OPIS LIČNOSTI POMOĆU TIPOVA – tipologije ličnosti -

Izvori:Gordon Olport

SKLOP I RAZVOJ LIČNOSTI29-31; 50-62; 79-86; 383-388

Kelvin Hol, Gardner LindziTEORIJE LIČNOSTI

442-468

Boško PopovićBUKVAR TEORIJE LIČNOSTI

107-110

TEMPERAMENTTemperament se odnosi na: • karakteristične pojave emocionalne prirode jedne

individue, uključujući njenu osetljivost na emocionalni podsticaj,

• njenu uobičajenu snagu i brzinu reagovanja, • kvalitet raspoloženja koje preovlađuje i sve osobenosti

fluktuacije i intenziteta raspoloženja.Ove pojave se smatraju zavisnim od konstitucionalnog

sastava i zato su uglavnom nasledne po poreklu.

Temperament je, kao i inteligencija i telesna građa, “sirovi materijal” od koga se izrađuje ličnost.

NAJSTARIJA TIPOLOGIJATemperament kao emocionalna podloga ličnosti, uslovljen je hemijom tela.

Kosmički elementi

Svojstva kosmičkih elemenata

Odgovarajući telesni sokovi

Odgovarajući temperamenti

Empedokle (450. g. pre n.e.) Hipokrat (400. g. pre n.e.)Galen (150. g. pre n.e.)

Vazduh

Zemlja

Vatra

Voda

Topao i vlažan

Hladna i suva

Topla i suva

Hladna i vlažna

Krv

Crna žuč

Žuta žuč

Sluz

Sangviničan

Melanholičan

Koleričan

Flegmatičan

RAZLOZI ODRŽIVOSTI NAJSTARIJE TIPOLOGIJE

Kvalitativno određenje temperamenata:

• Koleričan – razdražljiv• Sangviničan – pun nade• Melanholičan – tužan• Flegmatičan – apatičan

Ova 4 tipa temperamenta se dobro uklapaju u različite moguće dimenzije temperamenta

FIZIOGNOMIJA I TEMPERAMENTNajčuveniji fiziognomist Švajcarac Johan Kaspar

Lavater (1741-1801): POSTOJI DOSLEDNOST LIČNOSTI I U

UNUTRAŠNJIM ASPEKTIMA I U SPOLJAŠNJEM IZRAZU.

Tvrdnje na kojima se zasniva fiziognomija, a koja nalaze podršku i u savremenim istraživanjima:

1. O čoveku nam najviše otkrivaju izraz lica, pokreti i gestovi

2. Kada veći broj znakova ukazuje na istu stvar, zaključci su sigurniji

3. Struktura kostiju, tekstura tela i sl. (konstitucija) otkrivaju ono što je urođeno i relativno nepromenljivo (temperament), a mišićna struktura i pokreti otkrivaju stečene crte ličnosti

Fiziognomske predstave četiri temperamenta

Fiziognomija je otišla pod okrilje nadrilekara i šarlatana, tamo je i ostala.

TELESNA GRAĐA TEMPERAMENT

HORMONALNE I DRUGE GENETIČKE DETERMINANTE

TELESNA GRAĐA I TEMPERAMENT

Ako žlezde i drugi biohemijski činioci regulišu rast i ako imaju uticaja na unutrašnju klimu

(nivo emocionalnosti i aktivnosti), onda na osnovu telesne građe

možemo da donosimo zaključke o temperamentu, i obrnuto.

ILUSTRACIJE

• HRIST je uvek naslikan sa vitkom figurom, a ne sa muskularnom ili debelom – uverenje da se povlačenje u sebe, povlačenje od sveta nalazi kod ljudi sa izduženim vitkim sklopom tela

• CEZAR je voleo da oko sebe ima debele i dobroćudne ljude koji spavaju po celu noć, a plašio se onih koji su mršavi i gladnog izgleda koji mnogo misle

