Efikasan operativni menadment je osnova poslovanja organizacija koje ele da maksimiziraju svoju organizacionu efikasnost.

Kada su ideje, donoenje poslovnih odluka i usklaenost i optimizacija poslovnih procesa u savrenoj harmoniji, mnogo je lake postii rezultate, ostvariti postavljene ciljeve i konkurentsku prednost.

2

MENADMENT I MENADERI

Menadment Proces planiranja, organizovanja, voenja i kontrole posla lanova organizacije i korienje svih raspoloivih sredstava organizacije da se postignu naznaeni ciljevi.

Menaderi Neko ko radi sa i preko drugih ljudi koordinirajui njihov rad i aktivnosti kako bi postigao organizacione ciljeve.

3

Sutina menadmenta je u donoenjuODLUKA!To znai...

4

... da e, to budemo dublje ulazili u ekonomiju znanja, donoenje odluka biti sve sloenije. Jer u ekonomiji znanja je najvanije da se brzo i efikasno odgovori na neoekivane i neuobiajene zahteve trita.

5

Imperativ savremenih organizacija uiti bre od konkurencije

Tendencija poveanja vrednosti znanja svetskih korporacija nastavlja se jaanjem organizacija kao "organizacija koje ue", tj. organizacija:

koje se zasnivaju na menadmentu znanja gde su zaposleni radnici znanja (Knowledge Worker) sa uspenim menadmentom ljudskih resursa

Najbolje firme u budunosti e biti one u kojima svi zaposleni stvaraju, meusobno dele i koriste

znanje umesto da ga sebino uvaju za sebe.

Thomas Davenport & Laurence Prusak, Working Knowledge

6

brzo reaguje na elje klijenata tako to e nove informacije brzo pretoiti u znanje koje e se iskoristiti na nain koji e klijentu doneti novu vrednost

savladava nova tehnoloka dostignua koja e poveati kvalitet usluge ili proizvoda

smanjuje vremenske cikluse ako, kada i gde god je to mogue

je spremna na inovacije ima samopouzdanje i prilagodljiva je na promene u

okruenju Ima inicijativu za odluno sprovoenje svih

neophodnih promena7

KARAKTERISTIKE ORGANIZACIJE ZNANJA SU:

slobodan protok znanja, dvostrani odnos sa korisnicima usluga, iroka kreativnost zaposlenih, dostupnost znanja, slobodna podela znanja, otvorena korporativna kultura, neformalni kanali komunikacije i razmene

iskustva, u centru ovakve organizacije nalazi se koncept

menadmenta znanja i procesi stvaranja, osvajanja, uvanja, podele i primene znanja

8

TIPOVI MENADERA

Menaderi prve linije Menaderi koji odgovaraju samo za rad zaposlenih i ne nadgledaju druge menadere. Najnii stupanj u hijerarhiji organizacije.

Srednji menaderi Menaderi na srednjem nivou hijerarhije organizacije, odgovaraju za druge menadere a ponekad i za rad zaposlenih; oni takoe podnose izvetaje viim menaderima.

Glavni menaderi Menaderi odgovorni za sveukupno rukovoenje organizacijom; utvruju politike rada i rukovode saradnjom izmeu organizacije i njenog okruenja.

9

NIVOI MENADMENTA

FIRST LINE

managers

MIDDLEmanagement

TOPmanagement

10

ELEMENTI MENADMENTA

PLANIRANJE

ORGANIZOVANJE

VOENJE

KONTROLISANJE

11

PLANIRANJE Definisanje ciljeva, utvrivanje strategija radi postizanja tih ciljeva, i razvoj planova za integrisanje i koordinisanje aktivnosti.

Plan uputstvo po kojem:Organizacija obezbeuje i angauje

sredstva za postizanje ciljalanovi organizacije obavljaju aktivnosti u

skladu sa odabranim zadacimaNadgleda se i meri napredovanje ka

ciljevima12

Organizovanje posla da bi se postigao cilj organizacije

Proces angaovanja dvoje ili vie ljudi da na strukturisan nain rade zajedno da bi ostvarili cilj ili grupu ciljeva

Kontinuirani proces koji podrazumeva preduzimanje niza raznovrsnih aktivnosti:

1. Koncipiranje organizacione strukture

2. Redizajn organizacione strukture

3. Menadment ljudskih resursa13

Sastavljanje organizacione strukture sadri sledee aktivnosti:1. Definisanje i podelu radnih zadataka2. Departmentalizaciju i uspostavljanje raspona

kontrole3. Delegiranje

14

Rad sa ljudima uz pomo kojih se postiu ciljevi

Elementi voenja: motivacija, liderstvo, komunikacija, menadment ljudskim resursima.

15

Kontrola je praenje aktivnosti kako bi se osiguralo da su one izvrene kao to je planirano i ispravljanje svih znaajnih devijacija.

Cilj kontrole: da obezbedi da ostvareni rezultati poslovanja odgovaraju planiranim.

16

PROCES KONTROLE

etiri meusobno povezane faze procesa kontrole:1. Utvrivanje standarda i metoda merenja uinka2. Merenje ostvarenog uinka3. Poreenje ostvarenog uinka u odnosu na standard4. Preduzimanje korektivne akcije

STANDARD UINKACiljevi

ProgramiStrategijePolitike Pravila

ProcedureBudet

Ostvareni rezultati

Standardi merenja

Odstupanja (devijacije)

Korektivna akcija

17

MENADERSKI NIVO I OBIM KONTROLE

Sveopta, impersonalna, dugovremenska (kvartalna, godinja) kontrola

TOP MENADMENT KONTROLAStrateko planovi,sveukupni ciljevi,

stanje profita i gubitka

Departmanska, impersonalna, periodina (sedmina i mesena) kontrola

KONTROLA ZA SREDNJIMENADMENT

Podciljevi departmana

Pojedinana, lina, kratkorona (dnevna i sedmina) kontrola

KONTROLA ZA NAJNII MENADMENT

Nadzor plana poslova,izvetaji

18

VRSTE MENADMENTA

Ako se posmatra stepen nadlenosti u procesu odluivanja i odgovornosti za ostvarivanje ciljeva preduzea, teorija i praksa menadmenta razlikuju tri osnovne varijante upravljakih aktivnosti i to:

1. Strategijski menadment,

2. Menadment poslovnih podruja,

3. Operativni menadment. 19

STRATEGIJA I MENADMENT

Strategija je upravljaka aktivnost preduzea ili drugog organizacionog sistema koja se odnosi na izbor pravaca, metoda i instrumenata za realizaciju ciljeva.

