Opsti Deo Radulovicka

  • View
    214

  • Download
    2

Embed Size (px)

Transcript

33. BICE I ELEMENTI BICA KRIVICNOG DELA Da bi postojalo bilo koje kd moraju biti ostvarena bitna obelezja zakonskog opisa kd, mora cinjenicno stanje odgovarati zakonskom opisu tj. mora biti ostvareno bice krivicnog dela. BICE KRIVICNOG DELA obuhvata skup obaveznih obelezja koja cine posebne pojmove pojedinih krivicnih dela. Ono predstavlja tipiziranje pojedinih oblika krivicnog neprava. Umesto bica, moglo bi se govoriti o pojmu kradje, ubistva, klevete itd. Eventualno kaze se da je odnos izmedju opsteg pojma krivicnog dela I bica krivicnog dela odnos izmedju opsteg I posebnog. Moze se reci da bice kd predstavlja most izmedju opsteg I posebnog dela krivicnog dela. -Bice krivicnog dela proizlazi iz zakonskog opisa nekog krivicnog dela. Propisivanje nekog kd vrsi se tako sto se u zakonu odredjuju njegova obavezna, konstitutivna obelezja. Time se ostvaruje predvidjenost radnje u zakonu kao jednog od osnovnih elemenata opsteg pojma kd. - Obelezja bica kd mogu biti OBJEKTIVNA (ili spoljna) I SUBJEKTIVNA (ili unutrasnja). Osim radnje izvrsenja koja spada u objektivna obelezja tu se mogu svrstati posledica, predmet radnje, sredstvo, nacin izvrsenja, licno svojstvo, licni odnos ili licni status izvrsioca, mesto I vreme izvrsenja kd. Objektvina obelezja mogu biti desktiptivna kada se odnose na cinjenice koje se mogu opaziti culima I normativna kada njihov pojam zavisi od odredjenih pravnih normi ili proizlaze iz odredjenih vrednovanja. U subjektivna obelezja spadaju pre svega umisljaj I nehat. U nasoj teoriji prisutno je shvatanje da su to samo oblici vinosti, dok u stranoj teorii uglavnoj nemackoj, dominira shvatanje da postoji subjektivno bice kd koje obuhvata umisljaj I nehat. Najprihvatljivije je shvatanje o dvostrukoj funkciji umisljaja I nehata, jednom kao bitnih elemenata u bicu kd., drugi put kao oblika krivice. U subjektivna obelezja spadaju I namera I pobuda. Shavatanje u nasoj literaturi, subjektivna bica kd neopravdano svodi samo na odredjenu nameru ili pobudu. Tako kod vise kd protiv ustavnog uredjenja I bezbednosti RS neophodna je namera ugrozavanja ustavnog uredjenja ili bezbednosti RS. Namera pretpostavlja postojanje umisljaja usmeravajuci ga na ostvarenje odredjenog cilja, pojacava voljni momenat kod umisljaja. - Nehatna krivicna dela ne mogu sadrzati nameru ili pobudu, ali je sam nehat, tamo gde je predvidjen, obelezje subjektivnog karaktera. Nehatna kd, nemaju svoje samostalno bice. Njihov zakonski opis polazi od zakonskog opisa umisljajnih kd, s tim sto se kao subjektivni elemenat umesto umisljaja predvidja nehat. Nehat se kao subjektivno obelezje izricito unosi posebnom normom kod svakog krivicnog dela kod kojeg zakonodavac predvidja nehatni oblik. Da nema subjektivnog sadrzaja nekog ponasanja kao takvog, bez obzira na to ko ga preduzima, ne bi se moglo razlikovati ubistvo od nesrecnog slucaja I to ne na planu krivice nego vec na nivou bica krivicnog dela. Npr. davanje novca nekom moze biti vracanje duga, neko placanje, ail u zavisnosti od subjektivne usmerenosti to moze biti I davanje mita. Sa aspekta zastitne f-je krivicnog prava to subjektivno daje nekom ponasanju karakter drustveno opasnog ponasanja koje predstavlja ugrozavanje ili povredu zasticenog dobra. Ljudsko ponasanje je nuzno subjktivni cin. Zato se vec na nivou bica kd mora razlikovati umisaljno od nehatnog ponasanja. Subjektivni element sluzi I tome da se izdvoje krivicnpravno relevantna ponasanja od onih ponasanja I dogadjaja koji nemaju krivicnopravni znacaj.