KREČMEROVA ZAPAŽANJA

• Ernest Krečmer (nemački psihijatar, 1925.) uočio je da se pojedine vrste mentalnih oboljenja češće nalaze kod osoba određene telesne građe:

o Manično-depresivna psihoza se češće javlja kod ljudi kratkog i debelog telesnog sklopa

o Shizofrenija se češće javlja kod ljudi vitkog sklopa tela

KREČMEROVI TELESNI TIPOVI (SOMATOTIPOVI)

Na osnovu spiska većih delova tela i skupom opisa za svaki od njih, Krečmer razlikuje:

• Piknički (kratak i debeo telesni sklop)• Atletski (četvrtast telesni sklop, snažne kosti i mišići)• Astenički (izdužen i mršav telesni sklop)

Krečmer je prevideo uticaj godina starosti na promene u telesnom sklopu.

Preneo je zapažanja o obolelima na zdravu populaciju.

ŠELDONOVA ŠEMA ZA RAZLIKOVANJE SOMATOTIPOVA

• Viljem Šeldon je razradio šemu za određivanje proporcije zastupljenosti svakog od 3 telesna tipa kod jednog lica (prečnici – 17 antropometrijskih mera, stavljeni u odnos prema visini tela, uzimajući u obzir uzrast)

• Jedno lice procenjujemo u pogledu zastupljenosti svakog od 3 osnovna somatotipa u njegovoj građi

3 osnovna somatotipa:• ENDOMORFNI – velika trbušna duplja, okruglasti sklop, slabo

razvijene kosti i mišići = piknički• MEZOMORFNI – četvrtasti sklop, krupne kosti, razvijeni mišići

= atletski• EKTOMORFNI – dugi mršavi ekstremiteti, male telesne

šupljine i slabo razvijeni mišići = astenički

NEDOSLEDNE MEŠAVINE SOMATOTIPOVA

Pored 3 primarna sačinitelja telesne građe, postoji i mnoštvo sekundarnih sačinitelja, npr:

• Displastičnost – različiti delovi tela imaju karakteristike različitih somatotipova

• Ginandromorfnost – zastupljenost karakteristika telesne građe suprotnog pola

• Fizička tekstura – od veoma grube do veoma tanane, lepota oblika i proporcija

Ekstremni endomorfni tip

Ekstremni ektomorfni tip

Ekstremni mezomorfni tip

VEZA TELESNIH TIPOVA I TEMPERAMENTA

Svaki osnovni somatotip u velikoj meri odgovara jednom osnovnom modelu temperamenta (procenjivanje na osnovu ukupno 60 crta od kojih po 20 pripada svakom tipu, svaka od 60 crta se ocenjuje ocenom od 1 do 7):

VISCEROTONIČAN (endomorfni tip): ljubav prema udobnosti, prema jelu, sporo reaguje,druželjubivost, ljubaznost, popustljivost, dubok san, potreba za ljudima kad je u nevolji

SOMATOTONIČAN (mezomorfni tip): potreba za samopotvrđivanjem, energičan, potreba za fizičkim kretanjem i pustolovinama, težnja za dominacijom, rizikom, srećom, neposrednost u ponašanju, hrabrost, potreba za akcijom kada je u nevolji

CEREBROTONIČAN (ektomorfni tip): odmeren u držanju i pokretu, brzo reaguje, napregnut, brižan, ćutljiv, inhibiran, slabo spava, introvertan u mišljenju, potrebna mu je samoća kad je u nevolji

ISTRAŽIVANJA O POVEZANOSTI TIPOVA TEMPERAMENATA I SOMATOTIPOVA

• Prva Šeldonova istraživanja ukazuju da je korelacija preko 0,80

• Kasnija istraživanja su pokazala da je ovo tvrđenje preterano – većina nalaza ukazuje na umerenu korelaciju

• Istraživanje Glikovih o delinkventima: među delinkventima se 2 puta češće javlja mezomorfni telesni sklop (atletski tip) nego kod nedelinkvenata

NA OSNOVU SPECIFIČNIH CRTA IZ SKALE ZA ODREĐIVANJE TEMPERAMENTA ODREDITE SOPSTVENI TEMPERAMENT

Uporedite procenu na osnovu ove skale sa sopstvenim dominantnim somatotipom.Da li su ove dve vaše procene saglasne (kako predviđa Šeldonova tipologija)?

