[1]

1. Razlozi koji su doveli do uvođenja mehanizacije u građevinarstvu? Osnovni

ekonomski kriterijumi primene mašinskog rada (dati izraz)?

1. Stalni porast obima graĎevinske proizvodnje

2. Skraćenje rokova izvršenja radova 3. Poboljšanje i ujednačenost kvaliteta graĎevisnke proizvodnje

4. Ublaţenja i odstranjenje što je više moguće nepovoljnih vremenskih klimatskih i atmosferskih uticaja i što veća

nezavisno od njih prilikom izvršenja graĎevinskih radva

5. Smanjenje troškova 6. Što manje korišćenje čoveka kao energetskog izvršioca radova

7. ObezbeĎenje veće sigurnosti i bezbednosti u izvršenju radova

8. UvoĎenje industralizacije u graĎevinskoj proizvodnji 9. Stalna usavršavanja u oblasti mašinske tehnologije – pojava novih konstrukcija graĎevisnkih mašina, omogućava

mnogostruku i širu primenu

10. OslobaĎanje čoveka teških i zamornih radova u graĎevinarstvu - Mora da se nastoji da mašine budu podreĎene čoveku. U tom moraju da se kreću dalja nastojanja razvoja

savremene tehnike i to treba da se ima uvek na umu pri ograničavanju graĎevsinske proizvodnje.

- Povećanje produktivnosti rada 5÷10 puta

- Smanjenje troškova 2÷4 puta

- Osnovni ekonomski kriterijumi za primenu mašinskog rada

Pokazuje opravdanost primene mašinskog umesto ručnog izvršenja rada:

Q·c+Rr ≥T+Rm

Q – količina radova (izvršenja odgovarajućom jedinicom mere)

c - razlike u ceni koštanja mašinskog i ručnog rada po jedinici mere uz uslov cr>cm ≥c=cr-cm

Rr – predviĎeni ukupni iznos finansijskih sredstava za smeštaj, ishranu Rr=Nrad·n N – broj radnika

n – troškovi po radniku

T – ukupni iznos neophodnih troškova za omogućavanje (jednovremeni troškovi) mehanizacije radova - Sastoji se iz sledećih troškova:

Doprema mašine iz baze

Odprema mašine po izvršenju mašinskih radova

Izrada privremenih funkcija za rad mašine

Izgradnja i odrţavanje saobraćajnice za kretanje i rad mašine

Izrada instalacija

Izgradnja i obezbeĎenje skladišta

Amortizacija

Probni rad pre puštanja mašine

Rm – isto kao Rr, samo za mašinu (predviĎen ukupni iznos finansijksih sredstava za smeštaj, prevoz, hranu)

Q·c>T c – razlika izmeĎu potpune cene koštanja ručnog rada i mašinskog rada po jedinici mere

2. Primena građevinarskih mašina u uslovima gradilišta? Podela građevinskih

mašina po svojim konstruktivnim mogućnostima?

GraĎevinske radove mogu da izvršavaju graĎevinske mašine

1. Delimičnom primenom mehanizacije – mašinom se izvršavaju po neki od proizvodnih procesa 2. Potpunom primenom mehanizacije – svi proizvodni procesi opterećenja se izvršavaju mašinom

Podela graĎevisnkih mašina po konstruktivnim mogućnostima

1. Proste graĎevinske mašine – obavlja samo jednu operaciju (npr. valjak – sabija zemlju) 2. Kompleksne graĎevinske mašine – obavljaju veći broj raznovrsnih operacija bez izmene radnog organa

(npr. bager kašika kopa i utovaruje zemlju)

3. Univerzalna graĎevinska mašina – vrše laku i brzu izmenu raznih vrsta radnih organa (bager sa: dubinskom kašikom, visinskom kašikom, sa skreperom kašikom, bager kran)

Univerzalna je i ona mašina koja na sebi ima više radnih organa (bager – utovarivač, dozer - utovarivač)

[2]

3. Kompleksna mehanizacija radova? Automatizacija radova u građevinarstvu?

Definicija: To je takva organizacijska forma gde se sem glavne operacije i one pomoćne, pripremne i

transportne sve obavlja mašinski, sa unapred izabranim mašinskim sastavom. Princip: Uvek se odreĎuje glavna vodeća mašina, kojoj su ostale podreĎene i prema kojoj se dimenzionišu,

usklaĎuju kapacitet, broj ostalih mašina u sastavu jer od glavne mašine zavisi vreme izvršenja rada.

Sinhronizacijom svih graĎevinskih mašina u sastavu kompleksne mehanizacije treba da se omogući najveći

učinak glavne mašine. Čovek: Rad čoveka nije u potpunosti isključen, ali samo za ne naporne operacije i tamo gde kompleksna

mehanizacija ne bi bila ekonomski opravdana.

Kompleksna mehanizacija – etapa na putu ka automatizaciji radova. Primer: iskop zemlje bagerom sa visinskom kašikom i direktnim utovarom u dampere.

- Automatizacija radova:

Najviši stepen priemene mehanizacije. Ostvarivanje proizvodnog procesa je bez neposrednog učešća čoveka osim u procesu kontrole radova. Kao što

mehanizacija olakšava fizičke napore čoveka, tako automatizacija olakšava njegove umne napore. Automatizacija je

korišćenje sistema mašina i ureĎaja koji samostalno obavljaju niz unapred predviĎenih radnih operacija. Ako se upravljanjem mašinom misaoni rad prenese na mašinu, tako da ona sama zahteva čovekovo opsluţivanje, regulisanje i

kontrolisanje – takva mašina naziva se automatom. Za razvoj automatizacije, od naročitog značaja je elektronika koja

je omogućila njenu pojavu. Automat u primeni moţe biti: delimična i potpuna.

4. Opšta klasifikacija građevinskih mašina, podela i karakteristike?

GraĎevinske mašine su radne mašine.

Podela graĎevinskih mašina:

1) Mašine za transport i vuču po horizontalnom putu i nagibu, i vazdušni transport 2) Mašine za dizanje i prenos tereta

3) Mašine za transport raznih vrsta materijala na kraća rastojanja (gradilišni transport)

4) Utovarno-istovarne mašine 5) Mašine za zemljane radove

6) Mašine i ureĎaji za radove u steni

7) Mašine za drobljenje i mlevenje kamenog materijala

8) Mašine za sejanje i sortiranje šljunjka, peska kao i njihovo pranje 9) Mašine za spravljanje, transport i ugraĎivanje betonskog sastava

10) Mašine za obradu i pripremu armature

11) Mašine za crpljenje vode (pumpe) 12) Mašine za pobijanje šipova

13) Mašine za izradu asfaltnih kolovoza

14) Mašine za izradu cement – betonskih kolovoza 15) Mašine za izradu kolovoza meheničkom stabilizacijom

16) Mašine za odrţavanje i remont puteva

17) Mašine za odrţavanje i remont ţelezničkog koloseka

18) Mašine i ureĎaji za obradu drveta 19) Mašine i ureĎaji za radove u zgradarstvu

20) Mašine za fundiranje

21) Mašine za konsolidaciju terena

Podela i meĎusobne karakteristike:

I. Podela po načinu izvršenja radova

a) Mašine sa neprekidnim načinom – kontinualne b) Mašine sa prekidnim načinom – ciklusne

II. Stepen mobilnosti

a) Stacionarne b) Mobilne

c) Polustacionarne (prenosne – agregat za struju, mešalica za beton)

[3]

III. Vrste pogonskog motora

a) Sa parnom mašinom b) Sa elektromotorom

c) Sa SUS motorom – unutrašnje sagorevanje

IV. Prema vrsti ureĎaja za kretanje

a) Gusenice b) Pneumogume

5. Pokazatelji građevinskih mašina i mašinskog rada (nabrojati i objasniti).

Eksploataciono-tehnički pokazatelji mašina: Glavni karakteristični pokazatelj same mašine, učinak, teţina, snaga motora, gabaritne dimenzije, radna i

transportna brzina kretanja, mobilnost, trajnost, eksploataciona sigurnost, cena koštanja jedinice proizvoda, cena

mašine i dr.

Računski pokazatelji: Razni specifični pokazatelji, koeficijenti i ostali računski odnosi do čijih se veličina dolazi sprovoĎenjem

odreĎenih računskih postupaka, kao što su: specifični odnod teţine mašine i njenog učinka, koeficijent eksploatacione

sigurnosti, stepen zahvata radova mehanizacijom, stepen mehanoopremljenosti, stepen energije, vremenski reţim rada graĎevinskih mašina i dr.

6. Glavni pokazatelj mašine, učinak mašine, težina mašine (koje su najvažnije

vrste težina). Gabaritne dimenzije mašine?

Pokazatelj koji u najvećoj meri karakteriše osobenosti mašina odreĎene grupe. Ušinak mašine – količina kvalitetne proizvodnje izvršene mašinom u odreĎenoj jedinici vremena.

Teţina mašine – radna i neradna.

- radna teţina mašine – teţina mašine poptuno snabdevane gorivom, materijalom za podmazivanje i hlaĎenje i teţina mašiniste

- neradna teţina mašine – teţina mašine bez ekploatacionih materijala i bez mašiniste, njena sopstvena teţina;

značajna je da se odredilotransportno sredstvo po vrsti, nosivosti.

Gabaritne dimenzije – najveća duţina, širina i visina mašine. Razlikuju se dimenzije u radnom i transportnom stanju – zavisi mogućnost njenog prevoza ţeleznicom i autotransportom. Ako ne moţe da se transportuje u

ovom sklopu onda se demontiraju njeni delovi.

7. Specifični pokazatelji mašina, brzinski kvalitet mašine, trajnost mašine,

eksploataciona sigurnost mašine?

Specifični pokazatelji mašina koriste se za ocenu meĎusobnih kvaliteta mašina – pokazatelji sopstvene teţine

prema učinku mašine, snazi motora ili kapaciteta radnog organa.

m1=Q/Upr-m1 m1 – pokazatelj, specifični utrošak materijala, Q – teţina mašine, Upr – praktični učinak mašine za 1h

m1=Q/V

Q – teţina skrepera, V – zapremina koša skrepera, m1 – odnos teţine same mašine i kapaciteta radnog organa mašine Brzinski kvaliteti mašine predstavljaju sposobnost mašine za rad sa što većom brzinom i to bilo u kretanju ili

samo kretanjem radnog organa mašine.

U toj zavisnosti ostvarenja radnih funckija postoje pokretne, nepokretne i polustacionarne mašine.

Merila brzinskih kvaliteta mašina su dinamički ili vučni pokazatelj (sposobnost mašine da razvije največu u datim uslovima prosečnu eksploatacionu snagu), kao radna (brzina kojim moţe da se kreće i radi graĎevinska mašina) i

transportna brzina (brzina kojom mašina moţe da vrši samo kretanje, pomeranje, transportovanje same sebe bez

ikakvog drugog rada). Trajnost mašine – ekonomski vek mašine za koji traje njena radna sposobnost u prosečnim uslovima

eksploatacije do generalnog odmora.

Eksploataciona sigurnost mašine – osobina mašine da svojim stanjem spremnosti obavlja neprekidan rad u

pojavljenim uslovima najvećom mogućom produktivnošću. OdreĎuje se otpornošću, izdrţljivošću njenih delova i elemenata sastava. Karakteriše se brojem lomova delova mašina.

Ke·s=T/T+T1

T – vreme čistog rada mašine; T1- vreme utrošeno na popravku mašine.

[4]

8. Stepen zahvata radova mehanizacijom, stepen mehanizovanosti i stepen

energije?

Stepen zahvata radova mehanizacijom pojavljuje se tamo gde se obim radova jedne iste vrste ne izvršava

jednim istim načinom izvršenja, tj. mašinski i ručno

- odnos količine izvršenih radova iste vrste jednim načinom izvršenja, prema ukupnoj količini radova daje stepen zahvata mehanizacijom

Sz=(Qm/Q)·100%

Sz – stepen zahvata radova mehanizacijom Qm – količina radova izvršena ili predviĎena da se izvrši mehanizacijom

Q – ukupna količina te vrste radova

Stepen mehanizovanosti gradilišta izraţava u procentima odnos koštanja graĎevinskih mašina korišćenih na

nekom gradilištu prema opštem ukupnom iznosu koštanja svih graĎevinskih radova nekog objekta.

- moţe sa se izračuna za jedno gradilište za celo vreme trajanja graĎenja ili za jedan period-godinu dana, za jedan

graĎevisnki objekat ili za celu organizaciju udruţenog rada. Sm=(Cm/Cu)·100%

Sm – stepen mehenizovanosti

Cm – koštanje graĎevinskih mašina i opreme Cu – ukupni iznos koštanja graĎevinskih radova

Stepen energije je odnos ukupne instalisane snage motora izraţeno u KW ili KS prema ukupnom broju zaposlenih radnika na gradilištu.

Se=(Σks·m)/Nr

Σks·m – ukupna veličina instalisane snage mašina

Nr – ukupan broj zaposlenih radnika

9. Šta se podrazumeva pod vremenskim režimom rada građevinske mašine i

koje vrste vremenskih režima razlikujemo?

Raspodela izvesnog vremena na vreme korisnog rada i na vreme prekida u radu iz različitih uzroka.

Vrste:

Smenski – raspodela na časove korisnog rada i prekida u radu u toku jedne smene, gubici u vremenu radi tehničkog odrţavanja mašine, zamenika radnika na opsluţivanju mašina, tehnološki prekidi, smenski reţim –

vreme trajanja jedne smene 7,8,10,12h

Dnevni – raspodela dnevnog vremena od 24h na vreme smena, kada mašina radi i kada ne radi; postoji 1, 2, 3 smenski rad u dnevnom vremenskom reţimu rada mašine

Godišnji – raspodela godišnjeg kalendarskog vremena na dane rada mašine i na dane kada ne radi zbog

remonta, transporta mašina sa jednog gradilišta na drugo, klimatskih uslova koji onemogućuju rad mašine, način korišćenja i iskorišćenja mašina. 2000 radnih h za godinu dana.

10. Mašine ciklusnog ili periodičnog načina rada? Mašine neprekidnog ili

kontinualnog načina rada?

Mašine sa ciklusnim radom obavljaju svoj rad u ciklusima. Ciklus je skup vremena trajanja u jednom procesu radnih operacija izvršavanih neprekidno i koji istovremeno svojim sastavom čine jednu nerazdvonu

tehnološku celinu. Završetkom ciklusa dobija se odreĎena veličina izvršenog rada. Ciklus je radna i

tehnološka celina sastavljena i uslovljena konstruktivnim osobinama mašine. Ovoj vrsti pripadaju buldozer, skreper i toranjski kran, damper i bager sa jednom kašikom.

Mašine kontinualnog rada vrše svoj rad neprekidno od uključenja u pogon do isključenja. Zahtevaju stalno

opsluţivanje materijalom i rukovanje samom mašinom. Kod njih nema ritmičkih prekida u smenjivanju radih

operacija niti obavljaju veliki broj istih. Ovoj vrsti pripadaju bager vedričar, grejder elevator, trakasti transporter, drobilica kamena, rotaciono sito.

[5]

11. Vrste učinaka kod građevinskih mašina? Osnovni faktori uticaja na učinak?

Učinak neke mašine je količina kvalitetne produkcije koju ona moţe da izvrši u jedinici vremena i iskazuje

se naturalnim pokazateljima. Učinkom se izraţava proizvodni kapacitet svake mašine.

Faktori:

Tehnička mogućnost mašine

Stepen iskorišćenja mašine po intenzitetu rada

Stepen iskorišćenja mašine po vremenu

Stepen tehničkog odrţavanja i opsluţivanja mašine za rad

Prema uzajamnoj zavisnosti navedenih faktora, razlikujemo sledeće vrste učinka:

Teoretski ili konstruktivni učinak (Ut)

Praktični ili tehički učinak (Upr)

12. Teoretski učinak (Ut). Navesti izraz za ciklusne i kontinualne mašine?

Ostvareni učinak (Uo)?

Teoretsko-maximalni učinak koji odgovara konstruktivnim osobinama i tehničkim pokazateljima mašine, nezavisno od stvarnih uslova rada ili bilo kakvih vrsta otpora i zastoja. Daju se u katalogu, sluţe za

uporeĎivanje.

Dobijaju se računskim putem u predpostavljenim najidealnijim uslovima za rad. Nerealan učinak. Koristi se kao maximalna veličina koja se usavršavanjem i poboljšanjem moţe donekle da pribliţi vrendosti u stvarnim

radnim uslovima.

- Klasičan obrazac za Ut sadrži pokazatelje dve osnovne grupe:

1. Pokazatelj zavisnosti od konstrukcije mašine 2. Pokazatelj zavistan od vremena izvršenja

- Suštinska razlika izmeĎu izraza za učinak ciklusnih i kontinualnih mašina već postoji i ona je uslovljena načinom na

koji mašina izvršava svoj rad.

Teoretski učinak mašine sa kontinualnim načinom rada:

Ut=T·Q=3600·Q (m³/h) – zapreminski

Ut= T·Q·γ=3600·Q·γ (t/h) – teţinski T – vreme trajanja rada u odreĎenoj vremenskoj jedinici

Q – veličina učinka neke mapine u odreĎenoj jedinici vremena

γ – zapreminska teţina materijala t/m³

Q=F·V F – površina poprečnog preseka; V – brzina kretanja radnog organa

Teoretski učinak mašine sa ciklusnim načinom rada:

Ut=(T/tc)·q=(3600/tc)·q

Ut=(T/tc)·q·γ=(3600/tc)·q·γ T – vreme trajanja rada u odreĎenoj vremenskoj jedinici

tc – vreme trajanja jednog radnog ciklusa mašine

q – veličina učinka neke mašine u jednom ciklusu

γ – zapreminska teţina materijala t/m³

Ostvareni učinak mašine je proizvodni učinak koji se dobija kao veličina ostvarena radom mašine u

konkretnim eksploatacionim uslovima; meri se na licu mesta; po veličini je najmanji učinak koji mašina ostvaruje; osnova za obračun ličnog dohotka mašine kao i svih radnika vezanih za rad mašine.

13. Praktični učinak (Upr). Navesti izraz za ciklusne i kontinualne mašine?

Praktični učinak mašine je uvek manji od teoretskog učinka mašine. To je učinak koji se predviĎa da će se

ostvariti radom mašine. On moţe da predstavlja maximalni mogući učinak koji moţe da se postigne pod izuzetno povoljnim okolnostima u radu mašine. I za praktični učinak moţe se donekle reći da je idealan.

Dobija se računskim putem. Za njegovo izračunavanje koriste se računsko-konstruktivni pokazatelji mašine i

njenog motora kao i odgovarajući faktori uticaja koji su odraz ocene sredine. Upr – nije stalne, promenjive veličine; koeficijenti koji smanjuju učinak – redukcioni koeficijenti i imaju

svoju brojčanu vrednost koeficijenata (manji od 1 smanjuju učinak, veći od 1 povećavaju učinak).

[6]

Praktičan ućinak izračunava se na dva načina:

1. Polazeći od brojčane vrednosti Ut, mnoţenjem odgovarajućih redukcionih koeficijenata 2. Polazeći od kapaciteta, veličine radnog organa same mašine, kod ciklusnih ili učinka u jedinici vremena kod

kontinualnih mašina, i to se umnoţava sa pokazateljima trajanja vremena i odgovarajućim redukcionim

koeficijentima.

Praktični učinak sa kontinualnim načinom rada

- prvi način

Upr=Ut·K1·K2.....Kn (m³/h ili t/h)

Ut - poznata brojčana veličina teoretskog učinka mašine K1,2.....Kn – redukcioni koeficijenti

- drugi način

Upr=T·Q·K1·K2.....Kn (m³/h ili t/h)

Praktični učinak mašina sa ciklusnim, periodičnim načinom rada

- prvi način

Upr=Ut·K1·K2.....Kn (m³/h)

- drugi način Upr=(T/tc)·q·K1·K2.....Kn (m³/h)

14. Koeficijenti u izrazu za praktični učinak građevinske mašine (Kv,Kr,Kp,Kt)?

Kv – koeficijent iskorišćenja mašine po vremenu, tzv. koeficijent produktivnog vremena rada mašine u odreĎenoj vremenskoj jedinici posmatranja; veličina bez dimenzije i uvek je manja od jedinice.

Kv – vreme stvarnog rada mašine/ukupno vreme trajanja rada

Kr – obavlja se kod rada sa zemljanim materijalom; predstavlja odgovarajući procenat povećanja zapremine

zemlje u odnosu na neporemećeno samoniklo zapreminsko stanje; zavisi od kategorije zemljanog materijala. Kr=(1+p)=(100+p)/100>1,0

p – procenat početne rastresitosti u odnosu na kubaturu zemlje u neporemećenom stanju

Vr=Kr·V (m³) → Kr=Vr/V - zapremina zemlje u rastresitom stanju Procenat rastresitosti 1,15÷1,50

kp/kr - izraţava sabiveno samoniklo stanje

Kp – odnos zapremine materijala u radnom organu mašine prema geometrijskoj zapremini samog radnog organa mašine

kp>1,0 (zapremina sa kapom) – izaziva veće opterećenje

kp=1,0 (stepen punoće radnog organa)

kp<1,0 (nedovoljno punjenje) kp=q' (stvarna zapremina materijala u radnom organu)/q (zapremina radnog organa) (m³)

Kt – koeficijent iskorišćenja tonaţe, nosivosti mašine; sve što je poznato za Kp moţe se analogno primeniti i

za Kt, samo sada kao odnos teţine materijala u radnom organu i njegove predviĎene nosivosti konstrukcijom mašine.

Specifični koeficijenti

a) Samo za jednu mašinu

kg – koeficijent gubitka zemlje ispred raonika buldozera ili koša skrepera kf – koeficijent dobijanja gotovog sastava betona

b) Povremeni

kc – koeficijent uticaja trajanja ciklusa bagera (veličina ugla skrepera u radu ako je <90º, k=1, a ako je >90º, k<1) kh – koeficijent uticaja visine radnog čela kod bagera sa visinskom kašikom

15. Glavni sastavni delovi građevisnkih mašina. Vrste pogona i pogonskih

uređaja kod građevinskih mašina?

U konstruktivni sastav skoro svake graĎevinske mašine uglavnom se nalazi:

1. motor 2. transmisija – omogućava prenos energije sa motora ka radnom organu, ureĎaj za kretanje

3. radni organ – jedan ili nekoliko delova mašine kojima se izvršavaju radne operacije

4. ureĎaj za kretanje – imaju samo pokretne mašine

[7]

5. sistem upravljanja

6. ram ili šasija

Vrste pogona graĎevinskih mašina i pogonskih ureĎaja

Pogonski ureĎaji predstavljaju kompleks iz motora i njegovog pripadajućeg sistema, namenjenog za

pretvaranje odreĎenog vida energije u mehanički rad. Svrstavaju se u slične grupe:

- Osnovni: (osnovni motori pretvaraju energiju proisteklu iz prirodnih izvora u mehanički rad)

1. parni (ne proizvode se više) 2. sa unutrašnjim sagorevanjem

- Posredni: (posredni motori ostvaruju energiju koja je već proizvedena mašinskim generatorima – elektrogeneratori,

kompresori, pumpe u mehanički rad) 1. električni

2. pneumatski

3. hidraulički (koriste veću proizvedenu energiju)

- pogonski ureĎaji – sa kombinovanim pogonom - svi navedeni pogoni ostvaruju se motorima koji ostvaruju rad obrtanjem vodeće osovine

- Pogoni mogu biti:

jednomotorni –SUS

višemotorni – veću teţinu od jednog motornog, komplikovaniji je stepen prenosa kretanja na odreĎene ureĎaje

- Mnogo motorni pogon:

posebno regulisane brzine rada

upravljanje kretanjem mehanizma raznih namena kod mašina (čak nezavisno jedan od drugog)

- primer – toranjski kran:

poseban motor za horizontalno kretanje

poseban motor za dizanje i spuštanje

16. Vrste uređaja za kretanje kod građevinskih mašina (opšta podela i opšte

karakteristike). Prohodnost kod mašina?

UreĎaji su prilagoĎeni svojom konstrukcijom za kretanje, tj. oslanjanje na podlogu koja ima odreĎenu švrtoću

ili odreĎena svojstva.

Razlikuje se:

a) po podlogama raznog stepena čvrtoće i odreĎene veličine nosivosti, tj. manje više za kretanje po nekakvoj

podlozi b) po vodi

c) kretanje kroz vazduh; helikopter

UreĎaji za kretanje po podlogama raznog stepena čvrstoće i odreĎene veličine nosivosti mogu se podeliti u dve osnovne grupe:

1. besšinske:

gusenice – karakterišu se malim specifičnim pritiskom na podlogu kretanja; primenjuju se uglavnom za

kretanje po bespućima, van puteva; ograničena brzina kretanja 0,7÷4,5m/s, tj. 10÷15km/h; odlikuju se boljom

i većom prohodnošću zbog veće athezione sile (imaju veču vučnu silu)

ureĎaji sa točkovima – više vrsta: točkovi sa čvrstim metalnim naplatnicama, sa pneumogumama i punim

gumama; danas se primenjuju samo točkovi sa pneumogumama; zahtevaju dobru, tvrdu, ravnu i uvaljanu,

pripremljenu i stalno odrţivu podlogu, a uz to i veću površinu za manevrisanje pri kretanju; velike brzine

15÷30km/h, poslednje vreme i do 60km/h; pritisak na tlo veći nego kod gusenica

koračajući ureĎaji – zbog velike osnovne površine mogu da imaju specifični pritisak na podlogu i mogu da

podnesu male brzine kretanja; primenjuju se samo kod bagera velikih kapaciteta kašika (do 40m³) u primeni

su kod hidrotehničkog graĎevinarstva, ali preteţno namenjeni za radove u rudarstvu; predstavljaju neku vrstu

metalne ploče i to dve uporedne koje se naizmenično pomoću zglobnog sistema sa zamajcem moćnih izdrţljivih sistema pomeraju u nekoliko faza kretanja; brzina 0,80÷0,60km/h

kombinovane – šinski ureĎaji za kretanje – mašine: ţeleznički šinski kranovi, tovarna nosiva šinska vozila,

vagoni platforme šinskog uskog i dekovilijskog koloseka, toranjski graĎevisnki kranovi portali i masivni

kranovi, za izradu betonskog asfaltnog kolovoza, jednošinska obešena teška nosiva dizalica, monošinski

transportni ureĎaji; ovde spadaju i mašine koje se kreću po šinama, voĎicama, kao i one koje se kreću

[8]

čeličnom uţetu; osnovni podaci koji karakterišu šinske ureĎaje su: vrsta i tip šine, prečnik točka, opterećenje

koje pada na osovinu.