Uloga strategije u tekuem poslovanju i razvoju preduzea svodi se na pronalaenje najboljih moguih naina za ostvarivanje planiranih ciljeva.

To se obezbeuje kombinovanjem raspoloivih ljudskih i materijalnih resursa, kao i drugih konkurentskih prednosti preduzea, kako bi se odgovorilo na izazove i ogranienja u okruenju.

20

Strategija preduzea treba da obezbedi najpovoljniji nain ostvarivanja ciljeva preduzea u uslovima otre trine konkurencije i pod dejstvom dinaminih promena u okruenju.

Izbor strategije uslovljen je veliinom, razvijenou, vrstom i raznovrsnou delatnosti, kao i stepenom decentralizovanosti upravljanja preduzea.

21

Mogue je izvriti klasifikovanje strategija preduzea prema sledeim kriterijumima:

1. Razvojne mogunosti preduzea,

2. Hijerarhijski nivoi,

3. Karakteristike promena,

4. Odnos prema konkurenciji,

5. Poloaj na tritu.22

1. Prema kriterijumu razvojnih mogunosti preduzea -

Ogranienog rasta ili stabilizacije, koja se karakterie opreznou, odnosno izborom stabilnog umesto burnog i rizinog rasta;

Ekspanzivnog rasta, koja podrazumeva ofanzivni pristup razvoju preduzea, to obuhvata prodor na nova trita, razvoj novih proizvoda i proizvodnih linija, kao i diverzifikaciju delatnosti preduzea;

Redukcije poslovanja, to podrazumeva smanjivanje obima delatnosti preduzea, osamostaljivanje pojedinih delova organizacione strukture, pa i njihovu likvidaciju.

23

2. Hijerarhijski nivoi -

Preduzea, to podrazumeva donoenje baznih odluka za celinu organizacionog sistema.

Poslovnih jedinica, to se odnosi na donoenje kljunih odluka za usmeravanje poslovanja pojedinih delova organizacione strukture preduzea.

Poslovnih funkcija, koja obuhvata proces odluivanja o ciljevima aktivnosti u oblasti marketinga, proizvodnje, finansija, kadrova, istraivanja i razvoja i drugih segmenata poslovanja preduzea

24

3. Kriterijum karakteristika promena

Karakteristike promena o kojima se odluuje u okviru strategije preduzea mogu se svesti na:

restrukturiranje,

preorijentaciju,

revitalizaciju.

25

4. Odnos prema konkurenciji

Odnos prema konkurenciji kao kriterijum za izbor odgovarajue strategije, podrazumeva sagledavanje potroake i konkurentske pozicije preduzea.

Postavlja se pitanje da li odabrati varijantu strategije:

napada, odbrane ili saradnje,

26

Strategija napada moe biti usmerena na izbor izmeu konkurenata:

jakih ili slabih, bliskih ili dalekih, dobrih ili loih, i sl.

Preduzea se esto opredeljuju za strategiju saradnje, kada ocene da varijante napada ili odbrane nisu celishodne.

Ukoliko ne uspe strategija pobede konkurenata, reenje se trai u razliitim varijantama saradnje sa njima.

27

Odluke o strategijskim ciljevima poslovanja donose se na tri osnovna nivoa upravljake hijerarhije. U tom smislu strategija se utvruje:

1) na nivou preduzea kao celine, 2) za pojedine poslovne jedinice i3) za poslovne funkcije.

Na nivou preduzea utvruje se globalna strategija poslovanja, koja se dalje razrauje po poslovnim jedinicama i poslovnim funkcijama kao delovima organizacione strukture preduzea.

28

29

STRATEGIJA PREDUZEA I NJENO FORMULISANJE

Proces formulisanja strategije obuhvata analizu, identifikovanje, procenu i izbor najpovoljnije varijante u odnosu na okolnosti u kojima preduzee posluje.

Ovaj proces obuhvata tri osnovne faze:postavljanje strategijskih ciljeva, analiziranje preduzea i njegovog okruenja, usklaivanje odnosa izmeu preduzea i

njegovog okruenja. 30

Formulisanje strategije

Usklaivanje odnosa izmeu preduzea i okruenja je sutina formulacije strategije.

Ovo usklaivanje preduzea sa njegovim okruenjem, vie od bilo kog aspekta strategije, predstavlja osnovu uspenog planiranja i voenja poslovanja.

Poto realizacija strategijskih odluka zahteva angaovanje veeg broja uesnika, proces formulisanja strategije treba da bude zasnovan na kvalitetnom odluivanju.

31

U zavisnosti od nosilaca procesa formulisanja strategije mogu se izdvojiti etiri osnovna pristupa:

1) Strategiju formulie neposredno menader;

2) Menader delegira proces formulisanja strategije na odgovarajue strune organe

3) Formulisanje strategije kroz saradnju;

4) ampionski pristup formulisanju strategije.

32

1) Menader je kljuni akter formulisanja strategije. On se u ovom pristupu pojavljuje kao glavni strateg koji utie na izbor vrste i dubine analize, zatim na izbor varijanti koje e se razmatrati, kao i na sagledavanje ostalih inilaca.

2) Delegiranje procesa formulisanja strategije podrazumeva prenoenje ove vrste aktivnosti na odgovarajue grupe, kao to su sluba planiranja, komisije i odbori za strategiju preduzea i slino. Na taj nain, menader je u mogunosti da se posveti drugim vanim aktivnostima.

33

3) Saradnja u formulisanju strategije kao jedan od moguih pristupa ovoj upravljakoj aktivnosti zasniva se na aktivnoj pomoi menaderu njegovih potinjenih.

4) ampionski pristup formulisanju strategije zasniva se na podsticanju strategijskih poslovnih jedinica, kao relativno samostalnih segmenata preduzea, da budu lideri u podruju svog poslovanja.

34

STRATEGIJSKI MENADMENT

Pod pojmom menadment podrazumevaju se aktivnosti i nosioci upravljanja.

Strategijski menadment se moe objasniti kao jedinstvo donoenja strategijskih odluka i skup menadera koji takve odluke donose.

Razlikuje se strategijski menadment:1) preduzea, 2) poslovnih podruja, 3) poslovnih funkcija.

35

Aktivnosti strategijskog menadmenta ispoljavaju se u procesu usmeravanja poslovanja preduzea na bazi procena ansi i opasnosti koje potiu iz okruenja, kao i sagledavanja svojih resursa i svog poloaja u odnosu na konkurenciju.

