji

imaju površinu veću

od 100 cm2 ( sa ili

bez zadnjeg dela)

Opasan otpad - Topionica

- Spaljivanje (opasan

otpad)

- Tretman u postrijenju za

fluoroscentne cevi

- Odlaganje (opasanotpad)

9 Spojni električni

kablovi

Opasan otpad ukoliko

kablovska izolacija sadrži

supstance za sprečavanje

gorenja

- Mehanički tretman

(šrederovanje

kablova)

- Dobijeni bakar:

sekundarna sirovina

- Plastika : reciklaža ili

termički tretman 10 Otpadno ulje Opasan otpad - Cementara

- Reciklaža u bazno ulje

Ingeko


Po sakupljanju količine koja tehno ekonomski opravdava otpremu pojedinih vrsta otpada isti se ustupa

ovlašćenom operateru za upravljanje tom vrstom otpada.

Ove komponente se pre otpreme ovlašćenom operateru:

- pakuju

- mere

- registruju.

Pakovanje se vrši u skladu sa zakonom odnosno prema zahtevu operatera koji preuzima otpad koji je

predmet preuzimanja.

Merenje se vrši radi utvrđivanje mase materijala koji se upućuje u skladište otpadnog materijala

generisanog u postupcima tretmana koje je u sastavu postojećeg Postrojenja za upravljanje neopasnim

otpadom.

Merenje otpadnih materija vrši se, zavisno od količine izdvojenog materijala :




Registraciju vrši radnik zadužen za registraciju otpada koji upisuje količinu predmetnog otpada, datum

otpreme i podatke o izdvojenom otpadu .

Podatke unosi u knjigu evidencije i dokumenta koja prate kretanje otpada.

Komponente koje se mogu skladištiti na otvorenom:

Komponente koje su izdvojene u procesu rasklapanja koje se mogu skladištiti na otvorenom su otpadni

materijali koji su po svojoj prirodi neopasan ili inertan otpad (tekstil, papir, plastični delovi, gumeno

tehnička roba, drvo, beton i sl.).

Ove komponente se po izdvajanju otpremaju u skladište otpadnog materijala generisanog u postupcima

tretmana koje je u sastavu postojećeg Postrojenja za upravljanje neopasnim otpadom gde se vrši njegov

istovar i njegovo pridruživanje već uskladištenom otpadu.

Uskladištenje komponenti će se u tom prostoru vršiti ređanjem na gomile ili u pomoćnoj transportno

manipulativnoj opreme (kontejneri, box palete, jumbo vreće) - po sakupljanju količine koja tehno

ekonomski opravdava otpremu pojedinih vrsta otpada isti se, korišćenjem postojećeg logističkog sistema

postojećeg Postrojenja za tretman i skladištenje metalnog neopasnog otpada MAKSI CO DOO ustupa

ovlašćenom operateru za upravljanje tom vrstom otpada.

Otprema komponenti koje se mogu skladištiti na otvorenom obuhvata aktivnosti:

- Merenja

- Registracije.



otpadom.





Ingeko


Po istovaru se, ukoliko je to potrebno, ponovnim merenjem utvrđuje masa ispražnjenog vozila (ili

logističke transportne jedinice) kako bi se utvrdila neto masa otpadne EE opreme koja je otpremljena u to

skladište.




4.1.1.2.3.4.3.1 POSTUPAK SA KOMPONENTAMA ZA ČIJI DALJI TRETMAN I ZBRINJAVANJE NE

POSTOJE OVLAŠĆENI OPERATERI U U REPUBLICI SRBIJI

Komponente koje se ne recikliraju u Republici Srbiji (kondenzatori koji sadrže PCB , komponente koje

sadrže živu; baterije; štampane ploče , displeje od tečnih kristala zajedno sa njihovim kućištem , sve

pozadinske svetiljke punjene gasom, elektrolitski kondenzatori dimenzija: visina>25mm, prečnik <25mm ili

proporcionalno slične zapremine) su po svom karakteru opasan otpad.

Ove komponente se po izdvajanju odlažu u transportno manipulatiivnim logističkim jedinicama koje se

uskladištavaju u Magacinu otpadnog materijala izdvojenog u procesu rasklapanja.

Po sakupljanju količine koja tehno ekonomski opravdava otpremu pojedinih vrsta otpada isti se ustupa

ovlašćenom operateru za krajnju reciklažu ili konačno zbrinjavanje vrste otpada koji se otprema.

Ove komponente se pre otpreme ovlašćenom operateru:

- pakuju za otpremu

- mere

- registruju.

Pakovanje za otpremu se vrši u skladu sa postojećom zakonskom regulativom za određenu vrstu otpada

odnosno u skladu sa uputstvom ovlašćenog operatera za njihov dalji tretman ili konačno zbrinjavanje.


4.1.1.2.3.4.4 POSTUPAK SA SMEĆEM I IZDVOJENIM KOMPONENTAMA KOJE NEMAJU DALJU

UPOTREBNU VREDNOST

Smeće koje se (eventualno) generiše pri postupcima rasklapanja kao i komponente koje nemaju dalju

upotrebnu vrednost se posle izdvajanja otpremaju u skladište na otvorenom koje je u okviru Postrojenja za

tretman i skladištenje neopasnog metalnog otpada a koje je namenjeno za prihvat otpadnog materijala

generisanog u procesu tretmana otpada u tom postrojenju.

Otprema smeća i komponenti koje nemaju dalju upotrebnu vrednost obuhvata aktivnosti:

- Merenja

- Registracije.



otpadom.





Ingeko


Po istovaru se, ukoliko je to potrebno, ponovnim merenjem utvrđuje masa ispražnjenog vozila (ili

logističke transportne jedinice) kako bi se utvrdila neto masa otpadne EE opreme koja je otpremljena u to

skladište.




4.2.2 IZVOĐENJE PROJEKTA

U cilju uspostavljanja predmetnog Projekta potrebno je:

- izvršiti pražnjenje postojećih građevinskih objekata (magacinski objekat + platoi) od neopasnog

metalnog otpada koji se u njima nalazi,

- izvršiti osposobljavanje magacinskog objekta za prihvat EE otpada

Obim radova na objekta u kome će se nalaziti magacinski prostor koji će se koristiti za potrebe

Postrojenja koje se uspostavlja je takvog nivoa da se istim ne menjaju se gabaritne dimenzije objekata niti

njihove konstruktivne karakteristike.

Osposobljavanje magacinskog objekta za prihvat EE otpada se sastoji od:

- izrade pregrada unutar dve postojeće komore u objektu radi dobijanja novih komora tako da će se u

njemu umesto 6 nalaziti 9 komora (pregrade će biti izrađene kao lake metalne konstrukcije- metalni

ramovi sa žičanom rešetkom)

- zatvaranju pojedinih odeljenja žičanom mrežom u cilju sprečavanja neovlašćenog pristupa u iste.

Izrada metalnih konstrukcija za pregrađivanje odnosno zatvaranje pojedinih odeljenja se zasniva na

primeni standardnih bravarsko- varilačkih operacija a za izradu metalnih konstrukcija će se pretežno

koristiti otpadni metal otkupljen od strane Postrojenja za tretman i skladištenje neopasnog metalnog

otpada.

4.3 SIROVINE I PRODUKTI

4.3.1 LISTA SA FIZIČKO- HEMIJSKIM KARAKTERISTIKAMA I KOLIČINAMA SIROVINA KOJE ĆE SE

KORISTITI U TEHNOLOŠKOM PROCESU , SA POSEBNIM OSVRTOM NA NA TOKSIČNE

MATERIJE KOJE MOGU BITI ŠTETNE PO LJUDSKO ZDRAVLJE , FLORU I FAUNU ILI PO

ŽIVOTNU SREDINU

4.3.1.1 LISTA SA FIZIČKO-HEMIJSKIM KARAKTERISTIKAMA SIROVINA

Obzirom da je Postrojenje koje je predmet ove Studije funkcionalna celina koja je namenjena za tretman i

skladištenje EE otpada, pod sirovinama koji će se koristiti u proizvodnom procesu uslovno se može

smatrati EE otpad sa kojim će se poslovati.

Električni i elektronski (EE) otpad sa kojim će se poslovati u Postrojenju generalno čine:

- otpadna električna i elektronska oprema koja uključuje sklopove i sastavne delove koji nastaju u

privredi (industriji, preduzetništvu i slično);

- otpadna električna i elektronska oprema nastala u domaćinstvima ili proizvodnim i uslužnim

delatnostima, kad je po vrsti i količini slična EE otpadu iz domaćinstava.

Ingeko


Otpad od električne i elektronske opreme je električna i elektronska oprema koja predstavlja otpad u

skladu sa zakonom kojim se uređuje upravljanje otpadom, uključujući i sve sastavne delove, sklopove i

potrošni materijal koji su deo proizvoda koji se odbacuje (u daljem tekstu: EE otpad).

Pod elektronskom i električnom opremom smatra se sva oprema čiji je rad zavistan od električne struje ili

elektromagnetnog polja kao i oprema za generisanje, prenos i merenje električne struje i magnetnih polja

sa rasponom koji ne premašuje vrednost 1000 V za naizmeničnu struju i 1500 V za jednosmernu struju.

U Postrojenje će se primati samo otpad od EE opreme u obliku u kome je oprema bila u trenutku kada je

postala otpad (sa sačuvanim integritetom).

Primaće se kao roba u komadnom obliku ili upakovana roba u pomoćnu logističku opremu (kada se

preuzima od poznatog dobavljača).

U Postrojenje se neće primati otpad od EE opreme na kome je došlo do narušavanja mehaničkog

integriteta koje za posledicu ima ili može da ima rasturanje opasnih materija u okolni prostor.

4.3.1.1.1 LISTA OTPADNIH ELEKTRIČNIH I ELEKTRONSKIH PROIZVODA SA KOJIM ĆE SE

POSLOVATI RAZVRSTANIH PO RAZREDIMA ELEKTRIČNE I ELEKTRONSKE OPREME

MAKSI- CO DOO Donji Adrovac će u predmetnom Postrojenju poslovati sa EE otpadom koji se saglasno

Direktivi o električnom i elektronskom otpadu (2002/96/EC), Aneks IB, odnosno Srpskom pravilniku o

električnom i elektronskom otpadu, Aneks II (“Službeni glasnik RS”, broj 54/2010), klasifikuje u sledeće

razrede električne i elektronske opreme:

1. Veliki kućni aparati;

2. Mali kućni aparati;

3. Oprema za informatičke tehnologije (IT) i telekomunikacije;

4. Oprema široke potrošnje za razonodu;

6. Električni i elektronski alati (osim velikih nepokretnih industrijskih alata);

7. Igračke, oprema za rekreaciju (razonodu) i sport;

8. Medicinski pomoćni uređaji (osim velikih nepokretnih terapijskih i dijagnostičkih uređaja,

implantiranih proizvoda i proizvoda koji mogu prouzrokovati infekciju);

9. Instrumenti za praćenje i nadzor;

10. Automati.

MAKSI CO DOO Donji Adrovac neće u predmetnom Postrojenju poslovati sa EE otpadom koji je prema

Pravilniku o električnom i elektronskom otpadu (Službeni glasnik RS”, broj 54/2010) klasifikovan u razred 5

(Oprema za osvetljenje).

Primeri tipova otpadnih uređaja za svaku od navedenih kategorija su dati u tabeli T 4.1 u nastavku.

U istoj tabeli dat je pregled postupka sa određenim kategorijama otpadne EE opreme koji će se

primenjivati u predmetnom Postrojenju (kolone 2 i 3).

Listu otpada od EE opreme koji će se tretirati u okviru Postrojenja definisana je saglasno načelima:

- Tretiraće se samo otpad od EE opreme iz koga se mogu izdvojiti profitabilne sekundarne sirovine

koje su predmet poslovanja MAKSI-CO DOO uz minimalno stvaranje smeće odnosno nekorisnog

ostatka koji se mora konačno odložiti,

- Tretiraće se se samo otpad od EE opreme pri čijem tretmana nema rezidijalnih komponenti koje

iziskuju znatne troškove konačnog tretmana odnosno zbrinjavanja,

- Tretiraće se samo otpad od EE opreme čiji je konačan tretman moguće izvršiti na opremi u okviru

postojećeg Postrojenja za tretman i skladištenje metalnog neopasnog otpada,

Ingeko


- Neće se tretirati otpad od EE opreme koji u sebi sadrži poliuretansku penu kao toplotnu izolaciju,

- Neće se tretirati otpad od EE opreme koji u sebi sadrži ili je sadržao izvore radioaktivnog

zračenja.

Tabela 4.5: Lista otpadnih elektriĉnih i elektronskih proizvoda sa kojim će se poslovati razvrstanih po

razredima elektriĉne i elektronske opreme

KATEGORIJA PRIVREMENO

SKLADIŠTENJE

U

POSTROJENJU

POSTUPAK SA EE OTPADOM

TRETMAN U

POSTROJENJU

NAPOMENA

1 2 3 4

1. VELIKI KUĆNI APARATI

- frižideri; +

- zamrzivači; +

- ostali veliki uređaji za hlađenje,

konzerviranje i odlaganje hrane;

+

- mašine za pranje veša; + +

- mašine za sušenje veša; + +

- mašine za pranje posuđa; + +

- ugradne rerne; + +

- električni šporet; + +

- električne ringle; + +

- mikrotalasne peći; + +

- ostali veliki uređaji za kuvanje i

ostalu pripremu hrane;

+ +

- električni uređaji za grejanje; + +

- termoakumulacione peći; + +

- električni radijatori; +

- ostali veliki uređaji za grejanje

soba, kreveta i nameštaja za

sedenje;

+

- električni ventilatori; + +

- uređaji za klimatizaciju prostorija; +

+

Tretman samo ako je otpadna

EE oprema dopremljena bez

rashladnog fluida

- druga oprema za provetravanje i

oprema za klimatizaciju;

+

+

Tretman samo ako je otpadna

EE oprema dopremljena bez

rashladnog fluida

- bojleri; + +

- i drugi aparati. + +

2. MALI KUĆNI APARATI

- usisivači; + +

- uređaji za čišćenje tepiha; + +

- ostali uređaji za čišćenje; + +

- uređaji za šivenje, pletenje, tkanje i

ostalu obradu tkanine;

+ +

Ingeko


- pegle i ostali uređaji za peglanje i

drugo održavanje odeće;

+ +

- tosteri; + +

- friteze; + +

- mlinovi, aparati za kafu i uređaji za

otvaranje i zatvaranje posuda i

ambalaže;

+

+

- električni noževi; + +

- uređaji za šišanje, sušenje kose,

pranje zuba, brijanje, masiranje i

ostali uređaji za negu tela;

+

- satovi, ručni satovi i uređaji za

merenje, pokazivanje i zapisivanje

vremena;

+

- vage; +

- i drugi aparati. +

3. OPREMA ZA IT I TELEKOMUNIKACIJE

- centralizovana obrada podataka: +

- veliki računari; +

- mini računari; - štamparske

jedinice;

+

- lična računarska oprema: +

- lični računari (CPE, miš, monitor i

tastatura uključeni);

+

- prenosni računari, laptop (CPE,

miš, monitor i tastatura uključeni);

+

- računari tipa "notebook"; +

- računari notepad; +

- štampači; +

- oprema za kopiranje; +

- električne i elektronske pisaće

mašine;

+

- džepni i stoni kalkulatori i drugi

proizvodi i oprema za prikupljanje,

odlaganje, obradu i predstavljanje

podataka ili komuniciranje

podacima elektronskim putem;

+

- korisnički terminali i sistemi; +

- faks-uređaji; +

- teleks-uređaji; +

- telefoni; +

Ingeko


- javni telefoni (s karticama,

žetonima, novčanicama);

+

- bežični telefoni; +

- mobilni telefoni; +

- automatske sekretarice; +

- ostali proizvodi ili oprema za

telekomunikacioni prenos zvuka,

slika ili drugih podataka putem

telekomunikacija

+

4. OPREMA ŠIROKE POTROŠNJE ZA RAZONODU

- radio aparati; +

- televizijski aparati; +

- videokamere; +

- videorekorderi; +

- hi-fi-uređaji; +

- audio pojačala; +

- muzički instrumenti i ostali

proizvodi ili oprema za snimanje ili

reprodukciju zvuka ili slika,

uključujući signale ili druge

tehnologije za distribuciju zvuka i

slike, osim telekomunikacionih.

+

6. ELEKTRIČNI I ELEKTRONSKI ALATI (OSIM VELIKIH NEPOMIČNIH INDUSTRIJSKIH ALATA)

- bušilice; + +

- testere; + +

- šivaće mašine; + +

- oprema za okretanje, mlevenje,

brušenje, poliranje, struganje,

rezanje, sečenje, bušenje,

probijanje, previjanje, savijanje ili

za sličnu obradu drveta, metala i

drugih materijala;

+

+

- alati za zakivanje, spajanje

ekserima, spajanje šrafovima ili

skidanje zakivaka, eksera, šrafova

ili za slične namene;

+

+

- alati za zavarivanje, lemljenje i

sličnu upotrebu;

+ +

- oprema za peskarenje, nanošenje,

raspršivanje i ostalu obradu

tečnim ili gasovitim materijama;

+

+

- alati za košenje ili za druge

baštenske poslove;

+ +

- i drugi alati i pomoćna sredstva. + +

7. IGRAČKE, ZA REKREACIJU (RAZONODU)

- električni vozići, odnosno garniture

trkačkih automobilčića;

+

- ručne konzole za video igre; +

- video igre; +

- kompjuteri za biciklizam, ronjenje,

trčanje, veslanje;

+

Ingeko


NAPOMENA: - Oznaka +u tabeli znači da se prema navedenoj kategoriji otpada primenjuje postupak

koji je naveden u zaglavlju tablice.

- sportska oprema sa električnim ili

elektronskim komponentama;

+

- automati za igranje na metalni

novac;

+

- i druge igračke, video igrice i

sportska oprema.

+

8. MEDICINSKI POMOĆNI APARATI (OSIM VELIKIH NEPOKRETNIH TERAPIJSKIH I DIJAGNOSTIČKIH

UREĐAJA, IMPLANTIRANIH PROIZVODA I PROIZVODA KOJI MOGU PROUZROKOVATI INFEKCIJU)

- radioterapijska oprema; NISU PREDMET POSLOVANJA

- kardiološki uređaji; +

- uređaji za dijalizu; +

- plućni ventilatori; +

- uređaji nuklearne medicine; NISU PREDMET POSLOVANJA

- laboratorijska oprema za

dijagnozu in vitro;

+

- aparati za analizu; +

- aparati za hlađenje; +

- uređaji za ispitivanje oplodnje; +

- drugi aparati za otkrivanje,

sprečavanje, praćenje, obradu,

ublažavanje bolesti, povreda ili

nemoći.

+

9. INSTRUMENTI ZA PRAĆENJE I NADZOR

- detektori dima;

+

(izuzev detektora sa

radioaktivnim elementima- oni

nisu predmet poslovanja)

- regulatori zagrevanja; +

- termostati; +

- uređaji za merenje,

vaganje ili baždarenje za

domaćinstvo ili laboratorije;

+

- ostali instrumenti za praćenje i

kontrolu koji se upotrebljavaju u

industrijskim instalacijama (npr. na

kontrolnim pločama);

+

- drugi instrumenti za praćenje i

nadzor.

+

10. AUTOMATI

- automati za tople napitke; + +

- automati za boce ili limenke koje

sadrže topla ili hladna pića;

+ +

- automati za čvrste proizvode;

bankomati;

+

- svi uređaji koji automatski izdaju

sve vrste proizvoda;

+

- drugi automati +

Ingeko


- Crvenom bojom označen je EE otpad sa kojim se neće poslovati u predmetnom

postrojenju.

MAKSI COO DOO može, u skladu sa procenama o tehnoekonomskoj opravdanosti, da ne vrši tretman

pojedinih vrsta sakupljenog otpada od EE opreme u svom Postrojenju iako se isti nalazi na listi otpada u

tabeli 4.1 već da isti ustupi ovlašćenom operateru za dalji tretman ili konačno zbrinjavanje.

4.3.1.1.2 INDEKSNI BROJEVI ELEKTRIČNOG I ELEKTRONSKOG OTPADA SA KOJIM ĆE SE

POSLOVATI U PREDMETNOM POSTROJENJU PREMA PRAVILNIKU O KATEGORIJAMA,

ISPITIVANJU I KLASIFIKACIJI OTPADA

U tabela 2.2 su navedeni indeksni brojevi električnog i elektronskog otpada sa kojim će se poslovati u

predmetnom Postrojenju u skladu sa Aneksom 1 Pravilnika o kategorijama, ispitivanju i klasifikaciji otpada

("Službeni glasnik RS", broj 56/10), odnosno Evropske liste otpada koji se odnose na električni i

elektronski otpad.

Tabela 4.6: Indeksni brojevi električnog i elektronskog otpada sa kojim će se poslovati u predmetnom

postrojenju prema pravilniku o kategorijama, ispitivanju i klasifikaciji otpada

OTPAD INDEKSNI

BROJ

PRIMER

odbačena oprema koja sadrži

hlorofluorougljovodonike

20 01 23* Oprema za hlađenje i zamrzavanje

odbačena električna i elektronska oprema

drugačija od one navedene u 20 01 21, 20 01

23 koja sadrži opasne komponente

20 01 35* Ekrani, razni uređaji IT oprema, veliki i mali kućni

aparati, itd.

odbačena električna i elektronska oprema

drugačija od one navedene u 20 01 21, 20 01

23 i 20 01 35

20 01 36 Specifični tipovii električnog i elektronskog otpada,

koji ne sadrže opasne komponente (na primer

mobilni telefoni sakupljeni bez baterija)

transformatori i kondenzatori koji sadrže

PCB

16 02 09*

odbačena oprema koja sadrži ili je

kontaminirana sa PCB, drugačija od one

navedene u 16 02 09

16 02 10*

odbačena oprema koja sadrži

hlorofluorougljovodonike, HCFC, HFC

16 02 11*

Klima uređaji

odbačena oprema koja sadrži slobodni

azbest

16 02 12* Fenovi, bojleri, štednjaci, itd.

odbačena oprema koja sadrži opasne

komponente drugačija od one navedene u 16

02 09 do 16 02 12

16 02 13* Delovi rastavljenog električnog i elektronskog otpada

koji sadrže opasne materije

odbačena oprema drugačija od one

navedene u 16 02 09 do 16 02 13

16 02 14 Delovi rastavljenog električnog i elektronskog otpada

koji ne sadrže opasne materije (računarski procesori)

opasne komponente uklonjene iz odbačene

opreme

16 02 15* Elektrolitički kondenzatori, mešavina baterija, LCD

komponente uklonjene iz odbačene opreme

drugačije od onih navedenih u 16 02 15

16 02 16

Štampane ploče koje ne sadrže opasne materije

kamere za jednokratnu upotrebu bez baterija 09 01 10

kamere za jednokratnu upotrebu koje sadrže

baterije drugačije od onih navedenih u 09 01

09 01 12

Ingeko


11

NAPOMENA: Oznaka * = opasan otpad

4.3.1.2 KOLIČINE SIROVINA KOJE ĆE SE KORISTITI U PROIZVODNOM PROCESU

Obzirom da je Postrojenje koje se uspostavlja funkcionalna celina koja je namenjena za tretman i

skladištenje odreĊene vrste otpada (EE otpad) pod sirovinama koji će se koristiti u proizvodnom procesu

uslovno se moţe smatrati EE otpad sa kojim će se poslovati.

Veći deo otpada od EE opreme koji se doprema predmetno Postrojenje se u Postrojenju samo

uskladištava i ĉuva i nije predmet bilo kakvih drugih postupanja tako da se ne moţe govoriti o koliĉinama

sirovina koje će se koristiti u proizvodnom procesu već samo o koliĉinama materijala koji se u odreĊenom

trenutku nalazi na skladištu.

Obzirom da će se na skladištenje primati otpad od EE opreme koji je razliĉita po gabaritima i vrsti ne moţe

se unapred egzatno odrediti koliĉina EE otpada koji se u jednom trenutku mogu naći na skladištenju.

Procenjene koliĉine materijala koje će se nalaziti na skladištenju u okviru Postrojenja iskazani u teţinskim

jedinicama su:

- Skladištenje EE otpada u zatvorenom prostoru, ukupno sve vrste: 30 t - Skladištenje EE otpada na otvorenom prostoru: 300 t

Drţanje robe na skladištu je vremenski ograniĉeno (uskladištenje primljene robe ne sme trajati duţe od

jedne godine od dana prijema u Postrojenje).

4.3.1.3 POSEBNI OSVRT NA NA TOKSIČNE MATERIJE KOJE MOGU BITI ŠTETNE PO LJUDSKO

ZDRAVLJE , FLORU I FAUNU ILI PO ŽIVOTNU SREDINU

Elektronski otpad se, generalno posmatrano, svrstava u kategoriju opasnog otpada, jer sadrţi izmeĊu 600

i 1000 razliĉitih hemijskih supstanci, od kojih su većina opasne po zdravlje i u znatnoj većini kancerogene.

Ove opasne materije u većini sluĉajeva su konstituivni elementi kompleksnih jedinjenja od kojih su

napravljeni delovi EE opreme ili su inkapsulirane u pojedinim delovima EE opreme i kao takve tokom

upotrebe opreme (dok je ista u funkciji) ili tokom kontrolisanog skladištenja i ĉuvanja ne predstavljaju

opasnost po zdravlje radnika i za ţivotnu sredinu .

Tabela T 4.7: Pregled komponenti otpadne EE opreme koje sadrţe opasne materije

PROIZVOD ELEMENT EE OPREME OPASNI MATERIJALI U ELEMENTIMA EE

OPREME

Ravni ekrani, lap top

raĉunari, mobilni telefoni

Elementi sa teĉnim kristalima(LCD) Teĉni kristali, indiumkalajoksid kao tanak

film, ţiva u lampama

Svi proizvodi Štampane ploĉe Olovo i antimon u ĉvrstom stanju

Kadmijum i berilijum u prekidaĉima i

prikljuĉcima

Ţiva i berilijum u relejima

Usporivaĉi gorenja u plastici

Portabl oprema Baterije Olovo, nikal, kadmijum, ţiva

Razliĉita elektronska kola Kondenzatori PCB

Kućišta, kablovi,štampane

ploĉe

Plastika i polimeri PVC i teflon, usporivaĉi gorenja,kadmijum,

olovo, kalaj, ftalati kao aditivi

Svetiljke Hladne katodne lampe, LED diode, Ţiva, galijum arsenid, talijum

Ingeko


halogene svetiljke

Proizvodi sa solarnom

ćelijom

Solarne ćelije Galijum arsenid, indijumkalajoksid

Mnogi od navedenih opasnih materijala u elementima EE opreme ne predstavljaju opasnost dok se EE

oprema ili njeni elementi ĉiji su oni konstituivni delovi u upotrebi odnosno dok se oprema ili njeni elementi

koji sadrţe opasne komponente nalaze u integralnom stanju u kakvom su napravljeni za upotrebu.

Opasnost po zdravlje radnika i ţivotnu sredinu nastaje (ili moţe da nastane) kada u toku transportno

manipulativnih radnji ili u postupku tretmana doĊe do narušavanja mehaniĉkog integriteta opreme

odnosno elemenata u kojima su navedene opasne materije konstituivni deo, što moţe izazvati njihovo

nekontrolisano rasturanje-prodor u okolinu usled koga moţe doći do njihovog uticaja na zdravlje radnika

odnosno uticaja na ĉinioce ţivotne sredine.

Opasnost po zdravlje operatera i ţivotnu sredinu nastaju kada usled gubljenja mehaniĉkog integriteta

nekog od proizvoda koji je u sastavu otpada od EE opreme , doĊe do emisije opasnih supstanci u okolinu

(curenja gasne i teĉne faze, rasturanje ĉvrstih ĉestica).

U postupcima transportno manipulativnih radnji sa EE otpadom u Postrojenju, postoji potencijalna

mogućnost da doĊe do mehaniĉkog oštećenja EE opreme koja je predmet tih radnji koje moţe imati

realizacije tih opasnih suspstanci u spoljnu okolinu pri ĉemu u krajnjem moţe biti narušen kvalitet pojedinih

ĉinioca ţivotne sredine kao i zdravlje operatera koji su u kontaktu sa tim supstancama.

Tip i koncentracija materija koje su opasne po zdravlje radnika i ţivotnu sredinu koje tom prilikom mogu

biti emitovane u okolini radni i ţivotni prostor, zavisi od tipa otpadne EE opreme.

Koncentracija emitovanih materija koje su opasne po zdravlje radnika i ţivotnu sredinu povećana je što je

otpadna EE oprema starije proizvodnje.

Pregled upotrebe i opasnosti nekih od opasnih supstanci koje se, kao najprisutnije pojavljuju u EE otpadu

dat je u tabeli T 4.8.

Tabela T 4.8: Pregled upotrebe i opasnosti nekih od opasnih supstanci koje se, kao najprisutnije pojavljuju

u EE otpadu

RED.

BROJ

OPASNA

SUPSTANCA

UPOTREBA U EE OPREMI OPASNOST (RIZIK)

1 Hloro parafini,

Alkeni,C10-13

Upotrebljava se kao sekundarni

aditiv za povećanje plastiĉnosti i

usporivaĉ gorenja za PVC i

hlorovanu gumu kablovskih

provodnika.

Veoma toksiĉan za akvatiĉne

organizme.

Moţe izazvati dugotrajne efekte u

akvatiĉnom okruţenju.

2 Antimon trioksid Glavna upotreba kao usporivaĉ

gorenja u plastiĉnim materijalima .

Njegovom primenom povećava se

efikasnost halogenovanih jedinjenja

kao usporivaĉa gorenja što u

krajnjem smanjuje njihovu

upotrebu.

Postoje ograniĉeni dokazi da ima

kancerogen efekat.

3 Berilijum (metal) Upotrebljava se u šasijama,

rotacionim ogledalima u laserskim

štampaĉima, okular generatora X

zrka i detektora za istraţivaĉke i

Veoma toksiĉan kada se udiše (moţe

prouzrokovati oštećenja pluća , moţe

prouzrokovati kancer).

.

Ingeko


medicinske svrhe (podoban zbog

malespecifiĉne teţine, visoke

ĉvrstoće, visoke specifiĉne toplote i

male teţine preciznih

instrumenata).

Otpadne komponente od berilijuma

su od strane EU klasifikovane kao

neopasan otpad sa preporukom da

se vrši njihovo izdvajanje iz otpadne

EE opreme kako bi se, posle

reciklaţe, mogle ponovo koristiti

4 Beriliju oksid Upotrebljava se kao elektriĉni

izolator u opremi i ureĊajima koji su

izloţeni toploti (podoban zbog

visoke termiĉke provodljivosti,

visoke elektroprodnosti, niske

deialektriĉne konstante, malog

faktora gubitaka, visokog napona

probojnosti i hemijske inertnosti).

Otpadne komponente od berilijum

oksida su od strane EU

klasifikovane kao neopasan otpad

sa preporukom da se vrši njihovo

izdvajanje iz otpadne EE opreme

kako bi se, posle reciklaţe, mogle

ponovo koristiti (komponente od

berilijum oksida ne bi smele biti

izloţene procesima usitnjavanja

mlevenjem ili šrederovanjem bez

odgovarajuće kontrole tog procesa

zbog visokog rizika od generisanja

njegove prašine u vazduh).




5 Kadmijum Kadmijum u obliku metala ili praha

moţe biti upotrebljen kao deo

konstituivni deo negativne elektrode

Ni-Cd baterija.

Moţe biti prisutan kao prevlaka

naneta postupcima

elektrohemijskog nanošenja

prevlaka, nanošenja prevlaka

vakumskim postupcima ili

postupcima mehaniĉkog nanošenja

na gvoţĊe, ĉelik materijale ĉija je

osnova aluminijum, titanijumove

legure ili kao legirajući element u

lakotopljivim legurama za lemljenj i

drugim specijalnim legurama.




Oštećuje akvatiĉne organizme.

6

Kadmijum oksid Primenjuje se najĉešće kao deo

negativne kadmijumske elektrode u

nikal-kadmijum i u nekim srebro-

kadmijum baterijama za vojne

svrhe.

Upotrebljava se kao sastavna

komponenta srebro-kadmijum

Moţe uzrokovati kancer ako se udiše.

Toksiĉan pri udisanju.

Toksiĉan ako se proguta.

Duţa izloţenost moţe biti uzrok

oštećenja zdravlja.

Ubitaĉan ako se proguta.

Ingeko


oksidnih legura za izradu

elektrokontakata.

7

Kadmijum sulfid Kadmijum sulfid je osnovna

komponenta za seriju pigmenata i

poluprovodniĉkih jedinjenja, sa

širokim nivoom upotrebe (moţe se

naći u velikom broju ĉipovas i

stabilizatora plastike).

Pored toga što se upotrebljava u

crvenim, narnĊastim i ţutim

pigmentima za plastiku, staklo,

keramiku i boje, upotrebljava se kao

fosforoscent u ekranima ureĊaja

koji koriste X zrake, kao

fosforoscent u prevlakama katodnih

cevi TV i monitor aparata, za

prevlaku u detektorima dima, u

materijalima za fotografsku

ekspoziciju i u solrnim ćelijima za

napajanje EE opreme.

Postoje ograniĉeni dokazi da ima

kancerogen efekat.



Duţa izloţenost moţe biti uzrok

oštećenja zdravlja.

Ubitaĉan ako se proguta.

Moţe izazvati dugotrajne štetne efekte

u akvatiĉnoj sredini.

8

Šestovalentni hrom Upotrebljava se kao nosilac boje u

pigmentima (napr. Olovohromat) i

kao inhibitor korozije

(sodijumdihromat) u sistemima za

recirkulaciju vode (adsorpcione

toplotne pumpe i toplotni

izmenjivaĉi, toplotni izmenjivaĉi u

zamrrzivaĉima i friţiderima).

Hrom (VI) je dugo vremena

upotrebljavan u elektroindustriji u

antikorozionom tretmanu proizvoda.

Izaziva alergije .


Veoma toksiĉan ako se udiše.

Lako se apsorbuje u ćelijama i moţe

uzrokovati oštećenja DNK.

Moţe izazvati nasledna genetiĉka

oštećenja.

Moţe uzrokovati kancer ako se udiše.

Veoma toksiĉan za vodene organizme

– moţe izvati dugotrajne negativne

efekte u vodenoj sredini.