2. Šinske

3. UreĎaji za kretanje po vodi – konstrukcija ovih mašina koja omogućava kretanje po vodi sastoji se iz

čamaca, pontona i uvek iz više takvih plovnih elemenata meĎusobno zdruţenih u jednu celinu, čineći tako

neku vrstu platforme, splav; plovni elementi takvog sastava moraju da zadovolje i po formi, obliku, površini, dubini tonjenja, opterećenja koje nose kao i niz drugih uslova kako bi omogućili što veću plovnost.

Prohodnost kod mašina Označava mogućnost i sposobnost kretanja, kao i samo kretanje potrebnom brzinom i sa normalnim radnim

opterećenjem, po deformisanoj površini ili površini kretanja sa različitim preprekama. OdreĎuje se veličinom

specifičnog pritiska koji se stvara na dodirnoj površini elemenata ureĎaja za kretanje sa površinom podloge po kojoj se i mašina kreće.

Prohodnost se karakteriše sledećim gabaritnim pokazateljima:

1. Poluprečnikom duţine (p1) i poprečne (p2) prohodnosti

2. Uglovima prednjeg (α1) i zadnjeg (α2) ulaska 3. Najmanjim rastojanjima (C1, C2, C3) izmeĎu najniţih tačaka mašine i podloge kretanja

17. Gusenični uređaji za kretanje (dobre i loše strane). Šinski uređaji za

kretanje (dobre i loše strane)? Uređaji za kretanje građevisnkih mašina po

vodi?

Gusenični ureĎaji

a) Dobre strane

Veća površina dodira sa zemljom

Veća prohodnost, bolje manevarske mogućnosti

Veće iskorišćenje nosivosti

Lako kretanje sa teretom

Laka i jednostavna eksploatacija

Slabi pritisci na tlo

Mogu da se kreću na tlu manje nosivosti

SavlaĎuju veće uspone

Manja osetljivost na kamenito tlo

b) Loše strane

Srazmerno mala brzina kretanja

Veliko trenje delova guseničnih ureĎaja

Brzo trošenje

Neekonomično kretanje na dugim rastojanjima 100-120m

Šinski ureĎaji

a) Dobre strane

Transport u bilo kojem godišnjem dobu, nezavisno od vremena

Ekonomičnije u odnosu na besšinski

Veće količine tereta

Bilo koja vrsta tereta

b) Loše strane

SavlaĎuje blage uspone (3%)

Relativno veliki radijusi krivina

Veliki obim radova

Fiksna trasa

Sloţena organizacija odvijanja trasnsporta

Ne moţe da se koristi često do ţeljenog mesta, pa se mora dopuniti transport

Dugačak utovarno-istovarni front

[9]

Konstrukcija ovih ureĎaja sastoji se iz čamaca, pontona, i to uvek iz višetakvih plovnih elemenatameĎusobno

zdruţenih u jednu celinu čineći neku vrstu plovne platforme, spav. Plovni elementi mogu biti od raznih materijala sačinjenih od lima, drveta, plastike, gume, plute i dr.

Ima graĎevinskih mašina koje imaju karakter trajnog rada i kretanja po vodi pa su zato postavljeni na stalnim

plovnim konstrukcijama. Postoje i privremene plovne konstrukcije koje se izraĎuju od spojenih buradi ili od

napunjenih vazduhom gumenih čamaca. GraĎevinske mašine sa plovnim ureĎajima za kretanje spadaju u oblast hidrotehničkog graĎevinarstva.

18. O transportu uopšte (pojam i značaj)? Vrste transporta (primena i

karakteristike)?

Transport je samostalna oblast materijalne proizvodnje namenjen za premeštanje, promenu mesta tereta i ljudi. Za naše proučavanje je od značaja samo teret i njegovo premeštanje.

- Osobine transporta:

- ne daje gotov proizvod i sav teret daje se u stvarnoj veličini

- ne stvara nov proizvod i ne menja svojstva tereta - proizvodnja se ne moţe odvojiti od sredstava

- cena transportovanog tereta se povećava

Vrste transporta:

Šinski – od značaja za velike količine tereta

Vodeni – karakteriše se velikom nosivom zapreminom transportnih sredstava i niskom cenom prevoza

Vazdušni – najbrţi; ograničenje nosivosti i visoka cena

Cevovodni – za transport tečnih i gasovitih proizvoda i zrnastih materijala; niska cena tereta

Besšinski (autotransport) – samostalno obavlja potpun transportni ciklus prevoza tereta

19. Izbor vrste mašina za transport (odlučujući faktori za izbor)?

Odlučujući faktori:

1. Ukupna količina i vrsta materijala za transport

2. Vremenski zahtevi za potrebnom količinom materijala za transport

3. Vrta transporta – po koloseku, putevima i bespuću 4. Daljina transporta i uzduţni profil saobraćajnice

5. Već postojeće saobraćajnice

6. Kapacitet sredstava za utovarno-istovarne operacije 7. Način i vrsta utovara i istovara kao i njihovo koštanje

8. Da li će mašina za transport da bude upotrebljena samo za unutrašnji ili spoljni trasnport

9. Veličina ulaganja finansijskih sredstava 10. Eksploatacioni troškovi transporta

11. Zavisnost od vremenskih, klimatskih uslova

20. Mašine za besšinski transport odnosno auto transport (podela,

karakteristike, povoljnosti i nepovoljnosti autotransporta)?

Mašine za besšinski transport su:

1) Teretna vozila (benzin, dizel) 2) Traktori sa prikolicama

3) Autotegljači sa prikolicom

4) Specijalna vozila (cisterne za prevoz cementa u rinfutoznom stanju)

5) Razna priključna vozila 6) Transportna sredstva na gusenicama

Povoljnosti:

1) Velike manevarske osobine 2) Lako prilagoĎavanje uslovima za rad

3) SavlaĎivanje velikih uspona

4) SavlaĎivanje krivina malih poluprečnika 5) Sposobnost kretanja pojedinih mašina u uslovima bespuća

6) Sinhronizacija sa utovarnim ureĎajima i mašinama

[10]

7) Direktan prilaz mestima utovara i istovara

8) Prosta organizacija transporta 9) Velika radna brzina u kretanju

10) Univerzalnost u transportu raznih materijala

11) Mogućnost lakog i brzog povećanja ili smanjenja broja ureĎaja u zavisnosti od potrebe

Nepovoljnosti: 1) Zavisnost od atmosferskih uticaja – odreĎenog stepena

2) Veliki eksploatacioni troškovi za odrţavanje, opsluţivanje, remont

3) Potrošnja skupih goriva, maziva 4) Zahtevaju bolju podlogu za kretanje

Podela autotransportnih mašina:

1) Samohodne 2) Vučne – prikolične

3) Kombinovane

Kriterijumi za klasifikaciju vozila:

1) Nosivost - mala <3,5t

- srednja 3-12t

- velika >12t 2) Namena

3) Vrsta motora i goriva

4) Vrsta prostora za teret, tj. koš 5) PrilagoĎavanje putnim uslovima

Glavni pokazatelj teretnog vozila je njegova nosivost – to je najveća teţina korisnog tereta koje sredstvo moţe

da preveze u uslovima ekslpoatacije.

Ostali pokazatelji kvaliteta: 1) Vučne sile

2) Prohodnost

3) Manevarske sposobnosti

21. Samohodne nosive mašine (podela, vrsta i karakteristike)? Kakva je razlika

između kipera i dampera?

Samohodne nosive mašine su transportna sredsvta koja imaju sopstevni motor za svoje kretanje kao i radni

prostor koji je konstruktivno nerazdvojiv iz sastava mašine u kome se omogućuje utovar, drţanje i prevoz tereta,

Tu spadaju: 1. Kamioni – teretna autovozila sa nepokretnim košem koji moţe biti od metala, kombinacije metala i

drveta gde se zadnja i bočna strana rasklapaju ili samo zadnja strana

2. Samoistovarivači – kiperi: smanjenje vremena istovara pa čak i isključivanje radnika; koš se kreće uz pomoć hidrauličnih ureĎaja;

istovar se vrši na više načina: bočno, kroz zadnji deo - najbolje, kroz dno

Ekonomska daljina prevoza:

- za kipere male i srednje nosivosti 1-1,5km - za kipere velike nosivosti 3-5km

Brz i jednostavan transport vrši se u slučaju korišćenih specijalnih konstruisanih samoistovarivača gde je

postavljen na polovinu duţine vozila (pretura koš ≤60º) u kretanju, dok stoji mestu. 3. Damperi – samo istovarivači vrše istovar napred; nosivost 1,5-10m³ u svom košu; šljunak, pesak,

opeka, sveţa betonska masa; koš je nerasklopljiv, metalan.

Kod manjih zapremina koše nema hidrauličke ureĎaje za okretanje, već se okreće promenom teţišta mehaničkim načinom istovara – imaju kratku šasiju – manevarska moć (poluprečnik okretanja 3-4m).

Komandno mesto mašine podešeno je da se lako kreće sa svim pratećim ureĎajima za upravljanje za 180º i

mehanizam translacije.

Dizel motor – brzina 35km/h, dobro savladavanje uspona; povoljni za utovar, ne zahtevaju dobre puteve. Pikolo damperi:

- zapremina koša 1m³

- manevarske sposobnosti - lak prilaz do ţeljenog mesta

- lak utovar i istovar

[11]

- na traţe dobru podlogu za kretanje

- brzo se kreću i u skučenim gradilišnim uslovima - imaju benzinski ili dizel motor (snaga 10÷15KS – 4,8÷17,7km/h)

- brzinski spojevi za kretanje napred-nazad

- neke konstrukcije imaju mogućnosti okretanja koša za 90º levo i desno (olakšava prilaz mestu istovara)

4. specijalizovana teretna vozila – vozila koja imaju koš ili prikolicu prilagoĎenu za transport cpecijalnih materijala

- autocisterne

- panel vozila - portalna vozila

22. Pojam rezervne mašine (značaj, kako se određuje, kakvim troškovima se

tereti gradilište)?

Treba ih predvideti kod izvršenja mašinskog i mehanizovanog rada u cilju da se taj rad odvija bez prekida.

OdreĎivanje rezervnih mašina, ureĎaja i izvora energije narošito je od značaja na velikom gradilištima. U uslovima eksploatacije obično se računa sa sledećim procentom broja rezervnih mašina od dobivene

normalne potrebe u mašinama:

- povoljni uslovi – 10% rezerve - prosečni – 15%

- nepovoljni uslovi eksploatacije 25% rezerve

Kod procene uslova za odreĎivanje broja rezervnih mašina uzimaju se u obzir velišina, teţina i vrsta rada, zatim terenski, klimatski i drugi uslovi, uz to i reţim rada mašine, stepen opterećenja motora mašine, broj smena rada i

njihovo trajanje i dr.

Potreban broj vozila za eksploataciju uključujući i rezervna vozila:

ae=a/Ki Nk=a- ae

Ki=0,90÷0,75 – koeficijent mogućeg korišćenja nekog voznog parka gradilišta (koeficijent ekslpoatacione

sigurnosti)

23. Auto tegljači i traktori (podela, primena i njihove karakteristike)?

Tegljači su vozila koja imaju sopstevni motor koji je odvojeni od teretnog prostora i koriste vučnu silu

tegljača za kretanje. Autotegljači su tegljači na točkovima, a traktori su tegljači na gusenicama.

Autotegljači: - Jednoosovinski

- Dvoosovinski kratke šasije

- Dvoosovinski za oslanjanje - Dvoosovinski dugačke šasije

- Sa mnogooslonom šasijom

Jednoosovinski tegljači – sastavljen iz sličnih delova: motora, transmisije, točkovi, kabina za upravljanje;

odlikuju ga velike manevarske sposobnosti; ne moţe sam da se kreće, po potrebi privremeno se stavlja još

jedna osovina i postoje privremeno dvoosovinski. Priključni ureĎaji: prikolice, poluprikolice, oruĎa različite namene; vaţan deo u funkciji je centralni zglob

(veza koja sluţi za prenos vučne sile na priključni ureĎaj i materijal na tegljač).

Ponekad se unutar zgloba smeštaju ureĎaji za samoupravljanje. Ekonomska daljina za prevoz 3-5km. Prohodnost zbog priključnog dela ±15º.

Dvoosovinski tegljači kratke šasije – dobre manevarske sposobnosti, ne traţi dobre puteve, mala poduţna

stabilnost, vuča teţih transportnih sredstava (rastojanje 2,5÷3km)

Dvoosovinski tegljači za oslanjanje – ima povećanu osnovnu šasiju u poreĎenju sa običnim tegljačima i zbog

toga smanjenu moć manevrisanja; nešto je većeg gabarita i teţine; brzina 50÷80km/h; u maloj upotrebi. Gusenični tegljači se koriste na dva načina:

1. Kao sklop sa prikoličnim ureĎajima

2. Kao samostalne mašine sa namontiranim oruĎima (buldozer, utovarivač)

- Za manja rastojanja - Za bespuća, improvizovane puteve

- Veliki nagib

[12]

- Velika vučna sila, sporija od točkaša

- Eksplotacione daljine 100-120m

24. Grafičko predstavljanje rada transportnih vozila?

Za grafički prikaz rada šinskih i besšinskih transportnih vozila koristi se grafikon u koordinatama vremena i

daljine prevoza.

Grafikon kretanja konstruiše se prema izrazu za tc, vremenu trajanja ciklusa. tc=tu+l/Vo+ti+l/Vp (km/h)

tu'=utm+tu (ukupno potrebno vreme za čist utovar sa vremenom potrebnim za manevrisanje za utovar)

utm (vreme potrebno samo za manevrisanje za utovar) tu (vreme čistog utovara)

- istovar:

ti'=itm+ti

- tangens ugla je brzina kretanja transpotrnog vozila pod teretom: tgα=l/(l/Vo)=l/(l/Vo)=Vo - tako se moţe predstaviti i tgβ= l/Vp

linija utovara t utovara t odnosa t istovara t povratka

l l l

α β Trajanje ciklusa

25. Mašine i uređaji za dizanje i prenos tereta (opšte, podela, glavni

pokazatelji)?

Opšte: Osnova namena ovih mašina i ureĎaja je dizanje tereta (mogu sluţiti i za kombinovan transport horizontalan i

vetrikalan). Skoro sve spadaju u grupu mašina za unutršnji transport.

Karakteristike i ustaljen raspored operacija:

- Zakačivanje (utovar) - Dizanje

- Prenos, premeštanje tereta na ţeljeno mesto

- Odkačivanje (istovar) - Vraćanje u početni poloţaj

Učinak ovih mašina je u direktnoj vezi sa daljinom i visinom premeštanja tereta.

Podela:

Na osnovu funkcije (sloţenosti mehanizma) i na osnovu vrste rada koji ih obavljaju. I. Proste mašine i ureĎaji za dizanje tereta (mogu da obavljaju samo jednu vrstu kretanja - vertikalno)

1) Ručne dizalice

2) Kolske dizalice 3) Zupčaste dizalice

4) Dizalice sa zavrtnjem

5) Dizalice i prenosnice za puţ-zavrtnjem 6) Hidrauličke dizalice

7) Koturače

8) Vitla

II. GraĎevinski liftovi 1) Namenjeni samo za izdizanje i spuštanje tereta

2) Koriste: platformu, korpu, odgovarajuće radne sudove

3) Postoji utvrĎena putanja kretanja (učvršćene šine, voĎice)

[13]

III. Složene mašine

1) Imaju mogućnost većeg broja kretanja (mogu dopremiti teret u bilo koju tačku svog polja opsluţivanja); teret pričvršćuje čeličnim uţetom, sa kukom

2) GraĎevinski kranovi

- Derik kran

- Toranjski kran - Samohodni kran

IV. GraĎevinske mašine koje se ne mogu svrstati ni u jednu od navedenih grupa, a imaju slične karakteristike:

1) Osnovne karakteristike – ograničenost rada po horizontali i vertikali 2) Sloţene mašine sa kombinovanim transportom

3) Rasponski kranovi

- Portalni kranovi - Mosni kranovi

- Kabl kranovi

Osnovni pokazatelji:

1. Maksimalna nosivost 2. Visina dizanja tereta (h)

3. Brzina dizanja tereta (v)

4. Poluprečnik polja opsluţivanja (R) 5. Brzina okretanja (ω)

6. Brzina horizontalnog kretanja (sa i bez tereta)

7. Gabarit (axb) 8. Vrsta pogona

9. Vrsta ureĎaja za kretanje

10. Vremenska mogućnost

26. Proste mašine i uređaji za dizanje tereta (opšte, podela, primena).

Hidraulička dizalica? Građevinski liftovi (opšte, stubni liftovi i liftovi sa

korpama)?

Za ureĎaje iz ove grupe karakteristika je da su:

- Male snage

- Malih gabaritnih dimenzija

Kao pogon za rad koriste:

- Ručni

- Elektro - Hidraulički

Vrste:

1. Ručna dizalica sa zavrtnjem: Sastav: telo, nosač sa narezanim zavojnicama, glava za prihvatanje tereta (na gornjem kraju nosača), poluga, kočnica;

poluga se okreće ručno i pomera nosač; imaju svoju fiksnu gabaritnu visinu, zahteva potkopavanje; često je potrebno

pojačavanje oslonog tla.

2. Ručna zupčasta dizalica – kolska dizalica: Slična je kao predhodne po sastavu delova; umesto zavrtnjeva na nosaču ima zupce; fleksibilnija što se tiče visine.

3. Hidraulička dizalica:

Sastav: cilindar, klip, pumpa, rezervoar za tečnost-ulje, poluga, ventil; Uz pomoć poluge vrši se pokretanje klipa pumpe, stvara se pritisak tečnosti u cilindru koji pokreće klip cilindra i

podiţe teret. Spuštanje se vrši ispuštanjem tečnosti iz cilindra u rezervoar.

Nosivost: Q=q·Fc=q·(D²·Π/4) Fc – površina preseka klipa; D – prečnik klipa cilindra; q – pritisak tečnosti

Hidrauličke dizalice dvojnog dejstva – koriste se za podizanje tereta na veću visinu. Princip: stavljanje podmetača

kako bi se omogućilo ponavljanje siklusa.

4. Besklipna dizalica: Radi kao pomoćno sredstvo za ostale dizalice. Princip: ulje pod pritiskom. Mala vrednost izdizanja oko 10cm max.

5. Vitla:

Funkcionišu preko koturova ili sistema koturova. Mogu da rade samostalno i u sklopu drugih mašina. Vrste pogona: ručni i motorni. Glavna komponenta: čelična uţad.

[14]

Mogu biti:

1) Sa bubnjem oko koga se namotava uže – velika primena imaju vitla koja rade uz pomoć elektromotora Uţad:

a) Nosiva (za izdizanje tereta)

b) Vučna (za prenošenje vučne sile)

c) Vezivna (za vezivanje i učvršćivanje tereta) 2) Sa polugama – vrši se fiksiranje ureĎaja (kreće se uţe – teret ili obrnuto, a ureĎaj se kreće sa teretom)

Glavni delovi: čeljusti, uţe, dve poluge

6. Dizalice sa puž zavrtnjem: Vrste pogona: ručni i električni

Teret prihvataju kukama; umesto čeličnih uţeta – češće čelični lanci. Rad ostvaruju pokretanjem beskrajnog vrtenja

puţa (preko pogonskog točka). Koriste se kod montaţnih radova.

7. Ručna dizalica sa lancima:

Više spada u pomoćne ureĎaje (utovar, istovar). Ima dve kuke (jedna za teret, druga za fiksiranje). Pomeranje tereta

vrši se pokretanjem ručice napred-nazad. Veoma je laka za korišćenje.

GraĎevinski liftovi:

Podiţu teret na nekoliko desetina metara, nosivost do 1t.

- Primena: 1) Rad u zgradarstvu (podizanje tereta i konstruktivnih elemenata)

2) Rad graĎevinskih mašina

- Podela: 1) Stacionarni

2) Mobilni (mogu da budu i na nekom transportnom sredstvu)

- Sastav:

1) Motorno vitlo 2) Radna platforma (korpe, sud)

3) Stub sa voĎicama i spojnim elementima

4) Oslonci, ureĎaji za kretanje

- Pogon:

1) Elektoropogon (promena brzine i smera laka)

Stubni liftovi: h=40m; V=15-45m/min Princip rada: posredstvom čeličnog uţeta i točkića platforme kreće se po duţini stuba (koji ima šinu voĎicu).

Mogu imati jednu ili dve platforme koje se naizmenično kreću gore dole.

U zavisnosti od konstrukcije neki mogu da se rotiraju levo i desno za 90º, što omogućava utovar i istovar; u zavisnosti od funkcije poloţaj moţe biti: paralelan i upravan.

Mogu biti:

- stacionarni (veća nosivost ali traţe ankerovanje, učvršćivanje, temelj) - mobilni (zahtevaju samo veću površinu za oslanjanje)

Liftovi sa korpama – skip korpe:

h=10m; V=18m/min

- primenjuju se kod odreĎene mašine kao pomoćno sredstvo - betonske mešalice

- mešalice za malter

Delovi: šine voĎice, čelična uţad, točkići, korpa Ţirafe – za opsluţivanje na visinama bez produţenja do 5m, a sa produţenjem i do 8m. nosivost max 200kp, dok je

sam ureĎaj teţak oko 240kp. V=20m/min

27. Pokretni montažni liftovi i fasadni liftovi? Šta su to “vrapci“ i uređaji za

vertikalno-horizontalni trasnport?

Pokretni montažni liftovi: Montirani su na šasiju mašine, a mogu biti i na šinskim vagonima. Sluţe za izdizanje tereta i ljudi. Neke konstrukcije

mogu samo po vertikali, a neke još i u raznim pravcima i poloţajima da se kreću.

Pogon je hidraulički ili pneumatički. Nosvost 0,2÷0,5t, a visina uzdizanja i do 25m; V=7,5m/min.

[15]

Primena:

- za kontrolu izvesnih vrsta radova i za razne pomoćne radove - kod tunelskih radova

- kao pokretne, brze, skele

Fasadni liftovi: Postoje razni fasadni liftovi u vidu visećih platformi koje se podiţu i spuštaju, a sluţe za fasadne spoljne radove. Sluţe

za prenos materijala i kao radne platforme. Način postavljanja je različit, u praksi je posredstvom ispuštenih konzolnih

nosača. Nosivost 0,4t. Radi pomoću kuke koja se opušta ţičanim uţetom uz sistem koturova koji su fiksirani ankerima drţačima za polje koje kuka opsluţuje.

Vrapci: To su male konzolne stubne dizalice koje se primenjuju u zgradarstvu.

Konstrukcija:

- nepomičan stub

- konzolne katarke Postavljaju se spolja ankerovanjem (uz obodni zid objekta). V=23-46m/min. Nosivost 0,5t.

Pogon: elektromotor, reĎe SUS, lak je za postavljanje, praktičan i efikasan

Postoje i neke vrste koje se postavljaju u otvor prozora. One imaju malu nosivost i malu brzinu. Rade uz pomoć električnog vitla.

UreĎaji za vertikalno – horizontalno kretanje: Zbog svojih radnih karakteristika, spadaju u univerzalne ureĎaje za trasnport. Mogu da oplsuţuju skoro sva mesta

jedne etaţe.

Konstruktivni elementi:

1. Pokretne kuke sa motornim vitlom 2. Šine voĎice sa konzolnim prepustom 1,4m (različita duţina, sastavljen od montaţnih elemenata)

- Mala sopstvena teţina

- Pogon – elektromotor - Brzina 22m/min, nosivost 0,25-1t

- Rukovanje je lako, na pomoćnom ureĎaju sa kukom

- Postoje ručice za kontrolu horizontalnog i vertikalnog kretanja

- Moţe da bude i sa daljinskim upravljanjem

28. Građevinski kranovi (podela, vrste, glavne karakteristike, konstruktivni

elementi)? Pokretni laki “derik“ kranovi?

