Opremawe u sistemu odbrane - МЕДИЈА ЦЕНТАР Odbrana.pdf · Vazduhoplovci Vojske Srbije u SAD ISKUSTVO SLI^NOSTI I RAZLIKA 30 Vojna bolnica u Ni{u ^UVARI NARODNOG ZDRAVQA

$Page 1: Opremawe u sistemu odbrane - МЕДИЈА ЦЕНТАР Odbrana.pdf · Vazduhoplovci Vojske Srbije u SAD ISKUSTVO SLI^NOSTI I RAZLIKA 30 Vojna bolnica u Ni{u ÛVARI NARODNOG ZDRAVQA$
Go

di

na

V

Br

oj 8

2

15

. f

eb

ru

ar

2

00

9.

ce

na

1

00

d

in

ar

a1

,2

0e

vr

awww.od

bran

a.mod

.gov.rs

Opremaweu sistemuodbrane

T e m aT e m a

Uz 15. februar – Dan Vojske Srbije

Uz 15. februar – Dan Vojske Srbije

2626ARSENALARSENAL



4

Ministri [utanovac i Vu~ini} potpisali Ugovor o donaciji

MOGU}NOSTI BOQE SARADWE 6

Ministarstvo odbrane u organizaciji Univerzijade

STROJ ZA PONOS SRBIJE 8

T EMAOpremawe Ministarstva odbrane i Vojske Srbije

OGRANIÂVAWE

(NE)OGRANIÊNOG 10

INT ERV J U

Dr Mile Bjelajac, istori~ar

@IVOT KAO USLOV

ZA PO[TOVAWE 16

ODBRANA

Po~asni bataqon Garde na poligonu Peskovi

GARDISTI U ROVU 20

Obuka èna kandidata za profesionalne vojnike

VI[E OD VE[TINE 22

Baza „Borance”

DRUGA KU]A 24

Dan Slu`be informatike

UBRZAVAWE KORAKA 26

SADR@AJ

„Odbrana” nastavqa tradicije „Ratnika”,~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.

Izdava~

Novinski centar „ODBRANA”Beograd, Bra}e Jugovi}a 19

Direktor i glavni i odgovorni urednik

Slavoqub M. Markovi}, potpukovnikZamenik glavnog urednika

Radenko Mutavxi}

Urednici

Dragana Markovi} (specijalni prilozi)Mira [vedi} (arsenal)

REDAKCIJA:

Du{an Gli{i} (feqton, istorija i tradicije), mr Sneàna \oki} (svet), Branko Kopunovi} (dru{tvo),Aleksandar Petrovi}, poru~nik,Vladimir Po~u~, major (odbrana), Sawa Savi} (internet) Stalni saradnici

Bo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{, Igor Vasiqevi},Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},Milosav C. \or|evi}, Aleksandar Lijakovi}, dr Milan Mijalkovski, mr Zoran Miladinovi}, Predrag Mili}evi}, Miqan Milki}, Krsman Milo{evi}, dr Milan Milo{evi}, dr Aleksandar Mutavxi}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{, I{tvan Poqanac,Budimir M. Popadi}, Vlada Risti}, dr Dragan Simeunovi}

Dizajn i prelom

Enes Me|edovi} (likovni urednik), Stanislava Struwa{, Branko Siqevski (tehni~ki urednici)Fotografija

Goran Stankovi} (urednik) Darimir Banda (fotoreporter)Jezi~ki redaktori

Mira Popadi}, Sla|ana Mir~evskiKorektor

Sla|ana GrbaSekretar redakcije

Vera Denkovski Dokumentacija

Radovan Popovi} (foto-centar)

TELEFONI

Direktor i glavni i odgovorni urednik 3241-258; 23-809Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808Sekretar redakcije 3201-809; 23-079Prelom 3240-019; 23-583Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995TELEFAKS 3241-363ADRESA

11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a [email protected]@odbrana.mod.gov.rsInternetwww.odbrana.mod.gov.rs@iro-ra~un

840-49849-58 za NC „Odbrana”Pretplata

Za pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC mese~no 160 dinara.Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionicemese~no 180 dinara. [tampa „POLITIKA” AD, Beograd, Makedonska 29ODBRANA ISSN 1452-2160Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

15. februar 2009.

24

„Odbrana" je ~lan

Evropskog udruèwa vojnih novinara

20Magazin Ministarstva odbrane Srbije

Snim

io Radovan P

OP

OVI

]

Pripadnicima Ministarstva od

15. februar - D

Vazduhoplovci Vojske Srbije u SAD

ISKUSTVO

SLI^NOSTI I RAZLIKA 30

Vojna bolnica u Ni{u

ÛVARI

NARODNOG ZDRAVQA 32

Sa galerije

OLOVNI VOJNICI 35

DRU[TVO

Alternativni izvori energije

DAROVI PRIRODE 36

Paralele

CENA NAFTE

I REFORMA RUSKE VOJSKE 41

FEQTON

Terorizam i obave{tajne slu`be

NEVIDQIVA GRANICA 42

Svetosavska beseda

ISTINA I PUT 46

Vojna ustanova „Tara“

VRH TURISTI^KE PONUDE 48

36

re~ urednika

5

Opremawe

Tema broja uz Dan Vojske Srbije nametnula se sama po sebi.

Govorimo o opremawu Ministarstva odbrane i Vojske

i prakti~no nastavqamo pri~u o vojnom buxetu zapo~etu

u prethodnom broju „Odbrane”.

Strukturu vojnog buxeta koja, po me|unarodnim standardima,

predvi|a da se 50 odsto izvaja za personalne tro{kove, 30 odsto

za operativne, a 20 odsto za investicije, jo{ uvek nismo u

mogu}nosti da obezbedimo, iako smo tu svetsku normu pro{le

godine ozbiqno „napali”. Naime, za investicije, odnosno za

nabavku opreme za sistem odbrane tada je, podse}amo, izdvojeno

19,4 odsto vojnog buxeta. Vi{e nego prethodnih nekoliko godina

zajedno.

Ove godine je za tu namenu predvi|eno samo 15,4 odsto

buxeta, i to }e se sigurno odraziti na dinamiku opremawa Vojske

savremenim naoruàwem i vojnom opremom. Ali ni to nisu

zanemarqiva sredstva. Naprotiv. Wihovim pravilnim

raspore|ivawem, prema mi{qewu najodgovornijih qudi iz Sektora

za materijalne resurse Ministarstva odbrane, omogu}i }e se

podmirivawe planiranih potreba.

U vrh prioriteta spada nabavka opreme za vojnike.

Pripadnici Vojske dobi}e nova sredstva balisti~ke za{tite,

opti~ke i optoelektronske ure|aje, uniformu sa redizajniranom

digitalnom {arom M-03, za{titna sredstva ABHO i neborbena

motorna vozila, jer taj problem optere}uje ~itav sistem odbrane.

U prioritet, naravno, spada i nabavka telekomunikacione

opreme i naoruàwa za specijalne jedinice.

Pored toga, vredi i ovom prilikom naglasiti – u ovoj godini

}e se ulagati jo{ vi{e i u remont letilica. Jo{ dvadesetak aviona

i helikoptera dopuni}e flotu na{eg vazduhoplovstva i omogu}iti

pilotima vi{e sati naleta.

Kvalitetno opremawe Vojske ne moè se zamisliti bez

ulagawa u nauku, odnosno u istraìvawa i razvoj za potrebe

odbrane zemqe, a samim tim i odbrambene industrije. Ove godine

}e za tu namenu biti izdvojeno ~etiri puta vi{e novca nego

prethodne i prakti~no }e zadovoqiti potrebe na{ih nau~nih

i razvojnih institucija.

Postignuti rezultati u toj oblasti opravdali su takvo

opredeqewe i zna~ajan su pokreta~ odbrambene industrije,

koja se posle vi{egodi{weg zaostajawa ponovo hvata za zelenu

granu i probirqivom trì{tu moè da ponudi vi{e zanimqivih

proizvoda, poput juri{ne pu{ke M21, {kolskog aviona „lasta”,

za{titne balisti~ke opreme, oklopnog vozila „lazar”, koje je

nedavno predstavqeno javnost, i drugih borbenih i neborbenih

sredstava koja }e znatno obogatiti ponudu doma}e odbrambene

industrije na ovogodi{wem sajmu naoruàwa i vojne opreme

„Partner 2009”.

Kada je re~ o opremawu u 2009. godini, najavqeni su

propisi koji }e urediti sistem u skladu sa svetskim standardima.

Najva`nije je to {to se postupci nabavki sada odvijaju bez

zloupotreba i afera, koje su ne tako davno punile novinske stupce

i naru{avale ugled Ministarstva i Vojske u javnosti.

Najnoviji slu~aj razotkrivawa i hap{ewa kriminalne grupe

koja se tereti za krivi~na dela davawa i primawa mita, prevare

i zloupotrebe slu`benog poloàja, potvr|uje opredeqewe

Ministarstva odbrane da se takvim pojavama stane na kraj. brane i Vojske Srbije ~estitamo

an Vojske Srbije

M i n i s t r i [ u t a n o v a c i V u ~ i n i } p o t p i s a l i U g o v o r o d o n a c i j i

15. februar 2009.6

NMi ni st ri od bra ne Sr bi je i Cr ne Go re,

Dra gan [u ta no vac i Bo ro Vu ~i ni},

pot pi sa li su 2. fe bru a ra u Pod go ri ci,

Ugo vor o us tu pa wu si mu la to ra le te wa

za avi on su per ga leb G-4, na ko jem

}e se ob u ~a va ti pi lo ti

Voj ne aka de mi je Sr bi je

Mo gu} no sti

bo qe sa rad wea kon pot pi si va wa ugo vo ra, mi ni star [u ta no vac je oce -

nio da je ugo vor „ma li ko rak” za dva mi ni star stva, ali je

iz ra zio o~e ki va we da }e po zi tiv no uti ca ti na od no se Sr -

bi je i Cr ne Go re, za ko je je re kao da su na ne do pu sti vo

ni skom ni vou.

„Ovo je za na {a dva mi ni star stva mo ̀ da ma li ko rak u od -

no su na ono {to pla ni ra mo da ra di mo, ali ube |en sam da je to

ve li ki ko rak u re {a va wu pro ble ma iz me |u Sr bi je i Cr ne Go -

re. Od no si dve re pu bli ke su na ne do zvo qe no ni skom ni vou, sa -

da je ma we bit no ko je za to kriv, ali mo ra mo da po ku {a mo da

ih vra ti mo na odr ̀ i vi ni vo jer je to in te res gra |a na”, re kao

je [u ta no vac.

[u ta no vac je re kao da je us tu pqe ni si mu la tor va ̀ an za

Voj sku Sr bi je i na ja vio da }e raz go vo ri bi ti na sta vqe ni i po

pi ta wu avi o na su per ga leb ko ji su osta li na pod go ri~ kom ae ro -

dro mu na kon raz dva ja wa Sr bi je i Cr ne Go re.

On je ka zao da }e na Voj noj aka de mi ji u Be o gra du bi ti na -

sta vqe no {ko lo va we cr no gor skih stu de na ta, a da }e se raz mo -

tri ti mo gu} nost da se Voj no me di cin ska aka de mi ja otvo ri, ka ko

za pri pad ni ke cr no gor ske voj ske, ta ko i za gra |a ne te ze mqe.

Vu ~i ni} je re kao da pot pi si va we ugo vo ra pred sta vqa gest

do bre vo qe pre ma Sr bi ji i po no vio da je stra te {ko opre de -

qe we Cr ne Go re da raz vi ja do bre od no se sa su se di ma u re gi o -

nu i bu de fak tor sta bil no sti.

On je pri hva tio po ziv srp skog mi ni stra da po se ti Be o -

grad i iz ra zio za do voq stvo od no si ma dva mi ni star stva, ali je

oce nio da bi od no si dve ze mqe mo gli da bu du bo qi ne go {to su

sa da.

Cr no gor ski mi ni star je re kao da voj ska te ze mqe po dr ̀ a -

va ide ju Sr bi je da for mi ra re gi o nal ni cen tar za obu ku je di -

ni ca Atom sko-bi o lo{ko-he mij ske od bra ne u Kru {ev cu, u ko jem

bi se ob u ~a va li i cr no gor ski voj ni ci, i po zvao pri pad ni ke

Voj ske Sr bi je da bu du deo po sa de {kol skog bro da Ja dran na

pu to va wu po mo ri ma re gi o na.

Pre ma we go voj na ja vi, Voj ska Cr ne Go re za dr ̀ a }e he li -

kop ter sku eska dri lu, zbog ~e ga su u bu xe tu pred vi |e na sred stva

za re mont dva he li kop te ra Ga ze la-Ga ma u re mont nom za vo du

„Mo ma Sta noj lo vi}” u Ba taj ni ci.

Oba mi ni stra su oce ni la da Voj sci Cr ne Go re ni su po -

treb ni avi o ni i iz ra zi la o~e ki va we da }e po zi tiv no bi ti re -

{en zah tev Sr bi je da se deo va zdu ho plo va sa ae ro dro ma Go lu -

bov ci us tu pi Voj sci Sr bi je.

Be ta

sta vqa ju je dan od krup nih za da ta ka ne sa -

mo Mi ni star stva od bra ne ve} i dru gih seg -

me na ta dru {tva. Mi ni star stvo je od vo ji lo

zna ~aj na sred stva za is tra ̀ i va~ ke pro jek -

te ko je smo pro fi li sa li kao na {e pri o -

ri te te u bu du }em ra du – re kao je dr ̀ av ni

se kre tar Jef ti}, pod se tiv {i da su na u~ -

no i stra ̀ i va~ ke usta no ve Mi ni star stva

od bra ne ostva ri le sa rad wu sa go to vo

svim fa kul te ti ma i in sti tu ti ma u ze mqi.

Pred sed nik Ko mi si je za do de lu na gra -

de bri gad ni ge ne ral prof. dr Mi tar Ko va~,

na ~el nik Upra ve za stra te gij sko pla ni ra -

we, ob ra zlo ̀ io je prin ci pe ko ji ma se Ko -

mi si ja ru ko vo di la pri li kom do de le tih

vred nih pri zna wa.

Sve ~a no s ti

do de le na gra da, po -

red pred stav ni ka

Mi ni star stva od -

bra ne i Ge ne ral -

{ta ba Voj ske Sr bi -

je, pri su stvo va li su

pred stav ni ci Be o -

grad skog uni ver zi -

te ta, Mi ni star stva

za na u ku i teh no lo -

{ki raz voj i dru gi

go sti.

S. \OKI]

Snimio

J. MARJANOV

Po vo dom 15. fe bru a ra

– Da na Voj ske Sr bi je

Na u ka u te me qu od bra ne

N

D o d e q e n e n a g r a d e z a n a j b o q e n a u ~ n e r a d o v e

ê stit ka

pred sed ni ka Sr bi je

Bo ri sa Ta di }a

Po vo dom 15. fe bru a ra – Da na

Voj ske Sr bi je svim pri pad ni ci ma Voj -

ske ~e sti tam pra znik.

U go di ni ve li kih iza zo va za Sr bi -

ju, po treb no je da pri pad ni ci Voj ske

pro fe si o nal nim iz vr {a va wem za da ta -

ka i da qe do pri no se ja ~a wu bez bed no -

sti i sta bil no sti u ze mqi i re gi o nu.

Uve ren sam da }e te uspe {no na -

sta vi ti put za po ~e tih re for mi ko je }e

omo gu }i ti stva ra we mo der ne i funk -

ci o nal ne Voj ske Sr bi je, sa gla sno na -

{em evrop skom pu tu i naj vi {im me |u -

na rod nim stan dar di ma.

ê sti ta ju }i vam pra znik, è lim

vam do bro zdra vqe i uspeh u pro fe si -

o nal noj ka ri je ri.

ê stit ka

mi ni stra od bra ne

Dra ga na [u ta nov ca

Po vo dom Da na Voj ske Sr bi je –

15. fe bru a ra, svim pri pad ni ci ma Mi -

ni star stva od bra ne i Voj ske Sr bi je

upu }u jem sr da~ ne ~e stit ke.

Ove go di ne Dan Voj ske Sr bi je

obe le ̀ a va mo sa zna ~aj nim re zul ta ti -

ma ko je smo po sti gli u re for mi si ste -

ma od bra ne, ali i oba ve zom da i u na -

red nom pe ri o du ostva ri mo pla ni ra ne

re form ske ci qe ve, i po red o~e ki va -

nih ne po voq nih uslo va zbog glo bal ne

eko nom ske kri ze.

Uve ren sam da }e te, kao i do sa -

da, od go vor no i pro fe si o nal no iz vr -

{a va ti svo je oba ve ze i po sta vqe ne za -

dat ke i do pri no si ti iz grad wi mo der -

ne Voj ske, ko ja }e svo jim spo sob no sti -

ma mo }i da od go vo ri na iza zo ve bez -

bed no sti Re pu bli ke Sr bi je i bi ti ~i -

ni lac mi ra i sta bil no sti u ze mqi i

re gi o nu.

ê sti ta ju }i vam pra znik è lim vam

uspeh u ra du i iz vr {a va wu za da ta ka.

7

Dr ̀ av ni se kre tar u Mi ni star stvu od bra ne

dr Zo ran Jef ti} uru ~io je 10. fe bru a ra,

u Do mu Gar de na Top ~i de ru, go di {we na gra de

za naj bo qi na u~ no i stra ̀ i va~ ki pro je kat,

dok tor sku di ser ta ci ju i ma gi star ski rad

u Mi ni star stvu od bra ne i Voj sci Sr bi je

a gra du za naj bo qi na u~ no i stra ̀ i -

va~ ki pro je kat do bio je pu kov nik

prof. dr Ra dun Je re mi} za pro je kat

„Re {a va we pro ble ma pi ro teh ni~ ke

bez bed no sti u skla di {ti ma uboj nih sred -

sta va“. Na gra da za naj bo qu dok tor sku di -

ser ta ci ju do de qe na je pu kov ni ku doc. dr

Mi o dra gu Gor di }u za rad „Mo dal ni eks pe -

ri ment u is tra ̀ i va wu po ten ci jal nog si ste -

ma be z bed no sti dr ̀ a ve“, a za ma gi star ski

rad ma jo ru mr Ra do mi ru Pro da no vi }u za

te zu „Za {ti ta ele k tron skih do ku me na ta u

elek tron skom po slo va wu“.

– Od bra na ze mqe mo ra da se za sni va

na od go va ra ju }im na u~ nim do stig nu }i ma.

Na u~ ni ra do vi iz obla sti od bra ne pred -

8 15. februar 2009.

Odràvawe 25. letwe

Univerzijade, najva`nijeg

me|unarodnog doga|aja

kod nas u ovoj godini,

obeleì}e i angaòvawe

Ministarstva odbrane,

koje je formiralo Radnu

grupu za pripreme

i sprovo|ewe aktivnosti,

na ~ijem se ~elu nalazi

dr Zoran Jefti}, dràvni

sekretar. Celokupno

medicinsko zbriwavawe

takmi~ara, gostiju

i volontera povereno je

Vojnomedicinskoj akademiji,

a studenti Vojne akademije

bi}e angaòvani u brojnim

protokolarnim i drugim

aktivnostima. Grade se teren

za streli~arstvo u krugu Vojne

akademije i dve atletske staze

po najvi{im standardima

– jedna na Bawici druga

u Vojnoj gimnaziji...

Sre di nom go di ne pre sto ni ca Sr bi je bi }e naj sjaj ni ja sport ska ta~ ka pla ne te. Ju bi lar na

25. po re du let wa Uni ver zi ja da odr ̀ a }e se od 1. do 12. ju la, uz u~e {}e vi {e od 8.500

spor ti sta iz 177 ze ma qa. Po red broj nih ~la no va de le ga ci ja, su di ja, no vi na ra i tu ri -

sta, Be o grad }e ugo sti ti oko 15.000 qu di iz ra znih de lo va sve ta. Na rav no da ova ko

ve li ki do ga |aj iz i sku je po seb nu pa ̀ wu i ozbiq ne pri pre me, od iz grad we i adap ta ci je

sport skih obje ka ta do sme {taj nih ka pa ci te ta. U no vo be o grad skom blo ku 67 ni ~e pra vi ma li

grad – Olim pij sko ili Uni ver zi tet sko se lo, gde }e tih da na ì ve ti pla ne tar na aka dem ska

sport ska po ro di ca. Tre nin zi }e se odr ̀ a va ti na oko 60 lo ka ci ja, od ko jih sva ka mo ra da za -

do vo qi stro ge pro pi se Me |u na rod ne fe de ra ci je uni ver zi tet skog spor ta (FI SU).

Dràvni zadatak

Ko li ko je Uni ver zi ja da zna ~aj na za dr ̀ a vu Sr bi ju, wen ugled i no vi do kaz sve ko li kih

vred no sti, naj bo qe sve do ~i ~i we ni ca da su je pred sed nik re pu bli ke Bo ris Ta di} i pre mi -

jer Mir ko Cvet ko vi} svr sta li u dr ̀ av ne za dat ke, {to pod ra zu me va svu ozbiq nost, mak si -

mal no an ga ̀ o va we i ra ci o nal ni ras po red sred sta va. Tak mi ~e we u 15 spor to va i 200 di -

sci pli na pra va je me ra. Uo sta lom i or ga ni za to ri Olim pi ja de u Lon do nu su na ja vi li sma -

we we tra ja wa iga ra i bro ja tak mi ~e wa.

Mi si ja Uni ver zi ja de kao in sti tu ci je je ste o~u va we vred no sti aka dem skog spor ta, u ~i -

joj su osno vi pri ja teq stvo, mir, jed na kost, {i re we do bre vo qe, {i re we sa zna wa o kul tu ri

dru gih na ro da, sti ca we no vih po znan sta va... Uni ver zi ja da 2009, u sa rad wi sa uni ver zi te -

ti ma i stu dent skim or ga ni za ci ja ma, tre ba da osta vi i ne ma te ri jal ni le gat, oli ~en, pre sve -

ga, u sve sti da aka de mi zam i sport mo gu da bu du ~vr sto po ve za ni u zdra voj ide ji u~e wa,

zdra vqa i stva ra la {tva.

Po se ban ukras iga ra je su vo lon te ri, wih vi {e od de set hi qa da. Bi }e an ga ̀ o va ni na

broj nim za da ci ma, a ta kva mo gu} nost se nu di jed nom u ì vo tu i pra va je pri vi le gi ja. Me |u

wi ma }e se na }i stu dent ki we i stu den ti Voj ne aka de mi je. Od pro to ko lar nih ak tiv no sti, pa

na da qe. Na rav no, ni je re~ o za dat ku „po na re |e wu”, ve} o do broj vo qi. Me |u tim, ka ko

stva ri sto je, ma lo ko }e pro pu sti ti pri li ku da se dru ̀ i sa ko le ga ma iz ce log sve ta i da iz -

ve sno vre me po sta ne ~lan ve li ke stu dent ske po ro di ce. Taj ose }aj osta je tra jan, a uspo me ne

ne za bo rav ne. Na rav no, uz mno go no vih pri ja teq sta va.

Je se nas je o to me go vo rio mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac na otva ra wu i za tva -

ra wu Svet skog uni ver zi tet skog pr ven stva u ve sla wu. I ta da su or ga ni za to ri ma mno go po -

mo gli pri pad ni ci Mi ni star stva od bra ne, od no sno Voj ske Sr bi je. Mi ni star je jo{ on da is -

ta kao da je sve to uvod u Uni ver zi ja du, ka da }e do pu nog iz ra ̀ a ja do }i ka pa ci te ti si ste ma

od bra ne.

Da se pod se ti mo, Uni ver zi ja da je naj ve }e i naj ma sov ni je svet sko sport sko tak mi ~e we,

od mah po sle Olim pij skih iga ra. A {to se kva li te ta ti ~e, ne moj mo za bo ra vi ti da su upra vo

Stroj za

ponos Srbije

Ministarstvo odbrane u organizaciji Univerzijadeu fokusu

Umesto postoje}e, u krugu Vojne akademije izgradi}e se

savremena atletska staza po standardima FISU

9

Gde }e se jo{ an ga ̀ o va ti qud -

ski re sur su Mi ni star stva od bra -

ne i Voj ske Sr bi je?

– Po red na ve de nih sport skih

sa dr ̀ a ja, MO i VS pre u ze li su

oba ve ze kom plet ne zdrav stve ne za -

{ti te svih de {a va wa na Uni ver zi -

ja di, {to pod ra zu me va or ga ni za ci -

ju bol ni ce u Uni ver zi tet skom se lu

(blok 67 na No vom Be o gra du), sta -

vqa wem na ras po la ga we po treb -

nih ka pa ci te ta VMA za vre me iga -

ra. Da kle, to je do dat na oba ve za, uz

onu po me nu tu o eki pa ma na bo ri -

li {ti ma. Sa dr ̀ a ji Uni ver zi ja de

pod ra zu me va ju mno ge pro gra me, ta -

ko da za wih pla ni ra mo oko 200

voj ni ka na ci vil nom slu ̀ e wu voj nog

ro ka, oko 200 stu de na ta Voj ne aka -

de mi je i slu {a la ca kur sa re zer -

vnih ofi ci ra mar tov ske ge ne ra ci -

je, od re |en broj pro fe si o nal nih

pri pad ni ka, a raz ma tra se mo gu} -

nost ukqu ~i va wa Re pre zen ta tiv nog

or ke stra Gar de i ne kih lo gi sti~ kih

de lo va si ste ma od bra ne.

Dinamika

Ka kva je di na mi ka za da ta ka?

Do kle se sti glo, a {ta sle di?

– Di na mi ka je kon tro li sa na i

sve te ~e po pla nu. Je di no, uslov no

re ~e no, usko gr lo je ste na bav ka

opre me zbog pro ce du re, ten de ra i

osta log, ali sve }e se oba vi ti na

vre me. Za vr {en je Pro je kat, sa

Pla nom jav nih na bav ki, i usa gla -

{en sa pred sed ni kom Me di cin ske

ko mi si je FI SU dr Lo ren som Rin -

kom. Za vr {en je i Pro je kat adap -

ta ci je Sport skog cen tra Voj ne gim -

na zi je, a u to ku je pro jek to va we ra -

do va na atlet skim sta di o ni ma Voj -

ne aka de mi je i Voj ne gim na zi je i na

bo ri li {tu za stre li ~ar stvo.

[to se ti ~e qud skih re sur sa,

stu den ti ma Voj ne aka de mi je je odr -

à na pre zen ta ci ja Pro jek ta Uni -

ver zi ja de. Pot pi san je ugo vor iz -

me |u pred u ze }a Uni ver zi ja da i

Mi ni star stva od bra ne o upu }i va -

wu voj ni ka mar tov ske ge ne ra ci je

na ci vil no slu ̀ e we voj nog ro ka,

za po tre be Uni ver zi ja de. Raz ma -

tra se zah tev or ga ni za to ra za

ukqu ~i va we jo{ ne kih lo gi sti~ kih de lo va si ste ma od bra ne.

Naj zad, u to ku je for mi ra we Ope ra tiv nog ti ma, ko ji }e se dnev -

no ba vi ti svim pi ta wi ma {to se od no se na pre u ze te oba ve ze iz nad -

le ̀ no sti MO i VS. U we mu }e bi ti stru~ na li ca iz od re |e nih or ga -

ni za ci o nih je di ni ca, ko ji }e pri pre ma ti re dov ne sed mi~ ne iz ve {ta -

je za Ko le gi jum mi ni stra od bra ne i sa stan ke rad ne gru pe – za kqu ~u -

je dr ̀ av ni se kre tar dr Zo ran Jef ti}.

Iz sve ga se da vi de ti da su za da ci broj ni, ali ve o ma do bro

osmi {qe ni, ci qe vi su ja sni i od wih ne ma od u sta ja wa. Van sva ke je

sum we da }e Mi ni star stvo od bra ne i Voj ska Sr bi je da ti ve li ki do -

pri nos uspe hu zna ~aj ne sport ske ma ni fe sta ci je ko ja }e afir mi sa ti

vred no sti Sr bi je u sva kom po gle du. Bran ko KO PU NO VI]

na tim su sre ti ma pa da li mno gi

re kor di, be le ̀ e ni svet ski zna ~aj -

ni re zul ta ti, vo |e ni dra ma ti~ ni

me ~e vi ko ji se jo{ pre pri ~a va ju...

Radna grupa

Od lu kom mi ni stra od bra ne

for mi ra na je Rad na gru pa za pri -

pre mu i spro vo |e we ak tiv no sti

Mi ni star stva od bra ne, u or ga ni -

za ci ji Uni ver zi ja de. Wom ru ko vo -

di dr ̀ av ni se kre tar dr Zo ran

Jef ti}, a u we nom sa sta vu su pred -

stav ni ci ka bi ne ta MO, Sek to ra

za qud ske re sur se, Sek to ra za ma -

te ri jal ne re sur se, Ge ne ral {ta ba

VS, Voj no be zbed no sne agen ci je,

Voj no o ba ve {taj ne agen ci je, Upra -

ve za od no se sa jav no {}u i Upra ve

za bu xet i fi nan si je.

Ko ji su we ni osnov ni sa dr -

à ji i ak tiv no sti?

– Mi ni star stvo od bra ne se

pre po zna lo kao va qan, stru ~an i

od go vo ran ~i ni lac u znat nom de -

lu pri pre ma ve li kog do ga |a ja od

dr ̀ av nog zna ~a ja. Pre sve ga, is -

ti ~em da }e ce lo kup no zdrav stve -

no zbri wa va we spor ti sta i go -

sti ju bi ti po ve re no VMA. Na rav -

no, wi ma }e, u me ri ko li ko to bu -

de po treb no, po ma ga ti kli ni~ ki

cen tri, bol ni ce. Eki pe na {e

elit ne voj ne usta no ve u obla sti

me di ci ne bi }e stal no pri sut ne na

svih 60 bo ri li {ta to kom ce lo -

kup nog tra ja wa tak mi ~e wa. Ustu -

pa we sport skih te re na i obje ka -

ta Voj ne aka de mi je, od no sno Voj -

ne gim na zi je, uz wi ho vo pret hod -

no re no vi ra we, adap ti ra we i

sa na ci ju (spro vo de ih or ga ni za -

to ri), deo su na red nog za dat ka.

Na i me, Mi ni star stvo od bra ne je

pre u ze lo oba ve zu ure |e wa bo ri -

li {ta u stre li ~ar stvu, i to je je -

di na di sci pli na ko ja }e se u pot -

pu no sti odr ̀ a ti u kru gu Voj ne

aka de mi je. U pre o sta le dve di -

sci pli ne, a to su atle ti ka i xu do,

pred vi |e ni su sa mo tre nin zi i

za gre va we pred na stup. Atle ti ka

u Voj noj aka de mi ji i Voj noj gim na -

zi ji, a xu do sa mo u Voj noj aka de -

mi ji.

Tre ba is ta }i da }e, osim bo ri li {ta za stre li ~ar stvo, Voj noj

aka de mi ji, od no sno Voj noj gim na zi ji osta ti dve ve o ma vred ne atlet -

ske sta ze po stan dar di ma FI SU, {to }e omo gu }i ti ne sa mo da qi raz -

voj sport skog stan dar da i kra qi ce spo ro va me |u na {im stu den ti ma

i u~e ni ci ma ve} i mo gu} nost or ga ni zo va wa do ma }ih i me |u na rod nih

tak mi ~e wa. Do bi je na je opre ma za VMA, a po sred stvom Mi ni star -

stva pro sve te 1.800 sob nih kom ple ta osta }e Mi ni star stvu od bra ne

po sle za vr {et ka Uni ver zi ja de. Do voq no da se opre me sme {taj ni ka -

pa ci te ti Voj ne aka de mi je, Voj ne gim na zi je, ne kih ba za ili ka sar ni.

Ina ~e, ure |e we te re na i obje ka ta u atle ti ci i xu du u nad le ̀ no sti je

ge ne ral nog iz vo |a ~a ra do va, pri vred nog dru {tva „Uni ver zi ja da Be -

o grad 2009 DOO” – ka ̀ e dr Zo ran Jef ti}.

Pr vo bit no za mi {qen plan iz la zio je iz van re al nih ma te -

ri jal nih mo gu} no sti na {e dr ̀ a ve i do neo je tr za vi ce ko je su,

sre }om, na vre me ot klo we ne. Sa da {wi bu xet je znat no pri me re -

ni ji stvar no sti, a Mi ni star stvo od bra ne je ta ko |e umno go me do -

pri ne lo da se ra ci o nal nim utro {kom sred sta va do |e do ci qa.

Iz odo bre nog bu xe ta za Uni ver zi ja du 2009. go di ne, Mi ni -

star stvu od bra ne je do de qe no ukup no 200 mi li o na di na ra, od

~e ga 192 mi li o na za me di cin sku za {ti tu, a osam mi li o na za

ure |e we te re na za tak mi ~e we u stre li ~ar stvu.

Za pred vi |e ne ra do ve na adap ta ci ji Sport skog cen tra Voj -

ne gim na zi je i iz grad wu atlet skih sta za u Voj noj aka de mi ji i Voj -

noj gim na zi ji, ge ne ral ni iz vo |a~ ra do va, pri vred no dru {tvo

„Uni ver zi ja da Be o grad 2009. DO OO” iz dvo ji }e 60,5 mi li o na

di na ra. Ulo ̀ e na sred stva i adap ti ra ni objek ti osta ju kao le gat

na daq noj upo tre bi Mi ni star stvu od bra ne.

FINANSIRAWE AKTIVNOSTI

Na je di noj Uni ver zi ja di odr ̀ a noj na pro sto ri ma biv {e

Ju go sla vi je u znat noj me ri bi li su an ga ̀ o va ni re sur si ta da {we

JNA. Ia ko su zah te vi ta da {we or ga ni za ci je iga ra bi li skrom -

ni ji (ma wi broj di sci pli na i go to vo upo la ma wi broj u~e sni ka iz

ino stran stva), u pri pre mu i or ga ni za ci ju do ga |a ja bio je ukqu -

~en ne ma li broj pri pad ni ka JNA (387 ak tiv nih voj nih li ca.

1.926 voj ni ka, 40 gra |an skih li ca, 801 pi to mac Cen tra vi so -

kih teh ni~ kih voj nih {ko la iz Za gre ba, 150 voj nih mu zi ~a ra...) i

ma te ri jal no-teh ni~ ka sred stva (~e ti ri he li kop te ra, 82 mo tor -

na vo zi la, 366 ure |a ja ve ze, se dam ~a ma ca...).

Za za vr {ne pri pre ma i sa me igre, for mi ra na je spe ci jal -

na je di ni ca po pri vre me noj for ma ci ji sa 2.311 qu di. Dr ̀ a va i

me |u na rod na za jed ni ca oda li su pri zna we Sa ve znom se kre ta -

ri ja tu za na rod nu od bra nu i JNA za uku pan do pri nos uspe {noj

or ga ni za ci ji Uni ver zi ja de.

ISKUSTVA IZ ZAGREBA 1987.

Snimio Nemawa SUBOTI]

15. februar 2009.10

O p r e m a w e M i n i s t a r s t v a o d b r a n e i V o j s k e S r b i j e

Ograni~avawe

(ne)ograni~enog

RNa ko joj nor ma tiv noj re gu la ti vi su

za sno va ni pla no vi opre ma wa i

raz vo ja si ste ma od bra ne i ka ko se

re a li zu ju? Ho }e li iz dvo je na

fi nan sij ska sred stva u voj nom bu xe tu

obez be di ti ula ga wa u no vo na o ru ̀ a we

i voj nu opre mu, in fra struk tu ru i

za vr {e tak ve} za po ~e tih pro je ka ta?

[ta }e, za pra vo, bi ti te ̀ i {te

mo der ni za ci je Voj ske u to ku go di ne

i ko jim tem pom }e se ostva ri va ti?

Ka ko }e se, u tom smi slu, ko ri sti ti

ka pa ci te ti srp ske na men ske

in du stri je? Da li je si stem pred vi deo

me re za pre va zi la ̀ e we te {ko }a

u uslo vi ma svet ske fi nan sij ske kri ze?

e strik tiv ni bu xet Re pu bli ke Sr bi je u 2009. go di ni, po seb no

u okol no sti ma ko je po tre sa ju svet sko fi nan sij sko tr ̀ i {te,

sva ka ko }e se od ra zi ti na pla no ve opre ma wa i raz vo ja Mi -

ni star stva od bra ne i Voj ske Sr bi je. Da se, ipak, u ta kvim

uslo vi ma mo gu ostva ri ti te ̀ i {ni za da ci, mo der ni za ci ja po-

je di nih voj nih teh ni~ kih ka pa ci te ta i na sta vi ti is tra ̀ i va~ ki pro -

jek ti, po tvr |u ju naj od go vor ni ji u Sek to ru za ma te ri jal ne re sur se.

î me prav da ju ta kva uve re wa?

Pri me we na is tra ̀ i va wa

Pre ma re ~i ma po mo} ni ka mi ni stra od bra ne za ma te ri jal ne

re sur se Ili je Pi li po vi }a, nad le ̀ ni u Mi ni star stvu od bra ne ra -

de na iz me na ma i do pu na ma Za ko na o od bra ni i Za ko na o Voj sci. U

taj po sao ukqu ~en je i Sek tor za ma te ri jal ne re sur se. Ono {to je

u di rekt noj nad le ̀ no sti Mi ni star stva, a ti me i Sek to ra, je ste Za -

kon o pro iz vod wi i pro me tu na o ru ̀ a wa i voj ne opre me, ko ji ve}

po sto ji, ali ga je po treb no osa vre me ni ti.

U sa rad wi sa osta lim mi ni star stvi ma Re pu bli ke Sr bi je, ra -

di se i na iz me na ma i do pu na ma Za ko na o sred stvi ma u svo ji ni Re -

pu bli ke Sr bi je i Za ko na o spoq no tr go vin skom po slo va wu na o ru -

à wem i voj nom opre mom. Sem to ga, vi {e pod za kon skih aka ta ko ji

du ̀ e vre me na ni su ino vi ra ni me wat }e se to kom 2009, u sa rad wi

Upra va za od bram be ne teh no lo gi je

Proizvodwom do

stabilnog opremawaMe |u zna ~aj ni jim or ga ni za ci o nim ~i ni o ci ma Sek to ra za

ma te ri jal ne re sur se sva ka ko je i Upra va za od bram be ne teh no lo -

gi je Mi ni star stva od bra ne, prav ni sled be nik ne ka da {wih Sek -

to ra za voj no pri vred nu de lat nost, Upra ve za is tra ̀ i va wa i raz -

voj, Ode qe wa za stan dar di za ci ju i me tro lo gi ju, voj ne kon tro le

kva li te ta i Sek to ra za po za di nu, od no sno vi dov skih teh ni~ kih

upra va. Sve te de lat no sti re or ga ni za ci jom Voj ske Sr bi je ob je di -

we ne su pod jed nom „ka pom”, iz ~e ga se ja sno vi de od go vor nost,

zna ~aj, nad le ̀ no sti i obim po slo va Upra ve na ~i jem je ~e lu bri -

gad ni ge ne ral dr Dan ko Jo va no vi}. We ne naj va ̀ ni je funk ci je sva -

ka ko su is tra ̀ i va we, raz voj, pro iz vod wa i odr ̀ a va we, {to zna -

~i da Upra va za od bram be ne teh no lo gi je pra ti pro iz vod od we go -

vog stva ra wa do ras ho da.

Kva li tet no opre ma we voj ske, stra te {ki po sma tra no, ne mo -

è da za ne ma ri is tra ̀ i va we, ba znu na u ku, ko ja pred sta vqa pred -

u slov za raz vi ja we ne kog pro iz vo da. Za na u ku, za is tra ̀ i va we,

ove go di ne je u Voj sci iz dvo je no ~e ti ri pu ta vi {e nov ca ne go pro -

{le, ali to ne zna ~i da je ti me sve re {e no. Na u ka mo ̀ e da od go -

vo ri uve }a nim zah te vi ma za kva li tet ni je opre ma we Voj ske, ia ko

smo to kom go di na iz gu bi li ko rak u raz vo ju sa vre me ne teh no lo gi je,

ali osnov ni po kre ta~, za ma jac no vog za le ta, tre ba da bu de pro -

iz vod na de lat nost.

o tran spor tu qu di deo su za kon ske re gu la ti ve na ko joj po ~i va po slo -

va we Sek to ra za ma te ri jal ne re sur se Mi ni star stva od bra ne.

– Ka da go vo ri mo o opre ma wu i in ve sti ci ja ma u Voj sci, su {ti na

je ste da na me ra va mo da Voj sku Sr bi je mo der ni zu je mo i na bav ka ma i

re mon ti ma, ali i na u~ nim is tra ̀ i va wi ma – {to pred sta vqa niz me -

ra ko je se pred u zi ma ju ka ko bi se una pre di la i raz vi la we na ma te -

ri jal na ba za i re sur si.

Pret hod ne dve go di ne bi li smo an ga ̀ o va ni na pri o ri tet nom

dr ̀ av nom po slu – iz me {ta wu iz te le ko mu ni ka ci o nog op se ga ko ji je

ko ri sti la Voj ska. On se da nas na pu {ta i pre pu {ta ci vil nom sek to -

ru, a Voj ska pre la zi na vi {i fre kvent ni op seg. Za to je u pret hod nom

pe ri o du te ̀ i {te ula ga wa bi lo u toj obla sti.

Ove go di ne tre ba da se iz gra de an ten ski stu bo vi, im ple men ti -

ra ju no vi ra dio-re lej ni ure |a ji sa ko mu ta ci o nim cen tri ma. Od

2009. bi }e urav no te ̀ e ni ji obim fi nan sij skih ula ga wa, na do gra |i -

va wem te in fra struk tu re – ka ̀ e Ili ja Pi li po vi}.

Opre ma we u 2009. pr ven stve no }e se usme ri ti na voj ni ka –

pri pad ni ci Voj ske do bi }e no va sred stva ba list~ke za {ti te, op ti~ ke

i op to e lek tron ske ure |a je, uni for mu sa re di zaj ni ra nom di gi tal nom

{a rom M-03, za {tit na sred stva AB HO i ne bor be na mo tor na vo zi -

la, jer taj pro blem op te re }u je ~i tav si stem od bra ne.

Znat na pa ̀ wa u to ku go di ne po sve ti }e se i obu ci. U pla nu je

na bav ka na stav nih sred sta va za pe {a din ce, ar ti qer ce, in ̀ i wer ce,

ali i va zdu ho plov ce. U no vu na stav nu opre mu ubra ja ju se i sli mu la -

to ri za G-4 i MiG-29. O~e ku je mo i do na ci ju pa do bra na pre ma teh -

ni~ kim zah te vi ma na {ih pa do bra na ca.

U sa ni tet sku slu ̀ bu go di na ma se sa mo sim bo li~ no ula ga lo. To

}e se pro me ni ti to kom 2009. go di ne – Mi ni star stvo od bra ne pla -

ni ra da iz dvo ji oko 430 mi li o na di na ra za no vu me di cin sku opre -

mu. Po lo vi na te su me is ko ri sti }e se za na bav ku opre me ko ja }e se,

u pr vom mo men tu, ko ri sti ti u to ku Uni ver zi ja de 2009, a po tom ras -

po de li ti je di ni ca ma u gar ni zo ni ma, pre ma wi ho vim po tre ba ma.

– Je di no mo gu }i na ~in odr ̀ i vog raz vo ja je ste ula ga we u na u -

ku, ko ja nam po sle ni za go di na uz vra }a go to vim pro iz vo di ma. Pri -

me ra ra di, o~e ku je mo i pro mo tiv ni let la ste, a i pr va is pi ti va wa

snaj per skog met ka za cr nu stre lu pre va zi {la su tak ti~ ko-teh ni~ ke

zah te ve. Za to pla ni ra mo da 2009. u na u ku in ve sti ra mo ~e ti ri pu -

11

– Ono na {ta tre ba ob ra ti ti po seb nu pa ̀ wu sva ka ko je ste

pro iz vod wa – pod vla ~i bri gad ni ge ne ral dr Dan ko Jo va no vi}.

– Bu |e we na men ske in du stri je omo gu }a va nam da bu de mo kon -

ku rent ni, da po no vo na |e mo svo je me sto na do ma }em i ino stra nom

tr ̀ i {tu. To je sa da naj bol ni je, naj te ̀ e pi ta we. Po zna to je da raz -

voj si ste ma od bram be ne teh no lo gi je pred sta vqa oslo nac raz vo ja

pri vre de sva ke dr ̀ a ve, ula ga wa u ne ka da {wu na men sku in du stri ju

vra }a ju se u vi du mo der ni za ci je i raz vo ja dru gih pri vred nih su bje -

ka ta, do ma }e pri vre de u ce li ni. Ne ma ni ka kve sum we da su na u~ ni

i in te lek tu al ni po ten ci ja li i teh no lo {ki raz voj sa vre me nih dr ̀ a -

va ne po sred no ve za ni za raz voj od bram be ne teh no lo gi je. Ne mo gu }e

je raz vi ja ti pri vre du i dr ̀ a vu bez pr o iz vod we go to vih pro iz vo da,

ne mo gu }e je za dr ̀ a ti rad nu sna gu, ako joj se ne omo gu }i po sao. Za

po sled we dve de ce ni je mi smo iz gu bi li vi {e od sto hi qa da vi so ko -

o bra zo va nih qu di ko ji su za vr {i li na Za pa du. Ta ko smo iz gu bi li

sred wi na u~ ni, is tra ̀ i va~ ki sloj. Bez wih ne ma pro iz vod we, a ti -

me ni kva li tet nog opre ma wa, ne za vi snog od ino stran stva. Za to je

ula ga we u pro iz vod wu {an sa za kva li tet ni je i ma sov ni je opre ma -

we. Ono je pred u slov i am bi ci o zni jeg is tra ̀ i va~ kog za ma ha. Kad je

re~ o raz voj nim za da ci ma Voj no teh ni~ kog in sti tu ta, wi hov rad je u

pu nom za ma hu. Mi smo ove go di ne usvo ji li ~e ti ri no va sred stva u

na o ru ̀ a we, osam sred sta va pre da to je Teh ni~ kom opit nom cen tru

na opi to va we da bi se usvo ji li. Da ne spo mi wem la stu, ko ja se po -

ka za la mno go kva li tet ni jom ne go {to je to pr vo bit no za mi {qe no,

is pi ta na su i is tra ̀ e na ne ka no va ra ket na go ri va, no vi eks plo zi -

vi, u per spek ti vi je i tro ba zni ba rut… Na {i is tra ̀ i va~ ki ka pa -

ci te ti su ve o ma ce we ni, mo gu mno go. I po red od li va ka dra, oni ni -

su iz gu bi li ko rak sa sve tom ono li ko ko lik je to, na ̀ a lost, po go di -

lo pro iz vod wu. Za to iz go di ne u go di nu i ula ̀ e mo sve vi {e sred -

sta va u raz voj. Ali ni ka -

kav raz voj ni pro je kat ni -

je sam se bi ciq. Bez pro -

iz vod we ne ma fi nal nog

pro iz vo da, a to zna ~i da

ne ma ne za vi snog i sta -

bil nog opre ma wa – ka ̀ e

ge ne ral Jo va no vi}.

Po sle du go go di {we

su {e u opre ma wu Voj ske,

po sle bes pa ri ce ko ja se

ne mi lo srd no od ra zi la na

we no teh no lo {ko za o sta -

ja we, vi dqi vo je opre de -

qe we dr ̀ a ve da se Voj ska

Sr bi je vra ti u red mo -

der ni je i kva li tet ni je

opre mqe nih ar mi ja.

– Opre ma we Voj ske

je stvar ula ga wa nov ca

iz bu xe ta u opre mu – na po mi we ge ne ral Jo va no vi}. – Ono mo ̀ e da

se ostva ri ku pov nom go to vog pro iz vo da na do ma }em i stra nom tr -

ì {tu i sop stve nim raz vo jem. Na {i stru~ wa ci su pri zna ti svu da u

sve tu. Sa mo dr ̀ a va tre ba da se du go ro~ no opre de li, da is ka ̀ e

po tre be i fi nan si ra wem omo gu }i pro iz vod wu teh no lo {ki kva li -

tet ne i mo der ne opre me. Ako ne mo ̀ e mo da sta bi li zu je mo rad fa -

bri ka, ne mo ̀ e mo da ra ~u na mo na du go ro~ ni je opre ma we iz sop -

stve nih, do ma }ih iz vo ra. A to nam je ciq. Tre ba pro bu di ti pro iz -

vod wu – na gla {a va ge ne ral Jo va no vi}. D. GLI[I]

Ilija Pilipovi}

sa or ga ni za cij skim ce li na ma Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je – Pra -

vil nik o opre ma wu i Pra vil nik o vr sta ma po kret nih stva ri za

po se be na me ne.

Tre ba po me nu ti i Pra vil nik o ma te ri jal nom po slo va wu u Mi -

ni star stvu od bra ne, za tim Uput stvo o na ~i nu pri ba vqa wa sred sta -

va po seb ne na me ne, ko je se usko ro o~e ku je. I Pra vil nik o snab de va -

wu, Pra vil nik o pla ni ra wu zgra da i odr ̀ a va wu obje ka ta, te Pra -

vil nik o zdrav stve noj i dru goj za {ti ti u Voj sci Sr bi je i Pra vil nik

Brigadni general dr Danko Jovanovi}

Prioriteti u okviru

odobrenog

Za opre ma we je di ni ca Voj ske Sr bi je, pre ma pro ce na ma s

kra ja pro {le go di ne, iz bu xe ta za 2009. tre ba lo je iz dvo ji ti oko

11 mi li jar di di na ra. Zbog skrom ni je voj ne ka se, oru ̀ a ne sna ge

mo ra }e da ras po re de oko 6,5 mi li jar di za na bav ku pri o ri tet ne

opre me, bor be nih i ne bor be nih sred sta va.

Na ~el nik Upra ve za pla ni ra we i raz voj Ge ne ral {ta ba Voj ske

Sr bi je (J-5) ge ne ral-ma jor prof. dr Bo ̀ i dar For ca ka ̀ e da je du -

go ro~ ni aspekt opre ma wa Voj ske pi ta we vi zi je. Mno go je ~i ni la ca,

ka ko na gla {a va, iz van si ste ma od bra ne, na ko je Voj ska ne mo ̀ e da

uti ~e, da bi se sa si gur no {}u mo glo pla ni ra ti na du ̀ i rok.

Pre ma we go vim re ~i ma, sred wo ro~ ni plan opre ma wa da le -

ko je kon kret ni ji i de taq ni ji. Ka da bi se fi nan si ra we od bra ne

sta bi li zo va lo na 2,4 od sto bru to na ci o nal nog do hot ka, a 20 pro -

ce na ta voj nog bu xe ta iz dva ja lo za ka pi tal na ula ga wa, od no sno

opre ma we, ka ̀ u u J-5, to kom {e sto go di {weg ci klu sa Voj ska bi mo -

gla da na ba vi sve neo p hod no na o ru ̀ a we i opre mu, osim vi {e na -

men skog bor be nog avi o na.

– Voj ska se ce ni pre ma ope ra tiv nim i funk ci o nal nim spo -

sob no sti ma, od no sno pre ma ~e ti ri elem nta – qud skim re sur si ma,

opre mi, re sur si ma i ob u ~e no sti. Dva od po me nu ta ~e ti ri ele men -

ta, re sur si i opre ma, na kva li te tu do bi ja ju s raz vo jem, na bav kom,

mo der ni za ci jom, odr ̀ a va wem i rem no tom – is ti ~e ge ne ral For ca.

Na bav ka, od no sno opre ma we je stav ka za ko ju se iz dva ja naj -

ve }i deo sred sta va, a po sao J-5, ka ko ka ̀ e na{ sa go vor nik, upra -

vo je ste da po mi ri zah te ve tri ope ra tiv ne ko man de Voj ske Sr bi je

i re al ne mo gu} no sti iz dva ja wa nov ca za tu na me nu.

– Tre ba is ta }i da sred stva ko ja su se iz dva ja la za opre ma we

dve go di ne una zad ni su bi la ma la u po re |e wu sa iz dva ja wem u pro -

te klih de set go di na. Mi smo pri li kom pla ni ra wa na bav ki ima li

na umu pri o ri te te pre ma sred stvi ma i je di ni ca ma – ob ja {wa va

For ca.

Pre ma we go vim re ~i ma, te le ko mu ni ka ci o na opre ma, od no -

sno sa vre me na sred stva ve ze bi la su pri o ri tet, a ku po vi na bor -

be nog vo zi la to~ ka {a, ta ko |e je zna ~aj na stav ka opre ma wa Voj ske

Sr bi je, ko ja }e se re a li zo va ti ne sa mo to kom 2009. ve} i na red -

nih go di na.

– Ka da su u pi ta wu je di ni ce, pri o ri tet }e ima ti Spe ci jal na

bri ga da, voj na po li ci ja i je di ni ce ko je se an ga ̀ u ju na za da ci ma u

Kop ne noj zo ni bez bed no sti. Pri to me }e u fo ku su bi ti po je di nac, od -

no sno, ba li sti~ ka opre -

ma – {le mo vi, pr slu ci,

no va uni for ma, no va

obu }a – ka ̀ e na ~el nik

J-5.

Ka ko ob ja {wa va ge -

ne ral For ca, Upra va

na me ra va da to kom 2009.

go di ne okon ~a raz voj svih

26 sred sta va ko ja ~i ne

kon cept M-21. U 2009.

go di ne ula ga }e se i u ma -

te ri jal nu ba zu obu ke.

Te le ko mu ni ka ci o na

opre ma neo p hod na za “iz -

la zak” Voj ske iz elek tro -

mag net nog spek tra, ko ji je

us tu pqen mo bil noj te le -

fo ni ji, ta ko |e je jed na od

bit nih stav ki na bav ke.

Me |u tim, bu du }i da Voj ska

ni je do bi la pred vi |e nu

su mu od sred sta va ko ja su ostva re na pro da jom li cen ce za tre }eg mo -

bil nog ope ra te ra, ka ̀ u u Upra vi za pla ni ra we i raz voj, ve ro vat no

ne }e uspe ti da u pot pu no sti od go vo ri tom zah te vu to kom go di ne.

Ka pi tal ne na bav ke, po put ku po vi ne no vog vi {e na men skog bor -

be nog avi o na, pi ta we su po tre ba Voj ske i dr ̀ av ne po li ti ke. Ge ne -

ral For ca ka ̀ e da }e o to me vi {e re ~i bi ti na red nih go di na i da

}e dr ̀ a va mo ra ti, bu du }i da je re~ o ve o ma sku pom pro jek tu, da od -

lu ~i u ka kvu }e vr stu aran ̀ ma na u}i sa po ten ci jal nim part ne rom.

Raz li ~i tim of se tom aran ̀ ma na, po je di ne ze mqe su ku po vi nom rat -

ne teh ni ke da le zna ~a jan za ma jac sop stve noj pri vre di. Ne ke su po -

kre nu le sop stve nu na men sku in du stri ju, a po je di ne pot pu no dru ge

pri vred ne gra ne.

Pre la zak na PPBI si stem (Pla ni ra we, Pra }e we, Bu xe ti ta we

i Iz vr {e we) ge ne ral-ma jor Bo ̀ i dar For ca na zi va “na su {nom po -

tre bom”, bu du }i da se ve }i na na bav ki, na ro ~i to onih iz ino stra na -

stva, ne mo ̀ e oba vi ti za jed nu ka len dar sku go di nu u ko joj se pla ni -

ra ju sred stva iz bud ̀ e ta.

– Do no {e we dva neo p hod na do ku men ta – Pra vil ni ka o opre ma -

wu i Pra vil ni ka o tak ti~ ko-teh ni~ kim no si o ci ma pla ni ra wa tre -

ba lo bi da ure di pi ta wa opre ma wa i na bav ki. Za to bi smo ovu go di -

nu mo gli na zva ti i go di nom pro pi sa, jer }e se do no {e wem stra te gij -

skih do ku me na ta i osta lih pod za kon skih aka ta za da ti pra vac na {eg

da qeg de lo va wa – na gla {a va ge ne ral For ca. A. PETROVI]

Upra va za pla ni ra we i raz voj Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je

ta vi {e ne go pro {le go di ne. To od go va ra iz no su ko ji su Voj no teh -

ni~ ki in sti tut, VMA i sli~ ne usta no ve tra ̀ i le za raz voj ne pro jek -

te. U pro te klom pe ri o du bi li smo, zbog ma wa ka fi nan sij skih sred -

sta va, usme re ni sa mo na ba zi~ na is pi ti va wa, dok }e mo u bu du} no -

sti znat no vi {e ula ga ti u pri me we na is tra ̀ i va wa, raz voj ne za -

dat ke, ka ko bi smo iz ne dri li go to ve pro iz vo de – tvr di Pi li po vi}.

Ula skom teh ni~ kih re mont nih za vo da â ~ak i Mo ma Sta noj lo -

vi} u si stem od bra ne, re mont bor be ne teh ni ke Kop ne ne voj ske i

Va zdu ho plov stva i pro tiv va zdu ho plov ne od bra ne iz vo di }e se ra -

ci o nal ni je i efi ka sni je. Ka ko na gla {a va po mo} nik mi ni stra za

ma te ri jal ne re sur se, u pla nu je da to kom 2009. iz TRZ â ~ak iza |e

79 re mon to va nih sred sta va ar ti qe ri je, bor be nih i ne bor be nih

vo zi la. Po boq {a }e se i tem po re mon ta va zdu ho plov ne teh ni ke

Voj ske Sr bi je. Upo re |u ju }i pret hod ne go di ne, ka da su 2006. u ope -

ra tiv nu upo tre bu vra }e ne tri le ti li ce, 2007. go di ne de set, a pro -

{le 15, Mi ni star stvo od bra ne na me ra va da u 2009. re mon tu je

no vih 20 va zdu ho plo va.

tema

15. februar 2009.12

– Uslov za to je ste na bav ka re zer vnih de lo va iz ino stran -

stva, za ga ze lu i va zdu ho plov nu teh ni ku so vjet skog po re kla, za ko je

su obez be |e na nov ~a na sred stva. Ove go di ne re mon to va }e se i po -

sled wa utva-75, jer je plan da utve po ste pe no po ti sku ju no ve la ste

– na vo di Ili ja Pi li po vi}.

Uob li ~a va we po tre ba

Mi ni star stvo od bra ne na sta vi }e de la bo ra ci ju vi {ka uboj nih

sred sta va. Pro {le go di ne uni {te no je oko 4.500 to na, a u 2009.

go di ni o~e ku je se po ve }a we ko li ~i na uni {te nih uboj nih sred sta va,

{to bi se po sti glo una pre |e wem ka pa ci te ta kra gu je va~ kog Re mont -

nog za vo da, od no sno opre ma wem no vom opre mom i obu kom ka dra.

Za vod u Kra gu jev cu, zbog po tvr |e nog kva li te ta ra da i neo p hod no sti

po sto ja wa, i za Sr bi ju i za re gi on, pre ra sta u re gi o nal ni cen tar

za pra }e we sta wa uboj nih sred sta va, de la bo ra ci ju i re mon te mu -

ni ci je ve }eg ka li bra.

– Ide ja je ste da de la bo ra ci jom do dat nih 4.500 to na, ali i ve}

ugo vo re nom pro da jom su vi {nih uboj nih sred sta va, te za vr {et kom

Ge ne ral-ma jor dr Bo ̀ i dar For ca

13

Upra va za op {tu lo gi sti ku

Optimizam

s pokri}em

Mi ni star skim

uput stvom za 2009.

de fi ni sa ni su i

opre ma we, raz voj i

mo der ni za ci ja Mi -

ni star stva od bra -

ne i Voj ske Sr bi je.

Po red to ga, Uput -

stvo pre ci zi ra i

osta le obla sti u

si ste mu od bra ne,

po put re mon ta, na -

u~ no i stra ̀ i va~ ke

de lat no sti, pla ni -

ra wa, bu xe ti ra wa,

kon ver zi ju imo vi -

ne, iz grad we voj nih

obje ka ta, ali i iz -

dva ja wa za ci vil nu

od bra nu i za {ti tu.

– U obla sti

ra z vo ja sred sta va

na o ru ̀ a wa i voj ne opre me te ̀ i {te u 2009. bi }e na opre ma -

wu voj ni ka po mo de lu M-21 – kom ple ti ra we i za vr {e tak pro -

iz vod we pro to tip ske par ti je uni for me M-03, {to je ve} de -

lom i re a li zo va no na bav kom 500 kom ple ta. Me |u za da ci ma

raz vo ja, u obla sti in ten dant ske slu ̀ be, je ste raz voj ci pe la sa

po vi {e nom sa rom i mo du lar nog ran ca. Uvo |e we u na o ru ̀ a we

i voj nu opre mu Voj ske Sr bi je o~e ku je se u pr voj po lo vi ni go di -

ne, po sle za vr {et ka is pi ti va wa i ve ri fi ka ci je. Po mo de lu

opre ma wa voj ni ka pe {a di je M-21 ra di se i na raz vo ju in di -

vi du al nog kom ple ta za za gre va we kon zer vi sa ne hra ne u te -

ren skim uslo vi ma. Pro je kat je u za vr {noj fa zi, a o~e ku je se

da se okon ~a, ve ri fi ku je u uve de u opre mu Voj ske do kra ja ma -

ja. Pla ni ra ni su raz voj i na bav ka no vih sve ~a nih uni for mi

za po ~a snu je di ni cu Gar de, ~i ji su po je di ni de lo vi u ob li ku

pro to ti pa ve} na pra vqe ni – ka ̀ e pu kov nik doc. Pe ri ca Pa -

vlo vi}, na ~el nik Upra ve za op {tu lo gi sti ku Sek to ra za ma te -

ri jal ne re sur se Mi ni star stva od bra ne.

Pre ma re ~i ma pu kov ni ka Pa vlo vi }a, odo bre na nov ~a na

sred stva za 2009. do voq na su za re a li za ci ju in ten dant ske

po dr {ke. Za ener get ske uslu ge iz dvo ji }e se oko dva od sto voj -

nog bu xe ta, za ko mu nal ne uslu ge oko je dan od sto, za te ku }u na -

bav ku uni for mi oko je dan od sto, a za hra nu oko dva od sto nov -

~a nih sred sta va, jer se od po ~et ka go di ne pri me wu je no vi Plan

is hra ne. Pla nom opre ma wa pred vi |e na je ku po vi na i no vih

ku hiw skih ure |a ja. U to ku su ugo va ra wa po je di nih ar ti ka la

hra ne sa do ba vqa ~i ma i pro iz vo |a ~i ma.

U Pla nu opre ma wa pred vi |e ne su i ma {i ne i ure |a ji za

is pi ti va we ma te ri ja la. Ne ka da je ta kva is pi ti va wa re a li zo -

vao In ten dant ski in sti tut, ko ji je uki nut pre tri de se tak go di -

na. Za to je deo sred sta va u 2009. iz dvo jen za opre ma we Voj -

no teh ni~ kog in sti tu ta teh ni~ kim ka pa ci te ti ma za tu na me nu,

~i je }e uslu ge mo }i da ko ri ste i osta le dr ̀ av ne in sti tu ci je.

Ka ko na gla {a va pu kov nik Pe ri ca Pa vlo vi}, to kom 2009.

go di ne si stem od bra ne na sto ja }e da znat ni je u{te di nov ~a na

sred stva ko ja su pla ni ra na za kan ce la rij ski po tro {ni ma te -

ri jal. Za ta ko zva nu pa pir nu ga lan te ri ju bi }e nad le ̀ na Voj na

{tam pa ri ja. Ta ko |e na ja vqu je obim ni je opre ma we no vim na -

me {ta jem Voj ne aka de mi je.

Pukovnik Perica Pavlovi}

iz grad we no vih 7.600 kva drat nih me ta ra sklad ni {nog pro sto ra,

do kra ja go di ne do bi je mo oko 13.000 kva dra ta skla di {nog pro sto -

ra, pr ven stve no za uboj na sred stv.a ko ja se sa da ~u va ju na otvo re -

nom. Pla ni ra mo da to kom 2009. pre va zi |e mo taj pro blem – ob ja -

{wa va Pi li po vi}.

U obla sti gra |e vi ne nad le ̀ ni u Sek to ru za ma te ri jal ne re -

sur se pla ni ra ju za vr {e tak svih za po ~e tih ob jek ta, pre sve ga ba ze

Ce po ti na. Ka ko tvr di Ili ja Pi li po vi}, na sta vi }e se iz grad wa

ma ga ci na za uboj na sred stva i nad stre {ni ca ra di za {ti te sred -

stva rat ne teh ni ke Kop ne ne voj ske i Va zdu ho plov stva.

Shod no ras po lo ̀ i vim fi nan si ja ma ula ga }e se i u sta no grad -

wu, od no sno za vr {e tak ve} za po ~e tih voj nih sta no va. Po tvr |e ni

su na po ri Mi ni star stva od bra ne da oì vi Ma ster-plan, sva ko -

dnev nom ko mu ni ka ci jom sa lo kal nom sa mo u pra vom i osta lim or ga -

ni ma dr ̀ av ne upra ve. Na me ra je ste da se Ma ster-plan re a li zu je

po prin ci pu – ne po kret nost za sta no ve.

Ka ko se od vi ja na bav ka u si ste mu od bra ne?

– Te ku }a go di na pred sta vqa go di nu im ple men ta ci je PPBI –

si ste ma pla ni ra wa, pro gra mi ra wa, bu xe ti ra wa i iz vr {e wa. To

Snim

io J. M

ARJA

NO

V

Upra va za snab de va we

Rok upotrebe duè

od godinu dana

Upra va za snab de va we ba vi se, voj ni~ kom ter mi no lo gi jom

re ~e no, na bav kom po kret nih stva ri na do ma }em i ino stra nom tr -

ì {tu. Upra va, da kle, za si stem od bra ne na ba vqa od re |e na do -

bra, na osno vu Pla nom is ka za nih po tre ba, a u skla du sa odo bre -

nim nov ca nim sred stvi ma. Re a li zu je i pro da ju sred sta va ko je Voj -

ska pro gla si su vi {nim i ne po treb nim, u ze mqi i u ino stran stvu.

– To kom pro {le go di ne, Upra va za snab de va we za kqu ~i la je

1.097 ugo vo ra – 882 za ku po vi nu sred sta va na do ma }em tr ̀ i {tu,

47 za na bav ku iz uvo za, ukup ne vred no sti oko 14,7 mi li jar di di -

na ra.

Za iz voz vi {ka na o ru ̀ a wa i voj ne opre me sklo pi la je 31

ugo vor i 137 ugo vo ra za pro da ju na do ma }em tr ̀ i {tu. Ugo vo re -

na je pro da ja po kret nih sred sta va u vred no sti od 1,1 mi li jar da

di na ra, od ~e ga je u to ku 2008. go di ne na pla }en iz nos od 510 mi -

li o na di na ra, a na pla te pre o sta log iz no sa re a li zo va }e se u to -

ku 2009. go di ne. Po me nu ta fi nan sij ska sred stva usme re na su u

ovo go di {wi voj ni bu xet i ras po re |e na za na bav ku no ve opre me.

Za kqu ~i la je, za ku po vi nu na o ru ̀ a wa i voj ne opre me u pro -

{loj go di ni ugo vo re vred ne 7,5 mi li jar di di na ra – is ti ~e pu kov -

nik dr Sr |an No va ko vi}, za stup nik na ~el ni ka Upra ve za snab de -

va we Mi ni star stva od bra ne.

Pro {le go di ne Upra va za snab de va we za kqu ~i la je ugo -

vo re za na bav ku na o ru ̀ a wa i opre mu iz me |u osta log i za Spe -

ci jal nu bri ga du, je di ni ce Voj ne po li ci je, a i za Upra vu za te le -

ko min ka ci je i in for ma ti ku. Opre ma ugo vo re na pro {le, bi }e is -

po ru ~i va na i de lom ove go di ne, jer se ra di o spe ci fi~ nim pro -

iz vo di ma ko ji se ra de po po rux bi ni za po zna tog kup ca.