9

Bakar- berilijumske

legure

Upotrebljavaju se u elektro

konektorima, prekidaĉkim

komponentama, oprugama releja

ekranima za zaštitu od

elektromagnetne radijacije.

U principu nije potrebno odvajanje

elemenata izrĊenih od ove legureza

vreme reciklaţe EE opreme ĉije su

komponente .


10

Dekabromdifenileter

(DBDE)

Upotrebljava se kao usporivaĉ

goriva u elektriĉnoj i elektronskoj

plastici.

Ima potencijal formiranja brominatnih

dibenzidioksina ili furana (PBDD/F) u

sluĉaju nekontolisanog sagorevanja

plastiĉnog materijala ĉiji je sastavni

deo.

Štetan po lanac ishrane vodenih

organizama.

11

Olovo Upotrebljava se u baterijama,

lemovima, kao legirajući element u

mašinskim delovima, u štampanim

ploĉama (prekriva spojeve),

pojedinim elektronskim

komponentama, inkandescentnim

Uzrokuje oštećenje centralnog i

perifernog nervnog sistema, kardio-

vaskularnog sistema, bubrega i

reproduktivnih organa.

Ingeko


svetlosnim lampama i kao teg.

12

Olovo oksid Nalazi se u staklu CRT , svetlosnim

telimai fotokopir pastama.

Starji tipovi CRT TV i monitora

sadrţe 2-3 kg olova dok noviji tipovi

uglavnom sadrţe < od 1 kg olova .

Upotrebljava se i u baterijama.

Moţe izazvati oštećenja neroĊene

dece.

Štetan ako se udiše.

Štetan ako se proguta.

13

Teĉni kristali (Liquid

Crystals , LC)

Komercijalno

dostupni teĉni krsitali

su mešavina 10 do 20

supstanci koje

pripadaju grupi koja

zamenjuje

fenicikloheksane,

alkilbene i

cikloheksilbenzene.

Hemijske supstance

sadrţe kiseonik,

fluorin, vodonik i

ugljenik (više od 250

hemijskih supstanci

se koristi za

formulisanje više od

hiljadu tipova teĉnih

kristala koji se

prodaju na trţištu).

Mešavine teĉnih kristala se koriste

kao elektroaktivan slopj u displejima

sa teĉnim kristalima (LCD).

Displeji sa teĉnim kristalima prisutni

u skoro svim EE ureĊajima (najviše

u TV aparatima, mobilnim

telefonima, PC monitorima, lap

topovima i dr.).

Objavljeni radovi ukazuju da LCD

sadrţe karcenogene azo-dyes kao i

druge opasne sastojke.

Toksikološke analize veikog broja

teĉnih kristala su izvršene prema

OECD priruĉnicima i EU normama.

14

Ţiva Uglavnom se primenjuje u

termostatima, senzorima, relejima i

prekidaĉima (u štampanim ploĉama

i u opremi za merenje) i svetiljkama.

Primenjuje se u opremi za prenos

podataka, telekomunikacionoj

opremi , baterijama za mobilne

telefone, LCD ekranima i

sugurnosnim svetiljkama.

Veoma otrovna za vodene organizme i

moţe pruzrokovati dugotrajne

negativne efekte po vodeno okruţenje.

Najopasnije je zagaĊenje vode ţivom

koja se lako taloţi u ţivim organizmima

kroz lanac ishrane, najĉešće preko

ribe.

Najviše napada i razara središnji

ţivcani sustav i izaziva teška oštecenja

osnovne motorike, stradaju svi ţivci, ali

i jetra, bubrezi i svi unutarnji organi.

Moţe uzrokovati fetusa.

15 Mineralna vuna

(staklena vlakna sa

nasumiĉnom

orijentacijom, sa

alkalnim oksidom i

alkalnim zemljanim

oksidom Na2 O+ K2O

+ CaO + MgO + BaO)

Termoizolacija Postoje ograniĉeni dokazi da ima

kancerogen efekat.

Nadraţuje koţu.

16 Oktabeomdifeniletar

(OBDE)

Usporivaĉ gorenja koji se

upotrebljava pri proizvodnji plastike

od koje se izraĊuju delovi EE

opremi.

Postoji opasnost po oštećenje fetusa.

17 Polihlorbifenil (PCB) PCB je bio korišćen u Nivo od 50 mg/kg se definiše kao

Ingeko


kondenzatorima (i

transformatorima) oko 1972 godine.

Njegova upotreba u novoj opremi je

prestala 1986 godine.

Tipiĉni kondenzatori koji sadrţe

PCB su kondenzatori koji su

korišćeni za korekciju faktora snage

ili u sliĉne svrhe.

Mali kondenzatori koji su korišćeni

za startovanje svetiljki i manjih

elektromotora nisu obeleţavani da

sadrţe PCB: za ove kondenzatore

moţe se prihvatiti da ako su

proizvedeni pre 1976 godine sadrţe

PCB.

Veš mašine koje imaju više brzina

okretanja bubnja ne sadrţe startne

kondenzatore.

Nije uobiĉajeno da se PCB koristi u

kondenzatorima koji su u sastavu

novije proizvedenih ureĊaja za

domaćinstvo.

graniĉna za otpad koji sadrţi PCB i

PCT: iznad ove koncentracije svaki

otpad se karakteriše kao opasan.

Veoma toksiĉan za vodene organizme i

moţe izazvati dugotrajne štetne efekte

u vodenoj sredini.

18 Polivinilhlorid (PVC) Delovi kućišta, izolacija kablova Kao svaki materijal koji sadrţi hlor ima

potencijal formiranja brominatnih

dioksina ili furana u sluĉaju

nekontolisanog sagorevanja materijala

ĉiji je sastavni deo.

OslobaĊa gas HCL za vreme gorenja

Iizaziva alergije I respiratorne problem

19 Vatrostalna

keramiĉka vlakna

(silikatna vlakna sa

nasumiĉnom

orijentacijom, sa

alkalnim oksidom i

alkalnim zemljanim

oksidom Na2 O+ K2O

+ CaO + MgO +

BaO)

Termoizolacija. Postoje ograniĉeni dokazi da ima

kancerogen efekat.

Nadraţuje koţu.

20 Tetrabrombifenil-A

(TBBPA)

Najviše primenjivan brominatni

usporivaĉ gorenja u

proizvodnjipolimera kao što su:

ABS, epoksi polikarbonatne

prevlake, tvrdi polistiren (HIPS),

fenolne prevlake, adhezivi i dr.

U EE opremi je najviše primenjivan

kao usporivaĉ gorenja u štampanim

ploĉama.

Opaţeno je da ima potencijal da

formira dioksine i furane u termiĉkim

procesima (diioksini i furani izazivaju

hormonske poremećaje i oštećenje

fetusa).

Opaţeno je da ima potencijal da vrši

endokrine promene (hormonske

poremećaje).

21 Azbest Azbest se u ranijem periodu

upotrebljavao kao toplotni izolator u

izradi aparata za kafu, tostere i

pegli.

Azbest je takoĊe sadrţan u

Moţe biti veoma štetan po zdravlje, pa

se pri korišćenju stvari koje sadrţe

azbest moraju poštovati odreĊena

uputstva.

Udisanje azbestne prašine moţe da

Ingeko


elektriĉnim grejaicama i drugoj

opremi u kojoj je korišćen kao

termoizolator.

Noviji proizvodi koji sadrţe azbest

su obeleţeni slovom „a“.

Korišćenje azbesta u modernim

ureĊajima nije dozvoljeno: smatra

se da se azbest moţe naći

uglavnom u EE ureĊajima koji su

stariji od 20 godina.

prouzrokuje azbestozu - plućnu bolest,

ili mezoteliom- galopirajući rak pluća.

Izdvojeni azbest mora biti tretiran kao

opasan otpad, u skladu sa zakonskom

regulativom za upravljanje otpadom na

bazi azbesta.

22 CFC, HCFC, HFC I

HC

Ovi materijali su sadrţani u

friţiderima i sistemima za hlaĊenje,

zamrzivaĉima i vazdušnim

kondicionerima

(njihovo prisustvo u vazdušnim

kondicionerima je malo verovatno,

eventualno kao zarobljen gas

izmeĊu ventila).

Navedene supstance su klasifikovane

u grupu supstanci koje uništavaju

ozon.

23 Barijum Mekani srebrno-beli metal koji se

koristi u CRT monitorima da bi

zaštitio korisnike od zraĉenja.

Studije su pokazale da kratka

izloţenost barijumu uzrokuje oticanje

mozga, slabljenje mišića, oštećenje

srca, jetre i slezine.

24 Fosfor Koristi se kao premaz na CRT

monitorima radi rezolucije slike

Otrovan.

25 Ulje iz kompresora Podmazivanje kompresora koji se

koriste u rashladnim ureĊajima

(friţideri, zamrzivaĉi, rashladne

komore, klima ureĊaji, klima

komore…).

Produţen kontakt sa koţom moţe biti

uzrok iritacije i dermatitisa.

Gutanje oštećuje zdravlje i moţe

prouzrokovati gastrintestinalne efekte.

Udisanje para izaziva respiratornu

iritaciju.

Kontakt sa oĉima moţe izazvati

iritaciju.

Nije biorazgradljivo.

Nije rastvorljivo u vodi.

Komponente sadrţane u proizvodu su

opasne po vodene organizme i

izazivaju dugotrajne neţeljene efekte

po vodene organizme.

ZagaĊuje zemljište, podzemne i

površinske vode.

26 Ulja za prenos

toplote

Medijum za prenos toplote u

sistemima za grejanje (elektriĉni

radijatori)

Produţen kontakt sa koţom moţe biti

uzrok iritacije i dermatitisa.

Gutanje oštećuje zdravlje i moţe

prouzrokovati gastrintestinalne efekte.

Udisanje para izaziva respiratornu

iritaciju.

Kontakt sa oĉima moţe izazvati

iritaciju.

Nije biorazgradljivo.

Nije rastvorljivo u vodi.

Komponente sadrţane u proizvodu su

opasne po vodene organizme i

izazivaju dugotrajne neţeljene efekte

po vodene organizme.

Ingeko


ZagaĊuje zemljište, podzemne i

površinske vode.

4.3.2 NAĈIN SKLADIŠTENJA, TRANSPORTA, RUKOVANJA SA POTENCIJALNO ŠTETNIM

MATERIJAMA

4.3.2.1 POSTUPCI SKLADIŠTENJA OTPADNE EE OPREME

Postupci skladištenja otpadne EE opreme obuhvataju:

- uskladištenje otpadne EE opreme

- čuvanje robe.

4.3.2.1.1 TEHNIĈKA STRUKTURA ZA SKLADIŠTENJE

Svaka vrsta otpadne EE opreme koja se prima u predmetnom Postrojenju ima svoju skladišnu komoru ili

prostor na otvorenom.

Sistem za skladištenje u predmetnom Postrojenju sačinjavaju:

- Prostorno funkcionalne celine za skladištenje

- Pomoćna oprema za skladištenje.

4.3.2.1.1.1 PROSTORNO FUNKCIONALNE CELINE ZA SKLADIŠTENJE

Kao prostorno funkcionalne celine za skladištenje u predmetnom Postrojenju planirani su:

- Magacinske prostorije u objektu

- Platoi za skladištenje na otvorenom prostoru

4.3.2.1.1.1.1 MAGACINSKE PROSTORIJE U OBJEKTU

4.3.2.1.1.1.1.1 MAGACIN ZA SKLADIŠTENJE OTPADA GENERISANOG U PROCESIMA

TRETMANA EE OTPADA U POSTROJENJU

Namena ovog magacina je skladištenje otpada koji nastaje u postupcima tretmana , skladištenja i /ili

transportno manipulativnim radnjama sa otpadnom EE opremom u Postrojenju.

Pregled dominantnih otpadnih materijala koji će se skladištiti u predmetnom magacinu, sa pregledom

skladišnih jedinica u kojima će se iste nalaziti u magacinu dat je u tabeli T 4.9.

Tabela T 4.9: Pregled otpadnog materijala u magacinu za otpad generisan u procesima tretmana EE

otpada u Postrojenju

Redni broj

Vrsta otpadnog materijala Pomoćna skladišno manipulativna jedinica

1. Elektrolitski kondenzatori koji sadrţe opasne materije (visina > od 25 mm, preĉnik > od 25 mm ili srazmerno sliĉne zapremine)

Plastiĉno bure, plastiĉna kutija

2. Pozicije od azbesta i sastavni delovi koji sadrţe azbest;

Metalna box paleta

3. Elektriĉni grejaĉi Drveni sanduk, metalna box paleta

4. Elektromotori Metalna paleta, metalna box paleta, drvena paleta

5. Elektriĉni kablovi Drveni sanduk, metalna box paleta

6. El.prekidaĉi, senzori, termostati, programatori Drveni sanduk, metalna box paleta

7. Displeji Drveni sanduk, plastiĉne kutije,

8. Elektriĉno pogonjeni kompleksni sklopovi (elektropumpe, satovi, duvaljke...)

Drveni sanduk, metalna box paleta

Ingeko


9. Svetiljke Plastiĉne kutije

10. Ostale izdvojene komponente koje imaju karakteristike koje ih ĉine opasnim otpadom

Plastiĉne kutije, drveni sanduk, metalmna box paleta

11. Otpad generisan u postupcima saniranja curenja ili rasturanja iz otpadne EE opreme

Metalna baĉva

12.

Baterije Plastiĉne kutije,drveni sanduk

13. Štampane ploĉe ukoliko je površina štampane ploĉe veća od 10 cm2

Plastiĉne kutije,drveni sanduk

U cilju osposobljavanja postojećeg odeljenja za magacin za otpad generisan u procesima tretmana EE

otpada u Postrojenju potrebno je postojeće odeljenje zatvoriti ţiĉanom mreţom u cilju spreĉavanja

neovlašćenog pristupa u isti.

4.3.2.1.1.1.1.2 MAGACIN ZA SKLADIŠTENJE MALIH ELEKTRONSKIH UREĐAJA I UREĐAJA IT

Pregled dominantnih vrsta otpadne EE opreme koji će se skladištiti u predmetnom magacinu, sa

pregledom skladišnih jedinica u kojima će se iste nalaziti u magacinu dat je u tabeli T 4.10.

Tabela T 4.10: Pregled otpadnog materijala u komori za skladištenje malih elektronskih uređaja i uređaja

IT

Redni broj


1. Oprema za centralizovanu obradu podataka: - veliki raĉunari; - mini raĉunari;

Metalna paleta, metalna box paleta

2. Oprema za štampanje i fotokopiranje: - Štampaĉi i štamparske jedinice - Aparati za fotokopiranje - Elektriĉne i elektronske pisaće mašine

Metalna paleta, metalna box paleta, drveni sanduk

3. Lliĉna raĉunarska oprema: - liĉni raĉunari - prenosni raĉunari, - laptop - raĉunari tipa "notebook"; - raĉunari notepad;

Metalna paleta, metalna box paleta

4. Đepni i stoni kalkulatori i drugi proizvodi Metalna box paleta, drveni sanduk

5. Oprema za prikupljanje, odlaganje, obradu i predstavljanje podataka ili komuniciranje podacima elektronskim putem:;

Metalna box paleta, drveni sanduk

- korisniĉki terminali i sistemi; - faks-ureĊaji; - teleks-ureĊaji;


- telefoni; - javni telefoni (s karticama, ţetonima,

novĉanicama); - beţiĉni telefoni;


- mobilni telefoni; Plastiĉno bure, drveni sanduk

- automatske sekretarice; Metalna box paleta, drveni sanduk

6. Ostali proizvodi ili oprema za telekomunikacioni prenos zvuka ili drugih podataka putem telekomunikacija.


7. Prateći elementi PC raĉunara: - Miš, tastatura,


Ingeko


U cilju osposobljavanja postojećeg odeljenja za magacin za skladištenje malih elektronskih ureĊaja i

ureĊaja IT potrebno je isto zatvoriti ţiĉanom mreţom u cilju spreĉavanja neovlašćenog pristupa u isto.

4.3.2.1.1.1.1.3 MAGACIN ZA SKLADIŠTENJE OTPADNE EE OPREME ZA PRIKAZIVANJE SLIKE


pregledom skladišnih jedinica u kojima će se iste nalaziti umagacinu dat je u tabeli T 4.11.

Tabela T 4.11: Pregled otpadnog materijala u komori za skladištenje otpadne EE opreme za prikazivanje

slike

Redni broj


1. TV aparati sa katotnom cevi Metalna paleta (sa nastavkom)

2. TV aparati sa ravnim ekranom

Metalna paleta (sa nastavkom)

3. Monitori sa katodnom cevi Metalna paleta (sa nastavkom)

4. Monitori sa ravnim ekranom Metalna paleta, metalna box paleta, drvena paleta

5. Video rikorderi Metalna paleta (sa nastavkom)

U cilju osposobljavanja predmetne komore kao magacina za skladištenje otpadne EE opreme za

prikazivanje slike potrebno je istu zatvoriti komoru ţiĉanom mreţom u cilju spreĉavanja neovlašćenog

pristupa u istu.

4.3.2.1.1.1.1.4 MAGACIN ZA SKLADIŠTENJE MALIH ELEKTRIĈNIH UREĐAJA(<50 CM)

Pregled vrsta otpadne EE opreme koji će se skladištiti u predmetnommagacinu, sa pregledom skladišnih

jedinica u kojima će se iste nalaziti u magacinu dat je u tabeli T4.12.

Tabela T 4.12: Pregled otpadnog materijala u magacinu za skladištenje otpadne EE opreme za

prikazivanje slike

Redni broj


1. Mali kućni aparati: - usisivaĉi; - ureĊaji za ĉišćenje tepiha; - ostali ureĊaji za ĉišćenje; - ureĊaji za šivenje, pletenje, tkanje i ostalu obradu tkanine; - pegle i ostali ureĊaji za peglanje - tosteri; - friteze; - mlinovi, aparati za kafu i ureĊaji za otvaranje i zatvaranje

posuda i ambalaţe; - elektriĉni noţevi; - ureĊaji za šišanje, sušenje kose, pranje zuba, brijanje,

masiranje i ostali ureĊaji za negu tela; - satovi, ruĉni satovi i ureĊaji za merenje, pokazivanje i

zapisivanje vremena; - vage; - elektriĉne ringle; - mikrotalasne peći; - i drugi aparati.


2. Oprema široke potrošnje za razonodu: - radio aparati; - televizijski aparati; - videokamere; - videorekorderi;


Ingeko


- hi-fi-ureĊaji; - audio pojaĉala; - muziĉki instrumenti - i ostali proizvodi ili oprema za snimanje ili reprodukciju zvuka

ili slika, ukljuĉujući signale ili druge tehnologije za distribuciju zvuka i slike, osim telekomunikacionih.

3. Elektriĉni i elektronski alati (osim velikih nepomiĉnih industrijskih alata):

- bušilice; - testere; - šivaće mašine; - oprema za okretanje, mlevenje, brušenje, poliranje, struganje,

rezanje, seĉenje, bušenje, probijanje, previjanje, savijanje ili za sliĉnu obradu drveta, metala i drugih materijala;

- alati za zakivanje, spajanje ekserima, spajanje šrafovima ili skidanje zakivaka, eksera, šrafova ili za sliĉne namene;

- alati za zavarivanje, lemljenje i sliĉnu upotrebu; - oprema za peskarenje, nanošenje, raspršivanje i ostalu

obradu teĉnim ili gasovitim materijama; - alati za košenje ili za druge baštenske poslove; - i drugi alati i pomoćna sredstva.


4. Medicinski pomoćni aparati (osim velikih nepokretnih terapijskih i dijagnostiĉkih ureĊaja, implantiranih proizvoda i proizvoda koji mogu prouzrokovati infekciju):

- kardiološki ureĊaji; - ureĊaji za dijalizu; - plućni ventilatori; - laboratorijska oprema za dijagnozu in vitro; - aparati za analizu; - aparati za hlaĊenje; - ureĊaji za ispitivanje oplodnje; - drugi aparati za otkrivanje, spreĉavanje, praćenje, obradu,

ublaţavanje bolesti, povreda ili nemoći.

Metalna paleta, metalna box paleta, drvena paleta

5. Instrumenti za praćenje i nadzor: - detektori dima; - regulatori zagrevanja; - termostati; - ureĊaji za merenje, vaganje ili baţdarenje za domaćinstvo ili

laboratorije; - ostali instrumenti za praćenje i kontrolu koji se upotrebljavaju

u industrijskim instalacijama (npr. na kontrolnim ploĉama); - drugi instrumenti za praćenje i nadzor.

6. Automati: - automati za tople napitke; - automati za boce ili limenke koje sadrţe topla ili hladna pića; - automati za ĉvrste proizvode; bankomati; - svi ureĊaji koji automatski izdaju sve vrste proizvoda; - drugi automati.


U cilju osposobljavanja postojećeg odeljenja za magacin za skladištenje otpadnih malih električnih

uređaja(<50 cm) potrebno je, u cilju sprečavanja neovlašćenog pristupa, isto zatvoriti komoru žičanom

mrežom.

4.3.2.1.1.1.1.5 MAGACIN ZA SKLADIŠTENJE OTPADNE EE OPREME ZA HLAĐENJE I

ZAMRZAVANJE

Pregled dominantnih vrsta otpadne EE opreme koji će se skladištiti u predmetnoj komori, sa pregledom

skladišnih jedinica u kojima će se iste nalaziti kao i procenjena maksimalna jednovremena količina koja će

biti skladištena u komori dat je u tabeli T 4.13.

Ingeko


Tabela T 4.13: Pregled otpadnog materijala u magacinui za skladištenje otpadne EE opreme za hlađenje i

zamrzavanje

Redni broj


1. Veliki kućni aparati: - veliki rashladni uređaji; - frižideri; - zamrzivači; - ostali veliki uređaji za hlađenje, konzerviranje i

odlaganje hrane; - uređaji za klimatizaciju prostorija;


Da bi se postojeće odeljenje koristilo za skladištenje ove vrste otpada nije potrebno vršiti billo kakve

intervencije na istom.

4.3.2.1.1.1.1.6 MAGACIN ZA SKLADIŠTENJE VELIKIH ELEKTRIČNIH UREĐAJA (> 50 CM)


pregledom skladišnih jedinica u kojima će se iste nalaziti u magacinu dat je u tabeli T 4.14 .

Tabela T4.14: Pregled otpadnog materijala u magacinu za skladištenje otpadnih velikih elektriĉnih

ureĊaja (> 50 cm)

Redni broj


1. Veliki kućni aparati: - mašine za pranje veša; - mašine za sušenje veša; - mašine za pranje posuĊa; - ugradne rerne; - elektriĉni šporet; - ostali veliki ureĊaji za kuvanje i ostalu pripremu hrane; - elektriĉni ureĊaji za grejanje; - termoakumulacione peći; - elektriĉni radijatori; - ostali veliki ureĊaji za grejanje soba, kreveta i nameštaja

za sedenje; - elektriĉni ventilatori; - druga oprema za provetravanje i oprema za klimatizaciju; - bojleri; - i drugi aparati.


4.3.2.1.1.1.1.7 MAGACIN OTPADNE EE OPREME SA POTENCIJALOM ZA PONOVNU UPOTREBU

Ovaj magacin je namenjen za skladištenje otpadne EE opreme za koju je procenjeno da se intervencijom

u specijalizovanom servisu može dovesti u stanje koje omogućuje njenu ponovnu upotrebu.

Skladištenje robe u ovom magacinu se vrši na paletama ili boks paletama na način kojim se sprečava

njeno dodatno oštećivanje.

4.3.2.1.1.1.1.8 MAGACIN MALE OTPADNE EE OPREME KOJA SE TRETIRA U POSTROJENJU

Ingeko


Ovaj magacin je namenjen za prihvat male otpadne EE opreme za koju je odlučeno da će biti tretirana u

predmetnom Postrojenju u cilju izdvajanja koja se tretira u postrojenju u periodu

4.3.2.1.1.1.2 PLATOI NA OTVORENOM

4.3.2.1.1.1.2.1 PLATO NA OTVORENOM ZA SKLADIŠTENJE OTPADA OD EE OPREME KOJA SE NE

TRETIRA U PREDMETNOM POSTROJENJU

Plato na otvorenom za skladištenje otpada od EE opreme koja se ne tretira u predmetnom Postrojenju je

deo postojećeg platoa u okviru kompleksa koji se namenski izdvaja za potrebe Postrojenja koje je

predmet ovog projekta.

U okviru ovog platoa će se vršiti skladištenje određenih vrsta velikogabaritne otpadne EE opreme koja je

izdvojena kao otpadna oprema koja se neće tretirati u predmetnom postrojenju i koja u svom sastavu ne

sadrže konstituivne elemente koji zbog svojih fizičko-hemijskih osobina predstavljaju opasnost po životnu

sredinu.

Plato je sa armirano betonskim zastorom na tvrdo nabijenoj podlozi čija je nosivost prilagođena

opterećenjima koja nastaju pri skladištenju otpadnog materijala kao i opterećenjima koja nastaju pri

manipulisanju sa materijalom u okviru platoa.

Plato je urađen sa nagibom prema kanaletama izvedenim uz dužu bočnu ivicu platoa kojima se

atmosferske vode kanališu prema separatoru masti i ulja u cilju tretmana pre ispuštanja u recipijent.

Otpadna EE oprema će se u ovom prostoru čuvati uskladišteni odlaganjem na drvenim ili metalnim

paletama ili direktno odložena na plato.

4.3.2.1.1.1.2.2 PLATO NA OTVORENOM ZAPRIHVATNO SKLADIŠTENJE OTPADA OD EE OPREME

IZDVOJENOG ZA DALJI TRETMAN U POSTROJENJU

Plato na otvorenom za prihvatno skladištenje otpada od EE opreme koji je izdvojen kao otpad koji će se

tretirati u predmetnom postrojenju je deo postojećeg platoa u okviru kompleksa koji se namenski

izdvaja za potrebe Postrojenja koje je predmet ovog projekta.

U okviru ovog platoa će se vršiti skladištenje određenih vrsta velikogabaritne otpadne EE opreme koja je

izdvojena kao otpadna oprema koja će se tretirati u predmetnom postrojenju i koja u svom sastavu ne

sadrže konstituivne elemente koji zbog svojih fizičko-hemijskih osobina predstavljaju opasnost po životnu

sredinu.

Plato je sa armirano betonskim zastorom na tvrdo nabijenoj podlozi čija je nosivost prilagođena

opterećenjima koja nastaju pri skladištenju otpadnog materijala kao i opterećenjima koja nastaju pri

manipulisanju sa materijalom u okviru platoa.

Plato je urađen sa nagibom prema kanaletama izvedenim uz dužu bočnu ivicu platoa kojima se

atmosferske vode kanališu prema separatoru masti i ulja u cilju tretmana pre ispuštanja u recipijent.

Otpadna EE oprema će se u ovom prostoru čuvati uskladišteni odlaganjem na drvenim ili metalnim

paletama ili direktno odložena na plato.

Dispozicija navedenih prostorno funkcionalnih celina data je na crtežu u grafičkom prilogu.

4.3.2.1.1.2 POMOĆNA OPREMA ZA SKLADIŠTENJE

Ingeko


Pomoćnu opremu za skladištenje čine manipulativno skladišne logističke jedinice u kojima se čuva roba

(otpad od EE opreme) tokom njenog čuvanja u magacinskom/skladišnom prostoru.

4.3.2.1.1.2.1 MANIPULATIVNO SKLADIŠNE LOGISTIČKE JEDINICE U KOJIMA SE SKLADIŠTI

OTPAD OD EE OPREME NA OTVORENOM

Razvrstana otpadna EE oprema se skladišti na otvorenom njenim direktnim odlaganjem na plato

(slaganjem istih u složajeve) ili njenim odlaganjem u manipulativno skladišne logističke jedinice koje se

takođe odlažu u složajeve na platou.

Kao pomoćna skladišno manipulativna oprema , u zavisnosti od vrste EE otpada , predviđeno je da se

koriste:

- metalne boks palete,

- kontejneri,

- metalne žičane korpe - palete (raznih vrsta).

Broj komada se ne specificira obzirom da je broj pojedinih komada ove preme promenljiv kao i zbog

činjenice da će operater za skladištenje komadnog otpada koristiti kako u te svrhe novo nabavljenu

opremu tako i opremu do koje će doći u okviru otkupljenog otpadnog materijala.

Tehnički opis gore navedene pomoćne skladišno manipulativne opreme se ovde ne prikazuje obzirom da

se radi o univerzalnoj i tipskoj opremi.

4.3.2.1.1.2.2 MANIPULATIVNO SKLADIŠNE LOGISTIČKE JEDINICE U MAGACINSKIM

PROSTORIMA U OBJEKTIMA

Razvrstana otpadna EE oprema se u magacinskim prostorijama u objektima (zatvoren magacinski

prostor) skladišti, zavisno od vrste EE opreme, njenim direktnim odlaganjem na pod magacina (slaganjem

opreme jedna na drugu) ili njenim odlaganjem u manipulativno skladišne logističke jedinice koje se takođe

odlažu na podu.

Kao pomoćna skladišno manipulativna oprema , u zavisnosti od vrste EE otpada , predviđeno je da se

koriste:

- metalne boks palete, - kontejneri,

- metalne žičane korpe - palete (raznih vrsta)

- plastična burad

- drveni sanduci.

Broj komada se ne specificira obzirom da je broj pojedinih komada ove preme promenljiv kao i zbog

činjenice da će operater za skladištenje komadnog otpada koristiti kako u te svrhe novo nabavljenu

opremu tako i opremu do koje će doći u okviru otkupljenog otpadnog materijala.

Tehnički opis gore navedene pomoćne skladišno manipulativne opreme se ovde ne prikazuje obzirom da

se radi o univerzalnoj i tipskoj opremi.

4.3.2.1.2 USKLADIŠTENJE OTPADNE EE OPREME

Uskladištenje otpadne EE opreme podrazumeva operacije kojima se ista odlaţe na prostorima (u objektu

ili na otvorenom) koji su odreĊeni za njen prihvat.

Ingeko


Odgovorno lice za upravljanje otpadnom EE opremom odreĊuje mesto skladištenja (zatvoren magacinski

prostor, prostor na otvorenom), naĉin skladištenja (vrstu pomoćne skladišno manipulativne opreme) i

izdaje nalog za posebne uslove skladištenja ako su takvi neophodni.

Uskladištenje mora da se izvrši na naĉin koji je bezbedan po radnike okolnu radnu i ţivotnu sredinu.

Proces uskladištenja robe (otpadne EE opreme) podrazumeva primenu takve skladišne tehnologije koja

će respektovati karakteristike uskladištene robe, na naĉin kojim se obezbeĊuje najmanji rizik po

ugroţavanje ţivota i zdravlja ljudi i ţivotne sredine (da uticaj uskladištene robe na ţivotnu sredinu ostane u

okviru dozvoljenih granica).

Otpadna oprema se skladišti na naĉin da se pre tretmana ne zgnjeĉi, izdrobi ili na drugi naĉin uništi ili

zagadi opasnim ili drugim materijama, tako da njena ponovna upotreba, iskorišćenje ili reciklaţa nije

onemogućena ili izvodljiva bez nesrazmerno visokih troškova.

U skladištu otpadne opreme ne vrši se tretman, odnosno rasklapanje i odstranjivanje teĉnosti i gasova.

Mesta za skladištenje otpadne opreme moraju imati nepropusnu podlogu za prostor sa opremom za

sakupljanje nenamerno prosutih teĉnosti, a po potrebi i opremom za odmašćivanje i ĉišćenje

4.3.2.1.2.1 USKLADIŠTENJE NA OTVORENOM

U predmetnom Postrojenju predviđeno je da će se pojedine vrste otpadne EE opreme čije mehaničke

karakteristike to dozvoljavaju (velikogabaritna, mehanički postojana EE oprema bez lako lomljivih delova)

skladištiti na platou na otvorenom prostoru formiranjem odgovarajućih složaja.

Pri uskladištenju veliko gabaritne rashladne opreme (fržideri, zamrzivači, klima uređaje i dr.) isti moraju biti

uskladišteni na način koji obezbeđuje da rashladni krug ne bude oštećen (kako bi se sprečio nastanak

curenja CFC, HCFC i HFC ili ulja ukoliko su ista sadržana u kompresoru).

Složajevi moraju biti tako postavljeni da imaju laku dostupnost.

Na raspored složajeva na otvorenom prostoru utiče:

- učestalost izuzimanja i obrta,

- masa pojedinačne opreme

- zapremina pojedinačne opreme

- transportno sredstvo kojim se vrši transport i uskladištenje.

Pri formiranju složajeva moraju biti otpoštovani određeni uslovi:

- visina složaja ne sme sadržavati više od 2 jedinice velikogabaritne otpadne EE opreme ili 3 m

zavisno šta je manje,

- u složaju se mora nalaziti jedna kategorija otpada,

- zapremina jednog složaja maksimalno 80 m3,

- rastojanje između složaja mora omogućiti prilaz sredstvima unutrašnjeg transporta ali ne sme biti

manje od 1m,

- širina transportnih puteva između složajeva zavisi od robe koja se transportuje, sredstvima kojima

se roba transportuje odnosno uskladištava i mora biti šira od istih najmanje po 0,5 m sa svake

srtrane.

Složajevi moraju biti odgovarajuće obeleženi.

Složaj mora biti osiguran od kolapsa (računajući i atmosferske uslove).

Ingeko


Složajevi moraju biti prekriveni odgovarajućom prekrivkom za zaštitu opreme u složaju od atmosferskih

padavina.

Vreme uskladištavanja otpadne EE opreme u složaju (vreme zadržavanja ) do 3 meseca.

Slika S 4.8 : Složaj otpadne EE opreme na otvorenom (ilustracija)

4.3.2.1.2.2 USKLADIŠTENJE U MAGACINIMA

4.3.2.1.2.2.1 USKALDIŠTENJE OTPADA OD EE OPREME U MAGACINIMA

U magacinskom prostoru koji je u sastavu postojećeg skladišnog objekta skladišti se oprema za koju se

preliminarno proceni da može biti ponovo iskorišćena (u celosti ili samo neki njeni delovi), oprema koja u

sebi sadrži elemente čiji konstituivni delovi sadrže opasne materije, oprema koja je oštećena i oprema koja

je interesantana kao predmet bespravnog otuđenja.