71. SAIZVRSILASTVO Saizvrsilastvo postoji kada vise lica ucestvovanjem u radnji izvrsenja sa umisljajem ili iz nehata zajednicki izvrse kd, ili ostvarujuci zajednicku odluku drugom radnjom sa umisljajem bitno doprinesu izvrsenju kd. Preciziranjem zakonske odredbe o pojmu saizvrsilastva u odnosu na odredbu ranije vazeceg za krivicnog zakonodavstva, nisu sasvim otklonjene neke poznate dileme koje se ticu razlikovanja saizvrsilastva od saucenistva u uzem smislu, a posebno od pomaganja. Osnovni problem jeste, u kojim slucajevima osim kada se ucestvuje u radnji izvrsenja sto je nesporno, moze postojati saizvrsilastvo. Osim kada se ucestvuje u radnji izvrsenja, saizvrsilastvo postoji I onda kada vise lica ostvarujuci zajednicku odluku drugom radnjom sa umisljajem bitno doprinesu izvrsenju krivicnog dela. Zakon zahteva tri uslova za postojanje saizvrsilastva u slucaju da ni delimicno nije preduzeta radnja izvrsenja : umisljaj, zajednicku odluku I bitan doprinos izvrsenju krivicnog dela. -Formalno-objektivna teorija- svodjenje saizvrsilastva na slucajeve kada neko makar delimicno preduzme radnju izvrsenja nije opravdano jer cesto neko u ostvarenju kd ima vazniju ulogu od onoga ko neposredno preduzima radnju izvrsenja I stoga ga nije opravdano svoditi na rang pomagaca. Ova teorija jeste precizna, ail suvise suzava krug ucesnika koji se mogu smatrati saizvrsiocem -Subjektivna teorija- ne moze se prihvatiti ni da je presudan subjektivni element kao sto to cini ova teorija. Prema njoj postoji saizvrsilastvo uvek onda kada neko ucestvuje u ostvarenju krivicnog dela tako sto delo hoce kao svoje, sto postupa sa izvrsilackom voljom. Medjutim, ako neko, cak I kada preduzme radnju izvrsenja postupa tako da delo hoce kao tudje(animus soci) bice smatran samo pomagacem. Ekstremna subjektivna sasvim zanemaruje neciji objektivni doprinos ostvarenju kd. Kao dopusnki kriterijum osim izvrsilacke volje ona uzim au obzir I to da li neko delo cini u svom licnom interesu. SLUCAJ KADE- u interesu I na molbu majke vanbracnog deteta nja sestra je to dete sama lisila zivota tako sto ga je utopila u kadi sa vodombla bla -Teorija vlasti nad delom- Nastala je kao reakcija na neprihvatljivu ekstremnu subjektivnu teoriju. Prema njoj saizvrsilac je onaj koji je u svakoj fazi ostvarenja kd imao presudnu ulogu u smislu da je bitno mogao uticati na tok izvrsenja bica kd. Za nju ja karakteristicno da uzima da je saizvrsilac I svako ono lice koje je nosilac materijalne vlasti nad delom. To moze biti I lice koje se ogranicilo samo na preuzimanje psihickih akata. -Teorija o podeli rada- nju prihvata deo nase sudske prakse. Medjutim cinjenica da se vise lica unapred dogovorilo kako da ostvare kd, da su pri tome podelile uloge I napravili plan, ne moze nekoga ko je u tom planu dobio ulogu pomagaca, I kasnije zaista I preuzeo radnju pomaganja da transformise u saizvrsioca. Sve ove teorje mogu dati korisne kriterijume za odredjivanje pojma saizvrsioca u okviru jedne mestovite, objektivno-subjektivne teorije. Ta teorija je vladajuca u nasoj sudkoj praksi I ona uzima da je za postojanje saizvrsilastva neophodno da bude ostvarena I objektivna I subjektivna komponenta. Ona se zasnima I na zakonskom odredjivanju pojma saizvrsilastva. U slucaju kada je I delimicno preduzeta radnja izvrsenja, za postojanje saizvrilastva na subj. planu ne trazi se nista vise od opsteg subjektivnog uslova za postojanje saucenistva, a to je svest o zajednickom delovanju. Ako nije preuzeo radnju izvrsenja, vec neke druge radnje koje mogu biti I radnje

