OPERATIVNI SISTEMI

1. Opšte karakteristike operativnih sistema

Operativni sistem je važan deo računarskog sistema. Pod pojmom operativnog sistema jednog računara ili računarskog sistema podrazumeva se skup sistemskih programa koji upravljaju radom uređaja i korisniku omogućuju efikasno i potpuno iskorišćenje svih resursa dotičnog računara. Računarski sistem može da se posmatra kao celina, koju grade tri osnovne komponente: hardver, operativni sistem i aplikacije.Hardver uključuje delove, kao što su: matična ploča, centralna procesorska jedinica (CPU), hard disk, grafička kartica, zvučna kartica, memorija (RAM), telefonski/faks modem, monitor, tastatura miš i periferije (štampač, skener, grafička tabla itd.).

Operativni sistem je komponenta, koja, s jedne strane, upravlja radom hardvera i kontroliše ga, a, s druge strane, upravlja radom aplikacija. Operativni sistem vodi računa o svim funkcijama za startovanje koje treba izvesti da bi računar došao u stanje u kome ga je moguče koristiti. Funkcionisanje operativnog sistema se može posmatrati kroz njegove dve osnovne namene :

Upravljačka – podrazumeva upravljanje hardverom. Na ovom nivou operativni sistem predstavlja skup izvršnih programa koje aplikativni programi pozivaju i tako upravljaju uređajima. Na ovaj način operativni sistem koordinira rad mikroprocesora sa ostalim uređajima čime se omogućava prenošenje programa i njegovo izvršavanje na različitim računarskim sistemima .

Uslužna – podrazumeva izvršavanje komandi korisnika. Na ovom nivou delovanje operativnog sistema ogleda se u prihvatanju zahteva korisnika koji je izražen posebnom komandom, zatim kroz izvršenje zadatka zadatog komandom, i konačno, obaveštenje korisnika o izvršenoj komandi .

2.Vrste operativnih sistema

DOS

Karjem sedamdesetih godina, pre nastanka prvih personalnih računara, najpopularniji operativni sistemi za mikroračunare bili su CP/M (Control Program for Mikrocomputers) i 86-DOS (Disk Operating System). Krajem 1981.godine, kada je IBM predstavio javnosti svoj prvi personalni računar uz njega je kao opcija ponuđen i

operatvni sistem 86-DOS, unekoliko izmenjen i nazvan PS-DOS. Pošto je firma Mikrosoft preuzela sva prava na operativni sistem DOS, od 1982. godine on dobija definitivan naziv MS-DOS (Mikrosoft Disk Operating System).U narednim godinama Dos stiče veliku popularnost i postaje standard za sve personalne računare. Tokom godina je menjan i usaglašavan, i to je praćeno redovnim pojavljivanjem novih verzija ovog operativnog sistema.

Dos spada u komandne operativne sisteme u kojima korisnik unosi tekst komande preko tastature a poruke sisteme korisniku pojavljuju se na ekranu u vidu teksta. Pored toga, DOS je jednokorisnički i jednoprogramski operativni sistem, zbog čega je moguć istovremeni rad samo jednog korisnika na jednom programu. Njegova popularnost je trajala 15 godina, a potom je morao da ustupi mesto modernijim operativnim sistemima. Ipak, njegoovo poznavanje se smatra za osnovu svakog rada sa personalnim računarom .

WINDOWS

Razvoj nove generacije operativnih sistema počeo je 1990. godine, kada je predstavljen Windows 3.0, kao jedna vrsta nadgradnje nad DOS-om. Reč »windows« na engleskom jeziku označava množinu od reči »window« , tj. prozor, tako da sam naziv ove familije operativnih sistema ukazuje da je rad korisnika sa računarom organizovan preko različitih okvira ili prozora. Prva verzija je imala oznaku 3.0 i predstavljena je 1990. godine, a dalje se razvijaju verzje 3.1 i 3.11, čije je zajedničko ime 3.1x. 1995. godine je predstavljen Windows 95, sada kao potpuno nezavistan operativni sistem. Dalje, 1998. godine se pojavila verzija Windows 98, a potom Windows ME (Millennium Edition). Paralelno sa njima, za nešto ozbiljnije korisnike, kao i za rad računara u mreži nastala je serija Windows NT operativnih sistema.(3.51, 4.0, 2000 i XP)

Windows operativni sistemi su doneli veći komfor i nove mogućnosti korisnicima računara, uz podržan istovremeni rad sa više programa. Najočiglednija novost u odnosu na DOS jeste prelazak sa komandne komunikacije na grafičko okruženje. Danas valika većina personalnih računara radi na bazi Windows operativnih sistema, koji su kao i DOS proizvod američke kuće Mikrosoft.

UNIX

Sredinom 60-tih godina ovog veka, AT&T Bell Laboratories započele su da razvijaju nov operativni sistem po imenu Multics. Namera je bila da Multics velikom broju korisnika omogući da koriste računarske servise kao utility programe. Mnogi od onih koji su u Bell-ovim laboratorijama doprineli razvoju Multics’-a kasnije su radili na UNIX-u.

Bell-ove laboratorije su se 1969. godine povukle iz projekta Multics i članovi tima koji je radio u Computing Science Research Center bili su ostavljeni bez kompjuterskog okruženja. Ken Thompson, Dennis Ritchie i drugi razvili su i simulirali početni projekat file sistema, kasnije razvijenog u UNIX-ov file sistem.

Kratko vreme posle toga razvijen je sada već čuveni programski jezik C i sam

UNIX operativni sistem ponovo je napisan u jeziku C. Ova, tada radikalna odluka o implementaciji, bila je jedan od faktora koji su UNIX osposobili da postane otvoren sistem kakav je danas. Istraživačka grupa je 1978. godine distribuciju UNIX-a prenela na UNIX Support Group (USG) i distribuirala verziju po imenu Programmer’s Workbench. USG je 1982. godine uvela System III – u njega su uključene ideje preuzete iz nekoliko različitih internih verzija i modifikacija UNIX-a, koje su razvile različite grupe. USG je godinu dana kasnije objavila originalan UNIX System V. Popularnost UNIX-a ipak je rasla, zahvaljujući njegovom internom korišćenju u AT&T i činjenici što je univerzitetima data licenca za njegovo korišćenje u obrazovne svrhe. Zahvaljujući velikoj popularnosti personalnih računara, postoje mnoge verzije UNIX-a za Intelove platforme. Postupak biranja verzije i pokušaji da se pronađe odgovarajući softver za izabranu verziju mogu da zahtevaju posebnu pažnju i veštinu, zato što u oblasti UNIX delatnosti nije doneta odluka o potpunom binarnom standardu za tu platformu. Postoje dve osnovne kategorije UNIX sistema za Intelovu platformu: sistemi koji se zasnivaju na SVR4 i stariji, više prihvaćeni SVR3.2 sistemi. Među prodavcima SVR4 nalaze se NCR, IBM, Sequent, SunSoft (koji prodaje Solaris za Intel) i Novell (koji prodaje UnixWare). Santa Cruz Operation (SCO) je glavni prodavac za SVR3.2 sisteme.

Linux

Nastao je 1991. godine kao hobi Linus-a Ton'alds-a, studenta iz Finske, koji je bio inspirisan Minix-om. Linus je kernel, srž sistema koji upravlja celokupnim radom računarskog sistema i jedan je od retkih sistema koji je doživeo veliki uspeh i popularnost kao alternativa skupim i nedovoljno stabilnim sistemima. Linux dosledno prali UNIX filozofiju rada, pa i u segmentu sistema datoteka (File Sistem). Stekao je ogromnu popularnost prvo medju programerima kojima se dopao projekat i koji su mu se ubrzo priključili u velikora brojuiz celog sveta. Iskoristivši besplatan Source kod, veliki broj programera cdlučio je da prilagodi Linux i ostalim arhitekturama. Dosledno prateći OpenSource pokret (besplatno dostupni programi u Source obliku), programeri širom sveta počeli su da pišu ili prilagodjavaju svoj softver za Linux. Linux distribucije su kompletna aplikativna rešenja baziiana na Linux kernelu. Za nekoliko meseci na hiljade ljudi je radilo na razvoju Linux kernela preko Interneta. Linux sistem je izuzetno upotrebljiv i kao razvojna platforma (zahvaljujući ogromnom broju razvojnih alata) i kao biznis platforma (zbot velikog broja Office paketa izuzetne upotrebljivosti), radna stanica, multimedijalni a vrlo brzo i platforma za zabavu (zahvaljujući odličnom engiue-u za razvoj video igara). Zbog UNIX filozofije, većina ljudi je mišljenja da je Linux isključivo upotrebljiv kao server sistem na Internetu ili Intranet mreži. Delimično su u pravu, jer se Linux pokazao kao odličan server sistem. Podršku za TCP/IP i SLIP/PPP imao je pre 1995. UNIX/ Linux OS (na primeru preseka 1995 - uporediv sa Wiodows-om 95) imao je podršku za Ethernet kartice (NE2000, 3Com...). Prve verzije sistema baziranih na Linux kernelu su bile vrlo odbojne običnimkorisnicima zbog vrlo komplikovanog (tekstualnog) interfejsa. Situacija se znatno izme-nila poslednjih godina, zbog moćnog X Window grafičkog podsistcma, vrlo efektnogi intuitivnog GUI interfejsa. Najpoznatiji GUI sistemi za Liiux su svakako GNOME i

KDE, oba izuzetno jednostavna i u isto vreme veoma moćna okruženja. Ipak, nije se ograničio sarno na Intel arhitekturu. Linux radi i na Motorolinim68x00 procesorima, PowcrPC i DEC Alpha procesorima i Sun-ovim Sparc procesorima. Linux upravlja perifernim uredjajima (na primer, 1995. godine imao je podršku za virtualne terminale, za miša na COM l, modem na COM 2 i druge periferije). Upravlja interfejsom (primer, 1995. god ne imao je podršku za CD ROM, muzičku karticu (Soundblaster), SCSI kartice). Za Linxx postoji ogroman broj aplikacija koji raste iz dana u dan. Sve što je potrebno postoji za Linux, a većina tih aplikacija je besplatna ! Ne postoji polje upotrebe u kojern se Linux ne može uspešno koristiti i zameniti ostale sisteme. Ukoliko ne postoji neka aplikacija za Linux, ona se uspešno može pokrenuti pod velikim brojem OS emulatora koji emuliraju rad ostalih operativnih sistema (DOS, Windows, MacOS, AmigaOS i ostali).

3. Pokretanje operativnog sistema

Neposredno po uključenju računara počinje da se učitava i izvršava jedan deo sistemskih programa koji su smešteni u ROM memoriji. Ovi programi predstavljaju osnovni ulazno-izlazni sistem i nazivaju se BIOS (Basic Input Output System). BIOS najpre testira memoriju i ostale uređaje računarskog sistema. Nakon toga, on proverava da li u disketnoj jedinici postoji disketa sa operativnim sistemom, pa ako disketa nije pronađena prelazi na učitavanje operativnog sistema sa čvrstog diska. Prvo se u memoriju učitavaju programi koji obezbeđuju komunikaciju sa ulazno-izlaznim uređajima, a zatim i ostali programi operativnog sistema. Među ovim programima nalaze se i komandni programi koji predstavljaju vezu između korisnika i operativnog sistema i interpretiraju naredbe aplikacionih programa sistemskih programa.

Znači, samo manji deo sistemskih programa nalazi se u ROM memoriji smeštenoj u čipovima na matičnoj ploči. Svi ostali programi moraju se učitati sa uređaja spoljašnje memorije. Zbog čega BIOS najpre pokušava da pronađe operativni sistem na disketi, a ne na čvrstom disku? Ponekad postoji potreba da se računar startuje sa drugom verzijom operativnog sistema, ili se može dogoditi da je oštećen čvrsti disk, odnosno programi na njemu. U tom slučaju je dovoljno pripremiti tzv. sistemsku disketu sa potrebnim programima za podizanje operativnog sistema, ubaciti disketu u disketnu jedinicu i startovati računar. Na taj način će operativni sistem biti pokrenut sa diskete, bez obraćanja čvrstom disku.Dakle, osim u posebnim slučajevima kada se operativni sistem pokreće sa diskete nije dozvoljeno ostavljati disketu u disketnoj jedinici jer će računar to protumačiti kao zahtev korisnika da se ne izvrši učitavanje programa sa čvrstog diska, gde se oni po pravilu nalaze.

4. Rad u grafičkom okruženju

Da bi objasnili na koji način korisnik komunicira sa operativnim sistemom, moramo najpre upoznati elemente grafičkog okruženja

1. sama radna površina na kojoj se nalaze svi ostali objekti2. kursor3. ikone4. prozori5. linija zadataka (taskbar)

1.Radna površina (Desktop) se proteže preko celog ekrana. Nju treba shvatiti kao radni sto na kome se nalazi sve što nam je potrebno za rad: papiri, sveske, knjige, olovke, lenjiri, časovnik, kalkulator...Svi ostali elementi grafičkog okruženja se mogu pomerati, otvarati, zatvarati ili uklanjati, dakle moguće ju je prilagođavati ličnim potrebama kako funkcionalnim tako i estetskim.

2.Kursor je pokazivač koji se pomera po radnoj površini, što se postiže kretanjem miša po radnoj podlozi.U Linux Mandrake korisnik većinu radnji izvodi mišem, dok se tastatura koristi uglavnom za unos teksta. Pomeranjem miša kursor se dovodi u željenu poziciju tako da se ovo kretanje naziva pozicioniranje. Posle pozicioniranja može se pritisnutu levi ili desni taster miša. Pritisak i trenutno otpuštanje tastera naziva se klik, dok se dva brza uzastopna pritiska i otpuštanja nazivaju dvoklik (double-click). Kada se kursor pozicionira iznad nekog objekta i potom izvrši klik levim tasterom, tada je izvršen izbor ili selekcija datog objekta. Mišem je takođe moguće izvoditi radnju povlačenja ili prevlačenja. To se može raditi sa nekim objektima, i to tako što se izvodi kretanje miša dok je pritisnut jedan taster. Otpuštanje tastera se izvodi tek kada je miš pozicioniran u novi položaj.