Podela: 1) Stacionarni kran 2) Toranjski kran

3) Samohodni kran

4) Portalni kran

Stacionarni kranovi: 1) Derik kranovi

2) Vrapci kranovi

Toranjski kranovi: podela na osnovu sličnih karakteristika 1) Način postavljanja u odnosu na objekat

2) Način opsluţivanja

3) Način izmene radnog dometa strele 4) Konstrukcija tornja

5) Način uravnoteţenja

6) Spoj strele sa tornjem

Nezavisno od ove podele dele se na: - Pokretne: sa jednim ili dva tornja (ograničenog dejstva kretanja, po šinama)

- Nepokretne: klizni ili prislonjeni (postavljaju se na sam objekat ili su učvršćeni u njega)

[16]

Samohodni kranovi:

1) Bageri (sa kosom nagibnom strelom) 2) Toranjski samohodni (sa vertikalnim tornjem i strelom)

Prema ureĎajima za kretanje samohodni se dele na one koji se kreću pomoću:

1) Koloseka (ţeleznički kranovi)

2) Gusenica (gusenički kranovi) 3) Pneumo guma ili punih guma (auto-kranovi)

4) Koračajući ureĎaji

5) Po vodi

Elementi kod kranova sa strelom:

1) Stub (toranj, jarbol)

2) Strela 3) Oslono polje ili ureĎaj za kretanje

4) Pogonski motor

5) Sistem za rad sa teretom

6) Mehanizam za podizanje, spuštanje strela, rad kuke 7) Mehanizam za okretanje tornja, strele oko tornja

8) Mehanizam za kretanje celog tornja

9) Komandno mesto, kabine 10) Kontra teret

11) Anker ureĎaji

12) Kranski put U zavisnosti od vrste, kran moţe da ima sve naveden delove ili pojedine.

29. Stacionarni kranovi (podela, glavni predstavnik, primena i dr)?

Derik kranovi

Vrapci kranovi

30. Toranjski kranovi (podela, način postavljanja u odnosu na objekat,

karakteristike, konstrukcija strele i tornja...)?

Podela:

I. Po načinu postavljanja krana u odnosu na objekat:

a) Kranovi koji stoje slobodno van objekta

+) - najbrojniji u graĎevini

- Postavlja se na zemlju, na kranski put - Na jednom kranksom putu mogu da rade više kranova

-) - ograničene visine, povećanje visine – nestabilno

b) Kranovi koji se postavljaju na samom objektu: +) - imaju smanjenu oblast opsluţivanja

- nemaju ograničenja visinom objekta

- koriste se za izgradnju solitera, kule - strela: podizna po vertikali, horizontalna sa mačkom, spoj prethodna dva

-) - velike nepovoljnosti u primeni, nepokretni, opterećuju objekat

c) Kranovi koji se pričvršćuju uz sam objekat:

- nepokretni; postavljaju se na temelj uz objekat; deo opterećenja prenosi se na objekat; veoma su stabilni - poreĎenje sa prethodnom grupom:

- postiţu manje visine u odnosu na nju

- veća oblast radnog dometa

II. Po načinu opsluživanja u vreme rada:

a) Kranovi koji opslužuju odreĎenu površinu samo za stajališta

Tu spadaju klizni i prislonjeni; za ovaj izbot potrebna je dobra sinhronizacija, često se koriste više kranova i

vodi se računa da se ne preklapaju.

b) Pokretni toranjski kranovi

Često se u obzir uzimaju samohodni (bageri) kranovi – malo i stoje dok rade, njihovo premeštanje je lakše, ponekad je

taj izbor ekonomičniji.

[17]

31. Račun nosivosti toranjskih kranova. Određivanje potrebne dužine strele i

visine tornja krana?

Nosivost toranjskog krana izraţava se nosivim momentom (M), u tm, tj. u Mpm, što je proizvod izmeĎu

teţine tereta, odnosno najveće moguće nosivosti tereta na kraju strela (Q) i duţine, odnosno najvećeg mogućeg

dometa strele u horizontalnom poloţaju (L). Qx=M/lx=(Q·L)/lx

Qx – nosivost krana za razmatranu visinu strele ili poloţaja mačke

Lx – rastojanje za koje se traţi nosivost krana računajući ga od osovine tornja do ţeljenog mesta M=(Q+q/2)·ln

Q – nosivost krana na najduţem dometu strele

q – teţina strele krana, 4÷7% od teţine krana ln – najduţi domet strele, računato od osovine tornja krana

Podela kranova prema nosivosti:

1. Za izdizanje lakih tereta, 1,5 t i sa nosivim momentom od 60tm

2. Za izdizanje tereta srednje težine, 5-15t i sa nosivim momntom od 300tm

3. Za izdizanje teških tereta, preko 15t i sa nosivim momentom preko 300tm.

OdreĎivanje potrebne dužine strele i visine tornja krana – duţinom strele krana treba da bude omogućeno

dosezanje do najudaljenije tačke objekta:

l=m/2+l1+b m/2 – polovina širine kranskog koloseka

l1 – rastojanje od kranskog koloseka do samog objekta

b – širina objekta koja se opsluţuje strelom krana

Poloţaj ose kranskog koloseka utvrĎuje se iz uslova da za slučaj maksimalnog pribliţavanja krana objektu

treba da ostane čist meĎurazmak, izmeĎu najisturenijeg dela krana i samog objekta, od 1,0m.

Ako je duţina strele krana manja od potrebne duţine onda to ukazuje da su za opsluţivanje takvog objekta potreban dva krana koja se postavljaju na obe strane objekta.

l=m/2+l1+b/2

Visina dizanja tereta kukom krana od nivoa stajanja krana ili njegovog koloseka odreĎuje se prema izrazu: Hk=Ho+(0,5÷1,0)+hg+hp

Ho – rastojanje od kranskog puta do gornje najviše tačke na objektu

(0,5÷1,0) – meĎurastojanje od najniţe tačke tereta do najviše tačke na objektu

hg – visina tereta hp – duţina spoja

32. Kranski kolosek (vrste, otpori, postavljanje kranskog koloseka)? Stabilnost

pokretnih toranjskih kranova i uređaji za bezbednu eksploataciju kranova?

Osobine: toranjski kranovi obično imaju dve osovine za kretanje po koloseku.

Postoje:

- ţeleznički kolosek (manje stabilnosti)

- kranski kolosek (šira glava, teţe skretanje) Postavljanje: obično na drvenim pragovima, ili na betonskim ili metalnim; sve se postavlja na sloju tucanika ili

šljunka i peska. Širina koloseka od 2,5 do 5 pa i više metar; montaţni elementi duţine 10m.

- Širina kranskog koloseka ima sledeće uticaje na kran:

Sa povećanjem širine koloseka kran se udaljuje od objekta, što ima za posledicu da mu se umanjuje korišćenje

punog dometa strele

Širi kolosek omogućuje veću stabilnost kranu

- jednačina otpora kretanja toranjskog krana po kolseku moţe se u opštem izraziti kao:

W=(P+Q)(d/Dμ+2fo/D+tgα)+(P+Q)n+V

(P+Q) – sopstvena teţina krana i korisnog tereta d – prečnik osovine točka krana u cm

D – prečnik točka krana u cm

μ – koeficijent trenja klizanja u osovini točka fo – koeficijent specificnog otpora kretanja

[18]

α – ugao uspona kranskog puta (moţe i ne mora da postoji)

n – odnos sile inercije prema teţini krana sa teretom V – pritisak na kran od vetra

Stabilnost pokretnih toranjskih kranova – obezbeĎuje se samo njegovom sopstvenom teţinom. Prilikom

projektovanja utvrĎuje se da njegovo teţište bude unutar oslonog kruga i to da teţina krana uvek stvara odgovarajući uravnoteţujući kontra momenat.

Momenat preturanja stvara se pod uticajem spoljnih opterećenja koja se prenose izvan granica oslonog kruga.

Od takvih opterećenja, uticaji su: 1. Teţina tereta

2. Pritisak vetra

3. Inercione sile za vreme dizanja i spuštanja tereta 4. Centrifugalne sile pri okretanju obrtne platforme krana

Stvarnim pokazateljom stabilnosti krana smatra se koeficijent stabilnosti.

Opšti vid jednačine stabilnosti u odnosu na moguću ravan preturanja moţe se izraziti kao:

Ms-Mq-Mr=0 Ms – moment sopstvene teţine krana

Mq – suma momenata od dopunksih opterećenja i uticaja

Mr - moment rezerve stabilnosti

33. Kranovi sa dva tornja (karakteristike, primena i dr.)? Kleter kranovi (način

samopodizanja)?

Kranovi sa dva tornja Savremenije su konstrukcije. Finkcionišu tako što se na kran sa jednim tornjem dodaje još jedan pomoćni

toranj. Funkcionišu po potrebi kao portalni kran. Strela je isključivo horizontalna sa mačkom.

U kombinovanom toranjskom portalnom sistemu dolazi do:

Udvostručenja nosivosti i visine

Nosivost jednog 12-15t, domet strele 37-60m

Portalni kran domet 73-126m

Princip rada: Osnovni toranjski kran, horizontalno okreće strelu (oko fiksong tornja), prihvata teret. Veza vrha pomoćnog

tornja je promenljiva ili potpuno sigurna. Dodatni toranj ima odvojeni mehanizam za upravljanje.

Primena:

Najpovoljniji za prenos montaţnih elemenata, gradnja različitih objekata.

Kleter kranovi Samohodni ili klizajući kleter kranovi koriste se za gradnju visokih graĎevinskih objekata (kule, obalni

stubovi visećih mostova, fabrički dimnjaci, tornjevi).

Ovi objekti imaju veliku visinu u odnosu na površinu oslanjanja. Manje su nosivosti od ostalih kranova, ali mogu da rade na gotovo neograničenim visinama od zemlje. Oni

rade postavljeni na sam graĎevinski objekat i izdiţu se uz pomoć sopstvenih ureĎaja.

Način samopodizanja kleter kranova: 1. Izvlačenje teleskopskih članaka tornja (kod kranova uobičajene konstrukcije, najrasprostranjenija u graĎevini;

postoje kranovi kod kojih se samopodizanje vrši hidrauličkim ureĎajima)

2. Uz dodavanje posebnih montaţnih članaka tornja (kod novih konstrukcija, podizanje strela, moţe da radi i u

horizontalnom poloţaju; da bi moglo da se prati postizanje odreĎenih duţina na horizontalnoj streli krana, postavljaju se table sa merama obično na svakih 3-4m duţine strele do njene pune duţine)

34. Samohodni kranovi (opšte, podela, primena i dr.)? Određivanje potrebne

dužine nagiba strele samohodnog krana?

Dele se na: 1. Bagerne kranove

2. Toranjske samohodne kranove

[19]

Bageri – samo su sa strelom, promenljivog nagiba u odnosu na horizontalu, bez tornja. Najrasprostranjeniji su

kranovi sa točkovima i sa posebnim motorom za kretanje – auto kranovi (a postoje i za kretanje po šinskom

kolovozu)

Samohodni kranovi obično sami sebe transportuju, naročito oni sa pneumogumama. Montaţa i demontaţa,

ostvaruje se pomoću mehanizma samog krana i to bez drugih pomoćnih sredstava.

Specifični pritisak na zemlju: za kretanje svih vrsta kranova od velikog značaja je specifični pritisak na

zemlju, tj. podloga kretanja. Da bi se obezbedila povoljna prohodnost, specifični pritisak na tlo, ne treba da

bude veći od 1,75-2 KP/cm. Takav pritisak moţe da se dobije kod kranova sa pneumo gumama, primenom

niskog i super niskog pritiska na gumama.

Vrste strele: dizanje i spuštanje teret, radom njihove strele, vrši se pomoću ţičanog mehaničkog sistema.

Strele mogu da budu od metalne rešetke ili pune konstrukcije. Sistem strele moţe da bude pravolinijski ili

izlomljena linija sa konzolom, tzv. guskom.

Kran sa strelom i guskom upotrebljava se za radove gde je potrebna veća daljina zahvata, tj. dometa. Duţina guske u zavisnosti od nosivosti krana, moţe da bude razlučita. Strela krana moţe da bude i

teleskposko izvlačno-uvlačna. Duţina strele i do 115m.

OdreĎivanje potrebne dužine nagiba strele samohodnog krana

Glavni parametri izbora krana su:

1. Najveća visina dizanja

2. Širina objekta 3. Najveća teţina tereta

4. Veličine prostora za rad i kretanje krana

Radna visina strele: Hk=Ho+hg+hp+a

Ho – visina objekta

hg – najveća visina tereta sa kojim se radi hp – visina vešanja, za kuku

a – rezerve dizanja tereta 0,5-1,0

Neophodna dužina strele:

L=H/sinα+(b+0,5)/cosα, ako je H=Ho-ho ho – visina od podloge do najniţe tačke strela

Horizontalna projekcija radnog dometa strele:

l=H/tgαopt.+b+0,5

35. Račun stabilnosti samohodnih kranova i dopunski oslonci? Auto kranovi?

Račun stabilnosti Isti kao račun stabilnosti za pokretne toranjske kranove.

Od bitnog značaja je podloga na koju se oslanjaju i kreću pri podizanju tereta. Treba voditi računa da ne doĎe

do uleganja podloge ili tonjenja u tlo jer moţe doći do preturanja. Moraju se kratati po ravnoj isplaniranoj površini i tvrdoj podlozi.

Dopunski oslonci

Za povećanje stabilnosti primenjuju se posebni dopunski oslonci van šasije koji ima više pari. Sve širu primenu dobijaju konstrukcije hidrauličkih oslonaca za kranove nosivosti 90-100t. Vreme

postavljanja je oko 20sek, ali vreme postavljanja krana sa takvim osloncima iznosi 4-5min.

Oslonci mogu biti i u vidu dodatnih, proširenih pneumotočkova, udvojenih ili učetvorostručenih točkova

malih prečnika. Rade se oslonci i za gučeničke kranove. Oni su sa oslonom pločom koja se reguliše pomoću zavrtnja i njima

se povećava nosivost krana za 14-20%.

Auto-kranovi Uglavno se primenjuju sledeći auto-kranovi:

1. Sa kosom strelom

2. Toranj i strela Pogon:

1. Dizel – mehanički sa mehaničkom transmisijom (kranovi veće nosivosti)

2. Jednomotorni (kranovi male nosivosti), višemotroni pogon

Auto-kranovi sa dugačkim strelama su nestabilni jer se lomi strela.

[20]

U pogledu načina oslanjanja svoje šasije auto-kranovi sa pneumogumama mogu da budu: dvo, tro, četvoro i više

osovinske. Manevarske sposobnosti i mobilnost su bitne karakteristike (prohodnost, kretanje na površini ograničenih kretanja)

Mogu biti i prikolični, poluprikolični i to na bazi jedno i dvo osovonskog tegljača. Poluprikolični kran je

jednoosovinski (prohodnost, manevarska moć), moţe da podiţe teret do 35t i da se okreće s njim.

Nepokretni teleskopski toranj zglobno vezan sa platformom i postavlja se u rad pomoću hidrauličke dizalice. U transportu toranj i strele se sklapaju – smanjenje veličine krana. Postoje auto-kranovi sa nagibnom strelom i konzolom

i dve kule. Rad kuke moţe da bude sinhronizovani nezavistan. Ovakva konstrukcija je povoljna kod dugačkih

montaţnih elemenata; svaka kuka ima svoj motor.

36. Rasponski kranovi (podela, primena)? Rasponski kranovi sistema krute

konstrukcije (podela, primena i dr.)?

Tako se nazivaju jer im je domet rada ograničen rasponom poduţno i po širini.

Podela:

I. Rasponski kranovi sistema krute konstrukcije (skoro svi su pokretni, a neki i samohodni)

Mogu da imaju slične ureĎaje za kretanje: a) Točkove za kretanje po koloseku, šine

b) Gusenice

c) Točkovi sa pneumogumama ili punim gumama

Postoje dve vrste:

a) Rasponski kranovi sa dometom rada po svom rasponu i sa poduţnim kretanjem upravno na svoj raspon

(portalni, portalno-konzolni, mosni kranovi)

b) Rasponski kranovi sa dometom rada po svom rasponu i sa mogućnošću kretanja duţ svog raspona (portalni i portalno-konzolni navlačni kranovi)

II. Rasponski kranovi sistema elastične konstrukcije

Opsluţivanje samo u domenu svog raspona; njihovi oslonci spojeni obično kablovima (ţičanim uţadima); kabl-kran.

Rasponski kranovi sistema krute konstrukcije Podela:

Portalni šinski kranovi – sastoji se od rama, portalnih stubova, pokretni su, kreću se po koloseku; sastavni

elementi od čelika ili limenih konstrukcija; manevarske sposobnosti nisu velike; kod izgradnje montaţnih

objekata i kod utovarno-istovarnih operacija; moraju biti u većem broju kako bi zadovoljili potrebe graĎenja.

Portalni besšinski kranovi – veća manevarska sposobnost i mogućnost za kretanje; oslonjeni su na četiri

oslonca o tlo preko pneumotočkova; rukovanje iz kabine mašiniste; okretanje točkova za 90º; mogu imati jedan ili dva rama.

Mosni kranovi – imaju nosač ram, ali nemaju konzolne stubove; umesto njih imaju točkove za kretanje po

koloseku; za radove u industrijskim halama, radionicama, fabrikama, za izradu prefabrikovanih industrijskih

elemenata.

Portalni i portalno-konzolni navlačni kranovi – kreću se duţ svog raspona; primena pri montaţnoj

izgradnji, naročito mostova; imaju više pokretnih kuka; ureĎaji za kretanje preteţno po koloseku.

37. Ciklus i učinak mašine za dizanje i prenos tereta?

T1=(H/V1+H/V2+S1/V1+S2/V2+2α/ω)·x·K

Tc=T1+T2

Upr=Q·n·Kt·Kv [kN/h]

Sve mašine ciklusnog dejstva. Učinak bilo koje po opštem izrazu:

Upr=Q·n·Kt·Kv

Q – teţina tereta ili nosivost u t n – broj ciklusa u toku jednog časa n=3600/tc

tc – vreme trajanja jednog ciklusa

Kt – koeficijent korišćenja tonaţe Kv – koeficijent iskorišćenja rada

[21]

Radni ciklus sastoji se iz sledećih elementarnih operacija i postupaka (toranjski kran):

tc=t1+ t2+ t3+ t4+ t5+ t6+ t7+ t8+ t9+ t10 t1 – vreme potrebno za zakačinjanje

t2 – vreme potrebno za izdizanje

t3 – vreme potrebno za okretanje tornja

t4 – vreme potrebno za putovanje tornja t5 – vreme potrebno za spuštanje tereta

t6 – vreme potrebno za otkačinjanje

t7 – vreme potrebno za ponovo izdizanje kuke t8 – vreme potrebno za povratno horizontalno kretanje krana

t9 – vreme potrebno za okretanje tornja i podešavanje strela za ponovni rad

t10 – vreme potrebno za spuštanje kuke da bi počeo novi ciklus

Radni ciklus kranova na sledeći način:

Tc=T1+T2

T1 – čisto vreme trajanja mašine radnog krana

T2 – vreme potrebno za ostvarenje pomoćnih ručnih operacija i postupaka

Mašinsko vreme krana zavisi od radnih brzina krana i moţe da se izračuna:

T1=(H/V1+H/V2+S1/V1+S2/V2+2α/ω)·x·K H – visina izdizanja kuke u m

S1 i S2 – rastojanje koje kran prelazi sa teretom i bez tereta u horizontalnoj ravni u m

V1 – brzina izdizanja tereta u m/min

V2 – brzina spuštanja tereta u m/min V3 – brzina kretanja sa opterećenjem u m/min

V4 – brzina kretanja krana bez tereta u m/min

n – broj okretanja tornja ili strela u jednom minutu α – ugao okretanja tornja, strele krana

K – koeficijent sjedinjavanja operacija i postupaka i utvrĎuje se hronometarskim merenjem

38. Mašine za transport različitih vrsta materijala na kraća rastojanja – za

gradilišni transport (podela, uloga, značaj)?

Za transport različite vrste materijala (zrnastog, komadnog u granicama gradilišta, u fabrikama, po horizontali

i vertikali). Značaj: ekonomičan transport, veći učinak.

Podela:

I. Neprekidni transport 1) Konvejeri, transporteri – kretanje se vrši mehaničkim putem

a) Trakasti i segmentni transporteri

b) Elevatori sa koficama

c) Elevatori sa beskrajnim zavrtnjem (arhimedov puţ) d) Vibracioni konvejeri

e) Ţičano –trakasti trasnsporteri

Po poloţaju vučnog organa i trajektoriji puta postoje: a) Horizontalni

b) Vertikalni

c) Pod nagibom 2) UreĎaji za pneumatski i hidraulički transport (praškaste supstance)

- Kod njih se materijal kreće kanalima, cevima, olucima, posredstvom vazduha ili vode; za transport

prašinastog materijala (cement, gips); kod pneumatskog transporta – kretanje vazduhom pod pritiskom ili

isisavanje (stvaranje vakuuma ili aero-transport) 3) UreĎaji za gravitacioni transport – za spuštanje materijala pod dejstvom sopstvene teţine, odozgo na dole

II. Periodični transport

- Imaju manju primenu za specijalne materijale, traţe povoljne uslove za montiranje, eksploataciju, odrţavanje

Jednošinske (monošinske ureĎaje za transport)

UreĎaji za transport – kao laka mehanička povlačna lopata

[22]

39. Trakasti transporteri? Elevatori sa koficama, vedricama, kao i transporteri

sa beskrajnim zavrtnjem (Arhimedov puž)?

Trakasti transporteri Beskrajna traka obavijena na dva kraja oko dva doboša, od kojih je jedan pogonski, a drugi voĎeni. IzmeĎu

ova dva doboša postoje valjkasti oslonci koji sprečavaju da traka formira viseće lančiće. Sluţe za transport zrnastog i plastičnog materijala kao i zemlje.

Pogodnost materijala da se kreće zavisi od:

Granulometrijskog sastava

Zapreminske teţine

Prirodnog ugla nagiba materijala u kretanju i nekretanju

Vlaţnosti

Pokretljivosti materijala

Oblika zrna materijala, lepljivosti, mekoće, krtosti i oštrine ivica zrna

Koeficijenta trenja izmeĎu materijala i trake

Elevatori sa koficama, vedricama Za dizanje materijala po vertikali na visinu i do 50m primenjuju se ovi elevatori. Na beskrajnom lancu

postavljenom na dva zvezdasta točka, pogonskom i voĎenom, učvršćeni su radni organ, vedrice. Za transport prašinastog i zrnastog materijala, kao i komadnog materijala.

Primenjuju se za rad i sa graĎevisnkim rastvorima kao i za beton.

Nedostatak je njihova osetljivost na preopterećenje, kao i što zahtevaju kontinuirano snabdevanje materijalom

za punjenje vedrica.

Razlikujemo tri vrste:

Sa pravim dubokim koficama koje imaju cilindrično dno i bočne strane

Sa plitkim pravim koficama istog obilka kao prethodne

Sa koficama u obliku trougla

Istovar radnih organa elevatora može da bude:

Posredstvom centrifugalne sile

Gravitacioni slobodni

Gravitacioni usmereni istovar

Transporteri sa beskrajnim zavrtnjem (Arhimedov puž) Primenjuje se za trasnport prašinastog i sitnozrnog materijala, gline, betona, maltera i to na hotizontalno

rastojanje 30-40m, kao i pod nagibom 20º, u usponu ili padu. Jednostavna konstrukcija i prosto rukovanje; nisu velikih poprečnih gabaritnih dimenzija.

Sastoji se iz potpuno zatvorene cevi ili otvorenog olučastog ţljeba u kome je smeštena zavojna osovina puţa

kao neprekidna linija ili od lopatica koje formiraju zavojnicu. U meĎuprostor izmeĎu dva zavoja ulazi materijal koji se

transportuje i rotiranjem zavojene osovine puţa materijal se kreće duţ nje. Nedostatak je znatna veličina trenja materijala o zavojnu osovinu i unutrašnju stranu puţnog suda prilikom

transporta materijala.

40. Pneumatski transport (primena, povoljnosti i nepovoljnosti)? Hidraulični

transport i uređaji za gravitacioni transport?

Pneumatski transport

Primena: Transport prašinastih i sitnozrnastih materijala, raznih rastvora i betonske mešavine.

Princip rada: U cevi se uvodi vazduh u velikoj veličini i sa velikom brzinom kretanja i tako se čestice kreću.

Povoljnosti:

Proces transporta se obavlja u potpuno hermetički zatvorenim ureĎajima i ne moţe da postoji gubitak

Kompaktnost rada ureĎaja je izrazita i moguća je primena za razne uslove potreba

Utovar i istovar su mehanizovani

Moguće je pomeranje ureĎaja u toku transporta i to bez ikakvog zastoja

[23]

Nepovoljnosti:

Veliki utrošak energije

Brzo trošenje delova ureĎaja u slučaju transporta tvrdog materijala

Materijal sa povećanim sadrţajem vlage se lepi o cevovod

Tri različita sistema:

Pomoću vakuuma, isisavanjem vazduha

Pomoću komprimovanog vazduha pod pritiskom

Kombinovan sistem od prethodna dva

Hidraulički trasnport Obavlja se ureĎajima po istim principima kao i ureĎaji za pneumo-transport. Samo kao sredstvo pogona

korsiti se voda. Ovi ureĎaji mogu da rade u zatvorenim cevovodima i cevima, obično pod pritiskom i u otvorenim

cevima kada se koristi samo snaga toka vode.

Za transport zemljanog materijala, po horizontali i u padu. Rad ureĎaja se ostvaruje pod dejstvom vode čije kretanje izazivaju pumpe.

UreĎaji za gravitacioni transport materijala - Materijal se kreće pod dejstvom sopstvene teţine.

- Spušta se pod odreĎenim nagibom brzinom koja je bezbedna za rad.

- UreĎaji za ovu vrstu transporta su cevi ili otvoreni oluci.

- Za vertikalno spuštanje se primenjuju i cebi sa zavojnim usmeravanjem kretanja materijala

Primena:

Za spuštanje sa odreĎene visine na niţe prilikom rušenja objekta

Prilikom ugraĎivanja raznih materijala

Kod utovara materijala iz bunkera u razna transportna sredstva

41. Utovarivači, podela, primena, tehnologija rada (sa čela, preko glave, sa

strane, krute i razlomljene šasije)?

