OP TA SOCIOLOGIJA SA SOCIOLOGIJOM RADA-skripta

  • View
    63

  • Download
    7

Embed Size (px)

DESCRIPTION

OPŠTA SOCIOLOGIJA SA SOCIOLOGIJOM RADA-skripta Milos Besic

Text of OP TA SOCIOLOGIJA SA SOCIOLOGIJOM RADA-skripta

S K R I P T A

PAGE 115

S K R I P T AOPTA SOCIOLOGIJA SA SOCIOLOGIJOM RADA

Dr Milo BeiODREDJENJE SOCIOLOGIJE I NJEN PREDMET

Problem odredjenja sociologije jeste u osnovi problem razliitih teorijskih pristupa koji postoje u okviru ove nauke. Ukoliko se kao osnov za odredjivanje predmeta sociologije uzme jedna teorijska paradigma, ova nauka se moe odrediti na jedan nain, a ukoliko se kao osnov za njeno odredjivanje uzme neki drugi pravac u sociologiji, dobiemo drugaije odredjenje. Ono u emu se svi slau jeste da je sociologija drutvena nauka i da za svoj predmet ima drutvo. Meutim, oito da ovakvo odreenje iako tano nije naroito plodno obzirom da je isuvie iroko. Osnovni problem je u tome to sociologiju valja odvojiti od ostalih drutvenih nauka kao to su istorija, psihologija, pravne nauke, politike nauke itd. Svaka nauka mora da ima i svoj specifian predmet ukoliko tendira da ima samostalni status u porodici nauka. Koji je, dakle, predmet sociologije, a da ovaj predmet nije u isto vreme i predmet ostalih drutvenih nauka? Da bi odgovorili na ovo pitanje neophodno je uz odreenje predmeta sociologije da prikaemo odnos izmeu ove i ostalih drutvenih nauka.

Sociologija je najoptija drutvena nauka. To znai da ukoliko se ostale drutvene nauke bave nekim posebnim aspektom drutvenog ivota, sociologija ima za cilj da prouava drutvo kao celinu tj. totalitet. U razliitim teorijama se totalitet razliito posmatra i definie , te se u ovu svrhu upotrebljavaju razliiti termini (celina, sistem, struktura, itd.), ali je sutina da se uvek misli na drutvo kao celinu. Iz ovog stava sledi nekoliko veoma vanih konsekvenci. Prvo, totalitet je neto opte. Sve to je opte ima karakter apstrakcije, a ono to je apstraktno u stvarnosti moe da postoji samo posredstvom konkretnih pojava i odnosa. Dakle sociologija najpre predstavlja da ovo opte postoji. To znai, da je njen osnovni stav da svi pojedinani aspekti u drutvu pod delovanjem odreenih drutvenih zakonitosti meusobno dolaze u vezu gradei celinu koju zovemo drutvo. Sociologija se bavi onim optim u pojedinanom (konkretnom). Njen predmet moe biti svaka drutvena pojava, dakle i one kojima se bave druge drutvene nauke. Ali, nain na koji se sociologija bavi ovim pojavama je potpuno drugaiji od naina na koji se ovim pojavama bave druge drutvene nauke. Sociologija ne prouava ono to je specifino za neku konkretnu drutvenu pojavu, ve upravo tei da otkrije nain na koji je ova drutvena pojava povezana sa ostalim elementima drutvene celine, kako deluje na tu celinu, kako je nastala iz te celine, te kako se moe objasniti sa stanovita te celine koju zovemo drutvom. Zato kaemo da se sociologija pojedinanim fenomenima u drutvu bavi na takav nain da otkrije ono opte u njima. Iz ovih stavova sledi da drutvo postoji kao totalitet (struktura, sistem, celina, itd.). Sociologija dalje stoji na stanovitu da u ovom totalitetu postoje odreene zakonitosti. Njen cilj je da otkrije ove zakonitosti, da ih opie i objasni. Prema tome, sociologija se moe definisati na sledei nain: Sociologija je najoptija drutvena nauka koja ima za cilj da otkrije drutvene zakonitosti reprodukcije totaliteta. Kad kaemo drutvene zakonitosti tada mi mislimo na drutvene pojave, drutvene odnose i procese koji se na zakonit nain pojavljuju u drutvu. Kako se shvata totalitet, te kako se razume sam pojam drutvene zakonitosti, posebno je pitanje i mi emo se njime posebno baviti. injenica da u sociologiji postoje razliiti teorijski pristupi koji su prilino ujednaeni po snazi ide u prilog konstataciji da je drutvo jedan zaista sloen fenomen kojim se moemo baviti na veoma razliite naine, a da pri tome ostanemo na tlu socioligije. Zato emo se mi u posebnom poglavlju baviti pitanjem razliitih sociolokih teorija.DRUTVENE POJAVE, DRUTVENI ODNOSI I DRUTVENI PROCESI