ŠPRANGEROVA TIPOLOGIJA ZASNOVANA NA VREDNOSNIM ORIJENTACIJAMA

• Eduard Špranger govori o idealnim tipovima, a ne o stvarnim ljudima

• Ne očekuje da se ti tipovi mogu naći u čistom obliku• Idealni tipovi su samo šeme za razumevanje dokle je

neko lice stiglo u organizovanju svog života• Idealni tipovi povezani su sa 6 tipova vrednosti koji

su u različitim stepenima privlačni individuama koje oko njih grade jedinstvo svog života

6 TIPOVA VREDNOSTI1. TEORIJSKI TIP – dominantno interesovanje je otkrivanje istine, glavni cilj

je da sređuje i sistematizuje svoje znanje (intelektualac, naučnik, filozof)2. EKONOMSKI TIP – dominantno interesovanje za ono što je korisno,

praktično: proizvodnja, tržište, potrošnja, nagomilavanje opipljivog bogatstva (poslovan čovek)

3. ESTETSKI TIP – orijentacija ka estetskim vrednostima: ljupkost, simetrija, sklad (umetnik ili neko ko uživa u umetničkim epizodama života)

4. SOCIJALNI TIP – najviša vrednost je ljubav prema ljudima, takav čovek je ljubazan, saosećajan, nesebičan

5. POLITIČKI TIP – prvenstveno se interesuje za vlast, teži da bude vođa, žele ličnu moć, uticaj i slavu; ova težnja ne mora da bude povezana sa dubokim zadiranjem u politiku

6. RELIGIJSKI TIP – najviša vrednost je jedinstvo, traži da shvati kosmos kao celinu, da se poveže s njegovom celokupnošću; ljudi religijskog tipa mogu biti “imanentni mistici” (afirmišu život i aktivno učestvuju u njemu) i “transcedentalni mistici” (povlače se od života, askete)

STUDIJA VREDNOSTI

• Olport, Vernon i Lindzi su osmislili instrument za ispitivanje vrednosnih orijentacija ka Šprangerovim idealnim tipovima

• Studija vrednosti ukazuje na preovlađujuću sklonost ka izboru određene vrednosti

• Instrument se sastoji od: 30 izbora između dve vrednosti (svaka je jednak broj puta

uparena sa preostalih 5) 15 kombinacija od po 4 vrednosti koje se rangiraju

PRVI DEO STUDIJE VREDNOSTI6. Za koju od sledećih grana studija vi smatrate da će se dokazati da je važnija za

čovečanstvo:a) matematikab) teologija

7. Koju biste funkciju savremenih vođa vi smatrali kao važniju?a) da dovede do ostvarenja praktičnih ciljevab) da podstakne svoje sledbenike da se više zainteresuju za prava drugih

8. Kada prisustvujete nekoj svečanoj ceremoniji (crkvenoj ili akademskoj, svečanom uvođenju u dužnost itd.) jeste li više zadivljeni:

a) bojom i sjajem same svečanostib) uticajem i snagom grupe

KOJE VREDNOSNE ORIJENTACIJE ISPITUJU NAVEDENE STAVKE?

DRUGI DEO STUDIJE VREDNOSTI10. Šta biste od sledećih stvari više voleli da radite za vreme vašeg idućeg letnjeg odmora

(ako bi to vaše sposobnosti i drugi uslovi dozvoljavali):a) Da pišete i objavite neki originalni esej ili članak iz biologijeb) Da boravite u nekom usamljenom delu zemlje gde biste mogli da uživate u lepoti predelac) Da učestvujete u nekom lokalnom teniskom ili drugom atletskom takmičenjud) Da steknete iskustvo u nekoj novoj grani zanimanja

11. Da li vam velika dela i pothvati u otkriću sličnom Kolumbovom, Magelanovom, Berdovom i Amundsenovom izgledaju značajno zato što:

a) Predstavljaju čovekovo savlađivanje moćnih sila prirodeb) Doprinose našem poznavanju geografije, meteorologije, okeanografije, itd.c) Združuju ljudske interese i međunarodna osećanja širom svetad) Doprinose svaki na svoj skroman način konačnom razumevanju univerzuma

KOJE VREDNOSNE ORIJENTACIJE ISPITUJU NAVEDENE STAVKE?