– Za Spe ci jal nu bri ga du ugo vo re na je opre ma u 2008. go di ni

(au to mat ske pu {ke, da le ko met ne snaj per ske pu {ke, pu {ko mi tra -

qe zi, pi sto qi, au to ma ti za spe ci jal ne je di ni ce, bor be ne pu {ke

sa~ ma re, mo no ku la re, pa siv ne, re flek sne i no} ne ni {a ne) od re -

no mi ra nih svet skih pro iz vo |a ~a He kler&Koh, Bar rett, Sa ko, Be nel lii FN Her stal.

Va qa is ta }i da su

po pr vi put na ba vqe ne i

au to mat ske pu {a ke M-

21 5,56 mi li me ta ra do -

ma }eg pro iz vo |a ~a Za -

sta va oru` je.

Voj na po li ci ja opre -

mqe na je sa vre me nim sre -

d stvi ma – la ser skim da -

qi no me ri ma, {le mo vi ma

sa vi zi rom, ba li sti~ kom

opre mom i dru gim.

U 2008. ku pqe no je

100 te ren skih au to mo -

bi la, 28 do stav nih au -

to mo bi la, tri ci ster ne

za go ri vo, 22 mi ni bu sa

i kom bi bu sa, 65 put ni~ -

kih au to mo bi la, 12 sa -

ni tet skih vo zi la i 15

vi qu {ka ra.

Pr vi put u jed noj go di ni Voj ska je do bi la 1.246 ra ~u na ra, 74

ser ve ra, 41 lap top, 28 ko pir-apa ra ta, 283 cr no be la {tam pa ~a i

128 {tam pa ~a u bo ji, a na osno vu zah te va Upra ve za te le ko mu ni ka -

ci je i in for ma ti ku Ge ne ral {ta ba – na bra ja pu kov nik No va ko vi}.

Re a li za ci ja fi nan sij skog pla na opre ma wa na o ru ̀ a wem i voj -

nom opre mom u pro {loj go di ni iz no si la je 96,8 od sto. Tre ba na po -

me nu ti da je Voj ska u pro {loj go di ni iz mi ri la sve oba ve ze pre ma

do ba vqa ~i ma.

Upra va je za kqu ~i la i ugo vo re za na bav ku me di cin ske opre me,

pr ven stve no za VMA, u vred no sti od 800 mi li o na di na ra – di gi -

tal ni ma mo graf, ba ro ko mo ra, mag net na re zo nan ca, de sti la tor i

sli~ no – i le ko ve u vred no sti od 2,2 mi li jar de di na ra.

Pre ma re ~i ma pu kov ni ka dr Sr |a na No va ko vi }a, iz ovo go di -

{weg voj nog bu xe ta Upra vi za snab de va we opre de qe na su sred stva

za na bav ku no ve opre me u iz no su od 6,5 mi li jar di di na ra iz bu xe -

ta. Pla ni ra no je i oko 455 mi li o na di na ra pri ho da od pro da je vi -

{ka na o ru ̀ a wa i voj ne opre me, dok je se dam sto mi li o na di na ra

pri ho da pre ne to iz pret hod nog pe ri o da. Da kle, Upra va ras po la ̀ e

sa oko 7,6 mi li jar di di na ra.

Pukovnik dr Sr|an Novakovi}

je pro ces u ko me }e bi ti pre po zna te po tre be kraj nih ko ri sni ka, na

osno vu ob je di we nih zah te va tak ti~ kih no si la ca. Na pri mer, VMA

po tre be is ka zu je svom tak ti~ kom no si o cu, od no sno Upra vi za

zdrav stvo, a Upra va pro sle |u je zah tev Upra vi za snab de va we.

Sli~ no je i pri li kom na bav ke uni for me – po tre bu is ka zu je Upra va

za op {tu lo gi sti ku, ob je di wa va wem zah te va ko ri sni ka, a na bav ku

re a li zu je Upra va za snab de va we.

Za na o ru ̀ a we i voj nu opre mu J-5 ob je di wa va po tre be ope ra -

tiv nih sa sta va Voj ske i do sta vqa ih Mi ni star stvu od bra ne. PPBI

pred vi |a Pla ni ra we (du go ro~ ne pla no ve), Pro gra mi ra we (sred -

wo ro~ ne pla no ve), Bu xe ti ra we (na osno vu me mo ro na du ma o bu xe tu

tro go di {we is ka zi va we nov ~a nih sred sta va) i Iz vr {e we (u skla -

du sa Za ko nom o bu xe tu za sva ku bu xet sku go di nu po seb no). To nam

pru ̀ a mo gu} nost da bla go vre me no sa gle da mo da li mo ̀ e mo sa mi

raz vi ti po je di na sred stva bor be ne teh ni ke ili je neo p hod no da ih

ku pu je mo. Ti me }e mo da ti pri o ri tet na {oj na u ci i na {oj in du stri -

ji. No vi na je ste upra vo to da kraj wi ko ri snik, ko ji ima po tre bu za

od re |e nim sred stvom, to sred stvo i do bi je, a na ma u me nax men tu

to olak {a va da ana li zom tro {ko va vr {i mo da qu ra ci o na li za ci -

ju – po ja {wa va po mo} nik mi ni stra od bra ne.

Od slo ̀ e ni jih si ste ma, ka ko sa zna je mo u Sek to ru za ma te ri -

jal ne re sur se, u 2009. go di ni mo ̀ e se o~e ki va ti po zi tiv no re {e -

we sta tu sa avi o na G-4 – ko ji su da nas u Cr noj Go ri, jer cr no gor ska

voj ska ne ma po tre bu za ta kvim va zdu ho plo vi ma. Sa Cr nom Go rom

do go vo ra mo i us tu pa we re zer vnih de lo va za he li kop te re Mi-8.

Za po tre be Voj ske Sr bi je u pla nu je i na bav ka bor be nog vo zi -

la to~ ka {a. Me |u tim, va qa zna ti da na bav ke po je di nih bor be nih

sred sta va i si ste ma, po seb no slo ̀ e nih, tra ju ne ko li ko go di na dok

se ne uve du u ope ra tiv nu upo tre bu voj ske.

– Mi ni star stvo od bra ne }e, bez ob zi ra na to da li is ka zu je

po tre be pre ma pro iz vo di ma srp ske na men ske in du stri je, po dr ̀ a ti

wi ho ve iz vo zne na po re, jer {to je ja ~a od bram be na idu stri ja jed ne

ze mqe, ja ~a je i we na od bram be na mo} – za kqu ~u je Ili ja Pi li po -

vi}, po mo} nik mi ni stra od bra ne za ma te ri jal ne re sur se.

Vla di mir PO ̂ U^

Sni mio Ra do van PO PO VI]

15. februar 2009.14

Snim

io D

. BA

ND

A

Saradwa Srbije i ê{ke

Na~elnik Uprave za me|unarodnu vojnu saradwu Milorad Peri} i

direktor Sekcije za odbrambenu politiku i strategiju Ministarstva

odbrane ̂ e{ke Ivan Dvoràk potpisali su 5. februara Plan bilater-

alne vojne saradwe za 2009. godinu.

Bilateralna vojna saradwa izme|u Srbije i ê{ke odvija se

uspe{no i u kontinuitetu. U okviru predstoje}e saradwe prioritetne

oblasti su obrazovawe i vojna medicina, gde se o~ekuje zna~ajno inten-

zivirawe. S tim u vezi, najavqena je i razmena studenata u prvoj polovi-

ni 2009. godine.

Kako je najavqeno, ê{ka }e u narednom periodu kao predseda-

vaju}a zemaqa Evropske unije i kontakt ambasada za saradwu Srbije sa

Natoom biti veoma aktivna u okviru bilateralne saradwe.

Potpisan Plan bilateralne

saradwe sa Turskom

Delegacija Mi-

nistarstva odbrane,

koju je pre dvodio na -

~elnik Uprave za me -

|u na rodnu vojnu sa ra -

dwu Milorad Pe ri},

boravila je u po seti

Gene ral {ta bu Repu-

blike Turske. Tom pri -

li kom, na~e lnik Upra -

ve za me|u narodnu voj-

nu sara dwu Milorad

Peri} i na~elnik

Upra ve za odnose sa

inostranstvom i me|u -

narodna bezbednosna

pitawa Republike Turske general-major Mehmet ̂ etin potpisali su

Plan bilateralne vojne saradwe za 2009. godinu.

Sa Republikom Turskom prioritetne oblasti saradwe su

{kolovawe, obu~avawe i u~e{}e na zajedni~koj ve`bi specijal-

nih snaga.

Tokom razgovora sa na~elnikom Uprave za strategijsko plani-

rawe G[ Republike Turske general-potpukovnikom Nusretom

Ta{delerom, obostrano je oceweno da je dosada{wa bilateralna

vojna saradwa bila veoma dobra, {to je potvr|eno i visokim ste-

penom realizovanih aktivnosti u 2008. godini.

Razmatrane su mogu}nosti za pro{irewe saradwe i u drugim

oblastima, naro~ito u okviru razmena poseta visokog nivoa i sa-

radwi odbram benih industrija.

Delegacija Katara u poseti

Ministarstvu odbrane

Na~elnik Uprave za me|unarodnu vojnu saradwu Milorad Peri},

sa saradnicima, razgovarao je 5. februara sa delegacijom Nacional-

nog odbora za zabranu hemijskog oru`ja iz Katara, koju je predvodio

brigadni general Naser Abdula Alsulaiti. Tom prilikom razgovarano

je o mogu}nosti unapre|ewa vojnomedicinske i vojnotehni~ke saradwe

Srbije i Katara.

Na sastanku, delegacija Katara saznala je vi{e o aktivnostima

Ministarstva odbrane Srbije, pre svega mogu}nostima vojne saradwe u

oblasti ABHO i vojne medicine. Istaknuta je spremnost da se ovakav

vid saradwe pro{iri i na zemqe izvan regiona.

Tokom trodnevnog boravka u na{oj zemqi, delegacija Katara pose-

tila je Vojnomedicinsku akademiju i Centar za usavr{avawe kadrova

ABHO u Kru{evcu.

Uhap{eni pripadniciUhap{eni pripadnici

organizovane kriminalneorganizovane kriminalne

grupegrupe

Mi ni star stvo od bra ne sa op {ti lo je 10. fe bru a ra da su

za jed ni~ kom ak ci jom Voj no be zbed no sne agen ci je, Mi ni star stva

unu tra {wih po slo va Re pu bli ke Sr bi je i Spe ci jal nog tu ̀ i la -

{tva za or ga ni zo va ni kri mi nal li {e ni slo bo de i pro ce su i ra -

ni pri pad ni ci or ga ni zo va ne kri mi nal ne gru pe ko ja je u du ̀ em

vre men skom pe ri o du vr {i la kri vi~ na de la da va wa i pri ma wa

mi ta, zlo u po tre bu slu ̀ be nog po lo ̀ a ja i pre va ru u do me nu re -

{a va wa stam be nih po tre ba pri pad ni ka Voj ske Sr bi je, na kna da

{te ta po osno vu po vre |i va wa na pro sto ru biv {e SFRJ i pra va

iz so ci jal nog osi gu ra wa.

De lo va we gru pe je pra }e no u du ̀ em vre men skom pe ri o du.

Ra di se o do bro or ga ni zo va noj kri mi nal noj gru pi ko ju su ~i ni li

pri pad ni ci voj ske biv {e Ju go sla vi je, voj ske Re pu bli ke Srp ske

Kra ji ne i slu ̀ be na li ca za po sle na u or ga ni ma Upra ve nad le -

`nim za re {a va we pi ta wa bo ra~ ke za {ti te i stam be nih po tre -

ba voj nih li ca.

Ovo je jo{ jed na u ni zu ak ci ja dr ̀ av nih or ga na Re pu bli ke

Sr bi je usme re na na su zbi ja we ko rup ci je i dru gih te ̀ ih ob li ka

kri mi na la.

O re zul ta ti ma ak ci je jav nost }e bi ti bla go vre me no oba ve -

{te na. U ovom tre nut ku jav no sti se ne mo gu sa op {ta va ti dru gi po -

da ci ka ko se ne bi ugro zi le za po ~e te ak tiv no sti dr ̀ av nih or ga na.

* * *

Mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac iz ja vio je da je, po -

sle vi {e me se ci za jed ni~ kog ra da Voj no be zbed no sne agen ci je,

voj ne po li ci je i Mi ni star stva unu tra {wih po slo va, okon ~an

deo ak tiv no sti ve za nih za or ga ni zo va ni kri mi nal usme ren ka

Voj sci Sr bi je i bu xe tu Sr bi je.

„Pri ve de no je vi {e oso ba za ko je se sum wa da su se ba vi le

or ga ni zo va nim kri mi na lom du gi niz go di na. Bio sam upo znat od

sa mog po ~et ka ak tiv no sti i ce la ak ci ja se vo di vi {e me se ci”,

re kao je [u ta no vac agen ci ji Be ta.

„O~e ku je mo da na su du bu du do ka za ne sve sum we ko je smo

do ku men to va li u sa rad wi sa tu ̀ i la {tvom na naj bo qi mo gu }i

na ~in”, is ta kao je [u ta no vac.

Izlo`ba najuspe{nijihIzlo`ba najuspe{nijih

crteà iz akcije crteà iz akcije

„Nacrtaj crte` „Nacrtaj crte`

– zaplovi vojnim– zaplovi vojnim

brodom”brodom”

Povodom obeleàvawa 15. februara – dana Vojske Srbi-

je, u Domu Vojske u Novom Sadu otvorena je izlo`ba najuspe{ni-

jih de~jih crteà nagra|enih u akciji Mini starstva odbrane i

Vojske Srbije „Na crtaj crte` – za plovi vojnim brodom”, sa

temom „Vojnik budu}nosti“.

Pored 13 prvonagra|enih, novosadskoj publici je pre -

dstavqeno jo{ 50 najkreativnijih i najma{tovitijih ra dova

dece uzrasta od {est do 12 go dina iz cele Srbije.

Izlo`bu je otvorio komandant Re~ne flotile kapetan bo-

jnog broda Neboj{a Joksimovi}, koji je izrazio zadovoqstvo

{to }e pripadnici wegove jedinice imati priliku da se jo{ jed-

nom druè sa autorima nagra|enih radova.

Wi ma je kao nagrada dodeqena plovidba „Kozarom”,

brodom posebne na mene, uz celodnevno druèwe sa „pa no n skim

morna rima”.

Akcija „Nacrtaj crte` – zaplovi vojnim brodom” pre-

vazi{la je uspeh prve akcije Ministarstva odbrane i Vojske

Srbije namewene deci uzrasta od {est do 12 godina („Nacrtaj

crte` – leti helikopterom”), tako da je ove godine na konkurs

pristiglo gotovo dvostruko vi{e crteà – skoro 6.000.

B. M. P.

15

S

15. februar 2009.16

Dr Mile Bjelajac, istori~ar

Ukoliko se u jednom dru{tvu

ne posve}uje du`na pa`wa

ugledu tradicionalne

institucije, kakva je vojska,

to se u vreme posebnih

potreba ne}e mo}i

nadoknaditi. Najistaknutiji

vojnici ove zemqe

upozoravaju da vaqa

razvijati patriotizam, ali

da na drugoj strani dru{tvo

mora pokazati i materijalnu

brigu za svoje borce i

stare{ine. Pokazati im i na

taj na~in da ih ceni. Jedno

vet, bi lo ko ju po ja vu ili in sti tu ci ju u we mu, mo gu }e je po sma tra ti iz raz li ~i tih

uglo va. Dan Voj ske Sr bi je bio je po vod za raz go vor sa dr Mi le tom Bje laj cem,

na u~ nim sa vet ni kom u In sti tu tu za no vi ju isto ri ju Sr bi je, isto ri ~a rem ko ji

ve} du gi niz go di na iz u ~a va, pra ti voj sku i ima ve li ko is ku stvo u stru kov nim

me |u na rod nim kon fe ren ci ja ma. U [ko li na ci o nal ne od bra ne ve} ne ko li ko go-

di na pre da je o raz vo ju srp ske voj ne mi sli, ju go slo ven skom is ku stvu sa mul ti et ni~ -

kom ar mi jom i voj nim eli ta ma, te ̀ i ni wi ho vih od lu ka, od go vor no sti ma i me |u na -

rod nim od no si ma. Au tor je ve li kog bro ja ra do va, kwi ga i mo no gra fi ja o toj te mi,

me |u ko ji ma su „Voj ska Kra qe vi ne Sr ba, Hr va ta i Slo ve na ca 1918–1921“, „Iz -

me |u voj ske i po li ti ke – Bi o gra fi ja ge ne ra la Du {a na Tri fu no vi }a 1880–1942“,

„Mi ni stri ino stra nih de la Sr bi je, Cr ne Go re i Ju go sla vi je 1811–1998”, „Ju go -

slo ven sko is ku stvo sa mul ti et ni~ kom ar mi jom 1918–1991”, „Ge ne ra li i ad mi ra li

dru{tvo uvek mora da ceni

spremnost onih koji nisu

àlili ìvot za slobodu

svoje zemqe. To nije fraza,

kako znam da }e mnogim

dana{wim nara{tajima

izgledati. Oficir mora da

zna da, i ako rat izgubi, ne}e

izgubiti po{tovawe svog

naroda. Taj isti ose}aj

moraju imati i porodice onih

koji su pali.

@ivot kao uslov za

po{tovawe

in

te

rv

ju

17

Kra qe vi ne Ju go sla vi je (1918–1941)” – stu di ja o voj noj eli ti i bi -

o graf ski lek si kon, „Ge ne ral Dra gi {a Pan du ro vi}, ì vot i sve do -

~e wa”...

Raz go vor ko ji sle di je ste po ku {aj da se ne ke za voj sku i dru -

{tvo ve o ma va ̀ ne te me, po put stra te gi je, eli ta, na ci o nal nih in te -

re sa, ne u tral no sti i sa ve zni {tva, sa gle da ju u svom isto rij skom

sle du, sa do voq ne dis tan ce, ko ja po ne kad de lu je umi ru ju }e, a po ne -

kad, ka da se us po sta vi ci kli~ nost po na vqa wa lo {e ne u ~e nih lek -

ci ja, ba{ i ne ta ko umi ru ju }e.

� Za ja ~a we i osa vre me wi va we srp ske voj ske u svim vre me ni -

ma pre sud na je bi la sa gla snost vla sti, naj i stak nu ti jih po li -

ti~ kih ~i ni la ca i naj vi {ih voj nih sta re {i na sa ci qe vi ma na -

ci o nal ne po li ti ke. Ova kva ve za iz me |u na ro da, dr ̀ a ve i voj -

ske sa dr ̀ a na je i u iz bo ru 15. fe bru a ra za Dan Voj ske Sr bi -

je, du hov no od re |e nog Sre te wem, ko ji je ujed no i Dan dr ̀ av -

no sti Re pu bli ke Sr bi je. Ko li ko ta kav pri stup do dat no ob je -

di wu je iden ti te te voj ske i dr ̀ a ve, ~i me bi se ob no vi la wi ho -

va naj du bqa po ve za nost u srp skoj dr ̀ av noj tra di ci ji?

– Ne sum wi vo da je sim bo li ka tog je din stva evi dent na. Oda bran

je je dan emo tiv no uda qen do ga |aj ko ji ne iza zi va ospo ra va wa u ide -

o lo {ki jo{ uvek po de qe noj Sr bi ji. Po kri ve na sve dr ̀ av nim ma ni -

fe sta ci ja ma, pro sla va Da na Voj ske je ne ka ko za {ti }e na i od onih

„de ̀ ur nih, pra vo ver nih no }ob di ja” ko je su sva ku ja ~u voj nu ma ni fe -

sta ci ju od mah pro gla {a va le no vom mi li ta ri za ci jom srp skog dru -

{tva. Oprav da nu za bri nu tost voj nih li de ra ~e sto su tu ma ~i li kao

do kaz ne re for mi sa no sti voj ske i we no ne pod vr ga va we ci vil noj kon -

tro li.

� Ka da je to kom svo je isto ri je na {a voj ska bi la naj u spe {ni ja,

op ti mal na, i {ta ju je ta kvom ~i ni lo?

– Srp ska voj ska je vo di la na pa da~ ke, oslo bo di la~ ke ra to ve

dva pu ta u 19. ve ku (1876. i 1877/1878) i jed nom u 20. ve ku (1912),

od bram be ne ra to ve 1913. i 1914–1918, ali i je dan agre siv ni

1885, pro tiv Bu gar ske, ko ji je pod stak nu la Au stro u gar ska u svom

nad me ta wu sa on da {wom Ru si jom, pod ~i jom za {ti tom se {i ri la bu -

gar ska kne ̀ e vi na. Sr bi kao deo Ju go sla vi je stu pi li su u od bram be -

ni rat 1941. go di ne i u~e stvo va li u ge ril skom ot po ru i oslo ba |a wu

dr ̀ a ve to kom rat nih go di na do ma ja 1945. go di ne. U~e stvo va li su u

ra tu 1991/1992. i od bra ni 1999. go di ne. Da kle, vi {e ne go bo ga to

i ra zno rod no is ku stvo. Sva ki rat je bio {ko la i za voj no i za dr -

àv no ru ko vod stvo. Naj bo qe je bio pri pre mqen rat pro tiv Tur ske

1912. go di ne. Po sto ja lo je je din stvo po gle da svih dr ̀ av nih ~i ni la -

ca i ras po lo ̀ e we na ro da. Me |u tim, tre ba pod se ti ti da se to je din -

stvo mu ko trp no stva ra lo i da je voj ne mi ni stre sta ja lo mno go mu ka

da se no se sa ci vil nim fak to rom. Rat iz 1914. i 1941. ni je bio è -

qen, ali ni je po sto ja la ne do u mi ca da li tre ba ili ne tre ba bra ni ti

ze mqu. Voj ska je 1914. go di ne i mo ral no i stru~ no bi la na naj vi {em

ni vou do ta da, ma da ne i u ma te ri jal no. Po seb no je te {ka si tu a ci ja

bi la 1915. go di ne. Ope ra ci je na So lun skom fron tu su je po no vo

pro sla vi le. Ne tre ba za bo ra vi ti da je ista voj ska sa de lo vi ma slo -

ve na~ kih sna ga po no vo bi la uspe {na u od bra ni no vo pro jek to va nih

gra ni ca. ê sto je u svom tra ja wu bi la fak tor od vra }a wa, {to je i

naj ce lis hod ni ja we na funk ci ja. Pod se ti mo da je we no dr ̀ a we omo -

gu }i lo hra bar stav dr ̀ av nog ru ko vod stva 1948. go di ne i pri ba vi lo

ka sni ju na klo nost za pad nih ze ma qa, iz ~e ga je ce la za jed ni ca po tom

de ce ni ja ma iz vla ~i la pro fit. Voj ska je u svom tra ja wu bi la ini ci ja -

tor sve ko li kog pri vred nog raz vo ja i voj no in du strij skog kom plek sa, i

{i re. Wen do pri nos mo der ni za ci ji je ve ri fi ko van, ali {i roj jav -

no sti ~e sto ma lo po znat.

U svim po me nu tim pe ri o di ma evi dent na su na sto ja wa da se

spro ve du re for me, da voj ska bu de efi ka sna sna ga. Se ti mo se pre ga -

wa wa mi ni sta ra sa ne ver nim po sla ni ci ma u ne ka da {wim skup {ti -

na ma Sr bi je i Ju go sla vi je, na sto ja wa kra qa Alek san dra Ka ra |or -

|e vi }a da re for mi {e voj sku uz po mo} fran cu skih in struk to ra, sa -

rad we JNA sa za pad nim sa ve zni ci ma i So vje ti ma. Se ti mo se ka ko su

i u go di na ma osku di ce pri o ri tet do bi ja le voj ne na bav ke, ali bi lo je

i obr nu to, ka da je po li ti~ ki fak tor op stru i sao nu ̀ ne od bram be ne

pri pre me.

� Ka ko Vi da nas, po sle za vr {e nog pro ce sa naj no vi je re or ga -

ni za ci je, vi di te Voj sku Sr bi je, u od no su na we nu isto ri ju?

– Kao isto ri ~ar ko ji se du go ba vi i na {om, ali i stra nim voj -

ska ma, ka da pro u ~i te sve te su ko be ci vil no-voj nih eli ta oko pro -

ce wi va wa si tu a ci ja, ne do u mi ca, ka da pro u ~i te pa pi re vr hov nih

rat nih sa ve ta ve }ih i ma wih si la, pa pi re ge ne ral {ta bo va, ~i ta te

li te ra tu ru, po ne {to na u ~i te, iz o {tri vam se ~u lo, pre po zna je te i

~e sto ste skep ti~ ni nad obi qem de ma go gi je ili ne stru~ no sti ko ja

nas okru ̀ u je. Kod voj ni ka ce nim pro fe si o nal nost i od go vor nost,

ali sam da nas us kra }en za ono {to oni stvar no mi sle i ko men ta -

ri {u. Pri si qen sam da ~i tam „iz me |u re do va’’. Ono {to mi je li~ -

no po zna to iz vre me na pri pre me re form skih sna ga za pre u zi ma we

od go vor nih du ̀ no sti po sle iz bo ra i skla wa wa sa vla sti ta da {weg

pred sed ni ka Mi lo {e vi }a, je ste pro ce na da su Sr bi ji po treb ne

re for mi sa ne sna ge ne ve }e od 36.000 qu di. Moj tre nut ni ko men -

tar je bio da ti me Sr bi ja ne }e bi ti fak tor sta bil no sti u re gi o nu

ve} pre iza zov za da qe sla bqe we. Ne pu nih de set me se ci po sle to -

ga eska li rao je su kob na ju gu Sr bi je i bio ose tqiv test i za no ve

vla sti i za sa mu voj sku. Ta da {wa ar mi ja je ima la tro stru ko ve }i

mir no dop ski sa stav i vi {e stru ko ve }i po ten ci jal ni rat ni. Mo ram

da ka ̀ em da sam mno ge fa ze re for me do ̀ i vqa vao kao de mon ti ra -

we, ko je ni je ba{ u skla du bez bed no snih po tre ba, uki da we po je di -

nih gar ni zo na na ose tqi vim pod ru~ ji ma, na pri mer. Ose tio sam

ne is kre nost u mo ti vi ma ka da se tra ̀ i lo da voj ska uni {ti na vod ne

vi {ko ve pro tiv a vi on skih ru~ nih ra ke ta ili za to pqe we „sta rog’’

oru` ja ko je je mo glo po slu ̀ i ti re zer vnom sa sta vu. Ti ele men ti re -

for me su me pod se ti li na „re for me’’ bu gar ske voj ske ko je su joj bi -

le na met nu te 1920. go di ne. Od go vor ni voj ni ci su se na {li iz me |u

su ge sti ja ko je su do la zi le iz sve ta i ne na klo no sti mi ni sta ra fi -

nan si ja. Voj sci ni je is pla }e no ni za van red ni an ga ̀ man na ju gu, za -

te za lo se sa obe }a nim is pla ta ma za re mon te, i sli~ no. Du go bi

tra ja lo na bra ja we. Da kle, ve ru jem ka da naj vi {i pred stav ni ci Voj -

ske ka ̀ u da su u~i ni li mak si mal no, da su od po sto je }eg, od jed ne

for ma ci je na pa pi ru na pra vi li ma wu ali efi ka sni ju mir no dop sku

for ma ci ju. Mno go je u~i we no na imi xu Voj ske iz van na {ih gra ni -

ca, ali tu ni je sve na Sr bi ji. Voj ska je mo ra la da se no si i sa ne -

do voq nom po pu nom, jer su dve tre }i ne re gru ta slu ̀ i le tzv. ci vil ni

rok, dok je sa mo jed na tre }i na slu ̀ i la u ka dru, da kle, go di {we

smo ima li je dva 12.000 do 14.000 ob u ~e nih mla di }a, bu du }ih re -

zer vi sta. Bio je ve li ki pri ti sak da se le ga li zu je pri go vor sa ve sti,

{to je u prin ci pu do bro, ali se to pre tvo ri lo u su prot nost. Za sa -

da je sma we we for ma ci je da lo Voj sci ne ke unu tra {we ma te ri jal ne

re zer ve, ali to ni je do voq no za neo p hod nu mo der ni za ci ju ko ja po -

sta je go ru }a. Voj ska je, po na {em mi {qe wu, pro {la kroz isto rij -

ski „ve} vi |e no’’.

� Ka kva je to voj ska ko ja je, po Va {em mi {qe wu oslo we nom

na po zna va we isto ri je i pra }e we sa vre me nog, da nas po treb -

na Sr bi ji?

– Ta voj ska bi, sva ka ko, tre ba lo da uli va po ve re we gra |a ni ma

da je u sta wu da pro fe si o nal no re a gu je na iza zo ve, te da je pred vi -

de la ra zne slu ~a je ve i or ga ni zo va la sve za raz voj rat ne ar mi je u

naj go rem slu ~a ju. Ta ko |e, da nas do stoj no pred sta vqa u mi si ja ma

OUN, pa on da i u dru gim, ko je odo bre dr ̀ av ni or ga ni ove ze mqe.

Ono o ~e mu smo kao gra |a ni oba ve {te ni to je da je Sr bi ja za -

u ze la stav da joj ni je po treb na rat na ar mi ja ve }a od oko 70.000 qu -

di, za jed no sa mir no dop skom i, ako se ne va ram, osam te ri to ri jal -

nih bri ga da. Ni su mi po zna ti raz lo zi, ta~ ni je, ne znam ~i me su se

pla ne ri vo di li pro jek tu ju }i tu sna gu ko ja je za go to vo 50.000 is pod

pr o jek to va ne hr vat ske rat ne for ma ci je, ze mqe sa ma we bez bed no -

snih iza zo va i ve ro vat no sko re ~la ni ce Na toa. Ako po |e mo od to ga

da je mir no dop ska ar mi ja osno va iz ko je se raz vi ja rat na, po seb no

ka da je o ka dru re~, ni sam naj si gur ni ji ka ko }e pla ni ra no sma we we

kvo te za {ko lo va we ili usa vr {a va we ka dra uti ca ti na to. Mo ̀ da }e

se ape lo va ti na sko ro pen zi o ni sa ne ofi ci re, ko ji }e pro la zi ti ne -

ke do dat ne tre nin ge. Pro fe si o na li za ci ja ar mi je uki nu }e mo gu} nost

obu ke no vih kla sa re gru ta, upra vo onih ko ji }e u ne koj van red noj si -

tu a ci ji mo ra ti da se oda zo vu po zi vu. Da li su pla ni ra ne for me wi -

INTERVJU

15. februar 2009.18

pot po re ustav nom po ret ku u si -

tu a ci ji kraj we ugro ̀ e no sti mo -

ra bi ti ta~ no od re |e na. U Kra -

qe vi ni Ju go sla vi ji je to bi lo

pre ci zno od re |e no za ko nom i

pra vi lom slu ̀ be. U JNA je oko

to ga bi lo spo re wa, naj ~e {}e je

o to me od lu ~i va la Ti to va ar bi -

trar na vo qa. Ne kad je pre tio

upo tre bom si le, a ne ka da je i

na re |i vao we nu upo tre bu, kao

na Ko so vu 1968. go di ne. Po sle

we ga Pred sed ni {tvo, kao ko -

lek tiv ni Vr hov ni ko man dant, uz

sva na te za wa, usa gla {a va lo se

ne ko li ko pu ta da je neo p hod na

upo tre ba voj ske i we na di rekt -

na in ter ven ci ja. U jav no sti je o

to me bi lo po li ti zo va nih spo -

re wa. Ustav no od re |e ne funk -

ci je JNA se po po tre bi pre vi -

|a lo, a po po tre bi pot cr ta va -

lo. Dru ga ~i je se i ni je mo glo, sa

jed nim dvo smi sle nim Usta vom.

Iz bor naj vi {ih li~ no sti u

jed noj voj sci je ta ko |e sli ka po -

li ti ke dr ̀ av nog ru ko vod stva.

Po li ti ka naj ~e {}e è li kon -

tro lu in sti tu ci je, ali pri ro da

in sti tu ci je zah te va svo je. Ta ko

su mno gi, i sta ri ji i no vi ji ana -

li ti ~a ri voj ske, uo ~i li da je za

jed nu voj sku i we nu pri pre mu za

rat po seb no zna ~aj na – li~ nost

na ~el ni ka ge ne ral {ta ba. On je

du {a jed ne or ga ni za ci je i po -

èq no je da na tom po lo ̀ a ju

osta ne do voq no du go ka ko bi

svo je pla no ve i ide je mo gao spro ve sti u de lo. Sve ve li ke i uspe {ne

ar mi je su se vo di le tim prin ci pom. S dru ge stra ne, li~ nost na ~el ni -

ka mo ra bi ti ce we na u sa mom ko ru, on mo ra da po se du je onaj pri -

rod ni au to ri tet stru~ no sti i vo |e, ta ko da je svi ma ja sno da je iza -

bran naj bo qi, onaj ko ji to za slu ̀ u je.

� Na rod na Skup {ti na je pro gla si la ne u tral nost. Ko li ko je

ona re al no mo gu }a u sve tu da na {wi ce, is pre ple ta nom raz -

li ~i tim in te re snim po zi ci ja ma?

– U jav no sti su na tu te mu iz re ~e na raz li ~i ta mi {qe wa, ne ka

i pot pu no opre~ na. U Evrop skoj uni ji ni su sve dr ̀ a ve ~la ni ce Se -

ver na tlant skog sa ve za. Svo je vre me no se i Fran cu ska po vla ~i la iz

tog sa ve za. Mi je smo ~la ni ca Part ner stva za mir, ko ji pred sta vqa

je dan od pro gra ma tog sa ve za, da kle, ni smo pot pu no voj ni~ ki ne u -

tral ni. Me |u tim, uko li ko ne ko ne ma agre siv ne na me re pre ma na {em

pro sto ru, s ob zi rom na sko ra {we is ku stvo sa Ali jan som, a po seb -

no na kon jed no stra nih po te za ne kih ze ma qa da mi mo OUN re {a va ju

sta tus Ko so va, mi slim da ni je po treb no in si sti ra ti na for mal nom

u~la we wu. Sr bi ja ni je pret wa Na tou i na tom je sa ve zu da u~i ni ne -

ke ge sto ve do bre vo qe. Si tu a ci ja sa voj nim sna ga ma Ko so va po no vo

je vra ti la „to ~ak” na trag. Slu tim da su jo{ na de lu ne ki sta ri pla -

no vi, ako ho }e te, na sle |e hlad nog ra ta u raz mi {qa wu onih ko ji sa -

ve tu ju ili kre i ra ju po li ti ku na ovom pro sto ru, u pr vom re du SAD.

To tra di ci o nal no vi |e we Sr bi je kao ru skog mo sto bra na na ovom

pro sto ru ogra ni ~a va kre a tiv nost i kon struk tiv nost wi ho ve po li ti -

ke. No, ka ko to u isto rij skoj di na mi ci ~e sto bi va, mi slim da }e nas

oni sa mi usko ro po tra ̀ i ti kao iskre ne sa ve zni ke.

� Usva ja we Stra te gi je na ci o nal ne bez bed no sti je u to ku. Ko je

su bi le na {e naj va ̀ ni je stra te gi je to kom isto ri je, ka kva su

bi la wi ho va is ku stva?

ho ve obu ke u ne kim al ter na tiv nim vi do vi ma, ni je mi po zna to. Pod -

se tio bih da [vaj car ska ima jed nu al ter na tiv nu for mu pe ri o di~ ne

obu ke, SAD ima ju Na ci o nal nu gar du, a i ne ke dru ge dr ̀ a ve ta ko |e. U

sti hi ji ru {e wa sve ga pret hod nog, iz me |u osta log, uru {en je i si stem

du go raz vi ja ne Ci vil ne za {ti te. Mo ra le su se de si ti po pla ve i po -

à ri, pa da se pre ko no }i shva ti da se ne sa mo u ra tu, ne go i u mi ru,

ne ke for me mo ra ju ozbiq no pla ni ra ti i odr ̀ a va ti.

Ono {to se ov de po sta vqa kao kqu~ no je ste, ka ko se vi de ili

an ti ci pi ra ju svi mo gu }i bez bed no sni iza zo vi, i da li }e na{ od -

bram be ni si stem po svo joj ve li ~i ni i spo sob no sti bi ti ade kva tan

fak tor od vra }a wa ili, u slu ~a ju naj go reg, brz i efi ka san si stem su -

zbi ja wa oru ̀ a ne ak ci je. Od sta ri ne je voj ska i sa ma bi la ukqu ~e na

u pra }e we raz li ~i tih bez bed no snih iza zo va i, u sa rad wi sa dru gim

dr ̀ av nim or ga ni ma, pred la ga la me re dr ̀ av nom ru ko vod stvu za ot -

kla wa we iza zo va. Ona to mo ra ra di ti (i ve ro vat no ra di) i da nas u

Sr bi ji. Pi ta we osta je ko li ko je ci vil ni fak tor spre man da slu {a

sa ve te stru ke, od no sno ka kve su we go ve ide je {ta je za ze mqu naj bo -

qe. To po sle sa mo isto ri ja mo ̀ e da oce wu je. Ne dav no is ku stvo, po -

seb no sa Ko so vom, une lo je mno go raz li ka u po li ti~ ku sce nu Sr bi je.

Pr o blem je, ako se u no vo na sta loj si tu a ci ji dr ̀ av no ru ko vod stvo,

re ci mo ra di kal no pre do mi sli, to je sa sta no vi {ta pla ni ra wa vre -

me na za ak tiv no sti voj ske mo ̀ da ve} ka sno. Di plo ma ti ja ne }e ima ti

u ru ka ma va ̀ nu po lu gu ~ak i da ima kon sen zus na ci je. Pri me ra ra di:

pre ka sno odo bre ni kre di ti za neo p hod ne na bav ke, ne do vr {e na in -

fra struk tu ra, neo bu ~e ni sa sta vi za no vu teh no lo gi ju.

� Po li ti ka tre ba da pre po zna to {to voj ska je ste i tre ba da

bu de u si ste mu dru {tva. Deo te pri ~e je i ci vil na kon tro la

voj ske, ali je va zda za ni mqi vo do bro iz ba lan si ra ti tu gra ni -

cu do ko je je ta kva kon tro la kon struk tiv na i ka da po sta je, ima -

ju }i u vi du hi je rar hi ju voj ske, kon tra pro duk tiv na?

– Od tri ve} kla si~ no de fi ni sa na mo gu }a od no sa ci vil nog i

voj nog fak to ra, ako iz u zme mo mi li ta ri zam kao je dan eks trem i de -

mo krat sku uto pi ju o ap so lut noj i to tal noj do mi na ci ji ci vil nog fak -

to ra ko ji ne po sto ji ni u SAD, osta je u de mo krat skim dru {tvi ma taj

sred wi tzv. Kon zer va tiv ni, gde se i jed na i dru ga stra na po na {a u

okvi ri ma za ko na, ali gde se u si tu a ci ja ma od po seb ne opa sno sti vi -

{e slu {a voj ni fak tor kao stru~ no kom pe tent ni ji. U no vi jem vre me -

nu u taj od nos su se kao ne for mal ne gru pe mo }i ume {a li pred stav -

ni ci voj no in du strij skog kom plek sa, {to je po seb no po qe za ras pra vu.

Mi slim da je na jav noj sce ni jo{ do sta po met we o su {tin skoj

funk ci ji voj ske u jed nom dru {tvu, po seb no u mir no dop skom pe ri o du,

i sva ko vr sne uslo vqe no sti ko eg zi sten ci je voj ske i we nog okru ̀ e wa.

Bi lo je iz ja va po li ti~ kih li~ no sti da nam ona ne tre ba ili da je ona

is kqu ~i vo eko nom ski te ret. U de mo krat skim sme na ma oni ko ji su je

do ju ~e, u opo zi ci ji, na pa da li kao „re ̀ im sku’’, na jed nom, ka da su na

vla sti, do la ze u si tu a ci ju da raz u me ju na dru gi na ~in wen dr ̀ av ni

re zon. Sta bil na dru {tva sa du ̀ om de mo krat skom tra di ci jom ~e {}e

je osta vqa ju po stra ni u sva ko dnev nom po li ti~ kom nad me ta wu. Iz u -

ze tak su ne ke krup ni je in ve sti ci je ili even tu al ne afe re.

Kao vid ne ra zu me va wa eko nom skog zna ~a ja vla sti tog opre ma -

wa voj ske i sled stve no ko ri {}e we vi {ka ka pa ci te ta za iz voz i po -

boq {a we tr go vin skog bi lan sa ima li smo u po sled wih de se tak go di -

na lu ta wa u po li ti ci. Dog mat ska neo li be ral na sta no vi {ta da je dr -

à va u sve mu lo{ go spo dar i da ne tre ba ob na vqa ti tu vr stu pro iz -

vod we, na sre }u su ko ri go va na i sa da se ide ne kim pu tem ko ji je po -

sto jao u SFRJ i ko ji je ta da {woj ze mqi do no sio vi {e od mi li jar du

do la ra go di {we, a ne kih go di na i oko dve, od iz vo za i gra |e vin skih

ra do va na voj nim po stro je wi ma. Ta ko |e, ohra bru je da su ot po ~e li, u

me ri u ko joj je me ni po zna to, raz go vo ri o ob no vi ko o pe ra ci je sta rih

part ne ra na biv {em ju go slo ven skom pro sto ru.

Ras pra ve o ulo zi voj ske u dru {tvu jo{ od 1970. go di ne, pa pred

rat 1990, da li jed na voj ska sme da in ter ve ni {e pro tiv sop stve nog

na ro da, opo mi wu da sva ka stra te gi ja upo tre be oru ̀ a nih sna ga kao

19

– Stra te gi ju su opre de qi va li dr ̀ av ni ili na ci o nal ni pla no vi,

a sa voj ne stra ne raz ra da na ~e la ra to vod stva pri me re nih na ci o -

nal nim uslo vi ma i sa dej stvu sa sa ve zni ci ma, ako su po sto ja li.

Sr bi ja i Ju go sla vi ja su svo ju bez bed nost gra di le ka ko na sop -

stve nim sna ga ma, ta ko i na sa ve zi ma, ka da je to bi lo po treb no. U krat -

kom vre me nu po sle iz bi ja wa Dru gog svet skog ra ta 1939. go di ne, Kra -

qe vi na Ju go sla vi ja je pro gla si la oru ̀ a nu ne u tral nost, ali je na sta -

vi la taj ne ve ze i voj nu sa rad wu sa za pad nim si la ma, a po sle slo ma

Fran cu ske okre nu la se i ka SSSR-u kao po ten ci jal nom stra te {kom

sa ve zni ku. Po u ~e ne is ku stvom ko li ko je za po lo ̀ aj ze mqe po gub na za -

vi snost od do pre ma wa oru` ja i mu ni ci je sa stra ne, i Sr bi ja i Ju go -

sla vi ja su na sto ja le da obez be de {to ve }u au to no mi ju sop stve nom pro -

iz vod wom i teh no lo gi jom ko ja je bi la u svet skom vr hu. Sve stra te gi je su

po la zi le od to ga da se ne do zvo li po se da we i ko ma da we dr ̀ av ne te -

ri to ri je, osim pri vre me no. Pla ni ra ne su u ne kim okol no sti ma i

ofan ziv ne ope ra ci je u okvi ru voj nih sa ve za, pre ven tiv no. Sr bi ja je

bi la ~la ni ca Bal kan skog sa ve za pred rat 1912, sa ve znik An tan te u

Pr vom svet skom ra tu, ~la ni ca Ma le an tan te i no vog Bal kan skog pak ta.

Ko mu ni sti~ ka Ju go sla vi ja je po vre me no ra ~u na la na pri rod no za le |e

isto vr snih so ci ja li sti~ kih ze ma qa, ali se zna la hla di ti ka ko 1948.

ta ko i 1968, {to je osta vi lo tra ga na raz mi {qa we we nih voj nih eli -

ta. Po sle tih su ko ba oì ve le su ide je sta rog Bal kan skog pak ta, pa i

bli ske sa rad we sa ~la ni ca ma Na toa, u pla ni ra wu za jed ni~ ke od bra -

ne. Taj sa vez }e u vi {e na vra ta bi ti oslo nac za Ti to vu po zi ci ju. Na -

à lost, jed na od pri hva }e nih stra te gi ja oru ̀ a ne bor be une la je kli cu

ras ta ka wa je din stve nog si ste ma i ko man do va wa, te je bi la osno va za

ka sni je frak ci je u gra |an skom ra tu 1991–1995. go di ne.

� Ko li ko je uop {te mo gu }e for mu li sa ti Stra te gi ju na ci o nal -

ne bez bed no sti, ka da se ~i ni da na ci o nal ni in te res Sr bi je

ni je pot pu no de fi ni san?

– Te {ko je de fi ni sa ti stra te -

gi ju ka da su na de lu ozbiq ne ne po -

zna ni ce. Srp sko ru ko vod stvo ve}

go di na ma po na vqa da je ori jen ta -

ci ja ove ze mqe pri kqu ~e we Evrop -

skoj uni ji, da ova ze mqa tu vi di svo -

ju per spek ti vu. U~i we ni su u tom

prav cu mno gi ge sto vi do bre vo qe

(po sled wi, Eu leks, npr.), a vi si na

pre pre ka na tom pu tu kao da se po -

ve }a va, a ne sma wu je. To mo ra da

iza zo ve bo ja zni.

Sr bi ja tra ̀ i da se i woj pri -

zna pra vo da na pr vo me sto sta vi

svo je eko nom ske pri o ri te te, kao

{to je ener get ska sa rad wa sa Ru -

si jom ili we ni tr go vin ski aran -

`ma ni, ali da joj se, kao i svim

osta li ma, ga ran tu je te ri to ri jal ni

in te gri tet. Otvo re na je za sa rad -

wu i sa dru gim ze mqa ma, ali kao da

je i da qe ta lac per cep ci ja ko je su

kre i ra ne de ve de se tih, od no sno

fe bru ar skih po te za ne kih ~la ni ca

EU sa pri zna va wem ne za vi sno sti

Ko so va. Dok Sr bi ja ne bu de ne dvo -

smi sle no pri hva ti la EU, we na

stra te gi ja bez bed no sti, u kraj wem

ras pra ve o woj u par la men tu i na

fo ru mi ma, od ra ̀ a va }e tu ne iz ve -

snost ko ja po sto ji u re al no sti.

� Pi ta we iden ti te ta, na ro -

da, dr ̀ a ve, voj ske, po je din ca – u

sve mu to me je pod jed na ko va ̀ no.

– Ras pad SFRJ pod se tio je da

}e sva ka slo ̀ e na dr ̀ a va te {ko

op sta ti uko li ko ne osmi sli i pro -

mo vi {e mi ni mum za jed ni~ kog iden ti te ta. Taj za jed ni~ ki iden ti tet ni -

je zna ~io po ti ra we ne kih dru gih po seb no sti, et ni~ kih ili ver skih.

Ta ko |e, uko li ko se u jed nom dru {tvu ne po sve }u je du ̀ na pa ̀ wa ugle -

du jed ne tra di ci o nal ne in sti tu ci je – voj ske, to se u vre me po seb nih

po tre ba ne }e mo }i na dok na di ti. Naj i stak nu ti ji voj ni ci ove ze mqe

upo zo ra va ju da va qa raz vi ja ti pa tri o ti zam, ali da na dru goj stra ni

dru {tvo mo ra po ka za ti i ma te ri jal nu bri gu za svo je bor ce i sta re -

{i ne. Po ka za ti im i na taj na ~in da ih ce ni. Do da li bi smo da smo

de ce ni ja ma una zad upo zo ra va li na gre {ku da se pa tri o ti zam iz jed -

na ~a va sa ne kom ide o lo {kom for mom, npr. so ci ja li sti~ ki, sa mo u -

prav ni i sl. Uvek je to iz go vor onim dru gi ma da spo re ta kav le gi ti -

mi tet. Ta ko |e se za la ̀ em za stav da jed no dru {tvo uvek mo ra da ce -

ni sprem nost onih ko ji ni su à li li ì vot za slo bo du svo je ze mqe.

To ni je fra za, ka ko znam da }e mno gim da na {wim na ra {ta ji ma iz -

gle da ti. Ka da su 1990. go di ne otvo re ne sve sla vi ne „slo bod ne mi -

sli’’, upo zo ri li smo da su oslo bo di o ci iz 1945. na pra gu da po no ve

sud bi nu oslo bo di la ca iz 1918. go di ne. Bi li smo u pra vu. Ni du ̀ nih

po ~a sti, ni te le vi zij ske oba ve sti o rat ni ku, na rod nom he ro ju. Ta ko

se naj ~e {}e do ga |a ka da do la zi do ide o lo {kih pre vra ta. [ta re }i

o oni ma ko ji su ~a sno sle do va li za kle tvi 1991, ko ji su sma tra li da

ima ju jed nu do mo vi nu ili o oni ma ko ji su hra bro po stu pi li 1999,

sli~ no kao wi ho vi pre ci 1914. ili 1941. go di ne. Ka ko je re kao je -

dan sa vre me nik „osta lo nam je sa mo da po ne se mo svoj krst’’. Ako se

to ne po {tu je, ako se to ne ce ni, ako se rat ni ci op tu ̀ u ju sa mo za to

{to su im za sta ve ili ko kar de bi le „po gre {ne’’, po vla ~e se po bla -

tu i us kra }u ju za du ̀ nu pa ̀ wu, ka kva }e se po ru ka po sla ti bu du }im

na ra {ta ji ma sta re {i na i ko man da na ta. [ta se od wih on da mo ̀ e

o~e ki va ti? Ofi cir mo ra da zna i ako rat iz gu bi da ne }e iz gu bi ti

po {to va we svog na ro da. Taj isti ose }aj mo ra ju ima ti i po ro di ce

onih ko ji su pa li.

Dra ga na MAR KO VI]

Sni mio D. BAN DA

15. februar 2009.

P o ~ a s n i b a t a q o n G a r d e n a

Tokom sedmodnevne obuke na poligonu Peskovi,

najmla|i pripadnici popularnog „plavog bataqona”,

vojnici decembarske partije, uve`bavali su

individualne i kolektivne takti~ke ve{tine i ga|awe

iz poluautomatske pu{ke i ru~nog raketnog baca~a

ta ci o nar na lo go ro va wa, ra ni je mno go ~e {}a ne go da nas,

pred sta vqa ju je din stve nu pri li ku da se udah ne no vi mi ris voj -

ni~ kog ì vo ta, da se van ka sar ne ì vot or ga ni zu je „da le ko od

ci vi li za ci je”. I u ta kvim uslo vi ma voj ni ci mo ra ju da bu du

„kao kod ku }e”, svo ji na svo me, sprem ni za iz vr {a va we pred

vi |e nih za da ta ka u sva ko do ba, upr kos lo {em vre me nu, te {kom te -

re nu, ili ne go sto qu bi voj oko li ni.

Voj ni ci de cem bar ske par ti je, ko ji su pr vih me sec i po da na

voj nog ro ka ob u ~a va ni u cen tri ma za obu ku u Va qe vu i Pan ~e vu, a

za tim na sta vi li da slu ̀ e u Gar di Voj ske Sr bi je, u we nom Po ~a -

snom ba ta qo nu, po ~e tak fe bru a ra pro ve li su na sta ci o nar nom

lo go ro va wu u bli zi ni Ve li kog Gra di {ta i se la Ku si }i, gde po gled

„pu ca” na gra ni cu s Ru mu ni jom i obli ̀ we pla ni ne.

De se tak da na mla di }i ko ji su se opre de li li za „pra vu voj sku”

uve ̀ ba va li su in di vi du al ne i ko lek tiv ne tak ti~ ke ve {ti ne i ga |a -

we iz po lu a u to mat ske pu {ke i ru~ nog ra ket nog ba ca ~a. Ne za bo -

rav no is ku stvo, zbog ko ga se, sva ki od wih, ose }a voj ni kom, sa stav -

nim de lom do bro uve ̀ ba nog i ospo so bqe nog ko lek ti va, sprem nog

da od go vo ri sva koj voj ni~ koj du ̀ no sti.

Po zna to je da su pri pad ni ci Gar de po no sni na to {to ~i ne

deo jed ne od tra di ci o nal no naj o bu ~e ni jih je di ni ca Voj ske Sr bi je.

Taj duh za jed ni~ kog po no sa sta ri ji voj ni ci re dov no pre no se na svo -

je mla |e dru go ve, pa je u Gar di, a po seb no u we nom „pla vom ba ta -

20

qo nu”, ve} uo bi ~a je no da i no vo do {li, naj mla |i voj ni ci od pr vog

da na pru ̀ a ju vi {e no {to su mi sli li da mo gu. Ta ko je na tak ti~ kim

ve ̀ ba ma, to kom va tre ne obu ke, u iz vr {a va wu na men skih za da ta ka.

Ta ko je u ka sar ni i na te re nu. I za to, kad ko man dant Po ~a snog ba -

ta qo na ma jor Vla di mir Vu kaj lo vi} ka ̀ e da we go vi voj ni ci ni su

sa mo uglan ca ni ukras Voj ske Sr bi je, oli ~en u stro ju ko jim se uka zu -

je po ~ast srp skim i svet skim dr ̀ av ni ci ma, ve} i mno go vi {e od to -

ga, mo ̀ e mo da ve ru je mo we go vim ar gu men ti ma.

– Svi pri pad ni ci Gar de, a po seb no Po ~a snog ba ta qo na, iz u -

zet no su ob u ~e ni voj ni ci, ospo so bqe ni ne sa mo da sa te i sa te pro -

vo de u sve ~a nom stro ju ve} i da iz vr {a va ju sve dru ge voj ni~ ke za dat -

ke – is ti ~e ma jor Vu kaj lo vi}. – Oni su, bez pre te ri va wa, ve o ma do -

bri strel ci, psi ho fi zi~ ki iz u zet no pri pre mqe ni da iz dr ̀ e du go -

traj ne na po re i ob u ~e ni za iz vo |e we in di vi du al nih, ode qen skih i

vod nih tak ti~ kih rad wi ko je ~i ne voj ni ka. Mi ne kri je mo da u Gar du iz

cen ta ra za obu ku do la ze sa mo naj bo qi mla di }i, oni ko ji to kom in -

di vi du al nog ospo so bqa va wa u pr vom pe ri o du obu ke, svo jim za la ga -

wem po stig nu naj vi {e, ko ji po ka ̀ u ve li ku do zu mo ti va ci je, è qe,

ali i spo sob no sti da iz vr {a va ju na men ske za dat ke. Zna mo da

od wih na te re nu, to kom stru~ no-spe ci ja li sti~ ke obu ke, mo -

è mo da tra ̀ i mo mak si mum, zna mo da }e pru ̀ i ti sve {to

mo gu da bi ostva ri li do bre re zul ta te. Oni }e u~i ni ti i vi -

21

p o l i g o n u P e s k o v i

– Ovo je tre }a ge ne ra ci ja voj ni ka ko je, po sle do la ska iz cen ta ra za

obu ku, vo di mo na te ren, na po li gon Pe sko vi i ve} ima mo ne ka neo p hod na

is ku stva. Po ka za lo se da na po ri ko je ~i ne to kom ove obu ke ni su uza lud -

ni, na {i voj ni ci su tra di ci o nal no naj bo qi na eva lu a ci ji u Pan ~e vu.

Ov de, na te re nu, tru di mo se da do stig nu stan dard in di vi du al ne ob u ~e no -

sti za spe ci jal nost strel ca, {to nam, po sve mu su de }i, uspe va. Ve ru je mo

da }e i voj ni ci ko je sa da ob u ~a va mo po tvr di ti tra di ci ju svo jih sta ri jih

dru go va. Gar da je jed na od ret kih, mo ̀ da i je di na je di ni ca u Voj sci, ko ja

ima pri li ku da svo je voj ni ke jo{ u pr vom pe ri o du obu ke ob u ~a va sa ma. To

da je od li~ ne re zul ta te i za to sma tra mo da s tom prak som tre ba na sta vi -

ti – ka ̀ e ma jor Ne nad Mr dak, na ~el nik Re fe ra ta za obu ku u Gar di.

DOBRA PRAKSA

{e i br ̀ e i bo qe od dru gih. Mi to vi di mo i po oce na ma ko je do bi ja ju na

kra ju ob u ~a va wa, to kom eva lu a ci je voj ni ka u cen tri ma, gde ih ne oce wu ju

na {i ko man di ri i in struk to ri, ve} eva lu a to ri s li cen com i pre ci znim

kri te ri ju mi ma, ko ji ga ran tu ju objek tiv nost u oce wi va wu – ka ̀ e Vu kaj lo vi}.

Voj ni ci ko ji na po li go nu Pe sko vi uve ̀ ba va ju tak ti~ ke ve {ti ne gru pe,

ili ko lek ti va, u od bra ni i pro ve ra va ju pre ci znost u ga |a wu iz ru~ nog ra -

ket nog ba ca ~a, pred sta vqa ju krem na {e mla de po pu la ci je. To se vi di na

sva kom ko ra ku. Od ure |e wa lo gor ske pro sto ri je, pre ko oba vqa wa re dar -

ske i po ̀ ar ne slu ̀ be, do re zul ta ta po stig nu tih na po li go nu, gde iz vo |a ~i

obu ke go to vo da ne ma ju za mer ke. Sve nam to go vo ri da se na Pe sko vi ma

ra di na por no, efi ka sno i kva li tet no.

– Sva ki od wih, ma da su to naj mla |i voj ni ci, po sle sa mo me sec i po

da na pro ve de nih u cen tri ma za obu ku i dve ne de qe u Gar di, ve} se ve o ma

do bro kre }e, za u zi ma bor be ne po lo ̀ a je, po ga |a pred vi |e ne me te iz po lu -

a u to mat ske pu {ke i ba ca ~a… Za wih go to vo da ne ma ne mo gu }eg. Tre ba ih

vi de ti na stre li {tu i po li go ni ma u ka sar ni, u stro ju, ali i ov de, to kom

lo go ro va wa, u bla tu, na ve tru i ki {i. Tre ba vi de ti s ko li ko à ra i ener -

gi je pre ska ~u pre pre ke, za le ̀ u, pra ve za se de, tr ~e u na pad ili od bra nu. S

ko li ko pa ̀ we slu {a ju in struk to re, po na vqa ju tak ti~ ke rad we, s ko li ko

mir no }e re a li zu ju ga |a wa. Ne ma sum we da }e po sti }i naj ma we vr lo do bar

re zul tat – o~e ku je ma jor Vu kaj lo vi}.

Na po li go nu, ne {to da qe od voj ni ka ko ji pro ve ra va ju oko i ru ku to -

kom ga |a wa iz ru~ nog ra ket nog ba ca ~a, wi ho vi dru go vi u tek is ko pa nim ro -

vo vi ma bud no o~e ku ju na pad „pro tiv ni~ kog” ode qe wa. Sprem ni i uve ̀ ba ni

za od bra nu gru pe, ti ma, po me ra ju se ko rak po ko rak, u sa vr {e nom re du,

pre la ze }i iz od bra ne u na pad. Na pu we ne ma ne var skom mu ni ci jom, po lu a -

u to mat ske pu {ke pra {te, oda ju }i pri vid rat nog me te ̀ a.

– Ni je te {ko, na pro tiv, za ni mqi vo je, ̀ i vo, mo ̀ da

i lep {e ne go u ka sar ni, ia ko su uslo vi za ì vot

znat no sla bi ji – ka ̀ e voj nik Mar ko [tr bac iz

Zre wa ni na. – Do du {e, dok smo bi li u Cen tru za obu ku bo ra vi li smo na

te re nu i spa va li pod {a to ri ma, ta ko da su nam sa da ovi zi da ni objek ti

ipak ne {to bo qi. Ali ni ta kva is ku stva ni su za za ne ma ri va we. Na je dan

na ~in se ì vi u ka sar ni, sa svim je dru ga ~i je na te re nu, u lo gor skim uslo -

vi ma, gde tre ba or ga ni zo va ti ì vot sa svim dru ga ~i je, u sva kom po gle du –

sma tra [tr bac, dok we go vi dru go vi Dar ko Ma ri} iz Mo la i Ve li mir Ma -

ro vi} iz Pe tro va ra di na is ti ~u do bre re zul ta te po stig nu te na ga |a wu.

– Mi slio sam da je mno go te ̀ e ga |a ti iz ru~ nog ra ket nog ba ca ~a, da

mno go vi {e tr za. Ni sam ni ose tio – su per je, ka ̀ e Dar ko Ma ri}, a Ve li -

mir do da je da je bo ra vak na te re nu iz u zet no is ku stvo, to kom ko jeg dru gar -

stvo ste ~e no u Gar di po ra ste jo{ vi {e.

– Svi smo mi po no sni {to smo gar di sti, a ov de, na lo go ro va wu po ka -

za li smo da mo ̀ e mo da iz dr ̀ i mo i te ̀ e na po re od onih u ka sar ni. Uspe li

smo da ostva ri mo sve {to je za mi {qe no i to je raz log za po nos. @ivot na

te re nu u sva kom po gle du obo ga }u je ~o ve ka, po ka zu je {ta sve mo ̀ e da iz dr -

ì, da ni je lo iz ma wer ke ni je ne u ku sno. Za to je sva ki te ren dra go cen –

ka ̀ e Ve li mir.

Po sle obu ke na po li go nu, kra }eg od mo ra, pa dvo ~a sov nog ra da i na sta -

ve u lo gor skoj pro sto ri ji, voj ni ci su opet je dan po red dru gog. Pri ~e ne pre -

sta ju, a po stig nu ti re zul ta ti uglav nom su raz log za isti ca we do brog i upor -

nog ra da. Onaj ko da nas ni je bio naj u spe {ni ji, su tra ima no vu pri li ku.

Du {an GLI [I]

Sni mio Ne ma wa SU BO TI]

22 15. februar 2009.

Kandidatkiwe

za profesionalne

vojnike imaju

istu obuku kao i

mu{karci, naravno,

uz uvaàvawe

odre|enih

specifi~nosti

u organizaciji ìvota

i rada. Pet èna

kandidata, posle

evaluacije i dobijawa

sertifikata o

osposobqenosti,

uspe{no je okon~alo

osnovnu obuku u

kru{eva~kom Centru.

Ukru {e va~ kim cen tri ma za obu ku – [e sti cen tar za obu ku, Cen tar za obu ku lo gi -

sti ke i Cen tar za usa vr {a va we ka dro va AB HO – sva ko dnev no se ospo so bqa va ju

pri pad ni ci Voj ske Sr bi je. U [e stom cen tru za obu ku, gde se iz vo di ospo so bqa -

va we voj ni ka de cem bar ske ge ne ra ci je u dru goj fa zi obu ke, uve ̀ ba va ju se i sta -

re {i ne, ci vil na li ca, po la zni ci [ko le re zer vnih ofi ci ra, ali i pro fe si o -

nal ni voj ni ci. Tu su na pri prav ni~ kom sta ̀ u i naj mla |i pot po ru~ ni ci Voj ske. Or ga ni -

zo van je kurs en gle skog je zi ka za sta re {i ne, po tom obu ka de vo ja ka i è na ko je su se

kan di do va le za pro fe si o nal nu voj nu slu ̀ bu.

Kan di dat ki we su obu ku za po ~e le 19. ja nu a ra, a za vr {}e je 13. fe bru a ra eva lu -

a ci jom i do bi ja wem ser ti fi ka ta o ospo so bqe no sti za osnov ne voj ni~ ke ve {ti ne.

Pri pad ni ce ne ̀ ni jeg po la na obu ku su do {le iz Za je ~a ra, Ni {a, Kur {u mli je, Va qe va

i Pan ~e va. U Cen tru za usa vr {a va we ka dro va AB HO pro fe si o nal ni voj ni ci na sta -

vqa ju i usa vr {a va we po sle osnov ne i stru~ no-spe ci ja li sti~ ke obu ke.

Na poligonu RavwakOd ko man dan ta [e stog cen tra za obu ku pu kov ni ka Zo ra na Jo va no vi }a sa -

zna li smo da je obu ka kan di dat ki wa za pro fe si o nal ne voj ni ke ista kao i za mu {kar -

ce, uz uva ̀ a va we od re |e nih spe ci fi~ no sti u or ga ni za ci ji ì vo ta i ra da. „Iz u zet no

sam za do vo qan” – ka ̀ e pu kov nik Jo va no vi} – „wi ho vom mo ti vi sa no {}u, an ga ̀ o va -

wem iz vo |a ~a obu ke i ostva re nim re zul ta ti ma”.

„De voj ke do sa da ni su ima le do di ra sa obu kom” – ka ̀ e ko man dir Ode qe wa

pri vre me nog sa sta va pot po ru~ nik Vuk No va ko vi} i do da je – „one se pr vi put su sre -

Vi{e

od ve{tine

Obuka èna kandidata za profesionalne vojnikeobuka

23

lo {ko-he mij skoj la bo ra to ri ji,

ma da se an ga ̀ u je i na dru gim

ak tiv no sti ma je di ni ce. ̂ e sto se

an ga ̀ u je i na obu ci sta re {i na,

voj ni ka i stra na ca. Sve tla na je

za do voq na po slom i na gla {a -

va: „Do sa da sam ra di la u tr go -

vi ni, ugo sti teq stvu i te le mar -

ke tin gu, ali sam tek u Cen tru za

usa vr {a va we ka dro va AB HO

pro na {la se be, u za ni mqi vom i

di na mi~ nom po slu. Sta tus pro -

fe si o nal nog voj ni ka Voj ske Sr -

bi je ne mo ̀ e se upo re di ti sa

ra ni jim po slo vi ma, jer ni ka da

do sa da ni sam na jed nom me stu

ima la pra vi od nos u ko lek ti vu,

pla tu, slo bod ne vi ken de i rad -

ni sta`”.

U ra di o lo {ko he mij skoj la -

bo ra to ri ji ra di i raz vod nik

Da ni je la Ra do va no vi}, ko ja se

za po ziv pro fe si o nal nog voj ni -

ka od lu ~i la po {to ni je mo gla da

pro na |e rad no me sto sa fa kul -

tet skom di plo mom he mi ~a ra. Sa -

da je, ipak, u stru ci, a ra du je je i ~i we ni ca da u Voj sci po sto je uslo -

vi za na pre do va we i da je mo gu }e da i ona jed nog da na po sta ne ofi -

cir. „Mno go mi zna ~i” – go vo ri Da ni je la – „{to su ko le ge sa ko ji ma

ra dim do bre sta re {i ne i znal ci po sla”.

Raz vod nik Bo ja na Ni ko li} do sa da je sa vla da la i osnov nu i

obu ku za iz vi |a ~a AB HO, ali i sa ni tet sku obu ku u Ni {u. Bo ja na ka ̀ e:

„Na sa ni tet skoj obu ci sam na u ~i la do sta to ga {to ni sam u sred woj

me di cin skoj {ko li, po go to vo ono {to je spe ci fi~ no za voj sku. Mo gu

slo bod no re }i da su mi se, po sle go di nu da na ra da, is pu ni la o~e ki -

va wa”.

Zo ran MI LA DI NO VI]

}u sa uni for mom i ~i zma ma, pa

im je sve ne po zna to i no vo. Ka -

ko je i za nas rad sa de voj ka ma

ne {to no vo, ula ̀ e mo na po re da

se pri la go di mo zah te vi ma obu -

ke. Zna ~aj no je da su se de voj ke

istin ski opre de li le za voj ni

po ziv, {to im po ma ̀ e da sa vla -

da ju i naj te ̀ e sa dr ̀ a je obu ke”.

In struk to ri in di vi du al ne

obu ke sta ri ji vod nik pr ve kla -

se De jan Ste fa no vi} i sta ri ji

vod nik Pre drag Ra {ko vi} po -

tvr |u ju da è ne uspe va ju da sa -

vla da ju sve sa dr ̀ a je obu ke, na -

rav no, uz mak si mal no za la ga we

i stru~ nu po mo} iz vo |a ~a. Pre -

ma wi ho vim re ~i ma, kan di dat -

ki wa ma za pro fe si o nal ne voj -

ni ke su naj te ̀ i sa dr ̀ a ji tak -

ti~ ke obu ke, ali im va tre na

obu ka ide od ru ke.