Otpadna EE oprema će se u magacinskom prostoru uskladištavati u pomoćnu skladišno transportnu

opremu (logističke jedinice) koje će biti usklađene prema vrsti robe koju primaju odnosno koje moraju biti

tako izabrane da maksimalno obezbede robu koju primaju od oštećenja.

Uskladištavanje otpadne EE opreme u ove logističke jedinice će se vršiti uglavnom ručno.

Uskladištavanje monitora i televizora sa katodnom cevi (CRT) mora se vršiti na način koji obezbeđuje da

staklo ekrana ne sme biti oštećeno (slomljeno).

Uskladištavanje monitora, televizora i ostale opreme sa LCD (Liquid Crystal Displays) ekranom mora se

vršiti na način koji obezbeđuje da LCD ekran ne sme biti oštećen (slomljen).

Izbor logističke jedinice za prihvat pojedinih vrsta otpadne EE opreme vrši se u skladu sa opremomom

kojom operater trenutno raspolaže uz poštovanje principa da logistička jedinica :

- sprečava rasturanje (ispadanje) uskladištene opreme

- sprečava rasturanje komadića opreme ukoliko je eventualno došlo do loma neke jedinice opreme

koja je u njoj uskladištena

- sprečava oštećenje u njoj uskladištene otpadne EE opreme.

Ingeko


Slika S 4.9 : Primeri logističkih jedinica za skladištenje IT i telekomunikacione opreme

4.3.2.1.2.2.2 USKLADIŠTENJE KOMPONENTI GENERISANIH U PROCESU RASKLAPANJA OTPADA

OD EE OPR EME I OTPADA GENERISNOG U PROCESU INTERVENTNOG TRETMANA

Pregled manipulativno skladišnih logističkih jedinica u kojima se vrši uskladištenje komponenti generisanih

u procesu rasklapanja otpada od EE opreme, mesta skladištenja sa procenom maksimalnih količina koje

se mogu nalaziti u pojedinim skladišnim prostorima dat je u tabeli T 4.15 .

4.3.2.1.2.2 ĈUVANJE ROBE

Proces ĉuvanja robe je statiĉki proces koji ima za cilj da se obezbede osnovne funkcije skladišta.

U cilju eliminisanja eventualnog nastanka situacije koja bi u krajnjem mogla izazvati nepovoljan uticaj

uskladištene robe na ţivotnu sredinu permanentno će se vršiti, od strane uposlenog osoblja, kontrola

uskladištenih materijala radi otkrivanja eventualno nastalih promena koje bi za posledicu mogle da imaju

ugroţavanje zdravlja ljudi ili narušavanje kvaliteta nekog od ĉinioca ţivotne sredine i shodno tome

eventualno potrebne intervencije sa ciljem da uticaj uskladištene robe na ţivotnu sredinu ostane u okviru

dozvoljenih granica.

4.3.2.1.2.2 ĈUVANJE ROBE

Proces ĉuvanja robe je statiĉki proces koji ima za cilj da se obezbede osnovne funkcije skladišta.

U cilju eliminisanja eventualnog nastanka situacije koja bi u krajnjem mogla izazvati nepovoljan uticaj

uskladištene robe na ţivotnu sredinu permanentno će se vršiti, od strane uposlenog osoblja, kontrola

uskladištenih materijala radi otkrivanja eventualno nastalih promena koje bi za posledicu mogle da imaju

ugroţavanje zdravlja ljudi ili narušavanje kvaliteta nekog od ĉinioca ţivotne sredine i shodno tome

eventualno potrebne intervencije sa ciljem da uticaj uskladištene robe na ţivotnu sredinu ostane u okviru

dozvoljenih granica.

4.3.2.2 NAĈIN TRANSPORTA POTENCIJALNO ŠTETNIH MATERIJA

Transportno-manipulativne operacije sa EE otpadom i produktima procesa u predmetnm Postrojenju će

se sprovoditi, zavisno od potreba, sredstvima internog transporta koja su stalno prisutna u Postrojenju ,

mehanizovano (upotrebom mehanizovanih grajfera i viljuškara ) ili ruĉno (ruĉnim prenošenjem, prenošenje

upotrebom ruĉnih kolica sa jednim, dva ili ĉetiri toĉka).

Realizacija procesa transporta otpadne EE opreme podrazumeva primenu takve tehnologije transporta

koja će respektovati karakteristike konkretne otpadne EE robe koja se transportuje , na naĉin da se ista

pri transportu ne zgnjeĉi, izdrobi ili na drugi naĉin ošteti a što bi za posledicu imalo rasturanje opasnih

materija koje su konstituivan sadrţaj EE otpadne opreme u okolinu odnosno zagaĊivanje ostalog otpada u

okolini opasnim materijama.

Ingeko


Saglasno navedenom kao dominantni naĉin transporta će se u predmetnom Postrojenju primenjivati ruĉni

naĉin (kada su u pitanju pojedinaĉni komadi EE opreme ) ili viljuškarom (ako su u pitanju logistiĉke jedinice

ili veći komadi otpadne EE opreme).

Transport EE opreme koja u sebi sadrţi rashladne fluide primenom mehanizovanih grajfera je zabranjen

sa obzirom da je pri ovom naĉinu transporta povećana mogućnost narušavanja mehaniĉkog integriteta

instalacije sa opasnim fluidima koje bi moglo da izazove curenje istih u okolinu.

Tabela T 4.15: Pregled manipulativno skladišnih logističkih jedinica koje je moguće koristiti za čuvanje

komponenti otpadnog materijala izdvojenog u procesu rasklapanja otpada sa pregledom

skladišnih prostora gde se te komponente skladište

RED. BROJ

KOMPONENTA MANIPULATIVNO SKLADIŠNA JEDINICA

MAGACIN/SKLADIŠTE U KOME SE SKLADIŠTI U POSTROJENJU

PROCENJENA MAKSIMALNA KOLIĈINA KOJA SE MOŢE NALAZITI U SKLADIŠNOM PROSTORU POSTROJENJA (kg)

1 Elektrolitski kondenzatori dimenzija visina >25 mm, preĉnik >25 mm ili proporcionalno sliĉne veliĉine

Metalna box palete Metalna baĉva

Magacin otpadnog materijala izdvojenog u procesu rasklapanja otpada od EE opreme

100

2 Komponente koje sadrţe ţivu

Metalna box palete Eko kontejner

50

3 Baterije Metalna baĉva 100

4 Štampane ploĉe veće od 100 cm2

Metalna box palete Drveni sanduk

200

5 Komponente koje sadrţe reflektujuće keramiĉke zaslone

Metalne box palete

200

6 Plastika Metalni kontejner 3 m3 Jumbo vreće

Skladište na otvorenom za prihvat otpadnog materijala generisanog u procesu tretmana otpada

U sastavu Postrojenja za tretman i skladištenje neopasnog metalnog otpada

7 Komponente koje sadrţe azbest



200

8 LCD displeji koji imaju površinu veću od 100 cm2 ( sa ili bez zadnjeg dela)


200

9 Spojni elektriĉni kablovi Metalna box palete Drveni sanduk

Skladište na otvorenom za prihvat otpadnog materijala generisanog u procesu tretmana otpada

U sastavu Postrojenja za tretman i skladištenje neopasnog metalnog otpada

10 Otpadno ulje Metalno bure postavljeno na eko tankvani


200

11 Iscureli sadrţaji iz otpadne EE opreme koja je oštećena (ukljuĉujući i sredstva za adsorpciju odnosno ĉišćenje)

Metalno bure Metalna baĉva

Magacin otpadnih materijala koji imaju svojstva opasnih materijala

200

Ingeko


4.3.2.3 RUKOVANJE SA POTENCIJALNO ŠTETNIM MATERIJAMA

Proces rukovanja sa EE otpadom koji u sebi moţe sadrţati potencijalno štetne materije podrazumeva

primenu takve tehnologije koja će respektovati karakteristike otpadne robe sa kojom se rukuje , na naĉin

kojim se obezbeĊuje najmanji rizik po ugroţavanje ţivota i zdravlja ljudi i ţivotne sredine.

Tehnološki postupci opisani u prethodnim taĉkama ovog poglavlja Studije, projektovani su tako da

obezbeĊuju sistem rukovanja sa EE otpadom koji na najmanju meru smanjuje mogućnost nastanka

situacija koje bi za posledicu mogle da imaju ugroţavanje zdravlja ljudi odnosno nepovoljan uticaj na

ţivotnu sredinu.

Rukovanje sa potencijalno štetnim materijama je sastavni deo prethodno opisanih operacija:

- prijema i razvrstavanja EE otpada

- rasklapanja otpadne EE opreme.

Operacije prijema i razvrstavanja EE otpada će se realizovati u okviru platoa za prijem i razvrstavanje koji

je na otvorenom.

Operacije rasklapanja EE otpada će se realizovati u odeljenju za rasklapanje otpadne EE opreme.

Operacije rasklapanja EE otpada je zasnovane na operacijama koje su na nivou standardnih operacija

koje se primenjuju u bravarskim pogonima sa fleksibilnim asortimanom predmeta obrade.- dispozicija

opreme ovog odeljenja data je na crteţu INGEKO DOO br. 110 141 koji je dat u grafiĉkom prilogu Studije.

4.3.3 FIZIČKO HEMIJSKE KARAKTERISTIKE I KOLIČINA GOTOVIH PROIZVODA KOJI SE DOBIJA

TEHNOLOŠKIM POSTUPKOM

Produkti procesa u predmetnom Postrojenju (koji se uslovno mogu smatrati gotovim proizvodima obzirom

da se radi o postrojenju za uparvljanje otpadom) su:

- razvrstan i sortiran EE otpad koji nije predmet daljeg tretmana u u predmetnom postrojenju koji

se, kao roba, ustupa ovlašćenim za njegovu reciklaţu ili dalje zbrinjavanje,

- podsklopovi otpadne EE opreme iz kojih se daljim tretmanom u Postrojenju za tretman i

skladištenje metalnog neopasnog otpada mogu izdvojiti profitabilne sekundarne sirovine

(izdvojen metal i ostale neopasne komponente) sa kojima operater MAKSI CO posluje u okviru

svog poslovnog sistema ,

- profitabilne sekundarne sirovine direktno izdvojene u procesima rasklapanja EE otpada u samom

Postrojenju koje je predmet Studije,

- razvrstan i sortiran EE otpad koji ima potencijal za ponovnu upotrebu

- otpad koji je nekoristan ostatak procesa u predmetnom Postrojenju.

Fiziĉko hemijske karakteristike navedenih produkata zavise od gore navedenih vrsta.

Zbog velikog broja produkata ovde je nemoguće (a i nesvrsishodno) navesti sve njihove fiziĉko hemijske

karakteristike- navedeni produkti će, generalno posmatrano, imati:

- fiziĉko hemijslke karakteristike kao i svaki EE otpad,

- fiziĉko hemijske karakteristike pojedinih materijala (kada su u pitanju izdvojene profitabilne

sekundarne sirovine).

Saglasno ĉinjenici da će se u predmetnom Postrojenju tretirati samo one vrste EE otpada za koje se od

strane MAKSI CO DOO proceni da postoji komercijalni interes i da MAKSI COO DOO može, u skladu sa

procenama o tehnoekonomskoj opravdanosti, da ne vrši tretman pojedinih vrsta sakupljenog otpada od

EE opreme u svom Postrojenju iako se isti nalazi na listi otpada u tabeli 4.4 već da isti ustupi

Ingeko


ovlašćenom operateru za dalji tretman ili konačno zbrinjavanje u ovom trenutku nije moguće dati procenu

količine gotovih proizvoda koji se dobijaju kao rezultat tehnoloških postupaka u predmetnom Postrojenju.

4.3.4 FIZIĈKO HEMIJSKE OSOBINE , VRSTA I KOLIĈINE OTPADNIH MATERIJA KOJE NASTAJU

PRI RADU PROJEKTA I MESTO NJIHOVOG JAVLJANJA

4.3.4.1 GASOVITE OTPADNE MATERIJE

U okviru predmetnog Postrojenja se ne predviđaju (zabranjene su) tehnološke operacije tretmana EE

otpada pri čijoj realizaciji bi moglo doći do emitovanja štetnih i opasnih materija u vazduh okoline

(zabranjene su operacije pražnjenja rashladnih fluida iz otpadnih rashladnih uređaja, operacije bilo kakvog

spaljivanja otpad, operacije tretmana komponenti otpadnih EE aparata pri kojima bi, usled mehaničkog ili

toplotnog delovanja na te komponente odnosno usled njihove destrukcije , moglo da dođe do emitovanja u

vazduh prašine ili gasova ).

Emisije u vazduh do kojih dolazi u predmetnom Postrojenju potiču od rada mehanizovanih transportnih

sredstava.

Radom transportnih sredstava (koja se koriste za transportno manipulativne operacije sa otpadnom robom

na otvorenom) koja su pogonjena SUS motorima nastaje emisija produkata sagorevanja.

Kao pogonsko gorivo za pogon mehanizovanih transportnih sredstava u okviru Postrojenja (mehanizovani

grajferski uređaji, viljuškari) se uglavnom koristi dizel gorivo).

Sagorevanjem dizel goriva (i drugih ugljovodoniĉnih goriva) u vozilima proizvodi se nekoliko osnovnih

zagaĊujućih materija.

Relevantne zagaĊujuće materije koje se emituju iz motora vozila su:

- Ugljenmonoksid (CO);

- Ugljendioksid (CO2);

- Sumpordioksid (SO2);

- Azotni oksidi (NOx): azotmonoksid (NO), azotdioksid (NO2);

- Olovo (Pb) (ako se koristi gorivo koje sadrţi olova);

- ĈaĊ iz dizel goriva (crni ugljenik);

- Ĉestice (ukljuĉujući ĉaĊ i ĉestice koje potiĉu od abrazije guma i disperzije ĉestica sa površine puta);

- Benzen.

Koliĉina emisije zagaĊujućih materija iz vozila zavisi od razliĉitih faktora kao što su vrsta i snaga motora,

vrsta i sastav goriva, stepen sagorevanja, prisustvo opreme za kontrolu emisije (tj. katalizatora), stvarna

brzina vozila.

Koliĉina emisije zagaĊujućih materija iz vozila koja se prilikom njihovog rada emituju u vazduh okoline su

promenljive po intenzitetu i mestu nastajanja.

4.3.4.2 TEĈNE OTPADNE MATERIJE

Tabela T.16 : Pregled izdvojenih teĉnih otpadnih materija koje su konstutuivni sadrţaja otpada od EE

opreme

RED. BROJ

KOMPONENTA NAPOMENA PROCENJENA KOLIČINA ZA GODINU kg

1 Otpadno ulje Opasan otpad 200

2 Iscureli sadržaji iz otpadne EE opreme koja je oštećena (uključujući i sredstva za adsorpciju odnosno čišćenje)

Opasan otpad 200

Ingeko


Pregled izdvojenih teĉnih otpadnih materija koje su konstutuivni sadrţaja otpada od EE opreme koji

predstavljalju opasan otpad i koji se po izdvajanju dalje ne tretiraju u Postrojenju sa pregledom procenjenih

koliĉina na godišnjem nivou dat je u tabeli T 4.16.

Tabela T4.17 : Pregled izdvojenih elemenata ili konstutuivnih sadrţaja otpada od EE opreme koji

predstavljalju opasan otpad

4.3.4.3 ĈVRSTE OTPADNE MATERIJE

Pod čvrstim otpadom se u predmetnom Postrojenju, zbog prirode njegovog poslovanja u lancu reciklaže,

smatraju samo one otpadne materije koje se moraju kontrolisano dislocirati sa lokacije ustupanjem istih

operaterima ovlašćenim za njihov tretman ili konačno odlaganje (u zemlji ili inostranstvu) i čije odlaganje

iziskuje određenu nadoknadu (što predstavlja trošak za MAKSI CO DOO).

Saglasno ovoj definiciji otpad u predmetnom Postrojenju čine:

- Izdvojeni elementi ili konstutuivni sadržaji otpada od EE opreme koji predstavljalju opasan otpad

- Otpad tipa čvrstog komunalnog otpada.

Izdvojeni elementi ili konstutuivni sadržaji otpada od EE opreme koji predstavljalju opasan otpad

Izdvojeni elemenati ili konstutuivni sadrţaji otpada od EE opreme koji će se ustupati drugim operaterima

ovlašćenim za njihov tretman i zbrinjavanje se uslovno mogu razvrstati u dve grupe:

- elemenati ili konstutuivnih sadrţaja otpada od EE opreme za ĉiju tretman i zbrinjavanje postoje

ovlašćeni operateri u Republici Srbiji

- elemenati ili konstutuivnih sadrţaja otpada od EE opreme koji se ne recikliraju u Republici Srbiji

ali za koje postoje ovlašćeni operateri za njihov dalji tretman odnosno konaĉno zbrinjavanje

saglasno ĉemu je definisan dalji postupak sa istim.

Pregled izdvojenih elemenata ili konstutuivnih sadrţaja otpada od EE opreme koji predstavljalju opasan

otpad i koji se mora ustupiti operaterima koji su ovlašćeni za njihovo zbrinjavanje u inostranstvu sa

pregledom procenjenih koliĉina na godišnjem nivou dat je u tabeli T 4.17.

RED. BROJ

KOMPONENTA NAPOMENA PROCENJENA KOLIČINA ZA GODINU kg

1 Elektrolitski kondenzatori dimenzija visina >25 mm, prečnik >25 mm ili proporcionalno slične veličine

Opasan otpad zbog mogućeg sadržaja PCB

100

2 Komponente koje sadrže živu Opasan otpad 50 3 Baterije Opasan otpad 100 4 Štampane ploče veće od 100 cm2 Opasan otpad zbog sadržaja opasnih

komponenti (kondenzatori, baterije, plastika koja sadrži usporivače gorenja...)

200

5 Komponente koje sadrže reflektujuće keramičke zaslone

Opasan otpad 200

6 Komponente koje sadrže azbest Opasan otpad 200


Opasan otpad 200

Ingeko


Tabela T 4.18: Pregled ĈKO koji će se generisati u Postrojenju

R.B. VRSTA GENERISANOG OTPADA U POSTROJENJU PROCENJENA KOLIČINA

1 Otpad tipa čvrstog komunalnog otpad (ČKO) 15 kg / dnevno

4.3.5 VRSTA GORIVA

Kao gorivo će se u predmetnom Postrojenju pojavljivati dizel gorivo koje će se koristiti kao pogonsko

gorivo ĉijim sagorevanjem u motorima sa unutrašnjimsagorevanjem se omogućuje rad mehanizovanih

transportno- manipulativnih vozila.

Sredstva kamionskog transporta kojima će se EE otpad dopremati/otpremati sa lokacije će se gorivom

snabdevati na javnim stanicama za snabdevanje motornih vozila gorivom dok će se snabdevanje

mehanizovanih grajfera i drugih ureĊaja internog transporta vršiti gorivom koje će se na lokaciju dopremati

po potrebi, u zakonom dozvoljenim kanisterima iz kojih će se vršiti direktno utakanje u mehanizovane

ureĊaje internog transporta.

4.3.6 PROIZVODNJA BUKE, VIBRACIJA, TOPLOTE ILI ELEKTROMAGNETNOG ZRAĈENJA PRI

RADU PROJEKTA- PROCESA

4.3.6.1 GENERISANJE BUKE

Glavni izvori buke u predmetnom Postrojenju su sredstva kojima se vrši doprema – otprema EE otpada i

drugih otpadnih materijala odnosno transportno manipulativne operacije sa istim .

Izvori buke su transportno manipulativne mašine kojima se doprema otpadi i sa kojima se vrše transportno

manipulativne operacije sa otpadom na predmetnom prostoru.

Za transportno- manipulativne operacije se koriste sredstva kamionskog transporta, viljuškari i samohodi

dizalični uređaji sa grajferom.

Buku u Postrojenju (buka vozila, istovara sirovina i rada mehanizovane opreme unutrašnjeg transporta)

karakteriše da je ista povremena i u zavisnosti je od intenziteta tehnološkog procesa.

Prostiranje buke od mesta nastanka zavise od niza faktora i to:

- tipa izvora buke:

- trajanje aktivnosti koja prizvodi buku,

- položaj receptora u odnosu na izvor buke,

- prisustvo barijera prostiranja zvuka ili reflektora zvuka - drugih faktora kao što su metereloški uslovi (uglavnom pravac i brzina vetra, vlažnost vazduha),

zemljišna apsorpcija i dr. 4.3.6.2 VIBRACIJE

U procesima skladištenja i tretmana EE otpada u Postrojenju koje je predmet ove Studije ne koristi se

oprema odnosno ne primenjuju se procesi koji su generatori vibracija.

4.3.6.3 PROIZVODNJA SVETLOSTI

U redovnom radu predmetnog projekta nema tehnoloških izvora isijavanja tako da ne postoji emisija

svetlosti koja bi mogla ugroziti ţivotnu sredinu.

4.3.6.4 PROIZVODNJA TOPLOTE

Ingeko


U redovnom radu predmetnog Postrojenja nema znaĉajnih tehnoloških izvora sagorevanja tako da ne

postoji emisija toplote koja bi mogla ugroziti ţivotnu sredinu.

4.3.6.5 ELEKTROMAGNETNO ZRAĈENJE

U procesima skladištenja i tretmana EE otpada u Postrojenju koje je predmet ove Studije nema izvora

elektromagnetnog zračenja koji bi predstavljali izvor uticaja na okolinu.

4.4 NAĈIN KORIŠĆENJA PRIRODNIH RESURSA

4.4.1 ZEMLJIŠTE

Postrojenje koje je predmet ove Studije se uspostavlja na zemljištu koje je u industrijskoj zoni i koje je kao

takvo dugoroĉno namenjeno industrijsko privrednim objektima i aktivnostima.

Postrojenje se uspostavlja na već izgraĊenoj nepropusnoj betoniranoj podlozi (deo tretmana i skladištenja

će se odvijati u već izgraĊenim objektima te je uticaj usled novog zauzeća poljoprivrednog zemljišta ne

postoji .

Ostali negativni efekti na tlo kao poljoprivredni resurs (erozija, zbijanje, promena teksture, poroziteta itd.)

na

lokaciji predmetnog Postrojenja i njenom okruţenju, ne postoje

4.4.2 VODA

Voda se u predmetnom Postrojenju ne koristi u tehnološke svrhe- ne uĉestvuje kao polazna materija u

procesu niti se koristi kao sirovina u pomoćnim odnosno pratećim procesima (odrţavanje higijene

transportno manipulativnih površina u Postrojenju i unutrašnjih prostora skladišnih objekata se vrši na

suvo bez upotrebe vode- mehaniĉkim ĉišćenjem).

Voda će se u predmetnom Postrojenju koristiti kao:

- voda za higijensko sanitarne potrebe

- voda u sistemu hidrantske protiv poţarnog sistema.

Procena je da će potrošnja vode za piće i higijenske potrebe radnika Postrojenja iznositi do 1,5 m3 na

dan.

4.4.3 MINERALNE SIROVINE

U radu predmetnog Postrojenja se ne koriste mineralne sirovine.

4.4.4 ŠUME –DRVENA GRAĐA

U radu predmetnog Postrojenja se ne koristi drvena graĊa.

4.4.5 ENERGIJA I DRUGI RESURSI

4.4.6 OSVRT NA MOGUĆE ZAUZIMANJE NOVIH POVRŠINA

Projekat se uspostavlja u prostoru koji je u prethodnom periodu (oko 1930 god.) promenio namenu i koji je

korišćen kao skladišni prostor za skladištenje jamske graĊe koja je korišćena u Aleksinaĉkom rudniu pre

nego što je pripremljen za uspostavljanje Postrojenja za upravljanje metalnim neopasnim otpadom tako da

se za uspostavljanje Postrojenja koje je predmet ove Studije ne zauzima novo zemljište.

4.5 ANALIZA DRUGIH UTICAJNIH FAKTORA PROJEKTA NA ŢIVOTNU SREDINU

Ingeko


4.5.1 KUMULATIVNI EFEKAT SA VEĆ POSTOJEĆIM ILI PLANIRANIM AKTIVNOSTIMA NA LOKACIJI

Pregled mogući kumulativni uticaji predmetnog Postrojenja sa već postojećim aktivnostima na lokaciji dat

je tabeli T 4.19 .

Tabela T 4.19: Mogući kumulativni uticaji s drugim projektima

ĈINIOC OBELEŢJE KUMULATIVNOG UTICAJA

Vazduh Procena je da zbog relativno malih emisija ne postoji mogućnost kumulativnog efekta izduvnih gasova iz motora transportno manipulativnih sredstava kojima se obavljaju transportno manipulativne radnje unutar Postrojenja koje predmet ove Studije i izduvnih gasova iz motora SUS mehanizovanih transportno manipulativnih sredstava u okolnim postrojenjima u radnoj zoni.

Zemljište Nema uticaja

Vode Nema uticaja

Zaštićene prirodne vrednosti Nema uticaja

Flora i fauna Nema uticaja

Kulturno istorijska zaostavština Nema uticaja

Pejzaţ Nema uticaja

Stanovništvo Nema uticaja

Buka

Postoji mogućnost zanemarljivog ovećanja buke na samoj lokaciji usled kumulativnog efekta buke koju generišu transportno manipulativne mašine kojima se obavljaju operacije u predmetnom Postrojenju sa bukom generisanom radom radnih mašina i transportno manipulativnih vozila susednog Postrojenja za upravljanje otpadom. Procena je, na osnovu relativno kratkog ukupnog vremena trajanja radnih operacija u kojima su angaţovana mehanizovana sredstva transporta, malog broja vozila koja istovremeno generišu buku (najviše 1 kamion + 1viljuškar), postojanja prepreka za širenje zvuka prema spoljnim granicama Postrojenja (objekti, sloţajevi materijala) da neće doći do znaĉajnog povećanje buke na granicama lokacije usled kumulativnog efekta novih i već postojeĉih izvora buke. Postoji mogućnost povećanja buke u neposrednom okruţenju lokacije predmetnog Postrojenja usled kumulativnog efekta buke koja je generisana nalokaciji sa bukom koju proizvode vozila ţelezniĉkog transporta pri prolasku prugom Beograd - Niš odnosno sa bukom koja se generiše u drugim funkcionalnim celinama unutar radne zone (rad mašina u fabrici FAGEM). Procena je da ovo povećanje ukupne buke usled kumulativnog uticaja novih izvora buke i postojećih izvora buke koji su prisutni u okruţenju (van lokacije) neće imati uticaje na ĉinioce ţivotne sredine u okruţenju niti će znaĉajnije uticati na ukupan nivo buke koji je sada prisutan u industrijskoj zoni i njenom okruţenju.

Promet i infrastruktura Postoji mogućnost zanemarljivog povećanja ukupnog prometa u industrijskoj zoni usled kumulativnog uticaj prometa prema /iz predmetnog Postrojenja sa prometom prema drugim sadrţajima radne zone. Procena je da zbog malog broja vozila za dovoz/odvoz EE otpada (do 5 po danu) promet vozila sa EE otpadom , prema i od lokacije neće uticati na normalno odvijanje prometa na podruĉju zahvata.

Opterećenje svetlom Nema uticaja

Akcidentne situacije Nema uticaja

4.5.2 PODACI O MOGUĆEM ILI VEĆ PRISUTNOM , PREKORAĈENJU STANDARDA ŢIVOTNE

SREDINE NA IZABRANOJ LOKACIJI

Standardi ţivotne sredine na predmetnoj lokaciji i njenoj okolini nisu zvaniĉno definisani.

Ingeko


Izvršena sagledavanja sa stanovišta procene mogućeg ili već prisutnog prekoraĉenja standarda ţivotne

sredine na izabranoj lokaciji , daju osnovu da se sa dovoljnom pouzdanošću moţe proceniti da podruĉje

na kome se nalazi lokacija nije podruĉje u kome su standardi kvaliteta ĉinioca ţivotne sredine utvrĊeni

posebnim propisima prekoraĉeni već postojećim postrojenjima ili aktivnostima .

4.6 UTICAJ PRODUKATA KOJI SE JAVLJAJU PRI RADU PROJEKTA NA KVALITET ŢIVOTNE

SREDINE

4.6.1 UTICAJ PRODUKATA KOJI SE JAVLJAJU PRI RADU PROJEKTA NA KLIMU

4.6.1.1 UTICAJ PRODUKATA KOJI SE JAVLJAJU PRI RADU PROJEKTA NA MIKRO KLIMATSKE

USLOVE

Nema uticaja produkata predmetnog postrojenja na klimu.

U okviru budućeg Postrojenja za tretman i skladištenje elektronskog i elektrotehniĉkog otpada neće

postojati znaĉajni taĉkasti izvori zagaĊenja.

IzgraĊeni platoi i transportno manipulativne površine koji će se koristiti i za potrebe Postrojenja ĉije se

uspostavljanje planira izazivaju odreĊenu promenu mikroklimatskih karakteristika u podruĉju tih platoa i

transportno manipulativnih površina.

Prostor iznad same površine platoa- transportno manipulativnih površina u mikroklimatskom smislu

karakterisaće povećane temperature na samoj površini koje već na rastojanjima od nekoliko metara od

ivice dobijaju ustaljene vrednosti.

Ista priroda promene karakteristiĉna je za evaporaciju dok vlaţnost vazduha ima obrnutu zakonitost, iznad

platoa i površina je najmanja.

Sve ove mikroklimatske promene prostorno su ograniĉene na mali pojas sa jedne i druge strane platoa i

transportno manipulativnih površina (red veliĉine do 3 metara) i u principu nemaju prostorno raširene

negativne efekte.

4.6.1.2 UTICAJ PRODUKATA KOJI SE JAVLJAJU PRI RADU PROJEKTA NA ŠIRE KLIMATSKE

USLOVE

Nema uticaja produkata predmetnog postrojenja na šire klimatske uslove (uticaj izduvnih gasova motora

SUS kojima su pogonjena transportno manipulativna sredstva koja se koriste pri funkcionisanju

predmetnog Postrojenja se zog relativno malog broja vozila i vremena njihovog angaţovanja moţe

smatrati manje znaĉajnim.

4.6.2 UTICAJ PRODUKATA KOJI SE JAVLJAJU PRI RADU PROJEKTA NA HIDROLOŠKE OSOBINE

ŢIVOTNE SREDINE

Nema uticaja produkata koji se javljaju pri radu projekta na hidrološke osobine ţivotne sredine.

4.6.3 UTICAJ PRODUKATA KOJI SE JAVLJAJU PRI RADU PROJEKTA NA GEOMORFOLOŠKE

OSOBINE

Nema uticaja produkata koji se javljaju pri radu projekta na geomorfološke osobine.

4.6.4 UTICAJ PRODUKATA KOJI SE JAVLJAJU PRI RADU PROJEKTA NA POJAVU BUKE,

VIBRACIJA I ZRAĈENJA

Nema uticaja produkta koji se javljaju pri radu projekta na pojavu buke, vibracija ili zraĉenja.

Ingeko


4.7 UTICAJ PROJEKTA NA DOSTUPNOST ILI DOVOLJNOST PRIRODNIH RESURSA

Nema uticaja projekta na dostupnost ili dovoljnost prirodnih resursa.

4.7.1 UTICAJ PROJEKTA NA DOSTUPNOST ILI DOVOLJNOST FOSILNIH GORIVA

Nema uticaja projekta na dostupnost ili dovoljnost fosilnih goriva

4.7.2 UTICAJ PROJEKTA NA DOSTUPNOST ILI DOVOLJNOST PODZEMNIH I POVRŠINSKIH VODA

Nema uticaja projekta na dostupnost ili dovoljnost podzemnih i površinskih voda.

4.7.3 UTICAJ PROJEKTA NA DOSTUPNOST ILI DOVOLJNOST MINERALNIH SIROVINA

Nema uticaja projekta na dostupnost ili dovoljnost mineralnih sirovina.

4.7.4 UTICAJ PROJEKTA NA DOSTUPNOST ILI DOVOLJNOST KAMENA

Nema uticaja projekta na dostupnost ili dovoljnost kamena.

4.7.5 UTICAJ PROJEKTA NA DOSTUPNOST ILI DOVOLJNOST PESKA

Nema uticaja projekta na dostupnost ili dovoljnost peska.

4.7.6 UTICAJ PROJEKTA NA DOSTUPNOST ILI DOVOLJNOST ŠLJUNKA

Nema uticaja projekta na dostupnost ili dovoljnost šljinka.

4.7.7 UTICAJ PROJEKTA NA DOSTUPNOST ILI DOVOLJNOST ŠUMA

Nema uticaja projekta na dostupnost ili dovoljnost šuma.

4.7.8 UTICAJ PROJEKTA NA DOSTUPNOST ILI DOVOLJNOST DRUGIH NEOBNOVLJIVIH RESURSA

Nema direktnog uticaja projekta na dovoljnost ili dostupnost drugih neobnovljivih resursa- projekat pri

svom radu ne troši neobnovljive resurse.

Projekat – Postrojenje koje je predmet ove Studije kao funkcionalni sistem koji je u oblasti reciklaţe

doprinosi, kroz reciklaţu pojedinih materijala, na smanjenje potrošnje odreĊenih neobnovljivih resursa

kako onih koji se ekstrakuju iz okoline tako i onih koji su kao energeti ili pomoćni materijali potrebni za

njihovu proizvodnju.

4.8 DIREKTNI UTICAJI PROJEKTA NA LJUDSKO ZDRAVLJE

4.8.1 DIREKTNI UTICAJI PROJEKTA NA LJUDSKO ZDRAVLJE PREKO KVALITETA VAZDUHA,

VODE I BUKE

4.8.1.1 DIREKTNI UTICAJI PROJEKTA NA LJUDSKO ZDRAVLJE PREKO KVALITETA VAZDUHA

Nema uticaja projekta na ljudsko zdravlje preko kvaliteta vazduha.

4.8.1.2 DIREKTNI UTICAJI PROJEKTA NA LJUDSKO ZDRAVLJE PREKO KVALITETA VODE

Nema uticaja projekta na ljudsko zdravlje preko kvaliteta vode.

4.8.1.3 DIREKTNI UTICAJI PROJEKTA NA LJUDSKO ZDRAVLJE PREKO BUKE

Nema uticaja projekta na ljudsko zdravlje preko buke.

Ingeko


4.8.2 DIREKTNI UTICAJI PROJEKTA NA LJUDSKO ZDRAVLJE PREKO DRUGIH PROIZVODA ZA

LJUDSKU POTROŠNJU

Nema uticaja projekta na ljudsko zdravlje preko drugih proizvoda za ljudsku potrošnju.