Periodični

Kontinualni

Utovarivači sa jednom kašikom

- Utovar zrnastog, nevezanog i vezanog zemljanog meterijala, iskop rastresitog materijala - Samohodna mašina sa kašikom V=0,3-0,5m³

- Ciklusne mašine

- Rukovanje mehaničkim polugama ili sa hidrauličkim komandama

Podela:

I. Po načinu kretanja mašine:

a) Samo vertikalno - Po šinama

- U luku

b) Okretanje oko obrtnog postolja

II. Po konstrukciji svoje šasije:

a) Da li motor i radni deo čine celinu, kruta šasija

b) Da li izmeĎu motora i radnog dela postoji zglobni deo, izlomljena šasija

III. Po konstrukciji sama utovarne kašike: a) Da li je kašika iz jednog dela, nerasklopljiva

b) Da li je kašika iz više delova, rasklopljiva

IV. Po tehnologiji rada: a) sa čela – krute šasije, razlomljene šasije

b) preko glave, tj. preko sebe

c) sa strane

V. Po mogućnosti izmene kašike: a) Na fiksni nepromenljivi po visini domet utovarne kašike

b) Na promenljivi po visini domet kašike

[24]

VI. Po vrsti pogona:

a) Sa motorom na unutrašnje sagorevanje b) Na pneumopogon

c) Dizel-električni

VII. Po vrsti ureĎaja za kretanje:

a) Točkaše sa pneumogumama b) Točkaše, za kretanje po šinama

c) Guseničare

42. Dozer utovarivač. Utovarivač viljuškar? Utovativači neprekidnog dejstva

(karakteristike, primene, tehologije rada)?

Dozer utovarivač Objedinjene u jednoj mašini radne funkcije više mašina i ureĎaja:

- buldozer

- koš skrepera

- grejfera, hvatača - običan utovarivač

Funkcije koje obavlja:

- rezanje - sakupljanje

- guranje zemlje

- planiranje terena

Šira primena u mekšim zemljanim materijalima.

Rad utovarivača sa komadnim, kamenitim materijalom.

Utovarivač viljuškar

- Radni organ je viljuška sa dva zuba i ona se izdiţe i spušta vertikalno po šinamam voĎicama

- Razne vrste tereta - Velika moć manevrisanja, veoma mobilni

- Nosivost i do 5t

- Brzina kretanja 25-30km/h - Industrija graĎevinskog materijala, fabrike, prefabrikovani elementi, skladišta, radionice

- Rukovanje mehanički, hidrauličke komande

- Pogon: dizel, elektromotor

Utovarivači neprekidnog dejstva - Utovarivači sa vedricama, koficama

- Utovarivači sa kombinacijom trakastog transportera i vedrica - Elevatori sa beskrajnim zavrtnjem

- Samostalne mašine ili u sastavu drugih mašina

- Kontinualnog dejstva rada - Utovar zrnastog materijala

- Istovar

- Preteţno mobilne konstrukcije

- Ne zahtevaju veliku vučnu silu

43. Iskopno-transportne mašine za zemljane radove? Buldozer (primena,

podela, način rada)?

Namena:

- Kopanje zemlje u slojevima

- Premeštanje na odreĎenu daljinu

Radni organ vrši rad kretanjem cele mašine.

Podela:

- Mašina sa raonikom (duţi noţ) – sve vrste dozera

- Mašina sa korpom (košem) – skreperi

[25]

Dozeri – isključivo samohodne mašine:

- Buldozer - Angldozer

- Titldozer

Raonik – dug noţ čija je dalja ivica oštra i vrši rezanje zemlje. Reţe zemlju koja se skuplja u zemljinu prizmu ispred

raonika. Ova prizma se kreće sa mašinom, stvara dodatni otpor i stvara gubitak snage motora.

Skreperi: koš – ima donju ivicu nalik na noţ – rezanje zemlje, moţe preneti zemlju na veća rastojanja.

UreĎaji za kretanje: najčešće pneumogume, retko gusenice, ekonomičniji su za duţe putanje.

Mogu biti:

- Samohodni

- Prikolični - poluprikolični

44. Buldozer, angldozer i tiltdozer (razlika, primena, način rada)?

Buldozer:

Sastav:

1) Raonik 2) Tegljač (bazna mašina)

3) Priključna sredstva (moţe i ne mora)

Radove koje obavlja: 1) Kopa i premešta zemlju iz useka u nasip ili deponiju

2) Izvršava nasip iz bočnih pozajmišta

3) Kopa i premešta zemlju prilikom izrade zemljanog trupa kod saobraćajnica

4) Razastire zemlju kod izrade nasipa, nasutih zemlja brana 5) Vrši planiranje, ravnanje površina

6) Vrši zatrpavanje zemljom rovova, temelja, rupa, kanala

7) Čisti teren od drveća, korenja, sitnog rastinja 8) Skida sa površine terena humusni sloj zemlje

9) Iskopava pesak i šljunak iz majdana i plitkih rečnih tokova

10) Premešta peskovit i šljunkovit materijal kod bunkera kao i njihov utovar

11) Raščišćava teren, put, aerodorme od snega 12) Pomaţe, potiskuje skreper kod rezanja zemlje

13) Vuče izvesne mašine

Podela:

I. Po snazi motora:

1) Mala snaga do 35ks

2) Srednja snaga 35-100kd 3) Velika snaga preko 100ks

II. Po položaju radnog organa

1) Pokretni raonik (moţe da se okrene za neki ugao po horizontalnoj ravni)

- Angldozeri - Titldozeri (naginje se i po vertikali za izvesni ugao)

2) Nepokretni raonik (kreće se samo vertikalno)

- Buldozer

III. Po sistemu upravljanja radnim organom

1) Ţičano – mehaničke komande

2) Hidrauličke komande (precizniji) 3) Ručno upravljanje (kod malih tipova)

IV. Po vrsti ureĎaja za kretanje

1) Guseničari

2) Točkaši

V. Po vrsti pogona

1) Dizel

2) Benzinski

[26]

Način rada:

Zaobljeni oblik raonika ima funciju sa smanji otpor pri kretanju sa zemljanim valjkom ispred, što pri takvom obliku izaziva neku vrstu kotrljanja zemlje.

Poloţaj: (vertikalan) raonika, zavisi od vrste zemlje

1) Meka zemlja

2) Tvrda zemlja Duţina raonika:

1) Za lake materijale: pesak, duţina treba da bude što veća

2) Za teške materijale (vezana zemlja, masna glina) duţina što manja, nešto malo širi raonik od duţine bazične mašine (20-30cm na obe strane)

3) Kod angldozera duţina treba da je takva da za najveći ugao baza mašine bude pokrivena

Veza izmeĎu raonika i bazične mašine – kruta Imaju teţi reţim rada (potresi, opterećenja)

Postoji veliki broj kombinacija sa drugim mašinama:

- Dozer-utovarivač

- Dozer-skreper - Dozer-bager

- Dozer-jeţ

Angldozer Reţe zemlju raonikom, ona se kotrlja, biva odbačena u stranu; angldozer za razliku od buldozera je mašina

kontinualnog dejstva i koristi se za ispitivanje i planiranje zemljišta.

Titldozer

45. Iskopne mašine (opšte, podela, primena)?

U ovu grupu spadaju bageri.

Bagerima se nazivaju samohodne mašine sa ručnom kašikom čija je glavna funkcija – kopanje zemlje i njen transport do deponije ili do mesta utovara u neko sredstvo.

Podela:

1) Bageri sa jednom kašikom – ciklusne mašine – stoje u jednom mestu:

Kopanje zemlje i istovremeno punjenje kašike

Premeštanje zemlje okretanjem platforme za potreban ugao

Istovar iz kašike

Vraćanje u prvobitan poloţaj

2) Bageri sa više kašika – kontinualno dejstvo, kreću se, veći učinak od bagera sa jednom kašikom

Primena:

- Prva grupa se koristi kod zemlje I, II, III i IV kategorije, pa čak i kod kamenitog materijala, koji je unapred

pripremljen (ne mogu da sluţe za njegovo razbijanje) - Druga grupa se koristi kod mekšeg zemljanog materijala; ograničena oblast primene: kanali i rovovi.

46. Bageri sa jednom kašikom (primena, klasifikacija, konstruktivni delovi,

tehnologija rada)?

Ciklusne mašine – stoje u mestu dok rade.

Klasifikacija:

1) Po oblastima primene: 1) Bageri za potrebe graĎevinarstva

2) Bageri za kamenolome, majdane, šljunkare

3) Bageri za otvaranje kopova (rudarstvo) 4) Koračajući bageri

- Hidrotehnički radovi

- Na slabo nosivom tlu

2) Po zapremini kašike:

1) Male kašike (0,15-1,0m³)

2) Srednje kašike (1,25-4,0m³)

[27]

3) Velike kašike (6-50m³)

3) Po radnom ureĎaju: 1) Visinska kašika (čeona kašika)

2) Dubinska kašika

3) Skreperna – povlačna kašika

4) Hvatač 5) Kranski ureĎaj

6) Drugi montaţni ureĎaji (malj za pobijanje šipova, kugla za rušenje)

4) Po stepenu univerzalnosti: 1) Univerzalne – veći broj različitih vrsta radnih ureĎaja koji se lako zamenjuju; osnovni radni ureĎaji: visinska i

dubinska kašika, skreper kašika.

2) Poluuniverzalne – pored osnovnih radnih ureĎaja, imaju montaţne dodatke (najčešće kranske ureĎaje) 3) Specijalne – imaju samo jednu vrstu radnog organa

5) Po vrsti pogona:

1) Dizel pogon

2) Elektropogon 3) Komprimovan pogon

4) Dizel-elektro ili dizel-hidraulički

5) Parni pogon

6) Po broju motora:

1) Jedan motor (zapremina kašike do 2m³)

2) Dva motora (zapremina kašike ≥2m³)

7) Po ureĎajima za kretanje:

1) Normalne gusenice

2) Proširene gusenice

3) Pneumogume 4) UreĎaji za koračanje

5) Na šasiji traktora tegljača, auto-vozila

6) Točkovi za šine 7) Plovni čamci, pontoni

8) Po sistemu upravljanja:

1) Mehanički

2) Hidraulički 3) Pneumatički

4) Elektrokomande

5) Kombinacije

Delovi:

1) Radni ureĎaj: kašika, strela, ruka

2) Obrtna platforma (komandno mesto, vitla, motor, transmisija) 3) Donji ram – prima teţinu platforme

4) UreĎaji za kretanje

47. Bageri sa visinskom, čeonom kašikom? Bager sa dubinskom kašikom?

Bager sa povlačnom kašikom (deglajn) i bager sa hvatačem?

Bageri sa visinskom, čeonom kašikom Namenjeni su za iskop zemlje nad podlogom svog stajanja. Kopanje vrše od sebe. Radni organ je kašika sa pokretnim dnom koja je kruto vezana sa strelom.

Ova konstrukcija omogućuje rad na tvrdim zemljama. Kašika ima prirodnu trajektoriju (koja ne zavisi od tipa

zemlje). Istovar ne zahteva mnogo vremena, kašika se lako postavlja u poloţaj iznad transportnog vozila (ili mesto

istovara). Otvaranjem njenog dna vrši se istovar, bez okretanja kašike. Ovi ureĎaji se u toku rada kreću samo unapred. U poslednje vreme se proizvode mašine sa hidrauličkim komandama. Kod njih se kašika izvrće prilikom

istovara. Zbog izmenjene konstrukcije kašike zovu se bager utovarivači (imaju kašiku kao kod utovarivača).

Kruta veza: kašika – ruka – strela U nekim slučajevima kašika moţe da bude iz delova (rasklopiva).

[28]

Bager sa dubinskom kašikom - Za iskop zemlje ispod nivoa kretanja; iskop temelja i rovova - Kopaju zemlju ka sebi

- Kašika kruto vezana sa strelom

- Kašika se istovaruje izvrtanjem

- Radno kretanje uvek pomerajući se unazad - Male snage sa kašikom 0,65m³, retko 2,5m³

Bager sa povlačnom kašikom – dreglajn - Za kopanje ispod nivoa svog kretanja, ali i iznad nivoa svog kretanja

- Ugao nagiba ravni punjenja kašike 45-50º za mekše zemlje I kategorije, 40º za srednje zemlje II kategorije i

30-35º za teţe zemlje III kategorije - Kašika ima elastičnu vezu sa strelom preko uţadi i lanaca

- Kopanje se vrši povlačenjem kašike ka sebi

- Strela rešetkaste konstrukcije

- Zahvatanje zemlje se vrši pod dejstvom teţine samog radnog ureĎaja

Bager sa hvatačem - Imaju zahvatnu kašiku, strelu i umesto povlačne kašike imaju hvatač - Hvatač ima dva čelična uţeta – jedno za spuštanje i otvaranje, a drugo za zatvaranje i podizanje hvatača

- Utovarno-istovarni radovi, kopanje lakih vrsta zemlje

- Istovar se vrši rasklapanjem hvatača - Utovar se vrši spuštanjem hvatača u materijal

48. Izračunavanje radnog ciklusa bagera, objasniti izraze:

tc=tk+to·i+tm+ti+to·p+ts nt=3600/tc to=α/ω

tc=tk+to·i+tm+ti+top+ts

tk – vreme trajanja kopanja

to·i – manevrisanje kašike na mestu istovara tm – trajanje istovara kašike

to·p – trajanje povratnog okretanja platforme

ts – spuštanje kašike na mesto kopanja

nt=3600/tc nt – broj ciklusa u jednom satu

Trajanje ciklusa bagera zavisi od:

1) Vrste radnog ureĎaja

2) Konstrukcije mašine i eksploatacione sposobnosti 3) Kategorije zemlje

4) Obučensot radnika

5) Visina, dubina iskopa 6) Ugla okretanja strele

7) Duţine strele

8) Načina istovara 9) Duţine puta punjenja kašike

to=α (ugao)/ω (ugaona brzina)

to= α·30/Π·m

α – ugao okretanja platforme na jednu stranu

ω – ugao brzina okretanja platforme u l/s m – broj okretanja platforme za jedan minut

[29]

49. Izračunavanje praktičnog učinka bagera?

Dve vrste učinka:

- Bez pomeranja - Sa pomeranjem

Bez pomeranja Upr=(3600/tc)·q·Kc·Kp·Kr·Kv (m³/h)

tc – trajanje ciklusa u s

q – geometrijska zapremina kašike Kc – koeficijent uticaja trajanja ciklusa

Kv – koeficijent iskorišćenja rada bagera po vremenu

nt – teoretski broj ciklusa za 1h za normalne uslove rada

Kc=n/nt≤1,0 n – stvarni broj ciklusa za stvarne uslove rada

Veličina Kc zavisi od:

- Visine kopanja Hk - Ugla okretanja platforme

- Od tipa zemlje

Ako je α=90º, Hk=to i zemlja meka, sledi Kc=1, ne umanjuje učinak. Ako tc predstavlja stvarno vreme trajanja ciklusa koeficijent trajanja ciklusa Kc se ne uzima u obzir.

Sa pomeranjem

Upr=q·Kr·Kp·(3600/tc) ·(tr/(tr+tp)) ·Kv

tr – vreme čistog rada bagera izmeĎu dva premeštanja

tp – vreme trajanja pomeranja bagera tr=(Q·Kr)/(q·Kp·n·Kv)=(F·l·Kr)/Upr – bageri guseničari

Q – količina zemlje koja se moţe iskopati sa jednog mesta rada

q – geometrijska zapremina kašike n- stvarni broj ciklusa bagera za 1h rada

Q=F·l F – vertikalna površina radnog mesta bagera upravna na kretanje bagera

l – duţina pomeranja bagera

Broj pomeranja za 1h:

np=Upr/(Q·Kr)

Upr=q·Kr·Kp·((3600-np·tp·Kv)/tc)

Upr=(F·l·Kr)/tr=(Q·Kr)/tr

50. Sinhronizacija rada iskopno-utovarnih i transpotrnih mašina (skica)?

- Sinhronizacija se vrši zbog izbegavanja zastoja u radu

- Proračunom se obezbeĎuje neophodan broj transportnih sredstava

Broj vozila:

N=ta/(n·tc)=ta/tu

ta – vreme trajanja putovanja jednog transportnog sredstva, njegov radni ciklus

ta=(2·60·L)/Vsr+(n·tc)+tm+ti

n – potreban broj kašika bagera (3-8 kašika)

tc – stvarno vreme trajanja radnog ciklusa bagera

n=V/(q·Kp·Kr)=Q/(γ·q·Kp·Kr)

V – zapremina koša trasbsportnog sredtsva q – geometrijska zapremina kašike bagera

Q – nosivost trasnportnog sredtsva

γ – zapreminska teţina zemljanog materijala

[30]

51. Grejder sa nožem (opšte, klasifikacija, tehnologija rada)?

Mašine za planiranje i profilisanje terena:

1) Grejder sa noţem 2) Dozeri

3) Specijalne mašine

Grejder sa nožem Opšte:

- Mašina za fino planiranje, profilisanjem razastiranje

radni organ je noţ, raonik postavljen izmeĎu prednje i zadnje osovine

raonik moţe da zauzme bilo koji poloţaj u bilo kojoj ravni; univerzalnost se povećava dodavanjem drugih radih organa

Klasifikacija:

I. Po težini mašine i snazi motora

1) Laki (od 7-9t)

2) Srednji (od 10-12t)

3) Teški (13-15t) 4) Osobito teški (17-24t)

II. Po sistemu rukovanja

1) Mehaničke komande 2) Hidrauličke komande

3) Kombinovani sistem

III. Po broju osovina i vrsti šeme točkova

1) Dvoosovinski (1 ili 2 pogonske osovine) 2) Troosovinski (2 ili 3 pogonske osovine)

Grejderi sa noţem najčešće imaju tri osovine, prvu (prednju) sa vodećim točkovima i dve zadnje, sparene sa pogonskim točkovima.

Konstrukcija ovakve mašine omogućuje poduţno zakošenje (niz povoljnosti, mali prostor za okretanje, bolje

prilagoĎavanje svim vrstama terena).

52. Principi sabijanja zemlje i podela valjaka?

Zbijanje zemlje podrazumeva povećanje zbijenosti zemljanog skeleta, mehaničkim sredstvima koje izazivaju promenu poloţaja čestica. Na ovaj način se smanjuje meĎusobni razmak čestica, umanjuju se pore i prsline i dolazi do

ubrzavanja sporog procesa.

Rezultat toga je skraćenje vremena izvršenja radova, postiţe se bolja stabilnsot i veća nosivost tla (nego što bi se moglo ostvariti prirodnom konsolidacijom).

Na sam proces zbijanja utiču dva faktora:

Vrsta zemlje

Način zbijanja

Savremena tehnologija primenjuje sledeće principe: 1) Statički princip (sabijanje – valjanje)

2) Dinamički princip (sabijanje – pojedinačni udari ili vibracije)

3) Kombinovani princip (vibrovaljci)

Za izvršenje pravilnog sabijanja zemlje mora da se zna: 1) Najpovoljnije normalno dodirno naprezanje (zavisi od vrste zemlje i omogućuje najbolje rezultate sabijanja)

2) Dubina sabijanja zavisi od površine (dodirne) radog organa (prodiranje u dubinu je veće ako je veća dodirna

površina) 3) Efikasnost sabijanja zavisi od vremena dejstva opterećenja (duţe vreme – veći stepen sabijanja)

Valjci su najrasprostranjenije mašine za sabijanje zemlje. Radni organ su točkovi cilindričnog oblika. Dele se na:

I. Čisto statički 1) Glatke, čvrste

2) Neglatke

3) Pnemovaljci

II. Statički združeni sa vibracijama _||_

[31]

53. Glatki čvrsti valjci? Pneumovaljci?

Glatki čvrsti valjci Točkovi – valjci su obično metalni On pritiska i gnječi zemlju neposredno uz dodirnu površinu, dajući zemlji visok stepen zbijenosti. Pritisak se

rasprostire i sa dubinom slabi.

Postoje valjci sa 2-3 točka valjka, uglavnom samohodni, ali mogu da budu i prikolični. Kad imaju 3 točka

valjka, jedan napred (sluţi za peglanje) i dva pozadi. Pogon – dizel (parni se i ne koriste)

Neki manji su osposobljeni i za rad uz pomoć snage čoveka, ručni. Nezamenljivi su u pravljenju saobraćajnica.

Moguća pojava talasa, ugibanje ili izbočina (zbog različitih karakteristika tla). Oni svoje opterećenje menjaju izmenom metalnih ploča postavljenih izmeĎu točkova. Teţina valjka: laki,

srednji, teški.

Šema valjanih glatkih, čvrstih valjaka sa 2+1 točka-valjka.

Pneumovaljci

Podela:

1) Prikolični 2) Poluprikolični

3) Samohodni

a) Krute šasije (dizel motor) b) Razlomljene šasije (dizel motor)

Trajanje konstantnog pritiska na zemlju zavisi od:

1) Teţine valjka

2) Dimenzija pneumoguma 3) Pritiska u pneumogumama

4) Brzine kretanja valjka

Valjak sa pneumogumama ima veći učinak od valjka glatkih. Kod ovih mašina se reguliše pritisak u gumama

što ih dovodi univerzalnosti u smislu tipova zemlje. Radni organ pneumovaljaka su ureĎaji za kretanje.

Sastavljen je od dva (reĎe jedan) niza točkova sa pneumogumama. Broj točkova je 3-9, neparan broj. Iznad se često nalazi koš za teret koji predstavlja dodatno opterećenje (ponekad postoji poseban koš iznad svakog točka pa se

oni vezano prilagoĎavaju terenu, iako si meĎusobno vezani). Neki tipovi mašina imaju sposobnost da vodom kvase

točkove i podlogu.

U poslednje vreme se pojavljuju pneumovaljci sa razlomljenom šasijom (zglob izmeĎu prednjih i zadnjih točkova). Imaju bolju prohodnost i veću manipulativnu moć.

Elementi koji se računaju u radu pneumovaljka:

1) Dubina sabijanja 2) Potrebna ukupna teţina

3) Maksimalni pritisak na podlogu

Učinak:

Upr=((B-a) ·v·1000·h)/m) ·Kv B – širina ravni sabijanja

a – širina preklapanja

v – radna brzina h – debljina sloja valjanja

m – potreban broj prelaza

54. Bradavičasti valjci – ježevi? Vibroježevi, samohodni jež-valjak i rebrsti

valjci?

Bradavišasti valjci – ježevi - Valjak sa cilindričnim točkom, sa bodljama po obodu ili je naknadno dodat obruč sa bodljama - Jedan valjak, reĎe dva uvijena valjka

- Prikolični, mogu biti poluprikolični i samohodni

- Teţina valjka izaziva potpun ulazak bodlji u zemlju (debljina sloja ne treba da prelazi duţinu bodlji) - Za sabijanje vezanih tipova zemlje

[32]

- Stvaraju se vertikalni i bočni pritisci

- Sabijanje je završeno ako bodlje ne prodiru više od 2-3cm u zemlju

Postoje dve vrste bodlji:

1) Bodlje koje omogućavaju rad kretanjem jeţa u smeru napred i natrag

2) Bodlje koje dopuštaju rad kretanjem jeţa samo u jednom smeru

Često se u valjanju koriste 2-3 valjka (spajanjem u bateriju). Danas se često koristi tandem – prednji jeţ, a

zadnji gladak čvrsti valjak. Najčešće se preko sloja prelazi 6-15 putam do potpunog sabijanja (potreban broj prelaza se računa na više načina).

Vibroježevi - Za sabijanje zemljanog materijala valjanjem uz istovremeno vibriranje

- Bodlje imaju neuobičajeni oblik, a na vrhu ravnu površinu kojom prodiru u tlo

- Za sabijanje suvog i malo vlaţnog vezanog materijala

- Prikolični, vučeni ureĎaji, dizel motor, jednostavno upravljanje - Moţe da radi i kao klasičan jeţ-valjak

- Brzina 1,8-6km/h

- Vibrojeţ teţine 4-5t sabija sloj zemlje 30-40cm za 4-6 prelaza - Rade u grupi do 3, najpovoljniji sastav od dva vibrojeţa

Samohodni jež-valjak - Samohodni tandem jeţ-valjak sa dozerskim raonikom na svom prednjem čelu

- Šasija iz dva dela spojenih zglobom

- Sabijanje zemlje uz prethodno planiranje

- Dizel motor - Krivine malih radijusa

- Metalne bodlje su na obodnoj površini omotača točka valjka i oblika su klina

- Dve vrste bodlji: pravougaone i okrugle - Rad bez okretanja na krajevima radnih deonica, oscilatorno se kreću

Rebrasti valjci Rebrasti valjci, mreţasti i valjci sa papučama nisu u široj primeni. Upotrebljavaju se za sabijanje zemljanih hidrotehničkih objekata, kao i za sitnjenje čestica zemlje.

55. Vibro-valjci i dupleks tandem vibro-valjci?

Vibro-valjci Spojene funkcije glatkog, čvrstog valjka (sabijanje) i vibraciona dejstva. Zbog vibracije se postiţe veća dubina sabijanja. Najbolji efekat imaju kod nevezanih materijala, slabija kod vezanih i plastičnih vrsta tla.