Tri pojma navedena u ovom naslovu se veoma esto mogu sresti u sociolokoj literaturi. Upotrebnu vrijednost ovih pojmova problematizuje njihovo viesmisleno znaenje . Ova injenica stvara izvesne probleme u iitavanju socioloke literature. Obzirom da smisao ovih pojmova nije univerzalna, niti je precizirana, kada god neki autor eli da potencira drutvenu stranu nekog problema on koristi neki od ova tri pojma. ta su to zaista drutvene pojave, odnosi i procesi?

Ukoliko elimo da definiemo pojam drutvene pojave manje vie moemo doi do ovakve definicije: Pod pojmom drutvene pojave podrazumevamo one pojave u drutvu, koje po svojoj sutini i karakteru jesu proizvod drutvenih procesa. One sa druge strane predstavljaju elemente drutvenog ivota te stoga i same na ovaj ivot utiu. Oito da nam ovakva definicija nije mnogo pomogla u rasvetljavanju pojma drutvene pojave. Ista situacija vai i za drutvene procese i drutvene odnose. Moemo napraviti niz slinih definicija koje nam nee pomoi da razumemo o emu se radi. Definicija koju smo gore izneli je sasvim tana i jasna, ali jednako beskorisna zato to nije dovoljno distinktivna. Naime, na osnovu ove definicije mi nismo u stanju da razlikujemo drutvene pojave od nedrutvenih. Svaku pojavu kao drutvenu injenicu, naime, mi moemo pokazati kao proizvod drutvenih procesa, te kao pojavu koja utie na drutveni ivot. Da li to znai da su sve pojave u drutvu u isto vreme i drutvene pojave?

U osnovi, ova tri pojma imaju smisao samo u nekom konkretnom pojmovnom sistemu tj. u okvirima neke konkretne sociolike teorije. Time, samo znaenje ovih pojmova moe da se deifruje obzirom na teorijsku pozadinu sjedne strane i socijalni kontekst sa druge strane. Drugim reima, u drutvu nema takvih pojava koje se ne mogu okvalifikovati kao drutvene.Ovo isto vai za drutvene odnose i procese. Kako to zaista jedna pojava postaje drutvena zavisi od naina na koji ovu pojavu teorijski tretiramo, te od skupa socijalnih uslova u kojima ova pojava postoji. Doista, budui da svaka pojava moe biti objanjena drutvom ide u prilog injenici da su sve pojave drutvenog karaktera , te da nema nedrutvenih pojava. Prema tome, tvrdnja da je neto drutvena pojava, drutveni odnos ili drutveni proces je obina tautologija i ovaj iskaz nema po sebi saznajni karakter. emu onda, doista, ovi pojmovi slue i da li su nuni?

