Organiz Podela i Raspon Mdz

8/19/2019 Organiz Podela i Raspon Mdz

1/12

http://www.besplatniseminarskiradovi.com

PROJEKTNI ZADATAK

TEMA: ORGANIA!I"A# $O%E&A RA%A# RA'$ONMENA%(MENTA

'A%R(A":

)vodna strana...........................................................................*

+. Or,ani-acia.....................................................................

$oam or,ani-acie..................................................

'tr0kt0ra or,ani-acie.............................................1

Oblikovane or,ani-acionih edinica........................2

'tr03no orientisane or,. ed..............................2

40nkcionalne or,. ed...............................5

$roces0alne or,. ed.................................6

+.*.7.8ompleksne or,ani-acione edinice....................6

+.. Osnovne 90nkcie pred0-ea...................................;

+..+.8adrovska 90nkcia.............................................;

+..7.Marketin, 90nkcia.............................................+<

+..*.$roi-vodna 90nkcia...........................................+<

+...4inansiska 90nkcia...........................................++

+..1.Nabavna 90nkcia...............................................++

+..2.40nkcia istra=ivana i ra-voa............................+7

7. $odela rada....................................................................+*

http://www.besplatniseminarskiradovi.com/http://www.besplatniseminarskiradovi.com/


2/12

*. Raspon menad=menta....................................................+1

Tema: Menadžerski modeli i metodi rada

Teze:

+. $odela rada# or,ani-ovane i raspon menad=menta7. Or,ani-aciona k0lt0ra#metod i stil rada menad=era*. 8om0nicirane i pre,ovarane

Literatura:

+. >.?0lat# Ind0striski menad=ment# I!IM# 8r0@evac# +;;;. ,od7. M. Gr0i# Menad=ment# 'vetlost# a3ak# 7


3/12

$rava de9inicia or,ani-acie este da e to aktivnost menad=era 0 stvaran0 pretpostavki i 0slova# da bi se kro- ostvarivane poedinih cileva doprinosiloisp0navan0 -aedni3kih cileva na nivo0 poslovnoBproi-vodno, sistema D$$'Ba.

) $$'B0 or,ani-acia se primen0e 0 cil0 reali-acie proi-vodne. %a bise dobili adekvatni re-0ltati 0 cil0 br-o, povraaa 0lo=eno, kapitala# prist0pa se

primeni nanoviih in9ormati3kih tehnolo,ia i visokom stepen0 a0tomati-acie.Or,ani-acia podra-0meva or,ani-aci0 l0dstva i or,ani-aci0 kapaciteta.Menad=er# kao nosilac or,ani-acie d0=an e da svem0 @to se nala-i 0 okvir0 $$'Ba odredi odreCen0 90nkci0. Time se -atvara odnos l0dstvoBsredstva# t. too-na3ava po3etak proi-vodno, procesa. &0dstvo e osnovni 9aktor 0 proi-vodni.%a bi proi-vodna dobro 90nkcionisala bilo bi idealno da se primeni sistem+radnik F + radno mesto# @to predstavla dobro proveren moto ?e- l0di nemaor,ani-acieH. Or,ani-aci0 3ine: kadrovi# 9ormalno 0reCene 90nkcie i ne9ormalniodnosi.

8adrovi s0 osnovni nosioci or,ani-acie. to s0 kadrovi kvalitetnii to e i

bole 90nkcionisane or,ani-acie. 8adrovi planira0# or,ani-00 i kontroli@0 sveaktivnosti koe or,ani-acia obavla.

4ormalno 0reCene 90nkcie odreC00 9ormaln0 str0kt0r0 or,ani-acie. N03ine radni -adaci# podela rada# tehnolo,ia# or,ani-aciona k0lt0ra# koordinaciarada i 9ormalno kom0nicirane.

Ne9ormalni odnosi pripada0 ne9ormalno str0kt0ri. Oni se ispolava0 kro- pona@ane radnika i ne9ormalno kom0nicirane poedinaca i ,r0pa. Or,ani-ovane0kl030e o@ i podel0 rada# dele,irane a0toriteta# or,ani-ovane operativnih-adataka i dinami3ko 0smeravane or,ani-acionih aktivnosti.