Vibro-valjci mogu da budu:

1. Samohodni

2. Prikolični 3. Poluprikolični

Prikolični i poluprikolični imaju jedan valjak, dok samohodni imaju dva valjka. Jedan, prvi pegla zemlju, a

drugi sabija i vibrira. Mogu da sluţe kao obični glatki valjci (isključe se vibracije) iako ima malu teţinu. Postoje i ručni vibrovaljci (jedan točak – snaga čoveka)

Dupleks tandem vibro-valjci Najproduktivniji – sabijaju zemlju do 1,5m.

Sastav: dva tandem valjka poprečno spojeni elastičnom vezom.

Mogu da budu samohodni i vučni. Svi točkovi su pogonski i namenjenji za rad sa vibracijom. Imaju hidro-

pneumatski ureĎaj za upravljanje.

Princip rada – tri faze u radu:

I. Prednji točkovi – valjci vibriraju, udaraju u tlo dok se zadnji izdiţu snagom vibracija i udara prednjih točkova

II. Prednji i zadnji točkovi – valjci leţe u horizontalnoj ravni, neodvojeni od tla, u tom poloţaju se neutrališe snaga vibracija, statički deluju na tlo

III. Isto kao i faza jedan, samo obrnuto

[33]

Primena:

1) za sabijanje zemljanog materijala 2) za sabijanje bitumenskih kolovoza

3) koriste se za valjanje kosine nasipa

Savladavaju uspone:

55% bez vibracija

35% sa vibracijama

Sopstvenu teţinu od 10t, vibracijom uvećavaju 4,5t, tj. na 45t. Kreću se najvećom brzinom do 7,5km/h.

Radna brzina 3km/h.

Motor sluţi za kretanje samog ureĎaja, kao i za vibraciju.

56. Vibrosol i vibromax? Nabijači (“žabe“)?

Vibrosol i vibromax

Vibrosol je vibraciona ploča koja se kreće samo u jednom smeru i to napred.

Vibromax je vibraciona ploča sa mogućnošću kretanja napred-nazad.

Princip rada vibromaxa:

- Postoje dve osovine koje rotiraju protivsmerno, jedna vibrira i odbacuje ploču (oko 3mm) od tla, prilikom

nagibanja dolazi do dejstva druge, koja pomera ploču horizontalno u ţeljenom smeru. - U cilju uvećanja učinka udruţuje se više vibroploča.

Nabijači “žabe“ Postoje nabijači i za sabijanje zemlje na elektro i pneumo pogon kao i eksplozivni (pogon sa unutrašnjim sagorevanjem). Oni rade po dinamičkom principu (pojedinačni udari).

Za sabijanje većih i manjih površina

Kod izgradnje nasipa, puteva

Sastav:

Ima eksplozivni motor, cilindar i ispod cilindra stopalo ţabe (ispunjeno drvetom zbog elastičnosti drveta). Stopalo je koso pa je ţaba u odnosu na ravan sabijanja nagnuta napred.

Pogonski materijal:

Smeša benzola ili benzina i vazduha.

Princip rada: Zemlju sabija u dva maha, prilikom odskoka i pri padu celom teţinom. Moţe da ima 60 udara u minuti. Mogu da sluţe

za sabijanje zemlje uz objekat (pristupačne za ograničene oblasti).

57. Mašine za spravljanje betona i maltera (opšte i podela po dejstvu rada,

stepenu mobilnosti, principu mešanja materijala)?

Kvalitet betona i maltera zavisi od:

1) Kvaliteta materijala (agregata, vode, vezivnih materijala) 2) Odnosa mašina

3) Optimalnog vremena

4) Načina spravljanja Sve ove komponente utiču na bolju čvrstoću, veću plastičnost betona, maltera.

Definicija mešalice:

Mašine namenjene za ravnomerno i kvalitetno mešanje materijala u cilju spravljanja betona i maltera nazivaju se mešalice.

Podela:

Po glavnoj nameni:

1) Mešalica za beton 2) Mezalica za malter

Delovi mešalice:

1) Radni prostor za mešanje (bubanj, izduţeni cilindar, čaša, korito) 2) UreĎaji za utovar čvrstog materijala (skip korpe)

3) Rezervoar (sud za vodu)

4) UreĎaj za istovar gotove smeše

[34]

5) Motor

6) Prenosni mehanizam (od motora do radnog mesta) 7) Ram, šasija

Po dejstvu rada:

1) Mešalice siklusnog (periodičnog) dejstva – doziranje materijala za jednu smešu i ne prekoračuje se doza; nov

materijal se dodaje nakon istovara primenjene smeše. - Radni organ: čaša, bubanj, cilindar, korito.

2) Mešalice kontinualnog (neprekidnog) dejstva – materijal se dostavlja konstantno i konstantno se vrši istovar

smeše. - Radni organ: izduţene cevi i cilindar.

Po stepenu mobilnosti:

1) Pokretne (mobilne) – manji kapacitet 100-500l 2) Nepokretne (stacionarne) – veća zapremina radnog organa

Ulaze u sastav fabrika i centralizovanih spremišta betona.

Po principu mešanja materijala:

1) Pomoću slobodnog pada (gravitacioni način) – kao radni organ ima isključivo bubanj koji se rotira uz pomoć fiksiranih lopatica u unutrašnjosti, podiţe materijal i pušta ga da slobodno pada.

2) Sa prinudnim načinom mešanja

Rotiranje lopatice u nepokretnom radnom prostoru

Rotiranje lopatice u jednovremeno suprotno rotiranje radnog prostora oko vertikalne i horizontalne

ose – protivstrujni - Najefikasniji je način prinudnog mešanja sa pokretnim lopaticama, ali nije povoljan za krupni agregat

(oštećuje se lopatica).

- Gravitacioni je lošiji, narošito kod suvih tipova betona, maltera (ali su oštećenja retka, gotovo isključena); ovakvi materijali se najbolje dobijaju prinudnim mešanjem (i lopatice i radni prostor se rotira).

- U prvom slučaju radna zapremina je 2,5-3 puta manja od zapremine radnog organa, da bi se rad ostvario

- U drugom slučaju, kod prinudnog, ta razlika je neznatna

58. Šta su to mešalice za beton (podela po nameni, načinu utovara i istovara

mešalice, vrste pogona, osnovni pokazatelji mešalice)?

Podela po nameni: 1) GraĎevinske - spravljaju beton za potrebe gradilišta i ne premeštaju se u toku rada

2) Za izradu zastora ili podloga saobraćajnica – neposredno spravljanje betona, vezane su za mesto ugraĎivanja i

sreću se duţ mesta ugraĎivanja

3) Autobetonske mešalice – mikseri – istovremeno spravljaju beton i transportuju ga na mesto gradilišta - Danas se teţi primeni savremenih načina proizvodnje, beton se ne pravi pojedinačno na gradilištima već se sa

mehanizovanog centralnog spremišta doprema na mesto gradnje.

Način utovara i istovara:

Utovar:

1) Uz pomoć skip-korpe – direktan utovar, podizanjem korpe uz pomoć čeličnih uţadi; ovaj način se primenjuje

kod ciklusnih mašina. 2) Utovar direktno iz bunkera pomoću dozatorskih ureĎaja; primenjuje se kod mešalica ciklusnog i kontinualnog

dejstva – mogućnost automatizacije

Istovar:

1) Istovarni ureĎaj koji se u potrebno vreme ubacuje u radni organ 2) Izvrtanjem rasklapanjem radnog organa

Vrste pogona:

1) Elektroenergija (veliki kapacitet, stacionarne) 2) SUS motor (kod manjih kapaciteta)

- Kod mobilnih mešalica se uglavnom koristi dizel pogon. On nije pogodan za mešalice kontinualnog dejstva

zbog neravnomernog rada motora.

Osnovni pokazatelji: 1) Zapremina bubnja (radna), zbir svih komponenata koje ulaze u sastav jedne smeše – za ciklusne

2) Časovni učinak (m³/h) – za kontinualne

[35]

59. Građevinske mešalice za spravljanje betona ciklusnog načina rada po

principu mešanja, vrsti bubnja i dr.?

Mogu da rade po principu slobodnog pada i principu prinudnog mešanja.

I. Podela po obliku bubnja i načinu utovara i stovara mešalice (ciklusnog) po principu slobodnog pada 1) Sa kruškastim preturnim bubnjem – male zapremine, koriste se gde je obim radova manji; reĎe koriste

elektropogon, češće SUS, mobilne.

a) Poloţaj – utovar

b) Poloţaj – mešanje c) Poloţaj – istovar gotove mešavine

U istovaru bubanj se okreće u suprotnom smeru, nego pri mešanju – da bi se ubrzalo praţnjenje. Kod mešalica

manjih zapremina 60-100l ubacivanje materijala je ručno. A za rukovanje bubnjem koriste se volan – točak. 2) Sa cilindričnim bubnjem (naizmenični poloţaj ose rotacije) – na jednoj strani je otvor za utovar materijala, a

na drugoj otvor za istovar gotove smeše.

Istovar se vrši uz pomoć nagnutog levka (ovaj način istovara je dug i neusavršen).

Pošto se prave sa bubnjem većih zapremina imaju ureĎaje za punjenje, rezervoar za vodu. Sa manjim zapreminama su na točkovima, a veće su stacionarne.

3) Sa dvokonusnim zasečenim nagibnim bubnjem – bubanj se sastoji od dva zasečena konusa, većeg i manjeg

tj. kraćeg i duţeg. Kraći bubanj – utovar, duţi bubanj – istovar.

Istovar se vrši nagibanjem 60º prema horizontalni za vreme utovara i mešanja osa je horizontalna. Ovaj

horizontalni poloţaj smanjuje zapreminu (radnu) bubnja. Po potrebi se vrši zatvaranje otvora na kraćem konusu i time se radna zapremina povećava.

Ove mešalice imaju primenu kod fabrika i centralnih stepeništa betona. Više mešalica se grupišu u bateriju.

One su kruţno postavljene oko bunkera koji ih opsluţuje.

Rad sa bubnjem: pneumatske, hidraulične komande kod većih kapaciteta ili mehaničkih komandi kod manjih.

Pogon: elektroenergija

II. Podela po obliku bubnja i načina utovara i istovara ciklusnih mešalica koje rade po principu prinudnog

mešanja: 1) Sa prostorom za mešanje u vertikalnom poloţaju

2) Sa prostorom za mešanje u horizontalnom poloţaju

Ove vrste mešalica mogu da imaju bubanj cilindričnog oblika.

Bubanj može da bude:

1) Nepokratan

2) Da rotira suprotno od lopatica 3) Rotira u istom smeru kao lopatica, samo drugm brzinom

Bubanj je u obliku cilindra. Kod mešalica u vertikalnom poloţaju ovakav bubanj se naziva čašom (otvoren je gore)

Istovar: 1) Rasklapanjem jednog dela bubnja

2) Izvrtanjem

Moţe biti ručni (mehaničke komande) ili pneumatski.

Utovar: 1) Levak iz bunkera, dozator

2) Skip – korpa

Mogu da budu pokretne i stacionarne. Glavna karakteristika im je proizvodnja kvalitetnog betona.

60. Automešalica za beton (mikser)?

Sastav:

1) Bubanj (sa fiksnim spiralnim lopaticama) - princip slobodnog pada

2) Utovarno-istovarni ureĎaj

3) Rezervoar za vodu 4) Pogon

5) Mehanizam za rukovanje

6) Šasija auto – transportnog vozila

[36]

Proces rada:

- Na centralnom spremištu u bubanj se ubacuje šljunak, pesak, cement (svi u suvom stanju). Bubanj se zatvara, puni se rezervoar vodom i auto-mešalica kreće do odredišta.

- Za pripremu je potrebno nekoliko minuta (vreme reguliše mašina) pre dolaska na gradilište.

- Po dolasku na mestu istovara, mešalica se isključuje. Bubanj rotira u suprotnom smeru i materijal izlazi iz

mešalice. Posle toga sledi pranje. Spadaju u ciklusne mašine, ciklus uključuje i vreme odlaska i povratka miksera.

Mogu da se koriste i za trasnport gotovog betona (mali obrtaj bubnja).

Neke u svom sastavu imaju i trakasti transporter (prenos betona do samog mesta ugraĎivanja). Neke imaju samo utovarno-istovarnu kašiku ispred otvora – kompleksniji ciklus.

61. Građevinske mešalice za beton kontinualnog načina rada (po vrsti bubnja,

po principu mešanja i dr.)?

Primenjuju se kod fabrika betona i centrlnih spremišta betona.

Dve vrste:

1) Mešalice sa cilindričnim bubnjem kod kojih se mešanje vrši slobodnim padom materijala:

Sastoje se iz cilindričnog obrtnog horizontalnog bubnja na čijem se jednom kraju nalazi otvor za materijal, a

na drugom otvor za izbacivanje gotovog betonskog sastava. Po unutrašnjosti bubnja nalaze se nepokretne lopatice i omogućuju mešanje i prebacivanje materijala ka

istovarnom otvoru.

Istovar se vrši pomoću nagnutog oluka.

2) Mešalice sa koritastim bubnjem i sa prinudnim mešanjem:

Unutar koritastog bubnja rotira jedna ili dve osovine sa nasaĎenim lopaticama.

Lopatice formiraju neprekidnu zavojnu liniju.

Po principu mešanja: - gravitaciono (okretanje bubnja)

- prunudno (okretanje lopatica)

- kombinacija

62. Praktični učinak mešalice ciklusnog dejstva? Objasniti sledeće izraze:

f=Vg/Vr tc=t1+t2+t3+t4 Upr=(Vr·f·n)/1000·Kv

Zapremina dobijenog gotovog sastava betona ili maltera uvek je manja od zbirne zapremine utovarnih suvih komponenata. Odnos imeĎu zapremine dobijene, gotove mešavine (Vg) kroz utovarenu zapreminu suvih komponenata

(bez vode) (Vr) naziva se koeficijent gotove mešavine f.

f=Vg/Vr = zapremina dobivenog, gotovog betona/utovarena zbirna zapremina komponenata mešavina u suvom

Vr – geometrijska zapremina korpe

za beton f=0,65-0,70; za malter f=0,85-0,92 Vg=Vr·f – zapremina gotovog betona ili maltera dobivena u jednom radnom ciklusu mešalice

tc=t1+t2+t3+t4 tc – vreme izvršenja jednog radnog ciklusa

t1 – vreme utovara materijala u mešalicu t2 – vreme samog mešanja

t3 – vreme istovara gotove mešavine

t4 – vreme pripreme mešalice za novi ciklus Broj ciklusa mešanja u toku jednog časa:

n=3600/(t1+t2+t3(+t4))

Upr=(Vr·f·n)/1000·Kv

Kv – koeficijent vremenskog iskorišćenja rada mešalice

[37]

63. Učinak mešalice neprekidnog dejstva (koliko načina izračunavanja ima,

karakteristike i dr.)?

Učinak mešalice neprekidnog dejstva moţe da se izračuna na dva načina:

1) Na osnovu teţine materijala, koji se stalno nalazi u prostoru za mešanje (t/h)

2) Na osnovu utovara površine, tj. površine poprečnog preseka protoka mešavine u prostoru za mešanje (m³/h)

Prvi način:

Upt=(60·g)/(1000·t)·Kv·Kpr g – uslovljena teţinska zapremina materijala u mešalici

t – vreme zadrţavanja materijala u mešalici za minut

Kv – koeficijent vremenskog iskorišćenja rada mešalice Kpr – koeficijent neravnomernosti punjenja i protoka materijala kroz mešalicu

Drugi način:

Upr=3600·F·v·Kv·Kpr

F – površina poprečnog preseka protoka mešavine u prostoru za mešanje

V – srednja brzina protoka mešavine duţ poduţne ose mešalice

64. O uređajima za skladištenje agregata i cementa i uređajima za doziranje –

dozatori (vrste, primena i osobine)? Automatski težinski dozatori kontinualnog

rada (iz čega se sastoji, načini rada)?

UreĎaji za skladištenje Uskladištenje agregata moţe biti:

1) Na otvorenom prostoru (boksevi)

2) Na zatvorenim prostorima (bunkeri, silosi) Prednost zatvorenih skladišta je u tome što je agregat zaštićen od zagaĎivanja i nekontrolisanog vlaţenja.

Cement se skladišti u zavisnosti od načina isporuke:

1) Pod krovom – ako je u dţakovima 2) U rastresitom (rinfuznom) stanju - u čelične limene silose

Utovar cementa u silose:

- Pneumatski ureĎaji, elevatori

Istovar iz silosa: - Pneumatski ureĎaji, arhimedov puţ

Dopremanje cemeta bočno – silo vagoni ili silo auta.

Dimenzionisanje veličine skladišta, zavisi od mnogih faktora: 1) Uslova i prilika na trţištu

2) Od vaţnosti objekta

3) Ravnomersnosti površine

4) Transportnih kapaciteta i saobraćajnih mogućnosti

Dozatori

- Učestvuju u učinku samih mešalica i to ih čini veoma bitnim

Dozatori za agregat i cement: - Da bi se obezbedila potrebna homogenost betona mora da se agregat i cement doziraju u odreĎenoj količini

Doziranje:

1) Po zapremini - jednostavnije 2) Po teţini – daje tačnije rezultate, za veći kvalitet betona

Dozatora (zapreminskih i težinskih) ima:

1) Kontinualnog dejstva

2) Ciklusnog dejstva

Rukovanje dozatorima:

1) Ručno (zatvaranje za utovar, otvaranje za istovar, ručno)

2) Poluautomatsko – utovarni otvor se otvara automatski, a istovarni ručno 3) Automatsko (3-4 puta kraće u odnosu na ručno) – moţe i daljinsko upravljanje

[38]

Zapreminski dozatori:

- Ciklusnog dejstva sastoje se iz: 1) Nepokretnog dela

2) Pokretnog dela

Pokretanjem donjeg šireg menja se zapremina dozera. Punjenje dozera vrši se otvaranjem otvora.

Težinski dozeri: Merenje teţine materijala pomoću vage. Postoje pokretni i nepokretni. Neki imaju mogućnost da se svaka

frakcija meri zasebno sve u istom sudu (ali naizmenično, jedna za drugom).

- Ciklusnog dejstva – ručno rukovanje, sastoje se iz: 1) Utovarni otvor

2) Bunker za merenje teţine materijala

3) Istovarni otvor 4) Vaga za merenje

- Ciklusnog dejstva – automatsko rukovanje, sastoje se iz:

1) Bunkeri za merenje teţine

2) Arhimedov puţ 3) Otvor za istovar

4) Automatska vaga sa teţinskim sandukom

5) Regulator

- Kontinualnog dejstva – automatski sastoji se iz:

1) Vibrolučasti snabdevač

2) Elektromagnetni vibrator 3) Ispravljači struje

4) Trakasti teţinski transporter

5) Uravnoteţivač tereta-teg

6) Poluga tega 7) UreĎaj automatizacije

65. Fabrika betona (opšte, podela po dejstvu i zoni opsluživanja)?

Definicija: fabrika betona je sklop ureĎaja i mašina koji sluţe za proizvodnju betona. Upravljanje se vrši sa

jednog mesta i rad je sinhronizovan.

Osnovna mašina je mešalica, a ostale su: dozatori za cement, agregat, voda, cement, silosi, bunkeri, utovarno-isotvarni ureĎaji, transportna sredstva.

Podela prema vremenu dejstva:

1) Stacionarne – skoro da su samostalne radne organizacije, koje obavljaju stalni rad na jednom mestu. One sluţe proizvodnji betona, suve betonske smeše, kao i neke betonske i AB elemente. Njihovi ureĎaji obavljaju

neprekidan rad tokom cele godine.

2) Polustacionarne (montaţno demontaţne) – opsluţuju samo jedan objekat, deo puta. Napravljenje su od montaţno demontaţnih elemenata. Vreme rada ovih fabrika je na jednom mestu 2-3godine. Posle toga se

prebacuju na drugo mesto.

3) Pokretne fabrike – predviĎene za kraće vreme rada. Često se svi ureĎaji nalaze na šasiji nekog transportnog

vozila ili su veoma jednostavne za montaţu i demontaţu i vreme prenošenja je minimalno. Rade na jednom mestu za vreme jedne graĎevinske sezone.

Po dejstvu rada mešalice (glavni ureĎaji):

1) Ciklusne 2) Kontinualne

Raspored mešalica u kompoziciji može biti:

1) Linijske – za svaku mešalicu poseban sastav bunkera i dozatora 2) Grupne – zajednički sastav, za grupu 2,3 ili 4 mešalice

66. Konstruktivni sastav fabrike betona (karakteristike, primena, povoljnosti,

nedostaci)?

U zavisnosti od sklopa ureĎaja postoje:

1) Fabrike betona toranjskog tipa (visinske, jednostepene)

2) Fabrike betona parternog tipa

[39]

Toranjski tip 1) Materijali se samo jednom podiţu po visini 2) UreĎaji imaju takav raspored, da materijali koriste sili gravitacije za spuštanje u bunkere ka mešalici

3) Nedostatak: velika visin 20-30m

4) Zauzimaju malo prostora, mala površina u osnovi

Parterni tip 1) UreĎaji su rasporeĎeni u horizontalnoj ravni

2) Laka montaţa i demontaţa

3) Zauzimaju veliku površinu 4) Spor rad zbog stalnog izdizanja materijala uz pomoć podizno transportnih mehanizma i veći utrošak energije

67. Načini i sredstva za transport betona na gradilištu? Pumpe za beton

(sastav, primena, podela)?

Način i sredstva za transport betona na gradilištu

Transport betona u zavisnosti od uslova i potreba moţe biti različit. Proces transporta počinje utovarom

gotove betonske smeše u transportna sredstva. Utovar – prijemni bunker, u radni organ transportnog sredtsva (direktno), u sudovima postavljenim na

autovozilima, šinskim vagonetima.

Isotvar – direktno istovarivanje na mesto ugrĎivanja, preuzimanje (druge mašine: kranovi, transporteri).

Horizontalni transport:

- Duţina rastojanja: koš dampera, automešalice

- Kraća rastojanja: nagib 10-20º, vibrosnabdevač

Vertikalni transport: - Do 8m – spuštajući oluci i cevi

- Do 40m – vibrocevi (oblik surle slona)

Za duţa horizontalna i vertikalna rastojanja, najpovoljniji je koristan sistem cvi sa pumpom za beton. Horizontalna daljina 300-500m, samo čista vertikala 40-60m.

Izbor transportnog sredstva zavisi od:

1) Karakteristika i veličina objekta 2) Količine ugrĎivanja betona

3) Dnevnih potreba

4) Horizontalne i vertikalne duţine puta

5) Ekonomskih faktora

Pumpe za beton

Postoje dve vrste: 1) Klipne (beton se kreće posredstvom klipa)

2) Besklipne (beton se kreće posredstvom vazduha)

Cevni vod je sastavni element svake pumpe za beton. On spaja sabirni levak (radnu komoru) i pogonske ureĎaje sa mesta ugraĎivanja betona.

Sastav cevnog voda:

- Pojedinačne cevi, manje duţine koje se spajaju (prečnik 120-200mm), one su napravljene od lakih metala

(mogu da se nastave gumenim elastičnim cevima). Lako se pomeraju, montiraju, rasklapaju. One ne zauzimaju mnogo prostora (za mesta nepristupačna za liftove i kranove).

Spoj cevi kod cevnog voda:

- Velika visina (praktično neograničena) se moţe dostići udruţenim radom potrebnog broja pumpi. Po vertikali rade po principu doturanja betona od niţe pumpe ka višoj.

Visina transportera je veoma velika 2-3 puta veća od krana.

Svoju radnu komoru pumpe mogu da pune, direktno iz betonske mešalice kao i iz radnih organa trasnportnog sredstva

(kiper, damper, vagonet)

Uslove koje mora da ispunjava beton su:

1) Granulacija – veliki delovi agregata usporavaju, zagušuju ili čak zaustavljaju rad

2) Poroznost – u toku transporta porozni materijali upijaju vlagu i smeša postaje suva – začepljene cevi U cilju smanjenja trenja betonskoj masi se dodaju plastifikatori.

Klipne pumpe: mehaničke, hidrauličke

Besklipne pumpe: pomoću komprimovanog vazduha, pomoću vakuuma

[40]

68. Klipne pumpe za beton (vrste, pogon, karakteristike rada i dr)? Besklipne

pumpe, pneumopumpe za beton?

Klipne pumpe za beton

I. Mehaničke klipne pumpe

Sastav:

1) Sabirni levak

2) Jedan, dva cilindra sa klipom 3) Pogonski ureĎaj

4) Cevni vod

Princip rada: - Beton iz sabirnog levka, uz pomoć klipa biva povučen u cilindar. Zatvara se ulazni ventil i otvara izlazni. Klip

(suprotnim kretanjem) istaka beton u cevni vod.

Pogon: SUS, elektropogon

220-250m po horizontali 40m po vertikali

II. Hidraulične klipne pumpe

Pogon: hidraulički (veći je pritisak) Novije konstrukcije 7-8 puta veći pritisak i zato se koriste kod duţih rastojanja (500m – horizontalno i 60m - visina)

Prednosti:

1) Prosta šema 2) Mala teţina

3) Male gabaritske dimenzije

4) Ravnomerno utiskivanje betona u vod

5) Mogu da trasnportuju beton i suvlje konzistencije Radna brzina klipnih pumpi od prečnika i duţine cevnog voda. Maksimalni prekid u radu sa materijalom u cevnom

vodu 30-40min.

Cevi se pre upotrebe podmazuju, a posle se peru specijalnim vodenim pumpama.