U zavisnosti od položaja na radnoj površini, kursor može poprimati različite oblike3.Ikone su mali grafički simboli kojima se Linux Mandrake na prigodan, slikovit

način predstavljaju različiti programi, datoteke i drugi objekti u okruženju. Pored toga, ikone služe i za aktiviranje komandi operativnog sistema, pokretanje programa ili zadavanje komandi u aplikativnim programima

4.Prozori čine osnovu grafičke komunikacije, tj. rada u grafičkom okruženju. Prozor predstavlja zaseban deo ekrana unutar koga komuniciraju korisnik i računar. Svi prozori su sličnog, standardnog oblika. Prozor ima okvir (border) koji je pravougaonog oblika i promenjivih dimenzija. Dimenzije okvira se mogu menjati tako što se kursor pozicionira na sam okvir, a zatim se povlači u željenom pravcu.

Na samom vrhu prozora se nalazi naslovna linija (title bar) na kojoj se nalazi naslov prozora (title). Prozor se može pomerati po radnoj površini tako što se kursor pozicionira iznad naslovne linije, pritisne se levi taster miša, i potom se pomoću miša povlači. U desnom delu naslovne linije nalaze se tri tastera. Prvi sa leve strane minimizer , drugi maximizer(prozor se prikazuje na celom ekranu) i pomoću trećeg tastera prozor se zatvara.

U linux-u ima vise radnih površina, minimum jedna a obično se koriste dve ili četiri.

Na ekranu može istovremeno biti ovoreno više prozora, ali samo u jednom od njih može se odvijati rad, pa se za taj prozor kaže da je aktivan. On se razlikuje po tome što

prekriva ostale prozore i njegova linija naslova je drugačije boje od ostalih.Većina prozora ispod linije naslova ima meni. Meni predstavlja listu različitih

komandi, tj. opcija. Klikom na jednu od opcija menija najčešće se događa da se meni proširuje otvaranjem naniže, pa se ovakav meni naziva i padajući meni. U padajućem meniju svaka opcija može da ima više podopcija, tj. predstavlja grupu više srodnih komandi.Pri označavanju opcija u meniju važi sledeće:

- Ukoliko se opcija završava sa tri tačke to znači da se njenim aktiviranjem otvara dodatni prozor

- Kada se desno od imena opcije nalaz strelica, to znači da ova opcija ima podopcije

- Opcija se može aktivirati i pomoću tastera sa tastature, kada je desno od naziva opcije napisana oznaka tog tastera ili kombinacije

- Kada je opcija prikazana bledim slovima to znači da trenutno ne može biti upotrebljena.

Centralni deo prozora čini njegova korisna – radna površina. Ova površina može biti upotrebljena na različite načine, u zavisnosti od namene prozora. U njoj se može crtati, unositi tekst, prikazivati slika itd.Ukoliko površina prozora nije dovoljna da bi se prikazao ceo sadržaj, tada se sa donje i desne strane pojavljuju linije sa klizačima. Pomoću klizača je moguće pomerati sadržaj prozora u horizontalnom ili vertikalnom pravcu i to povlačenjem samog klizača pomoću miša ili klikom na strelice na krajevima linije sa klizačem.

5. Ocena i izbor operativnog sistema

Kvalitetnom i odgovarajućem izboru operativnog sistema prethodi adekvatna ocena,bazirana prevashodno na znanju o osobinama, kao i prognozi programske opreme.Zadnjih godina programsko inženjerstvo je preraslo iz veštine u naučnu disciplinu. U razvoju programske opreme, posebno kod nastajanja aplikacije primenjuju se i primenjivaće se različiti pristupi koji mogu biti od značaja za izbor:

- brzi razvoj prototipa programske opreme,- automatsko generisanje programskih komponenata,- funkcionalna nezavisnost između glavnih komponenata,- modularnost programske opreme,- segmentacija operativnog sistema sa standardizacijom.

Pouzdanost i raspoloživost na primeru hardvera i softvera

Pouzdanost hardvera

Pretpostavljajući konstantan intenzitet otkaza (u proseku se otkazi dešavaju u približno istim vremenskim intervalima) pojedini autori su pokušali da pouzdanost tokom vremena opišu sledećim izrazom:R(t) = e e-at -at2 (2.1)gde je R pouzdanost (reliability) u datom trenutku, t je vreme rada komponente,dok je a konstantan broj i zavisi od karakteristika posmatrane komponente. Ako je ovo poznato, moguće je predvideti srednje vreme izme|u otkaza (MTBF), što je jednako recipročnoj vrednosti navedene konstante a (i obrnuto, pri poznatom MTBF, njegova recipročna vrednost je a = 1/MTBF).Ovaj model je tačan za hardverske komponente, ali ne i za softver, jer se hardver troši. Nakon početnog perioda (koji nije pokriven navedenim izrazom), hardver jenajpouzdaniji kada je nov, a zatim se troši tokom perioda približno konstantnom brzinom. Zato pouzdanost pada tokom vremena, kako je prikazano matematičkim izrazom.

Pouzdanost softvera

Jednačina softvera ima suprotnu tendenciju. Novi segment softvera je sklon greškama, ali tokom vremena postaje pouzdaniji kako se greške pronalaze i otklanjaju. Ne postoji jednostavan izraz koji opisuje ovaj model adekvatno u svim slučajevima. Jedan od opšte upotrebljivanih, ne važi za sva vremena i izgleda kao:U(t) = a(1-e-bt/a) (2.2)gde je a ukupan broj defekata, dok je b sistemski zavisna konstanta.Srednje vreme izme|u defekata MTBD (Mean Time Between Defects) je onda:MTBD = (1/b)eat/b (2.3)S obzirom da je otkaz defekt, po definiciji, ova jednačina takođe pokriva i MTBF. Najbolji način da se pronađu konstante a i b je u sakupljanju podataka o softverskom sistemu tokom vremena, a zatim se jednačina podešava prema podacima. Poklapanje ima tendenciju poboljšanja kako količina podataka raste.

Raspoloživost

Ako je poznat MTBF (ili MTBD), jedini preostali činioc koji utiče na raspoloživost je srednje vreme za oporavak (Mean Time To Repair). To je vreme potrebno za korekciju defekata zamenom uređaja koji je otkazao ili pronalaženjem i otklanjanjem greške u softveru (reindeksiranjem baze podataka, na primer). Raspoloživost (Availability)A=MTBF/(MTBF+MTTR) (2.4)

Performanse mrežnih sistema (iskorišćenost, propusnost...)

Ukupna propusnost se definiše kao:r = ns / t (2.5)gde je ns prosečan broj zahteva za usluge mrežnog sistema, a t vreme u kome se odgovara. Iskorištenost sistema se može predstaviti izrazom:I = r / x (2.6)gde je r broj paketa u sekundi, a x maksimalna propusnost transakcija iskazana u paketima u sekundi.Vreme kašnjenja se iskazuje kao:2 Izbor, instalacija, pouzdanost, funkcije i karakteristike OS-a d = (I / x) / (1 - I) (2.7)Ukupno vreme odziva sistema je zbir vremena kašnjenja i vremena potrebnog za procesiranje sistema:R = d + 1 / x (2.8)Uočjiva propusnost na mrežnoj radnoj stanici je tada:Pt = 1 / R (2.9)

LINUX Operativni Sistem

Linux je operativni sistem kreiran na Univerzitetu u Helsinkiju (Finska) odstrane studenta po imenu Linus Torvalds. Sistem je nastao kao produkt želje da se moćno Unix okruženje koristi na jeftinim personalnim računarima. Rad na ovom operativnom sistemu je započet 1991. godine kada je i izašla verzija 0.02 a do verzije 1.0 Linux kernela se stiglo 1994. godine. Ovaj operativni sistem je razvijen pod GNU GPL (General Public Licence) licencom tako da je izvorni kod celog projekta javno dostupan (download sa Interneta) svakome. Takodje, razne verzije Linux-a su dostupne u mnogim prodavnicama na CD-Rom medijima a cena ovakve solucije uključuje sam medij, tehničku podršu i sl. Dostupnost izvornog koda ovog operativnog sistema je omogućila njegovu upotrebu na raznim harverskim platformama ali se kao primarni cilj zadržla x86 platforma. Nezavisnost od ostale računarske industrije je omogućila Linux-u niske hardverske zahteve tj. Odlične performanse uz vrhunsku stabilnost i šrok spektar mogunosti. Nakon više od 10 godina razvoja Linux-a (posao na kome učestvuje više miliona programera celog sveta) ovaj operativni sistem je postao ravnopravni konkurent popularnim komercijalnim operativnim sistemima. Mogućnosti ovog operativnog sistema danas ga čine odličnom solucijom za server/klijent mrežne zadatke, razvoj softvera, krajnje korisnike... Otvoreni izvorni kod vam omogućuje da softver kompletno prilagodite svojim potrebama uz potpunu bezbednost informacija a cena (softver je potpuno besplatan) i način licenciranja ga čine ultimativnim rešenjem za poslovne primene.

Najčešči način distribuiranja Linux-a je putem većeg broja distribucija (operativni sistem + dodatni softver + alati za instalaciju i konfiguraciju, prilagođeno određenoj grupi korisnika). Distribucije Linux-a su takođe najčešće besplatne (download sa Interneta) i uključuju OpenSource softver ali se mogu nabaviti i po određenoj ceni na CD-ROM mediju i sa raznovrsnim tipovima tehničke podrške.

Mandrake 9.1 Linux OS

Mandrake 9.1 je jedna od starijih distribucija Linux operativnog sistema dizajnirana sa dva osnovna cilja: jednostavnost upotrebe i stabilnost. Razvoj ove distribucije traje već nekoliko godina od strane Mandrake razvojnog tima čije je sedište u Francuskoj pa se može reći da je ovo Francuska distribucija koja je naišla na dobar prijem u našoj zemlji. Distribuciju karakteriše kombinacija jednostavnosti i lakoće upotrebe sa fleksibilnošću i snagom pa je stoga idealna i za nove ali i za iskusne korisnike Linux-a. Od samog početka razvoja ove distribucije poštovani su Linux standardi (npr. Linux File System Standard) a sama distribucija je razvijena kao potpuno "Unix-like" okruženje. Distribucija je namenjena svim primenama pa stoga stiče sa potrebnim serverskim softverom (web, ftp, e-mail...) kao i modernim i moćnim grafičkim okruženjima baziranih na X Window System-u (KDE, Gnome...) i dodatnim softverom (dodatni administracioni alati, aplikativni softver...). Takodje, veliki spektar razvojnih alata i okruženja sa najnovijim bibliotekama su dostupni za razvoj ili prevođenje dodatnog softvera. Mandrake distribucija dolazi sa jednostavnim i moćnim alatom za instalaciju kao i skupom alata za konfigurisanje i održavanje sistema (podešavanje mrežnih interfejsa, administracija softverskih paketa...). Mandrake Linux je 32-bitni operativni sistem koji je moguće instalirati od 486 platformi do najmodernijih x86 baziranih računara. Takođe, podržan je i sav hardver koji sam Linux operativni sistem podržava.

Minimalna zahtevnost hardvera

Da bi se mogao instalirati i koristiti Mandrake, hardver mora da zadovolji najmanje sledeće uslove: Procesor: Pentium na 333 MHz ili kompatibilan procesor, Memorija (RAM): 32 MB (poželjno 64 MB ili više), raspoloživi prostor na čvrstom disku: Program za instaliranje zahteva oko 400 MB slobodnog prostora na disku. Deo toga je prostor koji se koristi privremeno, samo tokom procesa instaliranja , Video sistem: Minimalno VGA; preporučuje se SVGA.

Osnovna instalacija

Ako želite da imate samo Linux na kompjuteru samo pokrenite instalaciju Linuxa i preformatirajte windows particije i instalirajte Linux. Ako želite da imate istovremeno instaliran windows i Linux onda se treba malo više namučiti . Dakle, prvo treba pripremiti particije za Linux pre pokretanja njegove instalacije, to se može uraditi npr. sa Partition Magic-om iz windowsa. Minimalno su potrebne dve particije: jedna particija gde će se instalirati sam Linux (tipa ext2, ext3 ili nekog trećeg). Za kompletnu instalaciju svih paketa koji dolaze na 3 CD-a Mandrake Linux-a potrebno je nešto preko 2GB prostora na hard disku, dakle treba odlučiti koliko će biti još pored toga trebati prostora za svakodnevne potrebe i tako odrediti veličinu te particije. Druga particija treba da bude prazna i treba da bude swap particija koju Linux koristi kao virtuelnu memoriju. Kod mene na mom kompjuteru ta particija je 400 MB ali može se staviti i vise zavisno od toga koliko će se programi u kojima se radi zahtevati upotrebu te swap particije. Ipak da napomenem da bi minimalno veličina te particije trebala da bude bar jednaka količini RAM memorije koju poseduje odrađeni računar. Neki preporučuju da bude dva puta veća od veličine RAM-a ali to svakako ne treba biti veličina u gigabyte-ima (GB) . O samoj instalaciji je rečeno dosta i svodi se na jednostavno praćenje uputstava i detaljno čitanje objašnjenja koja su ponuđena. Ako postoje standardni uređaji nekih poznatijih firmi onda će Linux većinu uređaja sam detektovati i instalirati, iz tog razloga predlažem da expert installation izaberete samo ako dobro poznajete svoju konfiguraciju i ranije ste već imali iskustva s instaliranjem neke verzije Linux-a.