!"&" 'truktura or#aniza$i%e

'vaka or,ani-acia e sastavlena od speci9i3nih delovaBelemenata koi s0meC0sobno pove-ani. Ti delovi 3ine nen0 mikro str0kt0r0. 'vaka or,ani-acia eslo=en sistem i istovremeno e i deo neko, slo=eno, sistema. 'hvatanaor,ani-acione str0kt0re mo,0 se podeliti 0 * osnovna prist0pa: 90nkcionalni#sektorski i kombinovani.

40nkcionalni prist0p prvi e de9inisao Jenri 4aol# tako @to e postavio sk0p od

2 osnovnih 90nkcia: tehni3ka# 9inansiska# komercialna# ra30novodstvena#administrativna i 90nkcia si,0rnosti osobla. 'tr0kt0ra 90nkcia -avisi od veli3ine#osnovne delatnosti i ostvareno, ra-voa or,ani-acie. ?ro tih 90nkcia -avisi odveli3ine i delatnosti or,ani-acie.

Glavna90nkcia

4+

47

4n

*


4/12

'l. +. Op@ti oblik 90nkcionalne str0kt0re

'ektorski Dodelenski prist0p 0veo e Maks >eber. Ovakva str0kt0ra ba-irana e na a0toritet0 i od,ovornosti. Osnovni elementi >eberove teorie s0:

B raspodela poslova 0 or,ani-acii sa asno de9inisanim a0toritetom i

od,ovornostimaB stat0si -aposlenih s0 de9inisani 0 okvir0 hierarhiske str0kt0re a0toriteta'ektorska str0kt0ra sadr=i vi@e manih celinaBsektora koi s0 relativno

ne-avisne celine.

'l. 7. Op@ti oblik sektorske str0kt0re

8ombinovani princip ob0hvata istovremen0 0potreb0 90nkcionalno, isektorsko, principa.

Elementi or,ani-acione str0kt0re mo,0 se ra-viati vertikalno i hori-ontalno.>ertikalni ra-vo isti3e podel0 or,ani-acione str0kt0re na nivoe i mo=e se videtina kombinovanom princip0. Jori-ontalni ra-vo predstavla 90nkcionalni oblik ra-voa str0kt0re.

!"(" O)liko*an%e or#aniza$ioni+ %edini$a

'ama podela rada 0 nekom pred0-e0 nala=e sinte-0 radnih mesta 0odreCene or,ani-acione celine. Menad=eri neko, $$'Ba ima0 -adatak daor,ani-00 -aposlene 0 celine koe bi obe-bedile nesmetan rad to, $$'Ba. Osnove-a proektovane or,ani-acionih edinica s0:

B str03ni sadr=a

B kompleksni sadr=a

!"("!" 'tru,no ori%entisane or#aniza$ione %edini$e

Glavna90nkci

'+ '7 '*

O++

O7+

Or+

O+7 O77 Or7 O+n O7n Orn


5/12

Or,ani-00 se po str03nosti -apslenih. Ima0i 0 vid0 ind0strisk0 praks0 str03ne or,ani-acione edinice mo,0 se konstit0isati 0 dva osnova:

+. 90nkcionalne

7. proces0alne

!"("!"!" -unk$ionalne or#aniza$ione %edini$e

40nkcionalne or,ani-acione edinice svo atrib0t 90nkcionalno#i-vode i- analo,ie or,ani-acie sa biolo@kim sistemom. ) biolo@kom smisl090nkcia e 0lo,a neko, or,ana 0 nekom =ivom or,ani-m0. One s0 vi@e ili manestr03no homo,eni-ovane i speciali-ovane s0 -a 0lo,0 0 $$'B0. )lo,a ovakvihvrsta or,ani-. edinica procen0e se 0 okvir0 menad=mentskih kr0,ova 0 koimase ova aspekt delovana instr0mentali-0e# radi ostvarivana cileva. Na3e@e seovakav vid or,ani-acie vr@i prema stepen0 ,radacie od namane, ka naveem# ito:

B re9erat

B biro

B odelene

B sl0=ba

B sektor

Re9erat e na nani=em polo=a0 a sektor na navi@em i -ato edirektno od,ovoran ,eneralnom direktor0. Ovakav model or,ani-ovana eklasi3an model 90nkcionalne str0kt0re# t-v. Telorova varianta# i on kao takav

do-volava o@ nad,radni# npr. 0 sektor proi-vodne se mo=e 0vrstiti sektor nabavke.