Da je obu ka è na ista kao

i mu {ka ra ca uve ri li smo se na

po li go nu „Rav wak”, gde su pri -

pad ni ce lep {eg po la iz vo di le

pe {a dij sku obu ku – iz ra du za -

klo na za dej stvo i za {ti tu. Po -

pu sta ni je bi lo i ne ̀ ne èn ske

ru ke su, ba{ kao i mu {ke, mo -

ra le da is ko pa ju za klon na

nor mu, u ro ku od 25 mi nu ta.

Zah te ve su is pu ni le, bez ob zi -

ra na ote ̀ a va ju }e okol no sti –

ki {u i ze mqi {te is pre ple ta no

ko re wem.

Je le na Ko ki} iz Ni {a od -

lu ~i la se za po ziv pro fe si o -

nal nog voj ni ka. Otac joj je ta ko -

|e sta re {i na Voj ske. „Mi slim

da }u na obu ci na u ~i ti sve {to

mi je po treb no za rad u je di ni -

ci” – ka ̀ e Je le na. – „Do sa da mi

je te {ko pa lo sa mo ko pa we za -

klo na”. I Bo ja na \u ri} iz Va -

qe va, ko joj su brat ofi cir, a

otac po li ca jac, br zo je sa gle da -

la voj ni~ ki ì vot. „Iz wi ho vih

pri ~a shva ti la sam da je to po -

sao za me ne, po {ten i ~a stan” –

tvr di Bran ka.

Da se voj ni~ kim po slom ba -

ve od lu ~i le su i Dra ga na Ni ko -

li} iz Kur {u mli je i Alek san dra

Sto {i} iz Ka ~a re va. Bu du }i

sta tus }e, mo ̀ da, bi ti naj kom -

pli ko va ni ji Ire ni Ru ̀ i} iz Za je ~a ra, ali je i ona pot pu no uve re na

da }e uspe ti da po mi ri oba ve ze su pru ge, maj ke i pro fe si o nal nog

voj ni ka.

U laboratorijama

Ospo so bqa va we ̀ e na pro fe si o nal nih voj ni ka je ste tra jan za -

da tak svih je di ni ca Voj ske Sr bi je. Pro fe si o nal ni voj ni ci è ne su u

Cen tru za usa vr {a va we ka dro va AB HO to kom pro {le go di ne za vr -

{i le osnov nu i stru~ no-spe ci ja li sti~ ku obu ku i po tvr di le spo sob -

no sti da funk ci o nal ne za dat ke oba vqa ju pra vil no i efi ka sno.

Sve tla na Mar ko vi} ra di u kru {e va~ kom cen tru AB HO od

apri la 2008. go di ne, na po slo vi ma po mo} nog la bo ran ta u ra di o -

Da se è ne kan di da ti

za pro fe si o nal ne voj ni ke

ni su slu ~aj no od lu ~i le za

voj ni po ziv go vo ri i ~i we -

ni ca da ve }i na wih vla da

bo ri la~ kim ve {ti na ma. Ne -

ke su u to me da le ko od ma kle,

po put Je le ne Ko ki} i Da ni je -

le Ra di vo je vi}, ko je su vr sni

znal ci ka ra tea i no si o ci

cr nog po ja sa pr vi dan. Je le -

na je tre ni ra la u klu bo vi ma

u Pro ku pqu, a sa da je po -

mo} ni tre ner u ni {kom ka -

ra te klu bu „Elid”. Osva ja la

je broj ne na gra de i pri zna -

wa, a we no naj vred ni je od -

li~ je je ste sre br na me da qa

na Bal kan skom pr ven stvu u Ma |ar skoj. Ove go di ne ona }e i

po la ga ti za ka ra te su di ju. Sli~ na pri ~a pra ti i Da ni je lu Ra -

di vo je vi}, ko ja je ra di la kao tre ner u klu bu „Be li or lo vi” iz

Ko sov ske Mi tro vi ce.

KA RA TE MAJ STO RI

Do bru sa rad wu sa me {ta ni ma ima ju sve je di ni ce Voj ske Sr bi je ko je su sme {te -

ne na ba za ma uz ad mi ni stra tiv nu li ni ju pre ma Ko sme tu, ali ba za „Bo ran ce”

je po ne ~e mu, ipak, spe ci fi~ na. Tu se, na i me, na ne ve li kom pro sto ru na la ze

pro sto ri je za sme {taj pri pad ni ka MUP-a Sr bi je i se o ska {ko la sa dva |a -

ka, ta ko da ba za pred sta vqa je din stven punkt na ko me se na la ze Voj ska, po li

ci ja i {ko la. Ta ~i we ni ca ni u ~e mu ne ome ta ì vot i rad voj ni ka, po li ca ja ca i

|a ka, {to ko man dir ba ze ka pe tan Slo bo dan [e} ko vi} ob ja {wa va re ~i ma iz na -

sa lica mesta

15. februar 2009.

Druga

ku}a

B a z a „ B o r a n c e ”

Druga

ku}a

Na bazi sme{tenoj u

blizini kopaoni~kih

sela Blaèvo i Vito{a,

nalaze se pripadnici

Druge brigade Kopnene

vojske, koji obezbe|uju

trideset kilometara

administrativne linije

od Pan~i}evog vrha do

Pilatovice

rod ne po slo vi ce: „Gde ~e qad ni su

be sna, ku }a ni je te sna”.

Po zna to je da voj ska i po li ci ja

te sno sa ra |u ju na za da ci ma obez be -

|e wa ad mi ni stra tiv ne li ni je, ta ko

da wi hov bo ra vak pod za jed ni~ kim

kro vom ne ~u di. To se, sva ka ko, ne

mo ̀ e re }i i za {ko lu, ali ko li ko god

da je we no pri su stvo u kru gu ba ze ne -

u o bi ~a je no, ono sa svim si gur no da je

po zi ti van im puls sa rad wi sa lo kal -

nim sta nov ni {tvom i stva ra wu do -

brog imi xa voj ske.

[kola sa dva |aka

Obje kat u ko me su sme {te ni

voj ni ci uda qen je de se tak me ta ra od

{ko le. A u tro {noj zgra di is tu re nog

ode qe wa O[ „Vuk Ka ra xi}” iz Bla -

è va ra di u~i te qi ca Sla vi ca Mi -

lo sa vqe vi }a, ko joj je {ko la u Bo ran -

ci ma pr vo rad no me sto. Po tra ga za

po slom do ve la je Sla vi cu iz rod ne

Ja go di ne u pot ko pa o ni~ ka se la. Za -

ni mqi vo je da i u~i te qi ca i |a ci

sva kog da na pe {a ~e do {ko le. \a ci

do la ze iz se la Vi to {e, uda qe nog tri

ki lo me ta ra, a u~i te qi ca iz jo{ uda -

qe ni jeg Bla ̀ e va.

„Gle da la sam na te le vi zi ji emi -

si je o de ci ko ja du go pe {a ~e do {ko -

le” – ka ̀ e Sla vi ca – „i ni sam o~e -

ki va la da }e i me ne to da sna |e, ali

na vi kla sam se. Ov de smo za je de no sa

voj ni ci ma ve} ~e ti ri go di ne. Po ma -

è mo se me |u sob no. Na rav no, vi {e

oni na ma, ne go mi wi ma. De ~a ci ma

mno go zna ~i {to se voj ni ci dru ̀ e sa

wi ma, iz vo de za jed no ~a so ve fi zi~ -

kog vas pi ta wa, a ka da je lo {e vre me

po ve zu ih do Vi to {e”.

U~i te qi ca je za hval na pri pad -

ni ci ma ba ze za sve mu {to ~i ne da woj

i |a ci ma olak {a ju sva ko dnev ni rad,

dok de se to go di {wa ci Alek san dar

Mi ki} i Ste vi ca Spa si} ne kri ju da u

voj ni ci ma gle da ju uzo re i ono {to bi

oni vo le li da bu du u bu du} no sti.

Alek san dar i Ste vi ca su, ina -

~e, ve o ma raz li ~i ti, ia ko su vr -

{wa ci. Dok Alek san dar od svih

pred me ta naj vi {e vo li En gle ski je -

zik, do tle Ste vi ci naj te ̀ e pa da

u~e we tog stra nog je zi ka. Aci je ̀ ao

{to ni je u ve }em ode qe wu, a Ste vi -

ca ba{ vo li {to je u {ko li sa mo sa

jed nim dru gom. I ta ko une do gled. U

jed nom se, ipak, sla ̀ u, a to je da su

uz dru ̀ e we sa voj ni ci ma za vo le li

voj sku i da su tra è le da bu du pro -

fe si o nal ni voj ni ci. Za Alek san dra

ne ma dvo u mqe wa da je po ziv voj nog

pi lo ta pra vi iz bor, dok Ste vi ca

ma {ta da bu de pu kov nik.

Na ba zi „Bo ran ce”, sme {te noj u bli zi ni ko pa o ni~ kih se la Bla -

è vo i Vi to {a, na la ze se pri pad ni ci Dru ge bri ga de Kop ne ne voj ske,

ko ji obez be |u ju tri de set ki lo me ta ra ad mi ni stra tiv ne li ni je od Pan -

~i }e vog vr ha do Pi la to vi ce.

Za da ci obez be |e wa ad mi ni -

stra tiv ne li ni je i kon tro le Kop ne ne

zo ne bez bed no sti od go vor ni su i te -

{ki, a sta re {i na ma i voj ni ci ma rad

do dat no ote ̀ a va ju ve li ka uda qe nost

ba ze od ad mi ni stra tiv ne li ni je, lo -

{i pu te vi i du ge i }u dqi ve zi me. Za -

to im mno go zna ~i {to su uspe li da u

zo ni od go vor no sti us po sta ve od li~ -

nu sa rad wu sa me {ta ni ma iz se la

Bla ̀ e vo, Vi to {a, Ko vi zla, Gra dac i

Bo ran ce. Po re ~i ma ka pe ta na Go ra -

na Iko ni }a, po me nu tim se li ma su

pri pad ni ci Voj ske, pre ne ko li ko go -

di na, pru ̀ i li ve li ku po mo} pri iz -

grad wi vo do vo da, a do bro na mer ni

me {ta ni pri ska ~u u po mo} voj ni ci -

ma kad god je to po treb no.

Saradwa

Zo na od go vor no sti ba ze „Bo -

ran ce” pro te ̀ e se od Pan ~i }e vog

vrh do Pi la to vi ce, a tri de set ki lo -

me ta ra ad mi ni stra tiv ne li ni je

obez be |u je se mo to ri zo va nim i pe -

{a~ kim pa tro la ma, za se da ma i

osma tra~ ni ca ma. Od ka pe ta na [e} -

ko vi }a sa zna je mo da je ostva re na

do bra sa rad wa sa pri pad ni ci ma

fran cu skog kon tin gen ta Kfo ra i da

sa wi ma iz vo de jed no vre me ne pa tro -

le naj ma we tri pu ta me se~ no.

U pa tro li sre }e mo pri pad ni -

ke 21. pe {a dij skog ba ta qo na iz Ra -

{ke. Ko li ko qu di, to li ko i raz li -

~i tih sud bi na. Sta ri ji vod nik Mi -

ro slav Drob wa ko vi}, po sle 12 go -

di na gra ni~ ne slu ̀ be pre ma Bo sni

i Her ce go vi ni, sa da oba vqa du ̀ no -

sti za me ni ka ko man di ra ba ze i vo -

|e pa tro le, dok sta ri ji vod nik Igor

Stoj ko vi} ko man du je dru gim stre -

qa~ kim ode qe wem. De se ta ri Goj ko

Vu ja nac i Ra de Ne deq ko vi}, te raz -

vod nik Ni ko la ̂ or bi} iz No vog Pa -

za ra sla ̀ u se u oce ni da na ba zi

ima ju do bre uslo ve za ì vot i rad.

Do bro da je ta ko, po {to na ba zi

pro ve du tre }i nu go di ne, ta ko da im

je ba za po sta la „dru ga ku }a”. U naj -

te ̀ oj si tu a ci ji je de se tar Du {an

Lo ci} iz oko li ne Lo zni ce, gde mu

ì ve su pru ga i dvo je de ce. Na por no

je pu to va ti, ali mo ra se zbog eg zi -

sten ci je po ro di ce.

Sta re {i na ma i voj ni ci ma sa

ba ze „Bo ran ce” ne pa da te {ko da bu -

du do bri do ma }i ni {ko lar ci ma

Alek san dru i Ste vi ci i wi ho voj u~i -

te qi ci, a neo bi~ ni su se di ih mo ti -

vi {u da u iz vr {a va we svo jih sva ko -

dnev nih za da ta ka ulo ̀ e jo{ vi {e

na po ra i mak si mum pro fe si o na li -

zma. Na ̀ a lost, na kra ju {kol ske go di -

ne |a ci i u~i te qi ca }e put Bla ̀ e va, a u oko li ni ba ze vi {e ne ma no -

vih |a ka pr va ka. Ta ko }e se is tu re no {kol sko ode qe we u ba zi „Bo -

ran ce” uga si ti.

Zo ran MI LA DI NO VI]

25

Obez be |e we 144 ki lo me tra ad mi ni stra tiv ne li -

ni je i kon tro la 720 ki lo me tra kva drat nih Kop ne ne zo ne

bez bed no sti je ste te ̀ i {ni za da tak Dru ge bri ga de KoV,

ko jom ko man du je bri gad ni ge ne ral Vi do je @iv ko vi}.

Qud stvo za obez be |e we ad mi ni stra tiv ne li ni je sme {te -

no je u ba za ma „Is to~ ni Moj stir”, „Bo ran ce” i „Mr ~e”.

Ba ze „Bo ran ce” i „Mr ~e” na la ze se u ko pa o ni~ kom za le -

|u, {to sa mo po se bi go vo ri da voj ni ci i sta re {i ne mo -

ra ju da se, to kom pa tro li ra wa, iz bo re sa brd sko-pla -

nin skim ze mqi {tem, ret ko na se qe nim kra jem, du gim i

o{trim zi ma ma i ote ̀ a nim uslo vi ma za ko ri {}e we mo -

tor nih vo zi la.

In ci dent ne si tu a ci je na tom pod ru~ ju uglav nom

iza zi va ju al ban ski ile gal ni pre la zni ci ko ji bes prav -

no se ku {u mu. Ta kve si tu a ci je su ve o ma slo ̀ e ne, po {to

sa Ko sme ta u kra |u {u me do la ze ne ke ~ud ne „dr vo se -

~e”, ko je ima ju iz vid ni ce, lo gi sti ku i na o ru ̀ a no obez -

be |e we. U svo jim lo {im na me ra ma ne uspe va ju, po {to

pri pad ni ci Dru ge bri ga de bdi ju i po 24 sa ta ka ko bi

osu je ti li ne po zva ne da po vre de pro stor Kop ne ne zo ne

bez bed no sti.

NAORU@ANE DRVOSEÊ

U~i te qi ca Sla vi ca Mi lo sa vqe vi } sa svoja dva |aka,

Alek san drom i Ste vi com

F

Ubrzavawe

korakaDan Slu`be

informatike

povodi

unk ci o ni sa we or ga ni za ci o nih si ste ma, pa i voj nog, da nas se ne mo ̀ e za mi sli ti

bez in for ma ti ke. Pro ces do no {e wa od lu ke, je dan od naj va ̀ ni jih u or ga ni za ci o -

nim si ste mi ma, u pot pu no sti za vi si od in for ma ci ja. Sto ga, ne ~u di {to je u sva koj

sa vre me noj voj sci, po sled wih ne ko li ko de ce ni ja, pri o ri tet dat upra vo raz vo ju in -

for ma ti~ ke de lat no sti. Gu bi tak ko ra ka u in for ma ti~ koj tr ci da nas, go to vo je ne -

mo gu }e na dok na di ti u bu du} no sti.

Ia ko in for ma ti~ ka de lat nost na {eg vre me na i wen zna ~aj ni kva li ta tiv no ni

kvan ti ta tiv no ne mo gu da se po re de s we nim po ~e ci ma, tra go vi us po sta vqa wa in for ma -

ti~ ke slu ̀ be u na {oj voj sci mo gu se na }i u us po sta vqa wu i raz vo ju ad mi ni stra tiv ne slu -

`be, s po ~et ka 1945. go di ne. Fe bru a ra 1963. go di ne, kao re zul tat op {tih po tre ba za

una pre |e wem voj ne ad mi ni stra ci je i ad mi ni stra tiv ne slu ̀ be, for mi ra na je [e sta

upra va on da {we JNA, ko joj se pot ~i wa va i Cen tar za ob ra du po da ta ka. Taj dan obe le -

à va se kao Dan Slu ̀ be in for ma ti ke.

Kra jem 1964. go di ne na ba vqen je i in sta li ran pr vi ra ~u nar UNI VAC-1004, a

1968. elek tron ski ra ~u nar ICL 4-50. Sa mo se dam go di na ka sni je, 23. ju na 1975, for mi -

ra na je Upra va za in for ma ti ku i ad mi ni stra ci ju, ko ja je 17. ok to bra 1983. pre for mi -

ra na u Upra vu za in for ma ti ku.

Sve o bu hvat no in for ma ti~ ko obez be |e we

Na osno vu Na cr ta dok tri ne Voj ske, in for ma ti~ ko obez be |e we pla ni ra se i

spro vo di ra di elek tron ske ob ra de i raz me ne in for ma ci ja na stra te gij skom,

ope ra tiv nom i tak ti~ kom ni vou, stva ra ju }i uslo ve za ko man do va we u re al nom

vre me nu. U Mi ni star stvu od bra ne i Voj sci Sr bi je ono se re a li zu je ra ~u nar -

skim mre ̀ a ma, in for ma ci o nim i ko mand no-in for ma ci o nim si ste mi ma.

„Brz i di na mi ~an raz voj in for ma ti ke po sta vqa no ve prav ce i ci qe ve i pred

in for ma ti~ ko obez be |e we, sa te ̀ wom da se ono pri la go di vi so kim zah te vi ma to -

kom iz vo |e wa ope ra ci ja i uspe {no in te gri {e sa dru gim si ste mi ma”, na po mi we ge ne -

ral-ma jor Ra di voj Vu ko bra do vi}, na ~el nik Upra ve za te le ko mu ni ka ci je i in for ma ti ku

G[ Voj ske Sr bi je. „@ivi mo u in for ma ti~ ko do ba, elek tron sko dru {tvo vi {e ni je

sa mo ma {ta ili san fu tu ro lo ga, in for ma ti ka je za hva ti la sve po re dru {tva, pa

ta ko i od bram be ni si stem. Za da tak in for ma ti ~a ra – stal no ino vi ra we i au -

to ma ti zo va we – pred sta vqa je dan od pred u slo va uspe {nog i efi ka snog ko -

man do va wa. In for ma ci o na re vo lu ci ja uzro ku je i na sta nak no ve dok tri ne

ra to va wa u obla sti ko man do va wa, a to je in for ma ci o ni rat kao ob lik

bor be za do mi na ci ju i upra vqa we in for ma ci ja ma”.

Ge ne ral Vu ko bra do vi} na po mi we da je u ostva ri va wu è qe ne

i po treb ne di na mi ke pri me ne in for ma ci o nih teh no lo gi ja u na -

{oj voj sci bi lo i ne mi nov nih za sto ja.

U Vojsci Srbije,

odnosno u wenoj

informati~koj

slu`bi, upravo je

u toku trka

s vremenom.

U informati~kom

dobu, kakvo je

na{e, svako

zaostajawe,

svaki kra}i korak

u~iwen danas,

sutra se

ne moè

nadoknaditi.

15. februar 2009.

27

we in for ma ti~ kog obez be |e wa u

si ste mu od bra ne, pla ni ra we,

pro jek to va we i do grad wa in for -

ma ci o nih si ste ma, de fi ni sa we

po treb nih stan dar da i me to do -

lo gi je za raz voj ko mu ni ka ci o ne i

in for ma ti~ ke osno ve – KIS, iz -

ra da pro pi sa za funk ci o ni sa we

ra da i or ga ni za ci ju slu ̀ be ne

pre pi ske, kan ce la rij skog po slo -

va wa, ar hi vi ra we do ku men ta ci je

i voj no po {tan skog sa o bra }a ja u

si ste mu od bra ne”, ka ̀ e pu kov nik

Vu li}. „Tre nut ne spo sob no sti in -

for ma ti~ ke slu ̀ be od stu pa ju od

po treb nih iz mno go raz lo ga. Ne -

ki od wih su po seb no in di ka tiv -

ni, po put ne po sto ja wa stra te gi je i me to do lo gi je raz vo ja i stan dar di -

za ci je, pre o vla |u ju }e teh ni~ ko-teh no lo {ke za sta re lo sti, ko ja, u po je -

di nim slu ~a je vi ma, ugro ̀ a va funk ci o ni sa we si ste ma, ne do voq ne ra -

{i re no sti ra ~u nar ske mre ̀ e RAM KO i ne po sto ja wa lo kal nih ra ~u -

nar skih mre ̀ a u svim stra te gij skim, ope ra tiv nim i tak ti~ kim sa sta -

vi ma, ne po sto ja wa elek tron skog si ste ma za upra vqa we do ku men ti ma

(EDMS), od li va mla |eg ofi cir skog ka dra in for ma ti~ ke stru ke i dru -

gi. Te pro ble me mo gu }e je, u naj ve }oj me ri, pre va zi }i uvo |e wem in te -

gri sa nog TkI si ste ma Voj ske i je din stve nog in for ma ci o nog si ste ma,

in ten ziv nim {ko lo va wem, obu kom i usa vr {a va wem ka dra. O to me

po sto ji kon sen zus, ba{ kao i o pri o ri te tu opre ma wa na ni vou si ste -

ma od bra ne, po jed no sta vqi va wu pro ce du re na bav ke sa vre me ne opre -

me, efi ka sni joj or ga ni za cij sko-for ma cij skoj struk tu ri or ga na i je di -

ni ca za TkI. Pred u slov za ostva ri va we za mi {qe nih pla no va sva ka ko

je do sled na pro fe si o na li za ci ja je di ni ca slu ̀ be te le ko mu ni ka ci ja i

in for ma ti~ ke slu ̀ be”, is ti ~e pu kov nik Vu li}.

Da je per ma nent no usa vr {a va we da nas ve o ma tra ̀ e nih in for -

ma ti~ kih stru~ wa ka jed na od po lu ga raz vo ja in for ma ti~ ke slu ̀ be u

Voj sci po tvr |u je i pot pu kov nik @eq ko Iva no vi}, na~elnik Odeqe-

„Raz lo zi su uglav nom fi -

nan sij ske pri ro de, ali smo, po -

ne kad, bi li ogra ni ~e ni i neo d -

go vo ra ju }om kva li fi ka ci o nom

struk tu rom ka dra. Da nas na {u

slu ̀ bu ~i ne stru~ wa ci s ve li kim

is ku stvom i zna wem, ali i zna -

~a jan broj mla dih i am bi ci o znih

sta re {i na, do du {e bez po treb -

nog rad nog is ku stva. In for ma -

ti~ ko dru {tvo na me }e po tre bu

stal ne edu ka ci je, raz me ne zna wa

i pra }e we in for ma ti~ kih do -

stig nu }a. Na {i stru~ wa ci ima ju

pri li ku da se usa vr {a va ju u ze -

mqi i ino stran stvu, na stru~ nim

sku po vi ma i ve ̀ ba ma, na po sle -

di plom skim stu di ja ma i spe ci ja li sti~ kim kur se vi ma. Ta ko se sti ~e i

{i ri bo gat stvo zna wa nu ̀ no za odr ̀ a va we in for ma ti~ kog ko ra ka

sa sa vre me nim ar mi ja ma”, sma tra ge ne ral Vu ko bra do vi}.

U okvi ru In for ma ti~ kog obez be |e wa, za dat ke raz vo ja, pla ni -

ra wa, or ga ni zo va wa, us po sta vqa wa i odr ̀ a va wa, za {ti te, ko or -

di na ci je i kon tro le re a li zu ju je di ni ce in for ma ti~ ke slu ̀ be. Tre -

nut no se u Mi ni star stvu od bra ne i Voj sci Sr bi je upo tre bqa va ju in -

for ma ci o ni si ste mi ope ra tiv nih spo sob no sti, qud stva, lo gi sti ke i

au to nom ni in for ma ci o ni si ste mi.

Pre ma re ~i ma za me ni ka na ~el ni ka Upra ve pu kov ni ka doc. dr

Iva na Vu li }a, di plo mi ra nog in ̀ e we ra, u Voj sci se upra vo raz vi ja -

ju Ko mand no-in for ma ci o ni i Ge o graf ski in for ma ci o ni si stem, ko -

ji, do sa da, ni je po sto jao kao je din stven in te gri sa ni si stem. Po red

dve glo bal ne ra ~u nar ske mre ̀ e – Ra ~u nar ska mre ̀ a ko man do va wa

(RAM KO) i In ter net – po sto ji i ve }i broj ne za vi snih mre ̀ a lo kal -

nog ni voa, raz li ~i tog obi ma i funk ci je.

„Kad je re~ o in for ma ti~ koj funk ci ji, nad le ̀ no sti Upra ve za

te le ko mu ni ka ci je i in for ma ti ku su, iz me |u osta lih, obez be |i va we

si stem skog i apli ka tiv nog soft ve ra za funk ci o ni sa we i usa vr {a va -

Pre ma re ~i ma pu kov ni ka mr Mi lo {a Pe ja no vi }a, za vr {e -

na je pr va fa za re a li za ci je Ge o graf skog in for ma ci o nog si ste -

ma VS, od no sno pro jek to va we, iz ra da i im ple men ta ci ja pro to -

ti pa uni ver zal ne ko ri sni~ ke soft ver ske (UKSP) GIS plat for -

me i pro to ti pa apli ka ci je za vo |e we elek tron ske rad ne kar te i

pri la go |a va we po sto je }ih di gi tal nih vek tor skih i ras ter skih

ka ra ta po tre ba ma da tog soft ve ra. Ura |e ne su i apli ka ci je za

vo |e we rad ne kar te na ra ~u na ru i iz ra |e na po la zna ver zi ja

ba ze ope ra tiv nih voj nih ge o pro stor nih po da ta ka. Na ba vqe na je

kon fi gu ra ci ja ser ver ske sta ni ce (sta ci o nar na kom po nen ta) za

pri stup GIS-u u sta ci o nar nim objek ti ma stra te gij skog i ope ra -

tiv nog-tak ti~ kog ni voa.

PRVA FAZA GEOGRAFSKOG

INFORMACIONOG SISTEMA

Kolegijum na~elnika

Uprave za telekomunikacije

i informatiku na redovnom

jutarwem informisawu

Snimio J. MARJANOV

wa informatike. On is ti ~e da

se {kolovawe oficirskog kadra

Informati~ke slu`be realizuje

na Vojnoj akademiji kroz osnovne

studije i stipendirawe i posle

diplomske studije na fakulteti-

ma, dok {ko lo va we na osnov nim

stu di ja ma u ino stran stvu za sa -

da ni je u pla nu.

Ne pre kid no

tra ga we za

in for ma ci ja ma

– Tre nut no se na Voj noj aka -

de mi ji na la zi 14 stu de na ta u pe -

toj go di ni stu di ja slu ̀ be in for -

ma ti ke ko ji se {ko lu ju po stu dij -

skom pro gra mu pe to go di {weg

{ko lo va wa iz 1997. go di ne. Na -

kon za vr {et ka {ko lo va wa do bi -

}e di plo mu di plo mi ra nog in ̀ e -

we ra in for ma ti ke i ra ~u nar ske

teh ni ke. U {kol skoj 2009. go di -

ni pla ni ran je pri jem 10 stu de -

na ta na osnov ne aka dem ske stu -

di je po stu dij skom pro gra mu ~e -

tvo ro go di {weg {ko lo va wa, ko ji

}e bi ti iz ra |en i pred lo ̀ en za

akre di ta ci ju.

Re a li za ci jom osnov nih aka-

dem skih stu di ja i usa vr {a va wa

ofi ci ri te slu ̀ be ospo so bqa -

va ju se za oba vqa we po ~et nih

du ̀ no sti (re fe rent, pro jek tant,

ana li ti ~ar). Wi ho vo usa vr {a -

va we na kon osnov nih aka dem skih

stu di ja i za vr {e nog pri prav ni~ -

kog sta ̀ a pla ni ra no je u po sle -

di plom skim aka dem skim stu di ja -

ma (ma ster i dok tor ske stu di je),

na kon ~e ga se ofi ci ri mo gu po -

sta vqa ti na ru ko vo de }e du ̀ no -

sti, kaè potpukovnik Ivanovi}.

Sa gla sno Stra te gij skom

pre gle du od bra ne, pla ni ra no je

da pri o ri tet mo der ni za ci je Voj -

ske u pe ri o du od 2010. do 2015.

go di ne ima i raz voj ko mand no-

in for ma ci o nih si ste ma, {to

ob u hva ta sa vre me na in for ma ti~ ka i te le ko mu ni ka ci o na sred stva,

raz voj i im ple men ta ci ju ko mand no-in for ma ci o nih si ste ma, te neo p -

hod ne or ga ni za cij sko-mo bi li za cij ske pro me ne u or ga ni ma i je di ni -

ca ma in for ma ti~ ke slu ̀ be.

Do sa da je re a li zo van niz ak tiv no sti ko je ~i ne osno vu za da qi

raz voj. Iz me |u osta log, iz ra |e ni su na cr ti Dok tri ne te le ko mu ni ka ci o -

no-in for ma ci o nog si ste ma, sred wo ro~ ni plan opre ma wa, tak ti~ ka

stu di ja, pret hod na ana li za i pro gram re a li za ci je Ge o graf skog in for -

ma ci o nog si ste ma VS, na osno vu ~e ga je na ba vqe na uni ver zal na ko ri -

sni~ ka soft ver ska plat for ma, ko ja }e bi ti osnov za da qi raz voj tog

si stem i svih apli ka ci ja. Iz ra |e na je i usvo je na tak ti~ ka stu di ja i pret -

hod na ana li za KIS bri ga de KoV, na ba vqe na je opre ma za ra ~u nar sku

mre ̀ u VS po go di {wim pla no vi ma opre ma wa, po kre nu ta je iz ra da

pret hod ne ana li ze ra ~u nar ske mre ̀ e VS, for mi ran je od sek za In ter -

net. U Bri ga di ve ze i 21. ba ta qo -

nu ve ze ugra |e na su ode qe wa za

in for ma ti~ ko obez be |e we.

Deo po slo va tre ba da se

okon ~a ve} ove go di ne. Me |u wi -

ma se po seb no is ti ~u obez be |i -

va we uslu ga In ter ne ta or ga ni -

za ci o nim je di ni ca ma Mi ni star -

stva od bra ne i Voj ske, sa po ve -

}a wem kva li te ta i no vih ser vi sa.

Ostva ri va wem am bi ci o znih

pla no va do bi ja se mo bil ni te le -

ko mu ni ka ci o no-in for ma ti~ ki

si stem, je din stven si stem za {ti te

te le ko mu ni ka ci o no-in for ma ti~ -

kog si ste ma i in ter o pe ra bil ni

te le ko mu ni ka ci o no-in for ma ti~ -

ki si ste ma u na ci o nal nom i mul -

ti na ci o nal nom okru ̀ e wu.

Pu kov nik mr Mi lo{ Pe ja -

no vi}, di plo mi ra ni in ̀ e wer,

is ti ~e jo{ ne ke re zul ta te ko ji -

ma se po sti ̀ e po ve }a na spo sob -

nost za odr ̀ i vost, mo du lar nost,

ras po lo ̀ i vost, za {ti tu i ko -

man do va we u re al nom vre me nu.

„Ta ko bi se ostva ri li ubr -

za ni in for ma ci o ni to ko vi,

efek tiv ni je i efi ka sni je iz vr -

{a va we mi si ja i za da ta ka VS.

Ostva ri va wem za mi {qe nog,

obez be di li bi smo po dr {ku pla -

ni ra wu, raz vo ju, im ple men ta ci ji

i funk ci o ni sa wu in for ma ci o nih

i ko mand no-in for ma ci o nih si -

ste ma, pru ̀ i li neo p hod nu po mo} ~i ni o ci ma si ste ma od bra ne u raz me -

ni in for ma ci ja i ko man dan ti ma pri pro ce ni si tu a ci je, do no {e wu od -

lu ke i iden ti fi ka ci ji kri ti~ nih in for ma ci ja. Uve li bi smo KIS i GIS

do ni voa ba ta qo na i po ve zivawem ba ta qo na na RAM KO i In ter net

pro{irili broj korisnika tih mreà. Sve to omo gu }i lo bi ko man do -

va we u re al nom vre me nu, a je di ni ca ma za in for ma ti~ ko obez be |e we

an ga ̀ o va we u svim mi si ja ma Voj ske”, ka ̀ e pu kov nik Pe ja no vi}.

Pla no vi za ovu go di nu, ba{ kao i za na red ni sred wo ro~ ni pe -

ri od, je su am bi ci o zni, ali, pre ma re ~i ma ge ne ra la Vu ko bra do vi }a,

ne i neo stva ri vi. Jer, u in for ma ti~ kom do bu, od in for ma ti ke mno -

go to ga za vi si. Po treb no je „sa mo” da fi nan sij ska sred stva vi {e ne

ka ska ju za ogrom nom zna wem, è qom i ener gi jom ko je po se du ju voj ni

in for ma ti ~a ri.

Du {an GLI [I]

povodi

15. februar 2009.28

Us po sta vqa we RAM KO na stra te gij skom ni vou po ~e lo je

1999. go di ne, uz broj ne kom pro mi se, u pr vom re du ma te ri jal no-

fi nan sij ske pri ro de. Per for man se ni su za do vo qa va le po tre be

MO i VS. Na kon 2005. go di ne znat no su po boq {a ni teh ni~ ki

uslo vi za rad RAM KO. Br zi na pre no sa po ve }a na je na 2Mb/s, uz

od go va ra ju }u krip to za {ti tu po da ta ka ko ji se pre no se mre ̀ om.

Odo bra va na fi nan sij ska sred stva dik ti ra la su di na mi ku

raz vo ja i uvo |e wa RAM KO u ope ra tiv nu upo tre bu. Za sa da su

od ser vi sa za stu pqe ni: vi deo kon fe ren ci ja, Web Ka IS, tran -

sfer da to te ka i elek tron ska po {ta.

Broj de fi ni sa nih na lo ga (pre ko ko mu ti ra nih ve za) je pre -

ko 400, dok je stvar ni broj ko ri sni ka, ra ~u na ju }i i iz najm qe ne

ve ze ne ko li ko sto ti na, sa ten den ci jom stal nog ra sta.

RAÛNARSKA MRE@A

Upra va za te le ko mu ni ka ci je i in for ma ti ku G[ VS nad le ̀ na

je za pri pre mu za te sti ra we i te sti ra we pri pad ni ka VS za sti ca -

we start ECDL ser ti fi ka ta. Sti ca we tog ser ti fi ka ta oba ve zno

je za sve pri pad ni ke VS ko ji na svom rad nom me stu ko ri ste per so -

nal ne ra ~u na re i re a li zu je se pre ma stan dar di ma EU po sle de }im

mo du li ma: ob ra da tek sta – MS Word, ta be lar ne kal ku la ci je – MSEx cel, pre zen ta ci je – MS Po wer Po int i In ter net i ko mu ni ka ci je.

Pri pre ma za te sti ra we re a li zu je se on-li ne, re {a va wem

pri prem nih te sto va, ko ri {}e wem In ter ne ta, a po la ga we is pi -

ta za sti ca we start ser ti fi ka ta re a li zu je se u okvi ru ovla -

{}e nog test cen tra MO RS, u test cen tri ma u Be o gra du, Ni {u,

Ze mu nu i Gor wem Mi la nov cu.

U do sa da {wem pe ri o du start ECDL ser ti fi kat ste klo je pre -

ko 650 pri pad ni ka VS, a re a li za ci ja ove ak tiv no sti se na sta vqa.

ECDL SERTIFIKATI

Ana li za funk ci o nal ne

i ope ra tiv ne spo sob no sti

Ko man de za obu ku

U Do mu Gar de na Top ~i de ru 9. fe bru a ra iz vr {e na je ana li za funk ci o nal ne i

ope ra tiv ne spo sob no sti Ko man de za obu ku (KzO). Ana li zi su, po red pri pad ni ka

KzO i pot ~i we nih je di ni ca, pri su stvo va li za stup nik na ~el ni ka Ge ne ral {ta ba Voj -

ske Sr bi je ge ne ral-pot pu kov nik Mi lo je Mi le ti} sa ~la no vi ma ko le gi ju ma, me |u ko -

ji ma su bi li ko man -

dant Kop ne ne voj ske

ge ne ral-pot pu kov nik

Mla den ]ir ko vi},

ko man dant Va zdu ho -

plov stva i pro tiv -

va zdu ho plov ne od -

bra ne ge ne ral-ma -

jor Dra gan Ka ta ni}

i pred stav ni ci po je -

di nih or ga ni za ci o -

nih ce li na Mi ni -

sta r stva od bra ne.

Ko man dant Ko -

man de za obu ku ge -

ne ral-ma jor Qu bi -

{a Di ko vi} is ta kao je da se na ana li zi re ka pi tu li ra ju rad i do stig nu }a to kom

2008. go di ne i od re |u ju smer ni ce za na red ni pe ri od.

Na ~el nik {ta ba KzO pu kov nik Mla |en Ni {e vi} re kao je da je to kom pro -

{le go di ne znat no po dig nut ni vo in di vi du al ne ospo so bqe no sti iz vo |a ~a obu ke.

Uspe {no su spro ve de ni kur se vi za in struk to re i eva lu a to re obu ke, ali i gar ni -

zon ski kur se vi en gle skog je zi ka, a zna ~aj ni po zi tiv ni po ma ci u~i we ni su na po -

boq {a wu is prav no sti opre me i u po pu ni rat nih ma te ri jal nih re zer vi je di ni ca

u sa sta vu Ko man de za obu ku. A. P.

No va vo zi la za sa ni tet sku slu ̀ bu

Ko man da ma i je di ni ca ma Voj ske Sr bi je i voj nim zdrav stve nim usta no va ma

Mi ni star stva od bra ne, u pro sto ri ja ma pred u ze }a „Vi tro gro up” u Be o gra du, 6. fe -

bru a ra, uru ~e ni su kqu ~e vi 12 sa ni tet skih vo zi la mar ke Ci tro en Jum per HDI.Mo der no opre mqe na sa ni tet ska vo zi la do bi li su sa ni tet ski or ga ni ko man -

di je di ni ca i cen ta ra za obu ku Voj ske Sr bi je, Voj na aka de mi ja, Voj no me di cin ska

aka de mi ja, Cen tar voj no me di cin skih usta no va Be o grad i Voj na bol ni ca Ni{.

Pre u zi ma wu no vih vo zi la, ko ja }e se ko ri sti ti za me di cin sko obez be |e we u

si ste mu od bra ne, pri su stvo va li su na ~el nik Ode qe wa za tran sport pu kov nik dr

@eq ko Ran ko vi} i za me nik na ~el ni ka Upra ve za zdrav stvo pu kov nik Jo van Mak si}.

Upra va za zdrav stvo is ka za la je po tre bu da se opre ma we sa ni tet ske slu ̀ be

na sta vi i u ovoj go di ni, te da vo za ~i ma sa ni tet skih vo zi la, zbog spe ci fi~ no sti

po sla i stru ke, omo gu }i do dat no ospo so bqa va we. Ta ko |e, pri li kom pri mo pre da -

je vo zi la na gla {e no je da je u opre ma we sa ni tet ske slu ̀ be to kom 2008. go di ne

ulo ̀ e no vi {e ne go pret hod nih go di na.

Voj no me di cin ski tim

ot pu to vao u DR Kon go

Pri pad ni ci {e sto ~la nog voj no me di cin skog

ti ma za va zdu {nu eva ku a ci ju Mi ni star stva od bra -

ne i Voj ske Sr bi je (AMET-12) ot pu to va li su u De -

mo krat sku Re pu bli ku Kon go.

Ma jor Mi li bor Ko sti}, sta ri ji vod nik pr ve

kla se Alek san dar Pa vi }e vi}, sta ri ji vod nik Mi -

lan Mar ko vi} i voj ni slu ̀ be ni ci dr Gor da na Be ja -

to vi}, Je le na \or |e vi} i Na da Ko ci} to kom na -

red nih {est me se ci bi }e deo mi rov ne mi si je Uje -

di we nih na ci ja u toj ze mqi (MO NUC).

Voj ska Sr bi je u~e stvu je u mi rov noj mi si ji UN

u DR Kon gu od mar ta 2003. go di ne. Tim AMET-12, u

okvi ru re dov ne ro ta ci je, za me ni }e svo je pret hod -

ni ke, tim voj nih me di ci na ra iz Sr bi je AMET-11 i

bi }e lo ci ran u Kin {a si.

Osnov ni za da tak ti ma je da pra ti te {ko po -

vre |e ne ili bo le sne pa ci jen te ko ji se va zdu {nim

pu tem pre ba cu ju do bol ni ca unu tar Kon ga ili do

bol ni ca vi {eg ste pe na u Ke ni ji i Ju ̀ no a fri~ koj

Re pu bli ci. Tim ~i ne dve gru pe le ka ra i teh ni ~a ra

ko je se sme wu ju u pri prav no sti. A. A.

Pri pre me po sma tra ~a

za mi rov ne mi si je

u Li be ri ji i Oba li

Slo no va ~e

U Cen tru za mi rov ne ope ra ci je (CMO) Zdru -

è ne ope ra tiv ne ko man de Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr -

bi je po ~e le su ne po sred ne pri pre me za voj ne po sma -

tra ~e, ko ji }e usko ro bi ti ras po re |e ni u mi rov ne

mi si je Uje di we nih na ci ja (UN) u Li be ri ji (UN MIL) iOba li Slo no va ~e (UNO CI).

U okvi ru dvo ne deq nih pri pre ma mi rov wa ci iz

Voj ske Sr bi je sa zna }e vi {e o tre nut nom bez bed no -

snom sta wu u afri~ kim dr ̀ a va ma u ko ji ma }e iz vr -

{a va ti za dat ke to kom mi si je. A. A.

Obe le ̀ en

Dan Voj no ge o graf skog

in sti tu ta

Pri god nom sve ~a no {}u u Voj no ge o graf skom in -

sti tu tu obe le ̀ en je Dan te voj ne usta no ve, osno va ne

5. fe bru a ra 1876, ka da je knez Mi lan Ob re no vi}

pro pi sao Ustroj stvo \e ne ral {ta ba srp ske voj ske.

Pod se }a ju }i na bo ga tu pro {lost usta no ve, ko -

ja je, iz ra dom \e ne ral {tab ne kar te Sr bi je u raz -

me ri 1:75 000, kra jem 19. ve ka, Sr bi ju uvr sti la u

red ma lo broj nih kar to graf ski ob ra |e nih ze ma qa,

na ~el nik VGI pu kov nik doc. dr Mir ko Bo ri sov na -

gla sio je da zna ~aj Voj no ge o graf skog in sti tu ta i

da nas ra ste.

U ime Mi ni star stva od bra ne, pri pad ni ke VGI

i broj ne go ste po zdra vio je na ~el nik Upra ve za op -

{tu lo gi sti ku pu kov nik Pe ri ca Pa vlo vi}, ko ji je

is ta kao da vred nost usta no ve, ~i ja se kar to graf -

ska pro duk ci ja me ri de se ti na ma mi li o na pri me -

ra ka raz li ~i tih ka ra ta, ra ste sa sva kim no vim

pro iz vo dom. D. G.

29

Vazduhoplovci

Vojske Srbije u SAD

30 15. februar 2009.

Komandanti 204. i 98.

avijacijske baze boravili su

nedavno u 180. borbenom

vingu Nacionalne garde

Ohajo. Poseta srpske vojne

delegacije predstavqa

nastavak dobre saradwe,

koja je zapo~ela 2006.

godine. Tom prilikom,

razmenili su iskustva

o svakodnevnom radu

sa kolegama iz ameri~kog

vazduhoplovnog sastava.

Pri pad ni ci Va zdu ho plov stva Voj ske Sr bi je bo ra vi li su od 25. do 31. ja nu a ra u

SAD. Tom pri li kom ob i {li su 180. bor be ni ving, va zdu ho plov ni sa stav Na ci o -

nal ne gar de Oha jo.

Srp sku de le ga ci ju, ko ju su ~i ni li bri gad ni ge ne ral Mir ko Vra ni}, ko man dant

204. avi ja cij ske ba ze, pu kov nik De jan Jok si mo vi}, ko man dant 98. avi ja cij ske ba -

ze, za stav nik Mi o drag Mar kov ~e vi}, ko man dir u 98. ba zi, sta ri ji vod nik pr ve kla se

Sa {a Sa i lo vi}, teh ni ~ar u 204. ba zi i voj ni slu ̀ be nik Na ta {a Mr dak, iz Cen tra

za mi rov ne ope ra ci je – pri mio je ko man dant pu kov nik Mark E. Bart man. Po se ta pred -

sta vqa na sta vak do bre sa rad we, ko ja je za po ~e la 2006. go di ne.

Sta re {i ne srp ske voj ske sa gle da le su, naj pre, ka ko je or ga ni zo van i ka ko funk -

ci o ni {e 180. bor be ni ving. Pra ti li su bri fing ame ri~ kih ko le ga, ko ji se od no si na

po stup ke u slu ~a je vi ma ak ci de na ta, te ro ri sti~ kih na pa da, te u si tu a ci ja ma ka da se

upo tre bqa va ju atom sko-bi o lo {ka sred stva.

Pre ma re ~i ma ge ne ra la Vra ni }a, 204. i 98. avi ja cij ska ba za Va zdu ho plov stva i

pro tiv va zdu ho plov ne od bra ne Voj ske Sr bi je je su je di ni ce sli~ nog ran ga kao i sa stav

Na ci o na la ne gar de Oha ja. Sa do ma }i ni ma su raz go va ra li o ope ra tiv noj spo sob no -

sti je di ni ce, po dr {ci i odr ̀ a va wu va zdu ho plo va. Go vo ri li su, ta ko |e, i o funk ci o -

ni sa wu pod o fi cir skog ko ra Voj ske Sr bi je i SAD, wi ho vom {ko lo va wu, usa vr {a va -

wu, obu ci pr vih i glav nih pod o fi ci ra i za da ci ma ko je iz vr {a va ju.

Iskustvo

sli~nosti

i razlika

saradwa

31

pa do bra na i opre me za spa sa -

va we pi lo ta. Elek tron ska opre -

ma za avi on F-16 sme {te na je u

po seb no obez be |e nom pro sto ru

i pod stal nim je vi deo-nad zo -

rom. Ta ko |e su pra ti li ame ri~ ke

ko le ge ko je su pro ve ra va le is -

prav nost opre me ko ja se ugra |u -

je u avi on F-16.

De le ga ci ja na {e voj ske bo ra -

vi la je i u teh ni~ kim ra di o ni -

ca ma ame ri~ ke ba ze za za va ri -

va we opre me na avi o nu, za li -

mar ske ra do ve, te la bo ra to ri -

ji za pro ve ru uqa mo to ra na

avi o nu. Po re ~i ma do ma }i na,

po sle sva kog le ta F-16, ko jih u

ba zi ima 18, kon tro li {e se ko li ~i na raz li ~i tih me ta la u mo tor -

nom uqu.

Srp ski va zdu ho plov ci sa gle da li su i na ~in po pu ne je di ni ce re -

zer vnim de lo vi ma. U ba zi, na ae ro dro mu, ~u va se oko 85.000 re zer -

vnih de lo va. Pra ti li su i rad zim ske slu ̀ be na ae ro dro mu, ko ji je

me {o vit, od no sno ci vil no-voj ni.

Le ta~ ka obu ka, za pa ̀ a ko man dant 204. avi ja cij ske ba ze bri -

gad ni ge ne ral Mir ko Vra ni}, pro ve ra ospo so bqe no sti pi lo ta i

prin ci pi na ko ji ma ona po ~i va, kao i na ~in na ko ji se od vi ja u ame -

ri~ kom va zdu ho plov stvu su sli~ ni kao u Va zdu ho plov stvu Voj ske Sr -

bi je. Ame ri~ ki pi lo ti se pri pre ma ju za una pred de fi ni sa nu mi si ju

na ra ti {tu. Oni su usko spe ci ja li zo va ni za kon kret no bor be no

sred stvo.

Ko man dan ti avi ja cij skih ba za srp ske voj ske raz go va ra li su, to -

kom po se te SAD, sa ge ne ra lom Ha ri jem Foj htom, ko man dan tom Va -

zdu ho plov ne na ci o nal ne gar de Oha ja. Raz me ni li su mi {qe wa o no -

voj or ga ni za ci ji na {ih va zdu ho plov nih sa sta va, do stig nu tom ste pe nu

re for me i pro fe si o na li za ci je Voj ske, te o za da ci ma pod o fi cir skog

ko ra, pla no vi ma opre ma wa sa vre me nom bor be nom teh ni kom, naj pre

vi {e na men skim bor be nim avi o nom, ali i u~e {}em Voj ske Sr bi je u

Part ner stvu za mir.

Na kra ju po se te, na {e sta re {i ne ob i {le su i Va zdu ho plov ni

mu zej SAD u Dej to nu.

V. PO ̂ U^

Po seb na pa ̀ wa po sve }e na

je te ma ma iz obla sti lo gi sti ke –

odr ̀ a va wu va zdu ho plov ne teh -

ni ke u pr vom i dru gom ste pe nu i

pro ble mi ma ko ji op te re }u ju

funk ci o ni sa we odr ̀ a va wa le -

ti li ca.

Va zdu ho plov ci Sr bi je ob i -

{li su ve }i nu obje ka ta 180.

bor be nog vin ga – teh ni~ ke ra di -

o ni ce, han ga re u ko ji ma se odr -

à va ju avi o ni, sta jan ku, rul ne

sta ze, ali i de ̀ ur nu ope ra tiv nu

je di ni cu. Wu ~i ne pi lo ti i teh -

ni~ ki sa stav. Na li cu me sta, za

pri pad ni ke srp skog Va zdu ho -

plov stva, si mu li ra na je uz bu na

de ̀ ur ne je di ni ce.

Ka ko ob ja {wa va ge ne ral

Vra ni}, zvu~ nim i sve tlo snim sig -

na lom za po ~e la je uzu na. U bli zi -

ni objek ta de ̀ ur ne ope ra tiv ne

je di ni ce na la ze se ~e ti ri po kret -

na ka po ni ra, sa avi o ni ma F-16,

sprem nih za uz le ta we. Ka po ni ri

su pod po seb nim vi deo-nad zo rom,

a sta we u wi ma pra ti se u ope ra -

tiv nom cen tru. Avi o ni su sprem -

ni za na o ru ̀ a va we i br zu upo -

tre bu. Pro stor za sme {taj avi o -

na je klimatizovan, ta ko da su

obez be |e ni uslo vi za efi ka sno

~u va we sku po ce ne avi ja ci je.

U to ku po se te sta re {i ne

Voj ske Sr bi je ob i {le su i sta -

ni cu za pro bu mo to ra avi o na F-

16 i ra di o ni cu za odr ̀ a va we

mo to ra u dru gom ste pe nu. Bri -

gad ni ge ne ral Mir ko Vra ni} is -

ti ~e da se is pit na sta ni ca za

avio-mo to re ne raz li ku je mno go

u od no su na na {u. Odr ̀ a va we

mo to ra u dru gom ste pe nu je raz -

li ~i to. U slu ~a ju o{te }e wa mo -

to ra avi o na F-16 ski da ju se o{te }e ni de lo vi i od mah za me wu ju no -

vim. Po {to je mo tor sa sta vqen iz vi {e de lo va, na taj na ~in je omo -

gu }e na par ci jal na za me na o{te }e nog de la.

U ope ra tiv nom cen tru, na pla zma ma, pra ti se i kon tro li {e si -

tu a ci ja u ce lo kup nom va zdu {nom pro sto ru SAD. Na ae ro dro mu ra di

oko 1.000 li ca. Od to ga 200 pri pad ni ka je di ni ce ra di pu no rad no

vre me, oko 400 po la rad nog vre me na, dok su osta li an ga ̀ o va ni po -

vre me no – ne pot pu no rad no vre me. Po se du ju in ter nu ra ~u nar sku

mre ̀ u, u ko ju je uve za no vi {e od 700 ra ~u na ra.

Pro {le go di ne, 180. bor be ni ving je re or ga ni zo van, pa su se i

ame ri~ ke ko le ge su sre le sa pro ble mom ot pu sta vi {ka ka dra. Te {ko -

}e su pre va zi {li od go va ra ju }im so ci jal nim pro gra mom, od no sno po -

ste pe nim uki da wem for ma cij skih me sta.

To kom po se te Na ci o nal noj gar di Oha ja, srp ski va zdu ho plov ci

pri su stvo va li su pri pre mi u~e sni ka ve ̀ be po sve }e ne ri zi ci ma i

opa sno sti ma ko je na me }e sa vre me na si tu a ci ja u sve tu. Na ve ̀ bi se

an ga ̀ u ju i ci vil ne struk tu re – po li ci ja, va tro ga sna slu ̀ ba, sa ni -

tet ske eki pe i agen ci ja za kon tro lu le ta. Na sto je da pro i gra ju po -

stup ke u ri zi~ nim si tu a ci ja ma i sa rad wu ci vil nih in sti tu ci ja i voj -

ske. Ciq ve ̀ be je ste da us po sta ve bo qu or ga ni za ci ju, usa gla se ter -

mi ne, ali i da se upo zna ju li ca ko ja kon tak ti ra ju u van red nim slu ~a -

je vi ma.

Go sti su ob i {li i objek te na me we ne za odr ̀ a va we opre me, na -

o ru ̀ a wa, pa do bran sku sek ci ju, gde su im de mon stri ra li pri pre mu

Opre mqe nost obje ka ta, sa la, ra di o ni ca i ope ra tiv nog cen -

tra va zdu ho plov nog sa sta va Na ci o nal ne gar de Oha ja, 180. bor -

be nog vin ga, za i sta je ste fa sci nant na. Ne mo ̀ e se po re di ti sa

sta wem u na {im je di ni ca ma. Me |u tim, prin ci pi ra da su sli~ ni

kao kod nas. Srp sko voj no va zdu ho plov stvo je stru~ no, ali mu ne -

do sta ju od go va ra ju }a ma te ri jal na ba za i sa vre me na in for ma ti~ -

ka po dr {ka. Kao i sva ko va zdu ho plov stvo, i ame ri~ ko va zdu ho -

plov stvo se su sre }e sa pro ble mi ma is prav no sti va zdu ho plo va.

Ge ne ral Vra ni} pred la ̀ e da se u na red nom pe ri o du una -

pre di sa rad wa sa Na ci o nal nom gar dom – da se for mi ra tim

raz li ~i tih spe ci jal no sti, ko ji }e du ̀ e vre me na bo ra vi ti u SAD,

u je di ni ci istog ran ga, i pra ti ti sva ko dnev no funk ci o ni sa we

tog ame ri~ kog va zdu ho plov nog sa sta va. Na taj na ~in bi se u pot -

pu no sti sa gle da la efi ka snost i pro ble mi u we go vom ra du.

KAPACITETI

32 15. februar 2009.

Pored pro{irewa

delokruga rada, koji znatno

prevazilazi obim

specijalisti~ke bolni~ke

slu`be, Vojna bolnica

zadràla je sve odlike,

pogodnosti i prednosti

bolnice op{teg tipa,

a prvenstveno mogu}nost

da najve}i broj svojih

pacijenata zbrine stru~no,

kvalitetno i efikasno,

za kratko vreme

i na istom mestu

Ma lo je in sti tu ci ja u Sr bi ji ko je po put Voj ne bol ni ce u Ni {u ima ju tra di ci ju ne -

pre kid nog po sto ja wa i de lo va wa od 131 go di ne. Ta bol ni ca ima pro {lost vred -

nu di vqe wa, ali i sa da {we is tak nu to me sto u si ste mu voj nog zdrav stva i ja snu

spo zna ju svo jih oba ve za i za da ta ka u bu du} no sti. Da nas je ona sa vre me na i vi so -

ko ospo so bqe na voj no zdrav stve na usta no va, sa vi {e stru kim na me na ma i za da-

ci ma. Le ka ri i me di cin ski teh ni ~a ri u svom ra du dr ̀ e se smer ni ca ko je je jo{ dav ne

1878. go di ne pro mo vi sao osni va~ i pr vi uprav nik Voj ne bol ni ce i is tak nu ti di plo -

ma ta, isto ri ~ar i pi sac dr Vla dan \or |e vi} u de lu „Una pre |i va we stru ke i ~u va we

na rod nog zdra vqa”.

Mo der ni za ci ja opre me

– Go di na ko ja je za na ma mo ̀ e se oce ni ti kao uspe {na – ka ̀ e uprav nik Voj ne

bol ni ce pu kov nik dr Sla vi {a ]i ri}. – Re a li zo va ni su svi za da ci, sa ~u van je ka drov -

ski po ten ci jal, na ba vqe na je i no va opre ma, po stig nu ti su zna ~aj ni re zul ta ti na pla -

nu usa vr {a va wa, po ve }a wa kva li te ta ra da i uslu ga i me |u na rod nog an ga ̀ o va wa. Po -

red se kun dar ne zdrav stve ne za {ti te, bol ni ca obez be |u je i pre ven tiv no-me di cin sku i

pri mar nu zdrav stve nu za {ti tu. I po red pro {i re wa de lo kru ga ra da, ko ji znat no pre -

va zi la zi obim spe ci ja li sti~ ke bol ni~ ke slu ̀ be, Voj na bol ni ca je za dr ̀ a la sve od li -

ke, po god no sti i pred no sti bol ni ce op {teg ti pa, a pr ven stve no mo gu} nost da naj ve }i

broj svo jih pa ci je na ta zbri ne stru~ no, kva li tet no i efi ka sno, za krat ko vre me i na

istom me stu.

Voj na bol ni ca u Ni {u je din stve na je i spe ci fi~ na po svom mo de lu or ga ni zo va -

wa, ka ko u voj nom, ta ko i u sve u kup nom srp skom zdrav stvu. Na i me, od ja nu a ra 2008.

go di ne bol ni ca funk ci o ni {e kao usta no va u ko joj se po red pru ̀ a wa pu nog obi ma spe -

ci ja li sti~ ke se kun dar ne zdrav stve ne za {ti te, obez be |u je i deo ter ci jar ne zdrav stve -

ne za {ti te i spro vo di pre ven tiv na i pri mar na za {ti ta. U we nom sa sta vu na la ze se

ûvari

narodnog

zdravqa

Vojna bolnica u Ni{u

zdravstvo

Pu kov nik,

dr Sla vi {a

]i ri},

upravnik

Voj ne bol ni ce

33

Kros u Noj kir he nu pod okri qem CISM

Voj nik Mir ko Pe tro vi} po bed nik je tak mi ~e wa u kro su u

ne ma~ kom gra du Noj kir he nu, ko je je or ga ni zo vao Me |u na rod ni

sa vet za voj ne spor to ve – CISM. Sta ri ji vod nik Go ran ê gar

za u zeo je de se to, a ka pe tan Alek san dar Ne {ev ski pet na e sto

me sto. Eki pa Voj ske Sr bi je za u ze la je tre }e me sto, iza [vaj -

car ske i Ne ma~ ke.

U~e stvo va lo je 12 eki pa sa vi {e od sto ti nu atle ti ~a ra.

Na kru ̀ noj sta zi du ̀ i ne 1.700 me ta ra bi lo je 12 pre pre ka, a

tr ~a lo se pet kru go va.

Na {a de le ga ci ja pod vo| stvom pot pu kov ni ka Dra ga na To -

do ro va ostva ri la je vi {e ko ri snih su sre ta i do go vo ra u ve zi

sa or ga ni za ci jom i odr ̀ a va wem pred sto je }eg svet skog voj nog

pr ven stva u ma ra to nu, ko je }e se 18. apri la odr ̀ a ti u Be o gra -

du. [ef kan ce la ri je CISM za Evro pu ma jor Anet Nin gren iz

[ved ske iz re kla je broj ne po hva le na ra ~un na {ih tak mi ~a ra

i an ga ̀ o va wa de le ga ci je Voj ske Sr bi je u ra du CISM.

Po vo dom uspe ha u Noj kir he nu, voj ni ka Mir ka Pe tro vi }a

pri mio je dr ̀ av ni se kre tar Zo ran Jef ti}, {ef na {e De le ga -

ci je pri Me |u na rod nom sa ve tu za voj ne spor to ve. B. K.

19. za vod za pre ven tiv nu me di cin sku za {ti tu i ode qe we za pri mar -

nu zdrav stve nu za {ti tu, {to zna ~i da pod svo jim kro vom ima ~e ti ri

obla sti zdrav stve ne za {ti te. Do sa da {wa is ku stva go vo re da je to

do bar i pri me wiv ob lik ra da, ko ji zah te va do dat na an ga ̀ o va wa i

ula ga we ve li kih na po ra u or ga ni za ci ju ra da.

S dru ge stra ne, la ko su vi dqi vi po zi tiv ni efek ti u vi du jef ti -

ni jeg po slo va wa, po boq {a wa na pla nu funk ci o nal no sti i efi ka -

sno sti, lak {e ko or di na ci je, ope ra bil no sti i ko ri {}e wa za jed ni~ -

kih lo gi sti~ kih ka pa ci te ta.

U pro {loj go di ni bol ni ca je znat no ob no vi la ma te ri jal na

sred stva i na ba vi la va ̀ ne apa ra te i ure |a je, {to je pred u slov za

uspe {an rad. Na pla nu mo der ni za ci je ni je po stig nu to ono li ko ko li -

ko bi me di cin ski rad ni ci u è le li, ali, do {lo je do zna ~aj nih po -

ma ka. Ku po vi nom ko lo no sko pa, ga stro sko pa i dru ge sa vre me ne opre -

me, stvo re ni su uslo vi za funk ci o nal nu ga stro en te ro lo {ku i elek -

tro fi zi o lo {ku di jag no sti ku, {to }e pri li~ no po boq {a ti kva li tet

pru ̀ a wa uslu ga pa ci jen ti ma. Vred nost no ve opre me je oko dva de set

mi li o na di na ra, a vi {e od po lo vi ne sred stva obez be di li su pri -

pad ni ci Voj ne bol ni ce iz sop stve nih pri ho da.

Funkcionalna

integracija

Voj na bol ni ca na sta vi la je sa usa vr {a va wem svog ka dra u

obla sti is pu wa va wa stan dar da Na toa ROL 1 i ROL 2, {to pod ra zu -

me va ni vo pru ̀ a wa pr ve po mo }i i pr vog spe ci ja li sti~ kog ni voa po -

mo }i.

– Na {ih de se tak pri pad ni ka za vr {i lo je kur se ve na ve ̀ bi

MED CE UR u Spli tu i u Ne ma~ koj – go vo ri za me nik uprav ni ka Voj ne

bol ni ce pu kov nik dr Ne boj {a \e ni}. – Mi smo i ba za Me di cin skog

fa kul te ta u Ni {u, po {to stu den ti iz vo de ve ̀ be na na {im ode qe wi -

ma za hi rur {ke i unu tra {we bo le sti i ne u ro lo gi ji. Vi {e pri pad ni -

ka u~e stvo va lo je na me |u na rod nim voj nim ve ̀ ba ma, sa ve to va wi ma,

kur se vi ma i stru~ nim voj no me di cin skim sku po vi ma, {to je do pri ne -

lo raz me ni is ku sta va, sti ca wu no vih zna wa i pru ̀ i lo nam pri li ku

da me di cin ske rad ni ke iz dru gih ze ma qa in for mi {e mo o ra du, do -

stig nu }i ma i mo gu} no sti ma Voj ne bol ni ce.

Broj ko ri sni ka zdrav stve nih uslu ga za dr ̀ an je na istom ni -

vou, a mo ̀ e se po ve }a ti tek po za vr {et ku pro ce sa funk ci o nal ne

in te gra ci je, od no sno, ukqu ~i va wa bol ni ce u mre ̀ u zdrav stve nih

usta no va Sr bi je. Pr o ces in te gra ci je ci vil nog i voj nog zdrav stva

je u to ku. Voj na bol ni ca u Ni {u po nu di la je da se sa od re |e nim de -

lom ka pa ci te ta ukqu ~i u zdrav stve no zbri wa va we ci vil nog sta -

nov ni {tva.

– U sta wu smo da 100 po ste qa na me ni mo za te svr he. Pred no -

sti in te gra ci je su vi {e stru ke. Pre sve ga za ce lo kup nu zdrav stve nu

slu ̀ bu i gra |a ne, ko ji bi ima li ve }u mo gu} nost iz bo ra, dok bi Voj na

bol ni ca do sti gla bo qu po pu we nost ka pa ci te ta i pru ̀ i le bi joj se

{i re mo gu} no sti za rad. Ne vi dim ne ga tiv ne cr te u tom pro jek tu. Re -

al ne pro ce ne go vo re da ga mo ̀ e mo re a li zo va ti, a da se pri tom do -

stig nu ti ni vo zdrav stve ne za {ti te voj nih osi gu ra ni ka ne do ve de u

pi ta we – ka ̀ e pu kov nik ]i ri}.

Z. MI LA DI NO VI]

U ti mu Mi ni star stva od bra ne Sr bi je za or ga ni za ci ju

pred sto je }e me |u na rod ne ve ̀ be MED CE UR 2009 na la zi se i

uprav nik Voj ne bol ni ce pu kov nik Sla vi {a ]i ri}.

– To }e bi ti jed na od naj zna ~aj ni jih ovo go di {wih ak tiv no -

sti srp skog voj nog sa ni te ta i srp ske voj ske u ce li ni – ka ̀ e pu -

kov nik ]i ri}. – Ve ̀ ba se ve} ne ko li ko go di na or ga ni zu je u raz -

li ~i tim ze mqa ma, a mi smo u~e stvo va li na ve ̀ ba ma u Mol da vi -

ji (2007) i Hr vat skoj (2008). Sa da je na {a ze mqa pri hva ti la da

bu de or ga ni za tor ve ̀ be. Ona }e se odr ̀ a ti u Ni {u i na woj }e

u~e stvo va ti oko 300 pri pad ni ka voj nih sa ni te ta iz 13 ze ma qa

~la ni ca Pro gra ma Part ner stvo za mir. Bi }e to do bra pri li ka

za raz me nu is ku sta va i sti ca we no vih zna wa.

MEDCEUR 2009

Uspeh

takmi~ara

Vojske Srbije

Potvrda dobrih rezultataSkup{tina grada Ni{a dodelila je najvi{e priznawe Grad-

skoj organizaciji rezervnih vojnih stare{ina u tom gradu. U obra-

zloèwu nagrade navodi se da gradska ORVS u 2009. godini obe -

leàva 90 godina od osnivawa i da su rezervni oficiri i pod-

oficiri tokom istorije srpskog naroda predstavqali zna ~ajan

vojnostru~ni potencijal.

Tom prilikom, predsednik Gradske organizacije RVS u

Ni{u mr Milutin Panteli} rekao je da nagrada predstavqa

potvrdu dobrih rezultata Gradske organizacije i wenog kadra u

dosada{wem radu i podstrek za budu}i nesebi~an dru{tveno-

koristan rad.

Z. M.

zdravstvo

34

Do stig nu }a ne fro lo ga

i imu no lo ga

Re zul ta ti na u~ no i stra -

ì va~ kog za dat ka na te mu

„Lo kal ni i si stem ski efek ti

stan dard nih i bi o kom pa ti -

bil nih ras tvo ra za pe ri to -

ne um sku di ja li zu na pro ce se

in fla ma ci je, imun skog od go -

vo ra, mal nu tri ci je i ate ro -

skle ro ze kod bo le sni ka na

hro ni~ noj pe ri to ne um skoj

di ja li zi“, pod ru ko vod stvom

pu kov ni ka prof. dr \o ke

Mak si }a, na ~el ni ka Di jag -

no sti~ ko-po li kli ni~ kog Cen tra VMA i aka de mi ka pu -

kov ni ka prof. dr Mi o dra ga ô li }a, na ~el ni ka In sti -

tu ta za me di cin ska is tra ̀ i va wa VMA, iza zva li su ve -

li ku pa ̀ wu ame ri~ ke stru~ ne jav no sti.