4.8.3 DIREKTNI UTICAJI PROJEKTA NA LJUDSKO ZDRAVLJE PREKO STOPE OBOLJEVANJA

Nema uticaja projekta na ljudsko zdravlje preko stope oboljevanja.

4.8.4 DIREKTNI UTICAJI PROJEKTA NA LJUDSKO ZDRAVLJE PREKO POJAVE PRENOSIOCA

BOLESTI

Nema uticaja projekta na ljudsko zdravlje preko pojave prenosioca bolesti.

4.8.5 DIREKTNI UTICAJI PROJEKTA NA LJUDSKO ZDRAVLJE PREKO OSTALIH DRUŠTVENIH

USLOVA

4.8.5.1 DIREKTNI UTICAJI PROJEKTA NA LIĈNU SIGURNOST POJEDINACA

Nema uticaja projekta na liĉnu sigurnost pojedinca.

4.8.5.2 DIREKTNI UTICAJI PROJEKTA NA PRAVA MANJINA

Nema uticaja projekta na prava manjina.

4.8.5.3 DIREKTNI UTICAJI PROJEKTA NA USLOVE STANOVANJA

Nema uticaja projekta na uslove stanovanja.

S obzirom da se predmetno Postrojenje planira uspostaviti u industrijskoj zoni i to u sastavu postojećeg

kompleksa Postrojenja za tretman i skladištenje neopasnog metalnog otpada u ĉijem okruţenju se nalazi

mali broj stanovnika, te da se neće zauzimati nove zemljišne površine i graditi komunalna i putna

infrastruktura, uspostavljanje ovog Postrojenja neće imati znaĉajnijih negativnih uticaja na uslove

stanovanja stanovništva koje ţivi u okolini.

Emisije u vazduh usled rada transportno manipulativnih vozila i ureĊaja će biti minimalne i to ispod

dozvoljenih graniĉnih vrijednosti.

Uspostavljanje predmetnog Postrojenja ne zahteva dislokaciju bilo kakvih objekata, a posebno ne zahteva

uklanjanje privatnih poseda i kuća, jer se ne nalaze u neposrednom okruţenju.

4.8.5.4 DIREKTNI UTICAJI PROJEKTA NA ZAPOSLENOST

Realizacija ovog projekta će imati pozitivne socio-ekonomske uticaje, jer će se uspostavljanjem i

puštanjem u rad ovog Postrojenja predviĊeno je zapošljavanje 5 novih radnika (ovaj broj bi se, zavisno od

ekonomskih rezultata predmetnog Postrojenja, kasnije dodatno uvećao).

4.8.5.5 DIREKTNI UTICAJI PROJEKTA NA EKONOMSKE USLOVE

Nema uticaja projekta na ekonomske uslove okolnog stanovništva.

Postoji indirektan pozitivan uticaj na ekonomiju šire zajednice – Postrojenje koje je predmet ove Studije

kao funkcionalni sistem koji je u oblasti reciklaţe doprinosi, kroz reciklaţu pojedinih materijala, na

smanjenje troškova nabavke odreĊenih neobnovljivih resursa koji se ekstrakuju iz okoline kao i troškova

energenata i pomoćnih materijala.

Ingeko


5. PRIKAZ GLAVNIH ALTERNATIVA KOJE JE NOSILAC PROJEKTA

RAZMATRAO

Projekat uspostavljanja Postrojenja je direktno povezan sa ekonomskim mogućnostima Nosioca Projekta i

njegovom potrebom da sa što manje investicionih sredstava, uz korišćenje unutrašnjih resursa firme

(prostornih, ljudskih, opreme) uspostavi novu funkcionalnu celinu koja će mu omogućiti proširenje poslovnog

portfolia u oblasti prometa otpadnih materijala.

5.1 ALTERNATIVA LOKACIJE

Lokacija za uspostavljanje Postrojenja za tretman i skladištnje EE otpada je predviĊena u okviru kompleksa

MAKSI-CO DOO na lokaciji KP 2046/10 KO Donji Adrovac na kojoj je uspostavljeno i funkcioniše Postrojenja

za tretman i skladištenje neopasnog metalnog tpada.

Za lokaciju realizacije predmetnog Postrojenja za tretman i skladištnje EE otpada nisu razmatrana

alternativna rešenja .

U prilog te odluke su i benefiti za Nosilocac projekta koji proistiĉu iz izbora predloţene lokacije:

- Katastarska parcela je u vlasništvu Nosioca projekta.

- Katastarska parcela se nalazi u okviru industrijske zone koja ona za date prilike ima povoljnu

perspektivu zbog opremljenosti potrebnom osnovnom infrastrukturom (trafo stanica, pristupni put,

vodovod, kanalizacija, i dr.).

- Predmetna lokacija je sa aspekta poloţaja, namene, opremljenosti infrastrukturom i pozitivne

orijentacije prema okolnom prostoru i objektima veoma povoljna.

- Za uspostavljanje Postrojenja će se koristiti već izgraĊeni objekat i plato ispred objeta (za

uspostavljanje postrojenja nisu potrebni bilo kakvi dodatni radovi na objektu)

- Objekat i platoi su prikljuĉeni na infrastrukturne instalacije

- Dobra povezanost lokacije sa transportnim saobraćajnicama (lak prilaz za teretna vozila).

- Uspostavljanjem Postrojenja koje je predmet ove Studije, na naĉin koji je opisan u Studiji, Nosilac

projekta proširuje svoj poslovni portfolio u oblasti upravljanja otpadom i povećava sebi mogućnosti

za opstanak na trţitu sekundarnih sirovina uz minimalne investicione troškove.

Prostorne mogućnosti i kapaciteti infrastrukturnih sadrţaja kompleksa dozvoljavaju izbor adekvatnog rešenja

pri razmeštaju planiranih sadrţaja Postrojenja za tretman i skladištenje EE otpada bez narušavanja

konfornosti i bezbednosti rada već uspostavljenog Postrojenja za tretman i skladištenje neopasnog metalnog

otpada.

Postojanje oba Postrojenja na istoj lokaciji omogućava, zbog ĉinjenice da će jedan deo toka otpada iz s

Postrojenja za tretman i skladištnje EE otpada biti usmeren prema Postrojenju za tretman i skladištenje

neopasnog metalnog tpada, znaĉajno olakšava Nosiocu projekta organizaciju pojedinih aktivnosti koje su

neminovne zbog tehnološke povezanosti ova dva Postrojenja.

U okviru same lokacije vršena je analiza mogućih alternativa vezanih za organizaciju i poloţaj skladišnih

prostora.

Izbor varijantnog rešenja koje je usvojeno od strane Nosioca projekta i prema kome su izvršena sagledavanja

u ovoj Studiji, predstavlja rešenje koje je procenjeno kao optimalno sa aspekta:

- mogućnosti uspostavljanja Postrojenja za tretman i skladištenje EE otpada kao integralne celine koja

je uslovno odvojena od ostalih sadrţaja na kompleksu ĉime su stvoreni uslovi da nadzor i kontrolu

tokova EE otpada,

- najbolje oganizacije prostora prema protivpoţarnim uslovima i zonama protivpoţarne zaštite

(najbezbednijeg udaljenja skladišnih površena i površina na kojima se vrši tretman otpada u okviru

postojećeg postrojenja za tretman i skladištenje neopasnog metalnog otpada od skladišnih površina

Ingeko


na kojima će se vršiti prijem, razvrstavanje ii skladištenje EE otpada ĉime je spreĉen meĊusobni

uticaj)

- najbezbednijeg kretanje vozila po kompleksu (vozila spoljnog i unutrašnjeg i transporta)

Na osnovu procene postojećeg stanja, odnosa planiranog Projekta i medijuma ţivotne sredine , karakteristika

delatnosti u planiranom Postrojenju , kapaciteta predmetnog Projekta , prostorno poloţajnih karakteristika ,

moţe se konstantovati da je izbor lokacije, ekološki, ekonomski i prostorno opravdan, odrţiv i prihvatljiv uz

striktno poštovanje mera zaštite ţivotne sredine i mera ekološkog monitoringa kao i principa odrţivog razvoja.

5.2 ALTERNATIVNI TEHNOLOŠKI POSTUPAK

5.2.1 ALTERNATIVE SA STANOVIŠTA TEHNĈKE STRUKTURE POSTROJENJA

Uspostavljanje i razvoj Postrojenja za tretman i skladištenje EE otpada sa strukturom i sadrţajima koji su

definisani u prethodnim poglavljima ove Studije predstavlja prvu fazu realizacije tog Postrojenja koja je

usaglašena sa finansijskim mogućnostima i komercijalnim interesima MAKSI CO DOO kao Nosiloca projekta.

Projektovanje tehniĉke osnove Postrojenja, da bi bila u skladu sa osnovnom investitorovom premisom da

mu postavljena rešenja pruţe mogućnost postizanja optimalnih uslova za odvijanje procesa u Postrojenju uz

istovremeno minimiziranje troškova investicija, ukupnih troškova poslovanja i obezbedjenja drugih potrebnih

uslova neophodnih za rad Postrojenja, ukljuĉivalo je tokom izrade projektnih rešenja višekriterijalnu analizu

mogućih varijanti rešenja tehniĉke osnove na bazi koje je izvršen izbor rešenja za koje je procenjeno da su

optimalna sa stanovišta procesa u Postrojenju i zaštite ţivotne sredine .

U okviru same lokacije vršena je analiza mogućih alternativa vezanih za organizaciju i poloţaj skladišnih

prostora.

Izbor varijantnog rešenja koje je usvojeno od strane Nosioca projekta i prema kome su izvršena sagledavanja

u ovoj Studiji, predstavlja rešenje koje je procenjeno kao optimalno sa aspekta:

- mogućnosti uspostavljanja Postrojenja za tretman i skladištenje EE otpada kao integralne celine koja

je uslovno odvojena od ostalih sadrţaja na kompleksu ĉime su stvoreni uslovi da nadzor i kontrolu

tokova EE otpada,

- najbolje oganizacije prostora prema protivpoţarnim uslovima i zonama protivpoţarne zaštite

(najbezbednijeg udaljenja skladišnih površena i površina na kojima se vrši tretman otpada u okviru

postojećeg postrojenja za tretman i skladištenje neopasnog metalnog otpada od skladišnih površina

na kojima će se vršiti prijem, razvrstavanje ii skladištenje EE otpada ĉime je spreĉen meĊusobni

uticaj)

- najbezbednijeg kretanje vozila po kompleksu (vozila spoljnog i unutrašnjeg i transporta)

Izabrana rešenja tehniĉke strukture i prostornog rasporeda su u skladu sa opštim pravilima i postupcima koji

se uobiĉajeno koriste za postavljanje sliĉnih postrojenja i rezultat su kontrolisanog usaglašavanja ţelja

investitora, prostornih mogućnosti lokacije, uslova i ograniĉenja definisanih postojećom zakonskom

regulativom opšteg i specifiĉnog karaktera, maksimizacije u obezbeĊenju funkcionalnih karakteristika

planiranih objekata uz istovremeno obezbeĊenje racionalnosti sa stanovišta potrebnih investicionih ulaganja.

Izbor tehnniĉkih rešenja Postrojenja usaglašen je i sa tehniĉkim i ekonomskim mogućnostima Nosioca

projekta.

Nosilac projekta smatra da raspored sadrţaja koji ĉine postrojenje, kao i izbor opreme opreme, kako su data u

Idejnom mašinsko- tehnološkom ovom projektu, odgovaraju u svemu njegovoj zamisli i njegovim potrebama

koje su u osnovi njegove odluke o uspostavljanju ovog Postrojenja.

Ingeko


Saglasno tome u ovoj Studiji nisu analizirana varijantna rešenja tehniĉke strukture Postrojenja već je

analizirano rešenje koje je definisano Idejnim projektom i koje je usvojeno od strane Nosioca projekta kao

rešenje prema kome će se uspostaviti predmetno Postrojenje.

5.1.2 ALTERNATIVE U ODNOSU NA SAM TEHNOLOŠKI POSTUPAK

Nosilac projekta nije razmatrao alternativna rešenja sa stanovišta izbora tehnologije koja će se primenjivati u

predmetnom Postrojenju obzirom da su ista prilagoĊena tehniĉkoj strukturi Postrojenja.

Tehnologija tretmana otpadnih materijala koja će se primenjivati u predmetnom Postrojenju (kako je opisana

u prethodnim poglavljima Studije) koja se u principu svodi na razvrstavanje, sortiranje i eventualno mehaniĉko

rasklapanje je relativno jednostavna i već dugi niz godina je dokazana tehnologija koja se uobiĉajeno

primenjuje kod sliĉnih Postrojenja sa sliĉnim asortimanom otpadnog materijala koji se tretira i sliĉnim

kapacitetom tretmana.

Sa obzirom na do sada raspoloţiva saznanja, prognoza je da će i u narednim godinama planirani sistem

tretmana otpada u Postrojenju kako je definisan u ovom elaboratu, biti primenljiv i da se ne oĉekuju neke

znatnije izmene u tehnologiji tretmana ili skladištenja koje bi predmetno Postrojenje mogle uĉiniti

nepodobnom za rad sa u prethodnim poglavljima Studije navedenim vrstama otpada.

Projektovana tehniĉko tehnološka rešenja Postrojenja koja su opisana u Studiji omogućuju kasnije dalje

širenje poslovanja u ovoj oblasti otpada kroz nabavku i ugradnju specijalizovane opreme za tretman otpada

(kroz realizaciju sledećih faza investicione realizacije- kroz novi Projekat).

Naredne faze razvoja predmetnog Postrojenja ĉija se realizacija sadrţajni i vremenski, u ovom trenutkui ne

moţe predvideti ni na orijentacionom nivou, bi podrazumevale uvoĊenje novih operacija tretmana EE otpada

u trenutku kada se steknu za to uslovi (realizacija daljih faza razvoja Postrojenja koje bi podrazumevale

uvoĊenje nove opreme i novih operacija tretmana EE otpada u odnosu na one koje su opisane u prethodnim

poglavljima Studije predstavljala bi novi Projekat ĉija bi realizacija bila uslovljena , pored komercijalnih uslova

i prethodnom verifikacijom uticaja tih operacija na ţivotnu sredinu od strane Nadleţnih organa) .

5.3 ALTERNATIVE U ODNOSU NA VRSTU GORIVA

U predmetnom Postrojenju su kao goriva prisutna samo goriva u rezervoarima motornih vozila i

mehanizovanih ureĊaja unutrašnjeg transporta (u procesima tretmana EE otpada u Postrojenju se ne koristi

gorivo).

Za pogon ovih sredstava se koristi dizel gorivo.

Obzirom da se radi o standardnim tipskim sredstvima transporta koja su uobiĉajeno pogonjena dizel

gorivom, Nosilac projekta nije sa tog stanovišta imao široku mogućnost izbora alternativnog goriva: njegovo

opredeljenje je bilo za dizel gorivo obzirom da se istim snabdeva skoro ĉitav njegov vozni park.

5.4 ALTERNATIVE SA STANOVIŠTA PREĈIŠĆAVANJA

Preĉišćavanje, kao postupak popravke kvaliteta efluenta pre njegove dispozicije u recipijent u predmetnom

Postrojenju će biti prisutno samo u delu tretmana atmosferskih voda koje padnu na transportno manipulativne

površi koje se koriste za potrebe ovog Postrojenja.

Tretman atmosferskih voda se sastoji u njihovom sakupljanju i usmeravnju prema separatoru ulja i masti u

kome se vrši popravak kvaliteta istih pre ispuštanja ovih voda u konaĉan recipijent.primena separatora ulja i

masti za ove svrhe je uobiĉajena kod svih postrojenja u kojima se vrši skladištenje i tretman otpada i u skladu

je sa BAT tehnikama u oblasti skladištenja i tretmana otpada.

Ingeko


Za tretman atmosferskih atmosferskih voda koje padnu na transportno manipulativne površi koje se koriste za

potrebe Postrojenja koje je predmet ove Studije koristiće se postojeći separator ulja i masti je izveden i koristi

se u okviru Postrojenja za tretman i skladištenje neopasnog metalnog otpada.

Saglasno navedenom Nosilac projekta nije imao potrebe da razmatra alternative sa stanovišta preĉišćavanja

– alternativni sistemi bi mu samo nametnuli veće a nepotrebne investicione troškove jer stepen preĉišćavanja

koji je ostvaren u separatoru zadovoljava zakonom proisane norme ispuštanja otpadnih voda.

5.4 ALTERNATIVE SA STANOVIŠTA METODA RADA

Sam izbor tehnologije koja će se primenjivati u Postrojenju koji je rezultat opredeljenje Nosioca projekta da

predmetno Postrojenje uspostavi sa što manjim polaznim investicionim troškovima, nametnuo je i metade

rada opisane u prethodnim poglavljima Studije, koje su primerene tehnološkim postupcima kojima se realizuju

operacije razvrstavanja, sortiranja i eventualno mehaniĉkog rasklapanja koje su, u znatnoj meri, zasnovane

na primeni manuelnih operacija .

Iz tog razloga nisu ni razmatrane alternative sa stanovišta metoda rada.

Metode koje su opisane u prethodnim poglavljima Studije su Navedene metode rada nisu u suprotnosti sa

BAT tehnikama za tretman i skladištenje ove vrste otpadnog materijala.

5.5 ALTERNATIVE SA STANOVIŠTA VRSTE I IZBORA SIROVINA KOJE SE KORISTE

U Postrojenju koje je predmet ove Studije se vrši tretman i skladištenje EE otpada tako da se uslovno, kao

polazne sirovine koriste vrste EE otpada koje se nalaze na Listi otpada sa kojima će Postrojenje poslovati.

Navedena Lista otpada je izbor Nosioca projekta koji nije razmatrao alternative iste.

5.6 ALTERNATIVE SA STANOVIŠTA POSTUPANJA SA OTPADNIM MATERIJALIMA KOJI SE JAVLJAJU

PRI RADU PROJEKTA

Predmetno Postrojenje posluje u oblasti reciklaţe i konkretno je namenjeno za tretman i skladištenje EE

otpada.

Pri tretmanu EE otpada koji je roba sa kojim se posluje u okviru Postrojenja, dolazi do generisanja odreĊenih

vrsta otpada sa kojim će se postupati na naĉin koji je opisan u ovoj Studiji.

Izbor postupka sa tim generisanim otpadom uslovljen je mogućnostima Postrojenja koje se uspostavlja

odnosno opreme kojom će Postrojenje koje je predmet ove Studije biti opremljeno kao i mogućnostima

postojećeg Postrojenja za tretman i skladištenje neopasnog metalnog otpada.

Postupci sa otpadom koji su opisani u prethodnim poglavljima Studije nisu u suprotnosti sa Bat tehnikama

koje se odnose na tretman i skladištenje EE otpada.

Saglasno napred navedenom Nosilac projekta nije razmatrao alternative sa stanovišta postupanja sa

otpadnim materijalima koji se javljaju pri radu Postrojenja.

Ingeko


6. OPIS MOGUĆIH ZNAĈAJNIH UTICAJA PROJEKTA NA ŢIVOTNU SREDINU I

ZDRAVLJE LJUDI

6.1 ANALIZA NEPOSREDNIH, POSREDNIH , SEKUNDARNIH, KUMULATIVNIH, KRATKO-, SREDNJE,

I DUGOROĈNIH , STALNIH, POVREMENIH, PRIVREMENIH, POZITIVNIH I NEGATIVNIH

UTICAJA NA ŢIVOTNU SREDINU

6.1.1 UTICAJ NA ŢIVOTNU SREDINU DO KOJIH MOŢE DOĆI USLED POSTOJANJA PROJEKTA

6.1.1.1 GENERALNA OCENA POSTOJANJA PROJEKTA SA STANOVIŠTA ŢIVOTNE SREDINE

Predmetno Postrojenje će, kada bude uspostavljeno , predstavljati funkcionalni segment u ukupnom

poslovanju firme MAKSI CO u oblasti reciklaţe – Postrojenje će kada bude uspostavljeno predstavljati

kariku u ukupnom lancu reciklaţe EE otpada.

EE otpad s jedne strane svojim nastajanjem i delovanjem izaziva zagaĊenje ţivotne sredine , ali s druge

strane predstavlja veliki potencijal kao resurs sekundarnih sirovina i energije.

Reciklaţa je skup aktivnosti kojima se obezbeĊuje ponovno korišćenje otpadnih materijala .

Reciklaţa omogućava da se već upotrebljena materija ponovo iskoristi ĉime se štede prirodni resursi i štiti

ţivotna sredina.

Generalno posmatrano uspostavlje predmetnog Postrojenja kao karike u lancu reciklaţe EE otpada

omogućuje zaštitu ţivotne sredine (otpadni materijali degradiraju ţivotni ambijent, pa se reciklaţom štiti

ĉovekova okolina),

Sagalasno navedenom moţe se zakljuĉiti da će postojanje predmetnog Postrojenja, kada bude

uspostavljeno, kao jedna od karika u lancu reciklaţe, na generalnom nivou, imati pozitivan uticaj sa

stanovišta oĉuvanja ţivotne sredine .

Predmetno Postrojenje treba gledati u skladu odrţvog razvoja, što znaĉi da će napraviti zanemarljivu

štetu u okolini, ali da će doneti boljitak okolnom stanovništvu i široj zajednici (nova radna mjesta, kontrolu

nad otpadom).

Postrojenje koje je predmet ove Studije se u svemu uklapa u postojeću komunalnu infrastrukturu, neće

uticati na promenu dosadašnje infrastrukture niti na komformnost korišćenja postojeće infrastrukture od

strane dosadašnjih korisnika.

Postrojenje koje je predmet ove Studije svojim radom neće imati privremenog ili trajnog uticaja na prirodna

dobra posebnih vrednosti i nepokretnih kulturnih dobara i njihove okoline.

Objekti Postrojenja su na lokaciji, koje za sada nije registrovana kao lokacija od posebnog znaĉaja sa

stanovišta kulturno- istorijskog nasleĊa.

Lokacija projekta je industrijsko podruĉje i nema posebnih ambijentalnih vrijednosti.

Izgled pejzaţa na podruĉju lokacije već je duţe vreme izmenjen u skladu sa ranijim korišćenjem zemljišta,

prostorno planskom dokumentacijom te uspostavljanje ĉelatnosti u okviru predmetnog projekta ne

narušava pejzaţne karalteristike.

Podruĉje industrijske zone na kome se nalazi predmetna lokacija , prema dostupnoj dokumentaciji i

neposrednoj opservaciji, nije registrovano kao podruĉje koje je posebni pejzaţ.

U okruţenju nema pejzaţnih vrednosti koje bi eventulno bile narušene realizacijom i redovnim radom

Projekta. Predmetna lokacija i njeno neposredno okruţenje predstavljaju graĊevinsko zemljište, bez

identifikovanih visokokvalitetnih prirodnih resursa, mineralnih i rudnih bogatstava.

Ingeko


Pejzaţ okoline lokacije odlikuje se antropogenim uticajem: u okruţenju lokacije Postrojenja već postoje

izgraĊeni saobraćajni objekti (ţelezniĉka pruga Beograd-Niš), izgraĊena infrastruktura (saobraćajnice,

sistemi za snabdevanje elektriĉnom energijom), više proizvodnih pogona (proizvodnja graĊevinskih

materijala, postrojenja za upravljanje otpadom, potpuno devastirano i zapušteno Postrojenje za separaciju

i utovar uglja u vagone Aleksinaĉkih rudnika ), deponija rudniĉke jalovine i poljoprivredno zemljište koje

se koristi za uzgoj ratarskih kultura.

Predmetno Postrojenja ne izaziva promene u morfologiji terena, prostornom kontekstu niti u strukturi

parcelacije.

U neposrednom okruţenju nema znaĉajnijih parkovskih površina, linearnog i zaštitnog zelenila .

Uticaji na pejzaţne karakteristike usled izloţenost ljudi vizuelnom uticaju Postrojenja su neizbeţni jer će

ono, u fazi svog rada, predstavljati ĉinioc pejzaţa .

Stanovništvo tj. ljudi, subjektivno reaguju ( negativno ili pozitivno) na promenu pejzaţa - praksa je

pokazala da ljudi koji su svesni potrebe odrţivog razvoja pozitivno doţivljavaju ovu promenu i lako joj se

prilagoĊavaju.

Postrojenje koje je predmet ove Studije za vreme svog rada neće imati privremenog ili trajnog uticaja na

postojeći ekosistem lokacije i njenog bliţeg okruţenja.

Smeštajem predmetnog Postrojenja u izgraĊenu industrijsku zonu koja je upravo namenjena tim i sliĉnim

aktivnostima i koja je već znatno degradirana i oduzeta od prirodnih vrednosti, ne oĉekuje se uticaj

predmetnog Postrojenja na biološku raznovrsnost.

Na predmetnoj lokaciji nisu identifikovani predstavnici flore i faune, koji bi bili ugroţeni realizacijom i

redovnim radom predmetnog Projekta.

Potencijalni migracioni pravci, ako su i postojali, antropogenim prisustvom su već izmenjeni i uspostavljeni

su novi prema postojećim uslovima, tako da realizacija i redovni rad predmetnog projekta neće dovesti do

presecanja puteva migracije i ugroţavanja privremenih i stalnih staništa ţivotinjskih vrsta.

Na osnovu uvida u dokumentaciju i uvida na terenu, konstatuje se da na predmetnoj lokaciji nema

zaštićenih prirodnih dobara, niti evidentiranih za zaštitu, ne postoje floristiĉki vredni sadrţaji, ugroţene i

zaštićene biljne i ţivotinjske vrste, spomenici prirode, celine visoke ambijentalne vrednosti koje bi bile

ugroţene redovnim radom predmetnog Projekta.

Na osnovu podataka iz relevantne urbanistiĉke dokumentacije na predmetnoj lokaciji i uneposrednom

okruţenju nema kulturnih dobara, tragova starih kultura ili kakvih drugih nalaza koji bi ukazivali na

postojanje arheološkog lokaliteta.

U neposrednom okruţenju predmetne lokacije nema evidentiranih osetljivih objekata.

Svi osetljivi objekti su na većim udaljenostima od predmetne lokacije i ne mogu biti ugroţeni realizacijom i

radom predmetnog Postrojenja.

Neposredno oko lokacije ne postoje znaĉajni turistiĉki i izletniĉki punktovi, objekti turizma, sportski i

rekreacioni objekti, te sa tog aspekta nema ograniĉavajućih faktora.

Sagalasno navedenom moţe se zakljuĉiti da će predmetno Postrojenje, kada bude uspostavljeno, kao

jedna od karika u lancu reciklaţe, neće imati znaĉajan uticaj usled svog postojanja imati pozitivan uticaj

sa stanovišta oĉuvanja prirodnih resursa.

Ingeko


6.1.1.2 UTICAJA NA ŢIVOTNU SREDINU DO KOJIH MOŢE DOĆI USLED POSTOJANJA PROJEKTA

POSMATRANO SA STANOVIŠTA U NJEMU PRISUTNIH MATERIJALA I PROCESA

Mnogi EE proizvodi sadrţe hemijske elemente koji predstavljaju opasne materije koje dok se god nalaze u

u EE opremi pod uslovom da je ista saĉuvala svoj integritet i fiziĉko stanje u kome se nalazila kada je

proizvedena, ne predstavljaju potencijalnu opasnost po elemente ţivotne sredine niti zdravlje ĉoveka.

Postoji ĉitava paleta ĉvrstih ili teĉnih materija koje su konstituivni delovi- sadrţaji EE otpada koje, ukoliko

se nekontrolisano emituju u ţivotnu sredinu usled neadekvatnog postupka reciklaţe, nepropisno bace ili

odloţe na komunalnu deponiju ili zemljište , dovode dugoroĉno do uništavanja ţivotne sredine i ujedno

mogu uticati na zdravlje stanovništva .

Osnovni postupci sa EE otpadom u predmetnom Postrojenju će se zasnivati na :

- skladištenju EE otpada i njegovo ĉuvanje do koliĉina koje tehno-ekonomski opravdavaju njegov

transport odnosno prodaju- ustupanje operaterima ovlašćenim za njegov tretman, skladištenje ili

konaĉno zbrinjavanje,

- Prostom fiziĉkom tretmanu EE otpada koji obuhvataju uklanjanje štetnih delova, ručno odvajanje

delova koji se mogu ponovo upotrijebiti i reciklirati, i eventualno usitnjavanje i rezanje primenom

ručnih alata i postupaka

Osnovni postupci sa EE otpadom koji se planiraju u predmetnom Postrojenju se sastoje od tehnoloških

postupaka koji su prihvatljivi za ţivotnu sredinu (environmentally friendly technique) i koji su u skladu sa

BATRT tehnikama u oblasti upravljanja EE otpadom.

Uticaji koji se javljaju u svakodnevnom radu Postrojenja usled prisustva EE otpada odnosno procesa

njegovog skladištenja i tretmana nisu po svom karakteru takvi da predstavlaju opasnost od njihovog

usloţnjavanja.

Delatnost koja će se obavljati u okviru Postrojenja i eventualni negativni uticaji na ţivotnu sredinu nemaju

nikakvog prekograniĉnog uticaja (ni u redovnom radu ni u sluĉaju udesa).

Procesi u Postrojenje koje je predmet ove Studije neće imati privremenog ili trajnog uticaja na

meteorološke parametre i klimatske karakteristike (emisije iz motora SUS koje spadaju u gasove

“staklene bašte” su zanemarljivog nivoa da bi mogle da imaju bilo kakav uticaj na lokalne ili globalne

meteorološke parametre i klimatske karakteristike).

6.2 UTICAJI NA ŢIVOTNU SREDINU DO KOJIH MOŢE DOĆI USLED KORIŠĆENJA PRIRODNIH

RESURSA

Funkcionisanje predmetnog Postrojenja nije povezano sa trošenjem prirodnih resursa izuzev potrošnje

naftnih derivata koji se koriste kao pogonsko gorivo u motorima mehanizovanih transportnih sredstava

kojima se vrši doprema/otprema EE otpada odnosno kojima se vrše transportno manipulativne radnje sa

EE otpadom unutar Postrojenja.

Uticaj usled potrošnje vode za piće je, zbog malih dnevno potrebnih koliĉina (procena 1,5 m3 za dan),

zanemarljiv.

Na lokaciji nema mineralnih bogatstava, pa nema ni uticaja projekta na njih.

Generalno posmatrano uspostavlje predmetnog Postrojenja kao karike u lancu reciklaţe EE otpada

omogućuje ostvarivanje sledećih strateških ciljeva u upravljanju otpadom :

- Štednju sirovinskih resursa (svi materijali potiĉu iz prirode i ima ih u ograniĉenim koliĉinama),

Ingeko


- Štednja energije (nema trošenja energije u primarnim procesima, kao ni u transportu koji te procese

prati, a dobija se dodatna energija sagorevanjem materijala koji se ne recikliraju),

Mnogi materijali koji su kljuĉni u proizvodnji EE opreme su veoma retki i deficitarni.

TakoĊe, za njihovu proizvodnju je potrebna znatna koliĉina energije, materijala i vode, a i emisija štetnih

gasova je velika.

Dobavljanje sirovina za proizvodnju EE opreme takoĊe ima svojih negativnih uticaja.

Sirovine koje se koriste u proizvodnji elektronske opreme se prvenstveno dobavljaju rudarstvom, za koje je

potrebna velika površina zemljišta i velika koliĉina energije, a takoĊe se stvara i velika koliĉina štetnih

gasova (npr. 10.000 tona ugljen dioksida ispusti se u atmosferu da bi se proizvela jedna tona zlata,

paladijuma ili platine).

Pored toga što sadrţi mnoge štetne i otrovne supstance, EE otpad takoĊe sadrţi supstance koje su

veoma vredne.

Snabdevanje sa 14 vrsta minerala koji se koriste u modernoj elektronici je dostiglo kritiĉnu stopu, a

oĉekivano je da se potraţnja za njima utrostruĉi do 2030.

Neki od njih, kao što su tantal, tungsten i elementi grupe retkih metala dolaze iz izvora koji nisu pouzdani,

što ukljuĉuje i zemlje u kojima su aktivnosti kompanija koje ih ekstrahuju razlog velike zabrinutosti javnosti

i tema razliĉitih kampanja NVO koje se bave ljudskim pravima.

Kada se uzmu u obzir rizici koji su povezani sa dobavljanjem ovih materijala i sa ĉinjenicom da su neki od

njih tako retki i deficitarni, sa stanovišta društvene zajednice ne sme se dozvoliti da oni odlaze u nepovrat

bacanjem starih aparata i ureĊaja (EE otpad) na deponiju ili da se isti nepropisno recikliraju.

Reciklaţom se smanjuje potrošnja odnosno racionalizuje se korišćenje prirodnih resursa

Neopasan i opasni otpad , koji će biti generisan u predmetnom Postrojenju, će biti moguće korisno

ponovo upotrebiti u vidu pogodnih zamena netaknutih sirovina ili nekih komercijalnih hemijskih proizvoda.

Generalno posmatrano ukupni uticaji (uticaji na ţivotnu sredinu nastale ekstrakcijom sirovina, te

zagaĊenje vazduha i emisije gasova sa efektom staklene bašte koji nastaju upotrebom energije u

proizvodnim procesima) koji se izbegnu reciklaţom i preradom veći su od uticaja koji nastaju u procesu

reciklaţe.

Sagalasno navedenom moţe se zakljuĉiti da će predmetno Postrojenje, kada bude uspostavljeno, kao

jedna od karika u lancu reciklaţe, imati pozitivan uticaj sa stanovišta oĉuvanja prirodnih resursa.

6.3 UTICAJI NA ŢIVOTNU SREDINU DO KOJIH MOŢE DOĆI USLED EMISIJE I IMISIJE

ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA, BUKE, VIBRACIJA I ZRAĈENJA

6.3.1 UTICAJ NA ŢIVOTNU SREDINU DO KOJIH MOŢE DOĆI USLED EMISIJE ZAGAĐUJUĆIH

MATERIJA

6.3.1.1 UTICAJ NA VAZDUH

U okviru predmetnog Postrojenja se ne vrše tehnološke operacije tretmana otpadnih materijala pri ĉijoj

realizaciji bi moglo doći do koliĉinski i vremenski ozbiljnijeg emitovanja štetnih i opasnih materija u vazduh

okoline.

U okviru budućeg Postrojenja za tretman i skladištenje elektronskog i elektrotehniĉkog otpada tokom

redovnog rada Postrojenja neće postojati znaĉajni taĉkasti izvori zagaĊenja.