Ovaj proces obuhvata logike, istraivake i organizacione aspekte na mogunosti preduzea i uslove u okruenju, kao i procenu optimalnog kombinovanja ansi i resursa sa ciljevima preduzea

36

U procesu utvrivanja strategije neophodno je kombinovanje saznanja u tri kljuna faktora, koji se, prema istim poetnim slovima, nazivaju tri strategijska K.

To su:kupci, konkurencija ikompanija (preduzee ili korporacija).

37

Utvrivanje strategije preduzea polazi od potreba kupaca koji su spremni da prihvate njegove proizvode i usluge.

Kao ponuai proizvoda i usluga javljaju se brojna preduzea, zbog ega se meu njima javlja konkurencija u pridobijanju kupaca.

Zadovoljavanje zahteva kupaca i sticanje konkurentske prednosti na tritu uslovljeno je raspoloivim resursima kompanije.

38

Kao nosioci strategijskog upravljanja javljaju se, pre svega, MENADERI.

Top menaderi, odnosno menaderi na vrhu upravljake hijerarhije, preteni deo svoga angaovanja posveuju kreiranju strategije preduzea, dok manji deo svojih aktivnosti usmeravaju na operativno upravljanje, odnosno na voenje tekueg poslovanja.

Menaderi poslovnih jedinica i menaderi poslovnih funkcija svoje angaovanje preteno usmeravaju na operativno upravljanje, dok se manjim delom bave strategijom odgovarajuih segmenata organizacione strukture preduzea za ije poslovanje su nadleni.

39

Strategijski menadment preduzea

Strategijski menadment na nivou preduzea, u procesu donoenja strategijskih odluka za celinu firme, mora dati odgovor na sledea pitanja:

1) na koji nain je najpovoljnije kombinovanje poslovnih podruja, odnosno delatnosti,

2) u kojoj meri dati samostalnost poslovnim jedinicama i

3) kako rasporediti raspoloive resurse po poslovnim podrujima.

40

Menadment velikih i sloenih preduzea, koja svoju delatnost obavljaju u vie poslovnih podruja, nailazi na probleme definisanja posebne strategije ovih segmenata svoje organizacione strukture.

Proces decentralizacije upravljanja velikim i sloenim preduzeima podrazumeva delegiranje dela menaderskih nadlenosti na pojedine segmente njihove organizacione strukture.

41

Strategije poslovnih jedinica neophodno je usaglasiti sa generalnom strategijom preduzea kao celine.

Cilj poslovnog, upravljakog i organizacionog decentralizovanja preduzea na relativno osamostaljene jedinice jeste postizanje veih ukupnih rezultata na nivou firme kao celine.

Ovakav cilj mogue je postii stimulisanjem svih poslovnih jedinica na interno preduzetnitvo.

To se obezbeuje prenoenjem na poslovne jedinice upravljake nadlenosti u definisanju njihove posebne strategije.

42

Da bi se odreeni deo organizacione strukture preduzea konstituisao kao poslovna jedinica potrebno je da ima:

svoju delatnost,

svoje konkurente,

nadlenog menadera, strategijske prednosti u odnosu na konkurenciju,

mogunost samostalnog planiranja poslovanja u odnosu na ostale delove preduzea,

jasno definisane ekonomske odnose sa ostalim jedinicama i

ekonomske prednosti koje prua utvrivanje posebne poslovne strategije.

43

MENADMENT POSLOVNIH PODRUJA

Poslovanje preduzea sainjeno je od veeg broja srodnih poslova koji su grupisani u odgovarajue funkcije, odnosno poslovna podruja.

To su, pre svega, aktivnosti proizvodnje, robne razmene (marketinga i nabavke) i finansiranja, koje ine okosnicu procesa poslovanja preduzea.

Zato se ove grupe srodnih aktivnosti preduzea nazivaju poslovne funkcije.

44

S obzirom na znaaj pojedinih funkcija za uspeno poslovanje preduzea, neophodno je utvrivanje njihovih posebnih stratekih ciljeva i njihove operativne razrade.

Utvruju se posebne strategije osnovnih funkcija u oblasti:

proizvodnje, marketinga, nabavke, finansija, kadrova i istraivanja i razvoja i informacionog

sistema.45

Upravljanje marketingom

Strateki ciljevi marketinga svode se na postizanje to veeg profita, to povoljnijeg trinog uea i to veeg obima prodaje.

Funkcija marketinga omoguuje da se ciljevi preduzea realizuju kroz predvianje, prepoznavanje i zadovoljavanje zahteva potroaa bolje nego to to ini konkurencija.

Na osnovu stratekih odluka u oblasti marketinga, razrauju se operativni ciljevi i zadaci ovog poslovnog podruja.

46

Upravljanje proizvodnjom

Funkcija proizvodnje svodi se na planiranje, organizovanje, izvrenje i kontrolu procesa prerade materijala u proizvode podobne da zadovolje potrebe potroaa.

Strategija funkcije proizvodnje ispoljava se kroz:

izbor veliine proizvodnog kapaciteta, izbor lokacije kapaciteta, izbor stepena finalizacije prerade

(prodavati poluproizvode ili finalne proizvode).

47

Upravljanje finansijama

Uloga finansijske funkcije obuhvata aktivnosti u vezi sa pribavljanjem i raspolaganjem novcem.

Strategija finansija usmerena je na: obezbeenje dovoljnog iznosa kapitala, ulaganje kapitala u pribavljanje potrebnih

resursa, naplatu potraivanja od kupaca, plaanje obaveza preduzea prema partnerima i

prema dravi, osiguranje imovine preduzea i kontrolu racionalnosti raspolaganja sredstvima

preduzea. 48

OPERATIVNI MENADMENT

Strategijske odluke koje donosi top menadment kao najvii upravljaki organ preduzea neophodno je transformisati u operativne zadatke kako bi se omoguilo racionalno ostvarivanje ciljeva poslovanja.

Odluke strategijskog menadmenta su globalne i naelne, to znai da ih je neophodno operacionalizovati, odnosno razraditi u posebne zadatke pojedinih izvrnih funkcija preduzea.

49

Operativni menadment definie neposredne ciljeve i zadatke za poslovne jedinice i funkcije.

Neophodno je da se operativni ciljevi i zadaci, kao i rezultati njihove realizacije mogu kvantitativno izraziti, sa ciljem davanja preciznih uputstava neposrednim izvriocima, kao i kontrola njihovog realizovanja.

Operativni menadment obuhvata: a) upravljake aktivnosti na razradi

strategijskih ciljeva u operativne ciljeve i zadatke,

b) menadere na nivou poslovnih funkcija i organizacionih jedinica preduzea.