Pojmovi drutvene pojave, odnosa i procesa imaju svoju ulogu u sociologiji kao pojmovi koje koriste konkretni teorijski modeli, ili pak kada se precizno i jasno te pojave, ti odnosi i ti procesi dovode u vezu sa konkretnim drutvom. Na primer, kako objasniti stav da je narkomanija devijantna drutvena pojava. Osnovno to moramo da uradimo jeste da ovu pojavu objasnimo tako to emo ukazati koji je to drutveni mehanizmi proizvode. Tako npr. ukoliko pokaemo da se ova pojava vezuje za moderno drutvo, mi smo dali jednu socioloku odrednicu koja je jo uvek nedovoljna i opta. Ukoliko elimo da produbimo ovaj jednostavan stav mi moramo ukazati na nain na koji moderno drutvo uzrono utie na pojavu narkomanije. Ako pod modernim drutvom podrazumevamo drutvo masovne proizvodnje i potronje koju odlikuje visok stepen diferencijacije, urbanizacija i visok stepen socijalne pokretljivosti, time smo ve dali odreene socioloke momente koji mogu da nam ukau na to zato je narkomanija drutvena pojava. Tako se moe pokazati da socijalna kohezija u drutvenim uslovima koje smo opisali slabi, te da je uticaj porodice na socijalizaciju pojedinca u ovakvom drutvu sve manji. Tako slabe mehanizmi socijalne kontrole nad pojedincem. Zatim, urbani nain ivota i masovna proizvodnja i potronja u ovom drutvu omoguavaju pojedincu da bez veih problema doe u kontakt sa psiho stimulativnim sredstvima. Ukoliko je posledica diferencijacije i urbanizacije porast broja sekundarnih drutvenih grupa, onda je sasvim jasno da pojedinac koji uzima psiho-stimulativna sredstva moe lako da postane lan neke od ovih grupa koje su devijantne po ponaanju. U ovom opisu moemo ii i dalje na mikrosocioloki nivo, ali to u ovom trenutku nije vano.naprotiv, vano je da na osnovu ove eksplikacije moemo slobodno rei da je narkomanija drutvena pojava tj. da je makar jednim delom uzrokovana drutvenim iniocima. Ovaj deo je socioliki posao i on kao takav treba biti objanjen.

Eksplikacija koju smo u ovom primeru dali jednako vai i za drutvene pojave i odnose i procese. Prefiks drutven ne stoji ukrasa radi, ve on ukazuje na vezu izmeu drutva i date pojave . Tajna je u tome to kad govorimo o nekoj konkretnoj pojavi, odnosu ili procesu, prefiks drutven ima smisla samo ukoliko ukaemo na koji je nain data pojava, odnos ili proces povezan sa drutvom. U suprotnom korienje ovih rei je besmisleno i spada u domen puke ezoterije, to na elost u naunoj praksi i nije redak sluaj. DRUTVENA STRUKTURA, DRUTVENI SISTEM I TOTALITET

Ova tri pojma su par exelance sociolokog karaktera. Oni predstavljaju osnov za tezu da se sociologija bavi drutvom kao celinom tj. na najoptiji nain. Doista, sva tri navedena pojma u jednom se slau: Drutvo je celina. Razlika je u tome to ova tri pojma na razliit nain tretiraju tu celinu. No, prava predpostavka da ovi pojmovi imaju smisla jeste da celina postoji? Postoje sociolozi koji se sa ovom tezom ne slau. Najee ovde spadaju pozitivistiki orijentisani sociolozi. Oni naime argumentuju da je pojam celine metafizikog karaktera, da se ne moe jednostavno operacionalizovati i definisati empirijskim putem. Zato je, kau ovi teoretiari, ovakav pojam krajnje tetan i treba ga izbaciti iz naune prakse. Sa ovim miljenjem se moemo sloiti ili ne, ali ostaje injenica da nema takve stvari kao to su empirijski pojmovi. Naime, ukoliko se odbaci pojam totaliteta, ili sistema kao empirijski neprihvatljiv, u istom trenutku i sa istim razlozima se trebaju odbaciti pojmovi kao to su drutvena mo, stratifikacija, klase, ideologija, drutvena podela rada itd. Naime, niti jedan od ovih pojmova se ne moe empirijski i nedvosmisleno dokazati na nain na koji to hiperpozitivizam trai. Ovakav stav nas vodi na potpuno ukidanje apstraktnog miljenja, a bez apstraktnog m