Prilikom redovnog rada Postrojenja potencijalnu opasnost po vazduh ţivotne sredine predstavlja :

Ingeko


- Emisija zagaĊenja vazduha koja su produkt sagorevanja goriva u pogonskim motorima sredstva

transporta odnosno mobilne opreme za tretman otpada koja je pogonjena motorima SUS,

- Emisija zagaĊenja u vazduh koja su produkt isparavanja bare prosutog goriva (samo u sluĉaju

situacije u kojoj je došlo do neţeljenog iscurivanja goriva iz motornog vozila)

- Emisija rashladnog sredstava iz pojedinih rashladnih ureĊaja (EE otpad: zamrzivaĉi, friţideri)

usled neţeljenog oštećenja rashladne instalacije prilikom transportno manipulativnih operacija

Emisija zagaĊenja vazduha koja su produkt sagorevanja goriva u pogonskim motorima sredstva

transporta odnosno mobilne opreme za tretman otpada koja je pogonjena motorima SUS

Usled rada mašina i vozila kojima se vrši tretman i transport otpada unutar Postrojenja , a koje kao

pogonsko gorivo koriste naftu, u vazduh dospevaju razliĉite hemijske materije ĉije se dejstvo moţe

ispoljavati kroz objektivno nepovoljne efekte na organizam (preko organa za disanje i koţe) i subjektivno

kao nepovoljni vizuelni efekti (zadimljavanje) i neprijatni mirisi.

Na osnovu sagledavanja potrebnih radova pri realizaciji radova na uspostavljanju Postrojenja odnosno

izgradnji i postavljanju projektovanih sadrţaja Postrojenja, oĉigledno je da će osnovni izvor zagaĊenja

vazduha biti mašine kojima se izvode zemljani radovi te manipulacija sa iskopanim materijalom (utovar,

transport).

Koliĉina emisije zagaĊujućih materija iz vozila zavisi od razliĉitih faktora kao što su:

- Vrsta i snaga motora;

- Vrsta i sastav goriva;

- Stepen sagorijevanja;

- Prisustvo opreme za kontrolu emisije (tj. katalizatora);

- Stvarna brzina vozila.

Procenjena emisija gasova iz motora mašina i vozila kojima se vrši tretman i transport otpada unutar

Postrojenja (za mašine koje se uobiĉajeno koriste za obavljanje ovih radova) data je u tabeli koja sledi:

Vrsta opreme

Snaga motora kW

Koliĉina izduvnih gas. m3/s

Broj mašina

Ukupna emisija gasova m3/s pri njihovom sadrţaju u izduvnom gasu u % za SUS motore

CO2 CO NOx SO2 Aldehidi

Kamion 213 0,298 1 0,0298 0,0298 0,00036 0,000118 0,0000058

Emisija zagaĊenja vazduha koja su produkt sagorevanja goriva u pogonskim motorima sredstva

transporta (koja su pogonjena motorima SUS) se kreću vertikalno i horizontalno u atmosferi mešajući se

sa ĉistim vazduhom zavisno od jaĉine i smera vetra, atmosferskog pritiska i temperature tj. od lokalne

mikroklime u momentu njihovog generisanja.

Emisije u vazduh usled rada mašina i vozila kojima se vrši tretman i transport otpada unutar Postrojenja

zbog svog intenziteta (promenljivost vremena trajanja, promenljivost koliĉine zagaĊujućih materija koje se

emituju, zanemarljiv i nemerljiv nivo ), a i zbog lokacije izvora (promenljivi u otvorenom prostoru) spadaju

u emisije koje sa jedne strane nije potrebno tretirati a sa druge strane nije ni moguće tretirati.

Na osnovu izloţenog moţe se proceniti da emisije izduvnih gasova mašina i vozila kojima se vrši tretman

i transport otpada unutar Postrojenja nisu takvog intenziteta da bi negativno uticale na ţivotnu sredinu-

efekti su lokalnog karaktera , posledica toga nemoţe biti izmena mikroklime, i neće se osećati u široj

okolini, sem u neposrednom okruţenju mašine, na samom kompleksu.

6.3.1.2 UTICAJ NA VODE

Ingeko


Tehnoloških voda nema.

Sanitarno fekalne vode koje generiše personal Postrojenja se kanališu i odvode u vodonepropusnu

septiĉku jamu koju po Ugovoru prazni nadleţna JKP.

Sa stanovišta upravljanja atmosferskim vodama na kompleksu primenjen je princip odvojenog

odvodnjavanja platoa za za prijem, razvrstavanje i skladištenje materijala i uslovno ĉistih atmosferskih

voda sa krovova voda i preĉišćavanje otpadnih voda sa platoa za za prijem, razvrstavanje i skladištenje

materijala .

Atmosferske vode koje padnu na prostor platoa za prijem, razvrstavanje i skladištenje materijala će se

kanalisati i tretirati u separatoru ulja i masti u cilju popravke kvaliteta pre konaĉnog ispuštanja u kanal

kojim se otpadne vode sa kompleksa Postrojenja za separaciju i utovar uglja u vagone Aleksinaĉkih

rudnika odvode u Juţnu Moravu kao krajnji recipijent.

Kao separator ulja i masti za potrebe ranije uspostavljenog Postrojenja za tretman i skladištenje metalnog

neopasnog otpada izgraĊen je trokomorni separator sa dodatnom komorom za sakupljanje plivajućeg ulja

i masti koji pored ostalog ispunjava i domaće propise kojima je definisana graniĉna vrednsot prisustva

naftnih derivata u otpadnim vodama koje se ispuštaju u prirodni recipijent tako da se na ovaj naĉin

zagaĊenje zemljišta svodi na namanji mogući nivo.

Otpadne vode, koje budu ispuštane na naĉin kako je planirano (preko separatora masti i ulja), na odvodu

u kanal neće sadrţavati ulja i masti u koliĉinama koje prelaze dozvoljeni nivo za ispuštanje na zemljište

niti će sadrţati ĉvrste ostatke materija koje su sa sobom eventualno ponele atmosferske vode koje se

tretiraju.

Separator garantuje kao izlazni parametar prisustvo naftnih derivata u koliĉini manjoj od 10 mg/l

(saglasno SRPS EN 585-1 ove navedene vrednosti su dozvoljene vrednosti za ispuštanje tretiranih voda

na zemljište vodozaštićene zone).

Ovakvim rešenjem odvoĊenja ove vrste atmasferskih otpadnih voda zagaĊenj voda recipijenta u koje se

iste ulivaju svodi na namanji mogući nivo.

Atmosferske vode sa krovova objekata, kao uslovno nezagaĊene vode se razlivaju po zelenim površinama

u okviru Postrojenja.

Saglasno na napred navedeno kao i ĉinjenicama:

- da se na lokaciji i u njenom neposrednom okruţenju ne nalazi vodno telo

- da tokom rada Postrojenja nema generisanja tehnoloških otpadnih voda koje se upuštaju u vodno

telo,

rad Postrojenja nema znaĉajnih uticaja na direktno zagaĊenje površinskih voda.

Posredno zagaĊivanje podzemnih voda usled dospeća zagaĊenih voda koje postoje na kompleksu u tle

moţe biti eventualno izazvano:

- prodorom u okolno tlo naftnih derivata koji mogu biti sadrţaj atmosferskih voda sakupljenih sa

prostora platoa za prijem, razvrstavanje , komasaciju i skladištenje materijala do koga bi moglo

da doĊe usled neodrţavanja separatora ulja i masti u kome je previĊen njihov tretman pre

upuštanja u prirodni recipijent.

- postoji ĉitava paleta ĉvrstih ili teĉnih materija koje su konstituivni delovi- sadrţaji EE otpada koje

u sluĉaju nezgode mogu dospeti na te površine i koje po spiranju atmosferskim vodama

predstavljale potencijalnu opasnost po elemente ţivotne sredine u koje dospevaju zajedno sa

tom vodom.

Ingeko


Ĉinjenice:

- da se rad Postrojenja (a samim tim i funkcionisanje pojedinih njegovih sadrţaja ) nalazi pod

neprestanim nadzorom lica odgovornog za upravljanje otpadom

- da je koliĉina naftnih derivata koje mogu dospeti u tlo pre nego što se uoĉi njihovo prisustvo

relativno mala

- da je tu koliĉinu naftnih derivata moguće desorpcijom ukloniti sa tla pre negošto ista prodre u

dublje slojeve tla

- da je koliĉina ĉvrstih ili teĉnih materija koje su konstituivni delovi- sadrţaji EE otpada koje u

sluĉaju nezgode mogu dospeti na u tlo pre nego što se uoĉi njihovo prisustvo relativno mala

- da je tu koliĉinu ĉvrstih ili teĉnih materija koje su konstituivni delovi- sadrţaji EE otpada koje u

sluĉaju nezgode mogu dospeti na moguće desorpcijom ukloniti sa tla pre negošto ista prodre u

dublje slojeve tla

stvara osnovu za procenu da posredan uticaj usled rada Postrojenja na podzemne vode neće biti na

nivou koji ga karakteriše kao znaĉajan uticaj na ţivotnu sredinu.

6.3.1.3 UTICAJ NA ZEMLJIŠTE

Pošto predmetna lokacija ne predstavlja poljoprivredno zemljište, ne postoji uticaj na koliĉinu i kvalitet

izgubljenog poljoprivrednog zemljišta.

Predmetno postrojenje se uspostavlja na već izgraĊenoj na nepropusnoj betoniranoj podlozi, a deo

tretmana i skladištenja će se odvijati u zatvorenom objektu te je mogućnost uticaja na tlo mala.

Tokom redovnog rada Postrojenja kao posledica rada mehanizovane mehanizacije kojom se izvode

transportno manipulativne operacije na tlo kompleksa dospevaju talozi produkata sagorevanja goriva u

mehanizaciji.

ZagaĊujuće materije koje su produkti rada motora prisutnih mašina na kompleksu, bivaju dispergovane u

okolinu-jedan deo emisije se taloţi po površini kompleksa odakle se pri atmosferskim padavinama delom

spiraju i unose u tlo.

ZagaĊivanje zemljišta koje je posledica taloţenja štetnih materija emitovanih u vazduh u sastavu produkta

sagorevanja goriva u motorima mehanizacije odnosno transportnih vozila, je zanemarljivog nivoa.

Procena je, na osnovu veliĉine prostora Postrojenja i oĉekivanog nivoa korišćenja transportno

manipulativnih sredstava da će ovaj uticaj biti lokalnog karaktera i neće se osećati u široj okolini, sem na

samom kompleksu.

Uticaj na zemljište zbog mogućeg unošenja zagaĊenja u zemljište nastaje ili moţe nastati kao posledica:

- Nepravilnog postupanja prisutnim EE otpadom i opasnim materijama koje su generisane u

postupcima tretmana EE otpada u Postrojenju koje za posledicu ima iscurivanje ili rasejavanje

opasnih materija koje su konstituivni delovi EE otpada.

- Nedozvoljenog (namernog) ispuštanja pogonskih goriva i maziva iz mašina kojima se vrši

tretman otpada

- Curenja naftnih derivata koji su gorivo za pogon ili su konstituivni delovi mehanizacije kojom se

izvode radovi usled vanrednih dogaĊaja pri radu.

Navedeni udesni dogaĊaji eventualno mogu da nastanu kao vanredni dogaĊaji (nenameran dogaĊaj od

strane izvršioca, ukljuĉujući i greške u toku rada i drugih aktivnosti ili nepaţnje prilikom rukovanja opasnim

materijama i sredstvima, kvarove opreme i nezgode sa opremom).

Ingeko


Curenje i rasturanje opasnih materija na zemljište kao potencijalnio mogući udesni dogaĊaj će se

realizovati samo unutar prostora za skladištenje i transportno manipulativnih površina koje su sa

vodonepropusnim zastorom tako da isti , kao udesni dogaĊaj , neće imati negativnih uticaja na ĉinioce

ţivotne sredine niti na kvalitet ţivotnih uslova stanovništva u okruţenju.

Opasnost potiĉe od naftnih derivata kao dominantnih opasnih materija na kompleksu ( gorivo(D2),

motorno ulje, hidrauliĉno ulje ) odnosno od pojedinih konstituivnih delova EE otpada koje direktno

zagaĊuju tlo na koje dospu .

Prisustvo navedenih materija na ili u zemljištu ĉini to zemljište zagaĊenim i neupotrebljivim zbog svih

negativnih efekata koje uzrokuju naftni derivati u ţivotnoj sredini.

Navedeni uticaji su na predmetnom kompleksu prostorno ograniĉeni samo na deo tla koje je bilo izloţeno

kontaktu sa ovim materijama.

Posredna opasnost od prisustva ovih materija u zemljištu potiĉe iz ĉinjenice da one, zahvaćene i ponete

vodama koje prilikom atmosferskim padavinama dospevaju u tlo, mogu dalje izazvati zagaĊenje

podzemne i površinske vode u koje dospu.

Podsredstvom podzemnih i površinskih voda ova vrsta uticaja se moţe proširiti i van podruĉja kompleksa.

Veliĉina zone uticaja zavisiće od koliĉine materije dospele u tlo,vrste tla i dr.

Verovatnoća nastanka ove vrste zagaĊenja se, zbog ĉinjenica:

- da se te materije nalaze u hermetizovanim sistemima u okviru mehanizacije koja su pod

neprekidnom kontrolom rukovaoca,

- navedene materije se u mašinama nalaze u ograniĉenim koliĉinama koje ne mogu izazvati

akcedentno zagaĊenje,

- da se na prostoru kompleksa neće vršiti intervencije ozbiljnijeg odrţavanja i popravke radnih

mašina,

- da se na prostoru kompleksa neće skladištiti gorivo i ulje (za podmazivanje, hidrauliĉno) već će

se po potrebi dopremati na kompleks u ograniĉenim koliĉinama,

- da će se generisan opasan otpad skladištiti u metalnoj baĉvi za otpad koja će se privremeno

skladištiti u posebnom magacinu opasnog otpada i

- da će se u Postrojenju nalaziti i potrebne koliĉine sredstava za neutralizaciju naftnih derivata i

drugih opsnih materija

moţe smatrati zanemarljivom.

Na lokaciji nema deponovanja odnosno odlaganja u cilju konaĉne dispozicije bilo kakvih opasnih ili drugih

otpadnih materija koje bi mogle da mogle da izazovu zagaĊenje zemljišta.

Do eventualnog uticaja na zagadjenje zemljišta moglo bi doći u sluĉajevima odlaganja opasnih materija

na nepropisan naĉin, van betonirane površine- ovo je nedopustiv naĉin rada Postrojenja.

Ove situacije se tehniĉkim rešenjima i merama ove studije mogu u potpunosti eliminisati ili biti svodene na

zanemarljiv nivo ĉime se obezbeĊuje da uticaj na zemljište nastao radom ovog Postrojenja ne postane

znaĉajan.

6.3.2 UTICAJI NA ŢIVOTNU SREDINU DO KOJIH MOŢE DOĆI USLED EMISIJE BUKE

Mogućnost pojave buke u radnim okolini postoji u svim transportno manipulativne operacije sa otpadom u

okviru prostora predmetnog Postrojenja.

Ingeko





dizaliĉni ureĊaji sa grajferom.


- tipa izvora buke:


- poloţaj receptora u odnosu na izvor buke,

- prisustvo barijera prostiranja zvuka ili reflektora zvuka i

- drugih faktora kao što su metereloški uslovi (uglavnom pravac i brzina vetra, vlaţnost vazduha),

zemljišna apsorpcija i dr.

Buka usled rada mehanizovanih mašina i vozila predstavlja nuţnog i neizbeţnog pratioca transportno

manipulativnih operacija u Postrojenju .

Njen uticaj je u toku redovnog rada Postrojenja je prvenstveno izraţen u pogledu uznemiravanja ljudi

prisutnih u Postrojenju a nešto manje na zaposlene u proizvodnim objektima u neposrednom i

zanemarljivo na stanovnike stambenih objekata u najbliţoj okolini.

Efekti buke su privremenog karaktera.

Do emisije buke u predmetnom postrojenju dolazi pri operacijama manipulacije sa otpadnim materijalom i

sekundarnim sirovinama (utovar, istovar, premeštanje materijala i dr.), tako da se moţe sa pouzdanom

sigurnošću proceniti da će nivo buke i znatno niţi a shodno tome i uticaji na kraćim rastojanjima.

Buka koja se generiše u operacijama manipulacije sa otpadnim materijalom i sekundarnim sirovinama

(utovar, istovar, premeštanje materijala i dr.) je posledica rada pogonskih motora sredstava transporta

(nivo buke koju generiše tipiĉan kamionski pogonski SUS motor je oko 90 dB (A)) .

Kretanje navedenih vozila kroz predmetnu lokaciju proizvodi znatno manju, emisiju buke obzirom da je

brzina kretanja znatno manja od one na saobraćajnici.

Sliĉna situacija je i pri ulasku vozila na kompleks radi dopreme/otpreme otpada.

Pri zadrţavanju vozila u kompleksu (vreme istovara, vreme utovara, boravak u poslovno – komercijalnom

objektu) vozila su iskljuĉena.

Kompleks će biti nivelisan, sa saobraćajno rešenim prikljuĉcima koji omogućuju bezbedno i lako ukljuĉenje

u saobraćaj, te ni u tom momentu nema povećane emisije buke.

Na osnovu uvida u lokaciju projektaa te postrojenja koja delatnosti obavljaju na podruĉju industrijske

zone, procenjuje se da će uticaj buke predmetnog Postrojenja biti daleko manji u odnosu na druge

projekte- funkcionalne sadrţaje u neposrednom okruţenju.

Podizanje postojećeg nivoa buke kao posledica budućeg Postrojenja je malo verovatno.

Procena je da nivo buke koja će se generisati pri realzaciji pojedinih operacija u redovnom radu

Postrojenja neće, na granice kompleksa, prelaziti zakonom dozvoljene granice za nivoe buke za zonu u

kome se Postrojenje nalazi (taĉan proraĉun nivoa buke na nivou dokumentacije na kome je ovaj Elaborat

je nesvrsishodan).

U prilog taĉnosti navedene procene ide i ĉinjenica da merenja buke koja su raĊena 12.06.2014 od strane

Laboratorije za ispitivanje emisije, buke, otpadnih i površinskih voda u ţivotnoj sredini koja je u sastavu

firme MD projekt institut iz Nša (merenja uraĊena pri radu postojećeg Postrojenja za tretman i skladištenje

metalnog neopasnog otpada) pokazuju da nivo buke na mernim mestima koja su se nalaziala na granici

Ingeko


okućnica porodiĉnih stambenih objekata koji su najbliţi kompleksu na kome se uspostavlja Postrojenje ne

prelazi graniĉnu vrednost buke u ţivotnoj sredini na otvorenom prostoru u zoni uticaja).

Izveštaj o merenju je dat u prilogu ove Studije.

Procena nivoa buke koja će biti generisana u predmetnom Postrojenju , a uz uvaţavanje ĉinjenica:

- da su sredstava transporta kamionska sredstva koja se kreću javnim putevima, da kao takva

podleţu registraciji odnosno tehniĉkom pregledu pre registracija pri kome se proverava i nivo

buke koji mora biti u dozvoljenim granicama

- da se na lokaciji Postrojenja ne oĉekuje istovremeni rad više sredstava pogonjenih SUS

motorima

- da će se rad u Postrojenju odvijati samo danju (I smena)

daje osnovu za procenu da nivo buke koja će se generisati u radu Postrojenja neće biti na nivou koji ima

znaĉajan uticaj na ţivotnu sredinu.

6.3.3 UTICAJI NA ŢIVOTNU SREDINU DO KOJIH MOŢE DOĆI USLED VIBRACIJA

Uticaj vibracija nije prisutan tokom eksploatacije postrojenja.

6.3.4 UTICAJI NA ŢIVOTNU SREDINU DO KOJIH MOŢE DOĆI USLED EMISIJE ZRAĈENJA

6.3.4.1 UTICAJ JONIZUJUĆEG I NEJONIZUJUĆEG ZRAĈENJA

Uticaj jonizujućeg i nejonizujućeg zraĉenja nije prisutan tokom eksploatacije postrojenja.

6.3.4.2 UTICAJ TOPLOTNOG ZRAĈENJA

U redovnom radu predmetnog projekta nema izvora isijavanja niti znaĉajnih izvora sagorevanja tako da ne postoji emisija svetlosti kao ni znaĉajna emisija toplote koja bi mogla ugroziti ţivotnu sredinu.

6.4 UTICAJI NA ŢIVOTNU SREDINU DO KOJIH MOŢE DOĆI USLED STVARANJA OTPADA I

NJEGOVOG SKLADIŠTENJA ILI UKLANJANJA

Elektronski proizvodi sadrţe opasne materije koje ne mogu da ugroze okolinu ako se sa njima postupa na

propisan naĉina.Opasnosti koje su povezana sa supstancama i materijalima sadrţanim u EE otpad se

pojavljuju ili mogu nastati na kraju ţivotnog veka EE opreme kada se ista rastavlja, reciklira, spaljuje ili

deponuje na deponiji koja nije pripremljena za njeno deponovanje.

Elektriĉna i elektronska oprema sadrţi razliĉite opasne materije koje su štetne po ljudsko zdravlje i ţivotnu

sredinu ako ne odloţe paţljivo.

Ingeko


Tabela : 6.1 Pregled opasnih jedinjenja i mesta pojavljivanja u EE opremi i EE otpadu

OPASNA JEDINJENJA MESTO POJAVLJIVANJA U U EE OPREMI I EE OTPADU

Metali

Antimon (Sb) Poluprovodnici (SbH3), vatrootporna plastika (SBO3), lem, CRT- staklo, olovno- kisele baterije

Arsen (As) Kao Ga As MMICs, Led diodama i solarnim ćelijama

Azbest U nekim starijim EE ureĊajima kao termiĉki izolator (aparati za kafu, grejalice, pegle...)

Barijum (Ba) Utikaĉi, fluoroscentne lampe, gasne ploĉe u vakum cevima...

Berilijum (Be) Cu-Be lagure u oprugama, relejima i lemovima. UreĊaji za napajanje, objektivi u ureĊajima sa X- zracima...

Kadmijum (Cd) Kontakti, prekidaĉi, taĉke lemljeja, Ni-Cd baterije(CdO), stabilizator u PVC, CRT fosforoscentni sloj...

Hrom (Cr 6 ) Površinska zaštita na metalnim površinama, legure sa ĉelikom

Bakar (Cu) Ţice, kablovi, PC ploĉe, releji, prekidaĉi elektromagnetni motori, bezolovni lemovi

Olovo (Pb) Lemovi, CRT staklo (PbO), stbilizatori u PVC, olovno kisele baterije...

Ţiva (Hg) Hg baterije, hladne katodne lampe, prekidaĉi, releji, termostati, senzori, medicinska oprema, telekom oprema

Nikal (Ni) Ni-Cd baterije, elektronski topovi u CRT...

Selen (Se) Aparati za fotokopiranje, foto ćelije, svetlosni meraĉi, solarne ćelije, ispravljaĉi i kamere sa X zracima...

Kalaj i orgnski kalaj Stabilizatori u PVC, prevlake stakla...

Itrijun Fosforoscentni sloj u CRT i LED , laseri, super provodnici...

Cink (Zn) ZnS u luminiscentnim pigmentima u CRT

Organska jedinjenja

Brominatni ustavljaĉi plamena (BFR)

Plastiĉni delovi, TBBPA u PC ploĉama i HBCD u kućištima...

Dioksini (PCDD/Fs, PBDD/Fs, PBCDD/Fs)

Formiraju se u termiĉkim procesima PBDD/F je neĉistoća u BFR tretiranim materijalima

Razliĉita Br jedinjenja (benzeni i fenoli)

Formiraju se u termiĉkim procesima , neka jedinjenja su prisutna kao usporivaĉi gorenja

Polihlorinatni bifenili (PCB) Stariji tipovi kondenzatora i transformatora

Polihlorinatni naftaleni (PCN) Stari kondenzatori i izolovane ţice Formiraju se tokom termiĉkih procesa

Hlorinatni parafini (CP) Sredstva za plastifikaciju u usporenje gorenja u PVC i drugim plastikama

Hlorinatni benzeni (npr. Heksahlorbenzen HCB

Formiraju se u termiĉkim procesima

Policikliĉni aromatiĉni ugljovodonici (PAH)

Formiraju se u termiĉkim procesima

Freon (CFC; HCFC; HFC) Jedinice za hlaĊenje friţidera i zamrzivaĉa

Nonifenoli (NP) i nonifenol etoksilati (NPE)

Antioksidant u plastici

Organofosfori usporivaĉi gorenja (napr. TPP)

Plastiĉni delovi (kućišta kompjutera i monitora)

Ftalati (npr. DEH, DBP) Sredstva za plastikaciju u PVC ţicama, kablovima i dr.

Fluorinatna jedinjenja (npr. TEFLON)

Formiraju se u procesu termiĉke razgradnje TEFLONA (PTFE)

Teĉni kristali LCD displeji

Toner prah Toner kertriĊi u fotokopirima, laserskim štampaĉima i faks ureĊajima

Nano ĉestice Nano cevi u poluprovodniĉkim elementima, kvantne taĉke u laeserima, AG nano ĉestice kao površinske prevlake

Ingeko


Dok su neki supstance bezopasni po prirodi, njihova upotreba u proizvodnji elektronske opreme ĉesto rezultira

u jedinjenjima koja su opasna po ţivotnu sredinu.

U tabeli T 6.1 je dat prikaz opasnih materija koje se kao toksiĉne supstance nalaze u otpadnim EE aparatima

U tabeli T 6.2 dat je pregled komponenata EE opreme i EE otpada , njihove primena i jedinjenja koja su

sadrţana i njima koja zbog svojih karakteristika predstavljaju opasnost- izazivaju zabrinutost.

Tabela T 6.2: pregled komponenata EE opreme i EE otpada , njihove primena i jedinjenja koja su sadrţana i

njima koja zbog svojih karakteristika predstavljaju opasnost

Componente Primena Jedinjenja koja izazivaju zabrinutost

Štampane elektronske ploĉe (PC ploĉe)

Svuda prisutni, od tranzistorski signalnih odašiljaĉa do personalnih kompjutera

Pb, Sb, u lemovima Cd, Be u kontaktima i prekidaĉima HG u prekidaĉima i relejima GaAs in LED diodama BFR u plastici

Baterije U razliĉitim portabl ureĊajima Ni i Cd u Ni-Cd baterijama Pb u olovno-kiselim baterijama Hg u ţivinim baterijama

Razliĉite komponente koje sadrţe ţivu

Termostati, senzori, releji, prekidaĉi, lampe sa praţnjem u gasu, medicinska oprema i telecom oprema

Hg

Katodne cevi (CRT- cathode ray tubes)

Stari televizijski aparati, PC monitori, osciloskopi

Pb i Sb u staklu katodnih cevi (u CRT staklu)

Displeji sa teĉnim kristalima (LCD- liquid crystal display)

Razliĉita oprema sa ekranom (mobilni telefoni, laptop raĉunari i dr.)

Teĉni kristali u ekranu

Plastika i polimeri Izolacija ţice, plastiĉna kućišta, štampane elektronske ploĉe i dr.

PVC i TEFLON kao polimeri BFR, Cd, Pb. Org-Sn i ftalati kao aditivi

Kondenzatori sa PCB U razliĉitim elektronskim kolima PCB

Sistemi za hlaĊenje Friţideri, zamrzivaĉi erkondišn ureĊaji (klima ureĊaji)

Freoni

Toner kertriĊi Laserski štampaĉi, mašine za kopiranje, faks ureĊaji

Toner, ukljuĉujući ugljeni prah

Arsen

Arsen je otrovna metalni element koji je prisutan u prahu i rastvorljivim supstancama.

Hroniĉna izloţenost arsenu moţe dovesti do razliĉitih bolesti koţe i smanjiti brzinu nervnog sistema.

Hroniĉna izloţenost arsenu takoĊe mogu izazvati rak pluća i ĉesto moţe biti fatalna.

Barijum

Barijum je metalni element koji se koristi u prekidaĉima , fluorescentnim sijalicama i elektronskim

rešetkama u vakuum-cevi.

Barijum je u biti veoma nestabilan u ĉistom obliku, formira otrovne oksidi kada je u dodiru sa vazduhom.

Kratkoroĉna izloţenost barijumu moţe dovesti do moţdanog otoka, slabost mišića, oštećenja srca, jetre i

slezine. Ispitivanja na ţivotinjama otkrivaju povišeni krvni pritisak i promene u srcu od konzumiranja

barijuma tokom dugog vremenskog perioda.

Dugoroĉni efekti hroniĉnog izlaganja ljudi barijumu još uvek nisu dovoljno poznati zbog nedostatka

podataka o efektima.

Berilijum

Berilijum je nedavno klasifikovan kao kancerogene materije, jer izloţenost moţe izazvati rak pluća.

Primarni uticaj na zdravlje nastaje usled udisanja prašine, dima berilijum ili magle.

Ingeko


Kod radnika koji su stalno izloţeni berilijumu, ĉak i u malim koliĉinama, i koji postaju osetljivi na njega,

moţe se razviti ono što je poznato kao hroniĉno berilijumova bolest (berilikoza), bolest koja prvenstveno

utiĉe na pluća.

Izlaganje berilijuma takoĊe izaziva oblik bolesti koţe koji se karakteriše lošim zarastanje rana i

nastajanjem bradavica.

Studije su pokazale da se kod ljudi i dalje mogu da razvijati berilijumove bolesti ĉak mnogo godina nakon

poslednjeg izlaganja.

Berilijum je opasan kada se udahne kao prašina ili dim – prilikom usitnjavanja komponenti, seĉenja

laserom, poliranja ili prilikom zagrevanja bakar- berilijum legura (navedene operacije se ne vrše u

predmetnom Postrojenju).

Berilijum ne emituje ĉestice ili isparenja kada se koristi u EE opremi.

Berilijum nije poznat kao opasan za ţivotnu sredinu.

Brominatni usporivaĉi gorenja (BFR)

3 osnovne vrste brominatnih usporivaĉa plamena BFR koja se koriste u elektronskim i elektriĉnim

aparatima su polibromni bifenil (PBB), polibromni difenil etar (PBDE) i tetrabromobiphenol - (TBBPA).

Usporivaĉi gorenja ĉine materijal u kome su prisutni kao aditiv dodat pri proizvodnji tog materijala,

(posebno kod plastike i tekstila), otpornijim na plamen.

Oni su pronaĊeni u prašine i vazduhu u zatvorenom prostoru usled njihove migracije i isparavanja iz

plastike.

Sagorevanje predmeta od halogenovanih materijala i štampanih ploĉa na niţim temperaturama stvara se

otrovna emisija koja ukljuĉuje i dioksine koji mogu dovesti do ozbiljnih hormonske poremećaja.

Specifiĉne informacije o realizaciji i uticajima brominatnih usporivaĉa gorenja prisutnih u EE opremi nisu

dostupne.

Uticaji brominatnih usporivaĉ gorenja zavisi od toga da li su oni u EE opremi prisutni kao naknadno naneti

aditivi ili kao aditivi dodati tokom ekstrudiranja plastiĉnih elemenata.

U EE otpadu brominatni usporivaĉi gorenja su uglavnom prisutni kao aditivi plastike u štampanim

elektronskim ploĉama (PBDEs i/ili TBBP-A), kućištima kompjuter (PBBs), tastaturama , konektorima i

kablovima.

Brom iz sagorele, plamenu izloţene plastike biće prisutan i u ostatku sagorevanja.

Sagorevanje plastike koja sadrţi brominatne usporivaĉe gorenja će prouzrokovati toksiĉne ili opasne

dibenzo-dioksine i furane (brom reaguje sa ugljenikom i vodonikom).

Bakar deluje kao katalizator pri sagorevanju plastike sa brominatnim usporivaĉima gorenja povećavajući

rizik od nastanka dibenzo-dioksina i furana.

Brominatni usporivaĉi gorenja tipa PBDE i PBB su rastvorljivi u vlazi u zemljištu naroĉito ako su u EE

otpadu prisutni kao naknadno uneti aditivi (PBDE s isparavaju u zemljištu).

Brom realizovan pri tertiranju plastike sa brominatnim usporivaĉima gorenja za vreme ekstruzije plastike

(kao posledica zagrevanja plastike) generiše dibenzo-dioksine i furane.

Ekstruzioni procesi u postupku recikliranja plastike koja je tretirana BFR generišu polibromne dibenzo-

dioksine i furane.

Pri spaljivanju plastike sa brominatnim usporivaĉima gorenja, brom iz brominatnih usporivaĉa gorenja će

dospeti u leteći pepeo (kao HBr i kao bromid).

Pri odlaganju na zemljište brominatni usporivaĉi gorenja se izluţuju iz plastike i drugih materijala i mogu

se širiti (BFR se takoĊe širi isparavanjem).

TBBP-A se ne smatra opasnom supstancom kada je u plastici prisutan kao reaktivni intermedijer (malo je

verovatno da će biti ispran iz proizvoda).

Ingeko


Kadmijum

Tretman komponenti koje sadrţe kadmijum moţe dovesti do emisije kadmijuma u vazduh gde on postaje

dostupan za inhalaciju.

Kadmijum i kadmijum oksid fine ĉestice prašine i isparenja se emituju u vazduh kada se spaljuje plastika,

kada se metali zagrevaju i kada se tokom tretmana EE otpada vrši usitnjavanje štampanih elektronskih

ploĉa.

Fine ĉestice kadmijum oksida ili isparenja nastaju iz prevlaka metalnih kontakata i prekidaĉa kada su isti

izloţeni visokim temperaturama (u predmetnom Postrojenju ovakve situacije mogu eventualno nastati

samo u sluĉaju poţara).

Pri lomu CRT ekrana moţe doći do emisija manjih koliĉina finih ĉestica kadmijuma iz fosforne prevlake

ekrana (predstavlja opasnost od inhalacije za radnike).

Kadmijum se emituje u vazduh kada su monitori izloţeni visokim temperaturama usled gorenja (u

predmetnom Postrojenju ovakve situacije mogu eventualno nastati samo u sluĉaju poţara).

Prilikom sagorevanja 79% kadmijuma sadrţanog u otpadu biće emitovano kao leteći pepeo, 20 %

zadrţano u nastaloj šljaci i 1% emitovano u vazduh.