'l. *. $rimer 90nkcionalne or,ani-acione edinice

%irektor

$roi-vodnaRa-vo 4inansi eMarketin,

90nkcie

1


6/12

!"("!"&" Pro$esualne or#aniza$ione %edini$e

$roces proi-vodne neko, proi-voda mo=e biti veoma slo=en i mo=ese sastoati i- vi@e 9a-a. 4a-a 0 proi-vodni neko, proi-voda predstavla sk0psrodnih operacia koe se primen00 pri ne,ovo i-radi. I ovde stepen str03nehomo,eni-acie mo=e biti ra-li3it po nivoima. TakoCe# ako se ide ka nivo0operacia Dod vrha ka dn0 stepen homo,eni-acie e vi@i.

'l. . $rimer proces0alne or,ani-acione edinice

!"("&" Komleksne or#aniza$ione %edini$e

8ompleksne or,ani-acione edinice nasta0 kao posledicakombinovana vi@e ra-norodnih sadr=aa radi stvarana 0slova -a isp0navanecileva $$'Ba.

$rema tranosti kompleksne or,sni-. edinice se dele na:B trane

B o,rani3ene vremenskim tokom

Trane predstavla0 mane kompanie 0dr0=ene 0 edn0 ve0 m0lti kompani0 radiostvarivana cilaBpravlena -aedni3ko, proi-voda# a time se dola-i do vee,

pro9ita. >remenski o,rani3ene s0 9ok0sirane iskl03ivo na proekt0 or,ani-acie# t. proektni menad=ment. Ovakve or,ani-acie se o9orml00 da bi se posti,ao neki-aedni3ki cil. nakon posti-ana to, cila one se ras9ormira0. $rimer -a to mo,la

bi da b0de or,ani-acia svetsko, prvenstva 0 90dbal0.

%irektor9abrike

Mehani3kaobrada&ivnica

$roi-vodna

Monta=a$ovr@inska-a@tita

2


7/12

'l. 1. $rimer trane kompleksne or,ani-acione edinice

!"." Osno*ne /unk$i%e reduze0a

Osnovne 90nkcie svako, savremeno, pred0-ea ob0hvata0 sk0p neophodnih poslova koe e neophodno obaviti da bi or,ani-acia e9ikasno 90nkcionisala. To s090nkcie: kadrovska# marketin,# proi-vodna# 9inansiska# nabavna i 90nkciaistra=ivaba i ra-voa.

!"."! Kadro*ska /unk$i%a

Ovo e na-na3ania 90nkcia svake or,ani-acie i kao takva 0ti3e na e9ikasnost istabilnost or,ani-acie. ) ovo 90nkcii radnici s0 osnovni nosioci radno, procesa.Ona predstavla slo=en sk0p -adataka koe se odnose na praene i 0smeravanekadrovsko, ra-voa# kao @to s0: -apo@lavane# adaptacia# ob0ka# radno an,a=ovane#motivacia# promocia... 8adrovski sistem ostvar0e svoe cileve str0kt0rom 0la-a ii-la-a. Osnovni i-la-ni re-0ltati kadrovsko, sistema or,ani-acie s0: proi-vodi#0sl0,e# odl0ke# stavovi radnika i in9ormacie. Or,ani-acia kadrovske sl0=be mo=e se-asnivati na 1 osnovnih principa:

Administrativno-pravni princip -asniva se na obavlan0 poslova 0 kadrovsko sl0=bikao @to s0 radni odnosi# -apo@lavane# kadrovska evidencia i dr.