Treba obratiti pažnju na nekoliko delova instalacije:

1. Paziti koju particiju birati za instalaciju Linux-a. Instalacioni program će sam grafički i tekstualno označiti sve particije na hard disku i ako kliknete na type onda ćete videti kog fajl tipa je određena particija. Čini mi se da obično windows-ove particije označava s plavom bojom, a Linux-ove crvenom i zelenom, al za svaki slučaj proverite koja je slobodna. Dakle treba samo da proglasite prvu particiju u ext2,ext3 ili već nekom fajl sistemu za koji ste se odlučili za root particiju (u mount postavite / ) i da kažete Linux-u da se tamo instalira.2. Obavezno uneti lozinku za root-a i bar još jednog korisnika.3. Dakle kad vas Linux pita kako želite da setuje sistemski sat nemojte selektovati ništa od ponuđenog nego samo kliknite ok . Na taj način če satovi u windows-u i Linux-u biti sinhronizovani .4. Odlučite gde će te instalirati LILO (Linux boot loader). Instalacija vam nudi dve opcije: Prva ponuđena opcija je instalacija boot loadera u MBR (Master Boot Record tj. u prvi sektor celog hard diska) ako to odaberete LILO će vam pregaziti bilo koji drugi boot program koji možete imati npr. Boot Magic ali to samo znači da će te preko Linux-ovog boot loadera startovati windows pošto će Linux prepoznati da li imate još neki operativni sistem na vašem kompjuteru.

Druga ponuđena opcija je instalacija boot loadera na prvu Linux-ovu particiju, u tom slučaju će vam trebati neki windows program za bootovanje pa će te njime birati između windowsa i Linux-a .5. Obratiti pažnju da li imate winmodem Ako imate takav modem i Linux ga nije prepoznao, najbolje je da ne unosite nikakve vrednosti u delu instalacije koja se odnosi na modem i internet. Ako postoje drajveri za vaš winmodem, onda ćete morati svakako sve posle da podesite ručno i instalirate iste .

Čarobnjak za instaliranje xdrak

1. Uputstvo za instalaciju

Ako želite da koristite ekspertski način instalacije, upućujem vas na Installation Guide. Ako planirate da koristite Windows sa GNU/Linux sa boot menadžerom koji vam omogućava da koristite više operativnih sistema na jednom računaru, obratite pažnju na to da je lakše instalirati Windows pre GNU/Linux-a. Ako je Windows već namešten na vašem računaru, i vi nikada niste pre instalirali GNU/Linux pre, DrakX, Mandrake Linux instalacioni program, će se pobrinuti za to da izmeni veličinu vaših Windows particija. Ova operacija može biti bezopasna po vaše podatke. Ali pre toga morate da odradite sledeće korake pre nego što nastavite sa instalacijom . Mora se pokrenuti scandisk u Windows-u. Program za promenu veličina particija može detektovati neke očevidne greške, ali scandisk je bolje opremnjen za ovaj zadatak . Za maksimalnu bezbednost podataka, vi ćete takođe morati da defragmentujete vaše particije. Ovo značajno smanjuje rizik gubitka podataka. Ovo nije obavezno, ali je veoma preporučljivo i radeći tako promena veličina particija će proteći mnogo brže i lakše . Najbolje osiguranje protiv problema je da uvek sačuvate negde svoje podatke! Ako ni scandisk ni defragmenter nisu instalirani u okviru Windows-a, upućujem vas na dokumentaciju koju dobijate sa Windows-om za dalje instrukcije u vezi njihove instalacije. NTFS particije. Windows 2000, NT ili XP korisnici moraju biti veoma pažljivi nikako nemojte da menjate veličinu particija sa GNU/Linux-om. Ovo će ošteti vaše podatke . U ovom slučaju, koristite specijalizovani program za menjanje veličina particija, kao što je na primer Partition Magic .

2. Šta uraditi pre instalacije

Ovo poglavlje pokriva operacije koje trebate da uraditi pre instalacije Mandrake Linux. Takođe, sačuvajte svoje podatke (na drugi hard disk, a ne na mesto gde ćete instalirati Linux) i budite sigurni da su vam sve periferije (štampač, miš, skener itd.) priključeni u računar.

Podešavanje BIOS-a

BIOS (Basic Input/Output System) se koristi da startuje računar. Za nas je zasada najbitnije to što on pronalazi uređaj na kome vam je smešten operativni sistem i startuje ga. U toku samog startovanja on startuje osnovne drajvere (za grafičku, hard disk,...). Postojanje tehnologije utakni i koristi i njihova široka primena označava da svi moderni BIOS-i mogu da inicijalizuju ove uređaje. Ako vaš Windows 9x može inicijalizovati ove uređaje umesto BIOS-a, ovo se mora promeniti da bi ste ih koristili pod GNU/Linux-om. Ako vaši uređaji nisu potpuno prepoznati, moglo bi da pomogne tako što ćete isključiti utakni i koristi mogućnost u vašem BIOS-u. Menjanje vaših BIOS podešavanja se uobičajeno vrši tako što tokom startovanja računara pritiskate taster DEL (ako ne uspete iz prvog puta pokušajte sa restartovanjem računara sa CTRL+ALT+DEL i ovaj put pritiskajte žešćim ritmom). Na našu nesreću, postoje mnogo tipova BIOS-a, pa ako ovo ne upali pokušajte da odete na sajt proizvođača softvera. Ova opcija se najčešće zove PNP OS installed (ili Plug'n'Play OS installed). Podesite ovu opciju na No (sa + i – tasterima) i BIOS će tada inicijalizovati bilo koju utakni i koristi uređaj. Ovo će pomoći da GNU/Linux prepozna neke uređaje, koje neće te moći da inicijalizujete na drugi način. Svi skorašnji operativni sistemi mogu da se startuju sa CD-ROM-a. Pogledajte u Boot sekvencu u BIOS podešavanjima. Podestite ga da prvo startuje CD-ROM pa onda sve ostalo. Ako ne možete da startujete sa CD-ROM-a, moraćete da koristite flopi Ako želite da koristite štampač koji je priključen direktno na vaš računar, budite sigurni da je paralelni port namešten na ECP+EPP (ili na barem jednu od te dve opcije) a ne na SPP. Ako nije namešten na ovaj način, vi ćete još uvek biti u mogućnosti da štampate, ali vaš štampač neće biti prepoznat automatski, tako da ćete morati da pribegnete ručnom podešavanju. Pre instalacije uključite štampač i osigurajte se da je povezan sa zadnjim delom kućišta . Pravljenje flopija za startovanje instalacije : Ako ne možete da startujete instalaciju sa CD-ROM-a, i Windows nije instaliran na vašem računaru, moraćete da napravite startnu disketu . CD-ROM sadrži sve image fajlove i uslužne programe koji su potrebni. Takođe ćete morati da kreirate startnu disketu ako želite da koristite neki drugi startni menadžer a ne LILO ili grub. Ako je Windows instaliran na vašem računaru, neće vam trebati startna disketa .

3. Startovanje instalacije

Startni image fajlovi se nalaza na CD-ROM-u (X:\images\). Za ovaj metod instalacije, nama treba fajl koji se zove cdrom.img. Fajl cdrom.img se koristi da instalirate distribuciju sa CD-ROM-a. Bilo kako bilo, postoje i mnogo drugih image fajlova koji su potrebni da izvršite instalaciju: cdrom.img:služi da izvršimo instalaciju sa lokalnog IDE ili SCSI drajva. Njega treba koristiti u slučajevima kada ne možete podići svoj računar direktno sa CD-ROM-a, ili menjanje BIOS opcija . Network.img:služi da instaliramo sa NFS, FTP, HTTP skladišta, ili sa lokalne LAN ili preko PPPoE (DSL linija) mrežnih konekcija. Mrežna konfiguracija računara na koji instaliramo može biti manualna ili automatska . Pcmcia.img:ako je instalacioni medij se povezuje preko PCMCIA karticu

(mreža, CD-ROM itd.). Neke PCMCIA uređaji sada koriste uobičajene mrežne drajvere. U slučaju da PCMCIA uređaj ne radi, pokušajte sa network.img . Hd.img: koristite ovaj image ako niste u mogućnosti da izvršite instalaciju sa CD-ROM-a. Samo je potrebno da kopirate sadržaj CD na hard drajv (na jednu od dva tipa particija FAT ext2FS ili ReiserFS), i startujte flopi koji sadrži taj image. Usb.img:ovaj image vam dozvoljava da izvršite instalaciju putem USB uređaja, kao što je eksterni CD-ROM . Other.img: ovo je instalaciona slika koja vam pruža ređe drajvere kao što su NET i SCSI drajveri. Pokušajte sa ovim image-om ako svi ostali ne uspeju . Images/alternatives/*: ovaj direktorijum vam pruža manje ili više iste startne image, ali sa različitim (starijim) kernelima. Ustvari, sa 2.2 kernel-om (Mandrake Linux 9.0 koristi kernel 2.4), koji vam može pomoći da startujete instalaciju na starijem sistemu .

Kreiranje boot diskete sa Windows-omTrebaćete da koristitie rawwrite program. Koji možete naći na CD-ROM-ovom direktorijumu dosutils. Možda ćete zapaziti da tamo postoji i DOS verzija istog programa koji se zove rawrite. To je, ustvari, originalna verzija programa. Rawwrite je to isto samo što pruža grafički interfejs. Startujte program, kao što je pokazano na slici 1.

Slika 1. Program Rawwrite

Selektujte boot image koji ćete kopirati na ciljni uređaj. U skoro svim slučajevima, ciljni uređaj je drajv A: (to jest prvi flopi drajv).Onda, ako to već niste uradili, stavite praznu disketu u izabrani flopi drajv i kliknite na Write. Kada se sve završi, kliknite na Exit. Sada imate boot disketu da instalirate Mandrake Linux distribuciju.

Kreiranje boot diskete sa GNU/LinuxAko već imate GNU/Linux instaliran (drugu verziju, ili na drugom računaru, ili na prijateljevom računaru koji vam je dao svoj Mandrake Linux CD), onda odradite sledeće korake: montirajte CD-ROM. Pretpostavljam da ste ga montirali na /mnt/cdrom; prijavite se kao root, ubacite praznu disketu u drajv i ukucajte: $ dd if=/mnt/cdrom/images/cdrom.img of=/dev/fd0 . Zamenite /dev/fd0 sa /dev/fd1 ako koristite drugi flopi drajv i naravno ime image-a.

Podržani hardver

Mandrake Linux može da rukuje sa velikim brojem hardvera, i lista je previše dugačka da bi je ovde naveli. Ipak, neki koraci opisani u ovom poglavlju će vam pomoći da pronađete kompatibilan hardver i konfigurišete onaj problematični . USB uređaji: podrška za USB je sad obimna. Većina periferija je potpuno podržana .

Šta nije podržanoNeki tipovi hardvera ne mogu trenutno da rade sa GNU/Linux, ili zbog toga što je podrška u eksperimentalnom stanju, zato što niko nije napisao drajver za dati uređaj, ili je bilo odlučeno iz opravdanih razloga da ne može biti podržan. Na primer: winmodemi, takođe poznati kao modemi bez kontrolera ili softverski modemi. Podrška za ove periferija je trenutno delimična. Drajveri postoje, ali samo u binarnom obliku i za ograničeni opseg kernelovih verzija. Razlika između hardverskih modema i winmodema je to što oni ne mogu funkcionisati bez specijalnog drajvera koji emulira veliki broj hardverskih funkcija modema. Vi možete komunicirati sa hardverskim modemom šaljući mu seriju komandi: koje ne mogu biti prihvaćene od strane winmodema ako ne postoji specijalizovani drajver (ovo takođe objašnjava zašto GNU/Linux ne trebaju drajveri za eksterne modeme: on samo daje pristup serijskom portu, za eksterni program koji šalje komande) . Ako imate PCI modem, pogledajte izlaz komande #cat /proc/pci kao root korisnik. Ovo će vam reći I/O port i njegov IRQ. Onda, koristite setserial komandu (primer za I/O adresu 0xb400 i IRQ 10) sledi : #setserial /dev/ttyS3 port 0xb400 irq 10 UART 16550A . Onda pogledajte da li možete da ga verifikujete koristeći minicom ili kpp. Ako to ne radi, vi imate softverski modem. Ako radi, onda kreirajte fajl /etc/rc.d/rc.setserial i namestite odgovarajuću setserial komandu . Skorašnji projekti teže ka tome da omoguće softverskim modemima da rade sa GNU/Linux .

4. Instalacija sa DrakX-om

Uvod u Mandrake Linux program za instalaciju

Drakx je Mandrake Linux instalacioni program. Njegova jednostavnost je proširena sa grafičkim interfejsom, koji omogućava da se krećete napred i nazad kroz instalaciju i upituje kad je to neophodno. Sa DrakX-om, nema veze da li ste novi linux korisnik ili profesionalac – DrakX-ov je da vam pruži glatku instalaciju i lako prelaženje na Mandrake Linux . DrakX će najbolje raditi ako je sav hardver priključen na računar i uključen tokom instalacije. Štampač, modem, skener su samo par primera periferija koje DrakX automatski detektuje i konfiguriše dok se Mandrake Linux instalira . Kada započnete, početni ekran koji će se pojaviti će vam predstaviti neke informacije i dati vam instalacione opcije (slika 2). Ne radeći ništa on će sam započeti instalaciju u normalnom ili “linux” modu. Sledećih nekoliko stranica će vas sprovesti kroz neke opcije i parametre koje možete da predate instalacionom programu ako uletite u problem .