Nedostaci:

1) Komplikovana eksploatacija (veliki broj pokretljivih delova i sloţenih ureĎaja)

2) Brojni prekidi u radu, zbog zapušavanja pumpe

3) Komplikovano čišćenje cevi

Besklipne pumpe – pneumo pumpe za beton

Sastav:

1) Kompresor

2) Rezervoar vazduha 3) Radna komora

4) Mešalica za beton

5) Cevni vod

6) Izlazni deo

Princip rada:

- U radnu komoru preko ulaznog levka ulazi beton (9/10 njene zapremine). Komora se zatvara i u nju se pušta

komprimovan vazduh. Tada se postiţe odgovarajući pritisak u komori, beton se snaţno istiskuje u cevni vod. Prskanje i neravnomerno isitcanje betona se regulišu disperzorom. Uz radnu komoru se postavlja rezervoar za

komprimovan vazduh. Sam beton se ugraĎuje pod pritiskom – smanjenjem otpora (veća zbijenost betona,

skoro da nema potrebe za pervibratorom).

Nedostatak:

1) Velika brzina kretanja betona – habanje cevi

2) Vibracije sistema

3) Veliki utrošak energije za kompresor

[41]

69. Auto pumpe za beton (primena, način rada i dr.)?

Pumpe + mešalica = sistem montiran na vozilu

Prednosti: - Mobilne su (pokretljive)

- Prostoro su dostupne (po duţini i visini)

- Imaju drţač cevovoda koji je teleskopski (moţe da se produţuje i skraćuje)

70. Proračun radnih sposobnosti klipnih pumpi za beton (vrste postupaka,

načini sprovođenja postupaka i dr.)?

Analitički postupak

Prilikom postavljanja cevnog voda, mora da se uzme u obzir stvaranje otpora u cevima (horizontalne,

vertiklane, kroz krivine - kolena).

Za savlaĎivanje 1m visine, potrebna je veličina otpora oja je ekvivalentna veličini otpora koji se stvara kretanjem betona kroz potpuno pravi i u horizontali cevni vod od 8m, Kekv=8m

Za savlaĎivanje krivine pod uglom 90º - K1=12

Za krivine pod uglom 45º - K2=7

Za krivine pod uglom 22º30' – K3=4

Za krivine pod uglom od 11º15' – K4=2

Lu=l1+l2+l3

Lu – ukupna duţina cevnog voda za koju se ispituje radna sposobnost pumpe l1 – opšta duţina samo čistog pravog horizontalnog dela cevnog voda

l2 – opšta duţina samo čistog pravog vertikalnog dela cevnog voda

l3 – opšta duţina otpora krivina

l2=Kekv·H

H – čista visina transporta betonskog sastava

l3=n1·K1+n2·K2+n3·K3+n4·K4

n1,n2,n3 i n4 – broj istorodnih krivina na liniji cevnog voda Lu≤Lo – uslov za rad pumpe

Lo – duţina dometa pumpe

Grafički postupak

Konstrukcija dijagrama dejstva pumpe za beton

Na ovako konstruisanom dijagramu pristupa se rešenju i to:

a – na horizontalu dijagrama nanose se sve čiste horizontalne prave duţine u m

b – na mestu gde se naneta horizontalna veličina duţine završava nanosi se na vertikalu – duţina čiste visine pa zatim

na nju nastavljaju se duţine krivina kao visine krivina, jedna za drugom, odnosno onoliko koliko ih ima na samom

cevnom vodu pumpe za beton

Rešenje pod b sprovodi se na sledeći način:

- duţine čiste visine nanose se onoliko koliko stvarno iznose u m

- duţine krivina pretvaraju se u visine krivina po odreĎenom izrazu

l90º=(n1·K1)/Kekv

Mogu da se pojave sledeći slučajevi:

- da vertikala prelazi liniju dejstva pumpe, takva pumpa ne moţe da se koristi za transport betona

- da vertikala ne prelazi liniju dejstva pumpe ili vertikala dodiruje liniju dejstva pumpe, moţe da transportuje beton

0 Lo (m) nh(m)

Linija dejstva pumpe nv(m)

Lo/8(m)

[42]

71. Mašine za obradu i ugrađivanje betona (opšte, vrste uređaja i dr.)?

Unutrašnji i spoljni vibratori?

Mašina za obradu i ugraĎivanje betona

Primena vibracija kod ugraĎivanja betonskog sastava čini da se po dejstvom vibracija smanjuje unutrašnje

trenje izmeĎu sastojaka betonskog sastava, omogućujući time da se iz njega izdvaja vazduh i suvišna voda, što pospešuje zbijenost i čvrstoću samog betona.

UreĎaji za obradu betona na principu vibracija zovu se vibratori. (3000-6000, pa čak i 15000 vibracija u min.)

Pogon: - SUS (benzinski)

- Elektromotor

- Komprimovan vazduh - Hidraulički

Dozvoljeni napon 36-45V.

Vrste vibratora

Podela, u zavisnosti od načina obrade na:

1) Spoljne, koji mogu biti površinski i oplatni, tj. pervibratori (pločasti vinratori) i šalungs-vibratori

2) Unutrašnje, koji se utiskuju u betonsku masu i poznatiji su pod imenom pervibratori (igličasti pervibratori)

Unutrašnji vibratori

Upotreba: kod ugraĎivanja betona u velikim, masovnim količinama (za glomazne betonske i AB elemente) - Paketi od po 16 udruţenih pervibratora upotrebljavaju se za masivne, betonske i AB elemente sa retkom

armaturom. Kod betonskih elemenata sa gušćom armaturom upotrebljavaju se pervibratori sa prečnikom

glave 3cm (toliki je minimalni razmak izmeĎu šipki armature).

- Unutrašnji vibratori se mogu uz dodatak nekih ureĎaja pretvoriti u površinske dubinske vibratore u nekim specijalnim slučajevima (specijalne konstrukcije).

Princip rada:

- Rotiranje ekscentrične mase stvara centrifugalnu silu koja je aktivna i menja pravac delovanja i stvara vibraciju. Vibracije se javljaju u vidu koncentričnih krugova koji se prenose na betonsku masu.

Poluprečnik dejstva zavisi od:

- Pervibratora

- Betonske mase (0,25-0,40m)

Spoljni pervibratori Upotreba: kod ugraĎivanja betona u pločastim konstrukcijama, odnosno za površinsko ugraĎivanje

- Imaju oblik ploče

- U vidu jedne daske, nazivaju se vibroravaljači

72. Mašine za obradu i pripremu armature?

Vrste ureĎaja za obradu i pripremu armature:

1) UreĎaji za hladno ispravljanje armature 2) UreĎaji za sečenje

3) UreĎaji za savijanje

4) UreĎaji za zavarivanje 5) UreĎaji i alatke za vezivanje

6) UreĎaji za zatezanje armature kod prednaprednutih betonskih konstrukcija

Hladno ispravljanje: - Kod manjeg prečnika šipki, koje se dopremaju u vidu koturova vrši se ispravljanje istezanjem (ručno ili

motorno vitlo)

- Postoje još i ureĎaji koji kao svoje glavne elemente imaju koturove izmeĎu kojih se povlači armature. Razmak

izmeĎu koturova se podešava u zavisnosti od prečnika šipke. Pogon: elektromotor.

UreĎaji za sečenje:

Do 5mm sečenje se vrši pomoću ručnih makaza. Veći prečnik šipki koristi ureĎaje sa različitim pogonima

(elektični, hidraulični. pneumatski). Mogu da budu: neprekidnog i ciklusnog dejstva u kombinaciji sa ureĎajima za hladno ispravljanje, do 16Ø.

[43]

UreĎaji za sečenje većih profila su stacionarni i njima se prinosi armatura kod makaza – obrnuto. Skoro svi

sloţeniji ureĎaji predstavljaju usavršavanje ručnih makaza.

UreĎaji za savijanje:

Veoma mali profili savijaju se ručno. Elementi karakteristični za ove ureĎaje su: ploče, diskovi, klinovi.

Imaju mogućnost da postignu pravljenje krivina svih uglova: polukruţno, spiralno savijenih elemenata.

73. Uređaji za zavarivanje armature i njeno vezivanje, učvršćivanje u

konstrukciji?

Zbog potreba transporta, skladištenja, dimenzija, radnog mesta, potrebno je ponekad kraće elemente, pre upotrebe zavariti.

Zavarivanje armature ostvaruje se: elektrozavarivanjem i to kontaktnm načinom, koji je najsavršeniji i ima

najširu primenu.

Razlikujemo ureĎaje za:

1) Čeono (tupo) zavarivanje

2) Zavarivanje varničenjem

UreĎaji kojima se vrši zavarivanje mogu biti: 1) Automatizovani

2) Neautomatizovani

Elementi elektrozavarivača: 1) Transformator

2) Maska (ručna)

3) Kabl, spojnice

4) Klešta (hvatač elekttroda) Vezivanje armature postavljene u konstrukciju prestaje da se vrši ţicom , već po principu elektrovezivanja

(štipanja).

74. Uređaji za zatezanje armature kod predhodno napregnutih armiranih

betonskih konstrukcija?

Primenjena armatura se prvo iseče prema potrebi, a zatim se primenom hidrauličkih presa vrši prednaprazanje ţica. Odgovarajuću armaturu potrebno je zategnuti na odreĎenu veličinu napona. Rad ovakvih ureĎaja je preteţno

automatizovan.

Zatezanje armature može biti:

1) Pojedinačno 2) Zatezanje celog snopa

Kada se postigne odgovarajući napon (očitava se na manometru) armatura se ankeriše.

Postoje dva načina zatezanja: 1) Pre betoniranja

2) Posle betoniranja, armatura se uvlači u ostavljene kanale, zateţe se i kanali se popunjavaju

Za grupno zatezanje koriste se hidrauličke prese sa više cilindara.

75. Šta čini troškove mašinske proizvodnje (struktura troškova i kratko

objašnjenje istih)?

Kod troškova mašinske proizvodnje javljaju se: 1) Obračunska cena koštanja mašine

2) Jednovremeni troškovi

3) Troškovi osnovnog sredstva 4) Eksplotacioni troškovi

5) Reţijski troškovi

[44]

76. Obračunska cena koštanja mašine i opreme (A) (koji ih pojedinačni

troškovi čine i dr.)?

A=A1+A2+A3+A4

Pojedinačni troškovi:

A1 – nabavna (kupovna) cena mašine – ona cena koju je organizacija udruţenog rada platila dobavljaču po fakturi prilikom nabavke osnovnih sredstava

A2 – administrativni troškovi nabavke – čine ih svi učinjeni troškovi u cilju nabavke mašine (putovanja stručnjaka,

proučavanja nabavka literature, troškovi studija i analiza) A3 – troškovi dopreme – čine ih transportni troškovi od proizvoĎača do mesta gde ţeli naručilac (troškovi svih načina

transporta eventualnog pretovara, istovara); troškovi dopreme čine troškove transporta na teret naručioca

A4 – troškovi prve montaţe – čine ih vrednost rada i materijala, vrednost učinjenih usluga za ostvarenje montaţe. Obračun cena koštanja mašine često se naziva i kalkulativnom cenom mašine.

77. Jednovremeni troškovi (Jt) (šta spada u ove troškove i dr.)?

Ovi troškovi ne zavise od obima radova i to su troškovi koji moraju da se učine da bi se počelo sa radom.

Često ih nazivaju nezavisnim troškovima.

1. Doprema mašina na gradilište (d Ct) (iz baze organizacije ili sa drugog gradilišta) - Troškovi: Utovara

Istovara

Transotra (samohodna, vučena ili koristi drugo vozilo) Demontaţa za transport (ako je potrebna)

U ove cene su obračunate bruto satnice radnika pomnoţene sa satima rada, cena opreme, materijala.

2. Izrada odgovarajućih privremenih objekata, konstrukcija i instalacija za rad i samu zaštitu (Cpr.k)

- Tu spadaju izrada temelja (za stacionarne mašine), izrada instalacione mreţe (dovod elektroenergije, vode, pare), izrda trafostanice, rezervoara za gorivo, garaţe, bunkera za smeštaj materijala. U obračun pomenute

grupacije troškova takoĎe mora da se uzme u obzir i odrţavanje samih objekata, odnosno mreţe instalacija.

Angaţovanje radnika na obavljanju toga se takoĎe uzima u obzir.

3. Montaža mašine (Cm)

- Osposobljavanje mašine za rad (povezivanje sa izvorom energije), nekad i ne ulazeu obračun

4. Probni rad (Cp.r.)

- Javljaju se: pre početka radova Posle nekog vremena (50,100, 1000h rada)

Isprobava se radna sposobnost mašine. Obračun se vrši preko koštanja mašinskog časa (Mh).

5. Troškovi premeštaja mašine sa jednog radnog mesta na drgo u okviru gradilišta (Cpr) - U cilju čuvanja, obezbeĎenja mašine po završenoj smeni ili u dane praznika, nedelje, nevremena.

6. Demontaža mašine po prestanku potrebe za radom (Cd)

- Kao i isključenje mašine sa odgovarajućeg izvora energije, tj. priprema za odpremu mašine.

7. Demontaža , odpremanje i rušenje privremenih objekata i mreže (Cruš)

8. Odprema mašine sa gradilišta (oCt)

Jt=dCt+Cpr.k+Cm+Cp.r.+Cpr+Cd+Cruš+oCt

- Zavisi od mašine i uslova na gradilištu - Ne mogu se naknadno menjati

- PredviĎaju se unapred

78. Troškovi osnovnog sredstva (To) (šta spada u ove troškove i dr.)?

U osnovna sredstva svrstavaju se mašine. To su sredstva koja su u procesu produkcije angaţovana za rad. U troškove osnovnog sredstva spadaju:

- Godišnji otpis (amortizacija)

- Troškovi investicionog odrţavanja

- Troškovi anuiteta, kamate - Troškovi osiguranja

- Troškovi mašinske baze (pogona)

[45]

1. Godišnji otpis (amortizacija) – Ao

- Da bi se nadoknadila postepena potrošnja osnovnih sredstava, jedan deo koji je unapred predviĎen se kalkuliše u cenu proizvoda.

- Na taj način obrazuju se sredstva za nabavku novih sredstava (osnovnih).

Amortizacija zavisi od:

1) Nabavnih troškova sredstava za rad 2) Veka njihovog trajanja

Postoje dve vrste obračuna amortizacije:

1) Funkcionalni sistem obračuna (količina proizvoda) 2) Vremenski sistem obračuna (vreme trajanja) naš zakon

A0=(A1+A2+A3+A4-A5)/T0=(A-A5)/T0 (din/god)

A5 – vrednost koja de dobija ako se mašina proda kao staro gvoţĎe T0 – vek trajanja u godinama

2. Troškovi investicionog održavanja – Os i Ov

- To je odrţavanje:

1) Radnih sposobnosti mašina 2) Proizvodnih sposobnosti mašina

3) Sposobnosti osnovnih sredstava (mašina)

a) Popravke:

Planske (unapred pregled sposobnosti) posle nekog vremena

NepredviĎene (kad doĎe do kvara)

b) Popravke:

Generalne (Ov) (nakon njih garancije za celu mašinu duţe traju)

Srednje (Os) (garancije za odreĎeni zamenjeni deo – kraće traju)

3. Troškovi anuiteta – K (kamate i osnovna sredstva)

- Iznos koji se redovno otplaćuje, dugoročni zajam Anuitet sadrţi dva dela:

1) Optimalni (smanjuje dug)

2) Kamatni (za novčana sredstva dobijena putem kredita)

UtvrĎivanje kamate radi se u procentima od ukupnog iznosa. Ovi troškovi ne moraju nuţno postojati (npr. ako mašina nije kupljena korišćenjem zajma ili ako je isti otplaćen)

4. Troškovi osiguranja – O

- Obavezni za sva osnovna sredstva. Često se udruţuju sa troškovima anuiteta. U praksi se obračunava pomoću srednje vrednosti osnovnog sredtsva.

5. Troškovi mašinske baze –B

Mašinske baze mogu da se jave na nivou: 1) Gradilišta

2) Organizacije udruţenog rada

U bazama se najčešće nalaze: rezervni delovi, delovi za remont, popravke, dokumentacija o mašinama.

T0=A0+Os+Ov+K+O+B

79. Eksplotacioni troškovi (E) (šta spada u ove troškove i dr.)?

To su svi troškovi koji su u vezi sa radom mašine – oni omogućavaju rad mašine i dobijanje proizvoda.

1. Troškovi pogonske energije – čini ih utrošak goriva, elektroenergije ili druge vrste pogonske energije za rad

mašine, troškovi maziva i pomoćnog materijala

2. Troškovi maziva i pomoćnog materijala – dobija se kao procenat od količine potrošnje goriva na 1 čas. 3. Troškovi održavanja i tekućih popravki (dnevno servisiranje, pranje. podmazivanje) – odreĎuju se na

osnovu iskustva organizacije udruţenog rada ili na osnovu statičkih podataka iz niza godina. Čine ih tekuće

popravke, dnevno servisiranje mašine. 4. Troškovi popravke habajućih delova – čine grupaciju troškova odrţavanja mašine i odnose se preteţno na

zamenu delova mašine koji su izloţeni u radu stalnom treošenju i mogućem oštećenju.

5. Troškovi zamene i održavanje pneumoguma (gusenica) – kod mašina velike snage i teţine. 6. Troškovi ličnog dohotka rukovodioca mašina i pomoćnog osoblja - troškovi radne snage odnosno

rukovaoca radom mašine i pomoćnika.

[46]

80. Režijski troškovi (šta spada u ove troškove i dr.)?

Računaju se za sve mašine zajedno.

Mogu da se navedu elementi koji čine režijske troškove mašinskog rada: 1) Reţija gradilišta (lični i materijalni troškovi)

2) Reţija uprave organizacije udruţenog rada (lični i materijalni troškovi)

3) Troškovi obučavanja rukovaoca i pomoćnika za rad sa mašinom, ureĎajem transportnim sredstvom

4) Troškovi obučavanja mehaničara i drugih tehničkih stručnjaka za opravku, odrţavanje mašine 5) Troškovi primenjenih mera zaštite, sigurnosti i obezbeĎenja u radu mašine

6) PredviĎena dobit u radu

7) Ulaganja za poboljšanje radnih uslova sa mašinom 8) Farbanje mašine

Izračunavanje faktora reţijskih i drugih troškova dobija se:

f=ukupni predviĎeni iznos svih navedenih stavki reţije za celu godinu i za celu organizaciju udruţenog rada

ukupni iznos ličnog dohotka svih rukovaoca mašina (u bruto iznosu) za godinu dana

81. Cena jedinice mere mašinskog rada, tj. jedinična cena mašinskog rada

(postupak dobijanja cene, koje vrste cene postoje i razlike između njih)?

Postupak dobijanja cene jedinice mere mašinskog rada poznat je pod imenom kalkulacija ili analiza cene.

Razlikujemo:

- Ck – cenu koštanja (sluţi za razne potrebe u okviru same organizacije udruţenog rada) - Cp – prodajna cena (sluţi za potrebe van organizacije udruţenog rada; na aukciji, konkursu)

Ck ne sadrţi uračunatu dobit, porez, pa je zbog toga uvek manja od prodajne (Ck<Cp). Ove cene ne sadrţe

koštanje materijala. On se dodaje na Cp i Ck. Dobijaju se svoĎenjem troškova mačinskog rada na koštanje jedne

smene (Ksm) ili koštanje 1h mašinskog rada (Mh).

82. Izračunavanje jedinične cene kada radi samo jedna mašina (slučaj čistog

mašinkog rada)?

Preko koštanja radne smene (Ksm)

Ck=Ksm (din/sm) / Upr (jed.mere/sm) (din/jed.mere)

Ksm – koštanje jedne radne smene rada mašine u din/sm

Upr – učinak same mašine za jednu radnu smenu u jed. Mere/sm

Ksm=Jt/n+E+LD+(O0+Os+Ov+A0+B+K+O)/ng

n – broj predviĎenih radnih mesta za izvršenje razmatranog rada na gradilištu ng – broj dana u godini na koji se svodi godišnje ispunjenje odgovrajućih knjigovodstvenih obaveza

Jt/n – jednovremeni troškovi raspodeljuju se na jednu stranu

E – troškovi pogonske energije din/sm LD – troškovi ličnog dohotka rukovaoca mašine, eventualno i pomoćnika

LDsm=LD(din/h)·Nh(h/sm)

Nh – broj časova trajanja jedne smene

Ksm=(Jt+T0+O0)/nsm+E+LD Jt – ukupni predviĎeni jednovremeni troškovi za godinu dana din/god

T0 – ukupni troškovi osnovnog sredstva din/god

O0 – troškovi odrţavanja din/god E – troškovi pogonske energije din/sm

LD – troškovi ličnog dohotka din/sm

nsm – predviĎen broj smena za mogući rad mašine u toku godine

Preko koštanja časa rada mašine (Mh)

Mh=Ksm (din/sm) / Nh (h/sm)

Nh – broj časova trajanja radne smene u časovima

Ck=Mh (din/h) / Upr (jed.mere/h)

Upr – učinak same mašine za jedan radni čas mere/h

[47]

83. Izračunavanje jedinične cene kada radi samo jedna mašina (za slučaj kada

mašinu opslužuju radnici)?

Preko koštanja radne smene (Ksm)

Ck=(Ksm (din/sm) + ΣR (din/sm)) / Upr (jed.mere/sm) (din/jed.mere)

ΣR=nr·Nh·LD·f ΣR – bruto iznos dohotka svih radnika koji opsluţuju mašine

nr – broj radnika

Nh – broj radnih sati u smeni LD – lični dohodak

f – faktor na bruto lični dohodak

Preko koštanja časa rada mašine (Mh) Ck=(Mh (din/h) + ΣR (din/h))/Upr (jed.mere/h) (din/jed.mere)

84. Izračunavanje jedinične cene kada radi u sastavu više mašina (za slučaj

čistog mašinskog rada, tj. bez radnika koji opslužuju mašine)?

Cena jedinice mere u čije izvršenje učestvuje veći broj mašina naziva se kompleksnom cenom.

Preko koštanja radne smene (Ksm) Ck=ΣKsm (din/sm) / gl.m.Upr (jed.mere/sm) (din/jed.mere)

Ksm – ukupni iznos koštanja svih radnih smena mašina din/sm

Gl.m. Upr – učinak glavne mašine za jednu radnu smenu jed.mere/sm

Preko koštanja časa rada mašine (ΣMh) Ck=ΣMh (din/h) gl.m. Upr (jed.mere/h) (din/jed.mere)

Preko pojedinačne (parcijalne) cene za jedinicu mere (ΣCk) Ck=1Mh (din/h)/1Upr (jed.mere/h)+ 2Mh (din/h)/2Upr (jed.mere/h)+ 3Mh (din/h)/3Upr·i (jed.mere/h) (din./j.m.)

Ck=1Ck+2Ck+3Ck (din/jed.mere)

1Mh – koštanje jednog časa rada glavne mašine din/h

2Mh, 3Mh – koštanje jednog časa rada mašina sastava sin/h

i – pokazatelj iskorišćenja mašine sastava u osnosu na glavnu mašinu, uvek je manji od 1

i=gl.m.Upr (jed.mere/h) / Upr (jed.mere/h) < 1,0

1Upr, 2Upr, 3Upr – učinci odgovarajućih mašina za jedan čas jed.mere/h

1Ck, 2Ck, 3Ck – pojedinačne, parcijalne cene po jedinici mere odgovarajućih mašina

85. Izračunavanje jedinične cene kada radi u sastavu više mašina (za slučaj

kada mašinu opslužuju radnici)?

Preko koštanja radne smene (Ksm)

Ck=(ΣKsm (din/sm) + ΣR (din/sm)) / gl.m.Upr (jed.mere/sm) (din/jed.mere)

Preko koštanja časa rada mašine (ΣMh) Ck=(ΣMh (din/h) + ΣR (din/h)) / gl.m.Upr (jed.mere/h) (din/jed.mere)

Preko pojedinačne (parcijalne) cene za jedinicu mere (ΣCk)

Ck=1Mh (din/h)/1Upr (jed.mere/h)+ 2Mh (din/h)/2Upr (jed.mere/h)+ 3Mh (din/h)/3Upr·i (jed.mere/h)+

+ΣR (din/h)/1Upr (j.m/h) (din./j.m.)

[48]

86. Izbor građevinske mehanizacije (cilj izbora, značaj, šta je odlučujuće za

izbor)?

Izbor mašina vrši se sa sledećim ciljem:

1) Da se izaberu što odgovarajuće mašine za što racionalnije izvršenje radova

2) Da se prouče uslovi rada sa raspoloţivim mašinama 3) Da se nabavi i kompletira sastav mašina

Izborom mašina nastoji se da se učini i sledeće:

1) NaĎe cena za jedinicu mere u odgovarajućim uslovima rada 2) Ispita opravdanost roka, vreme izvršenja rasa

3) Odrede radni kapaciteti, učinci mašina kao i odredi broj graĎevinskih mašina

4) Prouče organizacijski i radni uslovi za samo izvršenje rada 5) Analizira odgovarajuća tehnologija rada

6) Ispita najpovoljniji vid primene energije

7) Provere radne mogućnosti mašina i njihovo uklapanje u izvršenje rada

8) Analizira stepen iskorišćenja mašina

Uz sve navedeno nadovezuje se kod izbora mašina i:

1) OdreĎivanje potrebne radne snage, materijala, energije, goriva, finansijskih sredstava

87. Faze izbora građevinske mehanizacije (koje su, objasniti ih, na šta se

zasnivaju, njihov značaj i dr.)?

Sam izbor graĎevinskih mašina i transportnih sredstava zavisi od brojnih elemenata i pokazatelja.