pomaganja, potrebno je da je subjektivni element ostvaren u intenzivnijoj formi, pa cak I u formi izvrsilacke volje. Objektivni I subjektivni element u konkretnom slucaju se moraju posmatrati u medjusobnoj vezi I moze se uzeti do odredjene granice, da jace izrazen subjektivni elemenat moze da kompenzuje slabije izrazen objektivni elemenat. -Kod delicta propria ( kod kojih je posebno svojstvo ucinioca bitno obelezje kd) saizvrsilac moze biti samo ono lice koje moze biti I samostalan izvrsilac. Kod svojerucnih krivicnih dela ( moze izvrsiti samo jedan ucinilac licno I samostalno) nije moguce saizvrsilastvo. -O saizvrsilastvu ce se raditi I u slucaju sukcesivnog saizvrsilastva koje postoji onda kada neko pridruzi nekome u toku izvrsenja kd, tj. nije nuzno da su svi saizvrsioci ucestvovali u izvrsenju dela od samog pocetka. -Nema saizvrsilastva u slucaju prividnog saizvrsilastva tj. onda kada dva ili vise lica zajednicki prouzrokuju posledicu kd, bez postojanja svesti o zajednickom delovanju. Prividno saizvrsilastvo se takodje naziva paralelnim izvrsilastvom jer je tu rec o izvrsilastvu, a ne saizvrsilastvu. -Nuzno saizvrsilastvo postoji kod nekih kd. U ciji opis bica ulazi kao obavezan elemenat da mogu biti ostvarena samo od strane dva ili vise lica. Ti se slucajevi ne resavaju prema pravilima o saizvrsilastvu kao institutu opsteg dela, vec se jednostavno utvrdjuje da li je I taj, kao I ostali elemenmti bica kd ostvaren u konkretnom slucaju. Npr kd oruznane pobune ne moze postojati uukoliko u njegovom izvrsenju ne ucestvuje vise lica. Saizvrsilac se kaznjava kao da je delo sam izvrsio.

74. ODGOVORNOST SAUCESNIKA ZA KRIVICNO DELO Odredbe clana 36.kz sadrze posebna pravila o granicama odgovornosti I kaznjivosti saucesnika. U svemu ostalom vaze opsta pravila o kd. U pogledu krivice postoji razlika izmedju saizvrsilastva I ostalih oblika saucesnistva. Odgovornost saucesnika u uzem smislu postoji samo onda kada kod njih postoji umisljaj, saizvrsilac je odgovoran I onda kada kod njega postoji nehat. Odgovornost saucesnika za ucinjeno kd, pa I samo saucensnistvo postoji nezavisno od toga da li postoji krivica izvrsioca. Za razliku od PRINCIPALNE TEORIJE saucesnistva prema kojoj je irelevantno da li je izvrsilac preduzeo bilo sta I gde svako potpuno samostalno odgovara za svoje radnje, AKCESORNA TEORIJA koja je prihvacena I kod nas, zahteva da je izvrsilac izvrsio krivicno delo, odnosno da je preduzeo radnje koje ulaze u kriminalnu zonu. Pri tome ne trazi se I krivica izvrsioca, kao sto to cini teorija ekstremne akcesornosti. Dovoljno je da je izvrsilac ostvario sve objektivne elemente krivicnog dela. Osnovi koji iskljucuju krivicu izvrsioca ne iskljucuju krivicno delo saizvrsioca, podstrekaca ili pomagaca kod kojeg postoji krivica. Licna svojstva, odnosi I okolnosti od kojih zavisi oslobodjenje od kazne, ili koje uticu na odmeravanje kazne uzimaju se u obzir samo kod onog ucesnika kod kojeg