Sada ćemo pogledamo šta može krenuti naopako, prebacimo se na stvarni instalacioni proces. Kada se instalacioni program bude startovao, vi ćete videti lep grafički interfejs (slika 3). Na levoj strani će biti razni instalacioni koraci. Zaviseći od napredovanja instalacije, neke etape mogu ili ne moraju biti dostupne. Ako je određena etapa dostupna ona će biti osvetljena kada pređete kursoarom preko nje .

Slika 2. Početna dobrodošlica u instalaciju

Slika 3. Odabir uobičajnog jezika

Boje ovih dugmića na levoj strani ekrana će vam dozvoliti da vidite kako instalacija napreduje: crveno: ova instalaciona faza još nije započeta , naranđasta: instalacioni status koji se obrađuje , zelena: ovaj instalaciona etapa je već bila konfigurisana. Bilo kako bilo, ništa vas neće sprečiti da odete unazad u etapu koja je već bila završena ako budete trebali da je rekonfigurišete . Donji ram sadrži pomoć za aktivni korak. Možete mu pristupiti bilo kad pritiskajući F1 taster . Ovo uputstvo predpostavlja da izvršavate standardnu, korak po korak instalaciju koja je opisana u nastavku .

Odabir svog jezika

Ovaj prvi korak služi da odaberete vaš omiljeni jezik . Vaš odabir omiljenog jezika će uticati na jezik dokumentacije, instalacionog programa i samog operativnog sistema . Ako kliknete na Naprednoj (Advanced) dugme će vam dozvoliti da selektujete druge jezike da budu instalirani na vašem računaru, za instaliranje specifičnih fajlova za sistemsku dokumentaciju i aplikacije. Na primer ako imate korisnika iz Španije na vašem računaru, selektujte Engleski kao glavni jezik razgranutom pogledu i Španski-Španija u Naprednoj (Advanced) sekciji . Znajte da niste ograničeni na biranje jednog dodatnog jezika. Jedanput kada selektujete dodatne jezike (additional locales), kliknite OK dugme da biste nastavili . Da biste prelazili preko različitih jezika koji su vam instalirani na sistemu, možete da startujete /usr/sbin/localedrake komandu kao root da biste promenili

jezik koji se koristi od strane čitavog sistema. Pokretanje ove komande kao regularan korisnik će promeniti jezička podešavanja samo za tog korisnika .

Licencna pravila distribucije

Pre nego što nastavite, trebalo bi da pažljivo pročitate uslove licence. Ona pokriva čitavu Mandrake Linux distribuciju, i ako se ne slažete sa svim uslovima kliknite na Odbijam (Refuse) dugme. Ovo će istog trenutka prekinuti instalaciju. Kliktanjem na Prihvatam (Accept) dugme će nastaviti instalaciju . Instalaciona klasaDrakX sada treba da zna da li ćete izvršiti uobičajenu (Preporučenu) instalaciju ili ako želite da imate veću kontrolu nad instalacijom (Ekspert). Izvršavanjem Ekspert instalacije znači da će veći deo morati ručno podešavati, tako da to nije preporučljivo osim ako ste već upoznati sa Mandrake Linux-om. Drugi izbor koji treba da napravite u ovo vreme je da odlučite da li izvršavate novu (svežu) instalaciju ili nadogradnju postojećeg Mandrake Linux sistema:Instalacija: Za najveći deo on kompletno briše stari linux sistem. Ako želite da promenite način na koji su vaši hard diskovi particionisani, ili promenite fajl sistem, trebali bi ste da koristite ovu opciju. Bilo kako bilo, u zavisnosti od vaše particione šeme, vi možete da sprečite neke od vaših postojećih podataka da se prebrišu .Nadogradnja: Ova instalaciona klasa vam dozvoljava da nadogradite pakovanja koja su trenutno instalirana na vaš Mandrake Linux sistem. Vaša tekuća particiona šema i korisnički podaci se ne menjaju. Svi drugi konfiguracijski koraci će vam ostati pristupni, slično standardnoj instalaciji . Samo nadogradnja pakovanja: Ovaj tip instalacije vam dozvoljava da nadogradite postojeći Mandrake Linux radnu stanicu bez menjanja sistemske konfiguracije. Ako želite, vi takođe možete koristiti ovaj tip instalacije i dodati nova pakovanja tekućem sistemu .Preporučljiv: Izaberite ga ako nikad do sada niste instalirali Linux operativni sistem. Instalacija će biti laka jer će instalacioni program napraviti određene korake umesto vas. Vi nećete biti pitani da odgovoriti na mnoga pitanja o vašem sistemu, i pitanja će biti krajnje jednostavna .Ekspert: Ako ste dosta dobro savladali Linux vi ćete možda želeti da izvršite krajnje podesivu instalaciju. Neke odluke za koje će te morati da se odlučite teško će vam pasti ako nemate dobro poznavanje GNU/Linux-a, tako da za većinu ljudi ovo nije preporučeni tip instalacije .

Odabiranje priključnih tačaka

Kod ove tačke, vi ćete trebati da odlučite gde želite da instalirate Mandrake Linux operativni sistem na vašem hard disku. Ako vam je hard disk prazan ili ako postojeći operativni sistem koristi sav raspoloživi prostor, vi ćete morati da particionišete drajv. U osnovi, particionisanje hard diska se sastoji od logičkog deljenja da bi ste kreirali prostor koji vam je potreban da biste instalirali Mandrake Linux sistem . Zbog toga što je proces particionisanja hard diska uobičejeno ne povratan i može dovesti do gubitaka podataka ako je već instaliran neki operativni sistem na drajvu, particionisanje može biti zahtevno i

stresno ako ste neiskusni korisnik. Na sreći DrakX uključuje čarobnjaka koji vam pojednostavljuje ovaj proces. Pre nego što nastavite sa ovim korakom, pročitajte sve ispod . Ako je hard disk već bio particioniasan, bilo od prethodne instalacije GNU/Linux ili od neke druge particione alatke, izaberite odgovarajuću particiju na koju želite da instalirate vaš Linux sistem . Ako particija nije bila konfigurisana, vi ćete da je kreirate koristeći čarobnjaka. U zavisnosti od konfiguracije vašeg hard diska biće vam ponuđeno nekoliko opcija : Iskoristi slobodan prostor: ova opcija će izvršiti automatsko particionisanje vašeg praznog prostora. Ako koristite ovu opciju neće biti daljih pitanja . Koristi postojeću particiju: čarobnjak je detektovao jednu ili više postojećih Linux particija na hard disku. Ako želite da ih koristite izaberite ovu opciju. Bićete posle pitani da izabere priključne tačke povezane sa svakom particijom. Osnovne priključne tačke su uobičajeno selektovane, i za veći broj slučajeva je dobra ideja da ih zadržite . Koristi slobodan prostor na Windows particiji: ako Microsoft Windows je instaliran na vašem hard disku i uzima sav raspoloživi prostor na njemu, moraćete kreirati slobodan prostor za Linux-ove podatke. Da bi ste to uradili možete izbrisati vaš Microsoft Windows particije i podatke ili promeniti veličinu vaše Microsoft Windows FAT particije. Promena veličine može se odraditi bez gubitaka bilo kojih podataka, ako ste prethodno defragmentirali Windows particiju i ako ona koristi FAT format. Pravljenje rezervne kopije vaših podataka je krajnje preporučljivo. Korišćenje ove opcije je preporučljivo ako želite da koristite Mandrake Linux i Microsoft Windows na istom računaru . Pre nego što odaberete ovu opciju, molim vas razumite da posle ove procedure veličina Microsoft Windows particije će biti manja nego pre. Vi ćete imati manje mesta za Microsoft Windows da držite vaše podatke ili instalirate novi softver . Očisti čitav disk: ako želite da izbrišete sve podatke i sve particije koje se nalaze na vašem hard disku i da ih zamenite sa vašim novim Mandrake Linux sistemom, izaberite ovu opciju. Budite pažljivi jer nećete moći da se vratite korak nazad posle prihvatanja . Izbriši Windows: ovo će prosto da izbriše sve što imate na drajvu i otpočeni sa svežom instalacijom, particionisanjem svega od početka. Svi vaši podaci će biti izgubljeni . Ekspertski mod: odabirom ove opcije ako želite manualno da particionišete vaš hard disk. Budite pažljivi ovo je moćan ali i opasan izbor i vi možete lako da izgubite sve vaše podatke. Zato je ova opcija preporučljiva samo ako ste radili nešto poput ovoga pre i imate nekog iskustva. Za više podataka kako da koristite DiskDrake alatku, pročitajte Managing Your Partitions section u Starter Guide . Odabir grupe pakovanja za instalaciju

Pakovanja su sortirana u grupe koje odgovaraju primeni tog programa. Mandrake Linux nudi četiri predefinisane instalacije. Možete da smatrate da su ove instalacione klase kontejneri za različita pakovanja. Vi možete da mešate i zadržite aplikacije iz raznih kontejnera, tako da “Workstation”(Radna stanica) instalacija može da sadrži aplikacije iz “Development” (Razvojna stanica) kontejnera .Radna stanica(Workstation): ako planirate da koristite vaš računar kao radnu stanicu, selektujte jednu ili više aplikacija koje su u radno staničnom (Workstation) kontejneru . Razvojna stanica(Development): ako planirate da koristite vaš računar za programiranje idaberite odgovarajuća pakovanja iz kontejnera . Server: ako planirate da vaš računar bude server, selektujte koje ćete česte

servise želite da instalirate na računar. Grafičko okruženje: ovde ćete odabrati omiljeno grafičko okruženje. Barem jedan mora biti selektovan da bi ste imali grafički interfejs . Sa X: instalira minimalni broj pakovanja koji moguć da bi ste imali spremno grafičko okruženje . Sa osnovnom dokumentacijom:Instalira osnovni sistem plus osnovni pomoćni programi sa njihovom dokumentacijom. Ova instalacija je odgovarajuća za nameštanje servera . Minimalna instalacija:kada instalirate apsolutno minimalni broj pakovanja koji je potreban da bi ste dobili Linux sistem koji radi. Sa ovom instalacijom imate samo komandni interfejs. Ukupna veličina ove instalacije je 65 megabajta .

Odabir individualnih pakovanja za instalaciju

Ako ste rekli da želite da sami odaberete pakovanja, on će vam dati razgranuti pogled koji će sadržati sva pakovanja klasificirana u grupe i pod grupe. Dok budete pregledali grane, možete selektovati čitave grupe, pod grupe, ili samostalna pakovanja . Kad god selektujete pakovanje u okviru neke grane, pojavi se njegov opis na desnoj strani koji vam pomaže da svatite primenu tog pakovanja . Ako je serverski paket bio selektovan, bilo zbog toga što ste odabrali paket ili zato što je bio deo grupe paketa, vi ćete biti pitani da potvrdite da li stvarno želite da ti serveri budu instalirani. Po uobičajenom ponašanju Mandrake Linux će automatski startovati sve instalirane servere u toku podizanja sistema. Iako oni su bezbedni i nemaju poznatih problema u vreme kada je distribucija izašla, moguće je da su rupe otkrivene posle. Ako neznate zašta služi određeni servis ili zašto se instalira, onda kliknite na NE . Odabiranjem DA će instalirati izlistane servise i oni će biti startovani automatski sledeći put kada budete startovali računar . Instalacija Mandrake Linux-a se nalazi na nekoliko CD-ROM-ova. DrakX zna gde se nalaze odabrani paketi tako da će izbaziti CD i tražiti da ubacite odgovarajući CD .

Root lozinka

Ovo je najkritičnija odluka za bezbednost vašeg GNU/Linux sistema: moraćete da date root lozinku. Root je sistemski administrator i on je jedini autorizovan da pravi nadogradnje, dodaje korisnike, menja kompletnu sistemsku konfiguraciju, i tako dalje. Ukratko, root može da radi sve! Zato morati odabrati lozinku koju je teško pogoditi DrakX će vam reći ako ste izabrali previše laku lozinku. Kao što možete da vidite vi niste primorani da unesete lozinku, ali mi vas savetujemo da to ne radite. GNU/Linux je sklon greškama koje prave ljudi kao i drugi operativni sistemi. Pošto root može da zaobiđe sva ograničenja i ne namerno izbriše sve podatke na particijama nepažljivim pristupanjem particijama, pa je važno da se teško može postati root . Lozinka može biti mešavina brojeva i slova najmanje 8 znakova duga. Nikad ne zapisujte root lozinku – to će ugroziti sistem . Lozinka neće biti prikazana na ekranu dok je unosite. Da bi smanjili šanse od grešaka nastalih zbog slepog kucanja trebaćete dva puta da unesete lozinku. Ako vam se desi da ponovite grešku dva puta, on će vam reći da je unešena neispravna lozinka kada se budete prvi put povezivali u sistem . Ako vaša mreža koristi LDAP, NIS ili PDC Windows Domain servis za prepoznavanje, selektujte ispravni server za prepoznavanje. Ako neznate koji da koristite pitajte vašeg mrežnog administratora . Dodavanje korisnika

GNU/Linux je multi korisnički sistem, što znači da svaki korisnik ima svoja podešavanja, njegove fajlove i tako dalje . Ali za razliku od root-a, koji je sistemski administrator, korisnike koje dodate u ovoj tački neće biti autorizovani da menjaju bilo šta osim svojih fajlova i svoje konfiguracije, štiteći sistem od nenamerne ili namerne promene koje bi ugrozili sistem u celini. Morali bi ste da kreirate najmanje jednog regularnog korisnika za sebe – ovo je račun za rutinsko korišćenje svakog dana. Iako je veoma lako da se ulogujete kao root i da sve radite to je i veoma opasno! Jedna greška može značiti prestanak rada sistema. Ako napravite grešku kao regularan korisnik najgore što može da se desi je da izgubite podatke ali to neće uticati na sistem u celini. Prvo polje vas pita koje je vaše pravo ime. Naravno ovo nije obavezno – vi možete da unesete što god želite. DrakX će kopirati prvu reč koju ste ukucali i preneti je u polje korisničko ime (User name), to je ime koje ćete koristiti kada ulazite u sistem. Ako želite možete promeniti uobičajenu promenu i promeniti korisničko ime. Sledeći korak je da unesete lozinku. Sa bezbednosne tačke, ne privilegovana lozinka bitna kao i root lozinka, ali to nije razlog da je nemate ili da bude suviše prosta: jer vaši fajlovi mogu biti u opasnosti . Jedanput kada kliknete Prihvati korisnika, vi možete dodati dodatne korisnike. Dodajte korisnike za svakog vašeg prijatelja: vašeg oca ili sestru na primer. Kliknite na Završio sam (Done) kada budete gotovi sa dodavanjem korisnika . Kada završite sa dodavanjem svih korisnika, vi ćete biti pitani da izaberete korisnika koji će se automatski logovati kada podižete sistem. Ako ste zainteresovani za ovu mogućnost (i nemarite mnogo za lokalnu bezbednost), izaberite željenog korisnika i windows menadžer, i onda kliknite Da (Yes). Ako niste zainteresovani za ovu mogućnost kliknite Ne (No) .