Pri dospeću u zemlju plastike i baterija u IT i telekom opremi dolazi do curenja kadmijuma koji pored

zagaĊenja samog zemljšta moţe uticati na zagaĊenje voda.

Do curenja kadmijuma u zemljište moţe doći i pri nekontrolisanom odlaganje ostataka sagorevanja EE

opreme (šljake koja sadrţi kadmijum).

Kadmijum kao komponenta prisutna u EE otpadu moţe izazvati ozbiljne posledice po bubrege.

Kadmijum se adsorbuje putem respiracije ali takoĊe uzima sa hranom.

Zbog dugog poluţivota u telu, kadmijum se lako moţe akumulirati u koliĉinama koje izazivaju simptome

trovanja.

Kadmijum pokazuje opasnost kumulativnih efekata u okruţenju zbog akutne i hroniĉne toksiĉnosti.

Akutna izloţenost isparenjima kadmijuma izaziva simptome sliĉne gripu, slabosti, groznice, glavobolje,

jezu, znojenje i mišićima.

Primarni rizici po zdravlje usled dugotrajno izlaganje su rak pluća i oštećenja bubrega.

TakoĊe se veruje da kadmijum izaziva plućni emfizem i bolesti kostiju (osteomalaciju i osteoporozu).

CFC (Hlorfluorugljenici)

Hlorfluorugljenici su jedinjenja sastavljeni od ugljenika, fluora, hlora, i ponekad vodonika.

Koriste se uglavnom u rashladnim jedinicama i pri proizvodnji izolacione pene.

Njihovo korišćenje kao rashladnih fluida je zabranjeno jer kada dospu u atmosferu, oni se akumuliraju u

stratosferi i imaju štetan uticaj na ozonski omotaĉ (oštećenje ozonskog omotaĉa rezultira povećanom

uĉestalosti raka koţe kod ljudi i genetskih oštećenja u mnogim organizmima).

Hrom

Hrom i njegovi oksidi imaju široku primenu, zbog visokih conduktivnih i anti korozivnih svojstav.

Dok su neki oblici hroma su netoksiĉni, hrom (VI) se lako apsorbuje u ljudskom telu i moţe da proizvede

razliĉite toksiĉne efekte unutar ćelije.

Većina hrom (VI) jedinjenja se iritira oĉi, koţu i sluzokoţe.

Hroniĉno izlaganje hroma (VI) jedinjenja mogu da prouzrokuju permanentna povrede oka, osim ako

ispravno postupa.

Hrom VI mogu izazvati oštećenje DNK.

Šestovalentni hrom (Cr VI)

Ingeko


Šestovalentni hrom se koristi u plastici EE opreme, kablovima i površinskoj zaštiti metalnih delova EE

opreme iz kojih se oslobaĊa u vazduh, tlo i vodu prilikom spaljivanja ili nekontrolisanog odlaganja u

zemljište.

Ne postoje posebne informacije o oslobaĊanju istog u operacijama mehaniĉkog tretmana otpadne EE

opreme (elemenata opreme) u kojima je sadrţan.

Kada sagoreva EE otpad 90% hroma u otpadu će biti zadrţano u nastaloj šljaci, 10% u letećem pepelu i

dimu i manje od 1% će biti osloboĊeno u vazduh.

Zemljište kontaminirano šestovalentnim hromom je vrlo toksiĉno.

Hrom i hlor zajedno pokazuju povećanu toksiĉnost usled sinergetskog efekta.

Olovo

Olovo je se koristi u elektro i elektronskoj industriji za lemljenje , olovne baterije, elektronske komponente,

kablovski plašt, u staklu levka CRT itd.

Olovo je prisutno kao legirajući element u sastavu stakla CRT i sastavu materijala za lemljenje kojim se

vrši spajanje elektronskihelemenata na štampanim elektronskim ploĉama.

Olovo je standardni stabilizator PVC –a (izolacija kablova, elementi od PVC).

Olovo sadrţano u staku CRT je ĉvrsto vezano u staklenom matrixu i kao takvo nema uticaja na okruţenje.

Olovo u obliku finih ĉestica prašine moţe biti emitovana u vazduh okoline kada usled nepaţnje pri

transportno manipulativnim radnjama doĊe do loma CRT i to samo u sluĉajevima ako je staklo CRT

slomljeno- izdrobljeno na izuzetno male komade.

Rizik od izlaganju radnika olovnom oksidu odnosno rizik od nastanka emisija u vazduh i vodu je ne postoji

(zanemarljiv je) kada se radi sa staklom CRT kad je saĉivan njihov mehaniĉki integritet .

Olovo u obliku finih ĉestica prašine moţe biti emitovano i pri operacijama spaljivanja ili usitnjavanja

(seckanja) štampanih elektronskih ploĉa ili zagrevanja istih radi izdvajanja elektronskih komponenti koje

su na njima ugraĊene (ove operacije se ne vrše u predmetnom Postrojenju).

Olovo u obliku prašine ili isparenja (olovo oksid) moţe biti emitovano i sluĉaju kada su CRT ili štampane

elektronske ploĉe izloţene visokim temperaturama (u predmetnom Postrojenju ovakve situacije mogu

eventualno nastati samo u sluĉaju poţara).

Olovo u PVC se ne oslobaĊa tokom mehaniĉkog tretmana komponenti od PVC.

Kada je otpad koji sadrţi olovo izloţen gorenju ca. 65% od olova će završiti u šljaci koja nastaje, ca. 35%

u letećem pepelu i dimnim gasovima i manje od 1% će biti emitovano u vazduh.

Kratkoroĉna izloţenost visokim nivoima olova moţe izazvati povraćanje, proliv, konvulzije, komu ili ĉak

smrt.

Drugi simptomi su gubitak apateta, bol u stomaku, zatvor, umor, nesanica, razdraţljivost i glavobolja.

Nastavak prekomerno izlaganje, kao u industrijskom okruţenju, moţe uticati na bubrege.

Olovo je posebno opasno za malu decu jer moţe da ošteti nervni sistem i prouzrokovati poremećaji krvi i

mozga.

Ţiva

ţiva je jedan od najotrovnijih metala još u širokoj upotrebi u proizvodnji elektriĉnih i elektronskih aplikacija.

To je toksiĉan teški metal koji bioakumulacijom izaziva oštećenja mozga i jetre ako se proguta ili udahne.

U elektronici i elektriĉnih aparata, ţiva je veoma koncentrisana u baterijama, nekim prekidaĉima i

termostati, i fluorescentne lampe.

Polihlorovani bifenili (PCB)

Polihlorovani bifenili (PCB) su klasa organskih jedinjenja koja se koriste u razliĉitim aplikacijama,

ukljuĉujući dielektriĉne fluide iz kondenzatora i transformatora, za transfer toplote teĉnosti i kao aditivi u

lepilima i plastici.

Ingeko


PCBs je prepoznat kao opasna materija po ljudsko zdravlje i ţivotnu sredinu previše od dve decenije

Za PCB je dookazano da izaziva rak kod ţivotinja.

Za PCB je takoĊe dokazano da izazove brojne ozbiljne zdravstvene ne-kancerogene efekte na

ţivotinjama, ukljuĉujući efekte na imuni sistem, reproduktivni sistem, nervni sistem, endokrini sistem i

druge zdravstvene efekte.

PCB su izvori kontaminenacije okruţenja.

Zbog visokog rastvaranja lipida u vodi i sporoj stopi metabolizma ovih hemikalija, PCB se akumulira u

tkivima bogatim mastima gotovo svih organizama (bioakumulacije). Upotreba PCB je zabranjena u

zemljama OECD, meĊutim, zbog široke upotrebe u prošlosti, PCB se i dalje moţe naći u otpadu elektriĉne

i elektronske opreme, kao i u nekim drugim otpadima.

Sa obzirom na hemijsku prirodu PCB usitnjavanje i zagrevanje komponenti koje sadrţe PCB predstavlja

opasnost po radnike i ţivotnu sredinu.

Nekontrolisano sagorevanje PCB (u sluĉaju poţara) generiše dioksine i furane (polihlorovane i

polibromovane dioksine i furane).

Polivinil hlorid (PVC)

Polivinilhlorid (PVC) je najkorišćeniji plastika, koristi u EE kućnim aparatima koji se svakodnevno

upotrebljavaju, u cevima , itd .

U nekim komponentama EE opreme od PVC u PVC mogu biti sadrţani hlor- parafini, polihlor bifenili i

drugi ftalati koji se mogu osloboditi pri usitnjavanju ili zagrevanju istih.

PVC u kablovskim izolacijama sadrţi hloro parafin .

TakoĊePVC moţe da sadrţi PCB i olovo i kadmijum kao pigmente ili stabilizatore.

Reciklaţa PVC koji sadrţi teške metale moţe dovesti do prisutva teških metala u novim proizvodima.

PVC je opasan, jer sadrţi i do 56 odsto hlora koji kada gori proizvodi velike koliĉine gasovitog

hlorovodonika, koji u kombinaciji sa vodom stvara hlorovodoniĉne kiseline koje su opasne jer ako se

udišu, dovode do respiratornih problema.

Sagorevanje komponenti od PVC generiše dioksine i furane (takoĊe se pri sagorevanju moţe osloboditi

hlor).

Ostaci od spaljivanja PVC sadrţe teške metale i dioksine.

Selen

Izlaganje visokim koncentracijama selena jedinjenja izazvati selenozu.

Glavni znac selenoze su gubitak kose, lmoljivost noktiju , i neurološke abnormalnosti (kao što su pojave

ukoĉenosti i drugih ĉudnih senzacija u ekstremitetima).

Rizici po zdravlje koji potiĉu od EE otpada nastaju pri direktnom kontaktu sa štetnim materijalima kao što

su olovo, kadmijum, hrom, bromovani usporivaĉi gorenja ili polihlorovani bifenili (PCB), usled udisanja

otrovnih isparenja kao i iz akumulacije hemikalija u zemljištu i/ili vodi preko kojih mogu dospeti u lanac

ishrane.

Pored opasnih komponenti koje su kao konstituivni elementi prisutne u EE otpadu, neodgovarajući

tretman EE otpada moţe da stvaranja brojnih nusproizvoda koji mogu da utiĉu na ljudsko zdravlje.

Opasnosti koje nastaju u postupcima tretmana EE otpada preteţno su ograniĉene na neposredno - radno

okruţenja mesta na kome se obavljaju odreĊene operacije tretmana.

Opasnost po okolinu naroĉito nastaje usled emitovanja finih ĉestica (prašine) i gasova u sluĉajevima kada

su CRT slomljene, usitnjavaju štampane elektronske ploĉe i kada se ostatak greje (u predmetnom

Postrojenju ovakve situacije mogu eventualno nastati samo u sluĉaju poţara).

Pravilno postupanje i kontrolisane transportno manipulativne radnje i odgovarajuće skladištenje EE

opreme minimizira opasnosti povezane s tim supstancama .

Ingeko


Sagledavanje prirode i naĉina realizacije aktivnosti u predmetnom Postrojenju, fiziĉko hemijskih karakteristike i koliĉine EE otpada koje će biti u Postrojenju daje osnovu za zakljuĉak da eventualno

zadesno curenje i isparavanje teških metala i drugih toksiĉnih ili opasnih supstanci koje su prisutne u EE otpadu a koje je posledica zadesnih dogaĊaja (grube greške rukovaoca) ne moţe prouzrokovati znaĉajne uticaje na ţivotnu sredinu naroĉito ne njihove eventualne interakcije i sinergetski efekat.

Negativni uticaji na ţivotnu sredinu mogu eventualno nastati i usled ostatka od spaljenog EE otpada (u

predmetnom Postrojenju do spaljivanja EE otpada moţe eventualno doći u sluĉaju poţara) ukoliko bi se

one deponovao na lokaciji a što je zabranjeno.

6.5 UTICAJI NA ŢIVOTNU SREDINU DO KOJIH MOŢE DOĆI USLED EKSPLOZIJE, POŢARA

OPASNIH MATERIJA

6.5.1 UTICAJI NA ŢIVOTNU SREDINU DO KOJIH MOŢE DOĆI USLED EKSPLOZIJE

Materijali koji su konstituvni elementi EE otpada koji se tretira odnosno uskladištava u predmetnom

Postrojenju nisu nosioci opasnosti od nastanka eksplozije.

Amonijak koji se kao rashladni fluid moţe naći u rashladnim aparatima (uglavnom starije godine

proizvodnje) u sluĉaju da doĊe do gubljenja hermetiĉnosti instalacije u kojoj se nalazi usled grube greške

radnika pri transportno manipulativnim radnjama sa aparatom u kojem se amonijak nalazi zbog njegove

relativneo male koliĉine koja moţe iscureti i zbog otvorenosti prostora (stalno prisutna atmosferska

strujanja) ne moţe formirati eksplozivnu smešu sa vazduhom ĉije bi zapaljenje moglo biti praćeno

eksplozijom.

Isparavanja razlivenog mazivog odnosno hidrauliĉkog ulja na otvorenom prostoru, zbog niţih taĉaka

isparavanja ulja , nije opasna kategorija sa stanovišta stvaranja uslova za nastanak eksplozije.

Isparavanja izlivenog goriva na otvorenom prostoru izvan objekata Postrojenja usled nešto viših taĉaka

isparavanja goriva, ne prestavlja neku znaĉajnu opasnost sa stanovišta stvaranja uslova za nastanak

eksplozije.

Operacije uskladištenja/iskladištenja polaznog EE otpada odnosno EE otpada koji je produkt procesa

tretmana polaznog EE otpada unutar skladišnih objekata Postrojenja su uglavnom manuelne operacije ili

operacije u kojima se povremeno koriste mehanizovana sredstva unutrašnjeg transporta (dizel viljuškar)

tako da se opasnost od nastanka uslova za izlivanje goriva i time nastanak uslova za nastanak eksplozije

u zatvorenom prostoru moţe smatrati zanemarljivom.

6.5.1 POŢAR USKLADIŠTENOG ZAPALJIVOG MATERIJALA KOJI JE KONSTITUIVNI DEO EE

OTPADA

U procesima u predmetnom Postrojenju nisu prisutne operacije koje bi ukljuĉivale upotrebu toplotnih ili

nekih drugih izvore koji bi mogli da predstavljaju izvore paljenja zapaljivih materijala koji su konstituivni

elementi EE otpada.

U toku skladištenja otpadne EE opreme ne moţe doći do njenog paljenja – do poţara moţe doći

samo usled grube greške radnika Postrojenja ukoliko se u zoni skladištenja izvode radovi zavarivanja-

gasnog rezanja ili radovi sa iskrenjem a uslovi za to nisu pripremljeni ili usled namere (namerno

izazivanje poţara nije predmet ove Studije).

Prilikom pojave poţara uskladištene gomile EE otpada nastaju produkti razlaganja koji mogu imati toksiĉni

uticaj na vazduh u radnoj i ţivotnoj sredini, što se odraţava na biološki organizam.

Ingeko


Kao posledica nastanka poţara obrazuje se dim kao vidljiva komponenta produkata sagorevanja, koju

saĉinjava mutna aerosolna mešavina ĉvrstih, teĉnih i gasovitih produkata sagorevanja.

U toku poţara u gasovitim produktima razlaganja uglavnom se prate i normiraju nedostatak (deficit)

kiseonika O2, sadrţaj ugljen-dioksida CO2 i ugljen-monoksida CO.

Pored navedenih produkata u dimu su ĉesto, a u zavisnosti od materije koja gori i toka poţara, prisutne i

smeše drugih gasova od kojih neke mogu biti jako štetne.

Poţar EE otpada moţe izazvati znatnu emisiju veoma toksiĉnih dioksina i furana usled prisustva širokog

spektra opasnih materija od kojih su izraĊeni pojedini otpadni EE aparati.

Nivo koncentracije zagaĊujućih materija u dimnom oblaku koji nastaje kao posledica poţara, zavisiće od

vremenskih uslova.

Pri neutralnim i nestabilnim stratifikacijama atmosfere, najveća koncentracija će biti pri tlu u relativnoj

blizini zapaljenog objekta i to do rastojanja od 20 njegovih visina, ĉestice iz oblaka dima se vremenom

taloţe i padaju na okolni prostor (na ovaj naĉin bi došlo do izvesnog zagaĊenja prostora).

ZagaĊujuće materije nastale udesom deluju štetno na ljudski organizam, pre svega na respiratorni trakt.

Obzirom da je ovakvo udesno zagaĊenje vazduha relativno kratkotrajno, predviĊa se da neće doći do

nastanka nekih teţih oboljenja.

Kod ljudi neposredno prisutnih na mestu udesa moţe doći do ozbiljnih povreda zbog mehaniĉkog

ozleĊivanja, opekotina veće površine koţe i teţeg stepena gušenja usled udisanja otrovnih gasova, sve sa

mogućim smrtnim ishodom.

Štetna dejstva dima na ljude manifestuju se pre svega u zatvorenim prostorijama i u oblaku dimnog gasa

u neposrednoj blizini poţara.

ZagaĊujuće materije deluju štetno na floru i faunu, kao i na ljudski organizam.

Toksiĉno delovanje na biljke vezano je za razgradnju hlorofila i poremećaj asimilacije.

Osim toga, taloţenje ĉaĊi i prašine na lisnim površinama ometa proces fotosinteze.

Svi ovi uticaji su kratkotrajni, pa nemaju duţi efekat na stanje ţivotne sredine.

Prema obimu u zavisnosti od procenjenog nivoa udesa, mesta udesa i naĉina upravljanja, mogući nivoi

poţara kao udesa u Postrojenju su:

I - nivo (nivo postrojenja) - Negativne posledice udesa su ograniĉeni na postrojenje i mogu se kontrolisati

od strane procesnog osoblja. Za organizovanje mera i suzbijanje štetnih i opasnih uticaja dovoljna su

sredstva preduzeća, jer se ne oĉekuju posledice po zajednicu, i eventualno

II - nivo (nivo preduzeća) - Negativne posledice udesa su zahvatile celo postrojenje, ili ĉitav proizvodni

kompleks postrojenja. Mogu se oĉekivati posledice po okolinu. Za odgovor na ovaj nivo udesa, pored

sredstava preduzeća, potrebna je i pomoć zajednice.

Verovatnoća prenosa poţara sa jedne gomile uskladištenog otpada na drugu što bi dovelo do nastanka

poţara II. Nivoa u predmetnom Postrojenju se moţe smatrati zanemarljivom iz razloga:

- platoi za uskladištavanje otpadnog materijala su meĊusobno odvojeni unutrašnjim transportnim

saobraćajnica širne 5 m ĉime je znatno umanjena mogućnost prenosa poţara,,

- saobraćajnice su tvrdim zastorom koji spreĉava prenos poţara sa jedne gomoile uskladištenog

materijala na drugu,

- platoi su opremljeni spoljnom hidrantskom instalacijom.

Ne postoji mogućnost prenošenja poţara na zone stanovanja.

Ingeko


Uticaj poţara koji ima karakter inicijalnog poţara će imati minorni uticaj na okolno stanovništvo i ţivotnu

sredinu: uticaj ove vrse poţara je lokalnog karaktera (neposredna okolina nastanka) i ne prelazi granicu

kompleksa.

Eventualni poţar koji ima karakter poţara proširenog na gomilu zapaljivog materijala uskladištenog u

Postrojenju, kao potencijalno moguća udesna situacija, neće izazvati znaĉajniji uticaj na ţivot i zdravlje

okolnog stanovništva: eventualni poţar bi imao incidentni karakter-posledice poţara ne bi se osetile van

granica kompleksa izuzev dima ( emisija dima zbog kratkog vremena trajanja kao i zbog relativne

otvorenosti prostora ne bi znaĉajnije ugrozila zdravlje stanovništva).

Trajanje štetnog uticaja poţara je ograniĉeno vremenom trajanja samog poţara (prestaje po gašenju

istog).

Saglasno izvršenim sagledavanjima procena je da će obim uticaja na stanovništvo i ţivotnu sredinu usled

mogućih posledica eventualnog poţara gomile uskladištenog E otpada biti zanemarljiv.

6.5.2 POŢAR NA SREDSTVIMA TRANSPORTA

Do poţara na sredstvima transporta moţe da doĊe usled poremećenih radnih uslova na ureĊajima ili u

toku manipulacije gorivom a mogu se manifestovati kao:

- poţari goriva

- poţari elektroinstalacija

Gorenje teĉnosti (goriva) na otvorenom (u otvorenom sudu, rezervoaru ili razlivena) predstavlja difuzioni

proces sagorevanja tj. brzina sagorevanja para odreĊena je brzinom difuzije kiseonika (vazduha) ka frontu

plamena.

U frontu plamena dolazi do njihovog mešanja i sagorevanja.

Sagorevanjem zapaljivih teĉnosti oslobaĊa se toplota, ĉija koliĉina zavisi od hemijskog sastava gorive

teĉnosti i naĉina sagorevanja (potpuno ili nepotpuno).

Istovremeno sa oslobaĊanjem toplotne energije odvija se proces odvoĊenja u okolinu produkata

sagorevanja zapaljivih teĉnosti u obliku dima.

Površina ugroţene zone zavisna je od mase i fiziĉko hemijskih i toksikoloških karakteristika zapaljive teĉne

materije, vertikalne stabilnosti prizemnog sloja atmosfere, brzine vetra, klimatskih uslova terena,

topografskih karakteristika lokaliteta i td.

Postoji neposredan uticaj pojedinih parametara na ugroţenost.

Ponašanje zagaĊivaĉa u vazduhu je razliĉito i zavisi od fiziĉko hemijskih osobina kao i stanja i

karakteristika same okruţujuće sredine.

U sluĉaju detonacionog sagorevanja dolazi do ekstremnih pritisaka koji mogu izazvati eksploziju i

razaranje, sa teškim posledicama.

OsloboĊena energija i emitovane opasne materije, u obliku teĉnosti ili gasova, izazivaju zagaĊenja eko-

sistema u okolini mesta udesa.

Gorenje elektroinstalacija se svodi na gorenje izolacije elektroprovodnika koja je uglavnom od plastike

(PVC).

Gorenje plastiĉne izolacije kablova je propraćeno sa pojavom dima sa svim manifestacijama na ţivotnu

sredinu i ljude kako su objašnjene u prethodnoim poglavlju.

Verovatnoća da nastanu uslovi za izbijanje poţara ovakve vrste je mala.

Nivo koncentracije zagaĊujućih materija u dimnom oblaku koji nastaje kao posledica poţara, zavisiće od

koliĉine materijala zahvećene poţarom i vremenskih uslova.

prostor.

Ingeko


ZagaĊujuće materije nastale udesom deluju štetno na ljudski organizam, pre svega na respiratorni trakt.

MeĊutim, obzirom da je ovakvo udesno zagaĊenje vazduha relativno kratkotrajno, predviĊa se da neće

doći do nastanka nekih teţih oboljenja.

Uticaji na ţivotnu sredinu usled gorenja elektroinstalcija su kratkotrajni, pa nemaju duţi efekat na stanje

ţivotne sredine.

6.6 UTICAJI NA ŢIVOTNU SREDINU DO KOJIH MOŢE DOĆI USLED PROPUSTA U SISTEMU

KONTROLE ZAGAĐENJA

Negativan uticaj na površinske vode, a posredno i podzemne, tokom rada predmetnog Postrojenja ,

moguć je u sluĉaju ispuštanja nedovoljno proĉišćene ili neproĉišcene otpadne vode, odnosno

neodgovarajućeg kvaliteta efluenta koja se ispušta u recipijent.

Navedeno moţe biti uzrokovano poremećajem u radu ureĊaja ili postojanju kvara na delovima ureĊaja kao

i zbog lošeg odrţavanja sistema za procišćavanje otpadnih voda, što je potrebno spreĉavati pravilnim

odrţavanjem i kontrolom svih delova predmetnog sistema prema propisanim merama i uslovima.

Uslijed prekida rada pojedinih delova uredaja, moţe doći do slabijeg uĉinka ĉišćenja otpadnih voda, te do

kratkotrajnog povećanog zagaĊivanja vode prijamnika nizvodno od ispusta.

Ti su prekidi uglavnom na relativno ograniĉenoj lokaciji, te ograniĉenog vremenskog trajanja i ne oĉekuje

se znaĉajan negativan uticaj ovog tipa ukoliko se radi o retkim dogaĊajima.

Navedene situacije dovele bi do većeg ili manjeg pogoršanja kvaliteta vode prijemnika što bi imalo

negativan uticaj na biljne zajednice staništa koja su direktno vezana uz prijemnik.

S obzirom na efekt razreĊenja, te ĉinjenicu da se radi o atmosferskim otpadnim vodama, ovi bi uticaji imali

preteţno lokalni karakter.

U sluĉaju ispuštanja atmosferskih voda sa saobraćajnica i manipulativnih površina bez propuštanja kroz

separator ulja i masti projekat bi imao negativan uticaj na vode recipijenta.

6.7 UTICAJI NA ŢIVOTNU SREDINU KAO POSLEDICA PRIRODNIH NEPOGODA

Izloţenost predmetnog Postrojenja prirodnim nepogodama (zemljotres, poplava , bujica, oluja, jaka kiša,

grad, suša i dr.) neće imati kao posledicu bilo kakvo dogaĊanje unutar Postrojenja koje bi izazvalo bilo

kakav uticaj na ţivotnu sredinu.

Postupak u sluĉaju elementarnih nepogoda biće sproveden na naĉin i prema uputstvima Plana zaštite i

spasavanja za teritorijalnu jedinicu lokalne samouprave na ĉijoj teritoriji se Postrojenje nalazi a koga

izraĊuje nadleţni organ jedinice lokalne samouprave.

6.2 OPIS MOGUĆIH ZNAĈAJNIH UTICAJA PROJEKTA NA ZDRAVLJE LJUDI

6.2.1 OBIM UTICAJA (GEOGRAFSKO PODRUĈJE I BROJNOST STANOVNIŠTVA IZLOŢENOG

RIZIKU)

Predmetni kompleks, na kome se planira uspostavljanje Postrojenja nalazi se u radnoj (industrijskoj)

zoni.

U neposrednom okruţenju (u krugu od 800m) nema vulnerabilnih objekata.

Najbliţi stambeni objekti u sistemu gustog stanovanja su objekti koji se nalaze u selu Donji Adrovac.

Predmetno Postrojenje se nalazi na udaljenosti od oko 600 m od prvih kuća naselja Donji Adrovac tako

da stanovništvo tih objekata neće biti izloţeno uticaju od aktivnosti koje će se odvijati u predmetnom

Postrojenju.

Ingeko


Najbliţi stambeni objekti su udaljeni od predmetnog Postrojenja preko 100 m vazdušne linije i od istog

su razdvojeni drugim proizvodnim, servisnim i poslovnim objektima i magistralnom prugom Niš- Beograd.

U najbliţim stambenim objektima (pojedinaĉni objekti, meĊusobno odvojeni, rasuti duţ lokalnog puta) ţivi

oko dvadesetak ljudi.

U okolnim postrojenjima, u kojima se radi u I smeni, na svakodnevnom radu je prisutno oko 150 radnika.

6.2.2 UTICAJ NA ZDRAVLJE STANOVNIŠTVA

Uz primenu predviĊene tehnologije tretmana i skladištenja EE otpada u predmetnom Postrojenju ,

zdravstveni rizik izloţenosti stanovništva, usled dogaĊaja poput fiziĉkih oštećenja pojedinih otpadnih EE

ureĊaja u sastavu EE otpada sa kojim će se poslovati u predmetnom Postrojenju tokom transportno

manipulativnih radnji, tretmana i skladištenja EE otpada , ulaska štetnih tvari u hranidbeni lanac ĉoveka i

ţivotinja, razmnoţavanja insekata, ptica i glodara kao potencijalnih prenosnika patogenih zaraza, je

iskljuĉen.

PredviĊenim merama zaštite ţivotne sredine , eventualni negativni uticaji na zdravlje ljudi će biti potpuno

eliminisani odnosno svedeni na zanemarljiv nivo.

Rad Postrojenja koje je predmet ove Studije karakteriše:

- u Postrojenju ne postoji kontinualni emiter zagaĊenja u vazduh okoline

- emisije u vazduh do kojih povremeno dolazi u Postrojenju, ne sadrţe opasne i štetne materije

iznad GVE propisanih Uredba o graniĉnim vrednostima emisije zagadjujućih materija u vazduh

("Sluţbeni glasnik RS" broj 71/10).

- emisija tehnoloških otpadnih voda ne postoji

- ne postoji emisija u zemljište na kompleksu

- ne postoji nekontrolisano skladištenje otpadnih materijala na kompleksu.

- nivo ove buke neće prelaziti zakonom dozvoljene granice za nivoe buke za zonu u kome se

Postrojenje nalazi.

Tehniĉka rešenja koja su planirana da budu izvedena na samom postrojenju (prihvat , razvrstavanje i

skladištenje na betonskoj podlozi, razvrstavanje primljenog EE otpada i otpada generisanog u procesima

u Postrojenju, odlaganje opasnih materijala u odgovarajuće sudove i u prostor gde je onemogućen uticaj

atmosferilija) i merama koje su pobrojane u narednom poglavlju ove Studije svode zagadjenje vode,

vazduha i tla na nivo na kome ne postoji znaĉajan trajan ili privremen uticaj na zdravlje stanovništva.

U redovnom radu Postrojenja (koji se odvija uz poštovanje propisanih radnih postupaka i mera za

smanjenje uticaja aktivnosti u Postrojenju na ţivotnu sredinu) nema negativnih uticaja na zdravlje

stanovništva.

Eventualni poţar koji ima karakter poţara proširenog na gomilu zapaljivog materijala uskladištenog u

Postrojenju, kao potencijalno moguća udesna situacija, neće izazvati znaĉajniji uticaj na ţivot i zdravlje

okolnog stanovništva: eventualni poţar bi imao incidentni karakter-posledice poţara ne bi se osetile van

granica kompleksa izuzev dima ( emisija dima zbog kratkog vremena trajanja kao i zbog relativne

otvorenosti prostora ne bi znaĉajnije ugrozila zdravlje stanovništva).

Trajanje štetnog uticaja poţara je ograniĉeno vremenom trajanja samog poţara (prestaje po gašenju

istog).

Saglasno izvršenim sagledavanjima procena je da će obim uticaja na stanovništvo usled mogućih

posledica potencijalnih udesa biti zanemarljiv

Ingeko


6.2.3 UTICAJ NA NASELJENOST I MIGRACIJU STANOVNIŠTVA

Postrojenje za upravljanje otpadom biće uspostavljeno u industrijskoj zoni, koja je za to predvidjena i

GUP-om, a njegova izgradnja i uspostavljanje neće imati uticaj na povećanja ili smanjenje naseljenosti.

Kapaciteti postrojenja su takvi da neće dovesti do raseljavanja odnosno znaĉajne migracije stanovništva.

Realizacija i redovan rad Projekta neće izazvati demografske promene niti će uticati na tradicionalan naĉin

ţivota stanovništva iz uţeg i šireg okruţenja.

Ingeko


7. OPIS MERA PREDVIĐENIH U CILJU SPREĈAVANJA , SMANJIVANJA I GDE JE TO MOGUĆE,

OTKLANJANJA SVAKOG ZNAĈAJNOG ŠTETNOG UTICAJA NA ŢIVOTNU SREDINU

Prema odredbama Zakona o upravljanju otpadom ("Sluţbeni glasnik RS" broj 36/09) Nosilac

projekta/operator Postrojenja koje je predmet ove Studije je duţan da preduzme i sprovodi sve potrebne

aktivnosti u Postrojenju kojima se štetni uticaj otpada koji je predmet poslovanja ili je generisan tokom

aktivnosti u Postrojenju eliminiše ili svodi na najmanju moguću meru , da preduzima aktivnosti kojima se

unapreĊuje ponovno korištenje i reciklaţa (povrat) otpada i sigurno odlaganje nekorisnog otpada (otpad se

odlaţe samo ako nije moguće korištenje njegovog materijala i/ili energije u postojećim tehniĉkim i

ekonomskim uslovima i ako su troškovi ponovnog korištenja nerazumno visoki u poreĊenju sa troškovima

odlaganja).

Nosilac projekta/operator Postrojenja je duţan koristiti tehnologiju i razvija tretman otpada na naĉin koji

najefikasnije koristi materijale i energiju, stimuliše ponovno korišćenje i reciklaţu proizvoda.

Objekti u okviru kojih i na kojima će se uspostaviti predmetno Postrojenje (skladišni objekat, paltoi, interne

saobraćajnice i prateće infrastrukturne instalacije) su već izgraĊeni , a eventualni zahvati u cilju dovoĊenja

istih u stanje koje je potrebno da bi se isti koristili kao strukturni segment Postrojenja ĉije uspostavljanje je

predmet ove Studije (svode se na montaţu metalnih rerešetkastih konstrukcije kojima se ograĊuju

pojedina odeljenja objekta) su zanemarljivog nivoa tako da se mere u cilju spreĉavanja smanjivanja ili

otklanjanja svakog znaĉajnog štetnog uticaja tokom izgradnje predmetnog Postrojenja ne propisuju.

7.1 KRATAK ZBIRNI PRIKAZ SVIH ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA KOJE SE JAVLJAJU U

TEHNOLOŠKOM PROCESU, TJ. U TOKU RADA PROJEKTA (VRSTE, KOLIĈINE I

KATEGORIZACIJA OTPADNIH MATERIJA)

Specifiĉnost predmetnog Postrojenja je u tome što su u njemu zagaĊujuće materije prisutne u:

- EE otpadu koji je predmet poslovanja Postrojenja

- Otpadu koji je generisan u Postrojenju tokom tretmana EE otpada koji je predmet poslovanja.

7.1.1 OTPAD KOJI JE PREDMET POSLOVANJA

Elektronski otpad se, generalno posmatrano, svrstava u kategoriju opasnog otpada, jer moţe da sadrţi

izmeĊu 600 i 1000 razliĉitih hemijskih supstanci, od kojih su većina opasne po zdravlje i u znatnoj većini

kancerogene.

Ove opasne materije u većini sluĉajeva su konstituivni elementi kompleksnih jedinjenja od kojih su

napravljeni delovi EE opreme ili su inkapsulirane u pojedinim delovima EE opreme i kao takve tokom

upotrebe opreme (dok je ista u funkciji) ili tokom kontrolisanog skladištenja i ĉuvanja ne predstavljaju

opasnost po zdravlje radnika i za ţivotnu sredinu .