Ekonomski princip -ahteva proces obe-beCivana 9inansiskih sredstava# t radnicimora0 imati adekvatne -arade# dobro osi,0rane# kao i ra-ne dr0,e povlastice. Menadžerski princip isti3e potreb0 da se @to vi@e -aposlenih 0vede 0 tok odl03ivana 0 pred0-e0 kao i da svi radnici 03estv00 0 rad0 svih or,ani-acia 0 tom pred0-e0. Humanistički princip ra-via se na mno,ostr0kom praen0 ra-voa -aposlenih kao ina nihovom 0savr@avan0 na plan0 obra-ovana.

Bihejvioristički princip prati pona@ane svako, -aposleno,. On e bitan pri 0k0pnooceni -aposleno, i odl030e o 0napreCen0 i na,raCivanima# kao i o event0alnim

penalima.

!"."&" Marketin# /unk$i%a

%irektor4IAT

,r0pacie

4IAT &AN!IA Al9a Romeo

Nivo m0ltikompanieDkoorporacie

NivokompanieD9abrike

5


8/12

Marketin, e disciplina 3ie s0 osnovne 90nkcie:anali-irane#or,ani-ovane#planirane i kontrola. 've ove 90nkcie i-vode se da bi se-adovolila potreba potro@a3a. a e9ikasno -adovolavane potreba potro@a3a koristese na3e@e sledee strate,ie:

B delovanem na proi-vode promenom karakteristika proi-voda#i-menom str0kt0re proi-vodno, pro,rama ili modi9ikaciom proi-vodaB delovanem na prodane cene#odnosno# odreCivane prihvatlive cene -a tr=i@teB delolovanem na oblike prodae# 0tvrCivane prodanih kanala# atraktivnih na3ina i0slova prodae kao i 0napreCene prodae

Osnovni 3inioci koi 0ti30 na proda0 s0: kvalitet proi-voda# prodana cena# oblicireklamirana# stane 0 domao i internacionalno ekonomii# sposobnost or,ani-acieda pro@iri potra=n0 -a proi-vodima# -akonski politi3ki 0tica. Marketin, sistemob0hvata tokove proi-voda i in9ormacia kro- marketin proces. 8ao 0la- 0 marketin,sistem avla0 se: -ahtevi i potrebe potro@a3a# cilevi i mo,0nosti or,ani-acie#karakterist0ke proi-voda i karakteristike istih ili sli3nih proi-voda dr0,ih potro@a3a.

I-la-i marketin, sistema s0 sreCene in9ormacie o potro@a3ima i tr=i@t0.

!"."(" Proiz*odna /unk$i%a

Ova 90nkcia predstavla osnovn0 90nkci0 proi-vodne or,ani-acie. ) no sestvara odreCeni kvantitet i kvalitet proi-voda koima se -adovolava0 potrebe tr=i@ta.%a bi se obavlala ova 90nkcia neophodno e da 0 n0 0C0 svi res0rsi: l0dstvo#ma@inski kapaciteti i materiali. Ova 90nkcia mo=e se obavlati edino ako o poma=0isve ostale 90nkcie. $roi-vodna e ina3e proces 0 koem se 0- -aedni3ko 03e@e3oveka i sredstva rada dobia neki proi-vod. Na osnov0 @irine proi-vodno, asortimana

ra-lik0emo * osnovna tipa proi-vodne: poedina3n0# serisk0 i masovn0.$oedina3na proi-vodna tipi3na e -a -anatsk0 delatnost# ,de se tro@kovi pripremerasporeC00 samo na edan proi-vod.

'eriska proi-vodna predstavla proi-vodn0 vi@e komada proi-voda 0 ednom proi-vodnom cikl0s0. Tro@kovi se prebac00 na 3itav0 seri0# @to 0slovlava ni=etro@kove po edinici proi-voda.

Masovna proi-vodna odnosi se na proi-vodn0 standardno, asortimana proi-voda. esto se ova proi-vodna i a0tomati-0e# da bi se dobili @to e9ikasniire-0ltati.