Kao pregled, DrakX će vam predstaviti kratak pregled raznih informacija koje ima o vašem sistemu. U zavisnosti od vaše konfiguracije hardvera, vi možete imati nijedan, ili neke od sledećih obrazaca :Miš: proverite ponuđenu konfiguraciju parametara i kliknite na dugme da ih promenite ako je to neophodno . Tastatura: proverite ponuđenu mapu za tastaturu i kliknite na dugme da je promenite ako je to neophodno . Vremenska zona: DrakX će zaključiti vašu vremensku zonu na osnovu osnovnog jezika koji ste izabrali. Ali ovde, kao i kod vašeg odabira tastature, vi možda nećete biti u zemlji za koju odgovara izabrani jezik. Vi ćete možda morati da kliknete na dugme Vremenska zona da konfigurišete sat za tačnu vremensku zonu . Štampač: kliktanjem na dugme Bez štampača će otvoriti čarobnjak za konfiguraciju štampača. Konsultujte odgovarajuće poglavlje u Uputstvu za početnike za više informacija o tome kako da podesite novi štampač. Interfejs koji je tamo predstavljen je sličan je onome koji se koristi u toku instalacije . Zvučna kartica: ako je zvučna kartica pronađena u vašem sistemu, ona je ovde prikazana. Zapamtite nijedna promena nije moguća u toku instalacije, pa ako je zvučna kartica loše podešena onda ćete je morati da je podesite posle instalacije . TV kartica: ako je TV kartica detektovana na vašem sistemu, ona je ovde prikazana. Promena nije moguća u toku instalacije . ISDN kartica: ako je ISDN kartica pronađena u vašem sistemu, ona će ovde biti prikazana. Možete da kliknete na dugme da biste promenili parametere kartice .

Konfigurisanje X-a, grafičkog servera

X (za X sistem prozora) je srce GNU/Linux grafičkog interfejsa na koji se sva grafička okruženja (KDE, GNOME, AfterStep, WindowMaker, itd,...) koja dolaze sa Mandrake Linux-om zasnivaju. U ovom koraku, DrakX će automtski pokušati da konfiguriše X . Biće vam predstavljena lista mogućih rezolucija i dubina boja mogućih za vaš hardver. Odaberite onu koja se najbolje uklapa sa vašim potrebama (vi ćete biti u mogućnosti da menjate podešavanja i posle instalacije). Kada budete zadovoljni sa uzorkom koji je prikazan na monutoru kliknite OK .

Instaliranje nadogradnji sa interneta

U vreme kada budete instalirali Mandrake Linux, verovatno je da su neka pakovanja bila nadograđena posle vašeg izdanja. Bugs mogu biti popravljane, bezbednosne rupe zakrpljene. Da bi ste se okoristili od ovih nadogradnji, vi ste sad u mogućnosti da ih preuzmete sa interneta. Izaberite Da ako imate internet konekciju koja radi, ili Ne ako želite da instalirate nadograđena pakovanja kasnije .Odlučivanjem na Da vam prikazuje listu mesta odakle možete da preuzmete nadogradnje. Izaberite onaj koji vam je najbliži. Drvo pakovanja će se pojaviti: pregledajte selekciju, i pritisnite Instaliraj da bi ste preuzeli i instalirali selektovana pakovanja, ili Odustani da bi ste prekinuli .

Instalacija je sad potpuna i vaš GNU/Linux sistem je spreman za upotrebu. Samo kliknite na OK da biste restartovali sistem. Prva stvar koju ćete videti kada bude završio svoje hardverske testove je meni za podizanje, koji vam daje mogućnost da startujete željeni sistem .

Kako da uninstalirate Linux

Proces uninstaliranja se sastoji iz dva koraka :Brisanjem svih particija na vašem hard disku i zamenjivanje sa jednom FAT particijom sa DiskDrake-om . Uninstalirajte bootloader (uglavnom grub) sa Master Boot Record (MBR). Da bi ste to uradili, startujte DOS i pokrenite fdisk/mbr komandu . Ako imate drugi OS(Operativni Sistem), konsultujte dokumentaciju da utvrdite kako da izvršite ovaj korak .

Pokretanje Linuxa i gašenje računara

Linux se automatski pokreću prilikom uključivanja računara, osim ako na računaru nemate još jedan operativni sistem onda se prvo podiže lilo program u kojem treba da izaberete koji OS treba prvo da se podigne. U slučaju da je samo linux na računaru na ekranu se pojavi radna površina (Desktop) i na njoj su smeštene ikone, a na dnu se nalazi traka sa zadatcima na kojoj možemo videti koje sve programe imamo otvorene.Do bilo kojeg programa instaliranog na računaru možemo doći na dva načina : 1.      klikom na izbornik K(start applikacion), Programi pa na ime programa ili

2.      dvostrukim klikom na ikonu programa na radnoj površini .

Gašenje računara

Računar uvek gasimo na isti način . Kliknemo na izbornik K(start applikacion), zatim logout . Pojavi se dijaloški okvir end session for korisnik , u kojem je potrebno izabrati opciju turn off comp i kliknuti na dugme OK, ili otkazati gašenje klikom na Cancel . Osim gašenja računara, možemo izabrati opciju reboot računara (ponovno dizanje sistema bez gašenja računara) . Kliknemo na log off korisnik pa na reboot .Tada vršimo restartovanje računara .

Podešavanje konfiguracionih parametara sistema

DESKTOP – Radna površina i podešavanje Linuxa

Desktop (radna površina) koristi se za rad sa računarom. Na radnu se površinu smeštaju programi i dokumenti s kojima radimo. Na radnoj površini nalaze se ikone (prečice), a njihov broj i raspored zavisi od želje korisnika .  Kada želimo ikonu premestiti na drugo mesto na radnoj površini, potrebno je držati pritisnuti levi taster miša na ikoni, odvući je na željeno mesto i otpustiti taster miša . Ikone se mogu razvrstati na nekoliko načina, a da bi izabrali način razvrstavanja, potrebno je desnom tipkom miša kliknuti na prazni deo radne površine, a u objektnom izborniku na Sort Icons i na željeni način (po imenu, vrsti, veličini, datumu, ili automatsko razvrstavanje) .

Uređivanje radne površine

Radnu površinu možemo urediti prema želji, možemo menjati boju ili uzorak pozadine, screen saver itd. na sledeći način: desnom tipkom miša kliknemo na prazni deo radne površine a u padajucem meniju na podesi radnu povrsinu . Otvori se dijaloški okvir podesavanja- kontrolni modul u kojem se određuje izgled radne površine .Na kartici Pozadina biramo boju ili uzorak pozadine. Izbor potvrdimo klikom na primeni .  Na kartici Screen Saver biramo izgled Screen Savera. To je program koji automatski gasi sliku na ekranu nakon određenog vremena. Kada pomaknemo miš, ponovo vidimo izgled ekrana koji smo imali.U polju Screen Saver biramo vrstu screen savera, a na umanjenoj slici ekrana vidimo kako on izgleda. U polju Star screen saver automaticaly određujemo nakon koliko će se minuta Screen Saver pokrenuti ne diramo li miš. Izabrani Screen Saver potvrdimo klikom na primeni .

Kreiranje i brisanje ikona na desktopu (shortcut)

Ikone na Desktopu koristimo za brzo pokretanje programa. Umesto da svaki put kada želimo pokrenuti neki program desni klik na radnu povrsinu create new pa na link to applikacion pa na izvrsi, i tu napišemo link do izvrsnog fajla tog programa na primer precica za Kuickshow ( preglednik slika) .

Pritisnemo taster uredu i ikonica se automatski pojavljuje na desktop. Ime prečice pišemo tako što stavimo kursor na prečicu koju smo napravili pa je obeležimo pritisnemo taster F2 i napičemo željeno ime a zatim kliknemo na radnu površinu levim klikom miša .

Slika 4. Kuickshow

Ikonu možemo izbrisati na dva načina:1.      ikonu označimo i odvučemo u smeće, ili 2.      na označenu ikonu kliknemo desnom tipkom miša, a zatim na naredbu obrisiU oba slučaja je potrebno potvrditi brisanje ikone klikom na dugme obrisi .

Dugme K (start application)

Dugme K nalazi se u donjem levom uglu ekrana na traci sa zadacima. U meniju K nalaze se naredbe i programi. Dugme K pruža najjednostavniji način za prenos dokumenata iz virtuelnog ormana za dokumente (čvrsti disk) na virtualni pisaći sto (ekran) . Kliknemo na K da bismo otvorili meni. Određenu naredbu biramo tako da je osvetlimo, a zatim kliknemo na nju. Naredba koja ima strelicu sadrži podizbornik s naredbama koje biramo klikom na njih . Meni K (start applikacion), adrži sledeće naredbe:-        naredba Logout za gašenje računara-        naredba Pokreni komandu za pokretanje programa koji se ne nalazi u meniju K-        Pomoć klikom na ovu naredbu tražimo pomoć za rešenje problema u kde Help center-        Kontrolni centar– pomoću ovog programa vršimo razna podešavanja u linuxu

-        Programi– nalazi se popis svih programa i aplikacija koje se nalaze unutar linuxa-  Na vrhu se nalaze 5 zadnjih otvaranih aplikacija ( programa) .Ako smo pokrenuli meni K (start applikacion), a više nam nije potreban, zatvorićemo ga jednostavno klikom bilo gde na radnoj površini .

Mandrake kontrolni centar LINUX-a za podešavanje parametara sistema

Kontrolni centar prikazuje sadržaj odgovarajuće sistemske aplikacije namenjene podešavanju parametara svih komponenti računara. je specija Kontrolni centar člni objekat u kome su koncentrisani sistemski programi za konfigurisanje. Otvara se preko K (start applikacion) Kontrolni centar a takođe i iz Konqueror-a kao jedna grana od objekta korisnički direktorijum .

Slika 5. Dugme K (start application) Slika 6. Mandrake kontrolnicentar

Sadržaj prozora zavisi od instaliranih uređaja, odnosno programskih modula samog sistema LINUX Mandrake. “ Boot”- za podešavanje butovanja diskete, CD-a, Hard disaka... ” Hardware”- za podešavanje miša, tastature, reyolucije itd…“ Mount points” - za definisanje broja i veličine particije…“ Network & internet” - za podešavanje umrežavanja računara i interneta“ Security” - sluzi za podešavanje zaštite samog sistema računara ...“ Software management” - tu podešavamo tj. instaliramo i deinstaliramo programe, vršimo update i ostala podešavanja softvera .Zamena drajvera može biti ostvarena automatski ili ručno.Sledi izbor odredišta gde tražiti nove drajvere: sa diskete, sa CD_ROMa,sa -ovog LINUX Update Web sajta ili sa zadate putanje tačne lokacije...

TASKBAR Traka sa zadacima i premeštanje iz programa u program

Traka sa zadacima (programska traka) nalazi se na dnu ekrana. Na njoj se nalazi meni K(start applikacion), s leve strane, sa desne strane nalazi se sat i slike (simboli) instaliranih komponenti. Zvučnik predstavlja instaliranu zvučnu karticu, telefon je simbol instaliranog modema, a tokom štampanja ovde se pojavi slika štampača itd.Svaki put

kada otvorimo neki program, njegovo ime se pojavi na traci sa zadacima i ostaje na traci tako dugo dok program ne zatvorimo. Jednim pogledom na traku možemo videti koje sve programe imamo otvorene i koji je program trenutno aktivan .Aktivni program je onaj čiji je dugme s imenom utisnutou traku (svetlije je boje),odnosno onaj koji se nalazi na vrhu i čija je naslovna traka plave boje.Naslovna traka neaktivnog programa sive je boje .Premeštanje iz programa u program Pomoću trake sa zadacima možemo prelaziti iz jednog programa u drugi tako da kliknemo na dugme s imenom programa u koji se želimo premestiti.Držimo li stalno pritisnutu tipku Alt i pritiskamo tipku Tab, LINUX kruži po imenima otvorenih programa. Kad stignemo na željeni program, otpustimo tipku Alt.Iz jednog programa u drugi možemo se prebaciti klikom miša na željeni program, ako vidimo deo prozora tog programa .Uređivanje trake sa zadacimaTraku sa zadacima uređujemo na sledeći način: desnom tipkom miša kliknemo na prazni deo trake da se pojavi izbornik. Klikom na Properties otvaramo dijaloški okvir Taskbar Properties u kojem biramo opcije:-        Always on top - traka s zadacima je stalno prisutna na dnu ekrana-        Auto Hide – traka s zadacima se ne vidi na ekranu već se pojavi samo kada dođemo mišem do donjeg ruba ekrana (zbog veće preglednosti ekrana)-        Show small icons in Start menu – izbornik Start biće ispisan sitnijim slovima-        Show clock – biramo želimo li videti sat na traci s zadacima u desnom uglu.Izbor potvrdimo klikom na OK.Da bi na traku sa zadacima mogli postaviti alatne trake u LINUXu, potrebno je na prazni deo trake sa zadacima kliknuti desnom tipkom miša, zatim na Toolbars , pa na ime alatne trake .Traka Address – koristi se za pozivanje Web stranica. U polje upišemo adresu Web stranice koju želimo posetiti i pritisnemo Enter, ili izaberemo adresu s popisa koji se otvori kada kliknemo na strelicu s desne strane. Automatski se pokreće Konqueror i učita željena Web stranica .Traka Links – sadrži prečice do Web lokacija. Traka Desktop – sadrži sve ikone i prečice koje se nalaze na radnoj površini. Postavimo li ovu traku s alatima, radna površina nam je uvek dostupna.Traka New Toolbar – koristi se za stvaranje vlastitih traka s alatima.Na trake s alatima možemo dodavati nove ikone prečica do programa, mapa i adresa.Alatna traka Quick Launch sadrži dugmad s ikonama programa. Klikom na pojedino dugme brzo otvaramo željeni program. Kada kliknemo na dugme Show Desktop, minimiziramo sve otvorene programe na traku sa zadacima i brzo dolazimo na radnu površinu .