50

UPRAVLJAKE AKTIVNOSTI OPERATIVNOG MENADMENTA

Usmerene su na planiranje, organizovanje, voenje i kontrolisanje izvrnih poslova i obuhvataju:1) donoenje odluka o operativnim ciljevima i

zadacima organizacionih jedinica i poslovnih funkcija preduzea,

2) planiranje visine i strukture ulaganja kapitala u proces reprodukcije,

3) planiranje rezultata poslovanja, 4) koordinisanje rada na realizaciji operativnih

ciljeva i zadataka i 5) kontrolisanje realizacije operativnih odluka i

planova organizacionih jedinica i funkcija preduzea. 51

1). Donoenje odluka o operativnim ciljevima i zadacima

Zasniva se na strategijskim odlukama top menadmenta i predstavlja njihovu operacionalizaciju.

Drukiji su problemi proizvodne funkcije u odnosu na marketing i finansijsku funkciju.

Zato se i upravljake aktivnosti ovih segmenata organizacione strukture preduzea moraju koordinisati i kontrolisati od strane top menadmenta, kako bi se obezbedilo jedinstvo ukupnog poslovanja.

52

2). Planiranje visine i strukture ulaganja kapitala

Obuhvata utvrivanje potrebnih trokova elemenata proizvodnje i angaovanja odgovarajuih novanih suma.

U tom postupku neophodno je kalkulativnim metodima utvrditi odgovarajue trokove radne snage, sredstava za rad i materijala.

U tom smislu, sainjava se i budet poslovnih jedinica i funkcija preduzea kao operativni finansijski plan, odnosno plan prihoda i rashoda datog segmenta organizacije.

53

3). Planiranje rezultata poslovanja

Obuhvata utvrivanje fizikog proizvoda, ukupnog prihoda i profita koji moe da ostvari data poslovna jedinica preduzea.

Na osnovu planiranih ulaganja i planiranih rezultata, nadleni operativni menadment planira i uspenost poslovanja date organizacione jedinice.

Operativni menadment poslovnih jedinica i funkcija, obavezan je da odnos rezultata i ulaganja u svom organizacionom segmentu uskladi sa planiranim poslovnim uspehom na nivou preduzea kao celine.

54

4). Koordinisanje rada na realizaciji operativnih ciljeva i zadataka

Obuhvata aktivnosti povezivanja pojedinanih izvrilaca u jedinstvo poslovnog procesa, kao i voenje radne grupe kao ljudskog resursa.

Podrazumeva uspostavljanje odgovarajuih komunikacija po horizontalnoj i vertikalnoj liniji, zatim motivaciju svih lanova radne grupe, te vostvo kao nain ukljuivanja pojedinaca u odluivanje o promenama u datoj organizacionoj jedinici.

55

5). Kontrolisanje realizacije operativnih odluka i planova

Kontrolisanje realizacije operativnih odluka i planova organizacionih jedinica i funkcija preduzea predstavlja stalnu aktivnost operativnog menadmenta na uporeivanju ostvarenih rezultata i stvarnih ulaganja sa planiranim rezultatima i ulaganjima.

56

ODNOS STRATEGIJSKOG I OPERATIVNOG MENADMENTA

Ukoliko se poe od ciljeva, podruja delovanja i metoda koje se koriste, moe se uoiti da menadment ima svoju strategijsku i operativnu dimenziju.

Strategijski menadment je orijentisan na identifikovanje ciljeva preduzea i naina ostvarenja tih ciljeva, s obzirom na karakteristike okruenja i resurse kojim preduzee raspolae.

Operativni menadment je orijentisan na izvravanje tekuih poslovnih aktivnosti na najefikasniji nain.

57

Osnovne razlike izmeu strategijskog i operativnog menadmenta

KRITERIJUM STRATEGIJSKI MENADMENT

OPERATIVNI MENADMENT

Dominantna orijentacija na... Okruenje Preduzee

Fokus na ostvarivanje... Efektivnosti Efikasnosti

Karakter Istraivako-kreativni Izvoako-organizacioni

Prostorni horizont irok Uzak

Vremenski horizont Dug Kratak

58

Ukoliko se upravljanje preduzeem posmatra kao proces, moe se rei da je:

strategijski menadment nadlean za faze analize okruenja, definisanja vizije, misije, politike i ciljeva preduzea te kreiranje strategije,

dok je operativni menadment nadlean za implementaciju, operacionalizaciju strategije, kontrolu i reviziju.

59

Kao rezultat ovog procesa dobiemo odgovor na pitanja:

U kakvom poloaju se preduzee sada nalazi?,

Gde elimo da preduzee bude u budunosti?,

Kako da tamo doe?, Da li ostvareni rezultati odgovaraju naim

oekivanjima? ta bi trebalo korigovati da oni budu bolji?

60

MENADMENT OPERACIJA

Strategijski menadment je usmeren na dugorono poslovanje, prihvatanje i smanjenje otpora promenama, dok se operativni menadment bavi tekuim, dnevnim pitanjima i omoguava sprovoenje planiranih ciljeva, iskorienjem trenutne strategijske pozicije preduzea.

Njihove objedinjavanje i usaglaenost odvija se kroz menadment operacija.

61

Menadment operacija znai upravljanje i voenje kompleksne aktivnostipredvianja, planiranja, usmeravanja, koordinacije i kontrole operacija koje se prepoznaju kao karike u lancu stvaranja nove vrednosti u organizaciji.

Upravljanje operacijama objedinjuje strategijsko i operativno upravljanje u organizaciji u jedinstvenom naporu da se odabere program proizvoda i usluga koji e zadovoljiti potrebu kupca, a potom da se odabrani program efikasno sprovede sve do prodaje proizvoda/usluga na tritu.

62

Odvijanje menadmenta operacija vri se u dva pravca:

Strategijsko upravljanje iOperativno upravljanje.

Strategijski upravljanje je koncept koji ukljuuje kako strategijsko planiranje tako i strategijsku akciju u situaciji kada se sredina brzo menja i rastu njeni otpori.

Operativno upravljanje se na odnosi razliita pitanja tehnoloke i organizacione oblasti uz stalno traenje novih naina i metoda za njihovo unapreenje.

63

hardverske (opremu, materijale, energiju);

softverske (projektovanu tehnologiju, know-how, nezatiena i zatiena znanja kao intelektualnu svojinu);

brejnverske (kvalifikacije, znanja i sposobnosti zaposlenih vezane za neposrednu efikasnu primenu tehnologije u realizovanju operacije);

orgverske (organizaciono-upravljaka, menadment znanja i sposobnosti, kao i odgovarajua konkretna organizaciona reenja i upravljake metode koje omoguavaju efikasno odvijanje operacija).