O re zul ta ti ma ovog na u~ nog pro jek ta dr Mak si}

ima }e iz la ga we na pre sti ̀ nom na u~ nom sa stan ku svet -

skih ne fro lo ga, ko ji }e se bi ti odr ̀ an od 8. do 10.

mar ta u Hju sto nu, SAD. Ovo pri zna we ne fro lo zi ma i

imu no lo zi ma VMA plod je no vog pri stu pa na u~ no i -

stra ̀ i va~ kom ra du, u ko me kli ni ~a ri i pro fe si o nal -

ni is tra ̀ i va ~i tim skim ra dom i pri stu pom naj va ̀ ni -

jim pro ble mi ma u me di ci ni, ima ju mo gu} nost da na pra -

ve zna ~aj ne po ma ke u stru ci i na u ci.

Una pre |e we Di jag no sti~ ko

-po li kli ni~ ke slu ̀ be

Naj ve }u or ga ni za cij sku ce li nu VMA, Di jag no sti~ -

ko-po li kli ni~ ki cen tar, ~i ne 51 spe ci ja li sti~ ki ka -

bi net, 11 funk cij skih di jag no sti ka, Cen tar za dnev nu

15. februar 2009.

Pripremila E. RISTANOVI]

Do bra sa rad wa VMA sa me di ji ma

U to ku 2008. go di ne o VMA je ob ja vqen ukup no 3.921 pri log u sred stvi ma

jav nog in for mi sa wa ili 86 od sto vi {e ne go u pret hod noj go di ni.

U {tam pa nim me di ji ma ob ja vqe no je 3.132, a u elek tron skim 789 pri lo ga.

Broj ne ga tiv no in to ni ra nih bio je ni ̀ i od dva od sto.

Na veb saj tu VMA, od 18. ju na pro {le go di ne do 18. ja nu a ra 2009, za be -

le ̀ e no je 89.379 po se ta, ili 412 po da nu, iz 116 ze ma qa sve ta.

Naj po se }e ni je su ru bri ke ve sti, di jag no sti~ ko-po li kli ni~ ki cen tar, gru pe

hi rur {kih i in ter nih kli ni ka, Kli ni ka za pla sti~ nu hi rur gi ju, Kli ni ka za o~ ne

bo le sti i Kli ni ka za sto ma to lo gi ju.

Me di cin ska za {ti ta od he mij skog oru` ja

Pred stav ni ci Na ci o nal nog ko mi te ta za za bra nu he mij skog oru` ja Kra qe -

vi ne Ka tar, to kom vi {e dnev ne po se te Mi ni star stvu od bra ne i Voj sci Sr bi je,

po se ti li su i Voj no me di cin sku aka de mi ju i tom pri li kom se in for mi sa li o or -

ga ni za ci ji, na ~i nu ra da, ukup noj de lat no sti i ka pa ci te tu Cen tra za kon tro lu

tro va wa.

U raz go vo ri ma je bi lo re ~i o im ple men ta ci ji od re da ba iz Kon ven ci je o

za bra ni he mij skog oru` ja i na ~i ni ma za pre va zi la ̀ e we or ga ni za ci o nih i

stru~ nih pro ble ma pri even tu al nim te ro ri sti~ kim ak tiv no sti ma ili he mij skim

ak ci den ti ma ve }ih raz me ra.

Obo stra no je is tak nu ta è qa za na sta vak sa rad we, po seb no za pre no {e -

we is ku sta va VMA u for mi ra wu, opre ma wu i pla ni ra wu obi ma ra da mul ti -

funk ci o nal ne he mij sko-tok si ko lo {ke ana li ti~ ke la bo ra to ri je.

Di jag no sti ka i te ra pi ja kal ku lo ze uro trak ta

Pra te }i naj no vi je svet ske tren do ve u di jag no sti ci i te ra pi ji kal ku lo ze

uro trak ta, zbog sve ve }eg bro ja pa ci je na ta obo le lih od ove bo le sti, na VMA

ot po ~e lo je for mi ra we Cen tra za di jag no sti ku i le ~e we kal ku lo ze, je din stve -

nog na ovim pro sto ri ma.

Svr ha for mi ra wa Cen tra ogle da se u ka drov skom i funk ci o nal nom ob je -

di wa va wu ove pr o ble ma ti ke, ~i me bi se po jed no sta vi lo i una pre di lo zbri wa -

va we pa ci je na ta. Ta ko bi se u jed nom cen tru spro vo di le kom plet na di jag no sti -

ka, le ~e we i da qa du go go di {wa kon tro la ova kvih pa ci je na ta.

U tom smi slu, ESWL ode qe we, ko je se i do sa da ba vi lo kom plet nom di jag no -

sti kom, me ta bo li~ kim is pi ti va wem kal ku lo ze i van te le snim raz bi ja wem ka me -

na u bu bre gu i mo kra} nim ka na li ma, opre mqe no je naj sa vre me ni jim apa ra tom

za tu na me nu, ka kav tre nut no ne po se du je ni jed na me di cin ska usta no va na ovim

pro sto ri ma.

No va teh no lo gi ja obez be |u je {i rok ener get ski spek tar, mo gu} nost pri me ne

ove me to de i kod iz ra zi to go ja znih pa ci je na ta, po se du je so fi sti ci ra no rend -

gen sko i ul tra zvu~ no na vo |e we, dvo stru ki fo kus – je dan za ka men u bu bre gu a

dru gi za ka men u mo kra} nim ka na li ma i broj ne dru ge mo gu} no sti.

Pu kov ni k

dr \o ko Mak si }

hi rur gi ju i dis pan ze ri za bo le sti de ce i è na. U wi -

ma je pro {le go di ne ura |e no 305.135 spe ci ja li sti~ -

kih i sup spe ci ja li sti~ kih pre gle da, te 145.00 raz li -

~i tih di jag no sti~ kih in ter ven ci ja, {to je za dva po sto

vi {e ne go u 2007. go di ni.

U Cen tru za dnev nu hi rur gi ju ura |e no je i 6.629

ope ra ci ja u lo kal noj i op {toj ane ste zi ji.

Iza ovih re zul ta ta sto ji tim od 61 le ka ra spe ci -

ja li sta, od ko jih su 13 dok to ri na u ka sa na stav nim ti -

tu la ma re dov nih i van red nih pro fe so ra, od no sno do -

ce na ta. Uz do bro or ga ni zo va ne ti mo ve le ka ra su i do -

bro ob u ~e ni i is ku sni sred wi i vi {i me di cin ski teh -

ni ~a ri, te po slu ̀ i o ci bo le sni ka.

No va opre ma za kon trast no sni ma we krv nih su -

do va gla ve i sr ca, hi per ba ri~ na ko mo ra, no vi ma mo -

graf i opre ma za mi ni in va ziv nu hi rur gi ju, znat no }e

pro {i ri ti obim i kva li tet uslu ga ko je }e VMA pru ̀ a -

ti pa ci jen ti ma.

35

N aj kra }i me sec do no si ne ka kvo olak {a we.

Ne {to su du ̀ i da ni, ta ko je sto ji u ka len da -

ru, a na ma pred sto ji ~e ka we do pra vog pro -

le} nog sun ca. Ta da }e, svi ve ru je mo, bi ti mno go lak -

{e. Za bo ra vi }e mo na pro ble me sa ga som, „te {ke”

ra ~u ne za stru ju, na ja vu lo {e go di ne... „Ne ka ko s

pro le }a”, pe vao je ~u ve ni hit po pu lar ni Ke mal

Mon te no, ~i ja se la ga na pe sma i da nas ra do slu {a.

Zi ma jo{ sku pqa ha ra~ po na {im du {a ma i nov ~a -

ni ci ma, ali ne }e du go...

Ka da je hlad no, te {ke su i uspo me ne. Eto, me |u -

na rod ni dan ge no ci da i ho lo ka u sta po bu dio je mno ga

se }a wa, otvo rio ne ka pi ta wa i sta vio (opet) sa vest

~o ve ~an stva pod upit nik. Upra vo u tom vre me nu ne ki

ne sre} ni umo vi su na cr ta li ku ka ste kr sto ve pre ko

pla ka ta na ko me de ~ak, o~i to Rom, po ru ~u je ka ko svi

qu di ima ju ista pra va. Ne ko li ci na wih, ili sa mo je -

dan, sve jed no, do voq no je da obru ka ju srp sku pre sto -

ni cu. Tu ̀ no je {to se to do go di lo na Ze le nom ven cu,

ne da le ko od me sta gde su pre ne ko li ko go di na skin -

hed si na smrt pre tu kli glum ca Dra ga na Mak si mo vi -

}a zbog istih raz lo ga zbog ko jih su is cr ta ne sram ni

sim bo li pre ko o~i ju de ~a ka sa sli ke.

Dra gan Jo va no vi}, u~i teq u pen zi ji iz oko li ne

Kra gu jev ca, ka ̀ e da ga je ras tu ̀ io taj do ga |aj, ba{

ka ko su ga re vol ti ra li svi in ci den ti gru pi ca za ko -

je ve li „opro sti im Bo ̀ e, ne zna ju {ta ra de”. Da su

oku si li ma kar de li} fa {i sti~ kog te ro ra, sa svim

bi se dru ga ~i je po na {a li. Dra gan, od no sno de ~ak

ko ji ga je glu mio, je dan je od ju na ka fil ma „Kr va va

baj ka”, in spi ri sa nog stre qa wu |a ka u [u ma ri ca -

ma. Pro {le su de ce ni je od ta da, pri pa da ju ~ak i

pro {lom ve ku, ali uspo me ne ne ble de. Po put svo jih

vr {wa ka, ma lih Ro ma iz pri grad skog na se qa, ~i -

stio je ci pe le na uli ca ma ne bi li pre ̀ i veo i pre -

hra nio dva bra ta i tri se stre. Ro di te qi su im po -

mr li od tu ber ku lo ze ko ja je ta da ha ra la po si ro ti -

wi i ne ja ~i...

N a do bud ni ne ma~ ki voj ni ci su bi li ~e ste mu -

{te ri je, ali uo ~i ma sov nog po gu bqe wa dan-

dva ih ni je bi lo. On da su se po ja vi li sa

blat wa vim ~i zma ma ko je bi stro po {ta li na san du ke

ma li {a na, a ovi se la ti li pr qa vog po sla. Dra gan

je jed nog do bro upam tio. Naj pre se mu ~io da ski ne

glib sa |o no va, on da je dla no vi ma tr qao sa re, po -

tom po tro {io sav ima lin... Uvek je sa so bom no sio

dva ma la olov na voj ni ka ko je bi po sta vqao s le ve i

de sne stra ne oslon ca za obu }u mu {te ri je. Ne ko me

su fi gu ri ce pri vla ~i le pa ̀ we, mno gi ih ni su ni

pri me ti li. Ne mac je ste. Po nu dio mu je no vac za wih,

ali je de ~ak od bio, tra ̀ e }i sa mo na dok na du za svoj

rad. Me |u tim, ese so vac ga je pre zri vo po gle dao, ne -

{to pro mr mqao i okre nuo se. Re vol ti ran {to ni je

do bio po {te no za ra |e ni no vac, ma li {an je uzeo

svog olov nog voj ni ka, upe rio u Nem ca i uz vik nuo:

bum! Ovaj je ~uo „pu caw”, vra tio se do ku ti je ~i sta -

~a i ras pa lio mu stra {an {a mar. Od udar ca Dra -

gan je pao ne ko li ko me ta ra da qe, a we go ve amaj li je

oko we ga. Sre }om, na {ao ih je u tra vi. Ia ko ni je

za ra dio ni {ta, sa ne ko li ko krom pi ra za do voq no se

vra tio bra }i i se stra ma...

û dom je pre ̀ i veo stre qa we i rat, uop {te.

Mr zeo je oku pa to re i smi {qao ka ko bi po mo gao

oslo bo di la~ kom po kre tu. Znao je ne ke mom ke, ile -

gal ce i po nu dio im po mo}. Oni su ga is po ~et ka sum -

wi vo gle da li, ali ka da je u svo joj ku ti ji sa pri bo -

rom za ~i {}e we obu }e pre neo pr ve let ke, po ra slo

je po ve re we u bu du }eg ku ri ra. Pe {a ~io je ki lo me -

tri ma, od me sta do me sta, sa ~u ke, na ~u ku. Po red

ne ma~ kih pa tro la, kon trol nih punk to va, za se da...

Uvek bi do bio ma lo hra ne i to, uz ose }aj da ra di

ne {to ko ri sno za svoj na rod, bi lo mu je do voq no.

P o sle oslo bo |e wa, u do mu za de cu bez ro di -

te qa za vr {i }e osnov nu i u~i teq sku {ko lu.

Do bio je stal ni po sao. Vre me je pro la zi lo,

ali Dra gan ni ka da ni je za bo ra vio svo ju qu bav pre -

ma olov nim voj ni ci ma. Jo{ dok su tra ja le bor be,

sku pqao je zr na, ostat ke gra na ta, pra vio od liv ke i

~u vao ih za bo qe da ne. Omi qe ni u~i teq imao je svoj

ho bi. Sam je pra vio ka lu pe, a we gov stroj rat ni ka

je br zo ra stao. Od spar tan skih ko pqa ni ka, pre ko

sred wo ve kov nih vi te zo va i Na po le o no vih ki co {a

do na {ih voj ni ka. One dve fi gu ri ce no sio je ~i ta -

vog ra ta i sa ~u vao ih je do da nas. Mo gla su we go va

de ca i ona iz kom {i lu ka da se igra ju sa svim i sva -

~im – osim sa dva olov na voj ni ka...

Ne ka ̀ e on da je ma wi ili ve }i pa tri o ta od

dru gih. Po ne kad po ka ̀ e de ci Me da qu za hra brost

ste ~e nu u vre me ra ta. Po {tu je sve qu de, sva ~i ju ve -

ru, sva ki na rod. Ta ko je vas pi ta vao ge ne ra ci je |a -

ka i ne raz u me one ko ji ni su na u ~i li ni {ta iz isto -

ri je.

Pa tri o ti zam je po jam ko ji se u po sled wih pet -

na e stak go di ne kod nas sva ko ja ko tu ma ~io, pa mu je u

mo ru de fi ni ci ja po mu }e no zna ~e we. To je ose }aj ko -

ji sva ko no si u se bi, kao ve ru, uo sta lom. Stvar li~ -

nog iz bo ra i me re. Ni kom ne tre ba za vi ri va ti u du -

{u. Bra ni ti ugled svo je ze mqe gde god je to mo gu }e

zna ~i ima ti ose }aj, ve ru i me ru. Naj ~e {}e se po zi -

va mo na spor ti ste, uglav nom s raz lo gom. Kroz wi -

ho ve uspe he sa gle da va se ime Sr bi je, ali ne sme mo

za bo ra vi ti da to ~i ne i na {i voj ni ci, umet ni ci, na -

u~ ni ci, mla di ta len ti... Stvar je dru {tva ka ko }e

da vred nu je wi ho ve re zul ta te. ê sto ni su naj bo qe

na gra |e ni za svoj ne sum wi vi do pri nos afir ma ci ji

dr ̀ a ve, ali to je ne {to unu tar nas. Sli ka u sve tu je

~e sto mno go lep {a ne go {to mi sli mo. Za to je ne tre -

ba kva ri ti. Ugled se du go i mu ko trp no sti ~e, a ola ko

gu bi. Ho }e mo uspe he {i rom sve ta, ali ne }e mo ni jed -

nog sled be ni ka fa {i zma me |u na ma, ni je dan ku ka -

sti krst, ni {ta {to ni je svoj stve no na {em na ro du,

ve ri i tra di ci ji.

SAgalerije

Pi{e

Branko KOPUNOVI]

Olovni vojnici

36 15. februar 2009.

Srbija ima 30 posto

vi{e energetskog

potencijala Sunca

od evropskog proseka.

U vetrogeneratorske

parkove na Vlasini

mogu}e je investirati

oko 500 miliona

evra, a

Elektroprivreda

Srbije nudi

investitorima

dvanaestogodi{wi

ugovor na osnovu

kojeg im garantuje

vi{e otkupne cene

elektri~ne energije.

Samo „kro}ewem”

vetra srpski

energetski sistem

mogu}e je obogatiti

za 2,3 milijarde

kilovat-sati

elektri~ne struje

godi{we, {to je oko

sedam posto sada{we

proizvodwe te

dragocene energije.

Na{i istraìva~i

sa~inili su dva

va`na nau~na

projekta

o kori{}ewu eolske

i solarne energije,

koji }e doma}im i

inostranim

ulaga~ima omogu}iti

da se uz mawe

rizikovawa brè

opredele za to

da li }e, i gde,

ulagati u kori{}ewe

obnovqivih izvora

energije.

Qu di su da nas sve vi {e sve sni da le ko se ̀ nih po sle di ca glo bal ne pro me ne kli me

na na {oj pla ne ti i efe ka ta tzv. sta kle ne ba {te na sta le usled enorm nog is pu -

{ta wa ugqen-di ok si da i osta lih {tet nih ga so va u at mos fe ru. Na u~ ni ci {i rom

sve ta upor no, iz go di ne u go di ne, uka zu ju na taj ve li ki pro blem sa vre me nog ~o ve -

~an stva, dok su ugled ni ~la no vi jed ne ko mi si je, oform qe ne na pred log Uje di we -

nih na ci ja i Svet ske me te o ro lo {ke or ga ni za ci je, u svom ne dav nom iz ve {ta ju na zna -

~i li da je tre nut no jed na od naj zna ~aj ni jih me ra ko ju va qa pred u ze ti ra di uspo ra va wa

kli mat skih pro me na i de li mi~ nog ubla ̀ a va wa sve vi dqi vi je {te te po ì vi svet znat -

no sma we we po tro {we kla si~ nog go ri va (ugqa, ga sa i naf te) i sve sna ̀ ni je okre ta we

ob no vqi vim iz vo ri ma ener gi je, me |u ko ji ma ener gi ja ve tra (eol ska) i ener gi ja sun ca

(so lar na) za u zi ma ju zna ~aj no me sto.

Ni je, sto ga, ni ma lo slu ~aj no {to je pot kraj mi nu le go di ne bri tan ski pre mi jer

Gor don Bra un na ja vio „ze le nu re vo lu ci ju”, re kav {i da je we go va vla da sa ~i ni li vr lo

am bi ci o zan plan ula ga wa 200 mi li jar di evra – to kom na red nih 12 go di na – u po ve -

}a we pro iz vod we ener gi je iz ob no vqi vih iz vo ra. Tim pla nom je, sem osta log, pred vi -

|e no po sta vqa we 7.000 eol skih tur bi na (ve tro ge ne ra to ra), od ~e ga 3.000 na mo ru,

{to }e za so bom po vu }i i otva ra we vi {e od 160.000 rad nih me sta. Pre mi jer Gor don

ujed no tvr di da }e taj po du hvat svr sta ti Ve li ku Bri ta ni ju u vrh svet ske eol ske in du -

stri je i da }e, ve li, „Se ver no mo re po sta ti za ener gi ju ve tra ono {to je Arap ski za -

liv za naft nu in du stri ju”.

Sve upor ni je na sto ja we da se mak si mal no uma wi za vi snost od naf te ogle da

se i u grad wi elek tra ne na ve tar ne da le ko od glav nog gra da {kot ske, Gla zgo va,

Darovi p

O b n o v q i v i i z v o r i

dr

u{

tvo

37

Za vi ri va we u isto ri ju gra |e wa ve tre wa ~a do ve {}e nas ne mi -

nov no i do po da tka ko ji nam ot kri va da je Ho lan di ja po seb no po zna -

ta po wi ma i da su ih Ho lan |a ni jo{ u 14. ve ku znat no usa vr {i li,

ta ko da su se pro jek ti mli no va za mle ve we ̀ i ta br zo umno ̀ a va li po

Evro pi i Bli skom is to ku. Naj vi {e ve tre wa ~a po dig nu to je u 18. i 19.

ve ku, a kod nas je pr va ve tre wa ~a iz gra |e na 1794. go di ne u Ele mi ru

kod Zre wa ni na. Zbog ne po sto ja wa br zih re ka, voj vo |an ska ve tro vi -

ta rav ni ca bi la je ve o ma bla go rod na za wi ho vu grad wu, pa je, bez -

ma lo vek ka sni je (ta~ ni je 1885. go di ne), u Ba na tu i Ba~ koj bi lo 280

ve tre wa ~a, a ono ma lo {to je da nas pre o sta lo slu ̀ i sa mo kao tu ri -

sti~ ka atrak ci ja.

Eks per ti Svet skog ener get skog sa ve ta pri Uje di we nim na ci ja ma

pred vi |a ju da }e se glo bal na po tro {wa elek tri~ ne ener gi je do

2010. go di ne uve }a ti za oko 40 po sto, dok }e in du strij ski rast i po -

di za we stan dar da sta nov ni {tva na na {oj pla ne ti 2050. go di ne do -

ve sti do gla di za ener gi jom u to li koj me ri da }e po tro {wa, u po re -

|e wu sa da na {wom, bi ti ve }a za 400 pro ce na ta.

Za bri nu tost za op sta nak ì vo ta na ku gli ze maq skoj zbog sve

ve }eg sa go re va wa fo sil nog go ri va ta ko re }i iz da na u dan pri mo ra -

va mno ge, po seb no raz vi je ni je ze mqe, da sa ~i ne pla no ve o sve ve }em

is ko ri {}a va wu ob no vqi vih iz vo ra ener gi je ko ji bi po lo vi nom ovo -

ga ve ka pre u ze li pri mat nad onim dru gim, neo b no vqi vim, od ko jih }e

ko ja }e ima ti 140 tur bi na i stru jom snab de va ti oko 200.000 do -

ma }in sta va. Bi }e to naj ve }a elek tra na te vr ste u Evro pi. Oko

16 pro ce na ta po tre ba za elek tri~ nom ener gi jom [kot ska da nas

po kri va iz obvno vqi vih iz vo ra, a Ve li ka Bri ta ni ja 4 po sto.

[kot ska se, da kle, umno go me pri bli ̀ i la naj no vi jem zah te vu

Evrop ske uni je, ko ja je po seb nom od lu kom ve} oba ve za la svo je

~la ni ce da do 2020. go di ne pe ti nu po tre ba za elek tri~ nom ener -

gi jom po kri va ju iz ob no vqi vih iz vo ra, a po da tak pre ma ko me je u

Ve li koj Bri ta ni ji tre nut no u po go nu oko 130 elek tra na na ve tar

ve}, sam po se bi, do sta go vo ri o ve tru kao po seb nom da ru pri -

ro de.

Pre te ~a ve tro ge ne ra to ra

Za sna gu ve tra ~o vek je znao od dav ni na. Za raz li ku od sa vre -

me nih ve tro ge ne ra to ra, ko ji su na me we ni stva ra wu al ter na tiv ne

ener gi je, pr ve ve tre wa ~e ko ri sti le su se za mle ve we ì ta i, ka ko

pre da wa o wi ma go vo re, na sta le su pre oko 3.000 go di na na te ri -

to ri ji da na {weg Av ga ni sta na.

Mli no vi ko je je po kre tao ve tar po seb no su ka rak te ri sti~ ni za

sred wi vek, {to se, po red osta log, mo ̀ e za kqu ~i ti i po mno go broj -

nim sli kar skim ostva re wi ma sta rih maj sto ra na ~i jim je plat ni ma

je dan od ne ret kih mo ti va bi la – ve tre wa ~a.

In sti tut za mul ti di sci pli nar na is tra ̀ i va wa

PRE STI@NA NA U^ NA USTA NO VA

Do ma }in na u~ no-

stru~ nog sku pa o ob -

no vqi vim iz vo ri ma

ener gi je, In sti tut za

mul ti di sci pli nar na

is tra ̀ i va wa u Be o -

gra du, pri me wu je vi -

so ke stan dar de u ra -

du, a za hva qu ju }i to me

{to u svom okri qu

ima 35 dok to ra na u ka

i vi {e od 70 is tra ̀ i va ~a spa da me |u vr lo uspe {ne na u~ ne usta -

no ve na {e ze mqe. Ko re ni te in sti tu ci je su u ne gda {wem Cen tru

za mul ti di sci pli nar ne stu di je Be o grad skog uni ver zi te ta, ko ji je

we go vim osni va wem, pre bli zu ~e ti ri de ce ni je, è leo da pod -

stak ne raz voj is tra ̀ i va wa i post di plom skog {ko lo va wa na u~ -

nog pod mlat ka u gra ni~ nim, mul ti di sci pli nar nim na u~ nim pod -

ru~ ji ma. Tim za da ci ma In sti tut se i da nas ba vi. Pre ne ko li ko

go di na, za hva qu ju }i pro fe so ru Pe tru Gbur ~i ku, ta usta no va je

svoj na u~ ni po ten ci jal usme ri la ka is tra ̀ i va wu ob no vqi vih

iz vo ra ener gi je, {to se po ka za lo ve o ma ko ri snim, jer su iz to ga

pro i za {la dva ve o ma vred na do ku men ta – Stu di ja o ener gi ji ve -

tra i sun ~e vog zra ~e wa i, po seb no, Atlas o ener get skom po ten -

ci ja lu ve tra u Sr bi ji.

Otva ra ju }i na u~ ni skup, di rek tor In sti tu ta za mul ti di -

sci pli nar na is tra ̀ i va wa dr Mi ro slav Nik ~e vi} re kao je da

Sr bi ja ne ̀ e li da za o sta je ni u jed noj na u~ noj obla sti, pa ni sa -

da ka da se sve vi {e go vo ri o ob no vqi vim iz vo ri ma ener gi je i

sve u kup nim na po ri ma ~o ve ~an stva da u naj ve }oj mo gu }oj me ri

ubla ̀ i po sle di ce kli mat skih pro me na na na {oj pla ne ti za ko ju

se mo ̀ e re }i da joj je ì vot ve} uve li ko ugro ̀ en.

– Pod se tio bih vas – ka zao je dr Nik ~e vi} – da je pot kraj

pro {le go di ne, na sa mi tu li de ra EU u Bri se lu, usvo jen pa ket

pod rad nom ozna kom „20/20/20”, ko jim se od re |u je da do 2020.

go di ne tre ba za po 20 pro ce na ta sma wi ti emi si ju {tet nih ga so -

va (u od no su na sta we iz 1990) i po tro {wu elek tri~ ne ener gi je

kroz po ve }a we ener get ske efi ka sno sti, a za isto to li ko po ve -

}a ti ko ri {}e we ener gi je iz ob no vqi vih iz vo ra. To je od po seb -

nog zna ~a ja za na {u ze mqu u ko joj je, po sle pri li~ no du gog raz -

do bqa stag na ci je, za po ~eo no vi ci klus in ve sti ra wa u we nu

ener ge ti ku.

rirode

e n e r g i j e

Dr Miroslav Nik~evi}

ne ki, kao na pri mer iz vo ri {ta naf te, sa svim pre su {i ti znat no

pre, mo ̀ da za dva de se tak ili tri de se tak go di na.

Su de }i pre ma „struk tu ri” pro iz vod we ener gi je u sve tu, mo ̀ e

se re }i da pro iz vod wa eko lo {ki ~i stih ener ge na ta stal no ra ste.

Re ci mo, pre po la ve ka kla si~ ni iz vo ri – ugaq, naf ta i gas – ~i ni li

su 82 po sto ce lo kup ne pro iz vod we, po ~et kom 2000. go di ne sve de ni

su na 75, dok }e, pre ma pro ce na ma svet skih stru~ wa ka za ener ge ti -

ku, 2020. bi ti jo{ ni ̀ i – oko 71 po sto. Ugled ni pla ne ri Uje di we nih

na ci ja, isto vre me no, pred vi |a ju da do ta da udeo nu kle ar ne ener gi je

osta ne isti (6 po sto), a da }e hi dro e ner gi ja, ener gi ja ve tra i sun ca,

ali i osta li ener gen ti do bi ve ni iz ob no vqi vih iz vo ra do sti }i ni -

vo od 23 pro cen ta.

Evrop ska uni ja na sto ji da za dr ̀ i vo de }e me sto u sve tu u

po gle du ko ri {}e wa ~i ste ener gi je. Sto ga je do ne la pro pi se da

se do kra ja na red ne go di ne, u skla du sa pro to ko lom iz Kjo ta, is -

pu {ta we ugqen-di ok si da u at mos fe ru sni zi za oko 8 po sto, a da

se udeo ob no vqi ve ener gi je udvo stru ~i. To je iz ka sa po zna tih

au to mo bil skih gi ga na ta iz vu klo do dat na fi nan sij ska sred stva

ra di ula ga wa u eko lo {ki ~i sti je mo to re, ko ji su, uz gred re ~e no,

i po sku pqi va li mo tor na vo zi la, pa su wi ho vi pro iz vo |a ~i ne -

go do va li i tek }e ne go do va ti ka ko se sve vi {e bu du su o ~a va li

sa svet skom fi nan sij skom kri zom i opa da wem ku pov ne mo }i sta -

nov ni {tva.

Strah od za o sta ja wa

Evro pa je, su de }i po naj no vi jim po da ci ma, u po re |e wu sa dru gim

de lo vi ma sve ta, u~i ni la zna ~a jan is ko rak, po naj pre u ko ri {}e wu

eol ske ener gi je. Ne ma~ ka, [pa ni ja i Dan ska ve} ras po la ̀ u sa 70

po sto svet skih ve tro ge ne ra tor skih po stro je wa. Iz bu xe ta tih ze ma -

qa uve li ko se po dr ̀ a va raz voj teh no lo gi je ko ja do pri no si eko no -

mi~ ni jem ko ri {}e wu po stro je wa te vr ste, jer je ce na osnov no me ri -

lo i po la zi {te kad je re~ o grad wi eol skih elek tra na.

Dan ska je, ima ju }i stal no na umu da }e sa mo ob no vqi vi iz vo ri

ener gi je spa si ti pla ne tu od ne sa gle di vih po sle di ca glo bal nog za -

gre va wa, od u sta la od po di za wa nu kle ar nih elek tra na i okre nu la

se ve tru. Po toj rav noj i ve tro vi toj ze mqi ni kle su mno ge „plan ta -

è” ve tro ge ne ra to ra ko je su za me ni le sta re i do bre ve tre wa ~e iz

ko jih se, na ̀ a lost, ni je mo gla do bi ja ti stru ja.

I Sr bi ja }e, da ka ko, ako è li da uhva ti i odr ̀ i pun ko rak sa

Evro pom, mo ra ti {to pre da po~ ne da oku pqa stru~ ni ka dar i stva -

ra ma te ri jal nu osno vi cu za ko ri {}e we ob no vqi vih iz vo ra elek -

tri~ ne ener gi je, jer su ne ka is tra ̀ i va wa po ka za la da je po ten ci jal

na {e ze mqe u ko ri {}e wu mi ni e lek tra na, bi o ma sa, ge o ter mal nih

vo da, eol ske i so lar ne ener gi je pri li~ no za vi dan – oko 55 po sto.

Pro ce we no je da se sa mo iz bi o ma se mo ̀ e do bi ti ono li ko stru je za

ko li ko bi, na pri mer, bi lo po treb no sa go re ti 2,4 mi li o na to na

naf te, dok je „kro }e wem” ve tra mo gu }e, i to sa mo u to ku jed ne go di -

ne, srp ski ener get ski si stem obo ga ti ti sa 2,3 mi li jar de ki lo vat-~a -

so va elek tri~ ne stru je, {to je oko 7 po sto sa da {we pro iz vod we te

dra go ce ne ener gi je.

38 15. februar 2009.

dru{tvo

Pr vi stub vi si ne 60 me ta ra s di gi tal nim mer nim in stru -

men ti ma ko ji se na pa ja ju so lar nom ener gi jom po dig nut je pro -

{le go di ne na gra ni ci iz me |u vr {a~ ke i plan di {tan ske op -

{ti ne, u bli zi ni me sta La u do no vac, a dru gi, iste vi si ne, u

se lu Voj vo din ci, ne da le ko od Vr {ca. U tom pro jek tu, osim nad -

le ̀ nih mi ni star sta va, za jed ni~ ki ra de do na to ri iz Slo va~ ke

i vr {a~ ka, plan di {tan ska i ali bu nar ska sa mo u pra va, a no -

si lac po sla je vr {a~ ka fir ma „Ener go vind”. Vla snik tog pred -

u ze }a, Bra ni slav Ma ti}, ko ji se pri li~ no du go ba vi po slo vi -

ma ve za nim za do bi ja we tzv. „ze le ne stru je”, ka ̀ e da su jo{

tri ta kva stu ba ne dav no po dig nu ta u ali bu nar skoj op {ti ni i

da ve ru je da }e, ako sve bu de te klo po pla nu, ve} u to ku idu }e

go di ne po te }i pr vi ki lo va ti elek tri~ ne stru je, do dav {i da je

na ovom pro sto ru pred vi |e na iz grad wa ve tro par ka sa oko

150 ve tre wa ~a.

VI [E OD EVROP SKOG PRO SE KA

PRIVATNI INVESTITORI

Is tra ̀ i va wa ener get -

skih re sur sa ve tra i sun ~e -

vog zra ~e wa, ko ja su u nas ot -

po ~e la pre {est go di na, po -

ka za la su da se u tom po gle du

mo ̀ e mo po re di ti sa ze mqa -

ma u ko ji ma je naj vi {e ura -

|e no u ve zi sa prak ti~ nim

is ko ri {}a va wem ob no vqi -

vih iz vo ra ener gi je. Ana li -

zi ra ju }i re zul ta te ob u hva -

}e ne Atla som ener get skog

po ten ci ja la ve tra u Sr bi ji,

dva ugled na sa rad ni ka In sti tu ta za mul ti di sci pli nar na is tra -

ì va wa, dr Vla di mir Sr da no vi} i mr Ve ri ca Gbur ~ik, re kla su,

sem osta log, da Sr bi ja ima 30 po sto vi {e pri rod nog ener get skog

po ten ci ja la sun ~e vog zra ~e wa od pro se ka Evrop ske uni je, dok je

po ten ci jal ve tra ko jim ras po la ̀ e na {a ze mqa zna ~a jan i po go dan

za pro iz vod wu elek tri~ ne ener gi je.

De taq ni je re ~e no, ukup na ras po lo ̀ i va go di {wa ko li ~i na

ener gi je ve tra Sr bi je je oko 2,4 hi qa de mi li jar di (bi li o na) ki lo -

vat-sa ti. Pro se~ na, ta ko |e go di {wa, ko li ~i na eol ske ener gi je po

je di ni ci po vr {i ne bri sa ne eli som ve tro tur bi ne, na vi si ni od

Mr Verica Gbur~ik

Bio je to, ne ma sum we, sa mo je dan od raz lo ga da Mi ni star stvo

za na u ku i teh no lo {ki raz voj Re pu bli ke Sr bi je sa ~i ni po se ban pro -

gram za pod sti ca we ko ri {}e wa ob no vqi vih iz vo ra stru je u okvi ru

ko jeg je In sti tut za mul ti di sci pli nar na is tra ̀ i va wa u Be o gra du,

po ~ev od 2003. do da nas, ostva rio dva ve o ma va ̀ na pro jek ta – Stu -

di ju ener get skog po ten ci ja la Sr bi je za ko ri {}e we ener gi je ve tra i

sun ~e vog zra ~e wa i Atlas ener get skog po ten ci ja la ve tra. Sa zna wa

do ko jih je do {ao po se ban eks pert ski tim upra vo ovih da na iz ne se na

su ne sa mo stru~ noj, ne go i {i roj jav no sti, uz osnov nu po ru ku da i mi

„ko wa za tr ku ima mo“. To }e nam omo gu }i ti da do kra ja 2020. go di -

ne, sklad no zah te vu EU, pe ti nu po tro {we elek tri~ ne ener gi je pod mi -

ru je mo iz ob no vqi vih iz vo ra, pri ~e mu }e nam ve tar bi ti pri li~ no

jak oslo nac. Sr bi ja je, po tvr di li su eks per ti In sti tu ta za mul ti di -

sci pli nar na is tra ̀ i va wa, po sna zi ve tro va ko ji du va ju do li na ma i

pla nin skim pre de li ma jed na ka Ne ma~ koj ko ja je pred vod nik u pre tva -

ra wu va zdu {nih stru ja wa u ki lo va te. Mak si mal ne vred no sti ener gi -

je ve tra po sto je u re gi o ni ma po zna tim po ko {a vi i ne kim pla nin -

skim pod ru~ ji ma. Ti pri rod ni re sur si naj pre se mo gu is ko ri sti ti u

sre di {woj Sr bi ji (Po mo ra vqe i Ti mo~ ka kra ji na).

Po se ban pa ket me ra

Iz u zet no je va ̀ no i to {to na {a ze mqa ima 30 po sto

vi {e pri rod nog ener get skog po ten ci ja la Sun ca od pro se ka Evrop -

ske uni je i {to je kom ple men tar nost vre men skog re ̀ i ma ener gi je

sun ~e vog zra ~e wa i ve tra ta kva da zi mi, ka da ima naj ma we sun ca,

ve tro vi naj ja ~e du va ju, a le ti je naj sna ̀ ni je sun ~e vo zra ~e we, ta -

ko da se dva iz da {na i ob no vqi va ener get ska iz vo ra stal no do -

pu wu ju.

Mi ni star stvo ru dar stva i ener ge ti ke pri pre ma ~i tav „pa -

ket“me ra ra di po dr {ke in ve sti to ri ma ko ji è le da ula ̀ u no vac u

pro iz vod wu stru je iz ob no vqi vih iz vo ra ener gi je. Wi ma }e, sem

osta log, bi ti omo gu }e no da sa Elek tro pri vre dom Sr bi je za kqu ~e

ugo vor na 12 go di na, na osno vu ko jeg }e im dr ̀ a va ga ran to va ti vi {e

ot kup ne ce ne elek tri~ ne ener gi je. Va qa, kad je re~ o to me, va zda

ima ti na umu da ne kim ze mqa ma sa raz vi je nom teh no lo gi jom ko ri -

{}e wa ve tro ge ne ra to ra ve tar do no si ne sa mo ogrom ne pri ho de, ve}

se za po {qa va i ve li ki broj qu di.

O~e ku je se da ko ri {}e we ob no vqi vih iz vo ra elek tri~ ne ener -

gi je, kao {to se de si lo u dru gim ze mqa ma, pod stak ne do ma }u pro iz -

vod wu opre me za ve tro ge ne ra to re. Uz gred re ~e no, in du strij ska po -

stro je wa ve za na za ob no vqi ve iz vo re ener gi je u Ne ma~ koj vre de la

su, pro {le go di ne, bli zu 25 mi li jar di evra, a za po {qa va la su oko

250.000 qu di.

Na {i is tra ̀ i va ~i, go vo re }i na ne dav nom na u~ no-stru~ nom

sku pu, re kli su da su sa mo u oko li ni Sur du li ce mo gu }e in ve sti ci je u

ve tro ge ne ra tor ske par ko ve u iz no su od oko 500 mi li o na evra. Bio

bi to, da ka ko, je dan od na ~i na za po ve zi va we na u ke i pri vre de i za -

jed ni~ ki do pri nos bor bi pro tiv sve dra ma ti~ ni jih kli mat skih pro -

me na, uz o~u va we ener get ske si gur no sti Sr bi je i mo gu} no sti da u do -

gled no vre me na {a elek tro pri vre da po sta ne i iz vo zni ca elek tri~ -

ne ener gi je.

Vla da RI STI]

39

Stru~ wa ci su iz ra ~u na li da bi se ener gi jom Sun ca iz

Sa ha re za do vo qi le sve po tre be za elek tri~ nom ener gi jom u

Evro pi, dok bi se ko ri {}e wem so lar ne ener gi je na ju gu Sr -

bi je (Ni{, Kur {u mli ja i Vra we) po tro {wa stru je sma wi la

za pe ti nu.

Svet ski re kor der u ko ri {}e wu ener gi je ve tra za pro iz vod -

wu stru je je Ne ma~ ka, ko ja za hva qu ju }i ve tro ge ne ra to ri ma pro iz -

vo di 22.247 me ga va ta stru je go di {we, dok su Sje di we ne Ame ri~ -

ke Dr ̀ a ve sa go di {wom pro iz vod wom od 16.818 me ga va ta do -

spe le na dru go me sto u sve tu. Na tre }em me stu je [pa ni ja.

Sr bi ja za sad ne ma „far me” ve tre wa ~a ko je bi bi le pri -

kqu ~e ne na elek tro e ner get ski si stem ze mqe. Po sto ji ne ko li ko

ma wih ve tro ge ne ra to ra, sna ge do 10 ki lo va ta, u vla sni {tvu

pri vat ni ka.

Naj bo qa me sta za po di za we ve tro par ko va u Evro pi su br -

do vi ti pre de li Ir ske, Ve li ke Bri ta ni je i Gr~ ke, de lo vi ju ̀ ne

Fran cu ske, [pa ni ja i Ka nar ska ostr va, gde su pro se~ ne br zi -

ne ve tra od 8 do 10 me ta ra u se kun di.

FARME VETREWAÂ

100 m, kre }e se u ra spo nu od

900 KWh (na ju go za pa du i ju gu

Sr bi je) do vi {e od 2.700

KWh po me tru kva drat nom

(is to~ ni deo ze mqe). Naj vi {e

ener gi je mo gu }e je do bi ti u

pre de li ma ko ji ma „go spo da -

ri” ja ka ko {a va i u ne kim

pla nin skim pod ru~ ji ma, ali

je, ta ko |e, utvr |e no da se vr -

lo is ko ri sti vi po ten ci ja li

na la ze u Po mo ra vqu i Ti -

mo~ koj kra ji ni.

Ka da bi Sr bi ja ras po la ga la teh no lo gi jom i sa vre me nim ve -

tro ge ne ra to ri ma, da nas bi u eol skim elek tra na ma mo gla da pro -

iz ve de ono li ko elek tri~ ne ener gi je za ~i ju pro iz vod wu bi tre -

ba lo utro {i ti bli zu 400.000 to na naf te.

Sa zna wa do ko jih su do {li na {i is tra ̀ i va ~i utr li su put

Sr bi ji ka ukqu ~i va wu u „okvir ni pro gram {est” (FP6 – SE E WIND)

Evrop ske uni je, u ko ji su ukqu ~e ne Au stri ja, Ne ma~ ka, [vaj car -

ska, Bo sna i Her ce go vi na i Hr vat ska, za {ta je odvo je no 10 mi li -

o na evra, od ~e ga tri i po sa mo za po dr {ku i uspe {no ostva ri -

va we {e stog okvir nog pro gra ma.

Dr Vladimir Srdanovi}

MERIDIJANI

Rusija bi mogla da pomogne Natou u snabdevawu we-

govih snaga u Avganistanu ukoliko Alijansa obnovi kon-

takte sa Moskvom, koji su zamrznuti zbog rata u Gruziji,

saop{tio je visoki ruski izaslanik.

Ruski ambasador pri Natou Dmitrij Rogozin prvi put

je uspostavio eksplicitnu vezu izme|u obnavqawa kon-

takata i omogu}avawa Alijansi da koristi tranzitne puteve kroz Rusiju i susedne zemqe za

svoje po{iqke u Avganistan. „Ako na{ posao u Savetu bude i{ao dobro i sloìmo se posle

tog neformalnog sastanka da obnovimo aktivnosti Saveta, ne iskqu~ujem da }e taj tranzit

po~eti da radi punim kapacitetom“, rekao je Rogozin.

Za Nato je veoma va`no da na|e sigurne alternativne puteve snabdevawa, koji bi smaw-

ili zavisnost od Pakistana, gde talibanski ekstremisti napadaju kamione sa po{iqkama za

zapadne snage u Avganistanu.

Rogozin je rekao da Rusija nema sporazum sa Alijansom da dozvoli slawe vojne opreme

preko wene teritorije, ali da postoji sporazum o po{iqci nevojnih dobara, koji jo{ nije u

potpunosti sproveden.

Priprema Mirjana SANDI]

40

Najmawe 20.000 ame -

ri~kih marinaca najverova -

tnije }e biti poslato u Av-

ganistan, kao deo planira-

nog poja~awa vojnih snaga u

borbi protiv rastu}eg nasi -

qa u zemqi, saop{tio je vi-

soki zvani~nik vojske SAD.

General Xejms Konvej je do-

dao da }e svako pove}awe

broja ma rinaca u Avgani -

stanu biti pro pra}eno odgo-

varaju}im smawewem u Ira -

ku, kako bi bio ispo{tovan

sedmomese~ ni rok slu`be pripadnika marinskog korpusa.

Ameri~ka vojska namerava da tokom narednih 12 do 18 meseci u Avganistan po{aqe

najmawe 30.000 vojnika, ~iji }e zadatak biti da suzbiju talibanski pokret i onemogu}e

wihove akcije. SAD u Avganistanu trenutno imaju 34.000 vojnika, a me|u wima je i 2.200

marinaca.

Poslani~ki dom Parlamenta ̂ e{ke pro -

duìo je boravak ~e{kim vojnicima na zadaci-

ma u svetu, izme|u ostalog i na Koso vu. ê{ka

armija }e za inostrane misije ove godine

staviti na raspolagawe 3.243 vojnika, a

polovinu od tog broja predstavqa rezerva.

Uz svaku smenu ~e{ko-slova~kog bata -

qona Kfora, u ê{koj je spremna i rezervna

jedinica od oko 100 vojnika kao poja~awe za

vanredne situacije. Ta jedinica je u stawu da

se u roku od pet dana razmesti na terenu. Do kraja ove godine na Kosovu }e mo}i, prema tom

kompromisu, da ostane do 430 ~e{kih vojnika Kfora, u Avganistanu 480 u okviru misije

Isaf i 100 specijalaca za borbu protiv terorista pod ameri~kom komandom.

Zbog doma}eg spora oko avganistanske misije, ê{koj je pretila opasnost da, kao

predsedavaju}a EU koja je kao prioritet proglasila Balkan, mora da napre~ac povu~e vo-

jnike sa Kosova.

Ministar inostranih poslova Ma|ar-

ske Kinga Genc izrazila je spremnost zva -

ni~ne Budimpe{te da po{aqe policajce i

carinike u pojas Gaze, u okviru nove mirovne

misije Evropske unije. „Ukoliko se postigne

sporazum Izraelaca i Palestinaca o tra-

jnom primirju, Ma|arska bi mogla da odigra

zna~ajnu ulogu u re{avawu dugogodi{weg

konflikta“, rekla je ona na konferenciji za

novinare.

Prema wenim re~ima, na tom podru~ju

ve} postoji omawa misija EU, u kojoj se na -

lazi i jedan Ma|ar, ali koja bi trebalo da

bude znatno poja~ana, kako bio se spre~ilo

krijum~arewe oru ̀ ja na podru~je Gaze. „Kri -

za u Gazi je veoma bolna, s veoma mnogo ci -

vil nih `rtava, a naj novija zbivawa su po -

tvrdila da nema vojnog re {ewa”.

Ma|ari {aqu

mirovwake u Gazu

U Avganistan ide 20.000 marinaca

ê{ka produìla misije vojske u inostranstvu

Rusija moè da pomogne snabdevawe snaga

Alijanse u Avganistanu

Finansijska

kriza ugroàva

bezbednost SAD

[ef ameri~kog general{taba Majk

Ma len rekao je da globalna finansijska

kriza preti da ugrozi bezbednosne operaci-

je SAD u inostranstvu. Mulen je objasnio da

}e ta kriza zahtevati uspostavqawe ose -

tqive ravnoteè izme|u nacionalne bez be -

dnosti i smawewa federalnog buxeta.

Pentagon }e uskoro poslati Kongresu

zahtev za novi buxet, a najvi{i zvani~nici su

nagovestili da bi on mogao da bude znatno

mawi zbog trenutno slabe ekonomije. To bux-

etsko smawewe je, kako je Malen naveo,

do{lo zbog pozama{nih politi~kih promena

u Iraku i Pakistanu.

Dodao je da je stabilizacija te dve

zemqe kqu~na za ameri~ku borbu protiv

terorizma.

15. februar 2009.

N

41

Pi{e

Aleksandar RADI]

Teorije zavere

tuma~e pad cene

nafte kao veliku

igru koja treba da

dovede do prekida

brzog rasta mo}i

Ruske Federacije.

U najmawu ruku

ruski buxet

trebalo bi da

ostane tanak

u domenu odbrane,

kaù oni koji

smatraju da je svet

visokokontrolisani

mehanizam

{vajcarskog

~asovnika.

Osim tima

Medvedev–Putin,

od pada cena

gubitke ima

i âvez. Pride,

niè cene nafte

treba da pokaù

da prisustvo

ameri~ke oruàne

sile u Iraku

ne predstavqa

uslov svih uslova

za ìvot Amerike.

G

Cena nafte i

reforma ruske vojske

P

lo bal na eko no mi ja se po ne kad po na {a kao

me te o ro lo {ki fe no men, a ne de lo qud skih

ru ku. Pad ce na naf te ne }e pro me ni ti glav ne

to ko ve bor be za kon tro lu nad re sur si ma, ali do -

ne kle }e se od ra zi ti na pla no ve raz vo ja po sed -

ni ka re zer vi naf te. Ru ski li de ri su u pro te klih

de se tak go di na u~vr {}i va we dr ̀ av nog au to ri o -

te ta i eko nom ski na pre dak uve li ko fi nan si ra li

fo sil nim go ri vi ma. Ru sko dru {tvo se ve o ma oko -

ri sti lo od vi so kih ce na naf te, i to ne sa mo vr -

hu {ka bo ga tih vla sni ka naf ta {kih fir mi, ve}

po sred no i sred wa kla sa. Ru ski tu ri sti su po -

sta li no vi ma sov ni fe no men i raz mi le li se {i -

rom pla ne te. He do ni sti su se po ka za li kao pret -

hod ni ca no ve Ru si je – sna ̀ ne i sa mo u ve re ne, od -

lu~ ne da se na met ne kao jed na od re le vant nih

glo bal nih si la.

Na red ni ko rak pri pre ma ne je su ve li ke re -

for me i mo der ni za ci ja oru ̀ a nih sna ga. Da bi

se u{lo u du bo ke re for me ~e ka lo se go di na ma da

za to sa zre pra vi tre nu tak. I to se de si lo po sle

ra ta na Kav ka zu. Ge ne ra li su ostva ri li za dat ke,

ali po ka za lo se da je voj ska tro ma i za ne ma re na

in sti tu ci ja ru skog dru {tva. Re for me se obi~ no

pred u zi ma ju tek po sle po ra za, ali u Mo skvi su

pro ce ni li da se ne sme do zvo li ti ka ta stro fa i

tek on da de lo va ti. Za to su na sve tlost da na iz -

ne se ni ve} pri pre mqe ni pla no vi du bo kog re za,

pre sve ga na ta~ ka ma vi so ke ose tqi vo sti ru skog

ge ne ra li te ta, kao {to su broj no sta we i pre di -

men zi o ni ra na ko mand na struk tu ra.

Ia ko su do bi li rat pro tiv Gru zi na, ru ski ge -

ne ra li ni su do bi li pro la znu oce nu kod po li ti ~a -

ra za efi ka snost. Po ka za lo se da mno ge re ~i o

to me ka ko se ru ska voj ska pri la go di la no vim vre -

me ni ma ni su ba{ isti ni te i da je to jo{ uvek si la

ko ja se naj bo qe sna la zi na ma ne vri ma na te me iz

vre me na hlad nog ra ta. Pra vi rat, i to ni skog in -

ten zi te ta, ne pred sta vqa oblast u ko joj su ru ski

ge ne ra li do mi nant ni. Za to }e mo ra ti da se pro -

me ne ili da odu, a no vac od naf te do bi }e sa mo

voj ska ko ja }e mo }i u pot pu no sti mo }i da pod mi ri

po li ti~ ke am bi ci je pu ti no vi {ti ne.

ro sto ra za u{te de u re for mi ne ma, jer }e

se ume sto ma sov ne si le pla }a ti pro fe si o -

nal ci na o ru ̀ a ni mo der nim sred stvi ma rat-

ne teh ni ke. Za cr ta ne su li ste pri o ri te ta, pla no -

vi pro iz vod we i na bav ki, di na mi ka re for mi, i

sa da se zbog pa da ce ne naf te sve to do vo di u pi -

ta we, jer }e Mo skva mo ra ti da bi ra iz me |u fi -

nan si ra wa glav nog to ka pro me na u dru {tvu i od -

bram be nih po tre ba. Sa da kon kret nim po te zi ma

mo ra da se po dr ̀ i o{tra po li ti ka pre ma SAD

ka da je re~ o ne ga tiv nom sta vu Ru si je pre ma an ti -

ra ket nom {ti tu i pri je mu no vih ~la ni ca Na toa sa

pro sto ra biv {eg SSSR-a.

Ru si su kao pro tiv me re obe }a li raz voj i

mo di fi ka ci je na ra ket nim si ste mi ma, pre me {ta -

we ra ket nih je di ni ca pre ma gra ni ca ma Na toa, i

sli~ no, ali sve to ko {ta. Za to du ̀ i pe ri od ni -

skih ce na naf te mo ̀ e pre sud no na uti ~e na sud -

bi nu ru skih od bram be nih re for mi, po seb no u

kon tek stu na me re da se od bram be ni si stem ko ri -

sti kao po li ti~ ko sred stvo u bor bi za re sur se

sa SAD. @eqa Ru si je da odr ̀ i i for mi ra no ve

ba ze u cen tral noj Azi ji pod ra zu me va po tro {wu

nov ca ko ji je di no mo ̀ e da se iz u zme iz eko no mi -

je. U Kre mqu }e mo ra ti do bro da pro ce ne ka ko

ostva ri ti ba lans iz me |u na me re da dr ̀ a va po -

sta ne po li ti~ ki va ̀ na si la i da se to ne u~i ni

kao u pro {lo sti – na te ret dru {tva.

e do sta tak ba lan sa u usme ra va wu po tro -

{we sa da se sa so lid ne vre men ske dis tan -

ce sma tra jed nim od glav nih uzro~ ni ka pro -

pa sti is to~ nog blo ka. Ka da su se dam de se tih i

osam de se tih go di na pro {log ve ka se rij ski ra |e -

ne ve li ke nu kle ar ne pod mor ni ce od ti ta na, sta -

nov ni ci SSSR-a u ì vot nom stan dar du su dra -

sti~ no za o sta li za pro tiv ni~ kim blo kom. Sa da

ta kav sce na rio ne mo ̀ e da bu de ostva riv, jer

ru sko dru {tvo ima sna ̀ ne ko rek tiv ne fak to re

ko ji tra ̀ e pro fit. Ali ta kav po gled u svo joj dru -

goj kraj no sti ne osta vqa pro sto ra za fi nan si -

ra we od bra ne.

Ru si ja }e vr lo ve ro vat no pre ̀ i ve ti ak tu el -

nu kri zu po ce nu gu bit ka na di na mi ci glo bal ne

pro jek ci je mo }i. Ka da je re~ o gu bi ci ma, mo ̀ da

}e ce ne naf te do ve sti u pi ta we op sta nak na vla -

sti ne kih od ru skih sa ve zni ka, pre sve ga â ve za.

On se u odr ̀ a va wu na vla sti pot pu no oslo nio

na vi so ku ce nu naf te. Za hva qu ju }i ener get skim

do ta ci ja ma â vez se na met nuo kao ne for mal ni

li der la ti no a me ri~ ke le vi ce ili ba rem an ti a -

me ri ka ni zma. Ru si su â ve za po dr ̀ a li re ~i ma,

a on je za hva lio na rux bi na ma ru skog na o ru ̀ a -

wa. Sa da ka da su re du ko va ni iz vo ri fi nan si ra -

wa, na me }e se pi ta we ka ko }e se Ru si po sta vi ti

pre ma svom la ti no a me ri~ kog sa ve zni ku, ako se

ob u sta ve na bav ke sred sta va rat ne teh ni ke i ako

ne do sta tak nov ca pod stak ne ten zi je unu tar Ve ne -

cu e le.

â ve zov re ̀ im ne ma po dr {ku ka kvu su uì -

va li dru gi le vi ~ar ski re ̀ i mi ili bes kru pu lo -

znu si lu de sni ~ar skih re ̀ i ma. Po sle di ce pa da

ce ne naf te ose ti }e i Ru si ja i Ve ne cu e la, sa tom

raz li kom {to }e ve li ka dr ̀ a va pro na }i na ~i ne

ka ko da amor ti zu je uda rac kri ze, a ma la dr ̀ a va

ili ba rem wen ak tu el ni re ̀ im mo ̀ da }e po klek -

nu ti pred iza zo vom. Za Ru si ju i Ve ne cu e lu sa da

se po sta vqa pi ta we – ko li ko du go tre ba iz dr -

à ti.

P A R A L E L E

42

Pored sli~nosti u oblicima

i principima rada, velika

je „sli~nost“ i u strukturi.

Obe organizacije,

i teroristi~ka

i obave{tajna, imaju

logistiku, finansirawe,

kadrove, politi~ka i vojna

krila, i sli~no, {to

samo po sebi ukazuje da je

takav model organizacije

uspe{an, ali i da su

teroristi~ke organizacije,

ili „prepisane”, ili su

„sestrinske firme“ neke

obave{tajne organizacije,

ali u svakom slu~aju

predstavqaju veoma uspe{nu

„dobitnu kombinaciju”.

I

Pi{e

Nenad NE[OVI]

a ko te ro ri zam, kao slo ̀ en ob lik na si qa i glo bal na pret wa ~o ve ~an stvu, sve

vi {e po bu |u je ve li ko za ni ma we {i re jav no sti i stru~ nih rad ni ka iz raz li ~i -

tih obla sti na u ke, ne po sto je je din stve ni sta vo vi ka da je re~ o de fi ni sa wu sa -

mog poj ma. Raz lo ga za to je vi {e, ali je, mo ̀ da naj zna ~aj ni je to {to za ne ko ga

te ro ri zam pred sta vqa ob lik ugro ̀ a va wa bez bed no sti, dok je za dru gog on tek

je dan od me to da bor be za slo bo du. Od nos oba ve {taj ne slu ̀ be, do ma }e ili

ino stra ne, pre ma te ro ri zmu je dan je od bit nih ~i ni la ca we go vog od re |e wa, pre ma

ko me ga mo ̀ e mo i raz li ko va ti. Uko li ko oba ve {taj na slu ̀ ba sto ji iza te ro ri zma, kao

we gov po kre ta~ i iz vr {i lac, re~ je o „pri vid nom“ te ro ri zmu, od no sno te ro ri zmu kao

me to du de lo va wa oba ve {taj ne slu ̀ be, dok, u dru gom slu ~a ju, ne po sto ja we ve ze sa

oba ve {taj nom slu ̀ bom uka zu je na te ro ri zam u pra vom, iz vor nom smi slu te re ~i.

Mo ̀ e se re }i da sva ko de fi ni sa we te ro ri zma u ob zir uzi ma ne ko li ko osnov -

nih ele me na ta, od ko jih su naj va ̀ ni ji upo tre ba fi zi~ kog na si qa (ili pret wa na si -

qem), po li ti~ ko svoj stvo ak tiv no sti, iza zi va we stra ha (in ti mi da ci ja) i dru gih psi -

hi~ kih re ak ci ja, o~e ki va ni efek ti re ak ci je (efe kat re zo nan ce) i pla ni ra no, or ga -

ni zo va no i ciq no de lo va we. Po red to ga, kad je re~ o te ro ri zmu, ne za o bi la zni ~i -

ni o ci je su iz bor `r tve (pri mar ne i se kun dar ne me te), ne pred vi dqi vost i spek ta ku -

lar nost, od no sno si ste mat ski i zlo ~i na~ ki ka rak ter de lo va wa.

Ciqevi i metode

Ma da se te ro ri zmom mo gu po sti za ti raz li ~i ti ci qe vi, u osno vi oni su ve za ni

za osva ja we (ili o~u va we) vla sti, pro me nu si ste ma, od no sno unu tra {we ili spoq ne

po li ti ke i pro me nu te ri to ri je. Ima ju }i u vi du da je te ro ri zam, u stva ri, po ku {aj

ostva ri va wa vla sti tih eks tre mi sti~ kih, po li ti~ kih, ver skih i et ni~ kih sta vo va pri -

me nom bru tal nog fi zi~ kog na si qa, pre o vla |u ju }e nad ci vi li ma, u funk ci o ni sa wu

15. februar 2009.

Nevidqiva

granica

T e r o r i z a m i o b a v e { t a j n e s l u ` b e

feq

to

n

ni ra we za da ta ka, cen tra li za ci ja

ra da i ru ko vo |e wa, re la tiv na sa -

mo stal nost u de lo va wu, tim ski rad.

Za ni mqi vo je da se ve }i ne tih prin -

ci pa pri dr ̀ a va ju i te ro ri sti u svo -

jim ubi la~ kim ak ci ja ma.

U svim ure |e nim ze mqa ma oba -

ve {taj na i te ro ri sti~ ka ak tiv nost su

za ko nom od re |e ne kao kri vi~ na de -

la, od no sno za bra we ne ak tiv no sti.

Me |u tim, sve do ci smo da se i jed na i

dru ga ak tiv nost i te ka ko ma sov no ko -

ri ste. Ta ko |e, kao za jed ni~ ka od red -

ni ca te ro ri sti~ kih i oba ve {taj nih

de lat no sti, mo gu se uze ti i taj nost,

ko lek tiv nost, ne pred vi dqi vost, ori -

gi na la nost u po stup ci ma, po sto ja we

cen tra li za ci je i po de le ra da.

Sli~nosti

Po red sli~ no sti u ob li ci ma i

prin ci pi ma ra da, ve li ka je „sli~ -

nost“ i u struk tu ri. Obe or ga ni za ci -

je ima ju lo gi sti ku, fi nan si ra we, ka -

dro ve, po li ti~ ka i voj na kri la i

sli~ no, {to sa mo po se bi uka zu je da je

ta kav mo del or ga ni za ci je uspe {an,

ali i da su te ro ri sti~ ke or ga ni za -

ci je ili „pre pi sa ne” ili su „se strin -

ske fir me“ ne ke oba ve {ta je or ga ni -

za ci je, te u sva kom slu ~a ju pred sta -

vqa ju ve o ma uspe {nu „do bit nu kom -

bi na ci ju”.

Ve li ki broj do sa da ot kri ve nih

vo de }ih te ro ri sta u jed nom pe ri o du

bio je u kon tak tu sa oba ve {taj nom

slu ̀ bom. Ta ko je bi lo i sa naj tra ̀ e -

ni jim te ro ri stom na pla ne ti – Osa -

mom bin La de nom, ko ji je pre ot ka zi -

va wa „po slu {no sti“ spro vo dio ak -

ci je i ope ra ci je po nalogu poznate

obave{tajne slu`be. Ta ko |e, ve li ki

broj li ca ko ja se ba ve te ro ri sti~ kim

de lat no sti ma, pre svog „pre o bra ̀ a -

ja“ u te ro ri ste, bi li su pri pad ni ci

oba ve {taj no-bez bed no snih si ste ma

ne ke ze mqe, a ni je re dak slu ~aj i da

se te ro ri sti ob u ~a va ju uz zna we

oba ve {taj ne slu ̀ be do ma }i na. Kao

pri mer mo ̀ e mo na ve sti du go go di -

{wu obu ku pri pad ni ka te ro ri sti~ ke

OVK u kam po vi ma u pojedinim stran-

im zemqama.

Po red to ga mo ̀ e mo re }i da

pri pad ni ci te ro ri sti~ kih i oba ve -

{taj nih or ga ni za ci ja sko ro 99 pro -

ce na ta vre me na iz vo de i (kon tra)oba -

ve {taj ne de lat no sti. Na rav no, ni su

sve usme re ne na pri ku pqa we po da ta -

ka o kon kret nom ci qu te ro ri sti~ ke

ak ci je, ve} se pod ra zu me va ju kao deo

fi nan sij skih, me dij skih, po li ti~ kih i

osta lih lo gi sti~ kih de lat no sti ko je

pred u zi ma ju. Na su prot to me, i (kon tra)oba ve {taj ne slu ̀ be de lu ju is-

tim prav cem, sa mo sa dru gim ci qem. Kon kret ne pro tiv te ro ri sti~ ke

ak ci je za vr {a va ju se u ve o ma krat kom vre men skom ro ku, kao u osta lom

i sa me te ro ri sti~ ke ak ci je.

43

te ro ri sti~ ke „po lu ge“ naj zna ~aj ni ji

su bjek ti su – te ro ri sti, `r tve i „po -

sma tra ~i“. Ka da po li ti~ ko na si qe

pro |e fa zu od po ~et nog eks tre mi zma

i po li ti~ kih fru stra ci ja, zbog ko jih

se ne mo gu po sti }i, pre sve ga, po li -

ti~ ki ci qe vi, je dan deo ko lek ti vi te -

ta se od lu ~u je da na sta vi pu tem te -

ro ri zma, od no sno „sta vqa wa qu di u

sta we stra ha od smr ti”. S tim ci qem

re a li zu ju se pri pre me za te ro ri -

sti~ ka dej stva, ko je pod ra zu me va ju

or ga ni za ci o no po ve zi va we – for -

mi ra we te ro ri sti~ ke or ga ni za ci je,

iz grad wu oba ve {taj no-iz vi |a~ ke

mre ̀ e i pri ku pqa we po da ta ka, na o -

ru ̀ a va we, pri ku pqa we fi nan sij -

skih sred sta va i dru ge ma te ri jal ne

pri pre me, stru~ nu i ide o lo {ku pri -

pre mu i obu ku, pla ni ra we ak tiv no -

sti, in fil tra ci ju, stva ra we upo ri -

{ta na te ri to ri ji kroz sred stva ma -

sov nih me di ja, dr ̀ av ne in sti tu ci je,

pro svet ne, kul tur ne, voj ne i po li cij -

ske in sti tu ci je.

Po sle te, pr ve fa ze, pre la zi

se na sle de }u, od no sno na te ro ri -

sti~ ke ak tiv no sti. One ob u hva ta ju

naj pre neo ru ̀ a na dej stva, po put

psi ho lo {ko-pro pa gand nih (pa ro le,

le ci, {i re we gla si na, ~lan ci u no -

vi na ma i emi si je na ra di ju i TV),

pret we, uce ne, fi zi~ ko na si qe (bez

pri me ne oru` ja), eg ze ku ci je i sa ka -

}e we, sa bo ta ̀ e, {traj ko ve, jav ne

pro te ste (gra |an ska ne po slu {nost),

de mon stra ci je (mir ne ili sa ma we

na si qa), or ga ni zo va we boj ko ta, i

sli~ no. Za tim su tu i oru ̀ a na dej -

stva, od no sno aten ta ti, ot mi ce, za -

dr ̀ a va we ta la ca, oru ̀ a na raz boj -

ni {tva i pqa~ ke, oru ̀ a ni na pa di

na po li ci ju, voj sku i osta le dr ̀ av -

ne or ga ne, di ver zi je na zna ~aj nim

objek ti ma in fra struk tu re, pod me -

ta we eks plo zi ja na me sti ma ma sov -

nog oku pqa wa qu di i u sred stvi ma

pre vo za...

No si lac te ro ri sti~ kih ak tiv -

no sti je uvek or ga ni zo va ni ne dr ̀ av -

ni ili dr ̀ av ni su bjekt. I je dan i

dru gi, u svo joj or ga ni za ci ji, na zna -

~aj no me sto po sta vqa ju oba ve {taj nu

slu ̀ bu, bi lo kao ce li nu na me we nu

za {ti ti te ro ri sti~ kog su bjek ta, ili

kao no si o ca te ro ri zma. U sa vre me -

nim uslo vi ma oba ve {taj nu slu ̀ bu

od li ku ju sve o bu hvat nost de lat no sti,

ma sov nost sna ga i sred sta va, ob je -

di we nost oba ve {taj nog ra da i cen -

tra li zo va we ukup ne oba ve {taj ne

ak tiv no sti. Dru gim re ~i ma, oba ve -

{taj ne slu ̀ be se u svom ra du slu ̀ e

broj nim prin ci pi ma kao {to su sve -

o bu hvat nost, ne pre kid nost, vi so ki in ten zi tet de lo va wa, Ma ki ja ve -

li je va mak si ma, po ko joj ciq oprav da va sred stvo, in fil tra ci ja i

agre siv nost u iz vr {a va wu za da ta ka, objek tiv nost, ve ro do stoj nost i

pro ve ra, pra vo vre me nost, ori gi nal nost u po stup ci ma, taj nost, pla -

Te ro ri sti~ ki na pad na avi on Pa na ma 1985. go di ne,

ko ji se sru {io iz nad en gle skog gra da Lo ker bi ja i u ko jem je

bi lo oko 200 put ni ka, me |u wi ma naj vi {e pri pad ni ka ar mi -

je SAD, iz vr {i la su dva pri pad ni ka taj ne slu ̀ be Li bij ske

Xa ma hi ri je. Na kon sko ro 15 go di na li bij ska vla da je pri -

zna la wi ho vo u~e {}e, od ba cu ju }i, na rav no, svo ju ume {a nost,

ali je isto vre me no pri hva ti la da po ro di ca ma na stra da lih

is pla ti od {te tu u iz no su od dve mi li jar di do la ra.