Podešavanje trake s alatima LINUX-a Mandrake

Trakama s alatima možemo menjati položaj i veličinu. Traku premeštamo tako da levom tipkom miša kliknemo uz njen levi rub, držimo tipku miša pritisnutom i odvučemo traku na željeno mesto (na traci sa zadacima ili na radnu površinu) i otpustimo tipku miša. Traku sa alatima možemo postaviti uz levi ili desni rub ekrana ili negde na radnu

površinu. Traku premeštamo po radnoj površini tako da na njenoj naslovnoj traci držimo pritisnutu levu tipku miša i povlačimo je na željeno mesto. Veličinu trake takođe možemo menjati na način da levom tipkom miša razvučemo bilo koju stranu prozora trake .

Izgled prozora programa

Svaki program koji pokrenemo, uključujući pomoćne programe i igre, ima na vrhu naslovnu traku na kojoj piše ime programa, kod nekih programa ime aktivnog dokumenta i dugmad za minimiziranje prozora programa , maksimiziranje izgleda prozora i izlazak iz programa . Ispod naslovne trake nalazi se traka s izbornicima.Traka s izbornicima razlikuje se od programa do programa. Većina programa ima iste izbornike: File, Edit, View, Format i Help . Klikom na ime izbornika pojavi se skup naredbi grupisanih prema nameni, tako izbornik File sadrži naredbe za rad s datotekama, izbornik View naredbe za podešavanje izgleda prozora itd . Zatim slede alatne trake s dugmadima za pokretanje naredbi. Alatne trake nemaju svi programi i one se donekle razlikuju, zavisno u kojem programu radimo. Alatne trake postavljamo i uklanjamo u izborniku View . Da bi prozor programa premestili na drugo mesto na radnoj površini, potrebno je držati pritisnutu levu tipku miša na naslovnoj traci prozora i odvući prozor na željeno mjesto. Zatim se otpusti tipka miša.Veličinu prozora možemo menjati razvlačenjem ili sužavanjem dijagonalno, ili samo jedne strane prozora . Iz programa izlazimo na nekoliko načina :

-        klikom na dugme Close (x) na naslovnoj traci,-        klikom na izbornik File a zatim naredba Close, ili -        kombinacijom tipki Alt+F4 .

Radna površina

U linuxu na radnoj površini nalaze se prečice do cd-roma/rezača, flopi uređaja particija hard diska koje se nalaze na računaru bilo da su linuxove windosove ili nekog drugogOS.-        nalazi se disketna jedinica pod nazivom 3,5 Floppy (A)-        home – korisnikov direktorijum-        CD-ROM

Da bismo pogledali sadržaj diska, dva puta kliknemo disk, a na isti način možemo pogledati i sadržaj mapa na disku..Na prethodnu poziciju vraćamo se klikom na dugme ¬Back.Sadržaj disk pogona možemo pogledati tako da označimo disk pogon, a zatim kliknemo na propertis i prikaže nam se slika .Tu možemo videti gde je montiran uređaj i ko ima dozvole nad njim. Kada je disk u cd-romu možemo videti popunjenost cd-a kao i naziv cd-a ako je snimljen (na LINUXu je to

slučaj) .

Slika 7. CD/RW Slika 8. Izgled dsktop-a

Ikone unutar prozora mogu biti poređane na različite načine, što određujemo u izborniku prikaz .Kliknemo li na prikaz – view mode, izaberemo jedan od načina: prikaz sa ikonicama, prikaz sa više kolona, stablo direktorijuma , tekstualni prikaz, detaljni prikaz (lista) .

Podešavnje datuma i vremena

 Date/Time ikona predstavlja program za podešavanje sistemskog datuma i vremena,kao i vremenske zone. Ova podešavanja može raditi samo root sa svojim ovlašćenjima. Sistemsko vreme koriste svi programi, pa je bitno da ono bude podešeno. Bez toga bi vremena kreiranja datoteka bila neispravna, pa poređenja raznih verzija, oglašavanja alarma podsetnika i rokovnika ne bi funkcionisala. Posebna pažnja ”usaglašavanju vremena” posvećuje se u višekorisničkim sistemima i lokalnim mrežama. Upotreba ove aplikacije je jednostavna (i bez detaljnog opisivanja): desni klik na sat – adjust date & time . Onda unesete root lozinku i pristupate podešavanju :Ukucate vreme sat , min , izaberete mesec i dan , vremensku zonu (mada nije neophodno)

Podešavanje vremenske zone – linuxa

Mogućnost podešavanja vremenske zone ( Time Zone ) je važna ukoliko se šalje elektronska pošta i koriste globalno zavisni servisi (mreže) koji usaglašavaju vreme prema referentnom (griničnom) vremenskom zonom. Prilagođavanje našoj časovnoj zoni: može se izabrati ime iz padajuće liste ili kliknuti mišem na odgovarajuću tačku mape. Ukoliko se uključi opcija Automatically adjust clock for daylight saving changes,

računar će automatski prebacivati vreme sa letnjeg na zimsko i obratno, ali se u to ne treba previše pouzdati pošto trenutak promene vremena nije fiksan u svim državama .

Slika 9. Podešavanje sata i vremena

Slika 10 . Izgled digitalnog časovnika

 Podešavanje miša 

Podešavanje miša vršimo u kontrolnom centru, a otvorimo ga klikom na K(start applikacion ) - konfiguracija – kontrolni centar – periferije – miš .

Slika 11 . Miš kontrolni centar Slika 12 . Opšte podešavanje miša

Na kartici Buttons podešavamo miša za levoruke i brzinu dvoklika . Izvorno je podešena opcija miša Right-handed (za one koji se koriste desnom rukom) . Ako se koristite levom rukom, potvrdite opciju Left-handed. Mišem se dalje normalno služite, samo što su funkcije tipki zamenjene. Sada se desnom tipkom označava i povlači tekst umesto levom, a na pritisak leve tipke miša pojavljuju se izbornici s naredbama . U polju pointer acceleration možemo podesiti brzinu kretanja kursora tako da klizač pomaknemo prema desno ili povećamo broj u istom polju . Podešavanje scroll ročkića na

mišu (koliko linija teksta da pomeri kada se okrene) Mouse whee scrolls by , pomerimo klizač desno – povećavamo broj linija teksta ili upišemo u polju .

Podešavanje tastature iz LINUX-aPodešavanje osobina tastature, njene osetljivosti i mapiranih slova zavisno od jezika na kome se kuca obavlja se Po pokretanju sa K (START APPLICATION), nakon toga startujemo Kontrolni centar. Po otvaranju menija kontrolni centar otvorićemo podešavanja periferali a nakon u stablu preriferali pojaviče nam se opcija za podešavanje tastature. Kliko na tu opciju otvara nam se tastatura kontrolni centar . Tu možemo podesiti razne parametre i to : Osetljivost tastature bira se vreme posle kog pritisnut taster počinje da se ponavlja ( repeat delay), kao i brzina ponavljanja pritisnutog tastera ( repeat rate) . Može se podesiti i učestanost treptanja kursora u editorskim poljima .Model tastature kod koga se podela se vrši po broju ugrađenih tastera, pošto je uglavnom sve standardizovano sem nekih prenosivih računara .

Slika 13 . KDE kontrolni centar Slika 14 . Podešavanje tastature u kontrolnom centru

Podešavanje rezolucije ekrana

Ovo je najvažniji panel Display aplikacije. U njemu se biraju sistemske osobine grafičkog podsistema, kao što su rezolucija, broj boja i slično. Rezolucija definiše ”finoću” prikaza preko broja tačkica od kojih se slika na ekranu sastoji. Ako se izabere više tačkica, one će biti sitnije pa će i slika biti finija, ali će rad biti sporiji jer računar mora da obrađuje više podataka.Izbor rezolucije zavisi od modela grafičke karte i kvaliteta monitora . Tipično se rezolucija podešava na 640 tačaka po horizontali i 480 tačaka po vertikali ili 800*600 tačaka.Drugi bitan faktor uticajan na kvalitet prikaza je broj boja koje se istovremeno mogu prikazati na ekranu,što zavisi od tipa grafičke kartice. Praktično svaki model omogućava rad sa 16 i 256 boja, mada se sve češće koriste kartice koje prikazuju 65536 boja ( High Color) ili čak 16.7 miliona boja ( True Color).

Broj boja zavisi i od izabrane rezolucije, ograničene memorije grafičke kartice i brzine obrade podataka .

Slika 15 . Mandrake control center

Veći broj boja, poboljšava vernost prikaza, ali nužno i usporava iscrtavanje. Rezolucija se bira pomeranjem klizača Desktop area, a broj boja preko padajuće liste Color palete. Kada je reč o fontovima, može se izabrati standardna veličina slova i njihovo skaliranje preko Font size liste.

Obično su na raspolaganju mala ( Small Fonts) i velika slova ( Large Fonts). Veća slova su lakša za čitanje, ali na isti deo ekrana staje manje teksta. Preko dugmeta Custom slova mogu da se skaliraju prema realnim dimenzijama ekrana, poređenjem razmere nacrtanog i pravog lenjira (mere su u inčima) .

INSTALACIJA ŠTAMPAČA

Prvo je potrebno otvoriti mapu Printers na sledeći način:Kliknemo na K(start applikacion ) kontrolni centar Periferial na na stablu tog menija biramo Štampači. U meniju stampači kontrol centar nalazi ime štampača koji je instaliran na računar, a ako ga nema, tada ga moramo ručno instalirati .U sledećem koraku određujemo hoćemo li instalirati lokalni ili mrežni štampač. U sledećem koraku potrebno je odrediti proizvođača i tip štampača koji instaliramo.U polju Manufakturers izaberemo proizvođača, a zatim u polju Printers tip štampača koji instaliramo. Ako se štampač koji želimo instalirati ne nalazi na popisu, kliknemo na dugme Have disk,- a u disketni pogon ili CD-ROM pogon stavimo disketu ili CD-ROM koji smo dobili zajedno s štampačem i sledimo uputstva čarobnjaka, kliknemo na Next.U narednom dijaloškom okviru potrebno je navesti priključak na koji je priključeno kablo štampača u računar (LPT1) i kliknemo na Next.Zatim određujemo ime štampača, možemo ostaviti predloženo ili odrediti neko drugo. Osim toga potrebno je odrediti da li će štampač koji instaliramo biti podešen kao osnovni ili ne. Kliknemo na Yes a zatim na Next.Na kraju nas čarobnjak za instalaciju pita želimo li ispisati probnu stranicu. Kliknemo na Yes a zatim na Finish.Ovim započinje instalacija štampača na računar. Prema potrebi LINUX će nas obavestiti je li potrebno staviti CD-ROM ili disketu u pogon, što je potrebno učiniti i kliknuti na OK. Po završetku instalacije LINUX će ispisati probnu stranicu i pitati je li ispis u redu .

INSTALIRANJE I UKLANJANJE KOMPONENTI u mandrake 9.1

Dodatne komponente programa instaliramo tako da kliknemo na Mandrake kontrolni centar pa na ikonu softwer menanger u kojem izaberemo karticu RpmDrake helps you install software packages za instaliranje programa a RpmDrake helps you remowe software packages za uklanjanje programa .

Slika 16 . Za uklanjanje programa Slika 17 . Za instaliranje programa

U software Packages removal štikliranjem kvadratića prikazanog na slici i pritiskom na Remove u klanjamo softverski paket (program ) . U software Packages installation štikliranjem kvadratića prikazanog na slici i pritiskom na install , instaliramo softverski paket ( program) .U toku instalacije ili instaliranja paketa program rpmDrake će nam tražiti jedan od 3 cd-a koliko sadrži mandrake 9.1 distribucija ili sva 3 zavisno šta instaliramo .

Kontrola izvršavanja programa

Nasilno zatvaranje programa je jedna od manifestacija grešaka u programuje i njihovo zaglavljivanje. Zbog greške u pisanju ili neke nepredvidive situacije, program može zapasti u stanje tzv. “mrtve petlje“, kada stalno izvršava isti programski kod i iz tog stanja ne može izaći. Takva situacija se uočava kada prozor programa prestane da se odaziva. U takvim slučajevima pomaže Gnome sistem emulator, program koji prikazuje stanje svih programa na računaru kao i pripadnost istih programa (root ili user). Dovoljno

je označiti program koji želimo zaustaviti i pritisnuti end proces a zatim u prozorčiću koji se pojavio ponovo end proces i program će biti prekinut (ovo se retko dešava u linuxu ) .