EE otpad koji je predmet poslovanja Postrojenja moţe da sadrţi u svom sastavu znatan broj materija ĉije

oslobaĊanje iz elemenata EE opreme ĉiji su konstituivan deo usled neadekvatnog tretmana moţe da

predstavlja opasnost po ţivotnu sredinu i zdravlje ljudi.

Lista otpadnih elektriĉnih i elektronskih proizvoda sa kojim će se poslovati razvrstanih po razredima

elektriĉne i elektronske opreme data je u tabeli T 4.5. u okviru poglavlja 4 ove Studije.

EE otpad koji je predmet poslovanja Postrojenja, zavisno od materija od kojih su izraĊeni elementi

pojedinih EE aparata koji su u sastavu otpada moţe, po svom karakteru, biti opasan ili neopasan.

Ingeko


U tabela 7.1 su navedeni indeksni brojevi električnog i elektronskog otpada sa kojim će se poslovati u

predmetnom Postrojenju u skladu sa Aneksom 1 Pravilnika o kategorijama, ispitivanju i klasifikaciji otpada

("Službeni glasnik RS", broj 56/10), odnosno Evropske liste otpada koji se odnose na električni i

elektronski otpad.

Procenjene koliĉine materijala koje će se nalaziti na skladištenju u okviru Postrojenja iskazani u teţinskim

jedinicama su:

- Skladištenje EE otpada u zatvorenom prostoru, ukupno sve vrste: 30 t

- Skladištenje EE otpada na otvorenom prostoru: 300 t

Tabela 7.1: Indeksni brojevi elektriĉnog i elektronskog otpada sa kojim će se poslovati u predmetnom

postrojenju prema pravilniku o kategorijama, ispitivanju i klasifikaciji otpada

OTPAD INDEKSNI

BROJ

PRIMER

odbaĉena oprema koja sadrţi

hlorofluorougljovodonike

20 01 23* Oprema za hlaĊenje i zamrzavanje

odbaĉena elektriĉna i elektronska oprema

drugaĉija od one navedene u 20 01 21, 20 01 23

koja sadrţi opasne komponente

20 01 35* Ekrani, razni ureĊaji IT oprema, veliki

i mali kućni aparati, itd.

odbaĉena elektriĉna i elektronska oprema

drugaĉija od one navedene u 20 01 21, 20 01 23

i 20 01 35

20 01 36 Specifiĉni tipovii elektriĉnog i

elektronskog otpada, koji ne sadrţe

opasne komponente (na primer

mobilni telefoni sakupljeni bez

baterija)

transformatori i kondenzatori koji sadrţe PCB 16 02 09*

odbaĉena oprema koja sadrţi ili je

kontaminirana sa PCB, drugaĉija od one

navedene u 16 02 09

16 02 10*

odbaĉena oprema koja sadrţi

hlorofluorougljovodonike, HCFC, HFC

16 02 11*

Klima ureĊaji

odbaĉena oprema koja sadrţi slobodni azbest 16 02 12* Fenovi, bojleri, štednjaci, itd.

odbaĉena oprema koja sadrţi opasne

komponente drugaĉija od one navedene u 16 02

09 do 16 02 12

16 02 13* Delovi rastavljenog elektriĉnog i

elektronskog otpada koji sadrţe

opasne materije

odbaĉena oprema drugaĉija od one navedene u

16 02 09 do 16 02 13

16 02 14 Delovi rastavljenog elektriĉnog i

elektronskog otpada koji ne sadrţe

opasne materije (raĉunarski

procesori)

opasne komponente uklonjene iz odbaĉene

opreme

16 02 15* Elektrolitiĉki kondenzatori, mešavina

baterija, LCD

komponente uklonjene iz odbaĉene opreme

drugaĉije od onih navedenih u 16 02 15

16 02 16

Štampane ploĉe koje ne sadrţe

opasne materije

Ingeko


kamere za jednokratnu upotrebu bez baterija 09 01 10

kamere za jednokratnu upotrebu koje sadrţe

baterije drugaĉije od onih navedenih u 09 01 11

09 01 12

NAPOMENA: Oznaka * = opasan otpad

7.1.2 OTPAD KOJI JE GENERISAN U POSTROJENJU TOKOM TRETMANA EE OTPADA KOJI JE

PREDMET POSLOVANJA

Prikaz komponenat i materijala koji moraju biti minimalno uklonjeni iz EE otpada pre pristupanju tretmanu

tog otpada (u skladu sa Directive 2002/96/EC (the WEEE Directive) of the European Union [European

Commission 2003a]. i koje posle izdvajanja iz EE opreme postaju otpad koji je generisan u Postrojenju i koje

predstavljaju generisan otpad dat je u tabeli T 7.2.

Tabela T 7.2: Komponente i materijali koji moraju biti minimalno uklonjeni iz EE otpada pre pristupanju

tretmanu tog otpada

Komponenta, materijal Mogući opasni sadrţaj Indeksni broj

Kondenzatori koji sadrţe PCB (PCB-polychlorinated biphenyl)

PCB 16 02 09 *

Komponente koje sadrţe ţivu (Hg) Hg 16 01 08*

Baterije Pb, Cd, Hg 16 06 01*

Štampane elektronske ploĉe mobilnih telefona i drugih ureĊaja ukoliko je njihova površina veća od 10 cm2)

BFR, Be 16 02 13*

Toner kertriĊi Toner prah, teĉni toneri 16 02 15* Ili 16 02 16

Plastika koja sadrţi aditive usporivaĉe plamena (BFR)

BFR 16 02 15* ili 16 02 16

Azbest Azbest 16 02 12*

Katodne cevi (CRT cathode ray tube) Pb, fosfor 16 02 15*

Rashladni freon i ugljovodonici (CFC, HCFC, HFC, HC)

ODS 16 02 11* ili 20 01 23*

Svetiljke sa elektriĉnim praţnjenjem u gasu Hg 20 01 21*

Displeji sa teĉnim kristalima (LCD- liqued crystal display)- svi koji su veći od 100 cm2 ili koji sadrţe svetiljke sa elektriĉnim praţnjenjem u gasu

Hg, teĉni kristali 16 02 13*

Spoljni elektriĉni kablovi BFR, plastifikatori 16 02 13*

Komponente koje sadrţe radioaktivne supstance iznad dozvoljenog nivoa

Radioaktivni nukleidi N/A

Elektrolitski kondenzatori (L/D > 25 mm) Supstance koje izazivaju zabrinutost

16 02 15* ili 16 02 16

Komponente koje sadrţe vatrostalna keramiĉka vlakna

Keramiĉka vlakna 16 02 13*

Pregled procenjenih koliĉina pojedinih komponenata iz tabele T 7.2 koje će se nalaziti u magacinu dat je u

tabeli T 7.4.

Ingeko


Tabela T 7.3: Pregled procenjenih koliĉina pojedinih komponenata koje će se nalaziti u magacinu

7.2 NAĈIN PREĈIŠĆAVANJA NUS PRODUKATA KOJI SE JAVLJAJU U TOKU RADA PROJEKTA

7.2 .1 NAĈIN PREĈIŠĆAVANJA GASOVITIH NUS PRODUKATA KOJI SE JAVLJAJU U TOKU RADA

PROJEKTA

Planiranom tehnologijom rada i postupanja sa EE otpadom kao otpadnim materijalom koji je predmet

poslovanja u predmetnom Postrojenju nisu predviĊene bilo kakve operacije pri kojima bi dolazilo do emisije

u vazduh (nije predviĊeno spaljivanje EE otpada, nisu predviĊeni postupci termiĉkog tretmana EE otpada

niti su predviĊeni postuci tretmana tokom kojih bi se iz pojedinih otpadnih EE aparata (rashladni ureĊaji,

zamrzivaĉi, friţideri) vršilo ispuštanje rashladnih fluida u okolnu sredinu.

U predmetnom Postrojenju nisu predviĊene ni operacije tretmana EE otpada tokom kojih bi moglo doći do

emisije pojedinih hemijskih materija iz konstituvnih elemenata EE opreme usled njihove destrukcije tokom

tretmana.

U predmetnom postrojenju nisu predviĊene bio kakve operacije sa otpadom koji je generisan tokom

tretmana i skladištenja EE otpada u Postrojenju koje bi kao posledicu imale bilo kakvu emisiju u vazduh.

Uticaj na vazduh usled rada predmetnog Postrojenja se svodi na uticaje usled emisije produkata

sagorevanja goriva u motorima mehanizovanih transporta spoljnog i unutrašnjeg transporta kojima se u

okviru Postrojenja obavljaju doprema /otprema otpada ili manipulativne radnje sa EE otpadom unutar

Postrojenja.

Navedena emisija spada u difuzne emisije koje nje moguće niti je potrebno prikupljati odnosno tretirati.

RED. BROJ

KOMPONENTA PROCENJENA MAKSIMALNA KOLIĈINA KOJA SE MOŢE NALAZITI U SKLADIŠNOM PROSTORU POSTROJENJA (kg)

1 Elektrolitski kondenzatori dimenzija visina >25 mm, preĉnik >25 mm ili proporcionalno sliĉne veliĉine

100

2 Komponente koje sadrţe ţivu 50

3 Baterije 100

4 Štampane ploĉe veće od 100 cm2 200

5 Komponente koje sadrţe reflektujuće keramiĉke zaslone 200

6 Plastika U sastavu Postrojenja za tretman i skladištenje neopasnog metalnog otpada

7 Komponente koje sadrţe azbest 200


200

9 Spojni elektriĉni kablovi U sastavu Postrojenja za tretman i skladištenje neopasnog metalnog otpada

10 Otpadno ulje 200

11 Iscureli sadrţaji iz otpadne EE opreme koja je oštećena (ukljuĉujući i sredstva za adsorpciju odnosno ĉišćenje)

200

Ingeko


Emisije u vazduh usled rada mašina i vozila kojima se vrši tretman i transport otpada unutar Postrojenja


emituju, zanemarljiv i nemerljiv nivo ), a i zbog lokacije izvora (promenljivi u otvorenom prostoru) spadaju u

emisije koje sa jedne strane nije potrebno tretirati a sa druge strane nije ni moguće tretirati.

Nosilac projekta mora ,u cilju spreĉavanja , smanjivanja ili otklanjanja uticaja usled emisija u vazduh koje su

posledica emitovanja izduvnih gasova, obezbediti:

- da motori transportnih sredstava kojima se doprema /otprema otpad, kad god realizacija

transportnog procesa to ne zahteva, budu,u cilju smanjenja emisija u vazduh, ugašeni.

- da se kao gorivo za motore koji pogone ta sredstva koriste iskljuĉivo standardna dizel goriva

nastojeći pri tome da koristi goriva sa što niţim sadrţajem sumpora.

7.2.2 NAĈIN PREĈIŠĆAVANJA OTPADNIH VODA (PRIKUPLJANJE, TRETMAN, ODLAGANJE-

SKLADIŠTENJE

Osnovni elementi sa stanovišta mera prevencije zagaĊenja vode unutar podruĉja Postrojenja su:

- Spreĉavanje kontaminacije vodnih sistema od hemijskih supstanci koje se deo EE otpada

pojavljuju u Postrojenju;

- Spreĉavanje kontaminacije od odlaganja EE otpada na privremenim depoima a van

vodonepropusne podloge;

- Preporuke za aktivnosti koje se odnose na isporuku goriva prema skladištima i za tankovanje

goriva;

- UreĊaji za odvodnju i tretman otpadnih voda;

- Zabrane odrţavanja mehanizacije na prostoru Postrojenja.

Kao otpadne vode koje u skladu sa postojećim propisima podleţu odreĊenom postupku kako bi se

omogućilo da njihov uticaj na ţivotnu sredinu bude sveden na najmanju moguću meru u predmetnom

Postrojenju su prisutne:

- Atmosferske vode sa platoa i internih saobraćajnica

- Sanitarno fekalne otpadne vode.

Za odvijanja procesa u predmetnom Postrojenju se ne koristi voda tako da ne postoje tehnološke otpadne

vode.

Odrţavanja higijene platoa i internih saobraćajnica unutar postrojenja se mora vršiti iskljuĉivo suvim

postupcima (mehaniĉko ĉišćenje) kako bi se smanjila koliĉina vode kojom se opterećuje kanal koji je krajnji

recipijent atmosferskih voda sa kompleksa.

7.2.2.1 ATMOSFERSKE VODE SA PLATOA I INTERNIH SAOBRAĆAJNICA

Prikupljanje:

Atmosferske vode sa platoa i internih saobraćajnicad preko kojih manevrišu mehanizovana transportno

manipulativna sredstva i ureĊaji su ili mogu biti opterećene mehaniĉkim neĉistoćama i rasutim uljima..

Kompletna površina dela kompleksa na otvorenom na kome se planira uspostavljanje predmetnog

Postrojenja je betonirana (vodonepropusni armirano- betonski zastor).

Atmosferske vode sa tih površina se usmeravaju ka kanaletama koje su izgraĊene po ivicama platoa

odnosno saobraćajnica (platoi i saobraćajnice su izvedene sa odgovarajućim nagibom prema otvorenim

kanaletama).

Kanaletama se vode dalje sprovode do trokomornog separatora ulja i masti preĉišćavanja pre ispuštanja u

recipijent.

Tretman:

Ingeko


Proces preĉišćavanja amosferske vode sa platoa i internih saobraćajnica podrazumeva uklanjanje peska i

drugih ĉvrstih suspendovanih materija, masti i ulja prisutnih u toj vodi.

Taj proces se obavlja u poduţnom trokomornom separatoru ulja . isti je izveden u zemlji a telo separatora je

uraĊeno od armiranog betona.

U separatoru su izvedene tri komore u koje otpadna atmosferska voda sukcesivno ulazi:

- prva komora : komora za taloţenje (u kojoj se vrši uklanjanje suspendovanih materija (a zajedno sa

njima i većeg dela teških metala i drugih zagaĊenja)

- druga komora: komora za separaciju ulja (u kojoj se vrši uklanjanje nerastvorenih materija lakših od

vode (razliĉiti laki ugljovodnonici – masti i ulja)

- treća komora: izlazna komora (u kojoj se moţe izvršiti uzimanje uzoraka u cilju kontrole kvaliteta

vode na izlazu).

Pored ovih komora boĉno je izvedena komora za sakupljanje izdvojenih ulja i masti.

Procesi taloţenja u prvoj komori su zasnovani na teoriji idealnog taloţenja diskretnih ĉestica.

Pod dejstvom gravitacije bilo koja ĉestica koja ima gustinu veću od 1000 kg/m3 tonuće u mirnoj vodi

ubrzano, sve dokle se otpor tonjenja ne izjednaĉi sa efektivnom teţinom delića.

Po sliĉnom principu kao taloţenje odvija se i proces flotacije - izdvajanje na površini ĉestica ili kapljica (ulja

i masti) lakših od vode – procesi koji se odvijaju u komori za separaciju u kojoj se vrši uklanjanje uljai masti

iz vode.

U izvedenom separatoru se mogu ukloniti samo slobodna ulja ili masti (ulja u obliku kapljica, odnosno

masti u obliku ĉestica)-ako se ţeli uklanjanje emulgovanih ili ĉak i rastvorenih ulja, potrebno je primeniti

filtraciju vode kroz odgovarajuće ispune ili primeniti druge postupke tretmana (van ureĊaja).

Nosilac projekta je duţan osigurati mere da se u sistem odvoĊenja atmosferskih voda sa transportno

manipulativnih površina ne ispuštaju (bilo kao direktno ispuštanje, bilo kao indirektno spiranjem) bilo kakve

eventualno toksiĉne i štetne materije, koje bi mogle narušiti kvalitet ovih otpadnih voda.

Nosioc projekta mora obezbediti kontinuiranu funkciju i kontrolu rada separatora ulja u cilju postizanja

pouzdanog rada i što boljeg kvaliteta izlaznog efluenta.

Odlaganje- skladištenje:

Da bi se smanjio efekat zagaĊenja atmosferskih voda potrebno je stalnom kontrolom i nadzorom platoa i

internih saobraćajnica kao i transportne i radne mehanizacije spreĉiti ispuštanje toksiĉnih i štetnih

materija na iste odnosno iz istih.

U sluĉaju opaţanje naftne ili uljne mrlje na radnim površinama (platoi, interne saobraćajnice)istu treba

odmah po nastajanju (uoĉavanju) neutralisati i zbrinuti sakupljanjem zagaĊenog materijala .

U sluĉaju opaţanje prosutog materijala koji je na tle dospeo kao iscureli sadrţaj iz oštećenog otpadnog EE

aparata isti treba pravovremeno neutralisati i zbrinuti sakupljanjem zagaĊenog materijala .

Sa sakupljenim materijalom koji je pokupljen sa platoa ili saobraćajnica treba postupati kao sa opasnim

otpadom. Isti treba spakovati u plastiĉne vreće i u odgovarajuću metalnu burad koju , posle obeleţavanja

u skladu sa vaţećom regulativom, treba ĉuvati u magacinu opasnog otpada.

Ovaj otpad se u magacinu moţe ĉuvati najviše 12 meseci od datuma unošenja u magacin posle kog

vremena mora biti predat ovlašćenom operateru za njegov tretman ili zbrinjavanje.

Nosilac projekta je duţan da vrši redovno odrţavanje komora separatora ulja .

Ingeko


Plivajući materijal iz komore za separaciju ulja potrebno je periodiĉno sakupljati i odstranjivati iz ureĊaja.

Ukoliko se radi o plivajućem materijalu biološkog porekla (lišće, granje) isto treba izvaditi i posle ceĊenja

zapakovati kao otpad.

Ova vrsta otpada se moţe iskoristiti kao gorivo ili se moţe deponavati na gradskoj deponiji ĉvrstog

komunalnog otpada.

Ulje i masti iz komore za izdvojeno ulje treba skupiti u odgovarajuće bure za otpadno ulje koje posle

obeleţavanja u skladu sa vaţećom regulativom, treba ĉuvati u magacinu opasnog otpada.



Talog koji je izdvojen u prvoj komori separatora se sakuplja kao opasan otpad, pakuje u odgovarajuću

metalnu baĉvu, koju posle obeleţavanja u skladu sa vaţećom regulativom, treba ĉuvati u magacinu

opasnog otpada.



Preĉišćena atmosferska voda iz separatora se ispušta u kanal .

Na mestu izliva u kanal treba predivdeti izlivnu graĊevinu ĉiji zadatak je da sakupljenu odnosno preĉišćenu

vodu ispusti što brţe i što bolje izmeša sa vodom u vodopijemniku.

GraĊevina na ispustu mora da bude obezbeĊena od potkopavanja i rušenja tako da je potrebno utvrditi

obalu u okolini ispusta.

7.2.2.2 SANITARNO FEKALNE OTPADNE VODE

Sanitarno-fekalne otpadne vode iz mokrih ĉvorova, kuhinje i kupatila koje će nastajati usled korišćenja istih

od strane radnika Postrojenja će se ispuštati preko revizionih okana i interne kanalizacije u postojeću

vodonepropusnu sabirnu jamu za sanitarno fekalne vode.

Ove vode će , u cilju konaĉne dispozicije, a po potrebi, preuzimati nadleţno javno komunalno preduzeće

koje upravlja sistemom kanalisanja otpadnih voda Aleksinca.

S obizrom na koliĉinu ovih otpadnih voda i njihov oĉekivani kvalitet procenjuje se da one ne mogu negativno

uticati na kvalitet recipijenta javne kanalizacije bar ne više od uticaja ostalih otpadnih voda koje se ispuštaju

u gradsku javnu kanalizaciju.

Zbog toga nisu predviĊene nikakve mere za preĉišćavanje ovih otpadnih voda, jer se procjnjuje da će

zadovoljiti propisani kvalitet za ispust u javnu kanalizaciju.

Nosilac projekta je duţan osigurati mere da se u internu sanitarno fekalnu kanalizaciju odnosno u

vodonepropusnu sabirnu jamu za sanitarno fekalne otpadne vode ne ispuštaju nikakve eventualno toksiĉne i

štetne materije, koje bi mogle narušiti kvalitet ovih otpadnih voda.

U sluĉaju nastanka situacije koja bi kao posledicu imala dospeće ulja ili nekog druge opasne materije u

sistem za kanalisanje i sakupljanje sanitarno fekalnih otpadnih voda na kompleksu, Nosilac projekta je

duţan da pristupi dekontaminaciji sistema od tih opasnih materija tako što bi celokupan sadrţaj iz sistema

koji je kontaminiran bio oĉišćen, dislociran i zbrinut od strane ovlašćenog operatera za njegov tretman i

zbrinjavanje .

Ingeko


7.2.3 NAĈIN PREĈIŠĆAVANJA ĈVRSTOG OTPADA (PRIKUPLJANJE, TRETMAN, ODLAGANJE-

SKLADIŠTENJE)

Postupak sa otpadom je, kao osnovni proces u predmetnom Postrojenju, prikazan u prethodnim poglavljima

Studije.

7.3 POSTUPCI ZA SMANJENJE BUKE, VIBRACIJA, ELEKTROMAGNETNOG ZRAĈENJA I

ZRAĈENJA

7.3.1 POSTUPCI ZA SMANJENJE BUKE

Mogućnost pojave buke u radnim okolini postoji u svim transportno manipulativne operacije sa otpadom u

okviru prostora predmetnog Postrojenja.




dizaliĉni ureĊaji sa grajferom.


- tipa izvora buke:


- poloţaj receptora u odnosu na izvor buke,

- prisustvo barijera prostiranja zvuka ili reflektora zvuka i

- drugih faktora kao što su metereloški uslovi (uglavnom pravac i brzina vetra, vlaţnost vazduha),

zemljišna apsorpcija i dr.

Nosilac projekta nije u mogućnosti da utiĉe na nivo buke koju generišu sredstva trećih lica kojima se u

predmetno Postrojenja doprema odnosno iz koga se otprema otpad (EE otpad kao roba sa kojom se posluje

odnosno generisan otpad).

Nosilac projekta mora obezbediti da motori transportnih sredstava kojima se doprema /otprema otpad, kad

god realizacija transportnog procesa to ne zahteva, budu u cilju smanjenja buke ugašeni.

Nosilac projekta je duţan stalno sprovoditi sve raspoloţive mere za ublaţavanje intenziteta buke, kako bi

se njen uticaj na okolinu što više smanjio.

Nosilac projekta je duţan :

- Da primenjuje odredbe i ispunjava zahteve Zakona o zaštiti od buke u ţivotnij sredini (Sluţbeni

glasnik RS, br.36/09 i 88/10), kao i podzakonska akta doneta na osnovu ovog Zakona,

- Da osigura da motori transportnih sredstava kojima se doprema /otprema otpad, kad god realizacija

transportnog procesa to ne zahteva, budu ugašeni u cilju smanjenja ukupne buke.

- Da preduzme sve potrebne mere tokom rada Postrojenja , kojom se obezbeĊuje da buka koja se

emituje iz tehniĉkih i drugih delova objekata pri propisanim uslovima korišćenja i odrţavanja ureĊaja i

opreme, odnosno tokom obavljanja planiranih aktivnosti, ne prekoraĉuje propisane graniĉne

vrednosti

- Da u cilju zaštite od buke ako je to potrebno, odnosno ako se merenjem buke dokaţe da ista prelazi

graniĉne vrednosti propisane Uredbom ("Sl.glasnik RS", br. 75/2010), na granici parcele prema

susednim objektima, postavi panele (upijaĉe zvuka) i sl.,

- Da obezbedi redovno odrţavanje transportne i procesne opreme u tehniĉki ispravnom stanju kroz

redovne servisie i tehniĉke preglede, redovno podmazivanje rotirajućih mehanizama, pritezanja

olimljenja i remenja itd., kako bi se spreĉilo vibriranje limova, trenje površina i na drugi naĉin

proizvoĊenje zvuka, odnosno kako bi se intenzitet buke minimizirao.

Ingeko


7.3.2 POSTUPCI ZA SMANJENJE VIBRACIJA

U predmetnom Postrojenju se neće odvijati procesi ĉije bi odvijanje iziskivalo potrebu za preduzimanjem

mera u cilju spreĉavanja , smanjivanja ili otklanjanja uticaja vibracija generisanih u procesima na ţivotnu

sredinu.

7.3.3 POSTUPCI ZA SMANJENJE ELEKTROMAGNETNOG ZRAĈENJA

U predmetnom Postrojenju nije prisutna oprema ĉiji bi rad odnosno funkcionisanje iziskivalo potrebu za

preduzimanjem mera u cilju spreĉavanja , smanjivanja ili otklanjanja uticaja elektromagnetnih zraĉenja

generisanih u opremi Postrojenja na ţivotnu sredinu.

7.3.4 POSTUPCI ZA SMANJENJE ZRAĈENJA

U predmetnom Postrojenju nema izvora zraĉenja tako da se mere koje Nosioc projekta treba sprovoditi sa u

cilju spreĉavanja , smanjivanja ili otklanjanja uticaja zraĉenja na ţivotnu sredinu zraĉenja svode na

preventivne mere tokom prijema EE otpada u Postrojenje : strogo je zabranjen prijem u Postrojenje EE

aparata koji u sebi sadrţe izvore zraĉenja.

Ukoliko se pri prijemu EE otpada u Postrojenje uoĉi prisustvo nekog EE aparat u kome se nalazi izvor

zraĉenja (ili se samo zna da u takvom EE aparatu zbog njegove funkcije moţe biti sadrţan izvor zraĉenja)

takav aparat se ne sme primiti u Postrojenje već se mora paţljivo izdvajiti i uz odgovarajuće mere mora

vratiti isporuĉiocu EE otpada.

7.4 MERE PRILIKOM EVENTUALNOG PRESTANKA RADA I ZATVARANJA OVOG POSTROJENJA

Postrojenje se projektuje za planski period eksploatacije od najmanje 10 godina.

U tom period će se sprovoditi mere redovnog i periodiĉnog odrţavanja objekata koji će se koristiti za

potrebe skladištenja otpadnog materijala. prema potrebi, za oĉekivati je da će se predmetni objekat i nadalje

koristiti za skladištenje otpadnih materijala.

Opravdano je pretpostaviti da su, tokom projektovanja predmetnog postrojenja poštovani svi postojeći

tehniĉki standardi i da je po eksploatacionim, ekonomskim, ekološkim, socijalnim i kriterijumima bezbednosti

odabrano optimalno tehniĉko rešenje Postrojenja.

Do prestanka funkcionisanja i promene namene zauzetog prostora moţe doći:

- usled odluke vlasnika MAKSI CO DOO da taj prostor koristi u druge svrhe iskljuĉivo zbog izmena

navedenih ulaznih podataka usled sticanja novih informacija. U takvom sluĉaju se sprovode mere

za što pribliţnije vraćanje prostora u prvobitno stanje ili prilagoĊavanje novoj nameni.

- u sluĉaju znaĉajnih izmena ulaznih podataka ili standarda koji su bitni za širu društvenu zajednicu.

Iz tog razloga nisu razmatrane alternative dekomisije, regeneracije lokacije i njegove dalje upotrebe, već će

se to razraditi u sluĉaju potrebe.

Ingeko


8. PROGRAM PRAĆENJA UTICAJA NA ŢIVOTNU SREDINU- MONITORING

Praćenje uticaja predmetnog Postrojenja za tretman i skladištenje elektriĉnog i elektronskog otpada na

ţivotnu sredinu se sprovodi kroz monitoring.

Program praćenja stanja ţivotne sredine – monitoring, definisan je kao obaveza Zakonom o zaštiti ţivotne

sredine (“Sluţbeni glasnik RS” broj 135/04 i 36/2009), a njegovo sprovoĊenje vrši se u skladu sa vaţećom

zakonskom regulativom iz oblasti zaštite ţivotne sredine.

Sistemom monitoringa mogu se spreĉiti veće posledice eventualnih havarija, a na bazi rezultata monitoringa

preduzimaju se dodatne organizacione ili investicione mere.

Monitoring (nadgledanje) stanja zaštite životne sredine je važan aspekt procesa implementacije projekta od

strane Nosioca projekta.

On služu u dve svrhe:

- da se osigura da su primenjeni standardi za životnu sredinu i razne komponente projekta koje se

odnose na životnu sredinu

- da se vodi evidencija o tekućim uticajima projekta na životnu sredinu i o uspešnosti mera za

ublažvanje ovih uticaja koje će služiti kao povratni informacioni mehanizam.

Izveštavanja nadleţnih institucija u vezi garancijskih, preventivnih, redovnih / periodiĉnih i vanrednih /

inspekcijskih merenja, kretanja opasnog otpada, ekscesnih situacija i drugih bitnih pojava vršiće se u skladu

sa:

- zakonskom regulativom,

- standardom SRPS ISO 9001:2008 i SRPS ISO 14001:2005

- nalogom nadleţnog inspektora

Saglasno izvršenim sagledavanjima u prethodnim poglavljima ove Studije, da bi se utvrdilo da li procesi

u predmetnom Postrojenju za tretman i skladištenje EE otpada utiĉu na ţivotnu sredinu Nosilac projekta je

u obavezi da vrši:

- monitoring emisije buke (Primenjuju se odredbe Zakona o zaštiti od buke u ţivotnoj sredini, Sl.

glasnik RS, br. 36/2009 i 88/2010, Pravilnika o metodama merenja buke, sadrţini i obimu izveštaja

o merenju buke, (Sl. glasnik RS br. 72/2010 i Uredbe o indikatorima buke, graniĉnim vrednostima,

metodama za ocenjivanje indikatora buke, uznemiravanja i štetnih efekata buke u ţivotnoj sredini

Sl. glasnik RS, br. 75/2010; ocenjivanje indikatora buke na osnovu merenja vrši se u skladu sa

standardima SRPS ISO 1996-1 i SRPS ISO 1996-2).

- monitorning emisija otpadnih voda,

- monitoring otpada koji se generiše pri radu predmetnog Pogona.

Emisije u vazduh usled rada mašina i vozila kojima se vrši tretman i transport EE otpada unutar Postrojenja


emituju, zanemarljiv i nemerljiv nivo ), a i zbog lokacije izvora (promenljivi u otvorenom prostoru) spadaju u

difuzne emisije koje sa jedne strane nije potrebno tretirati a sa druge strane nije ni moguće tretirati.

Saglasno navedenom Nosilac projekta nije u obavezi da vrši monitoring emisije u vazduh.

Poslove monitoringa emisije buke i emisije otpadnih voda obavljaju pravna lica koja su ovlašćene ustanove,

odnosno akreditovane za odreĊene metode ispitivanja, odnosno ona pravna lica koja ispunjavaju uslove u

pogledu kadrova, opreme i prostora propisanih u vaţećim zakonskim aktima.

Rezultati praćenja i svih zapaţanja obavezno se unose u evidenciju o realizaciji monitoringa na osnovu koje se

izraĊuju potrebni izveštaji.

Ingeko


Rezultati ispitivanja se ocenjuju u poreĊenju sa graniĉnim vrednostima iz releventnih pravilnika (shodno

dozvoljenim maksimalno dozvoljenim koncentracijama za odreĊene aspekte ţivotne sredine odnosno

zagaĊivaĉe).

Poslove monitoringa otpada obavljaju nadleţni inspekcijski organi.

Pored navedenih monitoringa ĉije sprovoĊenje je propisano zakonskom regulativom iz oblasti zaštite ţivotne

sredine, obavezno treba vršiti i tehnološki monitoring koji treba obuhvatiti :

- redovno vizuelno praćenje funkcionisanja svih tehniĉkih sistema i tehnološke opreme i aktivnosti

koje mogu negativno uticati na ţivotnu sredinu u cilju spreĉavanja i što većeg ublaţavanja emisija i

negativnih uticaja na okolinu .

Merenje nultog stanja parametara ţivotne sredine (stanje pre poĉetka funkcionisanja projekta) na lokaciji

odnosno u uţoj okolini Postrojenja nije vršeno.

Kao pokazatelj stanje ţivotne sredine na lokaciji i njenoj okolini , pre poĉetka funkcionisanja projekta,

uslovno se mogu uzeti podaci prikazani u Izveštajima sa merenja buke, kvaliteta preĉišćene vode iz

separatora ulja i masti i merenja emisije u vazduh koji su prikazani u Prilogu C ove Studije a uraĊeni su

sredinom 2014 od strane MD Instituta Niš a u okviru monitoringa Postrojenja ua tretman i skladištenje

neopasnog metalnog otpada koje funkcioniše na predmetnoj lokaciji.

8.1 MONITORING BUKE

8.1.1 GRANIĈNE VREDNOSTI ZA NIVO BUKE

Indikator buke je akustiĉka veliĉina kojom se opisuje buka u ţivotnoj sredini i izraţava se jedinicom dB(A).

Graniĉne vrednosti indikatora buke date su u tabeli T 8.1 .

Graniĉne vrednosti indikatora buke su date na osnovu Uredbe o indikatorima buke, graniĉnim vrednostima,

metodama za ocenjivanje indikatora buke, uznemiravanja i štetnih efekata buke u ţivotnoj sredini („Sl.

glasnik RS“, br. 75/2010).

Graniĉne vrednosti se odnose na ukupnu buku koja potiĉe od svih izvora buke na posmatranoj lokaciji.

Tabela T 8.1 : Graniĉne vrednosti indikatora buke na otvorenom prostoru

ZONA NAMENA PROSTORA NIVO BUKE U dB(A)

Za dan i veĉe Za noć

5. Gradski centar, zanatska, trgovaĉka, administrativno upravna

zona sa stanovima, zona duţ autoputeva, magistralnih i

gradskih saobraćajnica

65 55

8.1.2 MESTA, NAĈIN I UĈESTALOST MERENJA

Mesta merenja:

Mesta merenja buke su na granici poslovno- proizvodnog kompleksa MAKSI CO DOOO sa susednim

parcelama kao i na mestima najbliţih stambenih objekata.

Mesta merenja buke su referentna mesta koja se definišu kao prostor koji je najviše izloţen buci, a u skladu

sa ĉlanom 5 Pravilnika o metodama merenja buke, sadrţini i obimu izveštaja o merenju buke.

Ingeko


Pri tome treba imati u vidu da buka koja se izmeri predstavlja rezultat superponiranja intenziteta svih izvora

buke na kompleksu koji su u radu i da zbog toga ta izmerena buka nije reprezent uticaja predmetnog

Postrojenja.

Naĉin merenja:

Merenje buke u ţivotnoj sredini vršiti u skladu sa SRPS ISO 1996-1 i SRPS ISO 1996-2.