Na ve de ni pri mer je dan je od ret kih „uspe {no“ raz ot -

kri ve nih te ro ri sti~ kih na pa da oba ve {taj nih slu ̀ bi, ko ji

ima i svoj sud ski epi log.

SPECIJALCI TERORISTI

Osama bin Laden

44

Uza jam ne od no se te ro ri zma i

oba ve {taj nih slu ̀ bi mo ̀ e mo

uslov no po de li ti na pro tiv ni~ ke,

ka da se oba ve {taj na slu ̀ ba su ko -

bqa va s te ro ri zmom, i sa ve zni~ ke,

ka da je oba ve {taj na slu ̀ ba no si -

lac te ro ri sti~ kih ak tiv no sti. U pr -

vom slu ~a ju oba ve {taj na slu ̀ ba

pred sta vqa jed nu od kqu~ nih in sti -

tu ci ja ko je se bri nu o bez bed no sti

dr ̀ a ve. U tom smi slu woj se sa sva -

kim da nom da ju sve ve }a ovla {}e wa

u bor bi pro tiv te ro ri zma. Ne ret ko

se od stu pa od na ~e la ne po vre di vo -

sti pri vat no sti, qud skih pra va i

slo bo da, nad zi ru se ko mu ni ka ci je i

fi nan sij ski to ko vi, usva ja ju po seb -

ni za ko ni za bor bu pro tiv te ro ri -

zma. Isto vre me no, dok se raz li ~i te

oba ve {taj no-bez bed no sne struk tu -

re jed ne ze mqe ob je di wu ju, in te gri -

{u i pri la go |a va ju za uspe {no su -

prot sta vqa we te ro ri sti~ kim pret -

wa ma, i oba ve {taj no-bez bed no sni

si ste mi dr ̀ a va i sa ve za za ko pa va ju

„rat ne se ki re“, udru ̀ u ju vla sti te

sna ge i raz me wu ju in for ma ci je ra -

di za {ti te sop stve ne bez bed no sti

od te ro ri zma.

Terorizam

obave{tajaca

Oba ve {taj nim slu ̀ ba ma dat je

ve li ki te ret stal nog pra }e wa i pro -

ce wi va wa bez bed no sne si tu a ci je, iden ti fi ka ci je pri pad ni ka po zna -

tih te ro ri sti~ kih or ga ni za ci ja, ali i mo gu }ih no vo for mi ra nih, raz -

ot kri va wa wi ho ve struk tu re i de lo va wa.

Pri o ri tet ni ciq je ste spre ~a va we te ro ri sta u iz vr {e wu wi -

ho vih na me ra, ali i pri ku pqa we neo p hod nih po da ta ka, za vre me i

na kon iz vr {e wa na pa da, te go we we even tu al nih po ~i ni la ca. Ste pen

uspe ha u ostva ri va wu pro kla mo va nih ci qe va za vi si od mno {tva ~i -

ni la ca, po ~ev {i od ka drov ske ospo so bqe no sti i teh ni~ ko-teh no lo -

{ke opre mqe no sti, do uspe {nog ko ri {}e wa svih in sti tu ci o nal nih

me ha ni za ma dr ̀ a ve, do ne tih sa tim ci qem.

Ia ko ne ma sum we da go to vo sva ka oba ve {taj na slu ̀ ba, u svom

pro gram skom opre de qe wu i de lo kru gu ra da, zna tan deo po sve }u je i

bor bi pro tiv te ro ri zma, ni je ret kost ni obr nut pri mer – da je oba -

ve {taj na slu ̀ ba no si lac te ro ri zma. Ta da je re~ o „pri vid nom“ te -

ro ri zmu, {to mo ̀ e mo po ja sni ti na vo |e wem ne ko li ko re la ci ja, a

jed na od pr vih je ste iz jed na ~a va we te ro ri zma u mi ru i di ver zant -

skih dej sta va u ra tu. Te ro ri zam u funk ci ji oba ve {taj ne slu ̀ be mo gu -

}e je ko ri sti ti u svim ob li ci ma, u bi lo ko je vre me i na bi lo kom me -

stu; znat no je „jef ti ni ji“ od kla si~ nog (kon ven ci o nal nog) ra ta i lo -

gi sti~ ka po dr {ka mo ̀ e se pru ̀ a ti, a da to ni ko ne zna, zbog ~e ga je,

iz me |u osta log, i te {ko u}i u trag te ro ri sti ma. Mno go broj ni su pri -

me ri te ro ri sti~ kog de lo va wa oba ve {taj nih slu ̀ bi, u ~e mu sva ka ko

pred wa ~e one naj ve }e.

Za wi ho ve „taj ne ope ra ci je“ naj ~e {}e se sa zna tek na kon ofan -

ziv nih pro do ra dru gih oba ve {taj nih slu ̀ bi, ili otva ra wem ar hi va

po sle is te ka „isto rij ske dis tan ce“, ka da vi {e ne ma ì vih sve do ka i

ka da ta kve in for ma ci je vi {e i ne ma ju ni ka kvu upo treb nu vred nost,

osim isto rij ske. Na rav no, ni je ret kost da za u vek osta nu oba vi je ne

ve lom taj ne.

U sva kom slu ~a ju, ka da se oba -

ve {taj na slu ̀ ba ba vi te ro ri zmom

kao me to dom de lo va wa, on je uvek

pra }en sin hro ni zo va nom ak ci jom

dru gih dr ̀ av nih in sti tu ci ja, ko je se

ba ve po li ti kom, eko no mi jom, kul tu -

rom, spor tom, i sli~ no. Uspe {an

mo del vo |e wa ra ta bez ve li kih

for ma ci ja, bez ve li kih ma te ri jal -

nih tro {ko va, a sa iz u zet nim efek -

ti ma, sva ka ko je pro pra }en psi ho -

lo {ko-pro pa gand nim, di plo mat sko-

po li ti~ kim i eko nom sko-kul tur nim

pri ti sci ma ne bi li se u jed noj ze -

mqi iz vr {i la pro me na dru {tve no-

eko nom skog si ste ma ili po li ti~ kog

ru ko vod stva. Ve} iz to ga o~i gled na

je sli~ nost sa pro kla mo va nim ci -

qe vi ma ve }i ne te ro ri sti~ kih or ga -

ni za ci ja!

Kao o~i gle dan po ka za teq de lo -

va wa oba ve {taj ne slu ̀ be neke

dràve mo ̀ e mo na ve sti pri mer Sa -

ra ma ti ja Ru ̀ di ja iz Pri zre na, osu -

|e nog 1980. go di ne zbog de lo va wa u

okvi ru ile gal ne or ga ni za ci je NPRK,

na se dam go di na za tvo ra. Po sle iz -

la ska s ro bi je, na sta vio je sa te ro -

ri sti~ kim ak tiv no sti ma i 1992. go -

di ne u Pri zre nu, iz va tre nog oru` -

ja, ra nio pri pad ni ka MUP-a Sr bi -

je, na kon ~e ga je po be gao u Al ba ni ju.

Pre ma nekim po da ci ma, po stao

je je dan od or ga ni za to ra i in struk -

to ra obu ke pri pad ni ka OVK na te -

ri to ri ji Al ba ni je, za jed no sa ofi -

ci ri ma ta mo {we ar mi je, a an ga ̀ o -

vao se i na ile gal nom uba ci va wu

oru` ja i voj ne opre me za po tre be

OVK iz Al ba ni je na te ri to ri ju Ko so va i Me to hi je. Na kon po vla ~e -

wa pri pad ni ka MUP-a Sr bi je i Voj ske SCG, vra tio se u Pri zren,

gde je or ga ni zo vao pro te ri va we Sr ba i dru gog ne al ban skog sta nov -

ni {tva, uz isto vre me no uni {ta va we i pqa~ ka we wi ho ve imo vi ne, u

~e mu su, po red we ga, u~e stvo va li i Ismet Ba la da laj, Ba ki ja Elez kur -

taj i Hi smen Kur taj. Ru ̀ di je, ta ko |e, for mi rao „troj ke“ ko je su iz vr -

{i le vi {e ubi sta va.

Podr{ka dràvne

administracije

Kao pri mer „oba ve {taj ne ak tiv no sti“ u funk ci ji te ro ri zma

mo ̀ e mo na ve sti i „pri zna we“ [am se di na Xe za i ri ja. Da bi ~lan -

stvo u „re le vant nim“ or ga ni za ci ja ma bi lo pot pu no, bio je i ~lan

Sa ve za ve te ra na biv {ih pri pad ni ka tzv. OVK, gde je po znat pod na -

dim kom „ko man dant Ho xa“.

Te ro ri sti~ ki zlo ~in u {ko li u gra du Be sla nu, u Se ver noj Ose -

ti ji, na Za pa du je is ko ri {}en za ja ku me dij sku i po li ti~ ku kam pa wu

pro tiv Ru si je i ta da {weg ru skog pred sed ni ka Vla di mi ra Pu ti na, {to

bu di sum we da je Za pad uple ten u se pa ra ti sti~ ku po bu nu ê ~e na. Ia -

ko je Be la ku }a zva ni~ no o{tro osu di la ma sa kr u Be sla nu, ~e ~en ski

te ro ri sti i se pa ra ti sti, ipak, uì va ju ve li ku po dr {ku de la ad mi ni -

stra ci je. U Bri ta ni ji su azil na {li Ah med Za ka jev, je dan od po li ti~ -

kih li de ra ~e ~en skih te ro ri sta, i od be gli mi li jar der Bo ris Be re -

zov ski, ko ji se ~e sto op tu ̀ u je da fi nan si ra ~e ~en ske te ro ri ste. U

SAD „po li ti~ ki azil“ do bio je Ili jas Ah ma dov, op tu ̀ en za te ro ri -

zam u Ru si ji.

(Na sta vak u sle de }em bro ju)

15. februar 2009.

feqton

Na pod ru~ ju Opo qa, Sa ra ma ti Ru ̀ di, pri pad nik in-

ostrane obave{tajne slu`be, for mi rao je vi {e te ro ri -

sti~ kih gru pa, ko je de lu ju di rekt no pod we go vom ko man -

dom, a pr ven stve ni za da tak im je pqa~ ka i fi zi~ ko mal -

tre ti ra we, te li kvi da ci ja ne al ban skog sta nov ni {tva na

tom pod ru~ ju Ko so va i Me to hi je. Uz odo bre we Ha {i ma

Ta ~i ja, kon tro li {e deo gra ni ce pre ma Al ba ni ji ra di ne -

sme ta nog uno {e wa oru` ja i dru ge voj ne opre me, ko ja se,

po tom, pre no si na pod ru~ je Dre ni ce, a oda tle u Ma ke do -

ni ju i na jug Sr bi je. Po red to ga, an ga ̀ o van je i na mo bi -

li za ci ji biv {ih pri pad ni ka OVK, za pri kqu ~i va we je di -

ni ca ma ONA u Ma ke do ni ji.

Kra jem 2001. go di ne, zbog mal tre ti ra wa Al ba na ca

u Pri zre nu, pri pad ni ci Kfo ra su ga uhap si li, ali je ubr -

zo pu {ten na slo bo du, zbog „ne do stat ka do ka za”. Na kon

ne ko li ko da na po no vo je uhap {en i, po ~et kom 2002. go di -

ne, osu |en na pet go di na za tvo ra u ba zi „Bond stil“. U ne -

ko li ko na vra ta u za tvo ru su ga po se ti li Be snik Cen gu,

na ~el nik Okru ga Kuk sa (Al ba ni ja) i Spi ro But ka, ofi cir

al ban ske ar mi je, pri pad nik ANA, sa da na sta wen u Uro -

{ev cu.

SARAMATI RU@DI

a) I z b o r – na for ma ci ji VMA

1. Jed nog na stav ni ka za pred met IN -

TER NA ME DI CI NA u zva we re dov nog pro -

fe so ra

2. Jed nog na stav ni ka za pred met PNE -

U MOF TI ZI O LO GI JA u zva we re dov nog

pro fe so ra

3. Jed nog na stav ni ka za pred met KLI -

NI^ KA TOK SI KO LO GI JA u zva we van red -

nog pro fe so ra


TER NA ME DI CI NA u zva we van red nog pro -

fe so ra

5. Jed nog na stav ni ka za pred met URO -

LO GI JA u zva we van red nog pro fe so ra

6. Jed nog na stav ni ka za pred met

ORAL NA ME DI CI NA u zva we do cen ta

b) Reizbor – na for ma ci ji VMA

7. Jed nog na stav ni ka za pred met PNE -

U MOF TI ZI O LO GI JA u zva we re dov nog

pro fe so ra

8. Jed nog na stav ni ka za pred met ME -

DI CI NA RA DA u zva we do cen ta


TER NA ME DI CI NA u zva we do cen ta

USLO VI KON KUR SA

Na kon kurs se mo gu ja vi ti pro fe si o -

nal na voj na li ca na slu ̀ bi u Voj no me di cin -

skoj aka de mi ji ko ja is pu wa va ju ove uslo ve:

Op {ti uslo vi

– da su za vr {i li me di cin ski ili sto -

ma to lo {ki fa kul tet i da is pu wa va ju uslo ve

pro pi sa ne Za ko nom o voj nim {ko la ma i voj -

nim na u~ no i stra ̀ i va~ kim usta no va ma Voj -

ske Sr bi je za iz bor i re i zbor u od go va ra -

ju }e na stav no zva we;

– da su u po sled wa dva pe ri o da oce -

wi va wa do bi li slu ̀ be nu oce nu naj ma we

„vr lo do bar“;

– da se pro tiv wih ne vo di kri vi~ ni

po stu pak ili po stu pak zbog kri vi~ nog de la

za ko je se go ni po slu ̀ be noj du ̀ no sti od no -

sno ko ji ni su osu |i va ni za ta kva de la ka -

znom za tvo ra du ̀ e od {est me se ci;

Po seb ni uslo vi

– Za na stav na zva wa pod red nim bro -

jem 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8 i 9 mo gu kon ku ri sa ti

li ca ko ja ima ju di plo mu o spe ci ja li za ci ji za

pred met ko ji kon ku ri {u i na u~ ni ste pen dok -

to ra na u ka iz obla sti za ko ju se bi ra ju.

Pred nost pri iz bo ru ima ju kan di da ti

ko ji:

– ima ju vi {e ob ja vqe nih na u~ nih i

stru~ nih ra do va iz pred me ta od no sno na u~ -

no-na stav ne obla sti za ko ju kon ku ri {u;

NA ̂ IN KON KU RI SA WA

Mol be se pod no se Voj no me di cin skoj

aka de mi ji Be o grad, Cr no trav ska broj 17.

Uz mol bu se pri la ̀ e:

– ove re na fo to ko pi ja di plo me o za vr -

{e nom fa kul te tu;

– ove re na fo to ko pi ja di plo me o ste -

~e nom na zi vu spe ci ja li ste za pred met za ko -

ji se bi ra

– ove re na fo to ko pi ja di plo me ma gi -

stra i/ili dok to ra na u ka;

– spi sak ob ja vqe nih stru~ nih i na u~ nih

ra do va sa ra do vi ma u pri lo gu;

– po pu wen obra zac o is pu we no sti

uslo va

– bi o gra fi ju sa opi som kre ta wa u slu -

`bi, a po seb no ba vqe we na stav ni~ kim du -

`no sti ma i ba vqe we na u~ no i stra ̀ i va~ kim

ra dom.

Fo to ko pi je do ku me na ta se ove ra va ju

kod per so nal nog or ga na je di ni ce – usta no -

ve u ko joj je kan di dat na slu ̀ bi.

Kon kurs je otvo ren 30 da na od da na

ob ja vqi va wa u ma ga zi nu „Od bra na”.

Sve in for ma ci je mo gu se do bi ti u Se -

kre ta ri ja tu Na stav no-na u~ nog ve }a VMA na

te le fon 2661-122, lo kal 26-384.

VOJ NO ME DI CIN SKA

AKA DE MI JA

Ras pi su je

KON KURSZa iz bor i re i zbor li ca

u na stav ni~ ka zva wa

Voj no me di cin ske aka de mi je

u Be o gra du

15. februar 2009.46

duhovnost

Istina i put

N

S V E TOS A V S K A B E S E D A

e ka da dav no do |e na ve tro met ne pro sto re bal kan ske

na rod ko ji je no sio sa so bom fru lu i me do vi nu, u se -

bi do bro tu i pe smu, sna gu i raz bo ri tost. Na se li se na

plod nu i ì vo pi snu ze mqu, na se li se i is pu ni je. Ali ce -

li ne ne be {e, ne be {e je din stva, jer du {a na rod na ne ma -

{e pot kre pu, ne ma {e ka me na te meq ca, ne be {e iz vo ri {ta

i is ho di {ta ne pro la znog. I Go spod da de, kao u na ro du

izra iq skom Avra ma, i Ja ko va, i Isa ka, ta ko i me|’ Sr -

bqa ni ma da se ro di zve zda vo di qa ce lo me na ro du, sve ti -

o nik i pu to kaz na ras kr sni ci bal kan skoj, ge o graf skoj i du -

hov noj vo do del ni ci iz me |u dva sve ta, iz me |u Is to ka i Za -

pa da. Osve {ta Go spod sve Sr be sve to rod nom lo zom Ne ma -

wi }a.

Ste fan Ne ma wa, Ve li ki ̀ u pan srp ski, bi pro sve tqen

bla go da }u Du ha Sve tog, i po ~e srp ski ra se ja ni na rod da

sa bi ra, da dr ̀ a vu utvr |u je i te me qe joj po sta vqa. I sve to

bi do bro, jer se Ne ma wa Bo gu mo li {e i de sni com Bo` jom

za do bi po be de nad svim voj ska ma. I shva ta {e da je Is tok

pra vo slav ni put na{ i po ve de na rod ka is to~ ni ku ì vo ta,

utvr di smer ni ce. Ali na rod na du {a je tu ma ra la, tre bao

joj je ne ko ko }e da je Bo` jim bla go slo vom kr sti i da joj bez -

vre me nu di men zi ju, ne ko da je ì vo tom svo jim oku pa u sve -

tlo sti ne pro la zne Isti ne. Du go Ne ma wa ta kvo ga ~e ka {e i

za we gov do la zak Bo gu se mo qa {e. I da de mu Go spod od po -

ro da, tre }e de te, ma log Rast ka, na spas svo ga ro da!

Ovaj ve li ki sve ti teq

bio je epi skop u Mag ne -

zi ji a u vre me svog stra -

da wa za ve ru imao je 113

go di na. To kom vla da vi ne

ca ra Sep ti mi ja Se ve ra

po ~eo je stra {an pro gon

hri {}a na. Mu dri i hra -

bri sta rac, sve {te nik

Ha ra lam pi je ni je se krio

od pro go ni te qa ne go je

slo bod no i jav no pro po -

ve dao ve ru Hri sto vu.

Mno ge ne ver ni ke je pre -

o bra tio i pri veo hri -

{}an stvu. âk i ca re vu

}er ku Ga li nu.

Ka da su ga za ro bi li, do sto jan stve no je pod no sio sve mu ke

na ko je su ga sta vi li. âk su mu i ì vom ko ̀ u odra li. Tek ta da

se obra tio car skim voj ni ci ma: „Hva la vam bra }o za to {to

ostru gav {i mo je sta ro te lo, vi ob no vi ste duh moj za no vi ve~ ni

ì vot.” Ma lo po tom su ga iz ve li na gu bi li {te. Sta rac se i ta -

mo Bo gu mo lio za sve qu de, wi ho vo zdra vqe, bla go sta we i spa -

se we. I dok je po red we ga sta jao xe lat go vo rio je: „Go spo de, ti

zna{ da su qu di me so i krv; opro sti im gre he i iz lij bla go det

Tvo ju na sve!”

Po sle mo li tve is pu stio je du {u pre ne go {to se xe la tov

ma~ spu stio na we gov vrat. To se do go di lo 202. go di ne, a car ska

k}i Ga li na uze la je we go vo te lo i ~a sno ga sa hra ni la.

Na Za du {ni ce se obe le ̀ a va dan odva ja wa du {e od te la.

Uvek su u su bo tu. To je, ina ~e, dan u to ku ~i ta ve go di ne ka da se

se }a mo pre mi nu lih. Ko qi vo ili ku va no ì to no si se u pa ro hij -

ski od no sno ma na stir ski hram i na gro bqe. Na Za du {ni ce se

slu ̀ i Sve ta li tur gi ja i ta da sve {te nik vi nom pre li va ì to a

po sle se ide na gro bo ve po koj ni ka. Po red gro bo va pa le se sve -

}e, a sve {te nik oba vqa ob red i oka di gro bo ve.

Ako su na {i po koj ni ci sa hra we ni da le ko i ni smo u pri li -

ci da ode mo na wi ho ve gro bo ve, uvek mo ̀ e mo da ode mo u cr kvu

gde se od slu ̀ i po men, a Go spod vi di i zna.

@ito nas sim bo li~ no pod se }a na Hri sto ve re ~i da „zr no

tek kad umre plod do no si” i to ne u zem nom mra ku ve} na sve tlo -

sti sun ca.

V E R S K I P R A Z N I C I15-28. februar

Pra vo slav ni

16. februar – Sveti Simeon i Ana; Sveti Jakov,

Arhiepiskop srpski

21. februar – Sveti Sava Drugi, arhiepiskop

srpski – Zadu{nice

23. februar – Sveti sve{tenomu~enik Haralampije

24. februar – Sveti velikomu~enik \or|e Kratovac

26. februar – Prepodobni Simeon Miroto~ivi

27. februar – Sveti Kirilo Slovenski

SVETI SVE[TENOMUÊNIKHARALAMPIJE

ZADU[NICE

47

17. fe bru ar 1932.

Umro je ge ne ral Mi ha i lo Ra {i}. Bio

je ko man dant Du nav ske di vi zi je u Ku -

ma nov skoj bi ci 1912. i Kom bi no va ne

di vi zi je u Cer skoj bi ci 1914. go di ne.

U Ko lu bar skoj bi ci we go va di vi zi ja

pro dr la je u Be o grad i plo tu ni ma sa

Ba no vog br da ra zo ri la most na Sa vi

pre ko ko jeg su se po vla ~i le au stro u -

gar ske tru pe.

18. fe bru ar 1915.

Umro je srp ski

po li ti ~ar, di -

plo ma ta, fi lo -

log i isto ri ~ar

Sto jan No va ko -

vi}. Bio je ~lan

Srp ske kra qev -

ske aka de mi je i

je dan od osni va -

~a Na pred ne stran ke 1880. go di ne.

Kao {ef srp ske de le ga ci je, za kqu ~io

je 1912. go di ne mir s Tur skom po sle

Pr vog bal kan skog ra ta.

21. fe bru ar 1963.

U JNA je for mi ra na Voj no in for ma -

ti~ ka upra va ~i me je po ~e lo uvo |e we

ra ~u nar ske teh ni ke u voj sku. Ovaj da -

tum se u Voj sci Sr bi je obe le ̀ a va kao

Dan In for ma ti~ ke slu ̀ be.

21. fe bru ar 1974.

Sa ve zna skup -

{ti na usvo ji la

Ustav SFRJ. U

ustav nim ak ti -

ma sa ve zna dr -

à va de fi ni -

sa na je na spe ci fi ~an i ne do voq no

ja san na ~in: kao dr ̀ av na za jed ni ca

do bro voq no uje di we nih na ro da i wi -

ho vih re pu bli ka, kao i au to nom nih

po kra ji na (Voj vo di ne i Ko so va) ko je

su u sa sta vu Sr bi je.

24. fe bru ar 1876.

U voj sci Kne ̀ e vi ne Sr bi je usvo je na je

no va for ma ci ja – Ustroj stvo ce lo kup -

ne voj ske. Wi me je od re |en sa stav ko -

man di u slu ~a ju ra ta.

25. fe bru ar 1917.

Bu gar ski gu ver ner u Ni {u oba ve stio je

svog ko le gu u Be o gra du da u sek to ru

Pro ku pqe–Kur {u mli ja–Le ba ne „po -

sto ji vi dqi va agi ta ci ja da se qa~ ko

sta nov ni {tvo ube di u ne pri ja teq skom

smi slu pro tiv na {ih vla sti“. Re~ je u

stva ri o po ~et ku To pli~ kog ustan ka,

~i ji je re zul tat bio stva ra we oslo bo -

|e ne te ri to ri je ko ja je ob u hva ta la ve -

li ki pro stor sa Pro ku pqem i Kur {u -

mli jom u cen tru, ali ko ji je do po ~et ka

apri la 1917. go di ne bio ugu {en.

28. fe bru ar 1953.

Mi ni stri ino stra nih po slo va Fe de -

ra tiv ne Na rod ne Re pu bli ke Ju go sla -

vi je, Kra qe vi ne Gr~ ke i Re pu bli ke

Tur ske pot pi sa li su u An ka ri „Spo -

ra zum o pri ja teq stvu i sa rad wi iz -

me |u Gr~ ke, Tur ske i Ju go sla vi je“.

Pred i sto ri jat ovog spo ra zu ma pred -

sta vqa nor ma li za ci ja od no sa iz me |u

Gr~ ke i Ju go sla vi je ja nu a ra 1951. go -

di ne ali i bo ja zan Gr~ ke i Tur ske od

mo gu }e so vjet ske agre si je. Na kon pri -

je ma Gr~ ke i Tur ske u Na to fe bru a ra

1952. go di ne, dve vla de uvi de le su i

po tre bu ja ~a wa od bram be nih ve za sa

Ju go sla vi jom, ko ja je ta da bi la u su ko -

bu sa ko mu ni sti~ kim Is to~ nim blo -

kom, a ostva ri va la sa rad wu sa ze -

mqa ma Na toa.

DOGODILO SE...DOGODILO SE...Od ka da se ro di, du {a Rast ko va be {e hram

Du ha Sve to ga. I po red svih prin ~ev skih po ~a sti,

ze maq skih pro la znih do sto jan sta va, okre te se ma -

li Rast ko ne bu sve ve~ no me i po ra ste svo me Tvor -

cu na sla vu, svo jim ro di te qi ma na ra dost i po lo -

ì ka men kra je u ga o ni, cr kvu Hri sto vu, u te me qe

ota ~a stvu svo me na ko rist i spa se we!

Obo ̀ i nas mi li Sve ti teq, u re ~i Go spod woj

na u ~i nas i wo me u Sve to me Du hu slo ̀ i i umno ̀ i

na rod srp ski sa svih stra na sve ta, sa mo ra i Du -

na va. Qu ba vqu svo jom osve tli i pro sve ti na rod

svoj i osta vi za vet mi ra ~o ve ka sa Bo gom, osta vi u

ve~ no na sle |e bo go ~o ve ~an sku sve to sav sku kul tu -

ru. Do kle god su Sr bi bi li na tom pu tu ì vqe wa

Isti nom, sve je do bro i ~e sti to bi lo i mi lo me Bo -

gu pri stu pa~ no. Me |u tim, i naj ma we skre ta we raz -

bi ja lo i raz je di wa va lo nas je u se bi i sa svi ma

oko se be. Di van pri mer i po u ku ka ko tre ba ̀ i ve ti

i bo ri ti se iz re kao je sam sve ti Sa va na ~al nim

vo je vo da ma:

„Vi, da kle, ne bu di te ne ra zum ni i bez stra ha

Bo` je ga zbog ovo ga, ne go {ta vi {e, ukra {a vaj te

ì vot stra hom i tre pe tom (Bo` jim, pre ma Bo gu, a

ne od ne pri ja te qa) i ne moj te vr {i ti voj ni~ ku slu -

`bu bez prav de, ve} po mi {qaj te da je Bog uvek s

na ma; i ako tvo ri mo {to do bro ili lu ka vo, sve se

na go i po zna to pred wim na la zi, jer se ni {ta od

na {ih sram nih i taj nih de la od We go vih sve vi de -

}ih o~i ju ne }e sa kri ti. A ako uzda ju }i se u we ga

~i ni mo ono {to je we mu ugod no, na {i ne pri ja te qi

ne }e mo }i u~i ni ti ni ka kvo zlo pro tiv nas. Jer Vi -

{we ga si po lo ̀ io kao svo je uto ~i {te, ne }e pri }i

zlo k te bi, i ne }e ra na pri stu pi ti k te lu tvo je mu.

Za to i vi u sve mu bu di te smer ni i bla go da ri -

te sve sil no ga Bo ga s Da vi dom go vo re }i:

’jer u smer no sti na {oj po me nu nas Go spod,

i iz ba vi nas od ne pri ja te qa na {ih,

ne na luk ili mi {i cu svo ju uzda ju }i se

ne go na Bo ga ko ji ~i ni ve li ka i ne is pi ta na,

slav na i ~ud na de la ko ji ma ne ma bro ja’.

Idi te s mi rom ku }i, po mo ̀ e ni od Bo ga i bez

ra ta, i zdra vi bu di te!“

Od ta da kroz ve ko ve zvo ne re ~i di~ nog Sve -

ti te qa svi ma na ma, po seb no na rod nim sta re {i -

na ma, i opo mi wu na ì vo to no sni put. Sto ga,

obra ti mo se, kao {to sv. Ava Ju stin ]e lij ski div -

no uvi de:

„Ka da mi sli{ mi sao ~i stu i sve tu, znaj – stva -

ra{ sve to sav sku kul tu ru. Sva ko tvo je ple me ni to

ose }a we, sva ko tvo je evan |el sko de lo, sva ka tvo ja

do bra è qa – ne i mar je sve to sav ske kul tu re“.

Ne ka je ve~ na sla va sve to rod nim oci ma srp -

ske ze mqe, sv. Si me o nu i sv. Sa vi, {to nas pre -

sto lu Tvor ca pri vo de. Dao Go spod, dra ga bra }o i

se stre, da se mo li tva ma wi ho vim ceo srp ski na -

rod obo ̀ i, slo ̀ i i umno ̀ i, da nas gre je brat ska

slo ga i da do ve ka svo ga sla vi mo sa sve ti te qi ma

svo jim, u ra do sti, Tro je di nog ì vog Bo ga!

Amin. Bo ̀ e daj!

Ne go van IVAN KO VI], po ru~ nik

Be se da je, kao naj bo qa na kon kur su

Voj ne aka de mi je, iz go vo re na

na sve to sav skoj sve ~a no sti u Voj noj gim na zi ji

vremeplov

Pripremio Miqan MILKI]

PO BU NA NA KO SO VU I ME TO HI JI

An ti ju go slo ven sko i an ti srp sko ras po lo ̀ e we al ban skog sta nov ni {tva

po ka za lo se i u je sen 1944. go di ne to kom bor bi za oslo bo |e we Ko so va i

Me to hi je. Ba li sti~ ke sna ge, ko je su na o ru ̀ a va li i usme ra va li Nem ci, po ma -

ga le su po vla ~e we ne ma~ ke bal kan ske voj ske pre ko Ko so va i Ma ke do ni je.

Po lo vi nom ok to bra 1944. go di ne od al ban ske omla di ne tra ̀ i lo se da svi

usta nu u od bra nu et ni~ ki ~i ste Al ba ni je. Tre ba lo je od u pre ti se „srp sko-

slo ven skim sna ga ma ko je su te ̀ i le da oku pi ra ju Ko so vo”. Ja ke ba li sti~ ke

sna ge na pa le su de cem bra 1944. go di ne, ka da je te ri to ri ja Ko so va i Me to -

hi je ve} bi la oslo bo |e na, Uro {e vac i Gwi la ne i osvo ji le Ora ho vac u na me -

ri na na pad nu Pe}. Bor be su do bi le naj {i re raz me re, a Jo sip Broz Ti to je

8. fe bru a ra 1945. do neo od lu ku o za vo |e wu voj ne upra ve na Ko so vu i Me to -

hi ji. Pro tiv al ban ske po bu ne an ga ̀ o va no je 39.000 bo ra ca svr sta nih u 15

bri ga da NOVJ. Od lu ~u ju }a bor ba bi la je 21. fe bru a ra 1945. u se lu Tr ste -

ni ku u Dre ni ci. Bor ba je za vr {e na slo mom po bu we ni ka i wi ho vih vo |a.

15. februar 2009.

Hoteli Vojne ustanove „Tara” – „Omorika”

i „Beli bor”, prvi su hotelsko-ugostiteqski

objekti u Srbiji koji }e svoje usluge zasnivati

na jedinstvenim procedurama integrisanog

sistema menaxmenta

N

Vrh turisti~ke ponude

Vojna ustanova „Tara”

Na sve ~a no sti u ho te lu „Omo ri ka”, 7. fe bru a ra, di rek to ru VU „Ta -

ra” pot pu kov ni ku mr Jo va nu Mi ja to vi }u, ~e ti ri ser ti fi ka ta ko ji ma

se po tvr |u je ostva re ni ni vo kva li te ta uslu ga uru ~i la je Ran ka \u -

ri}, di rek tor ka Dru {tva za ser ti fi ka ci ju si ste ma me nax men ta

„Pan cert” iz No vog Sa da.

To su ser ti fi ka ti SRPS ISO 9001/2001 – si stem me nax men ta kva li -

te ta, SRPS ISO 14000/2005 – si stem za {ti te ì vot ne sre di ne, OH SAS18001/2007 – si stem bez bed no sti i zdra vqa na ra du i HACCP – si stem

bez bed no sti hra ne.

Pri ma ju }i ser ti fi ka te di rek tor pot pu kov nik Mi ja to vi} je is ta kao

du gu tra di ci ju do brog ra da u ho te li ma Voj ne usta no ve, po seb no u po sled -

we ~e ti ri go di ne, ka da se in ten ziv no ra di lo na stva ra wu po treb nih ma -

te ri jal nih, teh ni~ kih i ka drov skih uslo va za do bi ja we ser ti fi ka ta.

– Po red je din stve nog do ̀ i vqa ja, go sti ma u na {im ho te li ma omo gu -

}i li smo da po ̀ e le i do bi ju upra vo ono {to svi tra ̀ i mo u ì vo tu i od

qu di ko ji nas okru ̀ u ju i od stva ri ko je nas ~i ne sre} nim, a to je za do vo -

qe we naj vi {ih psi ho lo {kih po tre ba, po put qu ba vi, po {to va wa, uì va -

wa, za ba ve, re kre a ci je, od mo ra i slo bo de, pa zbog to ga i ne ~u di {to se

vi {e od mi li on go sti ju za sko ro tri de set i dve go di ne, ko li ko na {a usta -

no va po sto ji, uve ri lo da je ovo za i sta me sto gde po ~i we le po ta – re kao

je pot pu kov nik Mi ja to vi}.

Svetski standardi

Uru ~u ju }i ser ti fi ka te, di rek tor ka „Pan cer ta“ Ran ka \u ri} is ta kla

je da su oni ga ran ci ja da je „Ta ra“ ovla da la stan dar di ma ko ji se tra ̀ e u

sve tu i ~i ja }e im ple men ta ci ja bi ti u funk ci ji po boq {a wa kva li te ta

uslu ga i za do voq stva go sti ju.

ê sti ta ju }i na ostva re nom uspe hu, ge ne ral-ma jor Alek san dar

@iv ko vi}, za me nik ko man dan ta Kop ne ne voj ske, re kao je da

je ve o ma bit no {to je do stig nu ti ni vo uslu ga Voj ne

usta no ve „Ta ra” ostva ren u sa rad wi sa ci vil nim

struk tu ra ma, „{to po ka zu je da smo uspe li da sa ~u va -

mo neo p hod nu in te gra ci ju iz me |u ci vil nog i voj nog

sek to ra, bez ~e ga pri pad -

ni ci Voj ske ne bi mo gli da iz vr {a va ju svo je osnov ne na men ske za dat ke”.

Sve ~a no sti su pri su stvo va li pu kov nik Pe ri ca Pa vlo vi}, na ~el nik

Upra ve za op {tu lo gi sti ku Mi ni star stva od bra ne, Du {ko Maj ki}, pred sed nik

Re gi o nal ne pri vred ne ko mo re Uì ce i pred stav ni ci Sa mo stal nog sin di ka ta

ugo sti teq stva i tu ri zma Sr bi je, vi {e tu ri sti~ kih or ga ni za ci ja i udru ̀ e wa,

po slov ni part ne ri, pri ja te qi i za po sle ni u Voj noj usta no vi „Ta ra”.

Uspeh „Ta re” na sve ~a no sti su po zdra vi li i prof. dr Ba to Kam be ro -

vi}, ru ko vo di lac Is tra ̀ i va~ ko-teh no lo {kog cen tra No vi Sad, Dra gan

Gli go ri je vi}, pred sed nik SA CEN In ter na ti o nal, cen tra za raz voj tu ri zma i

ugo sti teq stva ko ji po kri va sve biv {e ju go slo ven ske re pu bli ke, Mi lo rad –

Mi {a ]i ri}, di rek tor Di a spo ra gro up – po slov nog klu ba i agen ci je, i Ra -

dan Mi lo va no vi}, pred sed nik Sa mo stal nog sin di ka ta ugo sti teq skih i tu -

ri sti~ kih rad ni ka Sr bi je.

Ula ga wa u kva li tet

Za obez be |e we svih uslo va za do bi ja we ser ti fi ka ta, VU „Ta ra” iz -

dvo ji la je 2,1 mi li o na evra to sop stve nih sred sta va. Od to ga je 60 od sto

ulo ̀ e no u na bav ku osnov nih sred sta va, od no sno naj sa vre me ni je opre me za

ugo sti teq stvo i tu ri sti~ ke uslu ge.

Pri pre me su in ten zi vi ra ne u po sled woj go di ni i po, a edu ka ci ju, obu ku

i stru~ nu po mo} za po sle ni ma u Voj noj usta no vi na iz ra di pro ce du ra i dru gih

do ku me na ta pru ̀ io je Is tra ̀ i va~ ko-teh no lo {ki cen tar iz No vog Sa da.

U de cem bru pro {le go di ne oce wi va~ ki tim iz Dru {tva za ser ti fi -

ka ci ju si ste ma me nax men ta „Pan cert” iz No vog Sa da, po sle svih pro ve ra,

do neo je od lu ku da ho te li „Omo ri ka” i “„Be li bor” is pu wa va ju sve uslo ve

za do de lu ser ti fi ka ta.

– Na{ da qi rad za sni va }e se na prin ci pi ma po ko ji ma }e mo bi ti

pre po zna tqi vi u ho tel sko-tu ri sti~ koj i ugo sti teq skoj de lat no sti u Sr bi ji.

Mi smo pr vi pri ba vi li sva ~e ti ri ser ti fi ka ta ko ji po tvr |u ju vi sok kva -

li tet uslu ga, a na {a oba ve za sa da je da taj kva li tet odr ̀ i mo i una pre |u -

je mo, ka ̀ e di rek tor Mi ja to vi}.

On na vo di dva na est prin ci pa ko ji po nu du „Ta re” ~i ne je din stve nom i

svr sta va ju je u vrh tu ri sti~ ke po nu de u Sr bi ji. To su kva li tet, po slov nost,

eli ti zam, per fek ci o ni zam, po ve re we, mo ti va ci ja, is traj nost, pri vr ̀ e -

nost, spo sob nost u~e wa i pred vi |a wa do ga |a ja, raz voj ma te ri jal ne osno -

ve i za {ti te, ra zno vr snost po nu de i pra vi lan od nos pre ma pri ro di.

Do bi ja we ser ti fi ka ta omo gu }a va jo{ ofan ziv -

ni ji mar ke tin {ki na stup u pri vla ~e wu go sti ju, jer

oni sa da ima ju do dat ne ga ran ci je za lep, zdrav i

bez be dan bo ra vak na Ta ri. Voj na usta no va po seb -

no raz vi ja re kre a tiv ni tu ri zam kao pred u -

slov o~u va wa zdra vqa, za {ta su

turizam

49

za du ̀ e ni re kre a to ri, a ba zen, sa le i opre ma u ho te li -

ma i oko de set ki lo me ta ra ure |e nih sta za obez be |u ju

uslo ve za re a li za ci ju pro gra ma zdra vqa i mak -

si mal nog opu {ta wa od br zog i stre snog sva -

ko dnev nog ì vqe wa. Ohra bre we za no ve

am bi ci je je u do sa da {wim re zul ta ti ma i

za do voq stvu go sti ju ko ji u an ke ta ma da ju vr -

lo vi so ke oce ne za do bi je ne uslu ge.

Visoka popuwenost

Di rek tor Mi ja to vi} is ti ~e i po ve }a we

bro ja go sti ju ko ji do la ze iz si ste ma od bra ne. Pre ne ko li -

ko go di na sve ga 10 po sto go sti ju bi lo je iz si ste ma od -

bra ne, a sa da taj pro ce nat ide i do 25 po sto. Wi -

ma se nu de po seb ne po god no sti u ce na ma i uslo -

vi ma pla }a wa, o ~e mu go vo ri po zna ti slo gan

„Se dam da na na se dam me se~ nih ra ta”,

{to je vr lo po voq na po nu da.

Voj na usta no va „Ta ra”

sni zi la je ne dav no zim ske ce -

ne od 1.900 do 2.400 di na ra

za 15 od sto, a od kra ja fe bru a -

ra sle di no vo sni ̀ e we od 15 od -

sto i va ̀ i }e do po lo vi ne apri -

la. To zna ~i da }e pro se~ na

ce na po lu pan si o na u mar tu

bi ti oko 1.600 di na ra.

Ta ra je po god na za kon -

gre sni i se mi nar ski tu ri zam,

eks kur zi je, re kre a tiv nu na sta vu

i kam po ve, za sport ski i re kre -

a tiv ni tu ri zam. Vre di pod se ti ti

da je u Voj noj usta no vi „Ta ra”, od osni va -

wa 7. ju la 1977. do da nas, ostva re no 1,1 mi -

li on no }e wa, u ho te li ma „Omo ri ka” i

„Be li bor” i de pan dan su „Ja vor”, sa

ukup no 623 le ̀ a ja u mo der no opre -

mqe nim apart ma ni ma i so ba ma.

U pro {loj go di ni pro se~ -

na po pu we nost ka pa ci te ta bi -

la je 71 od sto, {to je vr lo vi sok

pro ce nat za ka te go ri ju pla nin skih

ho te la. R. MU TAV XI]

Potpukovniku

mr Jovanu Mijatovi}u

sertifikat je uru~ila

Ranka \uri}

iz sertifikacionog

dru{tva „Pancert”

Od 1. februara u hotelu „Breza” u Vrwa~koj Bawi pripadnici

Ministarstva odbrane i Vojske Srbije imaju posebne prole}ne po-

puste.

Do 1. aprila cene su niè 15 odsto, tako da je sada polupan-

sion po osobi u trokrevetnoj sobi 980 dinara, u dvokrevetnoj od

1.050 do 1.130 dinara, u jednokrevetnoj od 1.160 do 1.400 dinara

i u apartmanima 1.600 dinara.

Boravi{na taksa iznosi 90, a dnevno osigurawe 20 dinara.

Tokom aprila cena polupansiona bi}e 1.160 dinara u tro kre -

ve tnoj sobi, u dvokrevetnoj od 1.250 do 1.340 dinara, jedno kre vet -

noj od 1.380 do 1.660 dinara, a u apartmanu 1.900 dinara.

Tokom maja i juna gosti }e polupansion pla}ati 1.240 dinara u

tro krevetnoj sobi, od 1.330 do 1.430 dinara u dvokrevetnoj, od

1.480 do 1.760 dinara u jednokrevetnoj i u apartmanu 2.010 di-

nara.

Dodatne povoqnosti su u na~inima pla}awa za boravak od

sedam i vi{e dana.

Za uplatu kompletnog aran`mana, najmawe sedam dana pre do -

la ska odobrava se popust od pet odsto, a novo u ponudi je pla}awe na

se dam rata, uz avans od 30 odsto. Ostatak se pla}a u {est mese~nih

ra ta, deponovawem ~ekova na recepciji hotela ili preko Ra~unskog

centra Ministarstva odbrane – stavqawem administrativne za-

brane.

Deca od tri do deset godina imaju popust od 30 do 70 odsto.

Gostima su na raspolagawu i zatvoreni poluolimpijski ba -

zen, sala za stoni tenis, Internet kafe, rekreacioni centar... Sve

sobe imaju televizor sa doma}im i stranim kanalima i telefone sa

direktnim birawem.

U zavisnosti od interesovawa gostiju, organizuju se izleti i

po sete manastirima Qubostiwa, @i~a, sveta Petka i Studenica, i

na planine Go~ i Kopaonik.

„Breza” je bawska lepotica i boravak u woj ostaje u najlep{oj

uspomeni. Tome doprinosi i turisti~ka atmosfera na{e najpopu-

larnije bawe, koja je puna doga|awa i u vansezoni.

Imaju}i u vidu te prednosti, rukovode}i tim hotela „Breza”

odlu~io je da tim sniènim cenama, uz dodatne pogodnosti pla}awa

za pripadnike sistema odbrane, u~ini hotel jo{ pristupa~nijim, a

boravak u wemu vremenom odmora i opu{tawa.

R. M.

Vojna ustanova „Vrwa~ka Bawa”

Niè cene

u „Brezi”

Sniène cene, pogodnosti u na~inu pla}awa

za pripadnike sistema odbrane ~ak i na sedam

rata, uz tradicionalno dobru uslugu, ~ine

boravak u „bawskoj lepotici” pravim izborom

za odmor i opu{tawe

50 15. februar 2009.

UK

R[

TE

NE

RE

Î

A

O

B

A

V

G

[

M

T

S

X

R

R

S

R

A

O

N

\

A

Q

Lw

S

K

USPRAVNO:

1. Strano ènsko ime, 2. Ime glumca Banderasa, 3. Pisac romana “Mati”,

4. Ime {ansowerke Pjaf, 5. Plate`no sredstvo, pare, 6. Ime pisca Edgara

Poa, 7. Vodeni quskar, 8. Klini~ki centar (skr.), 9. Bolesnici od paralize,

10. Mesto blizu Wujorka, 11. Ameri~ka agencija za kosmi~ka istraìvawa,

12. Hirurzi, 13. Povratna zamenica, 14. Nenagla{ena re~ (mn.), 15. Jedno

od ~ula, 16. Starica odmila, 17. Slabo~ujan glas, 19. Vrsta {tamparskih

slova, 20. Grafi~ki prikaz rasporeda pravaca duvawa vetrova, 22. Reka u

Aziji, 23. Filipinsko ostrvo, 25. Bugarski pisac, Quben, 26. Mesto pogi-

bije Dejvija Kroketa, 28. Pevac, kokot, 29. Inicijali glumice Kidman,

31. ̀ ensko ime, 32. Uzviknuti, 33. Vreme{ni, 34. Vrsta minerala, 35. Biv{i

svetski prvak u {ahu, Emanuel, 36. Simbol radijuma, 37. Visoravan u SAD,

39. Mesto u Turskoj, 40. Skrivati, 41. Britanska glumica, Greta, 42. Mada,

premda, 43. Reka u Tajlandu, 44. Deo ruke ili noge, 45. Pokazna zamenica,

47. Deo holandskih prezimena, 48. Starogr~ko boànstvo {uma, 50. Auto-

oznaka Novog Zelanda, 51. Simbol nobelijuma.

VODORAVNO:

18. Vrsta jarebice, kamewarka, 19. Mesto blizu Beograda, 20. Auto-oz-

naka Beograda, 21. Stanovnik Anadolije, 22. Nizak zid (mn.), 23. Stara

mera za povr{inu zemqi{ta, 24. Proizvod kalupnog kovawa, 25. Balko-

ni, dokasati, 26. Rezultat odlu~ivawa, 27. Francuski pisac i

dramati~ar, Edmon, 28. Plovilo sa dva trupa, 29. Jeza, strava, 30. Dru-

gi, ostali, 32. Ameri~ki glumac, Markus, 33. Strano ènsko ime, 35. In-

dustrija motora Rakovica (skr.), 36. Izvr{iti veridbu, 37. Na{ fudbal-

ski internacionalac, Dejan, 38. Matemati~ka funkcija, 39. Primitivni

plemenski simboli, 40. Vulkan od o~vrsle lave, 42. Osobina kao onaj,

43. {panski kokvistador, Francisko, 45. ~okot vinove loze, 46. Biv{i

filmski reìser, Daglas, 47. Poznavaoci noetike, 48. Onaj koji prori~e,

49. Vrsta papagaja, 50. Medicinski stru~waci, 51. Novoro|en~e, beba,

52. Prethodnik evra, 53. Etnolo{ki park, 54. Produètak, 55, Gr~ko slo-

vo, 56. Dozvati, 57. Ameri~ki automobili.

Pripremio

Rade MILOSAVQEVI]

majstor Fide

Pripremio @arko \OKI]

RE[

EW

E I

Z P

RO

[L

OG BRO

JA

- VO

DO

RA

VN

O:kamenarka, P

inosa-

va, B

G, A

nadolac, p

arapeti, r

al, o

tkivak, t

erase, o

dluka, R

ostan, k

ata-

maran, u

às, i

ni, c

, P

arilo, A

lonza, i

, I

MR, v

eriti, S

tankovi}, l

oga-

ritam, t

otemi, n

ek, a

, o

nakav, P

izaro, k

, t

rs, S

irk, n

oeti~ari, p

rorok,

kakadu, lekari, prinova, eki, etno-park, nastavak, ro, prizvati, pon-

tija

ci.

UMRO ZA TABLOM

Ivan ê tvr ti Va si qe vi~ (1530

-1584), car od 1533. do1547. go di -

ne, sa atri bu tom ime nom Gro zni,

po to mak je na {ih Jak {i }a po èn -

skoj li ni ji. Bio je okru tan pre ma

bo ja ri ma, ali i pre ma svom si nu,

ko ga je ubio u be su. Ali je na dvor

do vo dio u~e wa ke, umet ni ke i za na -

tli je, {to je, raz u me se, bi lo ko ri -

sno za na pre dak dru {tva.

[ah je u Ru si ju do pro ve ro vat no

iz Vi zan ti je. Ca ra je op ~i ni la ta

mi sa o na igra do te me re da je, ka -

ko se tvr di, ~ak i umro za {a hov -

skom ta blom. Ne ras po la ̀ e mo, na -

à lost, de ta qi ma. U kwi ̀ ev no sti

je we gov lik ob ra dio li~ no L. N.

Tol stoj, a u mu zi ci @. Bi ze.

[AH

IZABRANA PARTIJA

UBEDQIV PRVAK

Perunovi} – Risti}

Budva, 2004.

1.e4 c5 2.Sf3 d6 3.d4 cd4 4.Sd4

Sf6 5.Sc3 g6 6.Le3 Lg7 7.f3

Sa ~itavim bodom prednosti mla-

di Milo{ Perunovi} osvojio je 2005.

godine prvenstvo na{e zemqe. On se

ovim upisao u dugu listu na{ih prva-

ka i osigurao mesto u reprezentaciji.

Prikazujemo jednu od wegovih po -

beda sa lawskog ekipnog prvenstva

dràve, u kojoj je nadma{io Neboj{u

Risti}a, kolegu po tituli i trenera

re prezentacije, koji je primenio Si -

ci lijansku odbranu za koju je eks pert.

7…0-0 8. Dd2 Sc6 9.0-0-0

îm vidimo heterogene rokade,

treba o~ekivati borbu „do istrage”.

9…d5 10.ed5 Sd5 11.Sc6 bc6

12.Ld4 Ld4 13.Dd4 Dc7 14.Lc4 e5

15.Dd2 Le6 16.Se4 Tab8 17.The1

Db6 18.b3 f6 19.g4 Tbd8 20.h4 Kh8

21.Dh2 Db4 22.Kb2

REKLI SU

Qubav koju u sebi nosi {ah, mo ̀ e

matirati svakoga ~oveka i re {i ti

mnoge ìvotne probleme.

Dikens

Beli: Kb2, Dh2, Td1, Te1, Lc4, Se4,

a2, b3, c2, f3, g4, h4

Crni: Kh8, Db4, Td8, Tf8, Le6, Sd5,

a7, c6, e5, f6, g6, h7

Kriti~an trenutak borbe. Beli

preti razorno g5 pa h5 i crni ne{to

mora da preduzme. Posle duèg

ra~unawa usledilo je:

22…Se3 23.Te3

Beli se sada odlu~io za `rtvu

kva liteta, a to zna~i da ne sme da

~eka miran rasplet doga|aja. I – ni-

je ~ekao; partija je trajala jo{ samo

desetak poteza.

23…Td1 24.Le6 Dd4 25.Tc3 Te1

26.h5 Kg7 27.Lc4 a5 28.hg6 hg6 29.g5

fg5 30.Sg5 Te8 31.Dh7 Kf6 32.Se4

Te4 33.fe4 Tf8 34.Dh4 1:0

ZAVR[NICA

Keres, 1946.

Te3 g3 i cr ni do bi ja.

3...g3

Na 3... Kh2 4. Kg4 Kg2 5. Te2 re mi.

4. hg3 Kg3 5. Te2!

Ova po zi ci ja je re mi. Na pri mer:

5... Kh3 6. Ta2 Tf2 7. Ta3 Tf3 8. Ta2

Kg3 9. Te2 i re mi.

Be li: Ke5, Te2 h2

Cr ni: Kh3,Tg1 e3, g4

Ve le maj stor Pa ul Ke res je ovom

stu di jom od go vo rio na pi ta we mo ̀ e

li be li (na po te zu) re mi zi ra ti ovu

po zi ci ju.

1. Kfg5!

Mno gi od nas bi au to mat ski po -

vu kli 1. Kf4, a to po sle 1...Tg2! 2.

Te3 Kh4

3. Te8 Tf2 4. Ke3 Th2 – gu bi.

1...Tf1

Na 1...Tg2 2. Te3 Kh4 3. Te4 Tf2

4. Tf4 sa re mi jem.

2. Kg5 Tf3 3. Te1

Ali ne i 3. Ta2? Tf2 4. Ta3 Th2 5.



S p e c i j a l n i p r i l o g

ARSENAL26Mo gu} nost

dis kretnog

puc wa

Renesansa

starih

re{ewa

Provereni

klasik

H I B R I D N I P O G O N O K L O P N I H V O Z I L A

MA LI KLIP NI AVI O NI – CE SNA KA RA VAN

P I [ T O Q I Z A S P E C I J A L N U U P O T R E B U

Ki ne ski vi {e cev ni ra ket ni lan se ri

Te{ka artiqerija

novog doba 2

Ita li jan ska ju ri {na pu {ka Be ret ta ARX-160

Oru`je mekog izgleda 6

Pi {to qi za spe ci jal nu upo tre bu

Mogu}nost diskretnog

pucwa 8

Hi brid ni po gon oklop nih vo zi la

Renesansa starih

re{ewa 13

Ma li klip ni avi o ni – ce sna ka ra van

Provereni klasik 21

Ha u bi ce 105 mi li me ta ra (2)

Biografija stopetice 26

pripremili

Mira [vedi}

Vladimir Po~u~

2

K I N E S K I V I [ E C E V N I R A K E T N I L A N S E R I

KVi {e cev ni ra ket ni lan se ri

ve li kog ka li bra i do me ta

pred sta vqa ju naj ren ta bil ni je

sred stvo za pru ̀ a we va tre ne

po dr {ke. Ve }e su va tre ne

mo }i u od no su na kla si~ nu

cev nu ar ti qe ri ju, a jef ti ni ji.

Ma wi su ri zi ci za po sa du

od bor be ne avi ja ci je,

pa se da nas u sve tu tom ti pu

na o ru ̀ a wa pri da je ve li ka

pa ̀ wa. Ki na, kao si la

u uspo nu, pr o jek to va la je

{i rok spek tar ta kvih

sred sta va. Ia ko ni su sva

uve de na u ope ra tiv nu

upo tre bu ki ne skih oru ̀ a nih

sna ga, pred sta vqa ju

atrak tiv na sred stva

za fi nan sij ski ma we

mo} ne ze mqe.

i ne ske oru ̀ a ne sna ge su tra di ci o nal -

ni ko ri sni ci is to~ nog, pre sve ga so -

vjet skog na o ru ̀ a wa i voj ne opre me, ali

ne ku pqe nog u So vjet skom Sa ve zu, ve}

ko pi ra nog i mo di fi ko va nog. To je po sle di ca

na ru {e nih bi la te ral nih od no sa dve ze mqe,

ko je su, u vi {e na vra ta, ima le i ma wih oru -

à nih su ko ba. Mo de li opre ma wa ki ne ske

voj ske bi li su iz nu |e ni i ide o lo {kom bli -

sko {}u sa so ci ja li sti~ kim So vjet skim Sa ve -

zom, od no sno uda qe no {}u od ka pi ta li sti~ -

kog za pa da, ali i ne do voq no raz vi je nom na -

u~ nom ba zom, ko ja je ki ne sko oru` je ogra ni -

~a va la na ko pi ra we. Za to su ki ne ske oru ̀ a -

ne sna ge du ̀ e vre me na bi le pri mo ra ne da

ko ri ste de ri va te so vjet skih vi {e cev nih ra -

ken tih lan se ra. Naj ~e {}e su upo tre bqa va ni

si ste mi sred wih ka li ba ra, od 140 do 150

mi li me ta ra, sa par ~ad no-ra zor nim boj nim

gla va ma.

Si tu a ci ja se kva li ta tiv no pro me ni la

sre di nom se dam de se tih, po ja vom si ste ma

ve }eg ka li bra i do me ta, sa ka set nim boj nim

gla va ma. Ta da je u ope ra tiv nu upo tre bu uve -

den so vjet ski 9K57 ura gan, ka li bra 220

mi li me ta ra i do me ta 35 ki lo me ta ra, a ne -

{to ka sni je i ame ri~ ki si stem M270 MLRSod 227 mi li me ta ra, do me ta 32 ki lo me ta -

15. februar 2009.

Te {ka

ar ti qe ri ja

no vog do ba

sa 380 pro tiv pe {a dij skih i pro ti vo klop -

nih bom bi ca, ko je pro bi ja ju 80 do 100 mi -

li me ta ra ~e li ka.

U~i we no je jo{ jed no po boq {a we –

upo tre ba to~ ka {ke {a si je sa for mu lom

po go na 8x8, ti pa Ta i un TAS5380, ve }e

stra te gij ske i ope ra tiv ne po kre tqi vo sti.

Tak ti~ ka po kre tqi vost sma we na je u po -

gle du sa vla da va wa te {kog te re na, ali je

i to u do voq noj me ri na do me {te no po ve -

}a nim do me tom. Po sto ji i vo zi lo za na -

do pu wa va we, ko je no si jo{ dva bor be na

kom ple ta u kon tej ne ri ma, ko ji se za re la -

tiv no krat ko vre me mo gu za me ni ti – pet

do osam mi nu ta, {to je pred nost u od no su

na so vjet ske si ste me. WM-80 ni je uve den

u ope ra tiv nu upo tre bu ki ne ske na rod ne

ar mi je, ali je 1999. iz ve zen u Jer me ni ju.

Se ri ja WSSe ri ju vi {e cev nih ra ket nih lan se -

ra WS, {to pred sta vqa skra }e ni cu od

We iS hi – „stra ̀ ar“, raz vi la je kor po ra -

ci ja SCA IC. Po zna ta je i kao Ba za 062, u

gra du êng du, ki ne ske pro vin ci je Se ~u an.

3

26ra. I osta le, ma we ze mqe, skrom ni je na -

men ske in du stri je, osam de se tih go di na na

tr ̀ i {te su iz ba ci le vr lo spo sob ne si -

ste ma – SFRJ je raz vi la M-87 or kan (ka -

li bar 262 mm, do met 50 km), a Bra zil As-tros II (mo du la ran si stem, ka li bri 127,

180 i 300 mm, do me ta 30, 40 i 60 km).

Bio je to sig nal i za Ki ne ze da ne -

{to pro me ne u raz vo ju na o ru ̀ a wa i voj -

ne opre me, ka ko bi odr ̀ a li ko rak sa kon -

ku ren ti ma, jer su po je di ni, po me nu ti si -

ste mi mo gli da se na |u u ru ka ma po ten ci -

jal nih pro tiv ni ka.

Type-83 i WM-80Pr vi ki ne ski vi {e cev ni ra ket ni

lan ser ve li kog ka li bra i do me ta bio je

Type-83, na gu se ni~ noj {a si ji, ko ji je uve -

den u ope ra tiv nu upo tre bu osam de se tih

go di na pro {log ve ka. Da ni je re~ o po seb -

no uspe {nom re {e wu sve do ~i re la tiv no

ma li broj ra ke ta u lan se ru – ~e ti ri, ali

im je do met bio im po zan tan – 20 do 40 ki -

lo me ta ra, a boj na gla va, par ~ad no-ra -

zor na, ima la je ma su od 134 ki lo gra ma.

Ia ko elek tri~ no, po kre ta we po ele va ci ji

i azi mu tu zah te va lo je fi no ma nu el no po -

de {a va we. Upr kos ~i we ni ci da je re~ o

pri li~ no gru bom sred stvu, ko je je po mno -

gim od li ka ma za o sta ja lo za ino stra nim

re {e wi ma, uve de no je u upo tre bu ki ne ske

na rod ne ar mi je i pro iz vo di lo se do

1988. go di ne.

Po sle to ga za po ~eo je raz voj po boq -

{a ne va ri jan te – WM-80. Za dr ̀ an je ka -

li bar ra ke ta, ali su one ne znat no pro du -

è ne sa 4,52 na 4,582 me ta ra. Po ve }a na

je i ma sa sa 484 na 505 ki lo gra ma. Za -

me nom ~vr stog ra ket nog go ri va udvo stru -

~en je mak si mal ni do met na 34 do 80 ki -

lo me ta ra, {to je, u to vre me, pred sta vqa -

lo je dan od naj bo qih re zul ta ta. I broj

ra ke ta je udvo stru ~en. Ipak, gre {ka po

do me tu od 1,2 od sto, od no sno na mak si -

mal nom do me tu od 950 me ta ra, do vo di la

je u pi ta we efi ka snost sred stva pri li -

kom ko ri {}e wa iz vor ne, par ~ad no-ra -

zor ne boj ne gla ve, ko ja je ima la ma su eks -

plo zi va od 34 ki lo gra ma. Ka rak te ri sti ke

su po boq {a ne po sle uvo |e wa ka set ne

boj ne gla ve, ukup ne ma se 150 ki lo gra ma,

WS-2Si ste mi se ri je WS ko ri ste

ili uni tar ne bo je ve gla ve, kod ko -

jih je eks plo ziv no pu we we okru -

è no ~e li~ nim ku gli ca ma ili ka -

set ne bo je ve gla ve sa pro tiv pe -

{a dij sko-pro ti vo klop nim bom bi -

ca ma, sa oko 500 frag me na ta.

4

TA5250. Ra ke tu od li ku je ve }a du ̀ i na od

7,302 me ta ra, ma sa 1.285 ki lo gra ma i

boj na gla va od 200 ki lo gra ma. Do met je

iz me |u 70 i 200 ki lo me ta ra. Naj ve }u no -

vi na pred sta vqa si stem za ko rek ci ju pu -

ta we na osno vi iner ci jal nog na vi ga ci o -

nog si ste ma, ~i me se kru ̀ na gre {ka sma -

wu je na 0,17 od sto, od no sno 340 me ta ra

na mak si mal nom do me tu, {to je sla bi ji

re zul tat u od no su na ame ri~ ke i iz rel ske

kon ku ren te – ra ke te M30, Block II, IIA i IVAsa GPS na vo |e wem kru ̀ ne gre {ke dva do

10 me ta ra, od no sno 10 me ta ra za ra ke tu

LO RA (do me ti 70 do 300 km).

Pre ma prin ci pu dej stva sli~ ni ji je

izra el skom si ste mu ko rek ci je pu ta we TCSna ra ke ta ma 160 mi li me ta ra Ac cu LAR,

ali je i od we ga ma we pre ci zan (Ac cu LARima kru ̀ nu gre {ku od 10 eta ra na do me tu

od 45 ki lo me ta ra). Po red ka set ne boj ne

gla ve, u raz vo ju je i boj na gla va ko ja se sa -

Si ste mi te se ri je zva ni~ no su raz vi je ni

za iz voz, ali kup ci jo{ uvek ni su pro na -

|e ni.

Raz voj si ste ma za po ~eo je kra jem

osam de se tih go di na, a pri mer ci pr vog si -

ste ma u se ri ji te sti ra ni su 1990. go di ne.

Po me nut ra ket ni si stem, ozna ke WS--1,

imao je ~e ti ri do osam lan se ra ra ke ta

ka li bra 302 mi li me ta ra, du ̀ i ne 4,727

me ta ra i ma se 524 ki lo gra ma, sa ka set -

nom boj nom gla vom, ma se 150 ki lo gra ma,

pri bli ̀ no kao i ra ke te WS-80. Do met

ra ke ta bio je im pre si van – 40 do 100 ki -

lo me ta ra, a kru ̀ na gre {ka sve ga 1 od sto,

od no sno oko 1.000 me ta ra na mak si mal -

nom do me tu, {to je za ~a jan na pre dak u od -

no su na pret hod ne si ste me.

Lan ser WS--1B je ste si stem raz vi jen

na osno vu WS-1. On ko ri sti no ve ra ke te

istog ka li bra, ali sa pro du ̀ e nim ra ket -

nim mo to rom, ~i me se po sti ̀ e do met od

60 do 180 ki lo me ta ra, dok je boj na gla va

osta la ista. Ukup na du ̀ i na ra ke te iz no si

15. februar 2009.

WS-1b

wm-80

Raz voj si ste ma za po ~eo je kra jem

osam de se tih go di na, a pri mer ci

pr vog si ste ma u se ri ji te sti ra -

ni su 1990. go di ne. Po me nut ra -

ket ni si stem, ozna ke WS-1, imao

je ~e ti ri do osam lan se ra ra ke -

ta ka li bra 302 mi li me ta ra, du -

ì ne 4,727 me ta ra i ma se 524

ki lo gra ma, sa ka set nom boj nom

gla vom, ma se 150 ki lo gra ma,

pri bli ̀ no kao i ra ke te WS-80.

Do met ra ke ta bio je im pre si van

– 40 do 100 ki lo me ta ra, a kru -

`na gre {ka sve ga 1 od sto, od no -

sno oko 1.000 me ta ra na mak si -

mal nom do me tu, {to je za ~a jan

na pre dak u od no su na pret hod ne

si ste me.

Ka da je, da kle, re~ o ki ne skim

vi {e cev nim ra ket nim lan sir -

nim si ste mi ma, krug je za tvo ren

– od sa mo stal nog raz vo ja pa do

po nov nog za o kre ta ka ru skim

re {e wi ma. Ru si su, sa è qom

da do |u do „~vr ste va lu te“,

pro da va li „sve svi ma“ –i oni -

ma ko ji bi wi ho va re {e wa ko -

pi ra li i oni ma ko ji bi „sop -

stve na“ re {e wa pro da va li i

pred sta vqa li kon ku ren ci ju Ru -

si ma. Da nas je, ipak, si tu a ci ja

dru ga ~i ja, jer je i Ru si ja oja ~a -

la, pa raz vi ja no ve si ste me.

6,376 me ta ra, ma sa 725 ki lo gra ma, a

kru ̀ na gre {ka 1 do 1,25 od sto, od no sno

naj vi {e 180 do 225 me ta ra.