Slika 18 . Gnome sistem emulator

Ovo je prikaz programa GNOME SISTEM EMULATOR sa primerom gašenja artsd (zvučnog servera) .

Programi koji se dobijaju uz Mandrake 9.1

Mandrake 9.1 sadrži oko 2500 programa koji se nalaze na 3cd-a koji uvode korisnika u ovaj OS. Mogućnosti tih programa su neograničene, njihova korist je značajna kako u kancelariskoj tako i u kućnoj primeni tj. amaterskoj i profesionalnoj .

• Kwrite - tekst editor

Kwrite je mali ali moćan tekst editor koji ima i mogućnost formatiranja teksta ne kao OpenOffice ali korisan za pisanje skripti u perlu i drugim programskim jezicima kao i prilikom pisanja teksta koji nezahteva neke prevelike manipulacije. Prednost kwritea je u tome što je preveden na srpski jezik kao i većina programa u linuxu i to prevedeni bolje i pravilnije nego u LINUX-u .

Slika 19 . Kwrite - tekst editor

• Kalkulator- Kcalk

Džepni računar koji ima širok spektar komandi i funkcija je još jedan od programa koji se dobijaju uz mandrake 9.1 Njegova putanja je K – programi-nauka-matematika-Kcalk. Ovaj program sadrži digitron koji sadrži mnoge funkcije(vidi sliku) .

Slika 20 . Kalkulator- Kcalk

OS I PODRŠKE USLUGAMA

ENTERTAINMENT (multimedija)

Digitalni mediji u Mandrake 9.1

Mandrake 9.1 sa svojim sposobnostima za prikazivanje fotografija, reprodukovanje video zapisa, TV programa i DVD filmova veliki je korak ka tome da multimedijalni lični računar centar kućne zabave. Mandrake 9.1 automatski prikazuje umanjene slike sadržaja grafičkih, muzičkih, filmskih datoteka koje se čuvaju u određenom folderu. Ako se izabere opcija Prikaz - pregled može se učiniti da svaki prozor direktorijuma umesto ikona prikazuje umanjen sadržaj datoteka. Pomoću Mandrake 9.1 lakše se koriste skeneri i digitalni fotoaparati.Te uređaje Mandrake 9.1 prilikom instalacije lako prepoznaje a u suprotnom podešavanja se vrše u Mandrake kontrolni centar- alat za konfiguraciju sistema.slika .Mandrake kontrolni centar- alat za konfiguraciju sistema je napravljen tako da svaki korisnik može lako da ga konfiguriše sa par klika mišem osim ako taj deo hardvera nije prepotnat od linuxa. Tada ide potraga za drajverima nau koja je pre bila teška a sada je vrlo laka jer linux zajednica izdaje drajvere za sve uređaje koji se pojave na tržištu pa se posao instalacije sada pojednostavio sa instalacijom koju koriste LINUX korisnici samo što pod linuxom uređaji rade “bolje” i ne prave probleme kao u LINUXu .

Pomoću KRec možemo snimati lične audio zapise (ako imamo priključen mikrofon na računar), a pomoću programa AUmix podešavamo jačinu zvukova koje proizvodi zvučna kartica .

Za pregled multimedijalnog sadržaja u linuxu se najviše koriste xine, mplayer, xmms(za video i zvuk) xine služi za prikaz dvd filmova kao i avi i mpg formata dok Mplayer pušta sve trenutno postojeće formate kako audio tako i viddeo zapisa, xmms je kako većina kaže kopija winamp programa iz LINUXa koja služi zapregled zvučnih fajlova kao i za pregled mpg video fajlova .

Slika 21 . Xine, za gledanje dvd avi mpg fajlova Slika 22 . Xmms za slušanje mp3,ogg,wav

Mplayer trenutno najbolji multimedijalni plejer koji pored video pušta i audio formate i to velikog kvaliteta sve MPEG i avi fajlove, OpenDML,ASF/WMV,DAT,Video CD,VCD,VOB,DVD,QuickTime/MOV,VIVO,FLI,RealMedia (RM),NuppelVideo,yuv4mpeg,OGG/OGM, ovo je samo mali deo od onoga što o tvara mplayer od video fajlova a isto tako se koristi i za audio fajlove mp3,ogg,wav,wma,mp4,cd audio...

Slika 23 . Mplayers Video

Rad sa fontovima

Drak font je sistemska aplikacija namenjena pregledu i istalaciji fontova, koji su sastavni deo operativnog sistema, a ne pojedinačnih aplikacija koje se samo obraćaju operativnom sistemu, kada im oni zatrebaju. Kao sistemska aplikacija Font Manager se pokreće preko mandrake kontrolnig centra -system drak font . Vrste fontovaOsnovni prozor Drak fonta sadrži listu trenutno instaliranih fontova u obliku teksta (ime i veličine fonta). Tipovi fonta: posebno su značajni True Type fontovi (ikona sa natpisom ”TT”) u kojima je svako slovo definisano matematičkim formulama koje opisuju krive linje oblika slova. Takvi fontovi su izuzetno fleksibilni, mogu se ”proračunavati” za prikaz na bilo kom uređaju, skalirati (uvećavati i umanjivati) skoro neograničeno. Druga vrsta fontova su bitmapirani, predstavljeni ikonom sa slovom ”A”. Kod njih su slova definisana sličicama, pa se prikazuju bez ikakvih proračunavanja, ali su zato manje fleksibilni i koriste se još samo za neke sistemske potrebe, ispise menija, teksta ispod ikona i slično. True Type fontovi postaju jedini koje koriste aplikacije . Instalacija fontova

Fontove koje ćete koristiti morate najpre da instalirate tj. uključite u operativni sistem posredstvom Drak font aplikacije. Pojavljuje se dijalog za instalaciju u kome najpre treba locirati disk i katalog u kome se nalaze datoteke sa novim fontovima.Drak font će sam prepoznati datoteke koje sadrže fontove i izlistati ih .Klikom levog tastera miša na željeni font on se označava, a pritiskom na dugme OK instalira i pojavljuje u listi Drak font-a. Odjednom može da se izabere više fontova koji će onda biti instalirani u paketu: klikom na svaki od njih. Opseg fontova se bira klikom na prvi i poslednji uz pritisnut Shift, a mogu se odjednom selektovati i svi fontovi u izabranom katalogu pritiskom na dugme Select All .

KONFIGURACIJA SISTEMA SA ASPEKTA MEMORIJSKIH ZAHTEVA

Na brzinu računara najviše utiču sledeće komponente : mikroprocesor, količina Ram memorije i čvrsti disk. Brzina mikroprocesora izražava se u megahercima , sada u gigahercima.RAM memorija je mesto na kojem je smešten dokument na kome trenutno radimo.. U toj oblasti, takođe više znači brže. Razlog je u tome što je RAM memorija daleko brža od čvrstog diskaŠto je veća količina podataka smeštena u memoriju , to će se računar manje obraćati čvrstom disku čija sporost pogoršava ukupne performanse. Količina RAM memorije se izražava u megabajtima (DDR SDRAM je oko 20% brža od SDRAM memorije) Brzina RAM čipova izražava se u nanosekundama . Ta mera pokazuje koliko je vremena potrebno da se obradi jedna osnovna naredba , dakle što je taj broj manji to je RAM čip brži .

Swap memorija LinuxaKada pokušamo da više programa nego što može da stane u RAM memoriju , Linux

koristi swap memoriju na čvrstom disku , koja se ponaša kao RAM memorija .

Organizovanje i uređivanje podataka

Upravljanje podacima , datotekama, omotnicama

Svaki računar je na izvestan način mala virtuelna kancelarija. Čvrsti disk igra ulogu elektronskog ormana za dokumente u kome čuvate svoje papire. Da bi uveli red , dokumente koji se odnose na istu materiju najčešće grupišemo u omotnice (direktorijume).LINUX Me pruža mnoge korisne mogućnosti za organizovanje i podešavanje omotnica i radne površine. Na čvrstom disku odmah nakon instalacije već postoji izvestan broj omotnica. Uglavnom nije preporučljivo premeštati ili preimenovati bilo koju od omotnica koje su nastale tokom instaliranja nekog progrma. Jedna omotnica može da sadrži neograničen broj datoteka i drugih omotnica. Svaki skup podataka koji se čuva u računaru smešten je u svoju datoteku. Svaka datoteka ima svoje ime i dve datoteke u jednom direktorijumu ne mogu da se zovu isto.Sam oblik ikone koja predstavlja datoteku nagoveštava vrstu podataka koji se nalaze u datoteci.Imena datoteka završavaju se nastavcima ili oznakama tipa (extenzions). Nastavak obično sadrži tri ili četiri slova kojima prethodi tačka. Nastavak imena služi Windwsu i korisniku naznači šta se nalazi u datoteci .

Roditelji i deca

Podomotnica koja se nalazi unutar druge omotnice ponekad se naziva omotnica dete. Omotnica u kojoj se dete nalazi zove se roditeljska omotnica. Da bi prešli sa prikaza sa prikaza sadržaja omotnice deteta na prikazivanje roditeljske omotnice u LINUX Konqueroru, pritisnuti dugme Up na paleti StandardButtons ili pritisnutu roditeljsku omotnicu u levom oknu prozora Konquerora.Da bi u levom delu prozora prikazali omotnice prikazali omotnice koje se nalaze ispod roditeljske omotnice, mišem kliknuti znak (+) pored imena roditeljske omotnice. Ukoliko treba sakriti omotnice decu, mišem kliknuti na znak minus (-) pored imena roditeljske omotnice .

Smeće(Korpa za otpatke)

U SMEĆE smeštaju se svi dokumenti i mape koje izbrišemo pomoću naredbe prebaci u smeće ili ih označimo i odvučemo u smeće.Ponekad nam zatreba dokument koji smo izbrisali ili je greškom izbrisan pogrešan dokument. Izbrisani dokument možemo vratiti u istu mapu iz koje smo ga izbrisali kopiranjem ili vraćanjem desnim klikom na željeni dokument i pritiskom na padajući meni iseci ili kopiraj pa kada uđemo u željeni direktorijum desni klik miša i prenesi iz padajućeg menija .  Kapacitet korpe za otpatke

je ograničen velićinom hard diska . Kada dokument izbrišemo u korpi za otpatke, povraćaj je moguć samo pomoću specijalnih programa koji nisu 100% sigurni a uz to su i basnoslovno skupi a i retkib . Želimo li isprazniti celu korpu (odnosno izbrisati sve dokumente u njoj), obeležimo ih ctrl+a a onda desni klik i izaberemo obriši .

Konqueror

Konqueror je program pomoću kojeg možemo pretraživati sadržaj diska i svih mapa, kopirati, brisati, premeštati i preimenovati mape i dokumente, a možemo i otvoriti određeni dokument dvostrukim klikom na njegovo ime.Prozor koquerora osim naslovne trake, trake s izbornicima, alatne trake i adresne trake, sadrži popis svih mapa i pogona na računaru. S leve strane prozora nalazi se popis Folders (svih mapa i pogona na računaru), a s desne strane sadržaj označene mape ili pogona (popis podmapa i dokumenata u označenoj mapi).Konqueror dosta potseća na LINUX eksplorer. Pomoću popisa Folders možemo pretraživati čitav disk i mape na disku, disketi i sadržaj CD-ROM-ova.Popis Folders postavljamo i uklanjamo klikom na dugme Folders na alatnoj traci. Mapa koja ispred imena ima kvadratić sa znakom + sadrži osim dokumenata i podmape, dok mapa koja nema nikakvu oznaku ne sadrži podmape.Mapa koja ima oznaku – sadrži popis podmapa ispod svog imena. Kada želimo otvoriti popis podmapa, potrebno je kliknuti na znak + ispred imena mape, a klikom na znak -, popis mapa nižeg nivoa se sažme (nestane) .

Sadržaj mape možemo videti na dva načina:

1.      označimo ime mape u popisu Folders, a na desnoj strani prozora pojavi se njen

sadržaj

2.      dva puta kliknemo na ime mape u desnom delu prozora.

Sadržaj dokumenta možemo videti dvostrukim klikom na njegovo ime. LInux automatski učitaju potreban program s otvorenim dokumentom (npr. OpenOffice ako otvaramo dokument napisan u Word-u)Ako u sadržaju mape označimo dokument s video zapisom (Video Clip), uz levi rub se pojavi umanjen prozor (ikonica) u kojem možemo pogledati zapis .

 Izgled radnog ekrana Konqueror se sastoji iz sledećih elemenata:

1. menija

2. toolbar-a

3. status bar-a

Meniji su pregledno organizovane liste komandi koje se u datom trenutku mogu izabrati. Osnovna prednost zbog koje se sistemi menija koriste skoro u svim aplikacijama, a i u samom operativnom sistemu je u tome što se korisnik na taj način oslobađa obaveze pamćenja sintaksi komandi - samo izabere željenu iz liste. Takođe, meniji omogućavaju zadavanje komandi mišem, pa mogu osetno ubrzati rad. Sa druge strane, komplikovano stablo menija može ponekad otežati snalaženje ili učiniti rad

neracionalnim. U svim Linux aplikacijama ispod naslovne linije prozora se nalazi linija sa listama komandi.Liste se otvaraju klikom na neki od naziva u meniju, a zatim se dalje bira konkretna komanda. Sve opcije koje Konqueror nudi korisniku se nalaze na vrhu ekrana i prikazane su u obliku linije sa menijima padajućeg tipa .