64

Strategijom operacije utvruje se pravac dugoronih promena kljunih kompetentnosti organizacije u skladu sa sveukupnom strategijom organizacije koja predstavlja rezultantu delovanja eksternih (trinih i drugih) i internih faktora organizacije.

Strategija operacije nastala je iz proizvodne strategije i predstavlja iri pojam, koji se esto poistoveuje sa tehnolokom strategijom.

65

Strategija operacije daje odgovore na sledea pitanja:a) Kojim strategijskim resursima raspolae

organizacija;b) Koje autpute, robe/usluge treba sama da

stvori, a koje da kupi gotove;c) Koji procesi e se koristiti da bi se ostvarili

proizvodi (robe/usluge) i koliko fleksibilni treba da budu ti procesi;

d) Koje tehnoloke i organizacione sposobnosti treba razviti;

e) Kako e organizacija da razvija svoje osnovne kompetentnosti: tehniko-tehnoloke i organizacione;

f) Koja organizaciona struktura e se koristiti;66

g) Da li razviti tehnologiju ili je kupiti, koje e se tehnologije razvijati - proizvoda ili procesa;

h) Kako e se orijentisati kapaciteti, tj. koji e se proizvodi proizvoditi odreenim jedinicama i koja e trita pojedini kapaciteti da opsluuju;

i) Koji tip operacije e se raditi na pojedinoj opremi i postrojenjima, koliko e kapaciteta imati svaki proces;

j) Ko e biti snabdevai i kakvi e se odnosi uspostavljati sa njima;

k) Koji tip radnika je neophodan, koliko obuke, kvalifikacija;

l) Kakav je unutranji transport, snabdevanje materijalom, kako e se deliti zadaci i radni nalozi.

67

MENADMENT PROIZVODNJE

Menadment proizvodnje moe da se definie kao proces kojim se svi elementi proizvodnje integriu u celoviti sistem radi stvaranja odreenog proizvoda.

To je proces planiranja i odluivanja, organizovanja, voenja i kontrole rada, predmeta za rad i sredstava za rad, radi ostvarivanja ciljeva proizvodnje na efikasan i efektivan nain.

68

PROIZVODNJA

Materijalna proizvodnja je proces prilagoavanja predmeta iz prirode ovekovim potrebama.

Ovaj proces se ostvaruje vrenjem tehnoloke promene nad predmetima rada u cilju dobijanja novih upotrebnih kvaliteta podobnih za zadovoljenje razliitih drutvenih potreba.

Karakteristike proizvodnje: u stvaranju dobara uestvuju ljudski rad i kapital; dobra su sposobna da zadovolje ljudske potrebe, dobra imaju svoju cenu prodaje ili kotanja.

69

70

Tipovi proizvodnje

Na osnovu vremenskog toka proizvodnje mogu se razlikovati dva osnovna organizaciona tipa:

1) Kontinualna proizvodnja - neprekidna proizvodnja, tip proizvodnje u kome proces izvravanja tehnolokih operacija u proizvodnom ciklusu tee bez vremenskog prekidanja.

2) Diskontinualna proizvodnja oblik proizvodnje u kome se procesi rada u toku ciklusa proizvodnje jednog proizvoda ili dela proizvoda, vremenski mogu prekidati.

71

Tipovi proizvodnje

Na osnovu prostornog razvijanja procesa proizvodnje mogu se diferencirati tri osnovna organizaciona tipa:

linijski ili fazni tok proizvodnje,

pogonski ili radioniki tok proizvodnje i

kombinovani, pogonsko-linijski tok

proizvodnje.

72

Tipovi proizvodnje

Trei kriterijum je broj proizvoda i nain proizvodnje.

Na ovoj osnovi mogu da se diferenciraju tri osnovna organizaciona tipa proizvodnje: pojedinana proizvodnja, serijska proizvodnja, masovna proizvodnja.

73

UPRAVLJANJE PROIZVODNJOM

Menaderi u proizvodnji upravljaju procesom transformacije koji pretvara inpute (materijale, energiju, rad, kapital i informacije) u outpute (dobra i usluge).

Upravljanje proizvodnjom je definisano sa pet kljunih vrsta odgovornosti za odluke o:

kvalitetu, procesima, kapacitetu, zalihama i radnoj snazi.

74

Osnovne faze upravljanja:uvid u postojee stanje ili detekcija,utvrivanje razlika izmeu eljenog stanja i

postojeeg stanja ili komparacija,donoenje odluka,operativne korekcije,upravljake korekcije ili regulacija.

75

Izvodi se iz strategijskog planiranja

Doprinosi ostvarivanju strategijskih odluka

Kratkorono je orijentisano ka reavanju konkretnih i praktinih problema.

Rezultat operativnog planiranja je poslovni plan kao sistem uzajamno povezanih parcijalnih planova

76

U tom smislu se izrauju operativni planovi:proizvodnje;kapaciteta;nabavke; finansija;prodaje;marketinga;kadrova.

77

78

Postupak planiranja proizvodnje poinje sa dugoronim planom proizvodnje, koji se zatim rastavlja na godinje, mesene i dnevne planove.

Godinjim (tekuim) planom fizikog obima proizvodnje utvruje se dinamika ostvarenja strategijskog plana u godinjim periodima.

Sutinu ovog plana ini asortiman i obim proizvodnje za predstojeu godinu.

79

Elementi pomou kojih se izraava tekui plan proizvodnje su:

1. Asortiman proizvoda;2. Koliine pojedinih vrsta proizvoda; 3. Planske cene proizvoda;5. Vrednost pojedinih vrsta proizvoda i

ukupne proizvodnje;

6. Indeks kretanja proizvodnje u planskom periodu u odnosu na bazni period;

7. Stopa rasta proizvodnje;8. Proizvodni zadaci preduzea.

80

UP - ukupna proizvodnja; GP - gotovi proizvodi;PP - poluproizvodi; U - usluge;NPk- nedovrena proizvodnja na kraju poslovnog perioda;NPp - nedovrena proizvodnja na poetku poslovnog perioda;RP- robna proizvodnja, Pt

Lansiranje proizvodnje

Praenje proizvodnjeKontrolu

Prouavanje uzroka odstupanja

Interventne mere

Analizu rezultata

82

83

MENADMENT NABAVKE

Nabavka predstavlja skup aktivnosti, mere i zadatke koji se obavljaju radi kupovine (nabavke) materijala za reprodukciju, maina, ureaja, pribora i alata, kako bi se nesmetano odvijao proces rada.