Lan ser WS-1E pred sta vqa si stem

sred weg ka li bra 122 mi li me ta ra, do me -

ta 20 do 40 ki lo me ta ra, sa ra ke tom du -

ì ne 2,946 me ta ra, ma se 74 ki lo gra ma.

Ma sa boj ne gla ve je 18 do 22 ki lo gra ma.

Broj ra ke ta na lan se ru je 40 do 50, a kru -

`na gre {ka sma we na je na 0,83 do 1 od -

sto (do 400 me ta ra). Ka ko je si stem bio

sli ~an ve} ko ri {}e nom si ste mu Type-90,

ki ne ska ar mi ja ga ni je na ba vi la, a iz vo -

zni po slo vi su zbog ja ke kon ku ren ci je, pre

sve ga ru skih ra ket nih si ste ma 9K51 grad,

od no sno we go vih po boq {a nih va ri jan ti

9K59 pri ma, pro pa li.

Naj bo qe opre mqen si stem iz te fa -

mi li je je ste WS-2. Ima {est no vih ra ke ta

ka li bra 400 mi li me ta ra na {a si ji te -

ren skog ka mi o na, for mu le po go na 8x8

5

26sto ji od tri bes pi lot ne le te li ce, na me we -

ne za pro ti vra dar sku bor bu. Po sle otva -

ra wa kap su le ra ke te, bes pi lot ne le te li -

ce se ras kla pa ju i za po ~i wu kr sta re we. U

slu ~a ju da se ot kri je sig nal sa ne kog kop -

ne nog ra da ra, na stu pa na pad. Teh no lo gi ja

ko ja se u tom slu ~a ju ko ri sti ba zi ra na je

na teh no lo gi ji izra el skih bor be nih pro -

ti vra dar skih bes pi lot nih le te li ca ti pa

Harpy. Vre me po pu ne je 12 mi nu ta.

Si ste mi se ri je WS ko ri ste ili uni -

tar ne bo je ve gla ve, kod ko jih je eks plo ziv -

no pu we we okru ̀ e no ~e li~ nim ku gli ca ma

ili ka set ne bo je ve gla ve sa pro tiv pe {a -

dij sko-pro ti vo klop nim bom bi ca ma, sa

oko 500 frag me na ta.

Si ste mi po put

ru skog smer ~aGav ni „kri vac“ zbog ko ga WM-80, ali

i osta li si ste mi iz se ri je WS, ni su uve -

den u upo tre bu ki ne ske na rod ne ar mi je je -

ste ru ski si stem 9K58 smer~. Ve ru je se da

su 1997. ki ne ske oru ̀ a ne sna ge na ba vi le

ma wi broj ta kvih si ste ma, ali ni je po zna -

to da li su i zva ni~ no uve de ni u ope ra tiv -

nu upo tre bu. Naj ve ro vat ni je su Ki ne zi,

„oslo bo |e ni“ ide o lo {kih ste ga, od lu ~i li

da na ba ve ma wi broj ru skih si ste ma, ka ko

bi pro ce ni li mo gu} no sti i po je di na re {e -

wa za raz voj sop stve nih si ste ma.

Ta ko su na sta la dva vi {e cev na ra -

ket na si ste ma, A-100 i Type-03, po znat

kao PHL-03 ili AR2. Pr vi si stem je 2002.

ko ri sti la Pr va ar ti qe rij ska di vi zi ja u

voj noj obla sti Gu ang ̀ u, a dru gi, na me wen

i za iz voz, po stao je ope ra ti van 2004.

ili 2005. go di ne.

Ru ski si stem smer~ ko ri sti 12 ra ke -

ta ka li bra 300 mi li me ta ra, do me ta 20

do 70 ki lo me ta ra (po boq {a ne ra ke te

9M528 do 90 km, ali ne ma po da ta ka da

li su u ope ra tiv noj upo tre bi). Ma sa sva -

ke ra ke te iz no si oko 800 ki lo gra ma, a

ras po la ̀ u uni tar nim (9K55F), ka set nim

(9K55K) ili boj nim gla va ma sa na vo |e -

nom pro ti vo klop nom sub mu ni ci jom

(9M55K1).

Si stem A-100 raz vi la je Aka de mi ja

CALT, po zna ta po pro jek to va wu ra ke ta za

sve mir ske le to ve Chang Zheng – Du gi

mar{ i ba li sti~ kih ra ke ta Dong Feng.

Ko ri sti 10 lan se ra ra ke ta ka li bra 300

mi li me ta ra, pri bli ̀ ne ma se od 840 ki -

lo gra ma. Opre mqe ne su uni tar nom ili

ka set nom boj nom gla vom ma se 235 ki -

lo gra ma, sa oko 500 pro ti vo klop no-

protvpe {a dij skih bom bi ca uboj nog ra di -

ju sa se dam me ta ra, pro boj no sti 50 mi -

li me ta ra ~e li ka (bom bi ce smer ~a do

100 mm).

Za hva qu ju }i kom pju te ru ko ji iz vo di

ko rek ci ju pu ta we i op ti mal nog me sta ra -

se ja va wa bom bi ca, a na la zi se na sva koj

ra ke ti, kru ̀ na gre {ka je, pre ma re ~i ma

ki ne skih zva ni~ ni ka, sma we na. Do met je

iz me |u 40 i 100 ki lo me ta ra, vi {e ne go

kod ru ske ra ke te. Lan ser je po sta vqen na

to~ ka {kom te ren skom vo zi lu, for mu le po -

go na 8x8, ti pa Ta i un TAS5380. Vre me po -

pu ne tra je oko 20 mi nu ta, {to je bo qi re -

zul tat u od no su na smer~ (36 mi nu ta). Ba -

te ri ja se sa sto ji od jed nog ko mand nog vo -

zi la, {est do de vet lan se ra i {est do de -

vet vo zi la za po pu nu. Type-03 je ste po -

boq {a na va ri jan ta si ste ma A-100 i ko -

ri sti lan ser sa 12 ume sto 10 ra ke ta. I

we go ve ra ke te su mo di fi ko va ne – ima ju

nov ra ket ni mo tor i do met po ve }an na

150 ki lo me ta ra. Pro jek to va la ga je, ta -

ko |e, Aka de mi ja CALT.

Mo ̀ e se za kqu ~i ti da Ki ne zi ula ̀ u

zna ~aj na sred stva i trud u raz voj vi {e -

cev nih ra ket nih si ste ma. Po se du ju iz u -

zet no mo} na sre stva, sli~ na ino stra nim,

ma da ne {to ma we pre ci zna – A-100 i

Type-03. Ne do sta tak pred sta vqa wi ho va

neo ri gi nal nost. Ipak, uko li ko do |e do

su ko ba, ori gi nal nost je ma we bit na od

u~in ka. U slu ~a ju si ste ma WS-2 pr sut na

je i ori gi nal nost i u~i nak, ma da se jo{

ne zna ho }e li ga ki ne ska ar mi ja i na ba -

vi ti.

Ka da je, da kle, re~ o ki ne skim vi {e -

cev nim ra ket nim lan sir nim si ste mi ma,

krug je za tvo ren – od sa mo stal nog raz vo ja

pa do po nov nog za o kre ta ka ru skim re {e -

wi ma. Ru si su, sa è qom da do |u do „~vr -

ste va lu te“, pro da va li „sve svi ma“ –i

oni ma ko ji bi wi ho va re {e wa ko pi ra li i

oni ma ko ji bi „sop stve na“ re {e wa pro -

da va li i pred sta vqa li kon ku ren ci ju Ru -

si ma. Da nas je, ipak, si tu a ci ja dru ga ~i ja,

jer je i Ru si ja oja ~a la, pa raz vi ja no ve si -

ste me.

Se ba sti an BA LO[

wm -80

Pr vi ki ne ski vi {e cev ni ra -

ket ni lan ser ve li kog ka li bra

i do me ta bio je Type-83, na gu -

se ni~ noj {a si ji, ko ji je uve den

u ope ra tiv nu upo tre bu osam -

de se tih go di na pro {log ve ka.

Da ni je re~ o po seb no uspe -

{nom re {e wu sve do ~i re la -

tiv no ma li broj ra ke ta u lan -

se ru – ~e ti ri, ali im je do met

bio im po zan tan – 20 do 40 ki -

lo me ta ra, a boj na gla va, par -

~ad no-ra zor na, ima la je ma su

od 134 ki lo gra ma. Ia ko elek -

tri~ no, po kre ta we po ele va -

ci ji i azi mu tu zah te va lo je fi -

no ma nu el no po de {a va we.

Upr kos ~i we ni ci da je re~ o

pri li~ no gru bom sred stvu, ko -

je je po mno gim od li ka ma za o -

sta ja lo za ino stra nim re {e -

wi ma, uve de no je u upo tre bu

ki ne ske na rod ne ar mi je i pro -

iz vo di lo se do 1988. go di ne.

{te nom na le voj stra ni oru` ja, iz nad ru ko -

hva ta. Sklo pqe ni kun dak se blo ki ra po mo }u

od go va ra ju }e ko~ ni ce, di rekt no in te gri sa ne u

san du ku oru` ja. Me |u tim, ima i ma na. Ne do -

sta tak je {to kun dak ne po se du je ko~ ni cu i {to

iz vla ~i vi deo mo ̀ e da se la ko iz gu bi pri li -

kom iz vla ~e wa u tzv. stre snim si tu a ci ja ma.

Oru` je ~i ni kun dak, cev sa za tva ra ~em,

do wa struk tu ra (ukqu ~u je ru ko hvat, san duk i

si stem hra we wa mu ni ci jom) i gor wa struk tu -

ra. Na gor wem de lu oru` ja na la zi se alu mi -

ni jum ska Pi ca tinny {i na (jed na od ~e ti ri ko je

su pri sut ne na tom oru` ju). Dve Pi ca tinny {i -

ne na la ze se sa obe stra ne pred we oblo ge

(ru ko hva ta) dok je ~e tvr ta is pod ce vi oru` ja

i na wu se obi~ no mon ti ra pot cev ni ba ca~

gra na ta. Re me nik se mo ̀ e ka ~i ti na {est od -

go va ra ju }ih ta~ ki: po dve na sva koj stra ni

san du ka oru` ja, jed na na kun da ku i jed na

obrt na, na ga snom ci lin dru.

U po gle du si ste ma funk ci o ni sa wa, ARX-160 je tra di ci o nal nog ti pa: me ha ni zam paq -

be ba zi ra se na si ste mu po zaj mi ce ba rut nih

ga so va. Klip je krat kog ho da, au to po de {a va -

ju }i, ali je ma wih di men zi ja u od no su na onaj

kla si~ ni, pri su tan na AR-70/90. Oru` je je

ta ko |e tra di ci o nal nog ti pa i u po gle du za -

tva ra ~a.

Se lek tor paq be i si stem iz ba ci va wa

~a u ra su kom plet no pro men qi vi, a ope ra ci -

ja pre la za sa kon fi gu ra ci je za de {wa ke na

onu za le vo ru ke je jed no stav na i zah te va de -

se tak se kun di. Pri ti ska ju }i od go va ra ju }e

dug me iz ba ci va we pre la zi sa de sne na le vu

stra nu (i obr nu to), dok se lek tor paq be mo -

è bi ti pre me {ten sa jed ne na dru gu stra nu

jed no stav nim pri ti skom pr sta, ali tek po -

{to se pre ven tiv no blo ki ra za tva ra~. Ta ko -

6 15. februar 2009.

Oru`je

mekog izgledaU okvi ru pro gra ma Sol da toFu tu ro, ita li jan ska voj ska je

zah te va la da se pro iz ve de

sa svim no va pu {ka.

Taj iza zov pre u ze la je

~u ve na oru ̀ ar ska ku }a

Be ret ta ko ja je po nu di la

voj sci mo du lar no oru` je,

po god no i za de sno ru ke

i le vo ru ke strel ce sa

tri osnov ne du ̀ i ne ce vi,

kom pa ti bil no sa

nor ma ma Sta nag.

Po sled wih go di na je ve o ma ma li broj

ju ri {nih pu {a ka iz ba ~en na tr ̀ i {te.

Fak ti~ ki, sa mo H&K G-36, bel gij ski

FN 2000 i ki ne ski Bull-pup. Oru` ja

po put fran cu skog FA-MAS, au strij skog

Steyr AUG, en gle skog SA-80 (L-85) ve} su du ̀ e

u op ti ca ju, a o fa mi li ji M-16 da i ne go vo -

ri mo. Ni su ne do sta ja li ni gla mu ro zni ste ~a -

ji fa bri ka po put {pan ske CET ME. Ta ko |e, ni

Bri tan ci ni su za do voq ni svo jom fa mi li jom

oru` ja En fi eld SA-80, po sle pro ma {a ja HK(ko ji je ot ku pio En fi eld), u po ku {a ju da re {i

pro blem sa tim oru` jem. Be ret ta je, i po sle

svih tih ~i we ni ca, ipak re {i la da raz vi je

oru` je, uzi ma ju }i u ob zir no ve po tre be na

bo ji {tu i no va teh ni~ ka do stig nu }a.

Spoj sa vre me nog

i tra di ci o nal nog

Glav ni zah te vi po ko ji ma je oru` je ARX-160 raz vi ja no bi li su sma we we ma se i po -

ve }a we kom plet ne er go no mi je u od no su na

pret hod nu AR-70/90 (~i ja je ma sa pra znog

oru` ja bi la oko 4,050 kg). Kon fi gu ra ci ja

ARX-160 je tra di ci o nal na, sa {i ro kom upo -

tre bom teh no po li me ra ko ji je omo gu }io da

se raz vi je la ko i er go nom sko oru` je. Oru` je

iz gle da vr lo „me ka no” i ima sa vre men di -

zaj na, kao kod li ni je Storm. Pu {ka ARX-160je opre mqe na te le skop ski po de {a va ju }im

kun da kom (mo ̀ e se po de {a va ti u raz li ~i te

po zi ci je ka ko bi se {to bo qe pri la go dio

struk tu ri bi lo kog voj ni ka, ukqu ~u ju }i i è -

ne), kom plent no pre klo pi vim na de snu stra -

nu, ra di za u zi ma wa {to ma weg pro stra.

Skla pa we kun da ka je la ko, za hva qu ju }i,

pre sve ga, jed nom po lu kru ̀ nom dug me tu sme -

I T A L I J A N S K A J U R I [ N A P U [ K A B E R E T T A A R X - 1 6 0

Tordiqu 19x27

Beretta ARX 160-16 gl-otpr

li~ no oru` je, ono ne pred sta vqa ni ka kvo

re vo lu ci o nar no re {e we.

Potencijalna tr ̀ i {ta

Po ku {a ji u sve tu da se na {i ro ko pri -

me wu je no vi ka li bar bar za sa da su pro -

pa li, pa je Be ret ta na pra vi la pra vi po tez

dr ̀ e }i se stan dard nih ka li ba ra.

Tre nut no na tr ̀ i {tu po sto ji pra zan

pro stor gde bi se To oru` je mo glo pro vu }i.

Pu {ka po put AR-70/90, sa ko jom se Be ret tapo no si, po ti ~e jo{ iz {e zde se tih (ia ko je

ovo oru` je ita li jan ska voj ska uve la u na o -

ru ̀ a we tek po ~et kom de ve de se tih, vi {e od

20 go di na ka sni je) i po sto je pro ble mi sa

ko ri {}e wem do dat nih po ma ga la ko ja bi po -

ve }a la va tre nu mo} oru` ja.

Ako se no va pu {ka po ka ̀ e do brom,

otvo ren joj je put i za ino stra no tr ̀ i {te.

Tre nut no ima do sta ze ma qa Na toa, pre sve -

ga biv {eg Var {av skog pak ta, ko je jo{ uvek

ko ri ste ka li bar 7,62 h 39mm, a i ve li ki

broj dr ̀ a va iz van Evro pe. Be ret ta je ve o ma

po zna ta fa bri ka oru` ja ko ja je i ame ri~ ku

ar mi ju opre mi la svo jim pi {to qem. Mo ̀ da

to mo ̀ e po mo }i uspe hu no vog oru` ja.

Zo ran MI LO [E VI]

7

26Jo{ je dan dra guq fir me Ga li leo

Avi o ni ca je ni {an ski si stem za ba ca~

gra na ta GLFCS (Gra na de La un cher Fi reCon trol System). Re~ je o jed nom od naj mo -

der ni jih, kom pakt nih i la kih si ste ma ta -

kvog ti pa ko ji tre nut no po sto je na sve tu,

i ko ji, za hva qu ju }i ba li sti~ kom kom pju -

te ru, omo gu }a va ju po sti za we ve li ke pre -

ci zno sti pr vog hi ca, ka ko sa sta ci o nar -

nim ta ko i sa po kret nim ci qem.

U jed noj kom pakt noj „ku ti ji ci” (me ri

sa mo 16 cm h 5 cm h 9 cm) i ve o ma la koj

(sa mo 380 g) Ga li leo Avi o ni ca je uspe la da

re a li zu je pra vu ni {an sku cen tra lu. Si -

stem, ko ji je po znat pod ko mer ci jal nim

ime nom SCOR PIO, ko ri sti la ser eye sa feclas se 1 (du ̀ i na ta la sa 905 nm), ima do -

met od 400 m i na pa ja se sa dve li ti jum -

ske ba te ri je, ali mo ̀ e ko ri sti ti i obi~ -

ne (tip AA). Opre mqen je sa dva ve li ka

dug me ta (ko ja se mo gu ko ri sti ti i ako se

no se zim ske ru ka vi ce) ozna ~e na sa dva

ve li ka slo va, S i D, ko ja omo gu }a va ju da

se ure |aj pro gra mi ra za dej stvo pro tiv

ne po kret nih (sta ti~ kih) ili po kret nih

(di na mi~ kih) ci qe va.

Svi pa ra me tri se ob ra ~u na va ju pu -

tem jed nog ma log dis ple ja, ti pa OLED. Ako

se po zna ju ko or di na te ci qa, GLFCS mo -

è da se ko ri sti ti i za „sle po" ga |a we.

Ka da se jed nom in ser ti ra ju te ko or di na -

te u si stem, on sam iz ra ~u na va ba li sti~ -

ku jed na ~i nu i da je ugao za opa qe we.

|e, i se lek tor paq be i dug me za ot ka ~i va we

okvi ra je su pri la go |e ni i za de {wa ke i za

le vo ru ke. La ko do stu pan je i se lek tor paq -

be ko ji ima tri po zi ci je: po je di na~ na paq -

ba, ra fal i ko~ ni ca (iz ba ~e na je po zi ci ja

krat ki ra fal od 2-3 met ka).

Otvor za iz ba ci va we ~a u re i za tva -

ra~, di men zi o ni ra ni su ta ko da se la ko mo gu

adap ti ra ti za upo tre bu raz li ~i tih ka li ba -

ra, ko ji su u pla nu raz vo ja, po mo de lu ra znih

„plu ri ka li bar oru` ja” tre nut no ak tu el nih u

SAD. Za hva qu ju }i tim teh ni~ kim re {e wi ma

ARX-160 bi tre ba lo da pri ha va ti mu ni ci ju

po put ru ske 7,62 h 39 mm i 5,45 h 39 mm, a i

ame ri~ ke 6,5 mi li me ta ra.

Dru gi no vi tet je si stem za ul tra br zu

za me nu ce vi: da bi se od vi la do voq no je pri -

ti snu ti isto vre me no dve po lu gi ce sme {te ne

na obe stra ne san du ka. Pro ces ski da wa i

za me ne ce vi oba vqa se za ne ko li ko se kun di i

ve li ki je na pre dak u od no su na so lu ci je ko je

iz u ~a va ju dru gi pro iz vo |a ~i po put FN SCARili pak HK mo del 416-417.

In ven tiv na re {e wa

Na oru` je se se rij ski ne ugra |u ju me -

ha ni~ ki ni {a ni ili back-up, ali je pred vi -

|en ni {an sa pet po zi ci ja za ga |a we do 800

me ta ra da qi ne i ni {an po de {a va ju }i po

vi si ni. Krat ka oblo ga ce vi ima na se bi na

sva koj stra ni 30 ure za za ven ti la ci ju i na

pred wem de lu dve kop ~e: jed na za cen tri ra -

we ce vi i jo{ jed na, iz nad we, u ko re spon -

den ci ji sa ga snim ci lin drom (si ste mom za

od vod ga so va) sa jed nim ro ti ra ju }im pr ste -

nom za ka ~e we re me ni ka.

U od no su na sta ru AR-70/90, pu {ka

ARX-160 pred sta vqa ge ne ra cij ski skok, ia -

ko u se bi ima mno go tra di ci o nal nih re {e -

wa, po put si ste ma funk ci o ni sa wa ko ji ra di

na prin ci pu po zaj mi ce ba rut nih ga so va (ko -

ji se svu da u sve tu vra }a u mo du i pri me wen

je na pu {ci HK G-36 i na we noj ame ri~ koj

Ni {an ska cen tra laver zi ji XM-8). Od ino va tiv nih re {e wa tre -

ba po me nu ti br zu za me nu ce vi i {i ro ku pri -

me nu po li me ra za iz ra du de lo va.

Isto ta ko, in ven ti van je i ni {an ski

si stem na zvan In di vi du al Com bat We a ponSystem (ICWS), ko ji je raz vi la fir ma Ga li -leo Avi o ni ca. On se mon ti ra na gor wu Pi ca -tinny {i nu. ICWS, ko ji je po znat i pod na zi -

vom ASPIS, na me wen je za osma tra we i ni -

{a we we to kom ce log da na i u svim vre men -

skim uslo vi ma.

Si stem ko ji je raz vio Ga li leo Avi o ni ca, u

sa rad wi sa „Be re tom", funk ci o ni {e ta ko

{to po dat ke ko je pri ku pe sen zo ri pri ka zu je

na oku la ru pu tem dis ple ja, ti pa OLED. ICWSje ta ko |e opre mqen i ka na lom IC (za hva qu -

ju }i jed noj ter mi~ koj ka me ri ko ja ra di iz me |u

8 i 12 mi kro na), te vi dqi vim ka na lom (opre -

mqen jed nom TV ka me rom). Pr vi ima vid no

po qe od 18,5° h 13,9° i opre mqen je sen zo -

rom sa re gi strom 20 h 240, dok dru gi ima

vid no po qe od 8,8° h 6,6°.

Ter mi~ ka ka me ra omo gu }a va ot kri va -

we ~o ve ka na da qi ni od 800 m ili ten ka na

1.300 m, dok je sa TV ka me rom mo gu }e

ot kri ti voj ni ka na dva ki lo me tra.

ICWS je ve o ma kom pak tan ima du -

ì nu od sve ga 30 cm, {i ri nu od

5,5 cm, vi si nu od 14 cm i te ̀ i nu

ma wu od jed nog ki lo gra ma.

Sli ka ko ju je sni mio ni {an ski si stem

mo ̀ e bi ti po no vqe na ta ko |e i na mo no ku -

lar nom vi zi ru HMD pu tem blue-to oth (a u

slu ~a ju ome ta wa po ve zi va we se mo ̀ e iz -

ve sti i ka blom). To omo gu }a va da se iz vr {i

ga |a we osta ju }i za klo wen iza ne kog }o {ka,

iz la ̀ u }i ne pri ja te qu sa mo oru` je: re~ je o

fa mo znom puc wu iza ugla.

Deo si ste ma pred sta vqa ta ko |e i ta -

ster, sme {ten na pred wem gor wem de lu

oru ̀ ja ko ji omo gu }a va, bez skla wa wa ru ku

sa oru` ja, ak ti vi ra we ra di ja, sla we sli ke

sa ICWS na HDM (za sho ot aro und the cor -ner), i ko na~ no ak ti vi ra we dva la ser ska

obe le ̀ i va ~a na me we na in stink tiv nom ga -

|a wu ko ji ma je oru` je opre mqe no (je dan za

vid no po qe i je dan za IC).

Na tu pu {ku mo ̀ e da se mon ti ra i pot -

cev ni ba ca~ gra na ta GLX-160, ta ko |e pro -

iz vod Be ret ta. Re~ je o si ste mu ka li bra 40

mm (40 h 46 SR) ko ji na ne ki na ~in pod se }a

na ame ri~ ki M-203. Ia ko je GLX-160 od -

Beretta arx 160 disasm

Pi {to qe za spe ci jal nu upo tre bu (Spe ci alPur po se Pi stol) mo ̀ e mo po de li ti u tri

ka te go ri je: „ne ~uj ne” (Si lent Pi stol), pi -

{to qe opre mqe ne pri gu {i va ~em ili

mo de ra to rom bu ke, te re la tiv no

no vo oru` je sa mu ni ci jom PDW (Per so nal De -fen se We a pons – li~ no od bram be no oru` je).

Osim mo gu} no sti „dis kret nog” pu ca wa,

obi~ no se od tih oru` ja zah te va jo{ jed na

va ̀ na od li ka: po u zda nost u eks trem nim

uslo vi ma. Mo gu} nost mon ta ̀ e do dat nih po -

mo} nih ure |a ja ve} je odav no po sta la stan -

dard za no ve mo der ne pi {to qe.

Pod poj mom „ne ~uj ni” (si lent) de fi ni -

sa ni su pi {to qi ura |e ni ta ko da {to ma we

pro iz vo de bu ku pri li kom opa qe wa met ka.

Obi~ no su to oru` ja opre mqe na jed nim ure -

|a jem za sma we we bu ke, in te gri sa nim sa pi -

{to qem. Toj gru pi oru` ja pri pa da ju en gle -

ski pi {toq Wel rod, ame ri~ ki OSS HighStan dard HD i ki ne ski Type 64. U tu ka te go -

ri ju ~e sto se ubra ja ju i oru` ja ko ja is pa qu -

ju ta ko zva nu ne ~uj ni mu ni ci ju, po put ru skog

MSP, S4-M i PSS.

Dru goj ti po lo gi ji pri pa da ju pi {to qi

ko ji, za hva qu ju }i mon ti ra wu pri gu {i va ~a i

dru gih tak ti~ kih do da ta ka, mo gu bi ti is ko ri -

8 15. februar 2009.

Po sle di ce 11. sep tem bra

do pri ne le su da se ve }a

pa ̀ wa po sve ti

„spe ci jal noj” opre mi,

te da se krat ko oru` je

pri la go di no vim

ope ra tiv nim

sce na ri ji ma.

Osim spo sob no sti

„dis kret nog” pu ca wa,

obi~ no se od tih oru` ja

zah te va jo{ jed na va ̀ na

od li ka – po u zda nost

u eks trem nim uslo vi ma.

P I [ T O Q I Z A S P E C I J A L N U U P O T R E B U

{}e ni u spe ci jal nim ope ra ci ja ma. U tre }u, i

po sled wu ka te go ri ju, ubra ja se ma li broj

oru` ja ko ja ko ri ste mu ni ci ju kon ci pi ra nu,

pre sve ga, kao li~ no od bram be no oru` je –

PDW (Per so nal De fen se We a pons).

Ne ~uj na oru` ja

Bri tan ski pi {toq Wel rod na pra vqen je

po ~et kom Dru gog svet skog ra ta na zah tev Bri -

tan ske rat ne kan ce la ri je (Bri tish War Of fi ce).Oru` je je bi lo sa ma nu al nim re pe ti ra wem,

sa obrt no-kli znim za tva ra ~em ti pa po jed no -

sta vqe ni Ma u ser. Pi {toq ko ji je pro iz ve den u

ka li bru 7,62h17 mm ti pi ~an je pri mer in te -

gral nog „ne ~uj nog pi {to qa”. Cev i na vla ka

spo je ni su u je dan blok, a pri gu {i va~ po kri va

tu gru pu. Oru` je ni je po se do va lo pra vi ru ko -

hvat, ve} se okvir, pre kri ven gu me nom oblo -

gom, ko ri stio za tu svr hu. Pi {toq su ko ri -

sti li pri pad ni ci bri tan ske je di ni ce SOE i

ame ri~ ke OSS. Ka sni je je pro iz vo |en u ka li -

bru .45 ACP i 9h19, i ko ri sti le su ga po me -

nu te bri tan ske i ame ri~ ke je di ni ce u mno gim

su ko bi ma – Ma le zi ja, Fo klan di, Se ver na

Ir ska i Irak, ali za hva qu ju }i sta rom taj nom

slu ̀ be nom do ku men tu (Of fi ci al Sec ret Act) iz

Mo gu} nost

dis kret nog puc wa

AMTH RDBI

vao ame ri~ ku taj nu slu ̀ bu CIA. Ta agen ci ja

je na da qe pro iz ve la na istom prin ci pu

funk ci o ni sa wa i dru ge ti po ve mu ni ci je, po -

put re vol ver skog met ka .38 sa mo no lit nim

zr nom i dru ge, ta ko |e za pu {ke, sa di ja me -

trom zr na .30. Sva ta eks pe ri men ti sa wa ne -

ka ko su do {la do Vi jet na ma, gde su na kra ju

za in tri gi ra la jo{ jed nu taj nu slu ̀ bu, ovo ga

pu ta so vjet sku – KGB.

Kra jem {e zde se tih go di na po ja vi lo se

jed no ~ud no oru` je sa ti pi~ nom Der rin gerkon fi gu ra ci jom, sa dve ce vi, jed nom iz nad

dru ge – MSP ({to je skra }e ni ca od ma lo ga -

ba rit ni spe ci jal ni pi {toq). Bi lo je to pr vo

ru sko oru` je ko je je ko ri sti lo pri gu {e nu mu -

ni ci ju.

Spe ci jal na sub so ni~ na mu ni ci ja SP-2,

u ka li bru 7,62h35 mm, ni je se spo qa raz li -

ko va la od 7,62h39 mm ka la {wi ko va, ali je

u svo joj unu tra {wo sti skri va la si ste m spo -

so ban da za dr ̀ i ba rut ne ga so ve. Me tak, sa

sma we nim ba rut nim pu we wem, gu ra pri oki -

da wu dva ko ak si jal na te le skop ska kli pa,

sli~ na seg men ti ma ra dio-an te ne, sme {te nim

na osno vi zr na. Pr vi se za ka ~i we za je dan

{tr ~e }i dr ̀ a~ (iz bo ~i na) unu tar ~a u re, a

dru gi klip iz la zi iz pr vog i, gu ra ju }i zr no u

cev, za u sta vqa se na kra ju ho da, jer ga za dr -

à va obru~ (pr sten) pr vog kli pa. Po sle za -

vr {et ka ci klu sa, dru gi, ma wi klip, osta je

ta ko iz vu ~en iz pro fi la obru ~a ~a u re: gas

osta je za ro bqen unu tar mu ni ci je. Pro gre -

siv no iz vla ~e we, ali na sil no, ta dva kli pa,

pre no si na zr no do voq nu br zi nu i sna gu.

Me |u tim, ta kav vid iz vla ~e wa kli pa iz ~a u -

re one mo gu }a va upo tre bu te vr ste mu ni ci je

za po lu a u to mat ska oru` ja (pro ble mi sa ne -

do voq nom ener gi jom za iz ba ci va we zr na),

ogra ni ~a va ju }i joj upo tre bu sa mo na oru` ja

ti pa Der rin ger.

9

Dru gog svet skog ra ta, Wel rod za Bri tan ce jed -

no stav no ne po sto ji.

Sa dru ge stra ne Atlan ti ka raz vi je na

su dva ti pa oru` ja, ka me ri sa na u ka li bru

.22Lr, na sta la od dva po zna ta ci vil na pi -

{to qa – High Stan dard HD Mi li tary i Colt Wo -od sman-Ma son Si len ced. Oba su po lu a u to -

mat ska, opre mqe na in te gral nim cev-mo de -

ra to rom. Po sle za vr {et ka kon flik ta i po -

~et ka ere hlad nog ra ta tim pi {to qi ma opre -

mqe na je CIA. Kao wi hov na sled nik po ja -

vqu je se, da ka ko, Ru ger Mark II. Mo der na ver -

zi ja, ko ju je pre ra di la fran cu ska fir ma

„Stop son", ko ri sti in te gral ni pri gu {i va~

na ce vi i taj pi {toq ko ri ste fran cu ski po -

mor ski di ver zan ti.

Du go se mi sli lo da se za ta kav tip spe -

ci jal nog oru` ja za ni ma ju sa mo na Za pa du.

Me |u tim, to kom Vi jet nam skog ra ta po ~e li su

da se po ja vqu ju pri gu {e ni pi {to qi ki ne ske

pro iz vod we. Re~ je o mo de lu Type 64, ko ji je

iz ne na dio za pad ne stru~ wa ke zbog svo je kon -

struk tiv ne ori gi nal no sti. Pi {toq, po lu a u -

to mat skog ti pa, ko ri stio je cev-in te gral ni

pri gu {i va~, opre mqen ko mo rom za sa go re -

va we, sme {ten is pod ce vi: ta kva so lu ci ja

umno go me je sma wi la kom plet nu du ̀ i nu oru` -

ja. Tu ide ju, sa od re |e nim po boq {a wi ma,

pre u ze li su po je di ni za pad ni pro iz vo |a ~i

pri gu {i va ~a po ~et kom osam de se tih go di na

pro {log ve ka.

Po sle tog mo de la po ja vi la se i we go va

po jed no sta vqe na ver zi ja, po zna ti ja pod ime -

nom Type 67, na ko me je ko mo ra za me we na

jed nim kon ven ci o nal ni jim ci lin drom. Oba

pi {to qa ko ri sti la su ki ne sku mu ni ci ju

7,65h17 ri mles (po ne ka da ozna ~a va na i kao

7,62h17).

Taj pi {toq su ka sni je „klo ni ra li” Se -

ver no ko rej ci i wi me su opre mqe ne je di ni ce

pod vod nih di ver za na ta. Ta ko |e, to oru` je

upo tre bqa va le su re gu lar ne tru pe Se ver nog

Vi jet na ma, od no sno wi ho va taj na slu ̀ ba, i

sna ge Vi jet kon ga.

Pri gu {e na

mu ni ci ja

Upra vo je Vi jet nam ski rat do pri neo

br ̀ em raz vo ju ta ko zva ne pri gu {e ne mu ni -

ci je. To kom tog azij skog su ko ba za iz vi |a we

i ne u tra li sa we pod zem nih hod ni ka ko je su

na pra vi le sna ge Vi jet kon ga ko ri {}e ni su

po seb no ob u ~e ni voj ni ci ko ji ni su bo lo va li

od kla u stro fo bi je, na zi va ni pod zem ni pa -

co vi (Tun nel Rats). Oni su bi li na o ru ̀ a ni

sa mo ba te rij skom lam pom i po lu a u to mat -

skim pi {to qem Colt 1911. Me |u tim, eks plo -

zi ja met ka unu tar ta ko uskog pro sto ra stva -

ra la je ve li ke mu ke tim ope ra tiv ci ma, po -

put osle pqe wa ili za glu {e wa. Za to su po -

~e la is pi ti va wa mo de ra to ra puc wa ko ji su

se na vi ja li na cev pi {to qa, ali je bi la ve -

o ma te {ka „pod zem na” upo tre ba tog do dat -

ka: du ̀ i na oru` ja, na pri mer, ome ta la je

kre ta we unu tar tu ne la.

U fir mi Smith & Wes son ta da su do {li

na ide ju da pro iz ve de „pri gu {e nu” mu ni ci ju

za re vol ver u ka li bru .40 QSPR Rim med. Te -

lo met ka bi lo je od ~e li ka i sa ma wom ko li -

~i nom ba ru ta, ko ji je po ti ski vao je dan klip

ko ji je pri dr ̀ a vao „sa bot” sa 15 olov nih ku -

gli ca. Po se ban di zajn kli pa omo gu }a vao je

„sa bo tu” da po ti sku je ku gli ce na po qe, ali da

osta nu unu tar ~a u re, i ta ko za dr ̀ a va ju ba -

rut ne ga so ve. Ni je bi lo ni de to na ci je ni

ble ska.

Oru` je na me we no ko ri {}e wu pri gu {e -

ne mu ni ci je, po zna ti je pod ime nom QSPR(Qu i et Spe ci al Pur po se Re vol ver) ili jed no stav -

ni je Tun nel Gun, u stva ri je mo di fi ko va na

ver zi ja re vol ve ra S&W mo del 29 u ka li bru

44 mag num. Re vol ver je imao glat ku cev, du gu

oko je dan in~, sa spe ci jal nim do bo {em od

{est me ta ka kal. 40, oba ra~ je bio ti pa Tar -get sa ve }om po vr {i nom u od no su na ori gi -

na li mo del i na dnu ru ko hva ta na la zio se

pr sten za ka ~e we.

O tom ve o ma za ni mqi vom oru` ju ima

vr lo ma lo in for ma ci ja, pr ven stve no zbog

to ga {to je ta kav kon cept od mah za in te re so -

26

PSS ko ri sti me {o vi ti si stem oki -

da wa i udar nu iglu pi {to qa PM ma ka -

rov, oru` ja ko je je do ka za lo svo ju vred -

nost to kom go di na. Po seb nost mu ni ci je

SP-4 ogle da se u do brim ba li sti~ kim

oso bi na ma ~e li~ nog zr na od 143 grej na

i we go voj pro boj no sti, jer mo ̀ e pro bi -

ti ba li sti~ ke za {ti te ni voa II/III na da -

qi ni od 25 me ta ra. Oru` je je ve o ma

kom pakt no, ima ukup nu du ̀ i nu od 165 mm

i te ̀ i 700 gra ma (pra zan), a jed no re di

okvir ima {est me ta ka. Taj pi {toq pri -

pa da po seb noj ka te go ri ji unu tar oru` ja

za spe ci jal ne na me ne i ne ma we mu sli~ -

nih na za pa du. Tre nut no ga ko ri ste ru -

ske je di ni ce Spec na za, sna ge MVD-a, i

gru pe AL FA iz sa sta va FSB-a.

Po seb na ka te go ri ja

Colt 1911A1

15. februar 2009.10

Me ha ni ka MSP-a je jed no stav na, oroz

se na la zi uli ven u san du ku pi {to qa, a ak ti -

vi ra se po vla ~e wem jed ne krat ke po lu ge ko ja

se na la zi du` za {tit nog obru ~a oki da ~a.

â u re se pu ne i iz ba cu ju ma nu al no. Da bi se

ubr za le te ope ra ci je, mu ni ci ja za MSP

obi~ no se is po ru ~u ju u pa ru, spo je na po mo }u

jed ne me tal ne ka ri ke. Upo tre ba MSP-a do -

ku men to va na je u naj ma we dva su ko ba: Av ga -

ni stan (to kom so vjet ske oku pa ci je) i cen -

tral na Ame ri ka.

Po ~et kom se dam de se tih po ja vi la se po -

boq {a na ver zi ja pi {to qa na zva na S4-M u

ka li bru 7.62h63 mm. Ru si su za taj tip pi -

{to qa iz ba ci li no vi tip mu ni ci je, od no sno

SP-3, sa raz li ~i tim du ̀ i na ma ~a u ra (du ̀ i -

ne i do 62,8 mm). Za me tak SP-3 po zna te su

naj ma we dve ver zi je: jed na opre mqe na dvo -

stru kim kli po vi ma i jed na opre mqe na jed nim

je di nim kli pom za tva ra ~em.

Cev MSP-a je unu tra bi la ve o ma sli~ -

na kao cev pu {ke AK-47, a ta ko |e je i zr no

iden ti~ no ono me sa ru ske ju ri {ne pu {ke.

Ta ko, na pri mer, u jed nom po vr {nom ba li -

sti~ kom te stu pro ve re zr na mo ̀ e iz gle da ti

da je pro jek til is pa qen iz ju ri {ne pu {ke ka -

la {wi kov, skre }u }i ta ko pa ̀ wu sa pra ve

pri ro de is pa qe nog met ka i iza -

bra ne me te.

Ogra ni ~e wa ko ja ima ju ta

dva oru` ja ipak su evi dent na:

sla ba va tre na (sa mo dva met ka)

i pro boj na mo} mu ni ci je. Da bi

se uklo ni li ti pro ble mi raz vi -

jan je pi {toq PSS – spe ci jal ni

sa mo pu ne }i pi {toq

(Spe ci al Self-lo a dingpi stol, of fi ci al in dex6P28). Sub so ni~ na

mu ni ci ja SP-4

(7,62h42) is ko ri -

{}a va, kao za me nu

za klip, je dan disk-za tva ra~. Ta kav di zajn

omo gu }a vao je da se ogra ni ~i du ̀ i na met ka

i iz beg ne iz vla ~e we si ste ma za tva ra wa iz

~a u re.

â u ra spo qa li ~i na one ka li bra 7,62

Na gant. Gr lo ~a u re se pri vr hu su ̀ a va i na

to me su ̀ e wu na la zi se is pup ~e we ne ko je se

blo ki ra ci lin dar-za tva ra~ i ta ko spre ~a va

da ga so vi iz la ze iz ~a u re. Da bi PSS funk -

ci o ni sao u po lu a u to mat skom re ̀ i mu tre ba

ima ti do voq nu ener gi ju

za tr zaj, ali pri gu {e na

mu ni ci ja, sve do sa da,

ni je mo gla da da je tra -

è nu ener gi ju. Da bi se

taj pro blem de li mi~ no

re {io usvo je na je jed na „po kret na” ko mo ra,

ko ja se, po sle oki da wa, po vla ~i jo{ ne ko li -

ko mi li me ta ra za jed no sa na vla kom, da bi

se za tim od mah oslo bo di la i vra ti la u po -

~et nu po zi ci ju po mo }u po vrat ne opru ge: na -

vla ka za vr {a va svoj hod una zad iz vla ~e }i

~a u ru i iz ba cu je je.

Bu du }i da u Ru si ji vla da ve li ko za ni -

ma we za ta kav tip oru` ja, ne dav no se po ja -

vi lo jo{ jed no ko je ko ri sti mu ni ci ju pi {to -

qa PSS. Re~

je o re vol ve -

ru SV-1368,

sa kla si~ nom

me ha ni kom,

me {o vi tim

oki da wem,

ali je po zi ci ja ce vi in ver to va na, kao kod

ita li jan skog pi {to qa ma te ba. Pred nost tog

oru` ja je u to me {to je pra sak sve den na mi -

ni mum, po nov no pu we we je ne ~uj no, i ne ma

ras tu ra wa ~a u ra u am bi jen tu, {to su od li ke

vr lo ce we ne, pre sve ga za spe ci jal ne ope -

ra ci je. Re vol ver je pri ka za la sek ci ja Spe -

ci jal ne teh ni~ ke opre me (Spe ci al Tec hni calEqu ip ments) ru ske taj ne slu ̀ be FSB.

Ma we po zna to, ali isto ta ko ne kon -

ven ci o nal no oru` je, je ste ne ~uj ni pi {toq

Ve o ma ~ud no je da ~u ve ni au strij -

ski pro iz vo |a~ pi {to qa Glock jo{ ni je

„slu ̀ be no” po ~eo da pro iz vo di spe ci -

jal ne ver zi je svo jih po li mer skih pi {to -

qa, ia ko je we go vo oru` je ras pro stra -

we no u voj nim kru go vi ma. Ipak, za pi -

{toq Glock-26 u 9h19 mm (sub com pactver zi ja Glock 17), ko ji na {i ro ko ko ri -

ste „Spe cOps com mu nity”, ka ko za Gem -tech (mo del Au ro ra) ta ko i za Stop son(mo del SP-1), raz vi li su pri gu {i va ~e ul -

tra kom pakt nih di men zi ja, ko ji s ob zi rom

na ma le di men zi je pi {to qa, pred sta -

vqa ju zgo dan „pa ket" za taj ne ope ra ci je

u mi si ja ma. Tu spa da i G-17L, ka li bra

9h19 mm, sa ce vi od 6 in ~a (153 mm), po -

seb no na me wen tak ti~ koj upo tre bi: du -

ì na ce vi ga ran tu je do bru pre ci znost i

omo gu }a va naj bo qe is ko ri {}a va we ba -

li sti~ ke ka rak te ri sti ke mu ni ci je +P.

Glo ko vi „zgod ni” pa ke ti

Colt 1900 ko~nica

Colt 1900

c 1911-1

Colt Special CombatGovernment Pistol

Colt 1902 militari 2

ma ka rov PB 9h18 mm. To oru` je je ba zi ra no

na ma ka ro vu PM, a po prin ci pu ki ne skog Ty-pe 67. Cev je opre mqe na ci lin dri~ nim in -

te gral nim mo de ra to rom, na vla ka je ote ̀ a na

i kom plet no pre ra |e na. Naj va ̀ ni ja od li ka

pi {to qa je ste to {to ima jo{ je dan ele me -

nat mo de ra to ra, ko ji se na do ve zu je na gru pu

cev-pri gu {i va~ po mo }u jed nog za vrt wa. U

slu ~a ju po tre be mo ̀ e se uklo ni ti, ogra ni ~a -

va ju }i ta ko du ̀ i nu, i oru` je mo ̀ e isto ta ko

pu ca ti, ko ri ste }i sa mo in te gral ni mo de ra -

tor. Ta ko |e, au to mat ski pi {toq APS Stec kinmo ̀ e se opre mi ti du gim mo de ra to rom-pri -

gu {i va ~em.

Ame ri kan ci su, sa dru ge stra ne, na sta -

vi li eks pe ri men ti sa we sa ne ~uj nom mu ni ci -

jom, ali mno go ma we ne go Ru si. Kom pa ni ja

Knights Ar ma ments re a li zo va la je po ~et kom

de ve de se tih dva ti pa pri gu {e ne mu ni ci je za

ko ri {}e we iz isto to li ko spe ci jal nih re -

vol ve ra: 5,56-.38 Spe ci al, sa po tka li bar -

skim zr nom od 5,56, uje di we nim sa ~a u rom

.38 Spe ci al, 7,62-.44 mag num, isto sa po tka -

li bar skim zr nom od 7,62 unu tar ~a u re .44

mag num. Pr va je bi la na me we na re vol ve ru

ru ger GP-100, mo di fi ko va nom za tu na me nu,

a dru ga re vol ve ru ru ger Su per Red hawk, isto

ta ko mo di fi ko va nom, opre mqe nom sa pro -

du ̀ e nim cev-pri gu {i va ~em i spe ci jal nim

kun da kom.

Pi {to qi za

spe ci jal ne ope ra ci je

Toj naj broj ni joj ka te go ri ji pri pa da ju svi

pi {to qi ko ji se na la ze u na o ru ̀ a wu je di ni -

ca, mo di fi ko va ni ta ko da mo gu pri mi ti mo -

de ra to re puc wa (pri gu {i va~) i ra zne po -

mo} ne apa ra te. Te ̀ i se ka to me da se obi~ -

no ko ri sti oru` je ko je je ve} u na o ru ̀ a wu,

pre sve ga, zbog lo gi sti~ ke po dr {ke, eko no -

mi~ no sti i stan dar di za ci je obu ke.

Pro iz vo |a ~i oru` ja ve} go di na ma iz -

ra |u ju spe ci jal ne ver zi je, ali su u po sled -

we vre me od lu ~i li da pro {i re svo je po nu -

de i re a li zo va li su ad hok ver zi je za kon -

kur se i iz bo re po je di nih oru ̀ a nih sna ga.

Go di ne 1968. ame ri~ ka mor na ri ca je na ru -

~i la od Smith & Wes son spe ci jal nu ver zi ju

po lu a to mat skog pi {to qa mo del 39 (ka li -

bra 9h19), opre mqe nog dvo re dim okvi rom

sa 14 me ta ka i ~e li~ nim te lom sa cr nim

mat fi ni {om. Ta kve mo di fi ka ci je do ve le

su po tom do na stan ka, 1972. „ci vil nog” mo -

de la 59, ko ji je bio je dan od uspe {ni jih

pro iz vo da te ame ri~ ke fir me.

Oru` je, ko je su ko ri sti li pri pad ni ci

Navy SE AL u Vi jet na mu, mo di fi ko va no za voj -

nu upo tre bu, ima lo je po dig nu te ni {a ne da

bi se mo glo ni {a ni ti iz nad pri gu {i va ~a i

jed nu du gu po lu gu sa pred wim pro du ̀ et kom za

blo ki ra we na vla ke, ka ko bi se spre ~i lo sa -

mo voq no po nov no re pe ti ra we. Slu ̀ be no je

na zva no Mk-22 Mod., ali po sta je po zna ti je

kao Hus hpuppy.Fir ma Su per Vel Car trid ge Cor po ra ti on

raz vi la je sub so ni~ nu mu ni ci ju za taj pi -

{toq: 9 mm Mark 44 Mod.0 sa zr nom od

158 grej na i br zi nom od 274 m/s. Pri gu -

{i va~, iz ra |en po di zaj nu Na val Ord nan ceLa bo ra tory, imao je u svo joj unu tra {wo sti

jed nu ~a u ru, no sa~ di ja frag mi ko ju za dr ̀ a -

va opru ga. Od vi ja ju }i pred wi za tva ra~ br -

zo su se mo gla za me ni ti tri ela sti~ na di -

ska: po sle tri de se tog puc wa, ako se ko ri -

sti la sub so ni~ na mu ni ci ja, ili po sle sa mo

pe tog ili {e stog, ako se ko ri sti la stan -

dard na mu ni ci ja.

Jed no od bo qih re {e wa

po nu di la je ne ma~ ka oru ̀ ar -

ska ku }a Hec kler & Koch. Re~

je o mo de lu Mk-23 Mod.0, ka -

li bra .45ACP, pi {to qu ko ji je

ame ri~ ka ko man da Spe ci jal -

nih sna ga – SO COM, usvo ji la

za opre ma we svo jih je di ni ca.

Sa dru ge stra ne ma lo se

pri ~a lo o ne sre} nom mo de lu

Colt OHWS (Of fen si ve Hand -gun We a pon System). Teh ni ~a -

ri fir me Colt uje di ni li su te -

lo pi {to qa Do u ble Ea gle(ver zi ja mo de la 1911 sa

SA/DA oki da wem) i na vla ku

sa ce vi od mo de la All Ame ri -can 2000. Kon cep cij ski, to je

bi la do bra ide ja, ali je oru` je ko je je H&Kpo nu dio ko ri sti lo po li mer ski lak {i ram i

pred sta vqa lo de ri vat pi {to qa USP, ko ji je

ve} bio na {i ro ko is pi tan. Na kra ju, to je

bi lo od lu ~u ju }e pri li kom iz bo ra pi {to qa

za SO COM. Colt je bio de fi ni san kao ne sa -

vr {e no oru` je, a mo de li in spi ri sa ni pi -

{to qem OHWS ni su ima li ni ka kvog ko mer -

ci jal nog uspe ha.

Po net uspe hom, H&K ka sni je raz vi ja jo{

dve ver zi je pi {to qa Mk-23 –USP 45 Tac ti calkal. 45 ACP i jo{ kom pakt ni ju i lak {u ver zi -

ja. USP .40 Tac ti cal kal. 40 S&W.

Ta ko |e, H&K je pre ne ko li ko go di na iz -

ba cio na tr ̀ i {te pi {toq USP 9SD (Schall -damp fer) u po pu lar nom ka li bru 9h19 mm. Je -

di ne vi dqi ve raz li ke ogle da ju se u du ̀ i ni

ce vi ko ja kod tog mo de la iz no si 119 mm, a ni -

{a ni su po dig nu ti. Pri gu {i va~ IM PUL SE IIA za

taj pi {toq, od neo k si di ra ju }eg ~e li ka, pro -

iz veo je {vaj car ski Brug ger & Tho met. I taj

mo del, kao i OHG, fir me Knights Ar ma mentCom pany (raz vi jen is kqu ~i vo za pi {toq Mk-

23), kon stru i san je pre ma kri te ri ju mi ma

„mo kre teh no lo gi je” (wet tec hno logy), od no -

sno, mo gu bi ti „pri do da ti” sa pet kub nih cen -

ti me tra vo de za do dat no sma we we zvu ka za

oko 2/3 dB.

Ta ko |e i Sig Sa u er pro iz vo di li ni ju

spe ci jal nih pi {to qa, od no sno SO (Spe ci alOpe ra ti ons). Ona ukqu ~u je tri mo de la – P-220 SO ka li bra .45 ACP, P-226 SO i Sig Pro2022, u ka li bri ma 9h19, .40 S&W i .357

Sig. Svi pi {to qi ima ju Pi ca tinny {i nu na na -

vla ci. Se ri ja P je do stup na ka ko sa te lom

od la ke le gu re (ver zi ja AL-SO) ta ko i od

neo k si di ra ju |eg ~e li ka (ver zi ja SS-SO), dok

Sig-Pro ima po li mer ski san duk. Svi ima ju

tri ci jum ske ni {a ne, a P-226 u ka li bru 9h19

mm pro du ̀ e ni okvir sa 20 me ta ka.

Fir ma Walt her ve} ne ko li ko go di na nu -

di tr ̀ i {tu jed nu ver zi ju za spe ci jal ne ope -

ra ci je svog pi {to qa P-99. Kit ukqu ~u je je -

11

26

Pro iz vo |a ~i pri gu {i va ~a su mno -

go broj ni. U Evro pi po sto ji fran cu ski

Stop son & Sapl, {vaj car ski Brug ger &Tho met, u Ame ri ci Gem tech, AWC, OPSInc., Knights Ar ma ment Com pany.

Pro iz vo |a ~i

pri gu {i va ~a

Colt45 cutaway

45caliber ACP

15. februar 2009.12

Upr kos sta tu su, „de da” Colt 1911jo{ uvek je u {i ro koj upo tre bi i u od re -

|e nim si tu a ci ja ma mo ̀ e da po nu di mno -

go broj ne tak ti~ ke pred no sti. Upr kos sta -

ro sti, na pri mer, ka li bar 45 ACP osta -

je mu ni ci ja sa od li~ nom za u stav nom mo -

}i (stop ping po wer), uve }a nom ne dav no

za hva qu ju }i no vim pu we wi ma +P. Sistem

Brow ning-Colt sa SA oki da wem osi gu ra -

va, iz me |u osta log, od li~ nu pre ci znost.

Tim pi {to qi ma opre mqe ne su spe ci jal -

ne sna ge ame ri~ kih ma ri na ca: 1911MEU-SOC (Ma ri ne Ex pe di ti o nary Unit-Spe -ci al Ope ra ti ons Ca pa ble).

Ne ko li ko Colt 1911A1 bi lo je sa ku -

pqe no iz oru ̀ ar ni ca i pre ra |e no di -

rekt no u ba zi u Qu an ti co, sa ko mer ci jal -

nim kom po nen ta ma.

Oru` je ame ri~ kih

ma ri na ca

dan la ser ski obe le ̀ a va~ – La ser Mag numPo wer Po int, je dan pri gu {i va~ – IM PUL SE II i

jed nu cev od 117 mm, sa od go va ra ju }om za -

{tit nom kop ~om. Ta kom bi na ci ja se is po ru -

~u je u fu tro li od sin te ti~ kog ma te ri ja la ko -

ja se ka ~i na ka i{. Pri gu {i va~ Walt her ima

jed nu po seb nu od li ku – po cin ko van pr sten

ko ji, ka da se okre }e do od go va ra ju }e ta~ ke,

omo gu }a va blo ki ra we au to mat skog ci klu sa

po nov nog na o ru ̀ a va wa u slu ~a ju dis kret nog

pu ca wa.

Pre ne ko li ko go di na Steyr-Man nlic herob no vio je svoj po lu a u to mat ski pi {toq M,do vo de }i ga na stan dard M-A1. U ori gi na -

lu, kao i kod mno gih dru gih pro iz vo |a ~a, pi -

{toq je imao svo ju in te gri sa nu {i nu i ne

stan dard Pi ca tinny. Za dr ̀ ao je DAO (Do u bleAc ti on Only) si stem oki da wa, de fi ni san Re -set Ac ti on Trig ger, jer je, za raz li ku od osta -

lih si ste ma sa udar nom iglom sa opru gom

(kao na pri mer Sa fe Ac ti on Trig ger), mo gu }e

po no vi ti hi tac ak ti vi ra ju }i iz no va oki da~.

Oru` je ima okvir sa 15 me ta ka u ka li bru

9h19 ili 12 u .40 S&W i .357 Sig. Za hva qu -

ju }i po li mer skom ra mu te ̀ i na oru` ja iz no -

si sa mo 766 gra ma (pra zno oru` je) i opre -

mqe no je ni {a ni ma Tri lux.

Steyr je ta ko |e pre ne ko li ko go di na

pro jek to vao spe ci jal nu ver zi ju pi {to qa po -

god nog za tak mi ~e we fran cu skog rat nog va -

zdu ho plov stvo – Armée de l’Air, ko jim bi

opre mi lo svo je pi lo te i ti mo ve Com batSAR. Osnov ni zah te vi bi li su da oru` je te -

ì ma we od 1.000 g, bez spoq nog co ok-a i

da je mo gu }e mon ti ra we pri gu {i va ~a. Mo -

del, pred sta vqen na pa ri skom saj mu na o ru -

à wa i opre me Mi li pol 2005, imao je na se -

bi pri gu {i va~ fir me Brug ger & Tho met kao

i IC ni {an.

Be ret ta u svom ka ta lo gu De fen ce nu di

dva pi {to qa re zer vi sa na za spe ci jal ne

ope ra ci je – 92 Stock u 9h19 ka li bru i 87S u

22Lr. Stock, ver zi ja ra |e na za tak mi ~e wa

di na mi~ kog ga |a wa, de ri vat je pi {to qa Bri -ga di er, ima cev sa na vo jem, za {ti }e na je

kru ̀ nim pr ste nom (bus hing). Ko~ ni ca je i za

le vo ru ke strel ce, ma nu al nog ti pa i na la zi

se na san du ku. Pra zan pi {toq te ̀ i 1.015 g

dvo re di okvir ima ka pa ci tet od 15 me ta ka.

Be ret ta 87S, na ame ri~ kom tr ̀ i {tu po -

zna ti ja jo{ kao Che e tan, ko ri sti cev du gu

120 mm, i ona je ta ko |e na me we na mon ti ra -

wu pri gu {i va ~a i opre mqe na je za {tit nim

po cin ko va nim pr ste nom. Jed no re di okvir

pri ma osam met ka i te ̀ i pra zan 585 gra -

ma. Ka ko je ve} po zna to, u po je di nim si tu a -

ci ja ma va ̀ ni ja je ve }a pre ci znost ne go ve -

}a za u stav na mo}, po seb no u ope ra tiv nom

ur ba nom kon tek stu.

No vi ka li bri

Pi {to qi ka me ri sa ni za no ve ka li bre

PDW (Per so nal De fen se We a popns) nu de za -

ni mqi ve per spek ti ve. Ba li sti~ ke oso bi ne

ko je pru ̀ a ta mu ni ci ja de fi ni tiv no su bo -

qe u od no su na op {te ka li bre za krat ka

oru` ja i po do me tu i po pro boj no sti. Spe -

ci jal ne sna ge ih za si gur no upo tre bqa va ju.

FN Her stal je bi la pr va fir ma ko ja je

po ~e la ko ri sti ti te ka li bre, po ~ev {i od

PDW P90 u 5,7h28 mm, pa do

pi {to qa u istom ka libru Fi -ve se veN. Za hva qu ju }i {i ro koj

upo tre bi po li me ra, kom plet -

na te ̀ i na je po seb no sa dr -

à na (744 gra ma) ia ko sa ~ak

20 me ta ka u okvi ru. Pre ne -

ko li ko go di na to oru` je je bi -

lo mo der ni zo va no i do ve de -

no na stan dard Fi ve se veN Mk-2 sa do dat kom {i ne stan dard

Pi ca tinny; iz ve de ni su i ma we

estet ske mo di fi ka ci je u po -

gle du za re za za hvat na na -

vla ci i u di zaj nu obru ~a

okvi ra. Ta ver zi ja ko ri sti

pod zvu~ nu mu ni ci ju SB 193 od

Ru si su me |u pr vi ma, jo{ to kom

Dru gog svet skog ra ta, pri da va li ve li ki

zna ~aj voj noj upo tre bi pri gu {e nih pi -

{to qa. Ko ri ste }i po se ban prin cip ra -

da re vol ve ra Na gant (je di nog me |u re -

vol ve ri ma ko ji mo ̀ e bi ti ne ~u jan), oni

su tim oru` jem na o ru ̀ a va li par ti zan -

ske tru pe ko je su dej stvo va le iza ne ma~ -

kih li ni ja. Ru si }e ka sni je bi ti je di na

na ci ja ko ja }e pro iz ve sti se ri ju pi {to -

qa sa pri gu {e nom mu ni ci jom, a to je

upra vo bio je di ni sek tor ko ji }e za po -

sta vi ti za pad ne ze mqe.

Ru si pred wa ~e

55 grej na sa Vo od 300 m/s, raz vi je nu ra ni -

je za PDW P90.Du ̀ e vre me Fi ve se veN bio je je di ni u

svo joj vr sti, ali je 2002. ki ne ska No rin copo ~e la sa pro iz vod wom po li mer skog po lu a -

u to mat skog pi {to qa u ka li bru 5,8 mm

QSZ92-5,8: mu ni ci ja je jed na ver zi ja skra -

}e ne 5,8 h 42, ko ja se ko ri sti na ju ri {noj

bull pup pu {ci Type 97. Oru` je je opre mqe -

no in te gri sa nim {i na ma na san du ku za upo -

tre bu tak ti~ kih po ma ga la, spo qa se raz li -

ku je od mo de la u ka li bru 9h19 mm sa mo po

raz li ~i tom di zaj nu obru ~a oki da ~a (za o kru -

è ni ji i bez pred we ru~ ke „front grip” za ka -

ì prst) i ne do sta je na ru ko hva tu ozna ku za

No rin co. Na na vla ci se na la zi iden ti fi ka -

ci ja mo de la i ka li bra. Opre ma we tim

oru` jem li mi ti ra no je sa mo za sna ge iz Hong

Kon ga (ukqu ~u ju }i i po li ci ju) i ne ma mno go

teh ni~ kih in for ma ci ja u jav no sti.

Hec kler&Koch, ta ko |e tre nut no raz vo ja

isti ta kav pi {to qa pod na zi vom UCP (Ul ti -ma te Com bat Pi stol), ko ji ko ri sti mu ni ci ju

4,6 h 30 mm, pre u ze tu od au to ma ta MP-7. Na

po ~et ku se, u ras pra va ma o funk ci o ni sa wa

tog oru` ja, pri ~a lo o jed nom si ste mu bra -

vqe wa sa za ka sne lim otva ra wem po mo }u ga -

so va („gas de layed blow back”), sli~ nom onom

ko ji se pri me wu je na pi {to qi ma

P7M8/P7M13, ka li bra 9h19 mm.

Pre ma po sled wim in for ma ci ja ma, me -

|u tim, po nu |en je jed no stav ni ji si stem bra -

vqe wa. Is pi tu ju }i di zajn uo ~a va se, iz nad

sve ga na ru ko hva tu, estet ska sli~ nost sa

pret hod nim pi {to qem P2000, isto ta ko sa

po li mer skim san du kom i okvi rom od 20 ili

12 me ta ka. Ne mi nov na je i in te gral na Pi ca -tinny {i na na na vla ci. Pi {toq te ̀ i oko

700 gra ma (pra zno oru` je), ukup na du ̀ i na

mu je 215 mm i ga ran ci ja od 15.000 is pa qe -

nih me ta ka.

Zo ran MI LO [E VI]

800px-1911A1-JH02

ZKon struk cij ske

ka rak te ri sti ke,

funk ci o ni sa we si ste ma

hi brid nog po go na

raz li ~i tih kon cep ci ja

oklop nih bor be nih

vo zi la i pred no sti ko je se

nu de wi ho vom pri me nom,

po spe {i }e raz voj u

bu du} no sti i znat no

po boq {a ti wi ho ve

sa da {we per for man se

i efek tiv nost u bor bi.

Ipak, br zi i spek ta ku lar ni

re zul ta ti ne mo gu se

o~e ki va ti u krat kom

vre me nu.

Za ne ko li ko go di na, ta~ ni je 2014, na -

vr {i }e se vek od pr ve pri me ne elek -

tri~ ne tran smi si je kod voj nih mo tor -

nih vo zi la. Hi brid ni po gon (da na {wi

vo ka bu lar), od no sno kom bi no va ni po -

gon sa dva iz dvo je na (ili u je din stve nom po -

gon skom blo ku) iz vo ra ener gi je – mo to ra sa

unu tra {wim sa go re va wem (SUS) ili ga sne

tur bi ne (GTD) i elek tri~ nog ge ne ra to ra (al -

ter na to ra), uz do pun ski iz vor iz aku mu la -

tor ske ba te ri je i kon den za to ra, do ̀ i veo je

re ne san su u po sled we dve de ce ni je. In ten -

zi vi ra na su is tra ̀ i va wa u toj obla sti,

pro jek to va we i raz voj ne ka da {wih re {e -

wa, ali i pri me na vo zi la u ope ra tiv noj

upo tre bi.

Ta kav od nos pre ma ne stan dard nom

teh ni~ ko-teh no lo {kom re {e wu po go na

oklop nih bor be nih vo zi la (OBV) po sle di ca

je, naj pre, po tre be da se ostva ri op ti mi za -

ci ja wi ho vog po go na. Po tom, i da se po boq -

{a ju kon struk cij ska re {e wa, ukup na efek -

tiv nost, sma wi te ̀ i na, ra ci o na li zu je unu -

tra {wi pro stor, ali i za do vo qi zah tev da

se u OBV na |e sve ve }i broj slo ̀ e nih elek -

tri~ nih i elek tron skih ure |a ja. Na rav no,

na sto ja lo se da se po ve }a ju i va tre na mo},

za {ti ta i po kre tqi vost vo zi la, te sma wi

po tro {wa go ri va i obez be de uslo vi za bo -

qe te ku }e i ra di o ni~ ko odr ̀ a va we.

U vre me Pr vog svet skog ra ta, ka da su

elek tri~ ne tran smi si je ugra |i va ne u te ret -

ne au to mo bi le i po je di ne ten ko ve, ni je se

raz mi {qa lo o pro ble mi ma re zer vi pri -

rod nih re sur sa go ri va, eko si ste mu, {tet -

no sti emi si je ga so va iz mo tor nih vo zi la, o

po tro {wi ben zi na i di ze la. Da nas se o to -

me dru ga ~i je go vo ri.

Razvoj elektri~ne

transmisije

Na po ~et ku Ve li kog ra ta (1914–1918)

au stro u gar ska voj ska ko ri sti la je te ret ne

au to mo bi le – te {ke te gqa ~e ar ti qe rij skih

oru |a. Au to mo bil Da i mler imao je ben zin -

ski mo tor, ko ji je po kre tao elek tro ge ne ra -

tor, pre ko ko ga se elek tri~ ni na pon pre -

no sio na elek tro mo to re tran smi si je za po -

kre ta we po gon skih to~ ko va.

U SAD se 1916. go di ne po ja vi la ide ja

o elek tri~ noj tran smi si ji, ko ju je re a li zo -

vao in ̀ e wer Wo ods. Zbog ot kri va wa broj -

nih na la zi {ta naf te, po ve }a wa pro iz vod -

we ben zi na, stan dard ni po gon mo tor nih vo -

zi la bio je po pu lar ni ji, pa je po ku {aj uvo -

|e wa elek tri~ ne tran smi si je ostao po

stra ni.

Fran cu ska po tom raz vi ja tenk sred we

ma se (22 to ne) Sa int Cha mond (pro jek to va -

na ma sa iz no si la je 18 to ne) sa elek tri~ -

nom tran smi si jom. Ta kav za o kret po sle di -

ca su en gle skih is ku sta va u toj obla sti i sa -

zna wa o pro ble mi ma u ru ko va wu pr vim ten -

ko vi ma Mark I, Ch na i der, gde su eki pe od tri

do ~e ti ri ~la na po sa de di rekt no bi le an -

ga ̀ o va ne za upra vqa we ten kom, uz ve li ke

fi zi~ ke na po re pri li kom we go vog skre ta -

wa, pro me ne ste pe na pre no sa, pu {ta wa

mo to ra u rad ru~ nim za maj cem (kur blom).