Uĉestalost merenja:

Po puštanju u rad Postrojenja koje je predmet ove Studije izvršiti kontrolno merenje buke u ţivotnoj sredini

koja je posledica rada u Postrojenju.

Posle kontrolnog merenja potrebno izvršiti merenje buke jedan put godišnje u zoni najbliţih stambenih

objekata u skladu sa Pravilnikom o metodama merenja buke, sadrţini i obimu izveštaja o merenju buke („Sl.

Glasnik RS br. 72/10), a po dobijnim rezultatima postupiti u skladu sa Zakonom o zaštiti od buke u ţivotnoj

sredini („Sl.glasnik RS‖ br. 36/09 i 88/10).

Postojeća zakonska regulativa nije definisala uĉestalost merenja buke ali je Nosilac projekta duţan da izvrši

pojedinaĉna merenja buke i izradi izveštaj o tome .

Merenje buke će se vršiće i prema ukazanoj potrebi a na osnovu procene inspektora za zaštitu ţivotne

sredine ako postoji osnovana sumnja da buka prelazi dozvoljene vrednosti nivoa u dB-a.

Merenje buke vršiće organizacija koja je ovlašćena od Ministarstva koje je nadleţno za zaštitu ţivotne

sredine.

Merenje buke u ţivotnoj sredini na lokaciji Nosioca projekta, potrebno je vršiti i kao kontrolno u sluĉaju kada

Nosilac projekta vrši rekonstrukciju postojećih ili izgradnju novih proizvodnih celina ili vrši zamenu opreme

(novi izvori buke ne smeju povisiti postojeći nivo buke za više od 5 dB(A) u odnosu na zateĉeno stanje, a

svaki sledeći izvor buke moţe povisiti nivo buke posle godinu dana najviše za 5 dB(A)).

U tom sluĉaju potrebno je vršiti merenje pre puštanja u rad ureĊaja i nakon puštanja u rad ili nakon izvršenih

izmena u proizvodnim celinama.

Rezultate praćenja buke u ţivotnoj sredini potrebno je ĉuvati i na zahtev inspekcijske sluţbe dostavljati

nadleţnom opštinskom organu.

Ako je sprovodenim monitoringom buke u skladu sa vaţećom zakonskom i podzakonskom regulativom

utvrĊeno da je ona izvan dozvoljenih graniĉnih nivoa potrebno je preduzeti adekvatne mere da bi se ista

svela na zakonski dozvoljen nivo.

8.2 MONITORING OTPADNIH VODA

8.2.1 MONITORING ATMOSFERSKIH VODA

Monitoring kvaliteta otpadnih atmosferskih voda pre njihovog ispuštanja u recipijent (kanal za otpadne vode

Postrojenja za separaciju i utovar uglja u ţelezniĉke vagone Aleksinaĉkih rudnika ) će se vršiti u skladu sa

uslovima nadleţnog vodoprivrednog preduzeća kome se Nosila projekta ima , u svrhu dobijanja uslova za

ispuštanje voda , obratiti u skladu sa dodatnim merama koje mogu uticati na spreĉavanje ili smanjenje

štetnih uticaja na ţivotnu sredinu (definisane u poglavlju 8. ove Studije).

Graniĉne vrednosti emisije za odreĊene grupe ili kategorije zagaĊujućih supstanci (u daljem tekstu:

zagaĊujuća materija) parametri i uĉestalost merenja će biti usaglašeni sa tim uslovima odnosno sa

Ingeko


Uredbom o graniĉnim vrednostima emisije zagaĊujućih materija u vode i rokovima za njihovo dostizanje (Sl.

glasnik RS br. 67/11 , 48/12 ).

8.2.1.1 GRANIĈNE VREDNOSTI EMISIJE OTPADNIH VODA

Kao graniĉne vrednosti emisije za odreĊene grupe ili kategorije zagaĊujućih supstanci (u daljem tekstu:

zagaĊujuća materija) u otpadnim vodama uzete su graniĉne vrednosti u skladu sa Uredbom o graniĉnim

vrednostima emisije zagaĊujućih materija u vode i rokovima za njihovo dostizanje (Sl. glasnik RS br. 67/11 ,

48/12 ) a koje su definisane u Prilogu 2 Glava II Druge otpadne vode Odeljak 2. Graniĉne vrednosti emisije

otpadnih voda za odlaganje otpada na površini, Tabela 2.1. Graniĉne vrednosti emisije na mestu ispuštanja

u površinske vode i Tabela 2.2. Graniĉne vrednosti emisije pre mešanja sa ostalim otpadnim vodama na

nivou

pogona.

Graniĉne vrednosti emisije na mestu ispuštanja u površinske vode su merodavne pri sagledavanju uzoraka

koji se uzimaju na izlivu otpadnih voda u kanal (pri ovome treba imati u vidu da na mestu izliva otpadnih

voda u kanal dolazi do superponiranja otpadnih voda iz svih separatora na kompleksu) a graniĉne vrednosti

emisije pre mešanja sa ostalim otpadnim vodama na nivou su merodavne pri sagledavanju rezultata

ispitivanja uzoraka iz izlivne komore separatora ulja i i masti.

Graniĉne vrednosti emisije na mestu ispuštanja u površinske vode date su u tabeli T 8.2 a graniĉne

vrednosti emisije pre mešanja sa ostalim otpadnim vodama na nivou pogona date su tabeliT 8.3.

Tabela 8.2. Graniĉne vrednosti emisije na mestu ispuštanja u površinske vode

Parametar Jedinica mere Graniĉna vrednost emisije (I)

Temperatura °C 30

pH 6,5-9

Suspendovane materije mg/l 35

Biohemijska potrošnja kiseonika (BPK 5) mgO 2/l 20

Hemijska potrošnja kiseonika (HPK) mgO 2/l 200 (II)

Ukupni neorganski azot (NH 4-N, NO 3-N, NO 2-N)

mg/l 70 (IV)

Ukupan fosfor mg/l 3

Ukupni ugljovodonici mg/l 10 (III)

Azot od nitrita (NO 2-N) mg/l 2

Toksiĉnost za ribe (T f) 2

(I) Vrednosti se odnose na 2-ĉasovni uzorak.

(II) Sluĉaj otpadne vode za koji se smatra da hemijska potrošnja kiseonika (HPK) pre tretmana premašuje

4000 mgO 2/l primeniće se nivo za HPK u efluentu u reprezentativnom sluĉajnom uzorku ili 2-ĉasovnom

kompozitnom uzorku, što je ekvivalentno redukciji HPK od 95%. Smanjenje HPK će se odnositi na odnos

izmeĊu koliĉine zagaĊenja u efluentu i koliĉine zagaĊenja u efluentu u postrojenja za tretman otpadnih voda

tokom 24 ĉasa. Za opterećenje zagaĊujućim materijama u efluentu odluĉujući će biti kapacitet iskorišćenja

postrojenja na kome je zasnovana dozvola. Obim smanjenja će biti procenjen na osnovu dimenzionisanja i

naĉina rada postrojenja za tretman otpadnih voda.

(III) Zahtevi za ukupne ugljovodonike će se primeniti na sluĉajan uzorak. Neće se primenjivati na otpadnu

vodu od odlaganja komunalnog otpada.

(IV) Zahtevi za ukupan azot će se primeniti na otpadnu vodu na temperaturi od 12 °C i iznad u efluentu iz

biološkog reaktora postrojenja za tretman otpadnih voda.

Više koncentracije i do 100 mg/l za ukupan azot mogu biti dozvoljene u dozvoli za ispust vode, ako je

obezbeĊena redukcija opterećenja azotom do 75%. Redukcija se odnosi na srazmer izmeĊu opterećenja

Ingeko


azotom u efluentu i izmeĊu efluenta nak reprezentativnog perioda vremena koje ne prelazi 24 ĉasa. Ukupan

vezan azot (organski i neorganski) će biti korišćen kao osnova za raĉunanje opterećenja.

Tabela 8.3. Graniĉne vrednosti emisije pre mešanja sa ostalim otpadnim vodama na nivou Pogona

Parametri Jedinica mere Graniĉna vrednost emisije (I)

AOH (adsorbujući organski halogeni) (II) mg/l 0,5

Ţiva mg/l 0,05

Kadmijum mg/l 0,1

Hrom mg/l 0,5

Hrom VI (II) mg/l 0,1

Nikal mg/l 1

Olovo mg/l 0,5

Bakar mg/l 0,5

Cink mg/l 2

Arsen mg/l 0,1

Cijanid, lako osloboĊeni mg/l 0,2

Sulfid mg/l 1

(I) Reprezentativan sluĉajan uzorak ili 2-ĉasovni kompozitni uzorak

(II) Za AOX, hroma VI, lako oslobodive cijanide i sulfide se primenjuju vrednosti koje se odnose na sluĉajan

uzorak.

8.2.1.1 MESTA , NAĈIN I UĈESTALOST MERENJA

Mesta merenja:

Mesta uzimanja uzorka vode će biti:

- na mestu izliva otpadnih voda iz separatora ulja i masti u kanal kojim se odvode otpadne

vode Postrojenja za separaciju i utovar uglja u vagone Aleksinaĉkih rudnika

- iz izlazne komore separatora ulja i masti (separator ulja i masti u koji se slivaju atmosferske

vode sa platoa i saobraćajnica koje će se preteţno koristiti za potrebe funkcionisanja Postrojenja koje je

predmet ove Studije.

Naĉin merenja:

Merenja će vršiti pravna lica koja su ovlašćene ustanove, odnosno akreditovane za odreĊene metode

ispitivanja, odnosno ona pravna lica koja ispunjavaju uslove u pogledu kadrova, opreme i prostora

propisanih u vaţećim zakonskim aktima.

Uĉestalost merenja:

Uĉestalost merenja biće najmanje 4 puta godišnje pri ĉemu treba imati u vidu da je iuzorkovanje potrebno

vršiti za vreme atmosferskih padavina .

8.2.2 MONITORING SANITARNO FEKALNIH OTPADNIH VODA

Monitoring sanitarno fekalnih otpadnih voda će se vršiti kao zajedniĉki monitoring koji se vrši za Postrojenje

za tretman i skladištenje neopasnog metalnog otpada .

Mesto uzorkovanja je sabirna jama za sanitarno fekalne vode a uĉestalost merenja je kod svakog praţnjenja

jame.

Graniĉne vrednosti zagaĊujućih materija u tim vodama je definisana aktima javnog komunalnog preduzeća

koje te vode dislocira sa lokacije.

Ingeko


8.3 MONITORING OTPADA KOJI SE GENERIŠE PRI RADU POSTROJENJA

Monitoring otpada generisanog pri radu Postrojenja se mora sprovoditi u cilju utvrĊivanja ispunjenosti

uslova definisanih Zakonom o upravljanju otpadom odnosno Pravilnika koji su na osnovu njega donešeni.

Plan monitoringa otpada generisanog pri radu Postrojenja je dat u tabeli T 8.4.

Tabela 8.4: Plan monitoringa otpada

Karakteristika/ aktivnost Uĉestalost Metod Eksterni

monitoring

Interni

monitoring

Dnevna evidencija o generisanju i

vrsti otpada

Kontinualno Vizuelno / merenjem - Da

Razvrstavanje i karakterizacija Po potrebi Vizuelno / merenjem Da Da

Izveštavanje prema

Agenciji za zaštitu ţivotne sredine

1 x godišnje - -

Dokument o kretanju

otpada za svako kretanje

Pri svakom kretanju - Da Da

Eksterni monitoring sprovode nadleţni inspekcijski organi.

8.4 MONITORING KOJI SE SPROVODI OD STRANE OVLAŠĆENIH RADNIKA POSTROJENJA

Nadgledanje zaštite životne sredine od strane Nosioca projekta se vrši u cilju da se obavi detaljan pregled

aspekta zaštite životne sredine na kompleksu sa ciljem da se osigura da se u Postrojenju sprovode i

ispunjavaju mere koje su direktno ili indirektno u funkciji zaštite životne sredine.

Monitoring koji se mora svakodnevno sprovodi od strane ovlašćenih radnika Postrojenja (Self-monitoring )

obuhvata kontrolu koja nije decidno definisana pozitivnim zakonskim propisima iz oblasti zaštite životne

sredine, ali jeste nekim drugim propisima, a značajna je za zaštitu životne sredine.

Ovaj monitoring obuhvata:

- Kontrolu zaštite zemljišta i podzemnih voda

- Kontrolu prostorno-funkcionalnih površina i prostora lokacije sa stanovišta sadržaja u okviru istih

- Kontrola upravljanja otpadom stvorenim na lokaciji

- Kontrolu održavanja kućnog reda i urednosti u Postrojenju

- Ostale kontrole

Način kontrole, održavanja i evidentiranja nedostataka i intervencija moraju biti regulisani odgovarajućim

internim uputstvima.

8.4.1 KONTROLA ZAŠTITE ZEMLJIŠTA I PODZEMNIH VODA

U normalnim radnim uslovima ne može doći ni do kakvog ispuštanja zagađujućih materija u zemljište i

podzemne vode.

Zemljište i podzemne vode su u potpunosti zaštićeni od mogućih zagađenja, čak i u slučaju raznih vrsta

vanrednih događaja (ovo je obezbeđeno preko planiranog načina izrade i obrade platoa, slivnih jama,

tankvana i slivnih kanala).

Monitoring zaštite zemljišta i podzemnih voda sprovodi se praktično kroz redovnu kontrolu i održavanje u

ispravnom stanju sistema koji onemogućava prodor eventualnoih zagađujućih materija sa tih površina na

okolno zemljište (vodonepropusni platoi, slivne jame i kanali).

Ingeko


8.4.2 KONTROLA UPRAVLJANJA OTPADOM STVORENIM NA LOKACIJI

Kontrola sistema upravljanja otpadom stvorenim na lokaciji bi trebala da se vrši u smislu njegovog pravilnog

prihvatanja i konačne dispozicije kroz:

- uvid u ugovore sa JKP u cilju provere periodičnosti preuzimanja stvorenih otpadnih materija (čvrst

komunalni otpad i smeća, pražnjenje septičke jame) u cilju konačne dispozicije

- uvid u dokumentaciju koja se odnosi na konačnu dispoziciju opasnog otpada

Monitoring industrijskog i komunalnog otpada ostvaruje se sistematskim praćenjem njegovih tokova:

- Utvrđivanjem mesta njegovog nastanka;

- Vođenjem evidencije o nastalim vrstama i količinama ovih materija;

- Ispitivanjima, karakterizaciji od strane akreditovane laboratorije (ukoliko se radi o opasnom otpadu);

- Obeležavanje i pakovanje u skladu sa propisima;

- Privremenim odlaganjem na propisno uređenom prostoru (priručnom magacinu opasnih materija);

- Izveštavanjem nadležnih institucija o vrstama i količinama otpada;

- Predajom otpada na dalju upotrebu i/ili reciklažu, odnosno upravljanje ovlašćenim organizacijama,

čuvanjem propisane dokumentacije o vrstama i količinama predmetnog otpada;

- Izvozom opasnog otpada od strane ovlašćene organizacije na konačni tretman na neko od

postrojenja u zemljamiili u EU, koje ima odgovarajuće ovlašćenje za obavljanje ovih poslova i

- Čuvanjem kompletne dokumentacije o opasnom otpadu koji je izvezen i na propisan naćin uništen.

8.4.3 KONTROLA PROSTORNO-FUNKCIONALNIH POVRŠINA I PROSTORA LOKACIJE SA

STANOVIŠTA SADRŽAJA U OKVIRU ISTIH

Kontrola prostorno-funkcionalnih celina i prostora lokacije sa stanovišta sadržaja u okviru istih bi se u

konkretnom slučaju svela na kontrolu površina lokacije sa stanovišta da li na istima ima drugih objekata,

opreme ili materija koje su po svom karakteru opasne ili koje bi mogle da predstavljaju opasnost sa

stanovišta ugrožavanja životne sredine.

8.4.4 KONTROLA ODRŽAVANJA KUĆNOG REDA I UREDNOSTI U POSTROJENJU

Kontrola održavanje kućnog reda i urednosti u Postrojenju se vrši u cilju postizanja optimalnog stanja na

lokaciji a u skladu sa pravilima dobre proizvođačke prakse i domaćinskog održavanja reda i podrazumeva:

- Kontrolu složaja otpadnog materijala na otvorenom sa stanovišta stabilnosti,

- Kontrolu separatnog skladištenja razvrstanih otpadnih materijala (uključujući i prisustvo

odgovarajućih tabli kojima se vrši identifikacija pojedinih vrsti razvrstanog materijala) ,

- Kontrolu čistoće i prohodnost interne saoraćajnice i transportno manipulativnih površina,

- Redovnu inspekciju priručnog magacina opasnog otpada i posuda za otpad u cilju utvrđivanja

potrebe za preduzimanjem svih potrebnih aktivnosti da bi se sprečilo bilo kakvo dešavanje u zoni

magacina koje bi imalo za posledicu izbijanje požara, rasipanje materijala ili neke druge štete po

ljude ili životnu sredinu,

- Kontrolu mirisa na lokaciji

- Kontrolu prisustva štetočina na lokaciji.

8.4.5 OSTALE KONTROLE

Ostale kontrole kojese moraju sprovoditi u Postrojenju su:

- Rutinska kontrole u cilju utvrđivanja ispravnosti transportih vozila i mobilnih mašina kao i mesta

na kojima se vrši privremeno skladištenje otpada sa ciljem da se preventira potencijalno

Ingeko


zagađenje zemljišta i podzemnih voda naftnim derivatima iz transportih vozila i mobilnih mašina

koje se povremeno angažuju na lokaciji Postrojenja,

- Kontrola potrošnje energije,

- Kontrola mobilne opreme za požar i druge udesne situacije (vanredne događaje na lokaciji),

- Kontrola sistema fizičko- tehničke zaštite Postrojenja.

Ingeko


9. PROCENA UTICAJA NA ŢIVOTNU SREDINU U SLUĈAJU UDESA

9.1 MOGUĆNOST POJAVE AKCIDENTNIH SITUACIJA

9.1.1 MOGUĆNOST NASTANKA EKSPLOZIJE

U okviru predmetnog Postrojenja, saglasno obrazloţenju navedenom u poglavlju 6.1.5 ne postoje elementi

koji se mogu podvesti pod kritiĉne taĉke sa stanovišta stvaranja mogućnosti nastanka eksplozije kao

udesnog dogaĊaja i koji mogu biti potencijalni izvori opasnosti (kritiĉne taĉke su mesta na kojima moţe doći

do inicijalnog dogaĊaja koji se moţe razviti do krajnjeg dogaĊaja eksplozije - udesa koji moţe biti opasan za

prisutno osoblje na objektu ili postrojenju, neposrednoj okolini mesta udesa ili široj okolini).

9.1.2 MOGUĆNOST NASTANKA POŢARA

Mogućnost nastanka poţara u predmetnom Postrojenju je, i poredtoga što su predviĊene sve potrebne

mere za eliminisanje njegovog nastanka je, zbog postojanja gorivih materija koje su konstituvni delovi

uskladištenog EE otpada odnosno postojanja gorivih materija u okviru transportnih sredstava postoji i

obrazloţena je u poglavljima 6.5.1 i 6.5.2. ove Studije.

9.1.3 MOGUĆNOST ISCURIVANJA OPASNIH MATERIJA

9.1.3.1 CURENJA NAFTNIH DERIVATA IZ MEHANIZOVANIH TRANSPORTNO MANIPULATIVNIH

SREDSTAVA I UREĐAJA

Operacije dopreme i otpreme otpada kao i pojedine transportno manipulativne sa otpadom unutar

postrojenja, se realizuju primenom mehanizovanih transportno manipulativnim sredstava i ureĊaja u kojima

se kao konstituivni elementi nalaze odreĊeni naftni derivati (goriva, maziva ii hidrauliĉna ulja).

Usled vanrednih dogaĊaja (gubitka mehaniĉke celovitosti cevovoda, rezervoara i dr.) do kojih teoretski moţe

doći pri radu ovih sredstava u prostoru Postrojenja moţe doći do njihovog neţeljenog iscurivanja iz tih

sredstava.

9.1.3.2 CURENJE- RASTURANJE OPASNIH MATERIJA KOJE SU KAO KONSTITUIVNI DELOVI

SADRŢANI U EE OTPADU

Opasnosti koje su povezana sa supstancama i materijalima sadrţanim u EE otpadu se pojavljuju ili mogu

nastati na kraju ţivotnog veka EE opreme kada se ista rastavlja, reciklira, spaljuje ili deponuje na deponiji

koja nije pripremljena za njeno deponovanje.

Planirane operacije tertmana i skladištenja EE otpada u predmetnom Postrojenju ne obuhvataju bilo kakvo

rastavljanje, spaljivanje ili trajno deponovanje EE otpada u okviru Postrojenja koje bi kao posledicu imalo

curenje- rasturanje opasnih materija koje su konstituivni sadrţaji pojedinih elemenata otpadnih EE aparata.

Do eventualnog neţeljenog curenja odnosno rasturanja i isparavanje teških metala i drugih toksiĉnih ili

opasnih supstanci koje su kao konstituivni elementi prisutni u EE otpadu , moţe doći samo usled neţeljenog

dogaĊaja pri transportno manipulativnim radnjama sa pojedinim aparatima u sastavu EE otpada koji bi kao

posledicu imao gubljenje mehaniĉkog integriteta tog aparata otpadnog EE aparata.

Ovakvi dogaĊaji se samo uslovno mogu nazvati udesnim situacijama – rizik od nastanka ovakvih dogaĊaja

je stalno prisutan u Postrojenju.

Opasnosti koje nastaju u postupcima tretmana EE otpada preteţno su ograniĉene na neposredno - radno

okruţenja mesta na kome se obavljaju odreĊene operacije tretmana.

Ingeko


Opasnost po okolinu naroĉito nastaje usled emitovanja finih ĉestica-prašine (ekrani CRT monitora i

televizora) i gasova (rashladni aparati) u sluĉajevima kada su pojedini otpadni aparati oštećeni ili slomljeni,

9.1.4 MOGUĆNOST POJAVE AKCIDENTNIH SITUACIJA USLED KONSTANTNE PRISUTNOSTI

OPASNIH MATERIJA

Na osnovu procene stanja vezanog za mogućnosti i vrste hemijskih udesa (vrste i koliĉine opasnih

materija), a prema Pravilniku o Listi opasnih materija i njihovim koliĉinama i kriterijumima za odreĊivanje

vrste dokumenata koje izraĊuje operater seveso postrojenja, odnosno kompleksa ("Sluţbeni glasnik RS",

br. 742/2010), proizilazi da Postrojenje koje je predmet ove Studije nije seveso postrojenje, odnosno da za

isto ne postoji obaveza izrade, po formi i sadrţini, propisane vrste dokumenenata za seveso postrojenja.

U okviru predmetnog Postrojenja ne postoje elementi koji se mogu podvesti pod kritiĉne taĉke sa stanovišta

stalnog prisustva opasnih materija i koji mogu biti potencijalni izvori opasnosti (kritiĉne taĉke su mesta na

kojima moţe doći do inicijalnog dogaĊaja koji se moţe razviti do krajnjeg dogaĊaja- udesa koji moţe biti

prisutan za prisutno osoblje na objektu ili postrojenju, neposrednoj okolini mesta udesa ili široj okolini).

9.2 PROCENA UTICAJA NA ŢIVOTNU SREDINU U SLUĈAJEVIMA MOGUĆIH UDESA U

POSTROJENJU

9.2.1 PROCENA UTICAJA NA ŢIVOTNU SREDINU U SLUĈAJU POŢARA

Procena uticaja na ţivotnu sredinu u sluĉaju poţara je obrazloţena u poglavlju 6.5.2 ove Studije.

9.2.2 PROCENA UTICAJA NA ŢIVOTNU SREDINU U SLUĈAJU ISCURIVANJA OPASNIH MATERIJA

9.2.2.1 PROCENA UTICAJA NA ŢIVOTNU SREDINU U SLUĈAJU CURENJA NAFTNIH DERIVATA IZ

MEHANIZOVANIH TRANSPORTNO MANIPULATIVNIH SREDSTAVA I UREĐAJA

Verovatnoća pojave takvih dogaĊaja koji bi, uglavnom, mogli da utiĉu znaĉajno na zemljište (a time i

posredno na vode), se moţe smatrati zanemarljivom , ali odreĊeni rizik postoji i on se uvek svodi na

najmanju moguću meru paţljivim rukovanjem.

Opasnost po ţivotnu sredinu usled nekontrolisanog i/ili nedozvoljenog ispuštanja naftnih derivata koji su

gorivo za pogon ili su konstituivni delovi mehanizacije kojom se izvode radovi usled vanrednih dogaĊaja pri

radu (gubitka mehaniĉke celovitosti cevovoda, rezervoara i dr.) potiĉe od fiziĉko hemijskih karakteristika

prisutnih naftnih derivata kao dominantnih opasnih materija na kompleksu ( gorivo(D2), motorno ulje,

hidrauliĉno ulje ) koje direktno zagaĊuju tlo na koje dospu.


negativnih efekata koje uzrokuju naftni derivati u ţivotnoj sredini.


kontaktu sa ovim materijama.


vodama koje prilikom atmosferskim padavinama dospevaju u tlo, mogu dalje izazvati zagaĊenje podzemne i

površinske vode u koje dospu.


Veliĉina zone uticaja zavisiće od koliĉine materije dospele na tlo,vrste tla i dr.

Ingeko


U sluĉaju havarije na lokaciji, koja predstavlja kvar na mehanizaciji sa iscurivanjem naftnih derivata, ulja i

maziva moţe doći do lokalnog zagaĊenja, odnosno površinske kontaminacije zemljišta u površini na kojoj se

naftni derivat prosuo (maksimalno 2 – 3 m3).

Platoi i unutrašnje saobraćajnice po kojima se kreću mehanizovana sredstva i ureĊaji transporta su sa

vodonepropusnom podlogom (armirano betonski zastor).

Sanacija iscurelih naftnih derivata jednostavna u tom sluĉaju i obuhvata posipanje apsorbentom (piljevina,

specijalni namenski adsorbent ili nešto dugo) , uklanjanje zagaĊenog adsorbenta , sakupljanje u polietilenske

vreće ili nepropusnu burad i evakuaciju, odnosno predaju ovlašćenom operateru na dalje postupanje, odnosno

dekontaminaciju.

Napred navedeno kao i ĉinjenice:

- da se navedeni naftni derivati nalaze u hermetizovanim sistemima u okviru mehanizacije koja su pod

neprekidnom kontrolom rukovaoca,

- da u sluĉaju curenja postoji mogućnost njihovog interventnog prihvatanja u cilju spreĉavanje njihovog

širenja po prostoru

- da se naftni derivati derivati u mehanizovanim transportno manipulativnim sredstvima i ureĊajima

nalaze u koliĉinama koje ne mogu izazvati ozbiljnije akcedentno zagaĊenje,

- da se na prostoru kompleksa neće vršiti intervencije ozbiljnijeg odrţavanja i popravke radnih mašina,

- da se na prostoru kompleksa neće skladištiti gorivo i ulje (za podmazivanje, hidrauliĉno) već će se po

potrebi dopremati na kompleks u ograniĉenim koliĉinama,

- da će se generisan opasan otpad skladištiti u metalnoj baĉvi za otpad koja će se privremeno skladištiti

u posebnom magacinu opasnog otpada i

- da će se u Postrojenju nalaziti i potrebne koliĉine sredstava za neutralizaciju naftnih derivata

daju osnovu za procenu da će uticaj na ţivotnu sredinu usled eventualnog curenja naftnih derivata iz

mehanizovanih transportno manipulativnih sredstava i ureĊaja biti zanemarljiv.

9.2.2.2 PROCENA UTICAJA NA ŢIVOTNU SREDINU U SLUĈAJU CURENJA – RASTURANJA OPASNIH

MATERIJA KOJE SU KAO KONSTITUIVNI ELEMENTI SADRŢANI U EE OTPADU

Verovatnoća pojave dogaĊaja koji se manifestuju oslobaĊanjem opasnih materija koje su kao konstituivni

elementi sadrţane u EE otpadu iz pojedinih otpadnih EE aparata usled oštećenja istih pri transportno

manipulativnim radnjama je prisutna.

Opasnost po ţivotnu sredinu pojedinih opasnih materija koje su kao konstituivni elementi sadrţane u EE

otpadu a koje bi usled udesnih dogaĊaja koji se manifestuju njihovim oslobaĊanjem iz pojedinih otpadnih EE

aparata usled gubitka njihove mehaniĉke celovitosti potiĉe od njihovih fiziĉko hemijskih karakteristika

Uticaj na ţivotnu sredinu pojedinih opasnih materija koje su kao konstituivni elementi sadrţane u EE otpadu a

koje bi usled udesnih dogaĊaja koji se manifestuju njihovim oslobaĊanjem iz pojedinih otpadnih EE aparata je

obrazloţen u okviru poglavlja 6.1.4 ove Studije.

Njihovo curenje na tlo (zemljšte) direktno zagaĊuju tlo na koje iste dospu.


negativnih efekata koje uzrokuju pojedine opasne materije koje su konstituivni deo otpadnih EE aparata.


kontaktu sa ovim materijama .

Ingeko



vodama koje prilikom atmosferskim padavinama dospevaju u tlo, mogu dalje izazvati zagaĊenje podzemne i

površinske vode u koje dospu.


Veliĉina zone uticaja zavisiće od koliĉine materije dospele na tlo,vrste tla i dr.

U sluĉaju dogaĊaja oštećenja pojedinih otpadnih EE aparata koji bi kao posledicu imao rasturanje opasnih

materijala (prašine opasnih materijala koji su u praškastom obliku prisutni u pojedinim elementima otpadnog EE

aparata ili usitnjenih elemenata EE aparata koji sadrţe opasne materije a koji su nastali usled neţeljenog

usitnjavanja- drobljenja tih elemenata), moţe doći do lokalnog zagaĊenja, odnosno površinske kontaminacije

površina na koje je opasan materijal dospeo (maksimalno 2 – 3 m3).

Ovakvo oslobaĊeni opasni materijali bi, uglavnom, mogli da utiĉu znaĉajno na tlo (a time i posredno na vode)

a samim tim , preko hranidbenog lanca i na ljude.

Platoi i unutrašnji prostori skladišnih objekata na koje moţe dospeti iscurela materija su sa vodonepropusnom

podlogom (armirano betonski zastor).

Sanacija iscurelih sadrţaja EE otpada takvih površina je relativno jednostavna i obuhvata zavisno od materije

koja je iscurela , mehaniĉko sakupljanje, posipanje apsorbentom (piljevina, specijalni namenski adsorbent ili

nešto dugo) , sakupljanje zagaĊenog adsorbenta , pakovanje u polietilenske vreće ili nepropusnu burad,

prihvatno skladištenje u priruĉnom magacinu opasnog otpada i konaĉnu dispoziciju iz Postrojenja predajom

ovlašćenom operateru na dalje postupanje, odnosno dekontaminaciju.

Ovoj sanaciji se mora pristupiti odmeh po nastanku dogaĊaja koji je rezultirao curenjem opasnih materija (da bi

se spreĉilo raznošenje tih opasnih materija odnosno povećanje površine koja je kontaminirana).

Sa obzirom na relativno malu koliĉinu teških metala i halogenovanih supstanci koji se mogu osloboti iz otpada

usled oštećenja otpadnih EE aparata pri transportno manipulativnim radnjama sa istim (pri transportno

manipulativnim radnjama sa pojedinim otpadnim EE aparatima, eventualno je moguće oštećenje jednog ili par

otpadnih EE aparata), moţe se sa dovoljnom pouzdanošću proceniti da takvo curenje i isparavanje teških

metala i drugih toksiĉnih ili opasnih supstanci neće prouzrokovati znaĉajne uticaje na ţivotnu sredinu , naroĉito

ne usled njihove eventualne interakcije i sinergetskog efekta koje bi povećalo njihovo oslobaĊanje i/ili njihov

negativni efekat.

Pravilno postupanje i kontrolisane transportno manipulativne radnje i odgovarajuće skladištenje EE opreme

minimizira opasnosti povezane s tim supstancama .

Saglasno navedenom uticaj na ţivotnu sredinu u sluĉaju curenja – rasturanja opasnih materija koje su kao

konstituivni elementi sadrţani u EE otpadu usled eventualnog oštećenje jednog ili par otpadnih EE aparata

prilikom transportno manipulativnih radnji sa istim u okviru Postrojenja, moţe se proceniti kao zanemarljiv uticaj

na ţivotnu sredinu.

Ingeko


10.0 NETEHNIČKI REZIME PODATAKA NAVEDENIH OD 1 – 9

Netehniĉki rezime podataka od 1- 9 dat je dat u svesci br.2 ove Studije.

Sveska br. 2 je integralni deo ove Studije.

Ingeko


11. PODACI O TEHNIĈKIM NEDOSTACIMA ILI NEPOSTOJANJU ODREĐENIH STRUĈNIH

ZNANJA I VEŠTINA

Postavljena tehničko- tehnološka rešenja predmetnog Postrojenja za tretman i skladištenje otpada od EE

opreme prilagođena su postupcima tretmana i skladištenja koji se primenjuju u sličnim (po prostoru,

kapacitetu i vrsti robe koja se prima na tretman i uskladištenje) postrojenjima u zemlji i svetu i u skladu su

sa mogućnostima prostora izdvojenog za potrebe uspostavljanja istog i želja Nosioca projekta.

Pri postavljanju tih rešenja nije bilo tehničkih nedoumica.

Planirani postupci tretmana i skladištenja EE otpada u predmetnom Postrojenju spadaju u postupke koji

se uspešno primenjuju u sličnim postrojenjima u zemlji i svetu - isti su dobro poznati i determinisani kako

sa strane odvijanja postupka tako i sa strane nus pojava koje se generišu pri njihovom odvijanju a što je

uzeto u obzir pri sagledavanjima u ovoj Studiji.

Ingeko


II. PRILOG A: GRAFIČKA DOKUMENTACIJA

Ingeko


IV. PRILOG B: USLOVI I SAGLASNOSTI DRUGIH

NADLEŽNIH ORGANA

Ingeko


V. PRILOG C: MERENJA I ISPITIVANJA

Documents

OPASAN OTPAD NA KP 2046/10 KO DONJI ADROVAC otpada na KP 2046/10 KO Donji Adrovac SO Aleksinac Strana 13 od 175 štetni uticaji projekta na ĉinioce ţivotne sredine, kao i mere i