U trgovakom preduzeu, nabavka predstavlja poetnu fazu razmene kupovina proizvoda koji uglavnom slue za dalju prodaju

84

Obezbeuje kontinuitet procesa reprodukcije; Povezuje proizvodnju i trite;esto mora na tritu da odlui o izboru adekvatnih

zamena u odnosu na zahteve (nabavka supstituta);

Da bi nabavka bila rentabilna mora voditi rauna ooptimalnim koliinama i zalihama;

Ekonominost postie iznalaenjem jeftinijih dobavljaa i materijala i pokrivanjem trokova nabavke rabatom;

Doprinosi boljem imidu preduzea ako ima dobar odnos sa dobavljaima.

85

Osnovni cilj nabavke je redovno snabdevanje proizvodnje uz to nie trokove (pravi materijal u pravoj koliini, pod pravim uslovima, u pravo vreme, iz pravih izvora, sa pravom uslugom, na pravom mestu).

Zadaci koje nabavka treba da izvri: Prikupljanje i analiza informacija, Permanentno istraivanje trita nabavki, Prosleivanje informacija sa trita drugim

slubama u preduzeu, Izbor najpovoljnijih dobavljaa, Formulisanje dugorone strategije nabavki, Podizanje stepena likvidnosti preduzea.

86

Nabavka svoj osnovni zadatak moe da obavi na pravi nain samo ako uspeno sarauje sa drugim funkcijama u preduzeu:

sa proizvodno-tehnikom funkcijom

sa prodajom

sa finansijama

sa kadrovskim odeljenjem

sa optim sektorom87

Sastavljanje plana nabavki (po koliinama, vrstama materijala i dinamici nabavke) u saradnji sa proizvodnjom i tehnikim sektorom;

Standardizacija i unifikacija (repromaterijala, ureaja i opreme) u cilju olakane nabavke;

Priprema i ugovaranje nabavki (pomo kod pripreme nabavke postrojenja, ureaja i opreme);

Kvalitativno i kvantitativno preuzimanje materijala (uz pomo strunjaka iz proizvodno-tehnikog sektora, u sluaju potrebe zajedniko sastavljanje zapisnika o reklamaciji).

88

Osnovna polja meusobne saradnje: Konsultacije u vezi sa planom nabavke

(da li bi kupci prihvatili promenu materijala, nabavne cene materijala...);

Saradnja u vezi sa reklamacijom (kvalitet materijala u gotovim proizvodima);

Informativni tokovi; Odluka proizvoditi ili kupovati; Zalihe (koordinacija i zajedniko

upravljanje nivoom zaliha).

89

Planiranje nabavki;

Saradnja prilikom ugovaranja nabavki;

Zajednika kontrola dokumentacije nabavke; Obraun trokova nabavke i drugih rashoda; Usaglaavanje sa finansijskim mogunostima

preduzea; Analiza zaliha materijala;

Informacije o izmirenim i neizmirenim obavezama prema dobavljaima;

Saradnja prilikom inventara zaliha.90

MENADMENT NABAVKE

Menadment nabavke obavlja sledee poslove:

PLANIRA ASORTIMAN PROIZVODA

BIRA DOBAVLJAA

IZVRAVA NABAVKU

UPRAVLJA ZALIHAMA PROIZVODA

91

PLANIRANJE ASORTIMANA

Asortiman skup odreenog broja artikala kojim trguje trgovinsko preduzee, a koje je kompletirano prema nekom zajednikom kriterijumu.

Trgovinsko preduzee za promet obue ima asortiman sastavljen od muke, enske, dejeobue svih tipova i veliina, od razliitog materijala (koe, gume, plastike).Ukoliko je asortiman proizvoda u prometu vei i raznovrsniji, utoliko je sloenije organizovati nabavku.

92

Menadment nabavke planira nabavku proizvoda koji se nalaze u programu plasmana.

Pri planiranju uspostavlja se sinhronizacija sa prodajom po vrsti i rokovima nabavki pri emu se u obzir uzimaju postojee zalihe.

Plan asortimana je upravljaka odluka. Praksa pokazuje da u izradi plana asortimana treba

da uestvuju strunjaci iz nabavke, prodaje i finansija.

93

IZBOR DOBAVLJAA

Svako trgovinsko preduzee nakon definisanja plana asortimana, mora da izvri izbordobavljaa kod kojih e se snabdevati.

Pri izboru dobavljaa treba prednost dati pouzdanim i solidnim dobavljaima.

Pouzdan je onaj dobavlja koji potuje dogovorene uslove kupoprodaje po mestu, vremenu i dinamici i koji ugovorne obaveze izvrava savesno.

U izboru dobavljaa prednost treba dati onim snabdevaima koji su kupci nae robe, uz pretpostavku da su ostali uslovi nabavke isti.

94

Nabavni menadment treba da izbegava odreene radnje koje stvaraju probleme dobavljaima kao to su: dostavljanje brzih i hitnih zahteva za

isporuku robe, storniranje naruene robe ili promenu

specifikacija, i ispostavljanje zahteva koje dobavljai

ne mogu da realizuju na odgovarajui nain.

Zahvaljujui dobrim poslovnim odnosima, velika trgovinska preduzea sarauju po nekoliko desetina godina.

95

U izboru dobavljaa mogua su dva pristupa:1) Trini pristup polazi od parcijalnih

interesa kupca i prodavca. Kupac je zainteresovan da nabavi robu pod

to povoljnijim uslovima tj. po nioj ceni i uz to nie trokove nabavke.

2) Kolaborativni pristup polazi od izbora optimalnih dobavljaa sa kojima se uspostavljaju harmonini odnosi, a eliminiu elementi antagonizma i suprotnosti. U ovom pristupu akcenat se daje na princip

saradnje, meusobno ispomaganje i razumevanje.

96

IZVRENJE NABAVKE

U poslovanju trgovinskog preduzea na malo, pojavljuju se brojne dileme oko naina izvrenja nabavki:

da li trgovinsko preduzee treba da nabavlja robu od proizvoaa ili trgovine na veliko kao posrednika;

da li nabavku treba vriti centralizovano ilidecentralizovano,

da li treba da nabavlja vie puta manje koliine robe ili manje puta vee koliinerobe.

97

Trgovinsko preduzee na veliko najee se snabdeva direktno od proizvoaa.

Glavna prednost direktne nabavke je u eliminisanju posrednika i postizanju povoljnijenabavne cene.