Ugra |en je ben zin ski SUS Pan hard od 90

KS, na ko ji je spo jen elek tri~ ni ge ne ra tor

sa dva in duk to ra od po 200V, 260 A, sna ge

52 kW, za stva ra we elek tri~ nog na po na

po treb nog elek tro mo to ri ma za po gon tran -

smi si je Kros he Co lo rad. Vo za~ je pe da lom za

gas po de {a vao broj obr ta ja vra ti la mo to -

ra SUS i ge ne ra to ra. Br zi na okre ta wa

elek tro mo to ra re gu li sa na je za seb nim po -

ten ci o me tri ma, a pre klop ni kom broj obr -

ta ja elek tro mo to ra. Po {to su ge ne ra tor i

elek tro mo to ri bi li ma siv ni i te {ki, ukup -

na ma sa ten ka uve }a na je za ~e ti ri to ne.

Dve de ce ni je ka sni je, u Dru gom svet -

skom ra tu, Nem ci su 1943. i 1944. go di ne

raz vi li dva te {ka OBV i u wih ugra di li hi -

brid ni po gon. Pr vi je bio te {ki lo vac ten -

ko va Pan zer ja ger Ti ger (P) Sd.Kfz.184 (ma se

65 to na), ko ji je raz vi jen u fir mi Por sche

13

26H I B R I D N I P O G O N O K L O P N I H V O Z I L A

Renesansa

starih

re{ewa

AGS Thunderboltsa topom LW

120mm i HED,vide se pogon i

to~kovi

(top 8,8 cm StuK 43/2 L/71). Ta kvih oru |a

pro iz ve de no je de ve de se tak. Vo zi lo su po -

kre ta la dva ben zin ska mo to ra Maybach HL120 TRM V-12, ko ja su hla |e na vo dom, ukup -

ne sna ge 530 KS, spe ci fi~ ne sna ge 9,1

KS/t, pa je we go va br zi na kre ta wa bi la do

20 km/h. Elek tro ge ne ra tor je is po ru ~i vao

stru ju za po gon pre no sni ka sna ge. Vo zi lom

se upra vqa lo elek tri~ nim ko man da ma, u

kom bi na ci ji sa hi drop ne u mat skim ser vo u -

re |a jem.

Po se ban pri mer pred sta vqa ne ma~ ki

su per te {ki tenk VK 7001 (pro to tip)

Pz.Kpfw. Lo we ili Ti ger-Ma us, ko ji je po ime -

nu in ̀ e we ra iz fa bri ke Po resche na zvan

Fer di nand. Ma sa ten ka iz no si la je oko

188 to na. U pro to tip Ma us I ugra |en je ben -

zin ski mo tor DB 603 (pre i me no van u MB509), ko ji se va zdu {no hla dio, a u Ma us IIdi zel mo tor (pre i me no van u MB 517), hla -

|en vo dom. Sva ki je imao sna gu od 1.200

KS. Elek tri~ na tran smi si ja do bi ja la je po -

gon od elek tro mo to ra, ko ji su se ma siv nom

di na mo ma {i nom na pa ja li elek tri~ nom

ener gi jom. Po gon se mo gao do ve sti u ne u -

tra lan po lo ̀ aj – ka da bi se smer okre ta -

wa jednoga elek tro mo to ra, isto vre me no,

oba vqao na pred, a drugog na zad, {to je

omo gu }a va lo okre ta we ten ka oko pi vo ta.

Po sto je }a spe ci fi~ na sna ga iz no si la je

sa mo 6,3 KS/t, pa je po kre tqi vost ten ka

bi la ma la (naj br ̀ e na pu tu do 20 km/h).

Po sle Dru gog svet skog ra ta, sko ro tri

de ce ni je, ni su una pre |i va ni hi brid ni po -

go ni vo zi la. Bel gij ska kom pa ni ja ME CARpr va je raz vi la gu se ni~ ni OT i la ki tenk

Co bra 90 (top 90 mm Coc ke ril), ma se 9,5 to -

na, sa di zel mo to rom Cum mins od 190 KS.

Po kre tao ga je elek to ge ne ra tor, a stru ja je

pre no {e na ka blov skim ve za ma na elek tro -

mo to re za po gon iz vr {nih pre no sni ka sna -

ge po gon skih to~ ko va. Gu se ni ce su bi le gu -

me ne. Vo zi lom se la ko upra vqa lo – mo glo

je da se okre }e na me stu oko sop stve ne ose,

da ostva ri mak si mal nu br zi nu do 75 km/hi au to no mi ju od 600 km (sa 309 li ta ra go -

ri va), {to je kod ve }i ne ta da {wih vo zi la

(iz u zev so vjet skih sa do pun skim re zer vo a -

ri ma) bi lo ne mo gu }e.

Po sled we dve de ce ni je 20. ve ka, u

Ame ri ci se ra di lo na raz vo ju i is pi ti va -

wu pot pu no elek tri fi ko va nog ten ka ili OT,

bez mo to ra SUS. O~e ki vao se in ten ziv ni ji

raz voj sta ti~ kih iz vo ra elek tri~ ne ener gi -

je ve }eg ka pa ci te ta ko ji bi obez be di li sve

funk ci je vo zi la po treb nom elek tri~ nom

ener gi jom – po gon, upra vqa we ure |a ji ma,

ku po lom, elek tri~ nim i elek tron skim pod -

si ste mi ma. Raz mi {qa lo se i o pro me ni

teh no lo gi je po go na pro jek ti la to pa – ume sto

sa ba rut nim pu we wem da se iz ve de im puls -

nom elek tri~ nom ener gi jom. Na ja vqi van je

raz voj elek tri~ nog to pa, elek tro ter -

mal nog ili elek tro ter mal no-he mij -

skog to pa, ko ji ma bi osnov ni iz vor

ener gi je bi li sna ̀ ni ka pa ci to ri,

do voq no ja ki da lan si ra ju ki ne -

ti~ ke pro jek ti le po ~et nim br zi -

na ma od 3.000 do 4.000 m/s.

Po me nu ti pro je kat no sio je

ozna ku AECV (All Elec tric Com batVe hic le) – u ce li ni elek tri fi ko va -

no bor be no vo zi lo. Da bi pro jek til

ma se jed nog ki lo gra ma do sti gao za da tu

po ~et nu br zi nu tre ba lo je obez be di ti in -

ten zi tet stru je od 600 kA, od no sno ini ci -

jal nu ener gi ju za po kre ta we pro jek ti la od

13,5 MJ. Do pre de set go di na, po treb na ma -

sa i di men zi je ba te ri ja od go va ra ju }eg ka -

pa ci te ta ko je mo gu da re a li zu ju ta kvu funk -

ci ju, za stan dard ni ten kov ski top od 120

ili 125 mm, iz no se 30 MJ im puls ne ener -

gi je, a ma sa aku mu la to ra sa pri kqu~ nim

ure |a ji ma oko 10.000 kg. Ho mo po lar ni ge -

ne ra tor od 15,4 MJ ener gi je, na pri mer,

imao je di men zi je 1,4h1,6 m i ma su od

13.600 kg.

[ved ska vo zi la SEPOd 2010. go di ne {ved ska ar mi ja pla -

ni ra da za me ni sta ri ja OBV iz oklop nog

par ka, osim bor be nih vo zi la se ri je CV90i Strv 122S (ve r zi ja le o par da 2A5), no vim

mo du lar nim OBV to~ ka {ke i gu se ni~ ne va -

ri jan te. Stu di je raz vo ja no vih vo zi la – SEP(Split ter skid dad En hets Plat form), en gle ski

MATS (Mo du lar Ar mo u red Tac ti cal Ve hic le), vi -

{e na men sko mo du lar no oklop no vo zi lo –

isto vre me no su ra |e ne pod ru ko vod stvom

Upra ve za raz voj na o ru ̀ a wa (FMV) i u kom -

pa ni ja ma Hag glunds Ve hic le AB i Orn skol dvik(ka sni je Al vis Hag glunds AB, da nas BAE Sys-tems Land Systems Hag glunds). Osnov ni zah -

te vi pri li kom raz vo ja no vog vo zi la mo du -

lar ne kon struk ci je sa di zel-elek tri~ nim

(hi brid nim) po go nom je su flek si bil nost

kon struk ci je, pri la go dqi vost gu se ni~ noj i

to ~a {koj va ri jan ti, ve li ki ka pa ci tet no si -

vo sti te re ta, mo gu} nost tran spor ta avi o -

ni ma Loc ke ed C-130 Her cu les, ni ska ce na

eks plo a ta ci je i {i ro ke mo gu} no sti za na -

do grad wu mo de la.

Pro je kat B-13 ob u hva tio je tri mo du -

la – gu se ni~ nu ili to~ ka {ku {a si ju, po sad ni

i na men ski mo dul. Da bi se ostva ri la mo -

15. februar 2009.14

Za sa da hi brid ni po go na OBV ima

tri mo de la – se rij ski pre nos ener gi je

(elek tri~ ki ili elek tro me ha ni~ ki pre -

nos sna ge), pa ra lel ni (iz vor elek tri~ ne

ener gi je su isto vre me no ge ne ra tor i

aku mu la to ri) i kom bi no va ni mo del (mo -

tor SUS, sa ge ne ra to rom se di fe ren ci -

ja lom po ve zu je iz vr {ni pre no snik sna ge

po gon skih to~ ko va ili tran smi si jom).

Pri me na po me nu tih mo de la za vi si

od vr ste vo zi la u ko je se ugra |u ju, ti pa

po gon skog ure |a ja (gu se ni ce ili to~ ko -

vi), ma se vo zi la. Pre no si sna ge raz li -

ku ju se pre ma na ~i nu tran sfor ma ci je

elek tri~ ne ener gi je u me ha ni~ ku, me ha -

ni~ ke u elek tri~ nu (re ku pe ra ci ja), ste -

pe nu ko ri sno sti ni ̀ ih obr ta ja, op te re -

}e wu, po treb noj sna zi za za o kret vo zi -

la. Kod to~ ka {a elek tro mo to ri su, naj -

~e {}e, u to~ ko vi ma, a kod gu se ni ~a ra iz -

me |u elek tri~ nog ge ne ra to ra i tran smi -

si je, od no sno, pre no sni ka sna ge ili su

kod po gon skih to~ ko va za jed no u ku }i {tu.

Kon struk cij ska re {e wa

Panzerjager Tiger (P) Elefant sa elektri~nom transmisijom, pojavio se kod

Kurska 1943. godine

du lar nost kon struk ci je vi tal ni si ste mi

sme {te ni su u pred wem de lu vo zi la, gde je

ras po re |en mo dul (sek ci ja) za dva ~la na

po sa de, a iza je pro stor za in sta li sa we

na men skog mo du la, ko ji je isti za obe va ri -

jan te pod vo za. Pla ni ra se raz voj 24 ver zi -

je vo zi la, ko je bi se po ste pe no usva ja le,

{to za vi si od pri pre mqe no sti za pro iz -

vod wu. U pr voj fa zi su oklop ni tran spor -

ter, lo gi sti~ ko vo zi lo, ko mand no-{tab no i

sa ni tet sko vo zi lo, za tim, vo zi lo za iz vla -

~e we i oprav ke, za elek tro ni ku i ve ze, te

ra dar ska plat for ma.

Dru ga fa za ob u hva ti la bi sa mo hod ni

mi no ba ca~ ti pa AMOS 120 mm, vo zi lo za

iz vi |a we i osma tra we, za POB i sta ni cu

za EI i PED. Vo zi la bi se je di ni ca ma is -

po ru ~i va la od 2013. go di ne. U na red noj

fa zi, do 2020. go di ne, ukqu ~i la bi se vo -

zi la po put te {kog OT, vo zi lo PVO, za NHB

iz vi |a we, mi no ~i sta~, mi no po la ga~ i sli~ -

ne va ri jan te.

Do sa da su raz vi je na vo zi la de mon -

stra to ri B-13 SEP W1 (to~ ka{ 6h6) i dva

pro to ti pa SEP T1 i T2 (gu se ni ~a ri). U

okvir nom ugo vo ru sa Ve li kom Bri ta ni jom o

za jed ni~ kom raz vo ju kom ple ti ra no je i mo -

di fi ko va no {ved sko bor be no vo zi lo

CV90, a u to ku je te sti ra we de mon stra to ra

to~ ka {a (8h8). Po me nu ti de mon stra to ri i

pro to tip ska vo zi la ve} su pro {la is pi ti -

va wa mo bil no sti i pre {la oko 2.000 ki -

lo me ta ra u te ren skim uslo vi ma.

Gu se ni~ no vo zi lo SEP T1 kon struk -

ci je B-13 za vr {e no je 2002. go di ne. Te sti -

ra na je we go va mo bil nost. Sli~ no se do ga -

|a i sa ver zi ja ma SEP T2 i W2. Vo zi la su

opre mqe na sek ci jom mo du lar ne kon struk -

ci je za dva ~la na po sa de (po 0,35 m3 za jed -

nog ~la na), iden ti~ ne kon fi gu ra ci je gu se -

ni~ nih i to~ ka {kih vo zi la (ukup na unu tra -

{wa za pre mi na je oko 13 m3, a kar go pro -

sto ra oko 10

m3).

Vo zi lo

SEP T1 po -

kre }u dva

Fol ksva ge -

no va pe to ci -

l in dar s ka

di zel mo to ra, za pre mi ne po 2,3 li tre, a

sna ge po 130 kW (174 KS). Mo to ri su spo -

je ni sa dva elek tro ge ne ra to ra ZF (ne ma~ -

ki), sna ge po 75 kW, pre tva ra ~em na po na

isto smer ne u na iz me ni~ nu stru ju, sa po dva

elek tro mo to ra na obe stra ne pre no snih

ure |a ja po gon skih to~ ko va. Ma sa de mon -

stra to ra T1 ista je kao i kod to~ ka {kog mo -

de la W1 – pra zna iz no si 11.500, a op te -

re }e na 17.500 ki lo gra ma. Vo zi lo na pu tu

po sti ̀ e mak si mal nu br zi nu od 85 km/h.

Dru gi gu se ni~ ni mo del T2 opre mqen je

mo to rom Steyr M16 od 3,2 li tre, dizel, sa

{est ci lin da ra, sna ge 130 kW, ko ji je, ta -

ko |e, po sta vqen i u {ved sko zglob no vo zi -

lo Bv206S Hag glunds Ve hic le. Bo~ ni pre no -

si spo je ni su sa bo~ nim re duk to ri ma, ko ji

po gon do bi ja ju po mo }u po pre~ nih oso vi na.

Na taj na ~in obez be |e na je ve }a efi ka -

snost u pre no su obrt nog mo men ta, a sma we -

na ve li ~i na, ali i ma sa elek tro mo to ra.

Hod ni deo ima {est pa ri pot por nih to~ ko -

va (ujed no su no sa ~i gu se ni ca), ko ji su po ve -

za ni po pre~ nim tor zi o nim vra ti li ma,

ugra |e nim u dvo stru kom po du vo zi la. To po -

boq {a va za {ti tu od de to na ci ja mi na is -

pod gu se ni ca. Gu mi ra ne gu se ni ce sa sta vqe -

ne su u jed nom ko ma du (lak {e su za oko 500

ki lo gra ma od stan dard nih me tal nih ~lan -

ka stih gu se ni ca), sma wu ju bu ku vo zi la spo -

qa na 85 dB (naj vi {e), {to je znat no is pod

ni voa bu ke u OT (do 110 dB) ili kod ten ko -

va (do 120 dB). Ma wi su i vi bra ci ja {a si -

je, ot por ko tr qa wa i po tro {wa go ri va, ~i -

me se sma wu je ce na eks plo a ta ci je vo zi la. U

od no su na vo zi la sa kla si~ nim gu se ni ca ma,

pro ce wu je se da im je i vek tra ja wa dvo -

stru ko du ̀ i (16.000 do 20. 000 ki lo me ta -

ra). Osnov ni wi hov ne do sta tak pred sta -

vqa ju ote ̀ a na pro ce na sta wa, za me na u te -

ren skim uslo vi ma i no {e we re zer vne gu se -

ni ce u kom pakt nom ko ma du, jer su sli ve ni u

in te gral nu ce li nu i ar mi ra ni gi bqi vim

saj la ma. Gu se ni ce za pro to tip T2 is po ru ~i -

la je kom pa ni ja So ucy In ter na ti o nal iz Ka na -

de. Ma sa vo zi la SEP T2 ista je kao i kod

T1(11,5/17,5 to na).

Ver zi ja B-13 SEP W1 (to~ ka{ 6h6) pla -

si ra na je kao vo zi lo de mon stra tor 2003.

15

26AHED 8x8, presek {asije i AHED pogona

FCS (MGV) AHED 8x8,GDLS & UD (USA)

Po kre }u ga dva bri tan ska di zel mo to ra od

po 100 kW (135 KS). U svih {est glav ~i na

to~ ko va (di men zi je pne u ma ti ka 405/70 R24)

ugra |e ni su stal ni elek tro mag net ni mo to -

ri. To~ ko vi su mon ti ra ni u ~e ti ri re da, u

pa ro vi ma, a spo je ni tor zi o nim vra ti li ma i

dvo stru kim ra me ni ma osla wa wa. Vo zi lom

se upra vqa stan dard no po mo }u pred weg pa -

ra to~ ko va, a zad wim po mo }u elek tri~ nog

do vo da, ko ji se is kqu ~u je ka da se po stig ne

od re |e na sta bil nost vo zi la pri kre ta wu

na pu te vi ma ve }om br zi nom. Sred wim pa -

rom to~ ko va se ne mo ̀ e upra vqa ti, {to po -

ve }a va {i ri nu unu tra {weg ko ri snog pro -

sto ra, u sred wem de lu vo zi la. I vo zi lo W1pre {lo je na te sto vi ma vi {e od 2.000 ki -

lo me ta ra te ren ske vo ̀ we.

Kom pa ni ja BAE Systems raz vi la je i de -

mon stra tor vo zi la SEP (for mu la po go na

8h8). Tre ba lo bi da se isto vre me no is pi -

tu je sa pro jek tom bri tan ske kom pa ni je

GDLS – vo zi lom AHED 8h8 (Advan ced HybridElec tric Dri ve), ko je je pri ka za no 2005. kao

jed na od va ri jan ti bri tan skog pro gra ma

raz vo ja i opre ma wa kop ne ne voj ske i sna ga

za br ze in ter ven ci je. Uko li ko se usa gla se

gle di {ta, o~e ku je se da kom pa ni je za jed ni~ -

ki na sta ve raz voj mo du lar nih vo zi la sa hi -

brid nim po go nom.

[ved ska ver zi ja SEP (8h8) istih je di -

men zi ja kao i mo de li T1 i W1 (6h6), ali ima

du ̀ u {a si ju (6,9 m), te ̀ i nu pra znog vo zi la

14, a sa te re tom 24 to ne. Elek tri~ ni po gon

znat no }e una pre di ti ste alth ka rak te ri sti -

ke, sma wi ti ter mal nu i aku sti~ nu sig na tu ru

vo zi la, ali i op ti~ ku i ra dar sku de tek ci ju.

Raz me {taj di zel mo to ra, ma wih ga ba ri ta, i

elek tro a gre ga ta olak {a va ko ri {}e we unu -

tra {we za pre mi ne vo zi la i ra ci o na lan

raz me {taj osta lih pod si ste ma i po sa de.

Obez be |e na je do dat na ba li sti~ ka za {ti -

ta od ~e li ka vi so ke tvr do }e, ukqu ~u ju }i ke -

ra mi~ ke plo ~i ce (ve }e ma se za 1,5 to nu).

[ved ska ar mi ja is ka za la je po tre be za oko

500 vo zi la SEP obe vr ste hod nog de la i

svih va ri jan ti. Vo zi la tre ba da efi ka sno

po dr ̀ e bor be na vo zi la se ri je CV90 i ten -

ko ve Strv 122.

Bri tan sko vo zi lo

AHEDSre di nom 2005. go di ne, Mi ni star -

stvo od bra ne Ve li ke Bri ta ni je na ja vi lo je

da }e bi ti po treb no oko 14 mi li jar di fun -

ti za re a li za ci ju pro gra ma FRES (Fu tu re Ra -pid Ef fects Systems), bu du }eg si ste ma za br ze

in ter ven ci je. Pred vi |a ju na bav ku od 3.500

do 3.775 no vih OBV. Pla ni ra na je na bav -

ka oko 2.000 OBV ma se od 27 do 30 to na,

800 ma se 20 do 25 to na i oko 550 te {kih

vo zi la za va tre nu i lo gi sti~ ku po dr {ku ma -

se 30 do 40 to na. Pro gram se sa sto ji iz tri

fa ze. U pr voj, ko ja tra je od 2014. do 2020.

go di ne, pred vi |e no je da se iz ope ra tiv ne

upo tre be iz ba ce sta ri ja OBV (Sa xon 4h4

APC, FV 432 gu se ni~ ni OT, u dru goj fa zi

gru pa gu se ni~ nih la kih vo zi la CVR(T), a u

tre }oj za me na BVP War ri or IFV i ten ko va

Chal len ger2 MBT (do 2035. go di ne). Ve }i na

po me nu tih vo zi la je u pro gra mu mo der ni za -

ci je, a za po ~e lo je i opre ma we la kim OBV

Pant her 4h4 (Ive co 4h4 LMV), ko ji je mo di fi -

ko van pre ma bri tan skim zah te vi ma.

Ve li ka Bri ta ni ja okre nu la se sop -

stve nim sna ga ma i sa rad wi za po je di ne

pod si ste me vo zi la sa SAD, Ka na dom i

[ved skom. Glav na pa ̀ wa u okvi ru pro gra -

ma FRES po sve }e na je pro jek tu TDP (Tec hno -logy De mon stra tor Pro gram me) – Pro gram

teh no lo {kog de mon stra to ra vo zi la. Glav ni

no si lac po sla bio je Ge ne ral Dyna mics LandSystem UK, a sa ra |u je se i sa {ved skim BAESystems Hag glunds, te do ma }im kom pa ni ja -

ma At kins i Tha les. Re~ je o vo zi lu to~ ka {u

sa hi brid nim (di zel-elek tri~ nim) po go nom

– AHED 8h8 TTB (Advan ced Hybrid Elec tric Dri -ve, 8x8 Tec ho logy Test Bed – opit na teh no lo -

{ka plat for ma). Opi to va wa vo znih ka rak -

te ri sti ka tra ju od 2005. go di ne, a sprem -

nost za se rij sku pro iz vod wu o~e ku je se od

2014. go di ne. Pre to ga, AHED de mon stra -

to ri tre ba da pre |u 4.500 do 5. 000 ki lo -

me ta ra (do sa da je na is pi ti va wi ma za 18

me se ci pre |e no oko 4.500 ki lo me ta ra na

Ostr vu i u SAD). Za tim se is pi tu ju re {e wa

broj nih pod si ste ma vo zi la. Po se ban pro -

blem pred sta vqa us po sta vqa we kom pro mi -

snog ba lan sa ma se vo zi la sa tran spor ta -

bil no {}u avi o na Loc ke ed C-130J Her cu les,jer je u idej nom pro jek tu ma sa AHED tre ba -

lo da bu de li mi ti ra na na 17 to na, ma da je

to pre va zi |e no, pa }e po je di ne va ri jan te

vo zi la znat no nad ma {i ti za da tu ma su (27

do 30 to na). Is ku stva iz Ira ka i Av ga ni -

sta na na la ̀ u da vo zi la tre ba da bu du bo -

qe za {ti }e na. Za to su Bri tan ci ve} na ru -

~i li 25 tran sport nih avi o na ve }e no si vo -

sti A400M (do 38 to na te re ta), ko ji }e se u

ope ra tiv nu upo tre bu usve sti od 2011.

Do sa da su pro ve ra va ne per for man -

se AHED 8x8 TTB – vo zne ka rak te ri sti ke,

zre lost i po u zda nost si ste ma elek tro po go -

na, za {ti ta od PT mi na i odr ̀ a va we pod -

si ste ma. Usvo je no je de vet pro gra ma teh no -

lo {ke de mon stra ci je, a me |u osta li ma i

si stem ak tiv ne za {ti te, elek tri~ ni oklop

i elek tron ska ar hi tek tu ra. De mon stra tor

je po spoq noj kon struk ci ji sli ~an {ved skom

mo de lu SEP 6h6, ali je znat no du ̀ i jer ima

~e ti ri po gon ske oso vi ne. Vo zi lo se po kre -

}e po mo }u osam elek tro mo to ra (hla |e ni

uqem), ko ji su ugra |e ni u glav ~i ne to~ ko va

(pre~ ni ka 20 in ~a), sva ki sna ge po 110 kW.

Elek tro mo to ri do bi ja ju elek tro e ner gi ju od

ge ne ra to ra sna ge 350 kW, ko ji po kre }e di -

zel mo tor od 500 KS. Pri naj ve }em op te -

re }e wu po gon ska gru pa mo ̀ e da obez be di

uve }a nu sna gu do 850 KS (ne du ̀ e od mi nu -

ta). Pri me na ta kvog po go na vo zi la, pre ma

GDLS, obez be |u je oko 30 od sto ve }i unu -

tra {wi pro stor u od no su na sli~ no vo zi lo

Stryker 8h8 ICV, a re du ku je spoq ne di men zi -

je i do 70 od sto.

Hi drop ne u mat sko osla wa we sa ne za -

vi snim ve {a wem omo gu }u je pro me nu i po de -

{a va we kli ren sa od 13 do 58 san ti me ta ra

vi si ne, za vi sno od te re na i uslo va pro hod -

no sti ze mqi {ta. Si stem za cen tral nu re gu -

la ci ju pri ti ska u pne u ma ti ci ma (run-flat) do -

dat no po boq {a va po kre tqi vost vo zi la.

Vo zi lom se upra vqa kla si~ no, po mo }u pr ve

dve oso vi ne, pro me nom br zi ne

okre ta wa to~ ko va na jed noj

stra ni, ko ~e wem to~ -

ko va na stra ni

z a o k r e t a

ili pro -

me -

nom sme ra okre ta wa to~ ko va ka da se vo zi -

lo na me stu okre }e oko ver ti kal ne ose (pi -

vot). Mo gu }e je kom bi no va ti for mu le po go -

na – 8h8, 4h4+2, 4h4+4, 6h6+2, {to za vi -

si od po tre be i uslo va, da bi se po spe {i -

la vu~ na sna ga i efi ka snost pre no sa.

Elek tro ge ne ra tor po mo }u pre tva ra ~a

na po na na pa ja elek tro mo to re u to~ ko vi ma

i do pu wu je ba te ri je (li ti jum-jon ske). Si stem

po go na mo ̀ e da funk ci o ni {e na tri na ~i -

na – rad di zel mo to ra i elek tri~ ne tran -

smi si je bez an ga ̀ o va wa aku mu la tor ske ba -

te ri je, ko ri {}e we ba te ri je za po ja ~a we

sna ge di zel mo to ra (na te ̀ im de o ni ca ma)

za re ku pe ra ci ju sna ge pri ko ~e wu, po gon

po mo }u ba te ri je na kra }im re la ci ja ma ma -

wom br zi nom (do 30 km/h) ka da vo zi lo tre -

ba ne pri met no da se pri bli ̀ i od re |e nom

po lo ̀ a ju. Vo zi lo de mon stra tor no si 270

li ta ra go ri va, a radi se na po ve }a wu za -

pre mi ne re zer vo a ra na 636 li ta ra. Da bi

se obez be di la po treb na pro hod nost u iz u -

zet no te {kim uslo vi ma, is pi tu je se i mo gu} -

nost pri me ne gu me nih gu se ni ca za pre mo ta -

15. februar 2009.16

Kom pa ni ja UDLS kon ver to va la je

je dan oklop ni tran spor ter M113 APC u

vo zi lo de mon stra tor sa elek tri~ nim

po go nom M113 EDD (Elec tric Dri ve De -mon stra tor).

Mo del M113 EDD je, ta ko |e, tre ba -

lo is pi ta ti na osno vu po tre ba za ti he

ope ra ci je. Pro je kat je mi ro vao, da bi

1995. Agen ci ja DAR PA po no vo ak ti vi ra la

po nu du UDLS za raz voj hi brid nog po go na

to ga vo zi la. Ugra |en je mo tor ma le sna -

ge, od 55 kW (75 KS), ko ji je mo gao da se

po kre }e sa mo elek tri~ nom ener gi jom 54

olov no-acid na aku mu la to ra.

M113 APC

M2A3 BradleyCFV u Iraku

va we pre ko dva pa ra to~ ko va na pred ili

na zad.

Raz ma tra se raz voj gu se ni~ ne va ri -

jan te de mon stra to ra vo zi la AHED (Trac kedTDP). Pre ma pro gra mu raz vo ja FRES bi }e

ob u hva }e no 16 na men skih va ri jan ti vo zi la

na osno vu AHED 8h8 TDP – oklop ni tran -

spor ter, BVP, ar ti qe rij sko oru |e za ne po -

sred no ga |a we, vo zi lo sa mi no ba ca ~i ma za

po sred no ga |a we i po dr {ku tru pa, ko mand -

no vo zi lo, vo zi lo sa sred stvi ma ve ze za

{ta bo ve, sa ni tet sko vo zi lo, vo zi lo za

oprav ke i iz vla ~e we o{te }e nih OBV, za

ar ti qe rij ske osma tra ~e i upra vqa we va -

trom ar ti qe ri je, za tim, vo zi la za POB sa

lan se ri ma PO VR ko je dej stvu ju i od o zgo i

lo gi sti~ ko vo zi lo. Bri tan sko Mi ni star -

stvo od bra ne i In sti tut za na o ru ̀ a we

raz ma tra ju mo gu} nost da se teh no lo {ka re -

{e wa po je di nih pod si ste ma, ko ja su pri me -

we na u pret hod nom pro gra mu gu se ni~ nog vo -

zi la TRA CER (SAD i Bri ta ni je), is ko ri ste

na vo zi li ma AHED.

Fran cu ski

de mon stra tor DPEJe dan od osnov nih pro gra ma tran -

sfor ma ci je i mo der ni za ci je fran cu ske ar -

mi je je ste pro je kat BOA (Bul le Ope ra ti on nel -le Ae ro ter re stre) – kop ne no-va zdu {ne sna ge.

Pre ma we mu, do 2025. go di ne na ~el no su

de fi ni sa ne sna ge KoV, broj i vr sta bri ga da

(dve oklop ne za te {ke sna ge, dve sred we

me ha ni zo va ne, ~e ti ri la ke oklop ne, va zdu -

{no de sant na i avi ja cij ska bri ga da KoV).

Opre ma we tih sa sta va mo der nim OBV pla -

ni ra no je u dve fa ze.

U pr voj fa zi, ko ja se od vi ja od 2005.

do 2015. go di ne, mo der ni zo va }e se po sto -

je }a oklop na vo zi la (256 AMX-10RC 6h6,

160 ERC 6x6 i oko 1.000 VAB 4h4). Od

2010. osa vre me ni }e se 357 ten ko va Lec -lerc. Za po ~e }e i opre ma we no vim vo zi li ma

VBCI 8h8 (550) i VCP (150), te ma wim bro -

jem na men skih vo zi la na ba zi VBCI. U dru goj fa zi mo der ni za ci je KoV

pred vi |a se raz voj no vih OBV (od 2015. do

2025) u tri kla se – EB 5 (En gin Blin de) –

oklop no vo zi lo ma se od pet do {est to na

(to~ ka {i), EB 10 – vo zi la ma se od 10 do 16

to na (to~ ka {i i gu se ni ~a ri) i EB 20 – vo zi -

la ma se od 20 do 24 to ne (to~ ka {i i gu se -

ni ~a ri). Pro gram za me ne sta ri jih vo zi la

zo ve se EBRC (En gin Blin de a Ro u es de Con -tact) – bor be na vo zi la to~ ka {i, ma da se

mo ̀ e od no si ti i na gu se ni~ na vo zi la – En -gin Blin de de Re con na is san ce a Che nil le(EBRC).

Dru gu fa zu ka rak te ri {e raz voj sred -

weg OBV – EBM/C (En gin Blin de Me dia/Con -tact), sred we oklop no vo zi lo za bor bu, ko -

jim se pla ni ra za me na oklop nih au to mo bi -

la AMX-10RC (6h6). Raz voj pro to tip skog vo -

zi la EB2X (6h6) u GI AT je u to ku. Skra }e ni

na ziv tog vo zi la de mon stra to ra je ste DPE6h6 (De mon stra te ur Pro pul si on Elec tro ni que) –

de mon stra tor hi brid nog di zel-elek tri~ nog

po go na, ko ji je pr vi put pri ka zan 2005. go -

di ne. Vo zi lo ima ma su oko 16 to na, da qin -

ski upra vqa nu ku po lu CWTS (Ca set Te le sco -ped We a pon System) sa to pom 40 mm CTA(ka set na te le skop ska mu ni ci ja). Za te ̀ u va -

ri jan tu vo zi la EB20 (ma sa 24 to ne) u for -

mu li po go na 8h8 pred vi |a se raz voj to pa

105 mm u dvo ~la noj ku po li, sa elek tro-ter -

mal no-he mij skim po go nom pro jek ti la

(ETCG), ali i la kog to pa 120 mm. Ta kva no -

va unu tra {wa ba li sti ka tre ba da omo gu }i

dvo stru ko ve }e (i vi {e) po ~et ne br zi ne ki -

ne ti~ kih pro jek ti la u od no su na da na {we

sa ba rut nim po go nom.

Glav ni po gon vo zi la ~i ni vi so ko in -

ten ziv ni ne ma~ ki di zel mo tor MTU 199 6V,

spreg nut sa elek tro mag net nim ge ne ra to rom

od 450 kW i aku mu la tor skom ba te ri jom od

120 kW. Mo tor i ge ne ra tor ugra |e ni su na -

pred, aku mu la to ri ni skog na po na is pred u

po du, a vi so ko na pon ske ba te ri je is pod pro -

sto ra za po sa du. U glav ~i na ma svih {est

to~ ko va po sta vqe ni su elek tro mo to ri, ko ji

obez be |u ju sna gu obrt nog mo men ta od

21.000 Nm. Mak si mal na o~e ki va na br zi -

na ko ju vo zi lo mo ̀ e po sti }i na pu tu je ste

110 km/h.

Hod ni deo vo zi la ima hi drop ne u mat -

sko ve {a we, ko ~e }i si stem jed ne stra ne

to~ ko va za za o kret (skid ste e ring) i mo gu} -

nost okre ta wa na me stu oko ver ti kal ne ose

vo zi la (pi vot ste e ring), ka da to~ ko vi na jed -

noj stra ni po go ne na pred, a na dru goj vu ku

na zad (obr nu tim sme rom elek tri~ nog na po -

na elek tro mo to ra). Ma sa vo zi la je oko 18

to na (sa te re tom naj vi {e do 22 to ne). Po -

sa da se sme {ta na pred (dva stal na ~la na) i

po za di (~e ti ri do osam voj ni ka) – is krc ni

deo, na pro sto ru od 6,5 m3. Ma da je pro -

gram raz vo ja de mon stra to ra vo zi la sa di -

zel-elek tri~ nim po go nom za po ~eo vo zi lom

to~ ka {em (6h6), raz ma tra se i al ter na tiv -

no re {e we gu se ni~ nog vo zi la, ko je bi ima -

lo gu me ne gu se ni ce iz jed nog ko ma da (sli~ no

{ved skom pro jek tu SEP B-13). Na de mon stra to ru vo zi la DPE is pi tu -

ju se no vi ma te ri ja li ste alth teh no lo gi je i

pa siv na za {ti ta od no vih le gu ra oklo pa i

kom po zi ta. Raz mi {qa se i o im ple men ta -

ci ji si ste ma ak tiv ne za {ti te na vo zi lu, ali

i ukla pa we u mre ̀ u KIS po ti pu C3I za efi -

ka sno pri ku pqa we in for ma ci ja i ko man -

do va we na bo ji {tu na osno vu po da ta ka u

re al nom vre me nu.

AHED 8x8 GDLSAmericka kom pa ni ja GDLS, udru ̀ e na

sa in ter na ci o nal nom kor po ra ci jom za

pri me we na is tra ̀ i va wa (SA IC) u okvi ru

Upra ve TAR DEC, ra di la je tri go di ne na

raz vo ju dva de set ton skog OBV 8h8 – AHED(Advan ced Hybrid Elec tric Ve hic le) – na pred ni

hi brid no-elek tri~ ni po gon vo zi la (kao u

bri tan skom pro gra mu FRES). Is tra ̀ i va ne

su po god no sti i te {ko }e pri ugrad wi elek -

tro mo to ra u glav ~i ne to~ ko va, hla |e we

to~ ko va, te mo gu} no sti za upra vqa we vo zi -

lom pri me nom kom bi na ci je to~ ko va i gu se -

ni ca (sli~ no sta rim po lu gu se ni~ nim vo zi -

li ma u Dru gom svet skom ra tu).

Osnov ni agre gat vo zi la, ko ji da je

ener gi ju po go na, pred sta vqa ne ma~ ki di zel

mo tor se ri je MTU 199 V6 od 400 kW (536

KS). Ia ko ko mer ci ja lan, iza bran je zbog

vi so kog in ten zi te ta sna ge u kom pakt nom

agre ga tu ma lih di men zi ja i ma se, efi ka sno -

sti i po de sno sti za ugrad wu u ogra ni ~e ni

pro stor vo zi la AHED. Elek to ge ne ra tor

(al ter na tor) ugra |en je u stan dard ni pro -

stor pred vi |en za za ma jac di ze la.

Vu~ na sna ga vo zi la obez be |u je se po -

mo }u osam elek tro mo to ra ge ne ra to ra, sme -

{te nih u glav ~i ne to~ ko va (ta ko |e su pre u -

ze ti iz ne ma~ ke fir me Mag net Mo tor).Osnov nu ener gi ju u to~ ko ve is po ru ~u je glav -

ni ge ne ra tor. Ka da su to~ ko vi u slo bod nom

ho du, od no sno ka da se vo zi lo, na pri mer,

kre }e niz pa di nu, mo tor-ge ne ra to ri u to~ -

ko vi ma po na {a ju se kao ge ne ra to ri i do pu -

wa va ju ba te ri je elek tri~ nom ener gi jom.

Elek tro e ner gi ja de po nu je se u mo du -

lar nu ba te ri ju od pet li ti jum-jon skih aku -

mu la to ra, sme {te nih na pod vo zi la, sna ge

po 23 kW, na po na 24 V, ukup nog ka pa ci te ta

od 7 kW i na po na 220 V (po mo }u tran sfor -

ma to ra).

17

26Po sle M113 APC Agen ci ja DAR PA

po nu di la je kom pa ni ji UDLP ugo vor za raz -

voj de mon stra to ra hi brid no-elek tri~ nog

po go na na ba zi BVP M2A2 Bra dley IFV, ma -

se 22,7 to na. (Da nas je Bra dley do sti gao

ma su od 30 to na). O~e ki va lo se da }e bi -

ti kom ple ti ran u pro le }e 1999. go di ne.

Vo zi lo je do bi lo po gon po mo }u di zel

mo to ra Ca ter pil lar 3126, sna ge 260 kW(350 KS). Ugra di li su elek tro ge ne ra tor

za jed no sa kon struk ci jom mo to ra, dva kom -

ple ta aku mu la tor skih ba te ri ja (ukup no 88

olov no-acid nih aku mu la to ra) i elek tro -

mo to re na pre no sni ci ma po gon skih to~ ko -

va. Hi brid ni po gon omo gu }io je ubr za va -

we vo zi la od 0 do 32 km/h za {est se kun -

di, {to je po voq ni je od stan dard nog vo zi -

la Bra dley (osam se kun di pri me nom mo to -

ra od 370 kW sna ge). U no vi je vre me taj

pro je kat se ne po mi we ~e sto, jer je pa ̀ wa

usme re na na pro gram bu du }ih bor be nih

si ste ma FCV

M2A2 Bra dley IFV

U vo zi lo se mo gu ugra di ti dve gru pe

aku mu la to ra, ko ji su u pa ra lel noj ve zi. Ta -

kav si stem po go na AHED vo zi la mo ̀ e da

ra di na tri na ~i na – di zel-elek tri~ ni pre -

nos sna ge, ka da je ka pa ci tet ba te ri je opao

ili su is kqu ~e ni aku mu la to ri, hi brid ni

po gon (isto vre me no ra de di zel mo tor i ge -

ne ra tor), u slu ~a je vi ma ka da ba te ri ja po -

ma ̀ e di zel mo tor za do pu wa va we sna ge

ko ~e wa i olak {a va we na pre za wa di ze la

pri ve li kim na pre za wi ma i na glim pro me -

na ma op te re }e wa, za tim, ko ri {}e we ener -

gi je sa mo iz ba te ri je, ka da je po treb no pre -

}i od re |e ni pro stor sa {to ma we bu ke ili

iz be }i de tek ci ju ne pri ja te qa. U toj va ri -

jan ti br zi na kre ta wa je do 30 km/h (kao

britanski AHED).U za vi sno sti od te ren skih uslo va i

po tre ba, vo zi lom se mo ̀ e upra vqa ti kom -

bi no va no, za kre ta wem pr va dva pa ra to~ -

ko va i pro me nom obr ta ja to~ ko va na jed noj

stra ni na dru ga dva mo sta, okre ta wem vo -

zi la na me stu, oko ver ti kal ne ose (pi vot),

gde to~ ko vi na jed noj stra ni vu ku na pred, a

na dru goj na zad, te po je di na~ nim upra vqa -

wem sva kim to~ kom po for mu la ma po go na

4h4+2+2, 6h6+2 i nor mal no 8h8. Pne u -

ma ti ci to~ ko va (run-flat) su sa hi drop ne u -

mat skim si ste mom ogi bqe wa i mo gu da me -

wa ju kli rens vo zi la (od 13 do 58 san ti me -

ta ra), ~i me se po ve }a va pro hod nost, a vi -

si na vo zi la pri la go |a va ze mqi {tu.

FCS-W 8x8Gu se ni~ na plat for ma iz pro gra ma

bor be nih si ste ma FCS,od no sno de mon stra -

tor FCS-T (Fu tu re Com bat System-Trac ked),

po slu ̀ i la je za raz voj i to~ ka {ke ver zi je

FCS-W (W-wi led). Od we ga su pre u ze ti po -

gon ski mo tor, ge ne ra tor i tran sfor ma tor.

Kom pa ni ja UDPL pred vi |a da se na to~ ka {u

mo gu pri me ni ti 60 od sto kom po ne na ta gu -

se ni~ ne plat for me FCS. Udeo za jed ni~ kih

kom po ne na ta mo gao bi da ob u hva ti – osnov -

ni agre gat, elek tro ge ne ra tor, elek tro ni ku

po go na za sno va nu na ak tiv no hla |e nim si -

li kon skim tran zi sto ri ma, li ti jum-jon ske

aku mu la to re i di gi tal no upra vqa we.

Ver zi ja FCS-W 8h8 pred vi |e na je za

naj ve }e br zi ne – na pu te vi ma do 120 km/h,

a vi {e od 64 km/h u te -

ren skim uslo vi ma. Ima

mo gu} nost ubr za wa iz me -

sta od 0 do 48 km/h za se -

dam se kun di. Kon struk ci ja

oklop nog te la je od me ta -

la vi so ke ot por no sti (ti -

ta ni jum, vi so ko otvrd nu te

alu mi ni jum ske le gu re,

kom po zit ni po li me ri i

ke ra mi ka) ka ko bi se po -

boq {a la ba li sti~ ka za -

{ti ta. La ga ni, ali ~vr sti

do wi deo oklop nog te la la ko ap sor bu je ne -

rav ni ne, a spo qa {wi kru ti okvir kon stru i -

san je od od go va ra ju }e le gu re ko ja po dr ̀ a va

mo du le struk tu ral ne oklop ne za {ti te.

Je din stven mo del pred sta vqa vo zi lo

sa ga sno-tur bin skim mo to rom od 400 KS

Ho neywell 131-9 (stan dard no se ko ri sti na

put ni~ kom avi o nu Be o ing 737 kao po mo} ni

mo tor). Ge ne ra tor elek tro e ner gi je od 300

kW iz ra |u je kom pa ni ja UDPL. Ukup na ma sa

po gon skog blo ka je za 60 od sto lak {a od po -

gon skog blo ka

sa di zel mo -

to rom, pri -

la go |e nog za vo zi lo FCS-T, te omo gu }a va da

se u uprav nom ode qe wu sme ste dva ~la na

po sa de i da iza wih osta ne vi {e pro sto ra

za qud stvo ili te ret. Vo zi lo FCS-W pre -

{lo je 1.750 ki lo me ta ra te ren ske pro ve re

u Ka li for ni ji.

Thun der bolt M8 AGSAme ri~ ka kor po ra ci ja BAE Systems

pri ka za la je jo{ jed no vo zi lo sa hi brid nim

(di zel-elek tri~ nim) po go nom – Tun der bolt120 mm (bor be na ma sa 20,4 to ne), ko je je

raz vi je no iz se rij skog mo de la AGS M8 (Ar -mo u red Gun System 105 mm). Osnov ne raz -

li ke u od no su na uzor pred sta vqa ju ugrad -

wa to pa 120 mm sa au to ma tom za pu we we

(18 gra na ta), tri ~la na po sa de i dis tan ci -

o no upra vqa we oru |em. Pro stor vo zi la

po za di (kod ori gi nal nog vo zi la za po gon -

ski blok) oslo bo |en je za pre vo ̀ e we jo{

~e ti ri voj ni ka ili po ve }a we bor be nog

kom ple ta to pa (du plo) – kod vo zi la Thun der -

bolt po gon ski blok pre me {ten je na pred.

Dru ga no vi na je ste pri me na hi brid nog

po go na vo zi la sa {e sto ci lin dar skim di zel

mo to rom sna ge 333 kW (450 KS). On po kre -

}e elek tro mag net ni ge ne ra tor, ko ji obez -

be |u je po gon sku ener gi ju za dva elek tro mo -

to ra, ugra |e na u bo~ ne pre no se po gon skih

to~ ko va. Pred vi |e ne su i gu me ne gu se ni ce.

Vo zi lo Thun der bolt je do 2003. go di ne ima -

lo sta tus de mon stra to ra. Jo{ ne ma in for -

ma ci ja da li je sprem no za se rij sku pro iz -

vod wu, ia ko je na iz lo ̀ bi NVO u Sin ga pu -

ru 2006. po ka za no za ni ma we za we ga.

Mo del RST-V (4h4) Sha dow sti gao je do

ope ra tiv ne pri me ne. Kor po ra ci ja GDLS, uz

po dr {ku Agen ci je DAR PA i Upra ve za mor -

na ri~ ka is tra ̀ i va wa, raz vi la je za po tre -

be ma ri na ca (USMC) la ko vo zi lo za iz vi -

|a we, osma tra we i na vo |e we va tre si ste -

ma za va tre nu po dr {ku tru pa – RST-V 4h4

(Re con na is san ce, Sur ve il lan ce & Tar ge ting Ve -hic le) Sha dow (sen ka). Ta kav na ziv no si ve -

ro vat no zbog sma we wa bu ke mo to ra i ma -

skir nih ele me na ta vo zi la. Raz vi je no je na

osno vu vo zi la Ha mer 4h4, ka ko bi se spro veo

pro gram eks pe ri me na ta i te sti ra we hi -

brid nog elek tri~ nog po go na i ugrad wa

osta le na pred ne elek tron ske i op to e lek -

15. februar 2009.18

Upore|ewe u{tede

prostora SEP(zeleno) u

odnosu na klasi~ni pogon

(crveno)

SEP8x8

tron ske teh no lo gi je. USMC je na ru ~io la ko

vo zi lo ko je mo ̀ e da se tran spor tu je he li -

kop te ri ma MV-22 Osprey, CH-46, CH-56 i

tran sport nim avi o ni ma Bo e ing C-130 Her -cu les. U vo zi lu je pri me we na teh no lo gi ja ko -

ja se raz vi la za po tre be pro gra ma bu du }ih

vo zi la FCS. Uvo |e we u ope ra tiv nu upo tre -

bu za po ~e lo je kra jem 2006. go di ne.

Po gon ski agre gat DD 114 kW iz fa -

bri ke De tro it Di e sel po kre }e elek tro ge ne ra -

tor od 110 kW, ko ji po vrat no snab de va

elek tro e ner gi jom ~e ti ri elek tro mo to ra,

sna ge po 50 kW. Oni su ugra |e ni u glav ~i ne

sva ~e ti ri to~ ka. Opre mqe no je sa dva pa -

ko va wa li ti jum-jon skih ba te ri ja, ukup nog

ka pa ci te ta od 20 kW, ko je u hit nim slu ~a je -

vi ma, krat ko traj no mo gu da obez be de sna gu

od 80 kW. Ta kav po gon omo gu }u je da vo zi lo

raz vi ja mak si mal nu br zi nu na pu tu do 112

km/h, au to no mi ju od 758 ki lo me ta ra (pri

pro se~ noj br zi ni kre ta wa od 50 km/h i

po tro {wi go ri va iz re zer vo a ra za pre -

mi ne 95 li ta ra). U po re |e wu sa la ko

oklo pqe nim vo zi lom Ha mer M1114 (4h4),

stan dard nog po go na, au to no mi je kre ta wa

445 ki lo me ta ra, RST-V ima ve }i ra di jus

za 75 od sto, pri istom ka pa ci te tu re zer -

vo a ra za go ri vo.

Ne ma~ ki LLX Wi e selAAVU Ne ma~ koj je od 1990. go di ne pro iz -

ve de no oko 400 la kih va zdu {no-pre no snih

oklop nih vo zi la ti pa Wi e sel AAV (Aer por ta -ble Ar mo u red Ve hic le, ne ma~ ki Waf fen tra ger),345 lak {ih i kra }ih ver zi ja Wi e sel 1 i oko

50 ko ma da ne {to te ̀ ih i du ̀ ih Wi e sel 2, u

12 na men skih va ri jan ti. Ko ri sti ih ne ma~ -

ki kon tin gent Kfo ra na Ko so vu i Me to hi ji.

Vo zi la ima ju ma su od 2,8 ili 3,6 do

3,8 to na, sa tri ili pet do {est ~la no va

po sa de. Tran spor tu ju se he li kop te ri ma CH-53 (po dva vo zi la), tran sport nim avi o ni ma

C-130 (po tri), C-160 (po ~e ti ri vo zi la),

C-141 Star lif ter (po {est vo zi la). Po mo }u

avi o na Bo e ing 747 mo gu da se tran spor tu ju

po 24 ta vo zi la. I po mo }u he li kop te ra CH-

60A Black Howk i Su per Pu ma mo gu da se

pre no se pod ve za ni is pod he li kop te ra. Vo -

zi la su pro iz vod fir me MaK, sa da Rhe in -me tall Landsyste me.

U stan dard noj va ri jan ti ima ju po gon -

ski blok sa di zel mo to rom od 64 kW (86 KS)

ili od 81 kW (109 KS) i au to mat ske hi dro -

me ha ni~ ke tran smi si je. Za hva qu ju }i po voq -

noj spe ci fi~ noj sna zi od oko 30 KS/t, po -

sti ̀ u ve li ku br zi nu kre ta wa – do 75 km/h.

[te dqi vi su po tro {a ~i pa ostva ru ju au to -

no mi ju kre ta wa od 300 ki lo me ta ra, sa re -

zer vo a rom ka pa ci te ta 80 li ta ra go ri va.

U dru goj po lo vi ni de ve de se tih go di na,

ta da {wi MaK je, u sa rad wi sa Mag net Mo -tor, raz vio eks pe ri men tal ni mo del Wi e sel,ko ji ima elek tri~ ni po gon. Naj pre je eks pe -

ri men ti sa no sa lak {im Wi e sel 1, a ka sni je

i sa Wi e sel 2. Mo to ri Fol ksva gen (VW) ili

Au di ukom po no va ni su u je din stven blok sa

elek tro ge ne ra to rom, hlad wa kom i elek -

tron skim si ste mom ko ~e wa, upra vqa wa i

di stri bu ci je elek tri~ ne ener gi je na elek -

tro mo to re za po gon na zu bqe nih po gon skih

to~ ko va. Po gon ski blok je u pred wem de lu

oklop nog te la, kao kod stan dard ne va ri jan -

te vo zi la, a po gon ski to~ ko vi ko ji ima ju

elek tro mo tor ni po gon, pre me {te ni su po -

za di. Spoj iz me |u iz vo ra elek tri~ ne ener -

gi je i po gon skih elek tro mo to ra je ste ka -

blov ski.

Elek tro mo to rom se upra vqa po si ste -

mu avi o ni ke fly by wi re (le te we po mo }u ì -

~a ne ve ze), ma da bi se u na {em slu ~a ju to

re klo dri ve by wi re (vo ̀ wa po mo }u ì ~a nog

pre no sa). Mag net-mo to ri za po gon to~ ko va

kon stru i sa ni su za dve funk ci je. U nor mal -

noj vo ̀ wi elek tro mo to ri na pa ja ju se elek -

tro ge ne ra to rom, ali ka da je vo ̀ wa sa sma -

we nim na pre za wem (na pa di na ma ili se od -

u zi ma gas iz bi lo kog raz lo ga) elek tro mo to -

ri pre la ze na rad kao elek tro ge ne ra to ri i

19

26

Od 18 va ri jan ti vo zi la iz pro gra -

ma FCS (Fu tu re Com bat Su stems), gru pe

po sad nih vo zi la MGP (Man ned GRoyndVe hic les), sa mo hod na ha u bi ca 155 mm sa

dvo ~la nom po sa dom jed no je od tri vo zi -

la pro gra ma kod ko jih je eks pe ri men tal -

no pri me wen hi brid ni po gon. Kor po ra -

ci ja GDLS obez be di la je sa rad wu sa

kom pa ni ja ma za pro iz vod wu mo to ra za

raz voj i adap ta ci ju mo di fi ko va nog ne -

ma~ kog mo to ra MTU 890 V6 u vo zi la

FCS pro gra ma. Po svo jim ga ba ri ti ma

(620h676h610 mi li me ta ra) i ma si (oko

520 ki lo gra ma), taj vi so ko in ten ziv ni

di zel mo tor ma wi je za oko 50 od sto od

kla si~ nih di ze la iste sna ge od 550 kw(750 KS).

Di zel mo tor po kre }e elek tro ge ne -

ra tor (ugra |en na me stu za maj ca), ko ji

is po ru ~u je elek tri~ nu ener gi ju elek tro -

mo to ri ma pre no snog me ha ni za ma po gon -

skih to~ ko va. Ka da je na pre za we po gon -

skog si ste ma ma we, vi {ak elek tro e ner -

gi je tran spo nu je se u blok li ti jum-jon skih

ba te ri ja, ve li kog ka pa ci te ta. Za sma we -

we aku sti~ ke de tek ci je, vo zi lo se mo ̀ e

po kre ta ti sa mo po mo }u elek tro me ha ni~ -

kog po go na i ko ri sti ti iz vo re ener gi je

iz ba te ri ja.

Sa mo hod na ha u bi ca

NLOS-C 155 mm

SEP B-13 T2

do pu wu ju aku mu la tor sku ba te ri ju stru jom.

Kod za o kre ta vo zi la, si la ko ~e wa jed ne

stra ne vo zi la pre no si se na dru gu gu se ni cu

i po ja ~a va wen u~i nak. Da kle, si la iner ci je

vo zi la pre tva ra se u elek tri~ nu ener gi ju.

Kon struk ci ja elek tro mo to ra ge ne ra to -

ra je pqo sna ta, ve }eg pre~ ni ka i po de sna je

za ugrad wu u po gon ske to~ ko ve, bez po tre be

za po seb nim me ha ni~ kim pre no snim me ha ni -

zmom, {to je slu ~aj kod hi brid nog po go na sa

sme {ta jem ce lo ga po gon skog blo ka u je din -

stven pro stor, na pred ili na zad, ali ne na -

pred i na zad kao kod ver zi je Wi e sel. Zbog kon -

fi gu ra ci je elek tro mo to ra bo qe je is ko ri -

{}en zad wi pro stor vo zi la, bez kon struk -

tiv nih iz me na ba znog mo de la. Gu mi ra ne gu se -

ni ce, ko je su u pri me ni i na po je di nim va ri -

jan ta ma ba znog mo de la, ko ri ste se i za Wi selsa elek tri~ nim po go nom. Ni je po zna to da li

je re {e we sa elek tri~ nim po go nom pri hva -

}e no za stan dard da bi se Wi e sel pre kom po -

no vao u va ri jan te sa elek tri~ nim po go nom,

{to je, ina ~e, per spek tiv no re {e we bu du }ih

mo tor nih vo zi la.

Mar der IFVSre di nom de ve de se tih go di na ne ma~ ka

fir ma MaK (da nas u sa sta vu Rhe in me tall LandSyste me), u sa rad wi sa Mag net Mo tor, za me -

ni la je na bor be nom vo zi lu pe {a di je Mar derIFV po sto je }u hi dro me ha ni~ ku tran smi si ju

elek tri~ nom. Ta kva va ri jan ta ima stan dard -

ni tur bo pre hra wi va ni di zel mo tor MTU 883

od 441 kW (600 KS), elek tro ge ne ra tor od

420 kW i dva elek tro mo to ra od 750 kW za

po kre ta we po gon skih to~ ko va gu se ni ca. Pre -

no {e we elek tri~ ne ener gi je od ge ne ra to ra

na elek tro mo to re oba vqa se ka blov ski, se -

rij skom ve zom struj nog to ka. Elek tro mo to ri

obrt ne mo ment pre no se na bo~ ne pre no sni -

ke, ko ji ma se po kre }u po gon ski to~ ko vi. Na taj

na ~in, is kqu ~e na je me ha ni~ ka ve za gu se ni ca

i osnov nog iz vo ra ener gi je (ge ne ra tor ili

di zel), pa se sna ga pre no si od ge ne ra to ra do

pre no sni ka spoj nim ka blo vi ma i kon ver to -

ri ma za re gu li sa we pro to ka ener gi je, pri -

li kom pra vo li nij skog kret wa ili za o kre ta

vo zi la. Ti me je pro stor za in sta li sa we ele -

me na ta po gon skog blo ka znat no ra ci o nal ni -

ji, ali je ni ̀ i ste pen is ko ri {}e wa ener gi je

jer se ona ne ko li ko pu ta tran sfor mi {e iz

elek tri~ ne u me ha ni~ ku i obr nu to.

Sem to ga, pre no {e we uve }a ne sna ge

elek tri~ nim pu tem kod za o kre ta vo zi la zah -

te va da po gon ima ve }e agre ga te. Ta ko se vi -

{e gu bi i to plot na ener gi ja, {to tra ̀ i da

se in sta li {u ven ti la ci o ni ure |a ji ve }eg ka -

pa ci te ta hla |e wa (ti me je i utro {ak ener gi -

je po ve }an). Zbog to ga re ku pe ra ci ja elek -

tri~ ne ener gi je, ko jom se sna ga ko ~e wa pri

za o kre tu pre no si na spoq ni po gon ski to ~ak,

zah te va elek tro mo to re sna ge 750 kW, ko ja

se u da tom tre nut ku po ve }a va na 1.500 kW,

{to pred sta vqa ve li ko op te re }e we za po -

gon ski si stem. Do du {e, ti me se efi ka sno

uspo ra va vo zi lo i efi ka sni je skre }e s prav -

ca, ta ko da se do bi ja jed na vr sta re tar der

uspo ra ~a vo zi la.

Eks pe ri men tal ni Mar der sa elek tri~ -

nim po go nom ostva ri vao je mak si mal nu br zi -

nu na pu tu do 72 km/h (iden ti~ no osnov nom

mo de lu vo zi la), te po ka zao od li~ ne ma ne var -

ske spo sob no sti i bo qe per for man se od

osnov nog mo de la tog vo zi la. Ni je po zna to ka -

ko te ~e re a li za ci ja se rij ske pro iz vod we

elek tri~ nih tran smi si ja i ka da }e Mar derpre }i na ta kav po gon.

Fen nek 4x4 VT-EPo red vo zi la Wi e sel i Mar der, u Ne -

ma~ koj se eks pe ri men ti {e i sa hi brid nim

po go nom to~ ka {kih OBV, i pri po go nu

for mu le 8h8 i kod lak {ih vo zi la. Ak tu e -

lan je iz vi |a~ ki, vi {e na men ski oklop ni

au to mo bil Fen nek 4h4 RCV, ko ji je fir ma

KMW (Kra uss-Maf fei Weg mann) pred sta vi -

la 2007. go di ne na Kon fe ren ci ji o elek -

tri~ nim vo zi li ma u Stok hol mu. Vo zi lo }e

bi ti znat no dru ga ~i je kom po zi ci je, pri

iden ti~ noj ar hi tek tu ri stan dard nog vo zi -

la Fen nek. Ozna ~e no je kao VT-E (Ver -suchsttra ger Elek trisch) – elek tri~ ni po gon

vo zi la. U sa rad wi sa Mag net Mo tor, KMWsklo pi la je ugo vor sa Upra vom za voj nu

teh no lo gi ju i na bav ke (BWB) u Bun de sve ru

ka ko bi is pi ta la mo gu} no sti ta kvog si ste -

ma i pred lo ̀ i la, even tu al no, kon ver to -

va we po go na.

Ma sa Fen nek VT-E mo gla bi da bu de ve -

}a od stan dard nog vo zi la (do 12,6 to na).

Po gon ski agre gat bio bi pre me {ten na -

pred, tako da bi se do bi lo vi {e pro sto ra

u zad wem de lu vo zi la. Po sto je }a {e ma pod -

vo za – po for mu li H i au to mat ska me wa~ ka

ku ti ja za me ni le bi se elek tro mag net nim ge -

ne ra to rom od 180 kW, ko ji bi po kre tao

elek tro mo to re ugra |e ne u glav ~i ne to~ ko -

va. Tur bo pre hra wi va ni di zel mo tor od

210 kW (280 KS, ja ~i od ba znog mo to ra sa

177 kW/237 KS) po kre tao bi ge ne ra tor.

Pro me we na je pr vo bit na ide ja da se

sna ga ge ne ra to ra pre no si na to~ ko ve po -

mo }u kar dan skih vra ti la i po gon skih mo -

sto va, kao kod ori gi nal nog mo de la Fen nek.Pred vi |e no je da se stru ja pre no si na ~e -

ti ri elek tro mo to ra od po 50 kW sna ge,

pre~ ni ka 57 san ti me ta ra. Ener gi ja se pre -

no si dvo kru ̀ nim to kom elek tri~ ne stru je.

Ta ko su elek tro mo to ri (ugra |e ni u glav ~i -

ne to~ ko va, uz dvo ste pe ne pla ne tar ne re -

duk to re) iz vo ri elek tri~ ne ener gi je, u po -

je di nim si tu a ci ja ma, za re ku pe ra ci ju vi {ka

ener gi je i tran sfor mi sa we u elek tri~ nu.

Ta da se do pu wa va ju ba te ri je i, ka da je to

po treb no, po ma ̀ e se na pre za we glav nog

ge ne ra to ra. Ka ko je au to no mi ja ba znog mo -

de la od 460 do 1.000 ki lo me ta ra, ve ro -

vat no }e se pri me nom hi brid nog po go na

ona po ve }a ti. I po sto je }i di zel mo to ri tog

vo zi la is pu wa va ju stan dard Eu ro III emi si je

iz duv nih ga so va.

Ove go di ne u Lon do nu }e se or ga ni -

zo va ti sa ve to va we ze ma qa Na toa i broj -

nih dr ̀ a va van Ali jan se o pri me ni elek -

tri~ nog, od no sno hi brid nog po go na OBV.

Ubr za }e se raz voj, po sle ne ko li ko de ce ni -

ja mi ro va wa. To je po sle di ca ra di kal nog

sma we wa re sur sa naf te u mno gim re gi o -

ni ma sve ta, ali i po tre be da se za {ti te i

o~u va ju eko si ste mi. I da nas se ve} ugra |u -

ju kom pakt ni di zel mo to ri ko ji za do vo qa -

va ju kri te ri ju me o iz duv nim ga so vi ma – Eu -ro III. Pri me na hi brid nog po go na iz ve sni ja

je kod la kih OBV, ~i ja ma sa ne pre la zi 60

to na.

Mi lo sav C. \OR \E VI]

15. februar 2009.20

SEP 6x6

DDo pre ne ko li ko go di na osnov ni mla -

zni {kol ski avi on ame ri~ kog va zdu ho -

plov stva bi la je ce sna T-37, ko ja se u

ju ri {noj va ri jan ti A-37 i da nas ko ri -

sti u ne ko li ko voj nih va zdu ho plov sta

va, na ro ~i to u La tin skoj Ame ri ci. Va zdu -

ho plov na isto ri ja }e za pam ti ti i Mo del

337 Su per Skyma ster (voj na ozna ka O-2),

ko ji je to kom Vi jet nam skog ra ta slu ̀ io za

osma tra we, ko rek ci ju ar ti qe rij ske va -

tre, ozna ~a va we me ta i na vo |e we avi ja -

ci je na ze maq ske ci qe ve. „Glav nu ulo gu“

ima la je i u ho li vud skom hi tu Bat 21 sa

Xi nom Hek ma nom i De ni jem Glo ve rom u

glav nim ro la ma.

Vi {e na men ska pri ro da i pri stu pa~ -

nost ce sni nih avi o na ta ko |e je uti ca la

da se i u slu ~a ju ne kih dru gih ce sni nih ci -

vil nih le te li ca iz gu bi ja sna gra ni ca iz -

me |u osnov ne i voj ne na me ne. Je dan od pr -

vih pri me ra bi la je ce sna O-1 Bird Dog,voj na ver zi ja po pu lar nog mo de la 170.

Naj po pu lar ni ji ce snin avi on, mo del 172,

ko ji je naj pro da va ni ji ~e tvo ro sed u isto -

ri ji op {te avi ja ci je (do sa da pro iz ve de no

vi {e od 43.000 pri me ra ka) zna ~aj no me -

sto za u zeo je i kao avi on za se lek ci ju i

po ~et nu obu ku voj nih pi lo ta (voj na ozna ka

T-41). Ve li ki broj osta lih avi o na sa ce -

sni nim pre fik som ko ri sti se i za iz vi -

|a we i ae ro-fo to gra me trij sko sni ma we

za voj ne po tre be, a ve li ki broj avi o na

do bi jao je in sta la ci ju na o ru ̀ a wa ka da su

pri li ke to zah te va le, na ro ~i to ka da su se

avi o ni na la zi li u ar se na li ma si ro ma -

{ni jih ko ri sni ka.

U pro iz vod nom pro gra mu ce sna da -

nas ne ma kla si~ nog voj nog pro gra ma,

prem da se ma wi deo se rij ski pro iz ve de -

nih avi o na i da qe is po ru ~u je voj nim ko -

ri sni ci ma. Je dan od po sled wih ta kvih

pri me ra je ste is po ru ka avi o na ce sna

208B ka ra van no vo for mi ra nom ira~ kom

va zdu ho plov stvu. Taj po tez je, ima ju }i u

vi du ubr za ni rast po ten ci ja la po me nu te

voj ne for ma ci je i ras po lo ̀ i va fi nan sij -

ska sred stva, po no vo za go li cao pa ̀ wu

stru~ ne jav no sti – svr sis hod nost ta kve

na bav ke i pri me ne u voj noj na me ni, po go -

to vo u su ko bi ma ni skog in ten zi te ta.

21

26M A L I K L I P N I A V I O N I – C E S N A K A R A V A N

Provereni klasik

Je dan od pr vih voj nih ko ri sni ka ce sni 208

bio je Bra zil, gde se ove le te li ce

upo tre bqa va ju sa lo kal nom ozna kom C-98

Ime ce sna (Ces sna) ve} du ̀ e od

po la ve ka pred sta vqa

si no nim za ma le klip ne

avi o ne. U po go ni ma isto i me ne

kom pa ni je pro iz ve de no je

vi {e od 100.000 pri me ra ka te

ka te go ri je va zdu ho plo va.

Ia ko je svet sku sla vu ste kla

kao pro iz vo |a~

jed no mo tor nih sport skih

le te li ca sa klip nom

po gon skom gru pom, ce sna je

sve vre me po sto ja wa

pro {i ri va la asor ti man.

S vre me nom su iz we nih

fa bri ka po ~e li da iz la ze i

tur bo e li sni dvo mo tor ni

avi o ni, a po tom i bi znis

mla zwa ci, ~i je se pro iz vod ne

se ri je bro je u hi qa da ma.