!"."." -inansi%ska /unk$i%a

Ova 90nkcia prati i 0tvrC0e poslovne re-0ltate or,ani-acie# koi s0 ostvareni kao posledica nenih nov3anih tokova. 4inansiska 90nkcia nie samo pasivni re,istar nastalih promena 0 or,ani-acii# ve aktivno odra=ava slo=en sistem ve=a i-meC0or,ani-acie i nenih okr0=ena. 40nkcia se bavi i i-davanem i prik0planemnov3anih sredstava.4inansiska 90nkcia mora da ima dobr0 kom0nikaci0 sa bankamai dr0,im instit0ciama da bi od nih koristili kredite i radili dr0,e transakcie. )9inans. 90nkcii postoe 7 toka nov3anih sredstava i ti s0 priliv i odliv. $riliv nov3anihsredstava vr@i se naplatom potra=ivana od k0paca kada se proda ,otova roba# dok odliv sredstava prestavla svaki tro@ak 0 9irmi.

6


9/12

Ova 90nkcia sl0=i i da pove=e ostale 9inansiske instit0cie 0 interni monetarnitok. )k0pni -adaci ove 90nkcie se dele na 1 osnovnih aktivnosti: inventarskokni,ovodstvo# materialno kni,ovodstvo# kni,ovodstvo li3nih primana# po,onskokni,ovodstvo i 9inansisko kni,ovodstvo.

!"."1" Na)a*na /unk$i%a

Osnovni -adatak nabavke este da na vreme obe-bedi od,ovara0i kvantitet ikvalitet materiala# re-ervnih delova i opreme. Ona se ostvar0e na tr=i@t0# t. koddobavla3a. ?e- ove 90nkcie nemo,0e e aktivirati materialne tokove or,ani-acie inen proi-voCa3ki proces. Material kao res0rs e va=an 0la-ni element i kao takavdosta 0ti3e na 9inaln0 cen0 proi-voda. >eoma e va=no nabavlati material koiisp0nava 7 0slova:

B ima prist0pa3n0 cen0B ima odreCen kvalitet

Nabavka se obavla po plan0 or,ani-acie. )koliko se ne planski vr@i nabavkamo=e doi do stvarana -aliha. alihe s0 posledica ne0sklaCenosti potra=ne i pon0de-a materialom. Osnovni -adaci nabavne 90nkcie s0: nar03ivane# 30vane i i-davanemateriala.!"."2" -unk$i%a istraži*an%a i raz*o%a

Istra=ivane i ra-vo predstavla0# po sadr=a0 i -adacima speci9i3n0 aktivnostor,ani-acie koa e 0smerena na istra=ivane tehnolo@ko tehni3kih i tr=i@nih promenaokr0=ena. Nova tehnolo@ka re@ena mo,0 imati veliki 0tica na poveane e9ikasnosti

proi-vodne. Or,ani-acia se prila,oCava ra-li3itim -ahtevima tr=i@ta i-menomstr0kt0re i kvaliteta postoeih proi-voda# 0voCenem novo, proi-voda# iliod,ovara0im i-menama 0 tehnolo@kom proces0. a proi-vodn0 or,ani-aci0 od

posebno, e -na3aa istra=ivane proi-voda. $osle odreCeno, vremena proi-vodneneko, proi-voda# do,aCa se da ta proi-vod tehni3ki -astari tako da ,a preteknekonk0rencia. ato se prist0pa modi9ikovan0 isto, ili se ra-via novi proi-vod.

'l0=ba tada ima -adatak da ispita ekonomi3nost ra-voa novo, proi-voda# kao isve nove tehnolo,ie. Ova 90nkcia mora da ima 0vid 0 staln0 promen0 tehnolo@kihdosti,n0a i da podatke o tome prosledi 0pravla3ko edinici ili predlo=i ra-vo novih.