Nedostatak direktne nabavke je u tome to se trgovinsko preduzee na malo mora pojavljivati kod brojnih specijalizovanih proizvoaa.

Posredni nain nabavki se javlja kada trgovinsko preduzee na malo nabavlja robu preko trgovinskog preduzea na veliko ili posrednika. Ovde treba raunati na vie nabavne cene.

98

Prednosti centralizovanog naina nabavki su u jedinstvenoj politici nabavki i korienju prednosti ekonomije obima.

Nedostaci centralizovanog naina nabavke su u inertnosti i nefleksibilnosti centralizovanih nabavnih organa.

Decentralizovan nain nabavke omoguava da se nabavka obavlja na vie mesta u organizaciji.

Prednosti ovog naina nabavke su u brem prilagoavanju zahtevima potroaa.

Nedostaci decentralizovanog naina nabavke su u nemogunosti korienja prednosti ekonomije obima. 99

U donoenju odgovarajue odluke analizom se mora utvrditi koje su dobre odnosno loe strane svake alternative.

Vei broj manjih porudbina - poveava trokove naruivanja transporta, prijema ismetaja ali smanjuje rizik da roba nee biti prodata, eliminie zalihe, smanjuje angaovanje novanih sredstava.

Manji broj veih porudbina ima dobrih strana. Mogu se ostvariti vei popusti i bolji uslovi nabavke, smanjuju se trokovi dopreme po jedinici proizvoda to robu ini jeftinijom.

100

Po sistemu ABC celokupna roba za nabavku u trgovinskom preduzeu deli se u tri grupe.

Grupi A pripada roba koja ne predstavlja znaajniji deo u ukupnom broju artikala, alipredstavlja znaajno ili najvee uee u ukupnoj vrednosti nabavki.

Ona na primer u ukupnom broju artikala uestvuje sa 10%, a u ukupnoj vrednosti nabavke sa 70%.

Nabavke artikala iz grupe A zbog svog znaaja su poverene najviem nivou kompanije.

101

Grupi B pripadaju artikli koji su znaajni po broju, ali beznaajni u odnosu na ukupnuvrednost nabavki.

Oni, na primer, u ukupnom broju artikala koji se nabavljaju uestvuju sa 40%, dok u ukupnoj vrednosti nabavke sa 20%.

Grupi C pripada veliki broj artikala od ukupnog broja koji se nabavljaju, ali u ukupnojvrednosti nabavke uestvuju sa malom vrednou.

U ukupnom broju artikala koji se nabavljaju uestvuju, na primer sa 50%, dok u ukupnoj vrednosti nabavke, sa 10%.

102

UPRAVLJANJE ZALIHAMA

Pod zalihama u trgovini se podrazumeva roba u skladitima i prodavnicama kao i roba na putu koja jo nije primljena u skladite prodavnicu.

Na visinu zalihe robe u trgovini utiu: obim i uestalost tranje, vreme tranje, uslovi snabdevanja (odnos ponude i

potranje, cena, rokovi isporuke, trokovi nabavke),

raspoloiva finansijska sredstva, rizik skladitenja itd.

103

Klasian pristup upravljanja zalihama

Klasian pristup upravljanja zalihama polazi od podele zaliha na:

MINIMALNE,

MAKSIMALNE I

OPTIMALNE.

Minimalne zalihe predstavljaju najmanju koliinu robe kojom se podmiruje tranja.

Obezbeuju kontinuitet prodaje uz najnie trokove skladitenja.

104

Minimalne zalihe su po svom karakteru rezervne. One se koriste tek po iscrpljivanju tekuih zaliha.

One zahtevaju ee nabavke u manjim koliinama, to uveava cenu kotanja robe.

Opravdane su u sluaju kada su trokovi nabavke manji od trokova skladitenja.

Minimalne zalihe se mogu matematiki odrediti na osnovu dnevne prodaje robe i prosenog prekoraenja rokova isporuka dobavljaa u prethodnom periodu:

( Z min = Qp x Tk )105

Predstavljaju gornji nivo zaliha koje dri preduzee.

Zbog korienja prednosti ekonomije obima esto mogu biti ekonominije od minimalnih zaliha.

Mogu imati visok rizik - dovode do nelikvidnosti s jedne i poveanih trokova u vezi uvanja i manipulisanja, s druge strane.

Maksimalne zalihe se mogu raunski utvrditi formulom:

Z max = Z min + N (gde je N = koliine pojedinane nabavke)

106

Predstavljaju najpovoljniji nivo robe koji omoguava postizanjenajnie cene kotanja u momentu prodaje.

One se nalaze izmeu maksimalnih i minimalnih zaliha, kao dva ekstremna nivoa.

Optimalne zalihe predstavljaju onaj nivo robe za koju je zbir trokova nabavke s jedne strane i trokova skladitenja i zaliha sa druge strane najnii.

107

Zalihe direktno utiu na profitabilnost poslovanja. Menader mora da odgovori na pitanje da li je

skladite uopte potrebno ili se bez njega moe poslovati.

Nakon toga treba utvrditi koji i koliki nivo trgovinske robe treba drati na zalihama.

Trgovina mora biti trino usmerena - robu treba dopremati pre svega iz proizvodnih skladita uz eliminaciju zadravanja.

Trgovinska preduzea moraju da posluju po principu Just in time, kao novoj filozofiji poslovanja.

108

MENADMENT PRODAJE

FORMULISANJE PRODAJNE POLITIKE

ISTRAIVANJE TRITA PRODAJE

ORGANIZOVANJE PRODAJE

PRODAJA

PRUANJE POSTPRODAJNIH USLUGA I KOMUNICIRANJE SA POTROAIMA

109

Prodajna politika mora da se zasniva na sledeim principima:a) pronai pravi asortiman na koga e kupac

adekvatno reagovati

b) pronai proizvode zadovoljavajueg kvaliteta, prihvatljive cene i druge performanse koje e zadovoljiti zahteve potroaa

c) stvoriti ili pobuditi kod kupca elju i ubediti ga da mu je odgovarajui proizvod potreban.

110

Istraivanje prodajnog trita obuhvata prikupljanje, evidentiranje i analiziranje informacija o:proizvodu, odnosno ivotnoj fazi, konkurenciji, kanalima distribucije,prodajnoj ceni proizvoda,ciljnoj grupi kupaca i dr.

111

Prodajna sluba u trgovinskom preduzeu moe da bude organizovana na vie naina,to zavisi od veliine, vrste asortimana, lokacije i drugih elemenata poslovanja.

Mogua su dva osnovna naina organizovanja prodaje:

samostalna prodajna sluba,

objedinjena nabavna i prodajna sluba.