UMREŽAVANJE RAČUNARA – peer to peer mreža

Da bi dva ili više računara mogli povezati u mrežu, potrebno je na svaki računar instalirati mrežnu karticu i spojiti ih odgovarajućim mrežnim kablovima (UTP,BNC) i aktivnom mrežnom opremom (HUB, Switch, Bridge, Router,...). Kada se računari fizički spoje, potrebno je konfigurisati mrežu. U zavisnosti od broja računara i karakteristika koje se očekuju od tih računara bira se i odgovarajuća konfiguracija mreže. Najjednostavnija konfiguracija kod peer to peer mreža je konfiguracija tipa zvezdasta u kojoj su svi računari međusobno povezani u jednu tačku - čvorište. Svakom računaru u mreži potrebno je podesiti računara, mrežni adapter, jedinstvenu IP adresu, ime i grupu. To se radi iz menija za startovane aplikacija(K meni) iz podmenija menija Systm tools biranjem stavke Netvork device control. U otvorenom dialogu bira se opcija Configure i pri tom se otvara nov dialog prozor u kome se podesavaju sve opcije u vezi mreže:

Slika 24 . Netvork device control Slika 25 . Dodavanje novog vizarda

Možete istalirati novi uređaj (New) i pri tome se otvara vizard za dodavanje novog uređaja ili promena starih podešavanja (Edit) .

Za lokalne mreže je bitno odabrati statičke IP adrese (Statically set IP Address) i to jedinstvena IP adresa koja se sastoji od 4 broja razdvojena tačkom(npr. 192.168.0.1) i

subnet maska koja definise tip adrese(najcesce je dovojno 255.255.255.0). Gateway nije bitan za mreže bez rutera(u ovo polje bi se unela IP adresa rutera). Podešavanje imena rašunara se radi na DNS stranici osnovne forme pri čemu je bitan samo Hostname a ostalo je nebitno za lokalnu mrežu bez DNS servera .

Slika 26 . Ethernet Device Slika 27 . Konfiguracija mreže

PROGRAM Evolucija ZA ELEKTRONSKU POŠTU

Program Evolucija je program za primanje i slanje elektronske pošte, a možemo ga pokrenuti na tri načina: 1.      kliknemo na izbornik K (start applikacion)Programs Evolucija 2.      dva puta kliknemo na ikonu Evolucijaa na radnoj površini 3.      kliknemo na ikonu Evolucijaa na traci Quick Lunch  Prozor Evolucijaa je ispod alatne trake podeljen na dva dela. U levom se delu nalazi traka Outlooka (Outlook Bar) s popisom mapa koje program sadrži, a u desnom delu sadržaj označene mape. Mapa Inbox sadrži svu pristiglu elektronsku poštu, mapa Outbox sadrži elektronsku poštu koja će se naknadno slati primaocima, mapa Sent Items sadrži poštu koja je već poslana primaocima, a mapa Deleted Items sadrži izbrisane stavke.U mapi Drafts nalaze se nedovršene poruke koje još trebamo urediti pre slanja. Da bi videli sadržaj određene mape, potrebno je kliknuti na njenu ikonu.Kada otvorimo mapu Inbox, desni deo prozora se podeli u dva dela. U gornjem se delu nalazi popis pristigle pošte, a u donjem delu možemo videti sadržaj označene poruke.Iz jedne mape u drugu prelazimo klikom na ikonu mape, ili kliknemo na dugme s imenom otvorene mape ispod alatne trake, kako bi se otvorio popis mapa (Folder List) u kojem zatim kliknemo na željenu mapu. Ako popis mapa želimo učvrstiti u prozoru, tada

kliknemo na dugme na vrhu popisa, a ako popis želimo ukloniti, kliknemo na dugme Close.Izgled prozora Evolucijaa možemo prilagoditi ličnim potrebama na način da u izborniku View izaberemo naredbu Layout. U dijaloškom okviru Window Layout Properties određujemo izgled prozora.U polju Basic određujemo koje će trake nalaziti u prozoru tako da ispred njihovog imena postavimo potvrdnu kvačicu. U polju Preview Pane (prozor pregleda) određujemo da li će se ono nalaziti u prozoru i gde (ispod ili pored poruke) i da li će sadržavati zaglavlje. Kada prilagodimo izgled prozora, kliknemo na gumb OK .

PREDLOG E-MAIL PORUKE (Stationery)

Kada želimo slati poruke s lepim izgledom, možemo izabrati neki od predloga (Stationery) u Evolucijau . Predlog možemo izabrati pre pisanja poruke ili nakon što smo poruku već napisali. Da bi izabrali predlog pre pisanja poruke, kliknemo na strelicu pored dugmeta New Mail, a zatim na neki od predloga ili na naredbu Select Stationery, nakon koje se otvori dijaloški okvir . Predlog biramo tako da kliknemo na ime predloga, a u prozoru Preview vidimo kako pojedini predlog izgleda .Izabrani predlog možemo urediti prema svojim potrebama tako da kliknemo na dugmeEdit ili možemo kreirati lični predlog pomoću čarobnjaka klikom na dugmeCreate New . Kada izaberemo predlož, kliknemo na dugme OK. Otvori se prozor New Message s izabranim predlogomZatim napišemo poruku na uobičajen način.Predlog možemo izabrati i tako da prvo napišemo poruku, a zatim u prozoru New Message kliknemo na izbornik Format Apply Stationery, i zatim na ime predloga ili na naredbu More Stationery kako bi se otvorio dijaloški okvir Select Stationery, u kojem zatim izaberemo željeni predlog . Na isti način možemo promeniti izabrani predlog . Predložak elektroniske poruke smatra se dodatkom uz poruku, tako da primatelj poruke ima oznaku dodatka (Attach) .

Primanje elektronske pošte

Da bi preuzeli e-poštu potrebno je kliknuti na dugme Send/Receive ili na strelicu pored ,  Evolucija uspostavi modemsku vezu, preuzme poštu i sačuva je u mapi Inbox. Vremenski period u kojem će Evolucija proveravati novopristiglu poštu određujemo u izborniku Tools Options, a na kartici General u polju Check for New Messages Every podesimo vreme . Klikom na mapu Inbox pojavi se popis poruka . Kliknemo li na određenu poruku, u donjem okviru vidimo njen sadržaj . Prozor pregleda (Preview Pane) postavljamo u dijaloškom okviru Window Layout Properties (kliknemo na izbornik View Layout) .

Ako dva puta kliknemo na poruku, njen sadržaj će se pojaviti u zasebnom prozoru. Nepročitana poruka ispred svog imena ima sliku zatvorene koverte, a poruka čiji smo

sadržaj pročitali, ima otvorenu kovertu. Ako želimo neku poruku sačuvati na disku, kliknemo na izbornik File, Save As a ako želimo spremiti dodatak, izaberemo naredbu SaveAttachments. Ako se uz ime poruke nalazi znak spajalice, to znači da poruka sadrži privitak.Da bi videli sadržaj privitka, potrebno je kliknuti na dugme s oznakom spajalice u zaglavlju okna za pregled poruke, a zatim izabrati stavku koju želimo videti.Ako je prozor Evolucija a podešen tako da ne sadrži okno za pregled, tada je potrebno dva puta kliknuti na poruku da bi se prikazala u zasebnom prozoru, a zatim u polju Attach dva puta na privitak koju želimo otvoriti .

 Ponekad se pojavi upozorenje da datoteka može sadrži viruse i program traži daljnja uputstva za snimanje privitka na disk. Potrebno je kliknuti na dugme OK, a zatim u dijaloškom okviru .

Slika 28 . Evolucija za prijem pošte

Save Attachment As izabrati mapu u koju ćemo datoteku snimiti i kliknuti na dugme Save. Kasnije otvorimo spremljenu datoteku i pogledamo njen sadržaj.Ako poruke želimo izbrisati, odvučemo ih u mapu Deleted Items ili kliknemo na poruku desnom tipkom miša, a zatim na naredbu Delete.Odgovaranje na poruku:Ako na poruku želimo odgovoriti, prvo je označimo, a zatim kliknemo na dugmeReply, a ako je želimo proslediti dalje, kliknemo na dugme Forward. A u polje To upišemo adresu primatelja.U prozoru Message napišemo tekst odgovora i kliknemo na dugme Send .

Konqueror

Internet Konqueror je program za pretraživanjea.Internet Konqueror pokrećemo dvostrukim klikom na njegovu ikonu ili klikom na ikonu Konquerora na traci sa zadacima .  Nakon otvaranja prozora Konquerora pojavi se polazna stranica .  Prozor Konquerora sastoji se od sljedećih elemenata:

-        naslovna traka s imenom programa Konqueror i imenom trenutne Web stranice-        traka s izbornicima

-        alatna traka-        adresno polje s adresom trenutne stranice-        traka s vezama (Links) – klikom na neku vezu dolazimo na tu stranicu-        područje sadržaja – prikazuje sadržaje neke Web lokacije-        slikovna ili tekstualna veza - u sadržaju Web stranice može biti podcrtana reč, ili reč istaknuta bojom, ili slika koja omogućava brz prelazak na druge Web lokacije (kada se postavi pokazivač miša iznad takve veze, on promeni oblik u ruku s ispruženim kažiprstom)-        statusna traka – obaveštava nas šta se trenutno događa u Konqueroru

Za izlaz iz Konquerora dovoljno je kliknuti na dugme Close (X) na naslovnoj traci.Pojavi se dijaloški okvir Disconnect u kojem kliknemo na dugme Disconnect Now .

Slika 29 . Konqueror, višenamenski alat

Podešavanja za Internet Konqueror

Internet Konqueror podešavamo za tako da kliknemo na izbornik Tools Internet Options, ili kliknemo desnom tipkom miša na ikonu Konquerora na Desktopu, a zatim na Properties . Otvori se dijaloški okvir Properties u kojem možemo vršiti razna podešavanja za .  Na kartici General u polju Home page u okviru Address određujemo adresu Web lokacije koju želimo koristiti kao polaznu stranicu, u polju Temporary files možemo izbrisati sve datoteke iz privremenog spremišta datoteka sa. U polju History automatski se pamte adrese lokacija koje posećujemo na Webu . Ovdje možemo odrediti koliko dana želimo te adrese čuvati .

Na kartici Security određujemo nivo sigurnosti za pojedinu zonu. Možemo izabrati visoki nivo sigurnosti (Heigh) ili srednji (Medium). Na ovaj način možemo sprečiti učitavanje sadržaja koji je ocenjen kao potencijalno opasan . Na kartici Content možemo uneti lozinke za određene sadržaje koje ne želimo prikazati. Kliknemo na dugme Enable, a zatim označimo sadržaj koji ne želimo prikazati (npr. nasilje) . Na kartici Connection možemo odrediti koliko će se puta uzastopno birati isti broj ako je veza zauzeta i u kojem vremenskom periodu će se biranje poziva ponavljati .  Na kartici Programs biramo programe koje želimo koristiti za elektronsku poštu . Program biramo u polju Mail. Na kartici Advanced možemo radi bržeg učitavanja nekih stranica isključiti

njihov multimedijski sadržaj (animacije, zvukove, slike, video zapise koji usporavaju učitavanje) . Kada Konqueror podesimo za, kliknemo na OK .

PRETRAŽIVANJE WEBA sa Konqueror-OM

Internet pretražujemo pomoću Konqueror na nekoliko načina.Prvo otvorimo Konqueror, a zatim unesemo adresu Web lokacije u polje Address i pritisnemo tipku Enter ili kliknemo na dugme Go. Drugi način je da kliknemo na strelicu pored polja Address i izaberemo adresu .  Sledeći način je da kliknemo na dugme History na alatnoj traci, nakon čega se na levoj strani prozora pojavi popis adresa koje smo u poslednje vrijeme posetili . Kliknemo na željenu adresu u popisu, nakon čega se učita izabrana Web stranica . Lokacijama na Webu možemo pristupiti tako da kliknemo na izbornik Favorites, a zatim na Chanels, Links ili Media, pomoću kojih možemo pronaći veze za lokacije po određenim kategorijama (zabava, sport itd.) . Adrese Web stranica koje često posećujemo možemo sačuvati u mapi Favorites. Kada se nalazimo na takvoj stranici, otvorimo izbornik Favorites i kliknemo na Naredbu Add To Favorites ili kliknemo na dugme Favorite na alatnoj traci, a kada se s leve strane prozora pojavi traka Favorites, kliknemo na dugme Add. Pojaviće se dijaloški okvir Add Favorite, u čijem se okviru Name nalazi adresa trenutne Web stranice. Kliknemo na dugme OK. Sledeći put kada želimo pristupiti toj Web stranici, kliknemo na dugme Favorites na alatnoj traci i u sadržaju mape izaberemo adresu Web stranice . Ako želimo podatke o određenoj temi a ne znamo adresu, pokrenućemo automatsko pretraživanje Weba . Kliknemo na dugme Search, a s leve strane prozora pojavi se traka za pretraživanje. U okvir za tekst upišemo tekst koji želimo tražiti i kliknemo na dugme Search . Zatim se pojavi popis adresa vezanih uz traženi pojam Klikom na pojedinu adresu pozivamo njenu Web stranicu . Ukoliko program ne pronađe ono što tražimo, kliknemo na dugme Next i izaberemo drugi Web pretraživač (AltaVista, Yahoo itd.) i ponovimo postupak pretraživanja na isti način . Pomoću dugmadi na alatnoj traci možemo se kretati napred (Forward) ili nazad (Back) po Web lokacijama, ili na početnu lokaciju, klikom na dugme Home .

DOBIJANJE POMOĆI (HELP)

Help u linuxu se sastoji od velike dokumentacije koja stiže sa distribucijom. Osim toga na internetu ima dokumentacije koja se lako može naći jer je sad dostupna svima na mnogim linux sajtevima kao što su www.mandrake.co.yu koji je sklopio ugovor sa mandrake –om da bude njihov zastupnik za srbiju i c. goru i republiku srpsku .