&" Podela rada

$odela rada predstavla po3etak ind0striske proi-vodne. %o podele radadola-i kada posao po obim0 ili slo=enosti preva-ila-i normalni radni potencial edno,i-vr@ioca. I-vr@enem podele rada na nivo0 i-vr@ilaca dola-i do poveana

prod0ktivnosti i =ivotno, standarda. Ona se i-v@ava sve dok e potrebno obe-beditiadekvatan proi-vodni proces# neophodan -a 90nkcionisane neko, pred0-ea. $odelarada se odvia 0 7 osnova:

+. kvantitativno F po obim07. kvalitativno F po str03nosti

8vantitativna podela se vr@i kada obim posla preraste radni kapacitet poedinca. Tadase mo,0 0raditi 7 stvari:

;


10/12

B prist0piti prekovremenom rad0B podeliti edan posao na vi@e i-vr@ilaca 3ime se dobia na e9ikasnosti

8valitativna podela nastala e kao potreba -a visokom str03no@0 kadrova. Nastala e0sled k0m0lacieH -nana na svim nivoima. Mani9est0e se 0 7 nivoa:

+. i-vr@ni F proi-vodni nivo7. nivo celine sa od,ovara0im reperk0siama na ni=im nivoima

Npr. 3est e sl03a da nekada@ne radnike >8 pro9ila# danas# 0 savremenim proi-vodnim sistemima -amen00 radnici obra-ovani -a samo edan pro9il i- sve,a@to e obedinila >8 kvali9ikacia. ato se -apo@lava0 radnici kvali9ikovani samo -a

pro9il bravara# limara# -avariva3a# montera... avisno od veli3ine $$'Ba nasta0 ira-li3ite podele rada. 8od manih pred0-ea postoe * sektora:

B tehni3kiB komercialniB 9inansiski

8od veih pred0-ea podela ob0hvata:B marketin,B ra-voniB tehni3kiB proi-vodniB 9inansiskiB kadrovski sektor

Ove dve podele omo,0ava0 i-delenost na nivo0 celine. %akle# normalno eda se kod veih pred0-ea# ,de s0 vei obimi posla# podela rada ima vi@e nivoa po3evod vrha ka dn0. 8akva e ra-0Cenost podele rada 0 neko 9irmi# takva e i

an,a=ovanost nenih i-vr@ilaca. 8od veih pred0-ea obi3na ra-0Cenost primen0e se0sled veliko, obima posla. Ra-voem na0ke i novih tehnolo,ia dola-i se doan,a=ovana str03nih lica i nihovo, -apo@lavana 0 ta $$'# 3ime se poveava brokadrova D-aposlenih# a samim tim i sektora.

$odela rada vr@i se o@ i prema vertikalnom i hori-ontalnom princip0.>ertikalna podela ili podela po d0bini speciali-ovana e -a poedine 9a-e rada. %0bina

posla -na3i 0tvrCivane broa 9a-a poslova koe se obavla0 0 okvir0 neko, posla.Jori-ontalna podela rada ili podela po @irini podra-0meva bro operacia koe se

ponavla0 i koe obavla+ radnik.

'am vrh 0 obim0 i br-ini proi-vodne# kao i e9ektivnosti# $$' e do=iveo

0voCenem proi-vodnih traka. Ona se prvo poavila 0 a0tomobilsko ind0striiDkompania 4ord da bi se tokom ,odina pro@irila i na dr0,e ind0strie. Traka eobe-beCivala niske tro@kove rada# visok0 e9ektivnost i dosta -aposlenih# koi rade0pravo kao radnici 0 proi-vodni i predstavla0 radnike na proi-vodno traci. a

proi-vodn0 trak0 karakteristi3no e t-v. 0sitnavane posla.