Kod izbora odlučujuće je: 1) Količina i vrsta rada za izvršenje

2) Rok izvršenja

3) Klimatski uslovi mesta izvršenja 4) Godišnji period izvršenja radova

5) Mogući fond radnih dana

6) Vrsta materijala kojim se izvršava rad 7) Vrsta energije

8) Radno mesto

9) Snabdevanje materijalom, gorivom

10) Lokalni, mesni uslovi samog radnog mesta 11) Reţim kojim se predviĎa izvršenje rada

12) Saobraćajni, komunikacioni uslovi

13) Nivo organizacije izvršenja rada 14) Tehnologija izvršenja rada i karakteristika rada

15) Raspoloţiva veličina finansijskih sredstava

16) Stručnost, spemnost, iskustvo rukovaoca mašine

- Prvo treba voditi računa da se pokuša postizanje kompleksne mehanizacije, pa i automatizacije.

- Odlučivanje izmeĎu jedne velike ili više manjih mašina (skuplje, ali nema velikih zastoja u proizvodnji).

- Polazna tačka je izbor glavne mašine (vrste i veličine). Jedna većeg ili više mašina manjih učinaka. - Učinak glavne mašine treba da zadovolji potrebe za izvršenjem rada za predviĎeno vreme u datim uslovima.

TakoĎe, pomoćne mašine ostvaruju isti učinak (prema glavnoj mašini). Prave se mnoge varijante u izboru i

bira se finansijski najpovoljniji. - Izbor ima faze:

1) Širi izbor – potencijalni spisak mašina koje ulaze u izbor

2) Uţi izbor – ulaze faktori: ekonomski, vremenski, količinksi

3) Optimalni izbor – uporeĎivanje sastava iz uţeg izbora

[49]

88. Šta je to širi izbor građevisnkih mašina i transportnih sredstava (cilj, koje

su etape razrade, objasniti ih)?

1) Analiza – fond radnih dana

kz=Dr/Dg

kz – koeficijent zaposlenosti zavisi od nadmorske visine Dr – mogući fond radnih dana

Dg – godišnji fond radnih dana (305)

2) Analiza – onog što treba da se radi (broj radnih operacija, radnih procesa) 3) Iznalaţenje dnevnika količina izvršenja odreĎenih vrsta radova

4) Gruba studija mogićih načina izvršenja

5) Tabela šireg izbora graĎevinskih mašina i transportnih sredstava 6) Analiza radnih karakteristika mašina iz tabela

7) Sračunavanje satnog učinka za svaku mašinu

8) Izrada tabele tehničkih karakteristika mašina (osnova za fazu uţeg izbora); prospekti mašina

89. Uži izbor građevinskih mašina i transportnih sredstava (cilj, koje su etape

razrade, objasniti ih)?

I. Dimenzionisanje mašine za obavljanje glavne operacije 1) Broj smena

2) Broj radnih sati

3) Broj mašina

4) Sinhronizacija ostalih mašina u sastavu 5) Dimenzionisanje

Nh=Qdan (jed.mere/dan) / Upr (jed.mere / h) (h)

Qdan – dnevna količina izvršenja vodeće operacije u jed.mere Qdan=Qu (jed.mere) / Dr (radni dani) (jed.mere/dan)

Qu – ukupna količina izvršenja vodeće operacije u jed.mere

Dr – mogući fond radnih dana za predviĎeni period izvršenja u danima Upr – satni učinak samo jedne glavne mašine u jed.mere/h

Na osnovu dobijenog potrebnog broja časova rada za izvršenje dnevne količine vodeće operacije odlučuje se

da li će rad obavljati jedna ili više vodećih mašina, odnosno da li će se rad odvijati u jednoj smeni sa više mašina ili u

više smena sa manjim brojem mašina.

OdreĎivanje broja pratećih mašina:

N=Upr (jed.mere/sm) glavne mašine / Upr (jed.mere/sm) mašine koja se razmatra

II. Iznalaženje kompleksne cene koštanja jedinice mere sastava (radi se za svaku kombinaciju)

1) Faza – troškovi mašinske proizvodnje 2) Faza – koštanje radne smene (Ksm) i koštanje jednog časa mašinskog rada (Mh)

Na osnovu njih se dobija kompleksna cena.

90. Nomogram za izbor građevinske mehanizacije (nacrtati, objasniti,

analizirati)?

[50]

1. Zadaci organizacije kod izgradnje građevinskog objekta? Savremena

organizacija građevinske proizvodnje?

Zadaci organizacije kod izgradnje graĎevinskih radova

1) Organizacija samog procesa graĎenja

2) Podela radova po fazama i vrstama 3) Proučavanje metoda rada i tehnologije

4) Rešenje spoljnog transporta

5) Izbor mehanizacije 6) Snabdevanje materijalom, energijom, gorivom

7) Proračun potreba u radnoj snazi

8) Planiranje, pripremni radovi

9) Šema ureĎenja gradilišta 10) Šema upravljanja i rukovoĎenja

11) Analize cene graĎevinskih radova i materijala

12) Satnice radnika 13) Predračun glavnih, pripremnih i predhodnih radova

14) Potrebne mere zaštite na radu

15) Dinamički finansijski plan

Savremena organizacija graĎevinske proizvodnje (se bazira na) 1) Na primeni NOR-a i na primeni novih naučnih disciplina (teroija sistema, kibernetika, teorija verovatnoće i

matematičke statistike) 2) Na primeni industrijski proizvedenih elemenata i industrijskih metoda

3) Na korišćenju kompleksne mehanizacije radova i automatizacije

4) Na većem kvalitetu izvršenja radova 5) Široj primeni savremene tehnologije i savremenih materijala

6) Kompletnija priprema pri izgradnji

7) Nove metode i sredstva kod upravljanja i rukovoĎenja

8) Potpuna zaštita radnika i sredstava 9) Bolje korišćenje vremena resursa

- Sve ovo se radi kako bi se za krajnji efekat dobilo smanjenje troškova proizvodnje, odnosno ekeonomičniju i

racionalniju proizvodnju.

2. Pojam organizacije rada? Razvoj naučne organizacije rada? Razvoj

organizacije rada posle II Svetskog rata?

Naučna organizacija rada u graĎevinarstvu ima prevashodni zadatak da izučava i usavršava graĎevinsku

proizvodnju, svih njenih elemenata u tom smislu i rada, njegovog sadrţaja, tehnologije, radnih uslova, a sve sa ciljem da graĎevinska proizvodnja bude racionalna i ekonomična.

Organizacija kao pojam prvi put se javlja u XVIII veku, a sama reč je nastala od grčke reči organon što znači

alatka, sprava, i kao takva se koristi od prve polovne XIX veka. Savremeni razvoj naučne organizacije rada

počinje od druge polovine XIX veka i početkom XX veka.

U istorijskom smislu razvojni put naučne organizacije rada od empirije do nauke deli se u tri razvojne etape:

1) Period od praistorije do 1675.godine (do objavljivanja Savarijevog dela Le marchande negossien –

Savršeni trgovac) – graĎenje grandioznih objekata: Keopsova piramida u Gizi, Vavilonska kula,

spomenik Zevsu u Olimpiji, Hram boginje Artemide u Efesu itd. 2) Period od 1675. do 1911.godine (do objavljivanja prvih naučnih radova Tejlora, koji su utemeljili

puteve razvoja naučne organizacije rada) – studija rada i metoda naučno-istraţivačkog rada, Dekart;

organizacija rada na popločavanju ulica, Valiban; organizacija rada na pobijanju šipova, Belidar;

pojava manufakture i kapitalisitčkog načina proizvodnje; kvalitativni pomak u graĎenju objekta. 3) Period od 1911.godine do danas i smatra se periodom savremene organizacije rada. Ovaj period

bazira se na radovima američkih naučnika Tejlora, Dţilberta, Forda itd. – uvoĎenje lančane

organizacije proizvodnje, industralizacija, prefabrikacija, totalna montaţa, kibernetika, operaciona istraţivanja, automatizacija, robotizacija.

[51]

Principi naučno-istraživačkog rada:

- Princip evidencije (treba smatrati tačnim samo ono što se moţe dokazati) - Princip analize (svaki problem raščlaniti na delove i svaki deo proučiti sam za sebe)

- Princip sinteze (analizirane elemente ponovo sastaviti u celinu)

- Princip kontrole (zaključke treba donositi kada se provere sve moguće pretpostavke)

Osnovni zadaci naučne organizacije rada: 1) Priprema proizvodnje sa studijom tehnološkog procesa

2) OdreĎivanje optimalne tehnologije izvršenja

3) OdreĎivanje optimalne organizacije proizvodnih procesa 4) Studija pokreta i vremena

5) Usavršavanje rada, proizvodno-tehnoloških sredstava i opreme

6) Usavršavanje sistema normiranja rada i uvoĎenje progresivnih formi nagraĎivanja za izvršeni rad 7) Povećanje kvalifikacione strukture radne snage

8) Stvaranje optimalnih radnih uslova

9) Usavršavanje oblika upravljanja i rukovoĎenja graĎevinskom proizvodnjom

10) Zaštita i bezbednost učesnika u graĎevinskoj proizvodnji

3. Građevinska proizvodnja (podela, karakteristike)?

Podela

1) Stambena gradnja

2) Industrijska gradnja 3) Sportska gradnja

4) Društvena gradnja

5) Saobraćajna gradnja

6) Hidrogradnja 7) Mostogradnja

8) Tunelogradnja

9) Vojna gradnja

Karakteristike

1) Vezanost gotovog proizvoda za lokaciju

2) Proizvodni procesi se izvode pod otvorenim nebom 3) Zavisnost proizvodnje od klimatskih uslova, terena, uslova na lokaciji

4) Sezonksi karakter, prekidi u radu tokom zimskog perioda

5) Prisustvo velikog broja zanatskih radova 6) Široka primena mehanizacije i automatizacije

4. Struktura građevinske proizvodnje? Podela složenog proizvodnog procesa

(po: strukturi, učešću rada u izvršenju, značaju)?

Struktura graĎevinske proizvodnje

Organizacijske etape graĎenja:

1) Etapa predhodnih radova – niz radova koji treba da se obave na terenu i u kancelariji da bi se dobili relevantni podaci o projektu i uslovima pod kojima će se izvršiti graĎenje objekta

2) Etapa pripremnih radova – radovi na izgradnji:

privremenih saobraćajnica i objekata na njima

smeštajnih kapaciteta u okviru privremenih radnih naselja

proizvodnih kapaciteta privrednog gradilišta

3) Etapa glavnih (osnovnih) radova – predstavljaju najvaţnije radove i za njih mora da se naĎe optimalno rešenje organizacije i tehnologije izvršenja u uslovima konkretnog gradilišta

4) Etapa završnih radova – sadrţi radove koji se obavljaju u toku i po završetku izgradnje objekta

[52]

Podela složenog proizvodnog procesa

I. Po strukturi: 1) Sloţeni – komleksni proces

Tehnološki i radni sastav više izvršavanih jednostavnih procesa, čiji se rezultat iskazuje odreĎenom vrstom

jedinice mere, za čije dobijanje je vezan i sadrţaj samog sloţenog procesa.

2) Jednostavni – jednostruki proces

Predstavljaju deo sloţenog psocesa, a sastoje se iz više istorodnih tehnološki povezanih operacija, uvek

izvršavanih samo na jednom mestu ili na odreĎenoj deonici.

II. Po učešću rada u izvršenju:

1) Ručni procesi – oni koje radnij izvšava u potpunosti ručno sa ili bez alata i pribora.

2) Mehanizovani procesi – kod kojih radnik energijom mišića deluje na predmet rada ali preko oruĎa rada, čiji radni organ vrši rad pod dejstvom energije stvorene u spoljašnjim energetskim izvorima.

3) Mašinski procesi – kod kojih se rad ostvaruje radnim organima mašina, a njima rukuje čovek.

4) Automatizovani procesi – kod kojih se ceo rad na promeni predmeta rada izvršava automatima bez učešća čoveka i energije njegovih mišića.

5) Aparaturni procesi – izvršavaju se specijalnim radnim ureĎajima kao što su peći, kade, sudovi, komore itd.

III. Po značaju:

1) Glavni ili osnovni procesi – jednostavni procesi koji su neposredno vezani za izvršenje i dobijanje jedinice mere.

2) Pomoćni procesi – svi procesi koji pomaţu i pospešuju izvršenje kompleknog procesa.

3) Pripremno-spremajući procesi – stvaraju uslove da se obavi sloţeni kompleks i dobije mera glavnog procesa. 4) Transportni proces – proces vezan za transport različitih materijala, sirovina, gotovih proizvoda.

5. Racionalizacija i načela racionalizacije? Stepen racionalizacije proizvodnje?

Razionalizacija proizvodnje obuhvata poboljšanje uslova za ostvarenje proizvodnje u bilo kojoj oblasti

privrede primenom odgovarajućih tehnoloških, tehničkih i organizacijskih mera

Cilj racionalizacije je da se gubici svedu na najmanju meru

Razionalizacija se sprovodi kroz:

1) Stalno usavršavanje tehnologije i organizacije proizvodnje i procesa

2) Pronalaţenje optimalnih odnosa izmeĎu elemenata proizvodnje 3) Podelu rada

4) Povoljnije i potpunije iskorišćenje sredstava za rad

5) Potpunije planiranje i usklaĎivanje proizvodnih procesa 6) Usavršavanje postojećih i nalaţenje novih metoda upravljanja i rukovoĎenja

7) Širu primenu računara u proizvodnji

8) Efikasniji sistem informacije za praćenje proizvodnje i rezultata

Racionalizacija obuhvata:

1) Racionalizaciju proizvodnje

2) Racionalizaciju rada radnika

3) Racionalizaciju upravljanja

Načela racionalizacije

1) Načelo uklanjanja povratnih tokova

2) Načelo uklanjanja štetnih razmaka 3) Načelo korišćenja sile gravitacije

4) Načelo teţišta

5) Načelo prethodne pripreme

6) Načelo planiranja 7) Načelo podele i zaduţenja

8) Načelo koordinacije

9) Načelo ujednačenosti proizvodnje 10) Načelo specijalizacije

11) Načelo kooperacije i integracije

12) Načelo standardizacije i tipizacije 13) Načelo paralelizacije, spajanja i ujednačavanja elemenata proizvodnje

14) Nečelo mehanizacije, automatizacije i robotizacije

[53]

Stepen racionalizacije proizvodnje

Predstavlja odnos izmeĎu ostvarene proizvodnje i utrošene energije za tu proizvodnju.

r=R/E R – ostvarena proizvodnja u naturalnim jedinicima (kom, m

2, m

3, N, kN)

E – utrošena energija za izvršenje te proizvodnje (J, kJ, W, kW)

6. Ekonomičnost, produktivnost, rentabilnost?

Ekonomičnost rada

Podrazumeva ostvarenje što veće proizvodnje sa što manjim utroškom radne snage, sredstava rada i

materijala.

Iskazuje se preko stepena ekonomičnosti koji predstavlja odnos izmeĎu ostvarene proizvodnje iskazane

finansijski i ukupno učinjenih troškova za ostvarenje te proizvodnje:

e=R/Cu=O/(Crs+Cm+Cos)

R – finansijska vrednost ostvarene proizvodnje u dinarima Cu – ukupni troškovi proizvodnje (din)

Crs – troškovi rada, radne snage (din)

Cm – troškovi materijala, energije, goriva (din)

Cos – troškovi sredstava za proizvodnju (din)

Povoljnija je ona proizvodnja gde je stepen ekonomičnosti veći

Postoji samo jedna vrsta stepena ekonomičnosti koja odgovara optimalnim uslovima e – optimalno; veća od

svakog drugog stepena i predstavlja teoretsku vrednost

Sve ostale vrednosti stepena ekonomičnosti se označavaju sa e – efektivno i vaţi relacija:

e-optimalno > e-efektivno

e-efektivno / e-optimalno <1,0

Produktivnost rada

Podrazumeva se prosečni radni učinak po angaţovanom licu u proizvodnji ili prosečni radni učinak u jedinici

vremena

Odnos izmeĎu ostvarene proizvodnje i broja radnika angaţovanih na ostvarenju te proizvodnje ili što je češći

slučaj u graĎevinarstvu, kao odnos izmeĎu ostvarene proizvodnje i vremena izvršenja te proizvodnje:

Pr=R/Nrs ili Pr=R/T

R – ostvarena proizvodnja

Nrs – broj angaţovanih radnika T – vreme izvršenja proizvodnje

Metodi za odreĎivanje produktivnosti rada u tri osnovne grupe:

1) Količinske metode merenja produktivnosti

2) Vrednosne metode merenja produktivnosti 3) Radne metode merenja produktivnosti

Pokazatelj produktivnosti se odreĎuje preko izraza:

Pr=Q·Nc/Tr

Q – količina ostvarene proizvodnje Nc – broj predviĎenih norma časova po jedinici vremena

Tr – ukupno utrošeno vreme za izvršenje navedene proizvodnje

Rentabilnost rada

Rentabilnost je veličina prihoda koja se ostvaruje na svaki uloţeni dinar proizvodnje, ali koji nije rezultat

poskupljenja i povećanja cena nego povećanja produktivnosti i ekonomičnosti proizvodnje.

Iskazuje se preko stepena rentabilnosti koji predstavlja osnos izmeĎu ostvarene proizvodnje (iskazane

finansijski) i uloţenih sredstava (osnovnih i obrtnih) u tu proizvodnju:

ρ=O/A O – vrednost ostvarene proizvodnje

A – vrednost uloţenih sredstava

[54]

7. Gubici u građevinarskoj proizvodnji (vremena, materijala, energije)?

Gubici se javljaju usled:

1) Nesavršenstva sredstava rada mašina (ureĎaja) 2) Nestandarnog i nekvalitetnog materijala

3) Neadekvatne radne atmosfere i odnosa radnika prema radu

4) Teških lokalnih uslova rada

5) Zbog više sile (zemljotresa, poplava)

Sama akcija na otklanjanju gubitaka obično se posmatra kroz četiri faze:

1) Preciziranje i kategorizacija uočenih gubitaka prema prirodi, značaju i mestu pojave 2) Formiranje tehničkih i organizacijskih mera kao i postupaka za njihovo otklanjanje

3) OdreĎivanje odgovornih lica za sprovoĎenje konkretnih akcija

4) Praćenje efikanosti u pogledu preduzetih mera kroz analizu ostvarenih rezultata

(12,13,14,15,16. pitanje)

8. Analiza cena građevinskih radova (ručno, mašinksi)?

Obuhvata sve troškove i elemente koji učestvuju u relizaciji. U praksi je najčešće u upotrebi kalkulativni

faktor kojim se obuhvatuju svi troškovi osim materijala i radne snage.

Ručno

Pc=A+B+B·f=A+B·(1+f) (din/m)

Pc – prodajna cena neke pozicije A – troškovi materijala

B – troškovi radne snage

f – faktor reţijskih troškova

Troškovi materijala i radne snage mogu direktno da se kalkulišu sa jedinicom mere pozicije i zato oni

predstavljaju neposredne ili direktne troškove odnosno faktore

Reţijski i drugi opšti poslovi koji su obuhvaćeni kalkulativnim faktorom f, ne mogu neposredno da se kalkulišu; oni se kao zajednički troškovi računaju za ceo objekat pa se kasnije srazmerno raspodeljuju na

pozicije radova

Mašinski Pc=(A+B+To)·(1+f) (din/m)

To – troškovi osnovnih sredstava

f – fakultativni faktor (0,3-0,5)

U ovom slučaju se reţijski troškovi (kalkulativni faktor f) obračunavaju i na troškove materijala i osnovnih sredstava, a ne samo na plate radnika, što je ispravnije.

9. Predračun građevinskih radova?

Na bazi predmera radova, mnoţenjem količina sa cenom koštanja dobijeni na bazi analize cena dobija se iznos koštanja radova šojedinih vrsta radova,

Pored troškova radova, ulaze u cenu i:

1) Troškovi studija i projektovanja 2) Troškovi istraţnih radova

3) Troškovi eksproprijacije

4) Troškovi izmeštanja saobraćaja 5) Troškovi investiranja

6) Troškovi nadzora

[55]

10. Predmer građevinskih radova?

Predmer radova, kao osnovni oblik dokazne dokumentacije sa proračunom radova, vaţan je sastavni deo

glavnog projekta; u predmeru su sračunate količine pojedinih radova

Predmer i predračun mogu da se rade zajedno ili odvojeno

Kada se radi odvojeno svaka pozicija treba da je obeleţena istim rednim brojem u predmeru i predračunu

Posle naslova, za svaku poziciju treba izraditi odgovarajući predmer sa sumom krajnje količine radova koja se

mnoţe sa cenom; daje se i redosled po vrstama radova koje se treba drţati kod izrade predmera i predračuna

GraĎevinski radovi; zanatski radovi

11. Podela građevinske proizvodnje? Karakteristike proizvodnje u

građevinarstvu?

Tip proizvodnje se definiše kao stepen neprekidnosti i jednorodnosti proizvodne delatnosti u toku vremena, sa aspekta izrade proizvoda, izvršenja faza ili elemenata proizvodnje.

Stepen neprekidnosti iskazan preko koeficijenta Kser; koeficijent serijnosti se daje kao odnos izmeĎu ukupnog

trajanja operacijskih ciklusa i trajanja ritma izrade ili ritma tehnološke linije:

Kser=Σti/R

Σti – zbir operacijskih ciklusa ili trajanje tehnološkog ciklusa

R – ritam tehnološke linije

Pojedinačna (unikatna) proizvodnja

Kser=1 i pri tom su radna mesta potpuno opterećena samo jednom vrstom rada uz potpunu specijalizaciju

Proizvodnja kod koje se u jednom ciklusu proizvodi samo jedan ili nekoliko proizvoda te vrste

Široki asortiman proizvoda, primena standardnog alata, univerzalna mehanizacija i brojnost visokostručnih

kadrova

Veliki gubici u radnom vremenu, materijalu i energiji

Izgradnja unukatnih graĎevinskih objekata

Veliki troškovi pripreme, velika cena gotovih proizvoda

Serijska proizvodnja

Kser=2 do 50 i pri tom su radna mesta delimično opterećena samo jednom vrstom rada; razlikujemo

velikoserijsku, srednjeserijsku i maloserijsku proizvodnju

Vid proizvodnje kod koga se u jednom ciklusu proizvodi veća grupa istih proizvoda ili delova proizvoda

Manji troškovi pripreme

Visoki stepen razrade tehničke dokumentacije

Primena specijalizovanih mašina i ureĎaja

GraĎenje kompleksa objekta, proizvodnja elemenata od betona, proizvodnja armature

Masovna proizvodnja

Kser>50 i pri tom su radna mesta jako malo opterećena jednom vrstom rada

Velika univerzalnost i veliki broj različitih proizvoda

Vid proizvodnje kod koga se u jednom proizvodnom ciklusu u duţem vremenskom periodu proizvodi najveći

obim istih proizvoda ili poluproizvoda

Veliki obim radova sa duţim trajanjem

Kompleksna mehanizacija ili potpuna automatizacija

Največi stepen razrade tehničke dokumentacije

Niski troškovi pripreme i proizvodnje čine da su cene proizvodnje najmanje

[56]

12. Gubici u građevinarskoj proizvodnji (opšte izlaganje i vrste gubitaka u

proizvodnji)?

(7. pitanje)

13. Gubitak radnog vremena?

Uzročnici:

1) Slaba organizacija radnog mesta (sa mikroaspekta) 2) Loše snabdevanje materijalom u toku izvršenja procesa

3) Nedovoljna obučenost radnika

4) Loši uslovi rada 5) Slaba zaštita radnika na radnom mestu

6) Česta fluktacija radne snage

7) Nepodesan raspored rada i odmora

8) Neadekvatan sistem nagraĎivanja 9) Loši meĎuljudski odnosi

10) Različiti subjektivni uzroci

14. Gubitak u radu građevinskih mašina i uređaja?

Uzročnici: 1) Slabo poznavanje tehnoloških i proizvodnih karakteristika mašina

2) Neadekvatan raspored mašina, loša sinhronizacija u procesu proizvodnje

3) Nesinhrono uključivanje mašina u proizvodno-tehnološki lanac

4) Nedovoljno opterećenje i preopterećenje mašina i ureĎaja 5) Nedovoljna stručnost mašiniste

6) Loša organizacija sluţbe odrţavanja

15. Gubitak materijala? (16)

Najčešći faktori koji dovode do gubitka materijala i energije se javljaju:

1) Loša manipulacija materijalom, loše uskladištenje, nepodesni transport, rad sa nestandardnim materijalima

2) Loše korišćenje materijala, pre svega zbog korišćenja nestandardnog materijala

3) Preterano nagomilavanje materijala, u tom smislu smanjenje kvaliteta materijala usled dugog stajanja radova 4) Nemarno i nesavesno rukovanje usled niske tehničke i tehnološke kulture radnika, nezainteresovanost radnika

5) Nedovoljna kontrola kvaliteta izvršenih radova, primljenog materijala

6) Neracionalno korišćenje otpadaka 7) Primena nepodesnih ureĎaja i mašina

8) Primena neodgovarajućih materijala ili neadekvatna zamena nedostajućih

9) Primena nestandardnih elemenata i konstrukcija od betona i armiranog betona 10) Neoptimalni poloţaj centalizovanih postrojenja, skladišta i magacina; loša organizacija unutrašnjeg transporta

16. Gubitak energije? (15)

Uzroci:

1) Loš raspored lokacija centralizovanih postrojenja i pogona; gubici u transportu

2) Neracionalna organizacija transporta materijala i energenata 3) Rad neodgovarajućim sredstvima (jači motor nego što treba)

4) Spore mašine koje troše mnogo više energije

5) Nemarni odnos mašiniste prema radu

6) Loše saobraćajnice 7) Loša organizacija sluţbe odrţavanja u opravci

8) Godišnje doba korišćenja mašina

[57]

Eliminisanje gubitaka u vremenu:

UvoĎenje savremene mehanizacije

Poboljšani uslovi

Disciplina rada

Eliminisanje gubitaka u radu graĎevinskih mašina i ureĎaja:

Kapacitetna i vremenska sinhronizacija rada mašina

Povećanje discipline rada i kvalifikacionog nivoa mašinista

Eliminisanje gubitaka u materijalu i energiji:

Korišćenje savremenih vidova transporta i pravilnim rukovanjem i radom materijala

UgraĎivanjem standardizovanih materijala

Postavljanje izvora energije u teţište potrošnje

Odabiranje optimalnih pravaca pruţanja električnih vodova

Kod ugraĎivanja materijala poštovati tehnološku i radnu disciplinu

17. Priprema građevinske proizvodnje? Studija tehnološkog procesa?

Priprema graĎevinske proizvodnje

Pod pripremom proizvodnje u graĎevinskoj proizvodnji podrazumeva se kompleks organizacijskih, tehničkih,

tehnoloških, ekonomskih i finansijskih akcija i mera koje se pred početak izgradnje nekog objekta izvršavaju.