112

ORGANIZOVANJE KOMERCIJALNOG SEKTORA

KOMERCIJALNI SEKTOR

TRGOVINA NA VELIKO

ZA MODNU ROBU

NABAVKA

PRO

DAJA

SKLADITE

TRGOVINA NA VELIKO ZA TRAJNA POTRONA SREDSTVA

TRGOVINA NA VELIKO

ZA POTRONA DOBRA

TRANSPORT ISKLADITA

113

Prodaja u trgovinskom preduzeu predstavlja suoavanje sa kupcem u cilju prodaje odreenog proizvoda ili usluge.

Aktivnost prodaje je opredeljena organizacijom i formom prodaje (potpuno posluivanje, delimino posluivanje, samoposluivanje ).

Prodaja se moe vriti putem:

trgovinske mree i

aukcijskom prodajom.114

Prodaja putem trgovinske mree

Prodaja putem trgovinske mree se vri u prodavnicama.

Prodajno osoblje mora da poznaje tehnoloka svojstva robe, pravo, spoljno-trgovinsko i devizno poslovanje itd.

Posebno se insistira da prodajno osoblje poznaje psihologiju kupca.

Pojedine kompanije izrauju uputstva za profesionalnu prodaju. Ona predviaju razgovor sa kupcima u vreme kupovine.

115

Pod aukcijskom prodajom se podrazumeva javna prodaja, na kojoj se kupci nadmeu u kupovini robe.

Tehnologija aukcijske prodaje se sastoji u: proceni poetne vrednosti robe, odreivanju uslova pod kojim e se roba izloiti

nadmetanju, objavljivanju u sredstvima javnog informisanja, odreivanju termina za razgledanje i prodaju

robe, toku aukcijske prodaje.

116

Usluge koje prodavac prua kupcima, pre, za vreme i posle kupovine.

Od posebnog znaaja je pruanje sledeih postprodajnih usluga:

davanje uputstava, servisno odravanje, instaliranje ili montiranje, i dostava robe u stan.

117

OPERATIVNI MENADMENTSlide Number 2Menadment i menaderiSlide Number 4Slide Number 5ORGANIZACIJA ZNANJAOrganizacija spremna na uenje je ona organizacija koja:Karakteristike organizacije znanja su:Tipovi menaderaNivoi MenadmentaELEMENTI MENADMENTAPLANIRANJEorganizovanjeSlide Number 14VOENJEkontrolisanjeSlide Number 17Slide Number 18VRSTE MENADMENTASTRATEGIJA I MENADMENTStrategijaKlasifikovanje strategija1. Prema kriterijumu razvojnih mogunosti preduzea - bira se strategija:2. Hijerarhijski nivoi - predstavljaju kriterijum po kome se razlikuju strategije:3. Kriterijum karakteristika promena:4. Odnos prema konkurenciji Slide Number 27Vrste strategijaSlide Number 29STRATEGIJA PREDUZEA I NJENO FORMULISANJEFormulisanje strategijeU zavisnosti od nosilaca procesa formulisanja strategije mogu se izdvojiti etiri osnovna pristupa:Slide Number 33Slide Number 34STRATEGIJSKI MENADMENTStrategijski menadment preduzeaSlide Number 37Slide Number 38Slide Number 39Strategijski menadment preduzeaSTRATEGIJSKI MENADMENT POSLOVNE JEDINICESlide Number 42Da bi se odreeni deo organizacione strukture preduzea konstituisao kao poslovna jedinica potrebno je da ima:MENADMENT POSLOVNIH PODRUJASlide Number 45Upravljanje marketingomUpravljanje proizvodnjomUpravljanje finansijamaOPERATIVNI MENADMENTSlide Number 50UPRAVLJAKE AKTIVNOSTI OPERATIVNOG MENADMENTA 1). Donoenje odluka o operativnim ciljevima i zadacima2). Planiranje visine i strukture ulaganja kapitala 3). Planiranje rezultata poslovanja 4). Koordinisanje rada na realizaciji operativnih ciljeva i zadataka 5). Kontrolisanje realizacije operativnih odluka i planova ODNOS STRATEGIJSKOG I OPERATIVNOG MENADMENTAOsnovne razlike izmeu strategijskog i operativnog menadmenta Slide Number 59Kao rezultat ovog procesa dobiemo odgovor na pitanja: MENADMENT OPERACIJASlide Number 62Slide Number 63Menadment operacija obuhvata sledee komponente:OPERACIONALIZACIJA STRATEGIJEStrategija operacije daje odgovore na sledea pitanja:Slide Number 67MENADMENT proizvodnje ProizvodnjaSlide Number 70Tipovi proizvodnjeTipovi proizvodnjeTipovi proizvodnjeUpravljanje proizvodnjomMenaderi proizvodnje imaju ulogu da stalno prate sistem i njegovu okolinu, da bi mogli pravovremeno da planiraju, kontroliu, poboljavaju procese.Operativno planiranje proizvodnjeOperativno planiranje je vezano za pojedina funkcionalna podruja kao to su: proizvodnja, marketing, finansije, upravljanje ljudskim resursima.Slide Number 78Operativno planiranje proizvodnjeElementi pomou kojih se izraava tekui plan proizvodnje su:Primer plana ukupne i robne proizvodnjeUpravljanje proizvodnjom (regulisanje proizvodnje) obuhvata: Osnovne ravni upravljanja proizvodnjom MENADMENT NABAVKEZNAAJ NABAVKECILJEVI I ZADACI NABAVKEODNOS NABAVKE I DRUGIH FUNKCIJASaradnja nabavke i proizvodno-tehnike funkcijeSaradnja nabavke i prodajeSaradnja nabavke i finansijaMENADMENT NABAVKEPLANIRANJE ASORTIMANASlide Number 93IZBOR DOBAVLJAASlide Number 95Slide Number 96IZVRENJE NABAVKEPosredna ili neposredna nabavkaCentralizovana i decentralizovana nabavkaNabavka manje ili vee koliine robeNabavka po sistemu ABCSlide Number 102UPRAVLJANJE ZALIHAMAklasian pristup upravljanja zalihamaMinimalne zaliheMaksimalne zaliheOptimalne zaliheSavremeni pristup upravljanja zalihamaMenadment prodajeFORMULISANJE PRODAJNE FILOZOFIJEISTRAIVANJE PRODAJNOG TRITAORGANIZOVANJE PRODAJEOrganizovanje komercijalnog sektoraPRODAJAProdaja putem trgovinske mreeAukcijska prodajaPOSTPRODAJNE USLUGE