Tokom ,odina ra-voa ove vrste kapaciteta do@lo se na d0=in0 traana nekeoperacie rada Dnpr. 0 konditorsko ind0strii -a samo 7 sec. po + pokret0. $o@to e

posao na traci veoma 0stalen i -ahteva maksimaln0 pa=n0 0 cil0 @to bole prod0ktivnosti# vremenom dola-i do problema kod ranika koi -a nom rade. To s0:monotonia# bol 0 leCima# psiho 9i-i3ki problemi i sl. %a bi se to i-be,lo mo=e se

prist0piti sledeem:

B rotaciom posla Dpomeranem svako, i-vr@ioca d0= trake

+


11/12

B pro@irenem poslaB obo,aivanem posla Dra-novrsne aktivnosti koe ne mora0 0vek da b0d0 ve-ane -a

proi-vodn0B 0voCenem 3estih odmora i pa0-a

)slov svako, $$'Ba# da bi 90nkcionisao# este da proi-vodna traka ,otovoneprestano mora da radi# a sa dr0,e strane mora0 se otkloniti problemi radnika natraci na koe se oni =ale. To se mo=e postii:

B a0tomati-aciom i roboti-aciom proi-vodnih traka D0 bo,atiim -emlamaB prenosom proi-vodnih traka 0 nera-viene -emle# ,de e e9tina radna sna,a

Roboti-acia se o@ 0vek ne 0vodi inten-ivno er e o@ 0vek veoma -ahtevna 0ekonomskom po,led0# a takoCe a0tomati-aciom se sman0e bro l0dstva# pa samimtim vei deo radnika bi ostao be- posla.

'a dr0,e strane preme@tanem stariih kapaciteta proi-vodnih traka 0 manera-viene -emle# do@lo bi do ra-voa novih tr=i@ta na tim podr03iima t-v. malihtr=i@taH a samim tim do@lo bi do pro@irena konk0rencie.

ato ostae na menad=er0 da naCe pravo re@ene kako bi sve strane bile-adovolne.

*" Rason menadžmenta

Raspon menad=menta e mo,0i bro podreCenih 0 odnos0 na edno,nadreCeno, menad=era# 0 e9ektivnom ostvarivan0 praena nad-ora i koordinacierada. On se mani9est0e kao o,rani3ene 0 str0kt0iran0 or,ani-acie pred0-ea nasvim nivoima# ali sa neednakim inten-itetom. Raspon menad=menta 0-rok0e t-v.vertikaln0 podel0 rada. To podra-0meva:

B 0dalavane vi@ih nivoa od neposrednih -bivana na i-vr@nim radnim mestimaB prod0=ivane linia kom0nicirana sa ri-ikom de9ormacia prenetih por0ka 0 obasmera

Raspon menad=menta ,radi pirmidaln0 str0kt0r0 $$'Ba. Imalo e raniih pok0@aa da se ova str0kt0ra preobra-i 0 nek0 dr0,0# ali se 0 tome nie 0spelo er piramidaln0 str0kt0r0 proi-isk0e stalno pro@irene obima proi-vodne. Istra=ivana"oan Koodward potvrC00 sve ovo. $o nenim istra=ivanima# ra-li3it e rasponmenad=menta ,ledano na vrst0 proi-vodne Dpoedina3n0# velikoserisk0# procesn0.?ro nivoa raste od poedina3ne preko velikoseriske# do procesne.

Na nivo0 celine raspon menad=menta -avisi od broa pred0-ea. ato se0o3ava0 ra-like koe s0 0slovlene:

+. vi@im stepenom str03nosti i-vr@ilaca7. stepenom 0sitnene podele rada*. stepenom a0tomati-acie

Na osnov0 re-0ltata istra=ivana 0tvrCeno e da e str0kt0ra piramidenei-be=na. $ri tom# -avisno od veli3ine raspona menad=menta# ra-lik00 semo,0nosti:

+. piramide sa veom visinom# -a mani raspon menad=menta7. piramide sa manom visinom# -a vei raspon menad=menta

++


12/12

>ea visina piramide sa sobom nosi:

B ve0 centrali-aci0 ovla@ena

B d0=e kom0nikacione linie

B vei bro menad=mentsko, kadra

Mana visina piramide karakteri@e:

B ve0 centrali-aci0 ovla@ena

B krae kom0nikacione linie

Isk0stvo e poka-alo dae bola or,ani-acia kod piramidalne str0kt0re sa manomvisinom.

+7

Documents

Organiz Podela i Raspon Mdz