JUNGOVA TIPOLOGIJAZasniva se na razlikovanju stavova našeg JA:• introvertovanost – posmatranje sopstvenih unutrašnjih zbivanja• ekstravertovanost – posmatranje spoljašnjih događaja

Obuhvatnija slika dobija se njihovim povezivanjem sa osnovnim funkcijama svesnog dela psihe:

• racionalne funkcije Mišljenje – ljudi kod kojih preovlađuje ova funkcija logički rasuđuju i drže

se činjenica Čuvstvo – ljudi kod kojih preovlađuje ova funkcija procenjuju stvarnost na

osnovu ličnog utiska, cenjenja, naklonosti ili antagonizma• iracionalne funkcije (ne protive se razumu, samo su van oblasti razuma)

Osećaji – osećaj daje konkretne činjenice ili predstave sveta putem čula Intuicija – intuiciji naklonjeni ljudi “filtriraju” podatke kroz nesvesno i to

im omogućava da otkriju skrivene mogućnosti implicitno date u čulnim podacima, ne drže se činjenica, originalni su

INTROVERTOVAN EKSTRAVERTOVAN

Introvertovan-racionalan tip Introvertovan-iracionalan tip Ekstravertovan-racionalan tip Ekstravertovan-iracionalan tip

Introvertovani mislilac

Introvertovani osećajan čovek

Introvertovani čulni tip

Introvertovani intuitivni tip

Ekstravertovani mislilac

Ekstravertovani čuvstveni

(osećajni) tip

Ekstravertovani čulni tip

Ekstravertovani intuitivni tip

Nepraktičan, društveno inhibiran, ima hrabre zamisli i prisilnu želju za saznanjem

Nerazmetljiv, tih,zagonetan, preosetljiv

Miran, estetski osetljiv,zanesen, nepristrasan kad posmatra međuljudske odnose

Nastran, sneva na javi, potpuno utonuo u svoje misli

Drži se učvršćenih pravila, donekle je dogmatičan

Konzervativan, poštje autoritete, veoma je osećajan

Teži prijatnosti, druželjubiv, prilagodljiv

Kritičan u društvenim odnosima, može postati talentovani preduzimač ili političar

OSNOVNI TIPOVI I PODTIPOVI

Većina ljudi ima oba stava (i introvertovani i ekstravertovani) i zato se teško razlikuju.

Ravnoteža stavova se tumači načelom da je jedan stav razvijeniji u svesti, a drugi se srazmerno više razvija u nesvesnom.

GDE BISTE SVRSTALI SEBE U OKVIRU OVE TIPOLOGIJE?

ZAŠTO SE KORISTE TIPOLOGIJE I ŠTA NAM ONE GOVORE?

• Tipologije predstavljaju pokušaj klasifikacije ljudske prirode

• Tipologije su pogodne jer su široke i obuhvatne i olakšavaju nam opis ličnosti

Međutim:• Tipologije nikada ne mogu da obuhvate celu

ličnost bez ostatka• Na osnovu tipologija mi samo znamo da su neki

ljudi u izvesnom pogledu slični jedni drugima

• Ne postoji idealna kategorizacija ljudskih bića koja uključuje sve moguće aspekte i dimenzije i koja omogućava jasnu klasifikaciju svakog pojedinca bez ostatka

• Svaka kategorizacija – tipologija ukazuje na jednu skupinu – sindrom svojstava koja su obično, ali ne i uvek, u vezi

• ŠPRANGER zagovara upotrebu idealnih tipova• Idealni tipovi nisu rezultat proučavanja stvarnih

ljudi, već proizvod promišljanja• Idealni tipovi nam samo olakšavaju opis tipičnog

predstavnika neke grupe, a ne pretpostavljamo da i stvarno postoji savršen predstavnik određenog tipa