I po red opre de qe no sti za

ci vil no tr ̀ i {te, ve li ki broj

ce sni nih avi o na na la zi se u

voj noj upo tre bi {i rom sve ta,

a ne ki mo de li su i na men ski

pro jek to va ni za voj ne po tre be.

Pre po zna tqi va

kon cep ci ja

Kraj se dam de se tih i po ~e tak osam de -

se tih go di na u va zdu ho plov noj in du stri ji

obe le ̀ en je ve }om pri me nom eko no mi~ ni je

tur bo e li sne po gon ske gru pe, {to je bi lo iz -

nu |e no po ve }a wem ce ne naf te. Ve li ki broj

avi o na ko ji je do ta da po go wen klip nim mo -

to ri ma mo di fi ko van je u no ve ver zi je sa

tur bo e li snim mo to ri ma, ali je ce sna kao

li der u obla sti ma le, op {te avi ja ci je, za -

po ~e la pro jek to va we pot pu no no vih tur bo -

e li snih avi o na. Ce sna 208 ka ra van bi la

je pr vi pot pu no no vi, jed no mo tor ni, tur bo -

e li sni avi on. Wen pr vi let do go dio se 9.

de cem bra 1982. go di ne. Svo jim iz gle dom,

ka ra van kon cep cij ski ni je od u da rao od Ce -

sni ne pre po zna tqi ve {e me vi so ko kril ca

sa jed nim mo to rom, ko ji su u pret hod nim de -

ce ni ja ma pro sla vi li ce snu. Iz u ze tak su bi -

le znat no ve }e di men zi je i ma se, na spram

ti pi~ nog Ce sni nog mo de la 150, {to je kom -

pen zo va no pri me nom eko no mi~ ne tur bo e -

li sne po gon ske gru pe – jed nog mo to ra Pratt &Whit ney Ca na da PT6A-114, sna ge 450 kW(600 KS), ko ji je sna gu pre no sio na tro kra -

ku eli su pro me wi vog ko ra ka ti pa Hart zell.Po ma lo ne zgrap nog iz gle da, ka ra van je i

no si vo {}u i kr sta re }om br zi nom od oko

300 km/~ nad ma {io jed no mo tor ne klip ne

pret hod ni ke. Ce nom sa ta le ta je dva da je

pre ma {i va la sla bi je klip wa ke, a pr va

ver zi ja ce sne 208A ka ra van mo gla je u te -

ret nom pro sto ru di men zi ja 3,7/1,6/1,3 me -

tra (d/{/v) da po ne se 1.360 ki lo gra ma te -

re ta ili 10 put ni ka, ukqu ~u ju }i i po sa du.

Zbog pla ni ra ne upo tre be na sla bi je pri -

pre mqe nim te re ni ma, pri me wen je ro bu sni

i iz dr ̀ qiv staj ni trap. Sa te re tom od 650

ki lo gra ma i re zer vom go ri va za 45 mi nu ta

le ta, avi on je mo gao da pre le ti vi {e od

1.700 ki lo me ta ra.

Od lu ka kom pa ni je Fe de ral Ex press (Fe -dEx) da na ba vi ve li ki broj ce sni 208 ka -

ra van bi la je pre lom ni mo me nat ko ji je

od re dio we go vu bu du} nost. Fe dEx se ba vi

15. februar 2009.22

Ira~ ke ce sne 208B pred sta vqa ju

po sled wi iz da nak voj nih ka ra va na.

Irak je kra jem 2007. go di ne na ru ~io pet

pri me ra ka, ko ji za dat ke da nas iz vr {a -

va ju iz ba ze na do mak Kir ku ka. Iz vi |a~ -

ka opre ma je iden ti~ na onoj na bes pi -

lot nim le te li ca ma pre da tor, a spe ci -

fi~ nost tih avi o na ~i ne i in sta la ci ja

na o ru ̀ a wa i pra te }i kon tej ner sa

opre mom, ko ja omo gu }a va upo tre bu la -

ser ski vo |e nih ra ke ta va zduh–ze mqa,

ti pa AGM-114 hel fa jer. Iz duv na cev

mo to ra iz ve de na je na de snu stra nu, ka -

ko iz duv ni ga so vi ne bi ome ta li rad ICsen zo ra za osma tra we. Avi o ni su opre -

mqe ni i ure |a ji ma za sa mo za {ti tu, pre

sve ga od pro ti a vi on skih ra ke ta lan si -

ra nih sa ra me na.

Ira~ ke ce sne

pre vo zom i is po ru kom raz li ~i tih vr sta

ro ba, a u svet skim okvi ri ma po se du je naj -

ve }u flo tu op {te, ci vil ne avi ja ci je,

ukqu ~u ju }i i {i ro ko trup ne avi o ne. Kom -

pa ni ja i da nas va zdu {nim pu tem pre vo zi

vi {e te re ta ne go ijed na dru ga va zdu ho -

plov na kom pa ni ja. Na osno vu ga ran to va -

ne br zi ne is po ru ke po {i qa ka na te ri to -

ri ji SAD, od sa mo je dan dan, Fe dEx je u

mo men tu po ja ve ce sne 208 bio po tre ban

jef tin i brz avi on za pre voz ma wih ko li -

~i na po {iq ki. Ori gi nal nost ka ra va na u

da tom mo men tu uro di la je naj pre ku po vi -

nom 40 avi o na u osnov noj ver zi ji 208A

ko ja je na zva na car go ma ster, a 1986. go -

di ne je is kqu ~i vo za po tre be Fe dEx raz -

vi je na ver zi ja 208B Su per Car go ma ster,~i ji je trup u od no su na ba zi~ nu ver zi ju

pro du ̀ en za 1,22 me tra. Osim ve }om du -

ì nom Su per Car go ma ster od li ko vao se i

uvo |e wem pre po zna tqi vog pod trup nog

kon tej ne ra za sme {taj te re ta. U ovoj ver -

zi ji Fe dEx je ku pio 260 avi o na, pr ven -

stve no za pre voz po {tan skih po {iq ki, a

ne put ni ka, pa su avi o ni is po ru ~i va ni

bez pro zo ra na te ret nom pro sto ru.

Ce sna 208B Su per Car go ma ster je

1990. go di ne opre mqe na no vim, sna ̀ ni -

jim mo to rom PT6A-114A, sna ge 505 kW(675 KS), i ta ver zi ja do bi la je ime grand

ka ra van (Grand Ca ra van). U avi on je, po -

red dva pi lo ta, mo gu }e sme sti ti do 12

put ni ka ili pre ve sti do 1.587 ki lo gra ma

ko ri snog te re ta. Isti mo tor ugra |en je

1997. go di ne i na osnov nu ver zi ju 208A,

ko ja se da nas nu di kao Ca ra van 208-675.

Ni jed na od va ri jan ti ne ma pre su ri zo va nu

ka bi nu.

U me |u vre me nu ce sna je na pra vi la

za ni mqiv po ku {aj sa va ri jan tom So loyPath fin der 21 (do ra |e ni 208B), na ko joj su

Od kra ja pro {le go di ne stan dard opre me avi o na se ri je

208 pred sta vqa in te gri sa ni si stem ka bin ske

in stru men ta ci je Gar min 1.000

Takti~ko-tehni~ke karakteristike cesne208B grand karavanPogonska grupa –jedan motor Pratt & Whitney CanadaPT6A-114A snage 505kW (675 KS)

Duìna aviona 12,70 m

Visina aviona 4,70 m

Razmah krila 5,87 m

Povr{ina krila 25,97 m2

Dimenzije kabinskog prostora (d/{/v) 5,1/1,6/1,3 m

Masa praznog aviona 2047 kg

Maksimalna poletna masa 3858 kg

Masa korisnog tereta 1937 kg

Maksimalna masa unutra{weg goriva 1267 l

Performanse aviona

Maksimalna brzina aviona na H = 3050 m 341km/hBrzina uzdizawa 297 m/min

Plafon leta 7,620 m

Duìna poletawa 416 m

Dolet (H=3050 m) 1679 km

Dozvoqena preoptere}ewa +3.8 g to –1.52 g

Iz bor si ro ma {nih

va zdu ho plov sta va

Od 1985. go di ne pa do da nas pro iz -

ve de no je vi {e od 1.600 pri me ra ka ce sni

208, ko je le te u vi {e od 70 ze ma qa sve ta.

Pre ma zva ni~ nim po da ci ma kom pa ni je Ce -

sna, flo ta tih avi o na na le te la je vi {e od

je da na est mi li o na sa ti sa ma lim pro cen -

tom ude sa u od no su na broj na le ta. Po do -

zri vost ve za na za po sto ja we sa mo jed nog

mo to ra na avi o nu po ka za la se pot pu no neo -

prav da nom.

S ob zi rom na {a ro li kost ku pa ca, Ce -

sna je jo{ 1985. go di ne tr ̀ i {tu po nu di la

voj nu ver zi ju, ko ja je u SAD ozna ~e na kao

U-27A. Avi on je opre mqen in sta la ci jom

na o ru ̀ a wa, a na bo~ nim vra ti ma ugra |en

je tro cev ni mi tra qez Ge tling, si ste ma ka -

li bra 0.50 (12.7 mm). Od re |en broj pri -

me ra ka na {ao se na upo tre bi oba ve {taj ne

agen ci je CIA, a za is kqu ~i vo voj ne za dat ke

Ce sni ni ka ra va ni i grand ka ra va ni uvr -

{te ni su u na o ru ̀ a we Bra zi la (lo kal na

ozna ka C-98), ̂ i lea, Ju ̀ ne Afri ke, Ko lum -

bi je, Mek si ka i Taj lan da.

u is toj gon do li sme {te na dva tur bo e li -

sna mo to ra Pratt & Whit ney Ca na da/So loyDu al Pac PT6D-114A, ko ji ukup nu sna gu od

991 kW (1329 KS) pre no se na sa mo jed nu

eli su. Trup avi o na je u od no su na osnov ni

mo del pro du ̀ en za 1.83 me tra. Ni je do -

ì veo se rij sku pro iz vod wu.

U sa stav ni deo po nu de ce sne je ste i

am fi bij ska ver zi ja, opre mqe na plov ci ma

ti pa Wi pli ne 8.000, u ko ji ma se na la ze i

kla si~ ni to~ ko vi, ta ko da, bez ob zi ra, na

to {to je opre mqen plov ci ma, avi on ni je

is kqu ~i vo ve zan za ope ra ci je sa vo de nih

po vr {i na.

Sli ku o upo tre bqi vo sti ka ra va na i

grand ka ra va na upot pu wu je i sa vre me na

ra dio-na vi ga cij ska i osta la elek tron ska

opre ma, o ko joj je ce sna uvek vo di la ra ~u -

na, pre sve ga sa aspek ta bez bed no sti.

Da na {wi stan dard opre ma wa avi o -

na se ri je 208 je ste in te gri sa ni si stem

ka bin ske in stru men ta ci je ti pa gar min

1000. Gar min 1000 pred sta vqa za me nu za

kon ven ci o nal ne avi on ske in stru men te i

avi o ni ku. U slu ~a ju ce sni 208 si stem se

sa sto ji od dva pri mar na let na pri ka zi -

va ~a (PFD) i jed nog vi {e funk cij skog

(MFD), di ja go na le 25,4 cm i re zo lu ci je

1024h768. Si stem je uve zan sa dvo ka nal -

nim di gi tal nim au to pi lo tom, si ste mom za

au to nom no au to mat sko pri la ̀ e we na ae -

ro dro me, bez kla si~ nih na vi ga cij skih

sred sta va, te si ste mom za bez bed no tak -

si ra we po op te re }e nim ae ro dro mi ma. U

se bi ob je di wa va i po ve zu je po dat ke i in -

for ma ci je sa po gon ske gru pe, ra dio-sta -

ni ca, VOR/ILS si ste ma, si ste ma za upo zo -

re we na okol ni sa o bra }aj i si ste ma za

iz be ga va we te re na, po dat ke sa let nog

kom pju te ra i sa me te o ro lo {kog ra da ra.

Sva ki od dis ple ja po se du je slot za

SD me mo rij ske kar ti ce, po mo }u ko jih su

mo gu }i la ka na do grad wa i do pu na ba ze

po da ta ka, neo p hod ne za na vi ga cij sko le -

te we i pro ce du re in stru men tal nog le te -

wa.

Po me nu ta naj sa vre me ni ja ra dio-na -

vi ga cij ska opre ma za op {tu avi ja ci ju, u

kom bi na ci ji sa kom plek snim si stem raz -

le |i va wa (TKS), omo gu }a va bez bed nu upo -

tre bu avi o na i u slo ̀ e nim me te o ro lo -

{kim uslo vi ma.

23

26

Na ce sni nim ka ra va ni ma je i

pod trup ni kon tej ner za pre mi ne 3,2 m3

15. februar 2009.24

Spek tar za da ta ka ko ji ka ra va ni da -

nas iz vr {a va ju u voj nim i pa ra voj nim for -

ma ci ja ma je ste ra zno lik – la ki tran sport,

obu ka pi lo ta tran sport ne avi ja ci je, de sant

qud stva i te re ta, me di cin ska eva ku a ci ja,

na vo |e we iz va zdu ha, uba ci va we i iz vla -

~e we spe ci jal nih je di ni ca, le te }a ko mand -

na sta ni ca za bes pi lot ne le te li ce, osma -

tra we, ra dio-teh ni~ ko i elek tron sko iz vi -

|a we i ae ro-fo to gra me trij sko sni ma we.

Po je di ni ko ri sni ci su na bo~ nim vra ti ma

po sta vqa li i va tre no na o ru ̀ a we, dok je

po sled wa, ira~ ka ver zi ja ka ra va na na o ru -

à na vo |e nim ra ke ta ma va zduh–ze mqa, ti -

pa AGM-114 hel fa jer. Ipak, ima ju }i u vi du

sa mo je dan mo tor, ve li ke di men zi je i po -

kre tqi vost avi o na, bor be na pri me na je

zbog ose tqi vost na va tru sa ze mqe re al no

ogra ni ~e na.

Po je di ni au to ri po put Xor xa Mo ri sa

ob ja {wa va li su zna ~aj avi o na te ka te go ri -

je za sva ko dnev no funk ci o ni sa we ma lih va -

zdu ho plov sta va, ali i wi hov zna ~aj za ce -

lo kup no dru {tvo, po vla ~e }i pa ra le lu sa

na bav kom i upo tre bom mla znih bor be nih

avi o na.

Na bav na ce na ce sne 208, ko ja se u

za vi sno sti od ver zi je kre }e u okvi ri ma

od 1.500.000 do 2.000.000 do la ra, mo -

è da se sma tra ko rekt nom u po re |e wu

sa onim {to jed no ma lo, ni sko bu xet no

va zdu ho plov stvo tim avi o nom mo ̀ e da

Za pri ku pqa we oba ve {taj nih po -

da ta ka za po tre be mi si je Eu for u BiH,

kra jem 2005. go di ne sklo pqen je ugo vor

sa fir mom CAE AVI A TI ON iz Luk sem bur -

ga, ko ja za dat ke iz vr {a va po seb no

opre mqe nim avi o ni ma ce sna 208/U-

27A. Prem da je zva ni ~an za da tak pri ku -

pqa we oba ve {taj nih po da ta ka za ko -

man du Eu fo ra u Sa ra je vu, re al no je

pret po sta vi ti da te po dat ke ko ri sti i

ame ri~ ka oba ve {taj na za jed ni ca, te ve -

}i broj za pad nih ze ma qa. Avi o ni ce sna

208/U-27A ko ji le te sa ae ro dro ma Tu -

zla opre mqe ni su kla si~ nim i IC ka me -

ra ma, a snim ke sa wih mo gu di rekt no da

pre no se na ze maq ske sta ni ce. Mul ti na -

ci o nal ne po sa de an ga ̀ o va ne na toj mi -

si ji su uglav nom biv {i pro fe si o nal ni

voj ni ci.

Pri ku pqa we po da ta ka

do bi je, u kom bi na ci ji sa ce nom sa ta le ta

od oko 200 do la ra. Prem da avi on i sli~ -

ni avi o ni ne osli ka va ju vi so ku teh no lo -

gi ju, ni ti se di ~e sja jem mla zne avi ja ci je,

oni je su po u zda na plat for ma za sva ko -

dnev no funk ci o ni sa we ni sko bu xet nog va -

zdu ho plov stva, {to po tvr |u je i ira~ ki

pri mer.

Mr Sla vi {a VLA ̂ I]

Ameri~ki stru~waci za bezbed-

nost aviosaobra}aja testiraju

tehnologije koji se primewuju na

civilnim i vojnim avionima i

svemirskim brodovima da bi se

umawio rizik od sudara sa pticama,

preneo je Vol strit ùrnal.

Tehnologije su raznovrsne, od

posebnih radara na zemqi za otkri-

vawe jata ptica koje bi mogle biti

opasne, do sistema osvetqewa koji

rasteruje ptice. Takve inicijative

privla~e pa`wu regulatornih tela i aviokompanija {irom sveta, ali deo nau~nih krugova

jo{ nije dovoqno angaòvan, a glavne prepreke za razvoj tehnologija jesu finansirawe i ad-

ministrativne prepreke.

U Sjediwenim Ameri~kim Dràvama godi{we se zabeleì 10.000 sudara aviona sa

pticama, {to je dva puta vi{e nego pre 10 godina. Tema je ponovo privukla pa`wu javnosti

nakon {to je ovog meseca Erbasov avion A320 prinudno sleteo u reku Hadson u Wujorku

nakon sudara sa jatom ptica, a tokom vikenda je utvr|eno da su na o{te}ewa oba motora uti-

cala „meka tela".

Pojedine kompanije, poput Horizon erlajnza i australijskog Kantasa primenile su pro-

totip sistema koji ptice pla{i svetlima.

Prema podacima kompanije Presajz flajt, koja razvija takve sisteme, Kantas je nakon

toga zabeleìo pad sudara sa pticama na mnogim doma}im linijama za 20 procenata. Direk-

tor Presajz flajta Skot Filiben kazao je da aviokompanije sada nemaju dovoqno sredstava

za ulagawe u tehnologije, te da je buxet Federalne uprave za aviosaobra}aj ograni~en, {to

usporava razvoj tehnologija.

Sa takvom ocenom sloìo se i direktor kompanije Detekt Geri Endrjuz, koji je saop{tio

da ve} vi{e od godinu dana pregovara sa zvani~nicima Federalne uprave za aviosaobra}aj

o primeni novog radarskog sistemima za za{titu od ptica.

Ta kompanija je u vi{e vojnih centara, izme|u ostalog u Frankfurtu, instalirala sis-

teme za za{titu od ptica, a prodala je sistem i Upravi za vazduhoplovstvo i kosmi~ka

istraìvawa.

Prema re~ima Endrjuza, radar firme Detekt omogu}ava da se ptice uo~e na razdaqini

ve}oj od 19 kilometara, o ~emu kontrolori leta dobijaju poruku koja sadrì informacije o

opasnosti od sudara.

26V e s t i V e s t i V e s t i V e s t i V e s t i

Kompanija „Prat end Vitni",

jedan od tri najve}a svetska proiz-

vo|a~a avionskih motora, zain-

teresovana je za kupovinu Vazduho-

plovnog zavoda „Orao" iz Bijeqine,

potvrdio je Milan Prica, direktor

Zavoda. On je istakao da sa 15 pred-

stavnika kanadskog ogranka te multi-

nacionalne kompanije, koji borave u

Bijeqini, po~iwu razgovore o na~inu

i mogu}nostima privatizacije.

Kana|ani su iskazali zani-

mawe za kupovinu vi{e od 49 odsto akcija Zavoda, ali to trenutno nije mogu}e zbog zakonskih

ograni~ewa. Iz Ministarstva industrije Republike Srpske navode da }e detaqi neophodni

za regulisawe privatizacije tog zavoda biti definisani do kraja marta.

Ministarstvo }e, kako se isti~e, predloìti da se izmeni Zakon o stranim ulagawima i

omogu}i kupovina ve}eg udela od 49 odsto. Ukupni kapital preduze}a je oko trinaest miliona

evra. Uz predloènu cenu vrednuju se i ulagawa, a posebno je va`no da novi vlasnik zadrì

zaposlene.

„Prat & Vitni" ima centralu u SAD i uz Xeneral elektrik i Rols-Rojs je vode}i svetski

proizvo|a~ avionskih mlaznih motora, gasnih turbina i generatora za brodove i raketne

motore. Ima 40.000 zaposlenih i godi{wi promet od trinaest milijardi dolara.

M. S.

Nove tehnologije za za{titu aviona od ptica Erbas ponovo odlaè

izradu vojnog

transportera A 4100M

[ef evropskog gigantskog proizvo |a -

~a aviona Erbas Tom Enders nazvao je od-

lagawe projekta vojnog transportnog avio -

na A400M pravim „receptom za katastro-

fu" i upozorio da }e zbog toga ugovori vre -

dni 20 milijardi evra pre}i u ruke konku -

rentskih kompanija.

Evropski konzorcijum za izradu vaz-

duhoplova, vojne i svemirske opreme

(EADS), u okviru koga posluje Erbas, za-

loìo se za promenu na~ina sprovo|ewa

najve}eg evropskog pojedina~nog vojnog ugo -

vo ra i zatraìo vi{e vremena za izvo|e -

we planiranog probnog leta.

„@elimo da nastavimo taj program,

ali da to u~inimo na na~in koji }e osigu-

rati uspeh za kupce i uspeh za industriju",

izjavio je Enders. On je upozorio da se sa

sada{wom ugovornom i organizacionom

{emom ne}e sti}i nigde i dodao da je re~

o „nemogu}oj misiji."

Enders smatra da projekat, ~iji je ciq

da se obnove transportni kapaciteti se -

dam zemaqa Natoa, zahteva ve}u kontrolu

i promene.

Projekat kasni dve godine, ali EADS

èli da se obezbedi jo{ jedna godina za

stabilizaciju programa, nagla{avaju}i da

nije fer da sam snosi ~itav rizik. Spro-

vo|ewe projekta odloèno je zbog ka{we-

wa izrade motora za novi transportni

avion. Isporuke novog aviona ne bi mogle

da krenu ranije od tri godine nakon prvog

probnog leta.

Enders je upozorio da bi bilo neod-

govorno nastaviti po starom i da bi tre-

balo ponovo utvrditi realne rokove za za-

vr{etak ~itavog projekta.

Britanija je upozorila da odlagawe

za tri do ~etiri godine „nije prihvatqi-

vo”. EADS je suo~en sa pla}awem od{tete

koja je predvi|ena ugovorima u slu~aju

odlagawa isporuke aviona. Bili su to

~isto komercijalni ugovori, {to se sma-

tralo neuobi~ajenim za poslove u vojnoj

industriji.

Izvr{ni direktor EADS-a Luj Galoa

izjavio je da je kompanija napravila veliku

gre{ku 2003. godine, kada je prihvatila

ugovor za izradu A400M. Kriti~ari pro-

jekta kaù da je wegovo ostvarewe pore -

me}eno politi~kim uplitawem, posebno

zbog izbora Evropskog konzorcijuma za

izradu motora za taj avion. Ali Nema~ka

je izvr{ila pritisak na EADS da prihvati

taj ugovor.

[tedwa SAD u nabavci oru`ja

25

Ame ri~ ke ha u bi ce 105 mm M2 ko ri ste

se od Dru gog svet skog ra ta. Ni do da -

na {wih da na ar ti qer ci mno gih dr ̀ a -

va ne è le da se od rek nu tih oru |a,

ko ja su jed na ko ko ri sna kao pre {e -

zde set i vi {e go di na.

Isto ri ja ha u bi ce 105 mm vo di u 1919.

go di nu, ka da su u Ve ster velt bor du de fi ni -

sa ni tak ti~ ko-teh ni~ ki zah te vi za no vo

oru |e va tre ne po dr {ke ame ri~ ke kop ne ne

voj ske. Na osno vu is ku sta va iz Pr vog svet -

skog ra ta tra ̀ io se ka li bar 105 mm ili

we mu bli zak, do met od oko 12.000 jar di

(10.973 me tra), sa pro jek ti lom ma se od 30

do 36 fun ti (13,61 do 15,87 ki lo gra ma).

La fe tom je tre ba lo obez be di ti po kre ta we

ce vi po vi si ni od -5° do +65° i po qe dej -

stva po prav cu od 360°.

Na osno vu po me nu tih zah te va iz ra |e -

na su dva pro to ti pa u ka li bru 105 mm –

M1920E sa raz dvo je nim kra ko vi ma la fe ta

i M1921E sa ku ti ja stim kra ko vi ma. Na po -

li go nu se kao po voq ni je po ka za lo dru go re -

{e we. Ono je pri hva }e no kao osno va za na -

sta vak raz vo ja.

Raz voj i mo di fi ka ci je

Ha u bi ca i la fet stan dar di zo va ni su

1928. pod ozna kom M1. Zbog ve li ke eko -

nom ske kri ze 1929, pri vre me no je ob u sta -

vqen rad na ha u bi ci do 1933, ka da se po -

no vo po kre nuo raz voj mo di fi ko va ne M1 sa

do dat no po boq {a nim la fe tom. Rad se pro -

te gao do 1940. Od ta da se na li sti na o ru -

à wa kop ne ne voj ske SAD zva ni~ no na la zi

ha u bi ca M2.

U pred rat nim me se ci ma usle di le su

ve li ke na rux bi ne za hit nu mo der ni za ci ju

ame ri~ ke ar ti qe ri je. Ha u bi ca se pro iz vo -

15. februar 2009.

Biografija

stopetice

26

H A U B I C E 1 0 5 M I L I M E T A R A ( 2 )

Od ra nih pe de se tih go di na

pro {log ve ka pa sve do 2005.

u JNA, a ka sni je i u Voj sci

Ju go sla vi je, ko ri sti le su se

ha u bi ce ame ri~ kog po re kla M2

kao vu~ na i sa mo hod na oru |a,

ozna ke M7. Po la zna osno va za

pro jek to va we pr ve do ma }e

ha u bi ce bi la je ne ma~ ka M18.

Zbog pre la ska na ame ri~ ki

stan dard mu ni ci je, na ~i we ne su

od re |e ne iz me ne, a fi nal ni

pro iz vod, ha u bi ca M56, imao je

naj bo qe oso bi ne dve ha u bi ce

iz Dru gog svet skog ra ta.

E{alon samohotki M7

na paradi prire|enoj

u Beogradu 1946.

godine Neobi~an

detaq predstavqa

dodatno naoruàwe

dvocevni lafet sa

mitraqezima broving

27

26ha u bi ce na va tre ne po lo ̀ a je u pla ni na ma

iz nad ko tli ne u ko joj su se na la zi li Fran -

cu zi. For ti fi ka ci je ni su iz dr ̀ a le ar ti -

qe rij ske uda re pa su od bram be ni po lo ̀ a ji

pa li pod stal nom va trom ha u bi ca.

Za vre me bo rav ka u Vi jet na mu, Ame ri -

kan ci su ta ko |e ko ri sti li M101 za od bra -

nu ba za. Kao pod ve sni te ret ~i nu ka, ha u bi -

ce su ver ti kal nim ma ne vrom pre ba ci va ne

do is tu re nih ba za na ra{ ~i {}e nim

vr ho vi ma br da. One su

gra |e ne u raz ma ci ma

od re |e nim pre ma do -

me tu ha u bi ca, ka ko bi

se ba ze me |u sob no

bra ni le. Ha u bi ce 105

mm u~e stvo va le su u

de se ti na ma lo kal nih

oru ̀ a nih su ko ba – na

Bli skom is to ku bi le

su u ru ka ma Izra e la -

ca, Jor da na ca i Li -

ba no na ca, za tim na

iran skoj stra ni u os-

am go di na ra ta pro tiv

Ira ka, na Pa ki stan -

skoj stra ni pro tiv

In di je. Ame ri~ ke je di ni ce su se u Ju ̀ nom

Vi jet na mu 1966. pre na o ru ̀ a le no vom ha u -

bi com M102. Sta re su to kom se dam de se tih

i osam de se tih go di na za dr ̀ a ne u Na ci o -

nal noj gar di – tri di vi zi o na sa 54 oru |a

bi la su u sa sta vu di vi zij ske ar ti qe ri je.

Ma rin ci su osta li ver ni sta roj M101A1

sve do po ~et ka 21. ve ka.

De se ti ne ze ma qa {i rom sve ta ima ju

M101 u na o ru ̀ a wu ak tiv nih je di ni ca ili u

re zer vi za rat ni raz voj. Po se du ju ih i vr lo

bo ga te dr ̀ a ve – Au stra li ja, ko ja ima 128

ha u bi ca, Ka na da 171 ha u bi cu C1 i C3,

Dan ska ima ba te ri ju od se dam oru |a, a Ne -

ma~ ka 26. Ko ri sni ci su M101 ce ni li kao

po u zda no i vr lo efi ka sno oru |e, ali su

tra ̀ i li po ve }a we we go vog do me ta. Pri me -

nom no vog ra zor nog pro jek ti la M927, do -

met je po ve }an na 15.900 me ta ra, od no sno

di la u dva mo de la – M2 i

M2A1. Raz li ko va le su se

na osno vu to ga {to M2A1

ne ma na la fe tu do wi,

le vi i de sni po mo} ni

{tit, a le vi i de sni

glav ni {tit mo gu

da se pre klo pe u

gor wem de lu.

Kao pri vre me no re {e we za va tre nu

po dr {ku ten ko va u Tu ni su 1942. ko ri {}e na

su sa mo hod na oru |a T19. To su bi li po lu gu -

se ni ~a ri M3 sa ha u bi com M2. Na pra vqe -

na su 324 pri mer ka. Krat ko su ko ri {}e ni,

a iz ba ~e ni su iz pr ve li ni je u ko rist sa mo -

hot ki M7. U rat no do ba, pe {a dij ske di vi -

zi je SAD ima le su u svom sa sta vu tri la ka

ar ti qe rij ska ba ta qo na. Pre ma for ma cij -

skoj ta bli ci u ba ta qo nu su se na la zi le tri

ba te ri je od ~e ti ri oru |a M2 ili M2A1.

To kom rat nih go di na iz fa bri ke Rok aj lend

ar sinl iza {lo je 8.536 ha u bi ca. Po sle ra -

ta pro iz vod wa se na sta vi la do 1953. i za

to vre me is po ru ~e ne su 10.202 ha u bi ce.

Po sle ra ta pro me we ne su ozna ke

sred sta va rat ne teh ni ke u OS SAD i M2 i

M2A1 po sta le su la ke ha u bi ce M101 i

M101A1 sa la fe tom M2A1 od no sno M2A2.

Bez ob zi ra na to da li su no si le sta ru ili

no vu ozna ku, ha u bi ce ka li bra 105 mm ima -

le su pri li ku da po ka ̀ u svo je ka rak te ri -

sti ke u lo kal nim ra to vi ma, u vre me nu po -

sle Dru gog svet skog ra ta. Bi le su osnov no

sred stvo va tre ne po dr {ke Ame ri ka na ca i

sa ve zni ka u Ko rej skom ra tu. Po seb no su bi -

le va ̀ ne u mo men ti ma ka da lov ci bom bar -

de ri ni su le te li zbog lo {ih me te o ro lo -

{kih uslo va, a ko mu ni sti su to ko ri sti li za

ma sov ne ju ri {e na ame ri~ ke po lo ̀ a je.

Ha u bi ce 105 mm ko ri {}e ne su na obe

stra ne to kom ra ta u In do ki ni. Fran cu zi

su ce ni li ha u bi ce, ali one su u ru ka ma pro -

tiv ni ka, ko mu ni sta, ko je je vo dio ge ne ral Vo

Ngu jen Xa pa, na ne le ne pri ja te qu te {ke gu -

bit ke i po ra zi le ga u bor ba ma za Di jen Bi -

jen Fu. Vi jet nam ci su na ru ka ma iz gu ra li

vi {e od 40 od sto. U Fran cu skoj, Ho lan di ji,

Ne ma~ koj i Ve li koj Bri ta ni ji ka ri je ra

H101 po ku {a la se pro du ̀ i ti ve }im pro me -

na ma kon struk ci je oru |a. Iz me na se od no -

si la na za me nu ce vi no vom, du ̀ i ne od 30 do

37 ka li ba ra, sa ga snom ko~ ni com ve li ke

efi ka sno sti. Do met i va tre na mo} po ve }a -

ni su i pri me nom no ve mu ni ci je.

De ve de se tih go di na fran cu ska fir ma

GI AT mo der ni zo va la je 300 ha u bi ca na stan -

dard M101/30 i M101A1/30 sa ce vi od 30,2

ka li bra. Mak si mal ni do met, ka da se ko ri sti

pro jek til M913, iz no si do 19.200 me ta ra, a

pri me nom fran cu skog pro jek ti la sa ge ne ra -

to rom ga sa do 18.500 me ta ra. Ho land ska

fir ma RDM Teh no lo xi BV, u sa rad wi sa bri -

tan skim Ro jal ord nans, u dru goj po lo vi ni de -

ve de se tih, iz ra di la je za Ka na du 96 op ci ja

za 36 mo di fi ko va nih ha u bi ca M101A1/33,

ce vi od 33 ka li bra i do me tom do 19.600 me -

ta ra, a pro jek ti lom M913 i 19.500 me ta ra

sa ho land skim pro jek ti lom sa ge ne ra to rom

ga sa M1BBU. U Ka na di su u na o ru ̀ a wu za dr -

à ne iz vor ne ha u bi ce C2 i mo der ni zo va ne

C3. Jor dan ci su u na o ru ̀ a we uve li sa mo hod -

nu va ri jan tu 105/33 mm na te ren skom vo zi lu

na zva nu MO BAT (mo bil na ar ti qe ri ja).

M2 u JNA

Ha u bi ce M2 i M2A1 uve de ne su u na o -

ru ̀ a we JNA 1953. go di ne. Do {le su pro -

gra mom voj ne po mo }i SAD i sa ve zni ka –

MDAP. U na sto ja wu da oja ~a ju JNA, ali i da

haubica M2A1

Haubica M2A1 na ve`bi „Pobeda 75“

u okolini Ki~eva, 1975. godine.

Baterija haubica 105 mm M2A1 na

vatrenom poloàju 1965. godine

od sta rih po do dat nim bo~ nim plo ~a ma za

za {ti tu mu ni ci je. Ta ko su M7B1 na pra vqe -

ne od mar ta 1944. do fe bru a ra 1945, u

826 pri me ra ka, u fa bri ci Presd stil. Po -

sle to ga je u Fe de ral vel de ru iz ra |e no jo{

127 sa mo hot ki do za vr {et ka ra ta.

Oru |a M7 na men ski su na sta la za va -

tre nu po dr {ku ten ko va. U OS SAD, u vre me

Dru gog svet skog ra ta, u for ma cij skom sa -

sta vu ten kov skih di vi zi ja na la zi le su se 54

M7. î ni le su tri ba ta qo na poq ske ar ti -

qe ri je – sva ki po tri ba te ri je od po {est

oru |a. Uz sva ko se pri do da va lo oklop no

vo zi lo M10 za pre voz mu ni ci je, na pra vqe -

no na sli~ noj {a si ji kao i sa mo hot ka.

Bri tan ci su ~e sto ko ri sti li M7, ko ga

su u slu ̀ bi zva li prist – sve {te nik, zbog iz -

gle da tu re le za mi tra qez ko ja pod se }a na

cr kve nu pre di ka o ni cu. Pr vih 90 M7 po sla -

to je u le to 1942. di rekt no iz fa bri ke bri -

tan skoj 8. ar mi ji u Sa ha ru.

Bi le su vr lo efi ka sne u bor bi pro tiv

Ro me la i za to su mno ge ubr zo pre ba ~e ne

28

Pr va oru |a ame ri~ kog po re kla u

ka li bru 105 mm uvr {te na u ju go slo ven -

ske oru ̀ a ne sna ge bi le su ha u bi ce M3.

Pr vih 12 ko ma da is kr ca na su s bro da u

lu ci [i be nik u pro le }e 1945. go di ne.

Oru |a M3 na sta la su na osno vu zah te va

za la kom ha u bi com kop ne ne voj ske SAD,

za za dat ke za ko je se M2 sma tra la pre -

vi {e te {kom, a ha u bi ca 75 mm M1 sla -

bom za efi ka snu va tre nu po dr {ku. Za to

su na M3 i M3A1 po ve za ni me ha ni zam

M2 sa ce vi skra }e nom za 686 mm sa la -

fe tom M3/M3A1, na sta lim na osno vu

la fe ta ha u bi ce M1. Do bi la se ma wa

ma sa u od no su na M2, oko 700 ki lo gra -

ma, ali uz gu bi tak do me ta – 7,5 km (pre -

ma po da ci ma JNA 6.950 m).

Po {est M3 bi le su u sa sta vu pe -

{a dij skih pu ko va SAD, od dru ge po lo vi -

ne 1942. go di ne. La ke ha u bi ce ni su ste -

kle sla vu M2 i pre sta le su da se pro iz -

vo de po sled we rat ne go di ne. One su bi -

le vi {ak u SAD i za to su nad le ̀ ni

1951. go di ne od lu ~i li da 115 ko ma da

pre da ju na po klon JNA. Ha u bi ce M3 su

slu ̀ i le u brd skim je di ni ca ma do 1963.

go di ne. Za dr ̀ a ne su za obu ku re zer ve.

HAUBICE M3

je pri pre me za even tu al ni od bram be ni rat

od Is to~ nog blo ka, Ame ri kan ci su pro ce -

ni li da su ha u bi ce pri o ri tet u iz bo ru

sred sta va rat ne teh ni ke ko ji {a qu na Bal -

kan. Za to je od 1953. do 1958. go di ne JNA

is po ru ~e no 288 ha u bi ca. U to vre me, one su

u Na tou sma tra ne za sred stva pr ve li ni je,

po god na za pri me nu u svim ze mqa ma ~la ni -

ca ma i sa ve zni~ kim dr ̀ a va ma, kao naj broj -

ni je oru |e va tre ne po dr {ke.

Ha u bi ce po ro di ce M2 su u JNA te ̀ i -

{no bi le uvr {te ne u deo di vi zi ja pot pu no

pre na o ru ̀ a nih na ame ri~ ku te {ku teh ni ku.

Do bi le su me {o vi ti ar ti qe rij ski puk sa

tri di vi zi o na 105 mm sa tri ba te ri je od

~e ti ri oru |a i di vi zi on 155 mm. Ha u bi ce

M2 vu kli su ka mi o ni GMC pri mqe ni ta ko |e

iz MDAP.

Di vi zi je ko je su za dr ̀ a le teh ni ku iz

SSSR ili je do bi le ple nom u Dru gom svet -

skom ra tu, ima le su puk sa jed nim di vi zi o -

nom od 12 oru |a 105 mm (ame ri~ ke ili ne -

ma~ ke ha u bi ce) i dva di vi zi o na 76 mm M42.

Ka da su kra jem pe de se tih go di na u JNA

uve de ne i do ma }e ha u bi ce 105 mm M56,

one i oru |a ame ri~ kog po re kla tre ti ra na

su kao sred stva va tre ne po dr {ke sli~ nih

teh ni~ kih ka rak te ri sti ka. Za to su isto vre -

me no ko ri {}e na u je di ni ca ma – ne raz dva -

ja se pri me na M2 i M56 u or ga ni za cij skom

smi slu.

Sa mo hod na ha u bi ca M7

Sa mo hod ne ha u bi ce (SH) M7 na sta le

su in te gra ci jom M2A1 sa po sto qem M4 ili

M4A1 na te lo ten ka M3. Za odr ̀ a va we ve -

ze sa mo hot ka je ima la ra dio-ure |aj SCR-

510. Dva pro to ti pa sa mo hod nog oru |a,

ozna ke T32, na pra vqe na su 1941. go di ne.

Po sle ne ko li ko teh ni~ kih iz me na, fe bru a -

ra 1942, no vo oru |e uve de no je u na o ru ̀ a -

we kop ne ne voj ske SAD, pod ozna kom M7

ha u bi~ ki mo to ri zo va ni la fet.

Se rij ska pro iz vod wa po ve re na je

fir mi Ame ri ken lo ko. Pr ve od 2.028 ko -

ma da sa mo hot ki M7 iza {le su iz ha la u

pro le }e 1942. go di ne. To kom pro iz vod we

pri me we na su po je di na re {e wa sa ten ka

M4 {er man i jed no del ni li ve ni ~e o ni deo

sa mo hot ke ume sto pr vo bit nog tro del nog ~e -

la po ve za nog za ko vi ca ma. Zbog za vr {et ka

pro iz vod we ten ka M3, sa mo hot ke sa ozna -

kom M7B1 iz ra |i va ne su na ba zi ten ka

M4A3. Sa mo hot ke su se spo qa raz li ko va le

No}no ga|awe iz

haubice 105 mm

M3(a) 1947. godine

Takti~ko-tehni~ke karakteristike M2

Masa na mar{evskom poloàju M2 2.030 kg, M2A1 2,258 kg

Duìna na mar{u: 5.990 mm

[irina na mar{u: 2.146 mm

Duìna cevi: 2.574 mm

Vertikalno poqe dejstva: od -5° do +66°

Horizontalno poqe dejstva: 23°°

Maksimalni efektivni domet sa TF zrnom i sedmim puwewem: 11.275 m

Maksimalna po~etna brzina zrna: 472 m/s

Maksimalna brzina paqbe: 10 metaka u minuti

Trajna brzina paqbe: tri metak u minuti

15. februar 2009.

pre ko oke a na. Bri tan ci su 107 M7 mo di -

fi ko va li u oklop ne tran spor te re kan ga ru.

U bri gad nim teh ni~ kim ra di o ni ca ma ski nu -

ti su ha u bi ca, vi so ka tu re la mi tra qe za i

ku }i {ta za sme {taj mu ni ci je. Na taj na ~in

stvo ren je pro stor za 20 pe {a di na ca i dva

~la na po sa de. U sa sta vu 8. ar mi je, na Ita -

li jan skom fron tu, bo rio se me ha ni zo va ni

puk sa mo di fi ko va nim sa mo hot ka ma.

Ia ko su se u ra tu do bro po ka za le, sa -

mo hot ke su od ja nu a ra 1945. sma tra li za -

sta re lim sred stvi ma, pa su po ste pe no po -

vu ~e ne iz upo tre be u ko rist M37 HMC, na -

~i we ne na ba zi la kog ten ka M24.

M7 u JNA

U ju go slo ven ske oru ̀ a ne sna ge sa mo -

hot ke M7 pri sti gle su u dva na vra ta –

1945. i 1951. go di ne. Pr vi kon tin gent ~i -

ni lo je 19 oru |a iz sa ve zni~ ke po mo }i, ko -

ja su za za vr {ne bor be sti gla 19. apri la

1945. bro dom u lu ku [i be nik. Tri ba te ri -

je od tri oru |a uvr {te ne su u sa stav Mo to -

ri zo va nog ar ti qe rij skog di vi zi o na ê tvr -

te ar mi je, po ~e ti ri M7 do de qe ne su hr vat -

skom Glav nom {ta bu i Dru gom kor pu su i dve

M7 u{le su u Pe tom kor pu su. Par ti za ni su

M7 zva li sa mo hot ka ma {er man – po ten ko -

vi ma ko je ta da ni su mo gli da vi de na bal -

kan skom ra ti {tu.

Po sle for mi ra wa Ten kov ske ar mi je

svi pri mer ci M7 sme {te ni su u sa mo stal nu

ar ti qe rij sku bri ga du u Srem skim Kar lov -

ci ma, kao re zer va Vr hov nog ko man do va wa.

Broj M7 po ve }ao se pe de se tih go di na

za 56. Sa dva di vi zi o na, ko ja su ima la 12

M7, i di vi zi o nom ru skih vu~ nih ha u bi ca

122 mm, po pu we ni su me {o vi ti ar ti qe rij -

ski pu ko vi u sa sta vu oklop nih di vi zi ja. Po -

sle re or ga ni za ci je Dr var-2 1964. go di ne,

oklop na bri ga da ima la je ba te ri ju od {est

M7. Po ~et kom se dam de se tih M7 su u{la i u

sa stav de la me ha ni zo va nih bri ga da, svr -

sta na u di vi zi on od 18 oru |a. Di vi zi o ni

su for mi ra ni u ne ki ma od me {o vi tih pro -

ti vo klop nih bri ga da. Za za me nu sta rih oru -

|a uve de ne su ru ske sa mo hod ne ha u bi ce 122

mm 2S1, ali M7 se odr ̀ a la u po je di nim je -

di ni ca ma do kra ja po sto ja wa JNA. Na li -

sti imo vi ne JNA 1991. go di ne bi le su 84

sa mo hot ke M7. Po sled we su ras ho do va ne i

uni {te ne 1996. i 1997. go di ne, to kom re -

duk ci je vi {ko va ar ti qe rij skog na o ru ̀ a wa.

Na sta nak SH-1

Po tre be JNA za ar ti qe rij skim oru -

|i ma, pri la go |e nim uslo vi ma po sle Dru gog

svet skog ra ta, bi le su iz u zet no ve li ke. U to

vre me ar ti qe ri ja je ko ri sti la ra zno li ka

oru |a iz ple na i sa ve zni~ ke po mo }i. Za to

se na sto jao po kre nu ti sa mo stal ni, do ma }i

raz voj. U tom po slu po ka zao se zna ~aj po je -

din ca, sna ̀ nog au to ri te ta stru ke – re~ je o

29

26

Samohotka M7 u ratnim danima imala je razli~ite oznake – ameri~ka bela zvezda

prefarbana je u crveno, ali je zadràn evidencijski broj KoV SAD. Osim formacijskog

brovinga, na zadwem delu vozila postavqen je jo{ jedan mitraqez.

Posada: 7 – komandir odeqewa, ni{anxija, pomo}nik

ni{anxije, punilac, tempira~, dodava~ i voza~

Naoruàwe:

Haubica 105 mm M2A1


Horizontalno poqe dejstva: levo 15°, desno 30°

Protivavionski mitraqez 12,7 mm M2 broving

Horizontalno poqe dejstva: 360°


Borbeni komplet: 57h105 mm i 300h12,7 mm

Borbena masa: oko 23.590 kg

Pogonska grupa:

Benzinski motor kontinental R-975, zvezdasti sa devet cilindara

i vazdu{nim hla|ewem

Potro{wa goriva na motor-~as rada: 45 kg

Potro{wa goriva na 1 km: 4 l

Maksimalna brzina na putu: 37,5 km/h

Maksimalna brzina van puta: 24-32 km/h

Radijus kretawa na putu sa tvrdom podlogom: 137 km

Mogu}nosti savladavawa prepreka:

Maksimalni uspon: 60%

[irina rova: 2,286 m

Visina vertikalne prepreke: 0,609 m

Dubina gaza uz minimalnu brzinu: 1.219 mm

Dimenzije:

Duìna oru|a sa haubicom u mar{evskom poloàju: 6.195 mm

Visina oru|a sa protivavionskim mitraqezom: 3.000 mm

[irina kolotraga oru|a od sredine jedne do sredine

druge gusenice: 2.108 mm

Klirens: 435 mm

Oklopna za{tita: od 12 do 62 mm

Takti~ko-tehni~ke karakteristike SH M7:

tri di vi zi on 105 mm i 18 oru |a, a di vi zi je

B do bi le su dva di vi zi o na.

To kom se dam de se tih go di na ha u bi ce

105 mm po sta le su uglav nom opre ma bri -

gad ne ar ti qe ri je, ko ju su ~ini li di vi zi o ni

od tri ha u bi~ke ba te ri je, od po {est

oru|a. U de lu pe {a dij skih di vi zi ja za -

dràla su se dva di vi zi o na sa ukup no 36

ha u bi ca. Ma sov ne na bav ke ar ti qe rij skih

oru|a iz SSSR po kre nu te su od 1975. go di -

ne, ali ni su pot pu no za me ni le ka li bar 105

mm. Pre la zak na ru ski ka li bar 122 mm ni -

je se ostva rio do po~et ka gra|an skog ra ta,

ka da su de se ti ne bri ga da ima le di vi zi o ne

105 mm. Po sle 1992. go di ne ha u bi ce M56

osta le su zna~ajan deo in ven ta ra Voj ske

Ju go sla vi je (VJ). Oko 330 ko ma da ko ri sti -

lo se u sa sta vu di vi zi o na mo to ri zo va nih

bri ga da. Broj oru|a re du ko van je na osno vu

tem pa ras for mi ra wa mo to ri zo va nih bri -

ga da. U 2000. go di ni u VJ se na la zi lo 260

M56. Broj od 234 ko ma da odrào se do

2001. go di ne.

Po ~et kom 21. ve ka di vi zi o ni od 18

M56 na la zi li su se u sa sta vu pet mo to ri -

zo va nih i osam pe {a dij skih bri ga da. Ka ko

su uki da ne po je di ne bri ga de ta ko su ha u bi -

ce ras ho do va ne. Do 2004. go di ne broj M56

sveo se na 162. U to vre me di vi zi o ne M56

ima le su 18. pe {a dij ska bri ga da iz No vog

Sa da, 37. mo to ri zo va na bri ga da iz Ra {ke,

57. pe {a dij ska bri ga da iz Pqe vqa, 83. mo -

to ri zo va na bri ga da iz Ba ra, 151. iz Zu ca,

179. iz Nik {i }a, 168. iz No vog Pa za ra,

za tim, 354. pe {a dij ska bri ga da iz Kur {u -

mli je i 544. mo to ri zo va na bri ga da iz

[ap ca. Na red ni ta las re duk ci je tak ti~kih

je di ni ca Voj ske 2005. go di ne ha u bi ce 105

mm ni su preìve le. Pre o sta le ko li ~i ne

po vu~ene su u skla di {ta stra te {kih re -

zer vi.

Pro me ne or ga ni za cij ske struk tu re i

ve li~ine oru ̀ a nih sna ga u pr voj de ka di

21. ve ka do ve le su do okon ~a wa ka ri je re

ha u bi ca M2 i M56 i u osta lim dr ̀ a va ma

ko je su ko ri sti le teh ni ku JNA. Slo ven ci su

pu kov ni ku Bo {ku Sta ni sa vqe vi }u, osni va -

~u Ka te dre voj nog ma {in stva na Ma {in -

skom fa kul te tu u Be o gra du i au to ru pr vih

do ma }ih ux be ni ka za pro jek to va we ar ti qe -

rij skih oru |a. Pre Dru gog svet skog ra ta ra -

dio je u Voj no teh ni~ kom za vo du, u Kra gu jev -

cu. Ta mo je od 1939. do 1941. vo dio raz voj

pr vog do ma }eg ar ti qe rij skog oru |a – pro -

tiv ten kov skog to pa 76,5 mm.

U po sle rat nim go di na ma, po seb no od

1947. go di ne, pro jek to vao je naj pre brd sko

oru |e ka li bra 76 mm B1 (M48). Po sle za -

vr {et ka pr ve fa ze raz vo ja M48 1949. go -

di ne, iz vr ha JNA pro jek tan ti ma su do de li -

li no vi za da tak – raz voj ha u bi ce u ka li bru

105 mm ma se do 2.000 ki lo gra ma. Po {lo

se od teh ni~ kih re {e wa po zna te i po {to -

va ne ne ma~ ke ha u bi ce M18. Na pra vqe na je

ha u bi ca rad ne ozna ke SH-1. U Voj no teh ni~ -

kom in sti tu tu (VTI) po ~e li su sa ra dom

1950, a iz ra da teh ni~ kih cr te ̀ a tra ja la je

na red ne dve go di ne. Prob ni pri mer ci na -

~i we ni su u za vo di ma Cr ve ne za sta ve.

U to vre me je di ni ce JNA pre na o ru ̀ a -

va ne su ame ri~ kom teh ni kom, pa se od VTI

za tra ̀ i lo da SH-1 pri la go di za pri me nu

ame ri~ ke mu ni ci je da bi se uni fi ci ra la sa

ha u bi com M2/M2A1. Usle di le su i osta le

iz me ne. Osnov ni pro blem SH-1 bi la je pre -

ve li ka ma sa – ume sto tra ̀ e nih 2.000 ima la

je 2.450 ki lo gra ma. Sred we re {e we na {lo

se u re de fi ni sa nim tak ti~ ko-teh ni~ kim zah -

te vi ma – da ma sa ha u bi ce bu de 2.100 ki lo -

gra ma. Zah te vi su pro {i re ni – ha u bi ca je

tre ba la da ga |a gor wom gru pom uglo va i ima

do met od 12 ki lo me ta ra, da se sni zi pri ti -

sak na la fet, re kon stru i {e no sa~ po lu o so -

vi ne i pre pra ve tor zi o ne opru ge {ti to va i

me ha ni zam spra ve za ele va ci ju.

Sre di nom 1955. go di ne za vr {en je

no vi pro to tip SH-2. Ma sa oru |a bi la je

unu tar za da tih okvi ra. Ostva ren je mak si -

ma lan do met od 13.100 me ta ra, ume sto oko

14.000, {to je po sle di ca ma we ma se. Do -

ma }a ha u bi ca je u od no su na ame ri~ ku M2

ima la ve }i do met

za 100 do 300 me -

ta ra, a sa po seb nim

pu we wem i do ki lo -

me tar i po.

Re zul ta ti su

bi li do bri i ha u bi -

ca se, ozna ~e na kao

M56, od ju na 1956.

go di ne na la zi la na

li sti sred sta va

rat ne teh ni ke JNA.

U skla du sa od lu kom

dr ̀ av nog vr ha i

JNA pro iz vo di la se

u po go ni ma fa bri -

ke Brat stvo iz No -

vog Trav ni ka. To -

kom se rij ske pro iz -

vod we osnov ni pro je kat je vi {e pu ta me -

wan. Vred ne po me na su re kon struk ci je ko~ -

ni ce i po vrat ni ka, za tim pri me na to~ ko va

od si lu mi na sa pu nom po lu e la sti~ nom gu -

mom. Po ~et kom {e zde se tih usa vr {e ne su i

ni {an ske spra ve.

Od 1966. do 1976. VTI je is tra ̀ i vao

po ten ci jal po ve }a wa do me ta ha u bi ce i po -

sti gao do met od 14.500 me ta ra. Od u sta lo

se od na stav ka ra da po sle ve li kih na bav ki

no vih ar ti qe rij skih oru |a iz SSSR, jer se

u to vre me ha u bi ca 105 mm sma tra la pre -

va zi |e nom.

Sto pe ti ce u JNA

Ka da se JNA po ~e la opre ma ti i do ma -

}im ha u bi ca ma M56, ve }i broj oru |a pru -

ìo je pri li ku da se ka li bar 105 mm, u vre -

me pla na re or ga ni za ci je Dr var-1, po ~ev od

1959, do de li i pe {a dij skim bri ga da ma.

One su do bi le ba te ri ju od {est ha u bi ca i

M56 i M2. Ve }i na se za dr ̀ a la u di vi zij -

skoj ar ti qe ri ji. Pe {a dij ske di vi zi je A kla -

si fi ka ci je ima le su ha u bi~ ki di vi zi on 105

mm, sa ~eti ri ba te ri je od po {est oru |a.

Di vi zi je B kla si fi ka ci je ima le su ru ska

oru |a 122

mm, a B1 kla -

si fi ka ci je

ma li di vi zi -

on 105 mm sa

tri ba te ri je

od {est oru -

|a. U na red -

noj re or ga ni -

za ci ji Dr var-

2, ko ja je iz -

ve de na 1964.

go di ne, ar ti -

qe ri ja pe {a -

dij skih di vi -

zi ja A kla si -

fi ka ci je po -

ve }a la se na

ni vo pu ka, sa

15. februar 2009.30

Haubica M56 iz prvih serija sa

starim modelom to~ka

Samohotka M7 iz 51. mehanizovane brigade na ve`bi „êlik

78“ u Deliblatskoj pe{~ari, decembra 1978. godine

31

26

ima li M2A1. Pre ma do go vo ru sa fe de ral -

nim vla sti ma iz 1991. tre ba lo je da ih

sme ste u skla di {ta, sve do od lu ke po li ti -

~a ra o sud bi ni za o sta le teh ni ke. Raz voj

kri ze na Bal ka nu obe smi slio je od no se iz

1991. go di ne i Slo ven ci su ha u bi ce 1993.

uvr sti li u na o ru ̀ a we. Sva ar ti qe rij ska

oru |a skon cen tri sa na su u 46. di vi zi on,

for mi ran u gar ni zo nu Po stoj na. U jed noj

ba te ri ji bi lo je {est ha u bi ca M2A1. Pr vi

iz la zak na te ren sa ga |a wem slo ve na~ ki

ar ti qer ci ima li su 12. de cem bra 1993.

go di ne. Po sle od lu ke da se na ba ve izra el -

ske ha u bi ce 155 mm TN90 1996. go di ne

pre for mi ra ni su ar ti qe rij ski sa sta vi i

46. di vi zi on re or ga ni zo van je u ba ta qon

pred vi |en za pre la zak na no vu teh ni ku, a

ha u bi ce M2A1 usme re ne su u no vo for mi -

ra ni 760. ar ti qe rij ski ba ta qon u Slo -

ven skoj Bi stri ci. Slo ve na~ ka voj ska se ka -

sni je re or ga ni zo va la i sve la na ma wi broj

tak ti~ kih je di ni ca, sa sa vre me nim na o ru -

à wem, pa je 2004. go di ne 760. ba ta qon

ras for mi ran, a ha u bi ce M2A1 uklo we ne

iz na o ru ̀ a wa.

Glav ni nu ar ti qe ri je Hr vat ske voj ske

(HV) u rat nim go di na ma ~i ni le su ha u bi ce

105 mm. Po sle ra ta one su uglav nom kon -

zer vi ra ne u skla di {ti ma rat ne teh ni ke.

Pre ma Du go ro~ nom pla nu raz vo ja oru ̀ a -

nih sna ga 2006–2015. go di ne HV ima 142

oru |a M2, M2A1 i M56. Od tog bro ja u na -

o ru ̀ a wu }e bi ti za dr ̀ a na sa mo ~e ti ri ko -

ma da, dok su 43 u ne raz vr sta noj re zer vi.

Za vi {ak je pro gla {e no 96 ha u bi ca.

U imo vi nu je din stve nih OS Bo sne i

Her ce go vi ne 2007. go di ne u{la je 101 ha u -

bi ca M56 i M56A. One su sa da vi {ak i

pred vi |e ne su za uni {ta va we kao oru |a za

ko ja ne ma re al ne {an se da se pro da ju na

svet skom tr ̀ i {tu.

Sa mo Ar mi ja Ma ke do ni je ame ri~ ke

ha u bi ce ubra ja u osnov no oru |e ar ti qe ri -

je, dok ne pro na |e na ~in da na ba vi no vu

teh ni ku. Pr vi di vi zi on od 18 ha u bi ca

M2A1 Ma ke don ci su 1996. go di ne do bi li

iz Sa ve zne Re pu bli ke Ju go sla vi je. Ame ri -

kan ci su im 1998. po klo ni li jo{ je dan di -

vi zi on od 18 oru |a M101A1. Ha u bi ce se

za sa da ko ri ste u dva di vi zi o na, u dve bri -

ga de ma ke don ske kop ne ne voj ske.

Mo der ni za ci ja M2A1 i M56

Ha u bi ce 105 mm su na po ~et ku 21. ve -

ka sma tra ne za pre ̀ i ve li osta tak pro {lo -

sti, ali se in ̀ e wer No vak Mi tro vi} sa

ko le ga ma iz Sek to ra za kla si~ no na o ru ̀ a -

we VTI po bri nuo da pru ̀ i no vi ì vot tim

oru |i ma. Ana li zi rao je stra na re {e wa o

mo der ni za ci ji ha u bi ca 105 mm. Voj ska Ju -

go sla vi je ni je ula ga la u sta re ha u bi ce, jer

se u je di ni ca ma na la zi la ve li ka ko li ~i na

oru |a u od no su na pro ce nu po tre ba. Za in -

te re so va ne za mo der ni za ci ju pro na {li su

u ino stran stvu. Po sred stvom dr ̀ av ne

fir me Ju go im port-SDPR za vi {ko ve VJ za -

in te re so vao se Mjan mar. U tu dr ̀ a vu iz -

ve ze ne su ha u bi ce ka li bra 105 mm u osnov -

nom mo de lu i mo der ni zo va ne ha u bi ce

M56/33 i M2A1/33 sa pro du ̀ e nom ce vi i

mu ni ci jom po ve }a nog do me ta.

U pr voj fa zi pro gra ma mo der ni za ci -

je iz ra |e ni su pro to ti po vi obe ha u bi ce,

uz broj ne iz me ne, i prob ni ko man di mu ni -

ci je, a za tim su iz ve de na ve ri fi ka ci o na

is pi ti va wa si ste ma oru |a mu ni ci ja. U

dru goj fa zi re mon to va na su i mo der ni zo -

va na oru |a i no va mu ni ci ja. No vo ba li -

sti~ ko re {e we, ko je je ima lo cev du ̀ i ne

33 ka li ba ra, sa kon stant nim uglom olu ~e -

wa, uni fi ci ra no je za oba oru |a. Da bi

se ubla ̀ io po ve }a ni tr zaj, pro jek to va na

je no va ga sna ko~ ni ca ve }e ener get ske

vred no sti.

Mo di fi ka ci ja je pred vi |a la i za me -

nu sta re ce vi du ̀ i ne 23 ka li bra no vom,

~i ja je du ̀ i ne 33 ka li bra, ali i za me nu

zad wa ka i za tva ra ~a. Re kon stru i sa ni su

po sto je }i iz rav wa ~i na oru |u M2A1 ka ko

bi se obez be di la urav no te ̀ e nost po kret -

ne ma se po vi si ni, pri svim uglo vi ma ele -

Modernizovana

haubica M2

Takti~ko-tehni~ke

karakteristike M56

Masa na mar{evskom poloàju: 2.100 kg

Duìna na mar{u: 6.170 mm

[irina na mar{u: 2.150 mm

Duìna cevi: 3.480 mm


Horizontalno poqe dejstva: 26°

Maksimalni efektivni domet: 13.150 m

Maksimalna brzina paqbe: 16 metaka u

minuti

Trajna brzina paqbe: pet metaka u minuti

Je di ni ca JNA, u okvi ru po mo }i, do -

bi le su ame ri~ ku po lu sje di we nu mu ni -

ci ju 105 mm. Od kra ja pe de se tih mu ni -

ci ja se pro iz vo di la u do ma }im fa bri -

ka ma. Osnov na mu ni ci ja ko ri sti TF

pro jek til ame ri~ ke pro iz vod we, ozna ke

HE M1, od no sno do ma }i TF M1. Ku mu la -

tiv ni pro jek til no si ozna ku HE AT M67.

Mo ̀ e se raz li ko va ti od TF pro jek ti la

po si vo ma sli na stoj bo ji ko {u qi ce sa

ù tim ozna ka ma. Sve tlo si vi su osve -

tqa va ju }i pro jek ti li M314 i M314A1 i

dim ni pro jek ti li HC BE M84, BE M84

(dim u bo ji) i WP M60 sa po seb nim zna -

kom pre po zna va wa – be lim po ja som {i -

ri ne 10 mi li me ta ra. Iz bor pu we wa

mo ̀ e bi ti osnov ni ili se dam do dat nih.

Na ha u bi ca ma M2 ko ri sti la se i mu ni -

ci ja pred vi |e na za M3, ali sa ko rek ci -

jom za po prav ke da qi ne pre ma ra zli ci

u po ~et noj br zi ni mu ni ci je. Ha u bi ca M3

ko ri sti la je ma wa pu we wa zbog ni ̀ e

ma se me ha ni zma oru |a, ali je za to do met

bio kra }i.

Po ~et kom pe de se tih go di na po seb -

no se ra di lo na raz vo ju mu ni ci je u fir -

mi Pre tis, da bi se stvo ri le re zer ve

ne za vi sne od ame ri~ kih po {iq ki. Na

osno vu li cen ce, od 1956. go di ne pro iz -

vo dio se me tak sa tre nut no-fu ga snim

pro jek ti lom M1. Bor ba pro tiv ten ko va

sma tra la se jed nim od pri o ri te ta JNA

i za to se u VTI od 1961. do 1963. go di -

ne ra di lo na pro jek to va wu met ka sa

hop kin so vim efek tom. Po ka za lo se da

on po sle po got ka u tenk na unu tra {woj

stra ni plo ~e od va qu je deo ~e li ka ma se

oko ~e ti ri i po ki lo gra ma, br zi nom od

oko 300 me ta ra u se kun di. Raz vi je ni su

me tak sa dim nim pro jek ti lom WP i M60.

Ra di lo se i na osve tqa va ju }oj gra na ti,

na osno vu ame ri~ kog osve tqa va ju }eg

pro jek ti la M304A1. Me tak je 1966. go -

di ne usvo jen u na o ru ̀ a we, ali ni je za -

po ~e ta se rij ska pro iz vod wa.

MUNICIJA

15. februar 2009.32

Osim za JNA, ha u bi ce M56 pro iz -

vo di le su se i za iz voz. Slo vi le su za

je dan od naj bo qe pro da va nih ar ti ka la

do ma }e in du stri je i jed no od pr vih te -

{kih i slo ̀ e nih sred sta va rat ne teh ni -

ke do ma }e pro iz vod we. Naj vi {e je iz ve -

ze no u Ni ge ri ju, u ko joj su na {e ha u bi ce

jo{ jed no od osnov nih sred sta va va tre -

ne po dr {ke. Ha u bi ce M56 ko ri ste se i

u oru ̀ a nim sna ga ma Ki pra, ko ji je na -

ba vio 72 ko ma da. U La tin skoj Ame ri ci,

M56 ko ri ste u Gva te ma li (56 ha u bi ca),

Pe ruu (20) i u Sal va do ru (18).

IZVOZ M56va ci je. Na kra ko ve la fe ta

po sta vqe ni su ba la sti, ko -

ji su obez be di li sta bil no -

sti pri ga |a wu. Tim pro me -

na ma ma sa oru |a po ve }a na

je za 233 ki lo gra ma, od no -

sno 11 od sto u od no su na

M56. Raz vi je ni su me tak sa

pro jek ti lom 105 mm sa op -

ti mi zi ra nim pred wim o~i -

va lom i upu {te nim

dnom (HE-ER-BT) i me -

tak sa pro jek ti lom

105 mm sa op ti mi -

zi ra nim pred -

wim o~i va lom

i ge ne ra to -

rom ga sa

(HE-ER-BB). Za oba met ka

na pra vqe na su no va

ba rut na pu we wa.

Na ga |a wi ma

pro jek ti lom HE-

ER-BT po stig nu ti

su do me ti od 15 ki lo me ta ra, a sa HE-ER-BB

vi {e od 18. To pred sta vqa po ve }a we od

62 od sto, od no sno 31 u od no su na M2A1.

No va ga sna ko~ ni ca bi la je efi ka sni ja u

svim uslo vi ma ga |a wa. Mo der ni za ci ju su

vo di li stru~ wa ci VTI, a ra do ve na oru |i -

ma i pro iz vod wu mu ni ci je iz ve li su Teh -

ni~ ki re mont ni za vod â ~ak i fir me Lo la

iz @ele zni ka, Slo boda iz â~ ka i Mi lan

Bla go je vi} iz Lu ~a na. U pro gra mu su u~e -

Haubice M56 iz oruànih snaga

Indonezije na poligonu Batujarar kod

Bandunga

Ira~ka haubi~ka baterija na

poloàju u vreme borbi oko ostrva

Maxnun marta 1984.

stvo va li i PTT-Ci lin dri i PTT-Na men ska

iz Tr ste ni ka, Za sta va-oru` je iz Kra gu jev ca

i broj ne stra ne fir me. Iz ve ze ne su 164

M56/33 i 36 M2, kao i 5.000 me ta ka sa

pro jek ti lom HE-ER M02 i 5.000 HE-ER M02.

(Kraj)

Alek san dar RA DI]

Documents

Opremawe u sistemu odbrane - МЕДИЈА ЦЕНТАР Odbrana.pdf · Vazduhoplovci Vojske Srbije u SAD ISKUSTVO SLI^NOSTI I RAZLIKA 30 Vojna bolnica u Ni{u ^UVARI NARODNOG ZDRAVQA