Krajnji cilj i rezultat pripreme graĎevinske proizvodnje je racionalno graĎenje objekta. Proizvodni proces

treba tako organizovati da se graĎenje objekta ostvari sa najmanjim utrošcima resursa, za optimalno vreme i

uz odgovarajući kvalitet izvedenih radova.

Priprema proizvodnje deli se na:

1) Tehničku – obuhvata proučavanje i analiziranje elemenata koji predstavljaju tehničke i tehnološke

karakteristike proizvodnje.

Poslovi tehničkih priprema su:

a) Studija tehničkih procesa b) Studija pokreta

c) Kontrola kvaliteta

d) Merenje i normiranje rada

e) NagraĎivanje i planiranje

Krajnji cilj tehničke pripreme za konkretan objekat je izrada projekta organizacije graĎenja.

2) Operatvinu – obuhvata mere organizacione pripreme procesa graĎenja objekta:

a) Izradu operativnih planova

b) Realizaciju svih elemenata; iz projekta organizacije graĎenja koji su potrebni da se omogući graĎenje objekta – prethodni i pripremni radovi

c) Izradu detalja za pogone – oplata, armature, montaţni elementi

d) Nabavku materijala, kontrole i atestiranja e) Obuku radnika

f) ObezbeĎenje i uključenje finansijskih sredstava

Studija tehnološkog procesa U okviru pripreme za graĎenje graĎevinskog objekta od vaţnosti je izbor studija tehnološkog procesa koji

treba da se primeni za izvršenje nekog sloţenog procesa.

Studija tehnološkog procesa obuhvata sledeće: 1) UtvrĎivanje mogućih tehnoloških procesa na bazi raspoloţive dokumentacije

2) OdreĎivanje kvalifikacione strukture radne snage koja je potrebna za izvršavanje razmatranog proizvodnog

procesa

3) Optimalni izbor mašina i ureĎaja 4) Izbor najracionalnijeg sistema transporta

5) Izbor optimalnih transportnih sredstava

6) Raspored i organizacija radnih mesta 7) UsklaĎivanje postupaka i operacija u jednu celinu

8) OdreĎivanje radnog vremena potrebnog za izvršenje pojedinih operacija i postupaka

[58]

Kod studija tehnološkog procesa efikasno se mogu primeniti dve metode:

1) Metoda dijagrama toka 2) Metoda karte procesa

18. Metoda dijagrama toka (primer)?

Kod ove metode tehnološki proces se prikazuje ucrtavanjem proizvodnih kapaciteta i prikazivanjem njihovih

rasporeda kao i načina transporta materijala, tj. toka ostvarenja procesa.

Dijagram toka predstavlja presek ili situaciju objekta odnosno radova koji se izvode

Kod ove studije treba odrediti ključnu operaciju (ona od koje zavisi izvršenje svih ostalih operacije i za čije je

izvršenje angaţovana ključna mašina)

Metoda je pogodna za prikazivanje kontinualnih tehnoloških procesa, gde se predmet proizvodnje kreće, a

mašine i radnici ostaju na svojim mestima

Treba se pridržavati sledećeg:

1) Prvo treba odrediti ključnu operaciju i njen normalnu učinak

2) Treba utvrditi maksimalni učinak ključne operacije

3) Za svaku operaciju koja snabdeva ključnu operaciju ili obrnuto treba odrediti učinak koji je jednak ili veći od maksimalnog

4) Gde se prelazi sa kontinualnog toka na periodičan treba predvideti regulatore proizvodnje, tj. deponije ili

silose radi eliminisanja mogućih zastoja u proizvodnji

19. Metoda karte procesa (primer)?

Umesto mašina i ureĎaja unose se podaci o operacijama

Metoda karte procesa ima prednost kod procesa koji tek treba da se

proučavaju, koji trebaju da se poboljšaju i kod procesa koji imaju neuobičajen tok izvršenja

Karta procesa se radi na osnovu prethodnog raščlanivanja sloţenog

procesa po strukturi na jednostavne procese i operacije

Sastoji se iz niza operacija koje su date onim redom kako treba da se

izvršavaju, tako da je odreĎivanje meĎuzavisnosti lako i pregledno

[59]

20. Normiranje u građevinarstvu? Značaj normi? Podela normi?

Normiranje u graĎevinarstvu

Norma je mera (kriterijum) za utrošak vremena, materijala i energije za dobijanje nekog proizvoda (jedinicu proizvodnje).

Ciljevi normiranja

1) OdreĎivanje potrebnih elemenata za operativno planiranje potreba u proizvodnim tehničko-tehnološkim

sredstvima, radnoj snazi, materijalnim i energetskim resursima 2) Stvaranje potrebnih elemenata za odreĎivanje roka izvršenja radova i graĎenja celog objekta kod primene

savremene organizacije radova

3) Ostvarivanje principa nagraĎivanja prema radu (realne zarade)

Značaj normi

Norme sluţe da se ostvari što veći obim proizvodnje, a da ne doĎe do prekomerenog utroška vremena,

materijala i energije.

Podela normi

I. Po načinu utvrĎivanja:

1) Empirijske

2) Statističke 3) Tehničke

II. Po obliku

1) Elementarne 2) Kompleksne

III. U zavisnosti od broja izvršilaca

1) Pojedinačne

2) Zajedničke

IV. U zavisnosti od namene

1) Prosečne norme u graĎevinarstvu

2) Norme pojedinih preduzeća

21. Principi obeležavanja normi u građevinarstvu (primeri)? Sastavni delovi

pojedinih normi (vremena, materijala, energije)?

Norma vremena

Podrazumeva se vreme koje je potrebno da utroši prosečno sposoban i uveţban kvalifikovan radnik kod

ručnog, mehanizovanog, mašinskog ili automatizovanog izvršenja uz normalni napor i u normalnim radnim

uslovima, za dobijanje kvalitetne produkcije, uz primenu propisane tehnologije, sredstava rada i materijala za

to izvršenje.

Normirano vreme se odnosi na radnu snagu po strukama i kvalifikaciji, kao i za mašiniste, operatere kod svih

vrsta tehničko-tehnoloških sredstava.

Kompleksne norme – podaci o sastavu radne snage

Norma vremena iskazuje se norma-časovima po jedinici mere (nč/jed.mere) koji za razliku od običnih časova

imaju 100 jedinica, čija pojedinačna vrednost odgovara 60-tom delu minute.

Norma učinka

Pokazuje količinu kvalitetnog proizvoda koju treba proitvesti u jedinici vremena; daje količinu rada u

naturalnim jedinicama koju radnik ili grupa obavljaju.

IzmeĎu norme vremena i norme učinka postoji meĎusobna zavisnost koja se iskazuje: GNV·GNU=1

Norma utroška materijalno-energetskih sredstava

Ove norme pokazuju potrebu u materijalu za izvršenje kvalitetne produkcije za normalne radne uslove i

pravilnu organizaciju rada uz racionalno manipulisanje materijalno-energetskim resursima.

Privremene graĎevinske norme podeljene su prema vrsti radova u tom smislu su uvedene sledeće brojčane

oznake:

a) Za prvu cifru

Prva cifra označava podelu – vrstu graĎevinskih radova

[60]

0 – rezervisan broj, nema oznaku vrste radova i odnosi se na uputstvo za primenu prosečnih normi u graĎevinarstvu

1 – radovi na fundiranju, temeljenju i sondiranju terena 2 – zemljani radovi i sondaţa

3 – zidarski i pokrivački radovi

4 – betonski, AB i armirački radovi

5 – molersko-farbarski, gipsarski, keramičarski i radovi sa veštačkim mermerom 6 – tesarski radovi i skele

7 – radovi sa metalom

8 – instalaterski radovi 9 – radovi na prenosu i prevozu materijala

b) Za drugu cifru

Druga cifra definiše grupu radova u okviru usvojene podele graĎevinskih radova označene prvom

cifrom

Npr.: u okviru radova označenih sa 1 kao prvom cifrom imamo sledeće:

1 – fundiranje na šipovima

3 – pneumatsko fundiranje ili u okviru zidarskih i pokrivačkih radova:

0 – zidarski radovi

6 – pokrivački radovi

c) Za treću cifra

Definiše mesto izvršenja radova, visokogradnja, niskogradnja ili hidrogradanja

0 – nedefinisana oblast 1 – radovi na zgradama

2 – radovi na putevima

3 – radovi na ţelezničkim prugama

4 – radovi na hidrotehničkim objektima 5 – radovi na mostovima

6 – radovi u tunelima

d) Za četvrtu cifru

Daje informaciju o poglavlju unutar odreĎene grupe vrste radova Npr.: GN 400,2 predstavlja drugo poglavlje: Armatura u okviru betonskih, AB i armiračkih radova

e) Za petu i šestu cifru

Od 01 do 99 daju informaciju o poziciji odreĎenih radova u okviru petog poglavlja

Npr.: GN 400, 203 predstavlja: mašinsko sečenje, ispravljanje, savijanje, ručno postavljanje i vezivanje armature od

čelika Č-37 ili Č-52 u okviru poglavlja Armatura, a u grupi Betonskih, AB i armiračkih radova.

f) Za sedmu i osmu cifru

Daju podatke o potpoziciji radova u okviru definisanih pozicija

Npr: GN 400, 203-2 predstavlja: armatura srednje sloţenosti prečnika 4 do 12mm u okviru pozicije Mašinsko sečenje,

ispravljanje, savijanje, ručno postavljanje i vezivanje armature od čelika Č-37 ili Č-52 u okviru poglavlja Armatura, a u grupi Betonskih, AB i armiračkih radova.

22. Vrste normi u primeni u građevinskoj praksi, tj. koje se norme koriste? Koji

su sastavni delovi norme vremena?

1. Norma vremena

2. Norma učinka

3. Norma utroška materijalno-energetskih sredstava

tp – proizvodno vreme (vreme za koristan rad)

tp=tpo+tpp tpo – osnovno vreme

tpp – pomoćno vreme

[61]

Td – dopunsko vreme (odmor za vreme rada, primena alata, podmazivanje) Tk – korisno vreme

Tk=tp+Td=tpo+tpp+Td

Tz – pripremno – završno vreme

Tu – ukupno vreme

Tu=tp+Td+Tz-Tk+Tz

sntp=(t1+t2+...+tn)/n

mintp – minimalno vreme (samo minimalni broj radova)

Tipsko proizvodno vreme:

ttp=(mintp+s2tp)/2

Tu=ttp+Td+Tz

23. Šema organizacije gradilišta (šta sadrži, kako se radi, primer)?

Šematski uraĎen crteţ u pogodnoj razmeri 1:200 do 1:500 koji daje pun uvid u lokaciju i raspored svih

kapaciteta potrebnih za izvršenje objekta

Sadrži:

1) spoljne pristupe saobraćajnica

2) unutrašnje stalne saobraćajnice 3) unutrašnje privremene saobraćajnice

4) mesta za privremene pomoćne zgrade

5) poloţaj betonskog postrojenja 6) kompresorske stanice

7) poloţaj kranskih staza i dizalica, pretovarnih silosa

8) lokaciju za mešalice za malter, krečane, tesarsku i armičarsku radionicu

9) deponije graĎevinskog materijala 10) deponije poluproizvoda

11) poloţaj dalekovoda i trafo stanica

12) unutrašnje privremen mreţe svih instalacija

Principi:

1) kancelarije treba locirati blizu ulaza

2) kancelarija poslovoĎe treba da je u blizini radova kojima se rukovodi

3) zgrada za dnevni boravak radnika u blizini gde rade 4) wc treba da je izvan mesta ali ne suviše daleko

5) privremeno radničko naselje van naselja i udaljeno od buke

6) saobraćajnice se rade sa mogućnošću prilaza, mimoilaţenja i okretanja 7) deponije materijala koji se preraĎuju mogu biti van dometa krana

8) kranski put i kranovi se postavljaju sa što manjim kretanjem krana

9) utvrĎuju se stojna mesta za autodizalice 10) vozila i garaţe treba da su locirani uz saobraćajnice

[62]

24. Radno vreme (struktura, trajanje, preraspodela, odmori)?

Radno vreme sastoji se od vremena utrošenog na izvršenje produktivnog i neproduktivnog rada

Radno vreme utrošeno na produktivan rad se sastoji od vremena korisnog rada, vremena za odmor i vremena

za neizbeţne prekide

Elementi vremena korisnog rada su vreme pripremno-završnog, osnovnog i pomoćnog rada

Vreme pripremno-završnog rada se koristi za pripremu radnog mesta, ureĎaja, mašine ili mašine-automata,

alata, predmeta rada i ostalog pre početka rada, kao i na sreĎivanje radnog mesta i ostalog po završetku rada

Vreme osnovnog rada obuhvata vreme izvršenja samo produktivnih operacija izvršavanog rada

Vreme pomoćnog rada se koristi za izvršenje operacija za odrţavanje radnog mesta, alata, ureĎaja, mašina

Vreme odmora obuhvata vreme obaveznog obednog odmora i vreme propisanih odmora

Preostalo vreme obuhvata neizbeţne prekide

Elementi vremena neproduktivnog rada su vreme slučajnog ili suvišnog rada, vreme zastoja i vreme

prekida rada usled narušavanja radne discipline

Slučajan ili suvišan rad vezan je za operacije koje se u normalnim uslovima ne izvršavaju na primer

crpljenje vode usled nailaska podzemne ili nadzemne vode u temeljnu jamu u toku betoniranja temelja rečnog

stuba mosta

Vreme zastoja je rezultat organizacijskih ili tehnoloških nedostataka i treba da se smanji na najmanju moguću

meru; čekanje na materijal, nestanak struje, vode

Vreme prekida usled narušavanja radne discipline uzrokovano je kašnjenjem radnika na posao,

nepotrebnim napuštanjem radnog mesta ili odlaskom sa radnog mesta

25. Zarada, naknada zarade i druga primanja? Sistemi obračuna zarada

(individualni, kolektivni, po vremenu, po učinku i sl.)?

- Naknada učesniku u radu za utrošeno vreme i rad - Visina zgrade utiče na produktivnost

Obuhvata:

1. Minimalnu cenu rada 2. Raspon u zavisnosti od kvalifikacije

3. Društvenu korisnost rada

4. Uslovi rada na radnom mestu 5. Socijalno i zdravstveno osiguranje

6. Učešće u raspodeli dobiti

1. Sistem individualnog nagraĎivanja

a) Po vremenu – ne zavisi od učinka, N=s∙t, zavisi od kvalifikacije, uslova, jednostavan i jasan obračun, nestimulativan

b) Po učinku – N=s∙t+p, moţe biti i negativan

c) Po komadu – iznos se prima za svaki komad, sistem je jednostavan, moţe rezultirati smanjenjem kvaliteta, habanja oruĎa, veći utrošak materijala

d) Po drugim osnovama – premija za uštedu materijala, za stalnost zaposlenja, razumno korišćenje sredstava i

oruĎa, premija za naknadno stečene kvalifikacije

2. Sistem kolektivnog nagraĎivanja – da bi se radnik zainteresovao za kolektivan uspeh

Premija za kolektivan učinak:

- Srazmerna je visini osnovne zarade

[63]

- Srazmerna je vremenu rada ili učinku

Stimulisanje preko ekonomskih jedinica:

- Zasniva se na aktivnosti celog preduzeća - Vrši se na bazi uporeĎenja planiranih i ostvarenih troškova

- Osnovno je, „ko brzo daje, duplo daje“

26. Uvodna razmatranja o planiranju (šta obuhvata, principi planiranja i dr.)?

Planiranje omogućava sagledavanje budućih dogaĎaja i preduzimanja potrebnih mera da se one savladaju

PredviĎanje mera iz zakonitosti toka rada predviĎa se planom

Plan se daje u obliku pisanog elementa (elaborata) sa svim crteţima, šemama, tabelama, brojčanim podacima i

uputstvima i sastavni je deo projekta organizacije graĎenja

Da bi planiranje bilo realno treba da odgovara proizvodnim mogućnostima preduzeća i da se bazira na

konkretnim izvornim podacima

Polazna osnova za izradu plana je tehnička dokumentacija kao i detaljno poznavanje tehnologije i tehnoloških

procesa

Obuhvata:

1) Upoznavanje tehničke dokumentacije

2) Izradu predmera radova 3) Specifakciju potreba u materijalu, mehanizaciji i radnoj snazi

4) Redosled odvijanja planova

5) Proračun vremena svake vrste rada i dinamiku odvijanja

Principi: 1) Plan treba da odgovara proizvodnim mogućnostima

2) Plan treba da omogući najracionalnije korišćenje sredstava

3) Kroz plan treba teţiti što većem jednovremenom izvršavanju

4) Plan treba da zadovolji uslove trţišta 5) Plan treba da obezbedi ujednačenu proizvodnju

6) Svaki plan treba da je usaglašen sa proizvodnim planom preduzeća

7) Treba koristiti savremene metode planiranja i organizacije rada

27. Opšta podela planova (statički, dinamički)?

28. Šta su to statički planovi (polazne osnove, značaj, namena, kako se rade,

primer)?

Statički planovi predstavljaju prvu fazu kod izrade planova

Oni predstavljaju bilans ukupnih potreba za izgradnju nekog graĎevinskog objekta (i to potreba u radnoj snazi

i potreba u materijalu, energiji, mehanizaciji, finansijskim sredstvima)

Na osnovu količine radova za svaku poziciju iz predmera rade se odgovarajuće potrebe koje se na kraju

sumiraju

Do ukupnih potreba koji se dobijaju sumiranjem svih pozicija dolazi se kada se odgovarajuća kompleksna

norma mnoţi sa obimom rada

Razlikuju se statički planovi materijala, radne snage, goriva, energije, mehanizacije i finansijskih sredstava

[64]

29. Podela dinamičkih planova (dati i šematski prikaz)?

Posle izrade statičkih planova pristupa se izradi dinamičkih planova u kojim se uvodi vreme kao faktor, tj. vrši

se razrada plana u funkciji vremena

U dinamičkim planovima se prikazuje vremenski raspored izvršenja radova po pozicijama radova odnosno

aktivnostima i vremenski raspored potreba

Dinamički planovi predstavljaju drugu fazu planiranja

Dinamički planovi se dele na:

1) Dinamičke okvirne planove – izraĎuju se na osnovu statičkih planova; treba da prikaţu najracionalnije

odvijanje proizvodnje po vrsti radova, količini i vremenu

Podela:

a) Dinamički planovi izvršenja radova b) Dinamički planovi obezbeĎenja radnih kapaciteta i sredstava

Kod većih objekata često se rade i:

a) Dinamički planovi pripremnih radova b) Dinamički planovi pomoćnih pogona

Prema vremenu za koje se rade dele se na:

a) Višegodišnje (razraĎuju se na godišnje, koliko godina traje izrada) b) Jednogodišnje (razraĎuju se na kvartalne, tromesečne, koji se dalje razraĎuju na jednomesečne, a ovi na

desetodnevne i dnevne planove)

2) Dinamičke operativne planove – najdetaljniji planovi i sadrţe:

a) Vreme i vrstu izvršenja radova b) Broj i vrstu radnika

c) Broj i vrstu mašina

d) Potrebe u materijalu e) Potrebe u finansijskim sredstvima

- Detaljno razraĎuju mesečni okvirni plan i njih radi šef gradilišta

- Najvaţniji zadatak je usklaĎivanje proizvodnje radi konačnog ostvarenja dinamičkog okvirnog plana

- Imaju za cilj da odrede zakonitost toka odvijanja radova u funkciji vremena i da se sagledaju potrebe u

resursima po pozicijama u funkciji vremena

Treba da sadrži: a) Pregled planiranih radova po pozicijama sa količinama radova

b) Plan potrebne količine materijala po vrsti i dinamikom isporuke

c) Plan potrebne mehanizacije sa dinamikom angaţovanja d) Plan radne snage po vrsti i kvalifikacijama

e) Treba uneti i zalihe materijala na gradilištu, stanje angaţovane radne snage i mehanizacije

[65]

30. Numerički dinamički plan (primena, način izrade, primer)?

Prema načinu prikazivanja dinamički planovi mogu biti:

1) Brojčani – numerički 2) Grafički

Grafički planovi:

1) Paralelne – gantograme

2) Ortogonalne 3) Mreţne

4) Ciklogramske

Rade se tabelarno, pri čemu broj redova zavisi od broja pozicija čije se izvršenje planira

Broj kolona zavisi od veličine vremenskog intervala za koji se vrši planiranje, tj. da li su to kvartali, meseci,

dekade ili dani

Prednosti:

1) U preglednosti i jednostavnosti planiranja

2) Jednostavnosti beleţenja i kontrole ostvarenih rezultata

Nedostaci:

1) Ne daju uvid u tačan početak i završetak pozicija u okviru vremenskog intervala 2) Ne daju uvid u intenzitet odvijanja radova

3) Ne ukazuju na tehnološku zavisnost izmeĎu pozicija i potreba u radnoj snazi, materijalno-energetskim i

ostalim resursima

Način izrade: - U prvom delu tabele navode se osnovne karakteristike pozicija, naziv i količina za izvršenje

- U kolonama se unose samo planirane količine u odgovarajućim jedinicama mere

- Daju se i kumulativne ili zbirne vrednosti za sve vremenske intervale, za kvartale ako se planiraju količine za mesec i mesece ako se planiraju količine za izvršenje za dekade

- Na kraju svakog reda unose se još dva dopunska reda za prikazivanje ostvarenih rezultata po količini ili u

procentima u odnosu na planirane vrednosti

31. Paralelni dinamički plan (primena, način izrade, primer)?

Paralelni dinamički planovi – gantogrami: iscrtavaju se u koordinatnom sistemu gde se na ordinati u

odgovarajućem tehnološkom redosledu postavljaju pozicije radova, a na apscisi vreme izvršenja; pored naziva

u posebnoj tabeli daju se i osnovne karakteristike pozicija kao što su: količine, normativi, koštanje izvršenja,

sastav radne snage i mehanizacije, broj dana izvršenja itd. Na apscisi mogu da budu navedeni kalendarski ili radni dani za celokupni period izvršenja radova na objektu.

Prednosti:

1) Jednostavni za izradu

2) Poseduju veliku preglednost 3) Omogućavaju upisivanje dovoljnog broja karakteristika i podataka o vrstama radova, pre svega o broju i

sastavu izvršilaca, mašina, ureĎaja i ostale proizvodno-tehnološke opreme

4) Omogućavaju da se na jednostavan način doĎe do potrebne količine resursa za svaku jedinicu vremena (omogućavaju jednostavnu izradu dinamičkih planova potreba u mehanizaciji, dinamičkih planova

potreba u materijalno-energetskim resursima i dinamičkih planova ulaganja finansijskih sredstava)

[66]

Nedostaci:

1) Oteţano iskazivanje tehnološke zavisnosti izmeĎu pojedinih vrsta radova

2) Oteţano ili nemoguće prikazivanje izvršenja radova na svakom od zahvata, već samo izvršenje celog rada ili pozicije

3) Da bi se izbegle nepovoljnosti rade se kombinovani planovi i to kao kombinacija paralelnog dinamičkog

plana sa drugim vrstama grafičkih planova pre svega ortogonalnim i ciklogramskim

Način izrade: - Planirano vreme izvršenja pozicija radova iskazuje se horizontalnim linijama čija duţina pokazuje trajanje, a

debljina intenzitet izvršenja takvih radova u toku vremenskog perioda izvršenja

- Ukoliko se planira konstantni dnevni intenzitet tada će i debljina duţi biti konstanta i obrnuto ako se u nekom vremenskom intervalu planira povećanje intenziteta, za toliko će se debljina duţi – linije i povećati. Ispod

ovakve linije ispisuje se sastav i na kraju ukupan broj svih radnika za izvršenje pozicije ili aktivnost i.

32. Ortogonalni dinamički plan (primena, način izrade, primer)?

Predstavljaju posebnu vrstu klasičnih grafičkih planova sa kosim pruţanjem linija koje predstavljaju pojedine

pozicije radova

Rade se u koordinatnom sistemu gde na apscisi nanosi prostor stacionaţa ili duţina, a na ordinati izvršenja

Povoljni za planiranje izvoĎenje radova kod graĎenja linijskih objekata

Veličina nagiba linija pojedinih pozicija zavisi od brzine i intenziteta izvršenja; strmiji nagib odgovara

manjem, a blaţi većem intenzitetu

Prilikom planiranja radova treba voditi računa da ne doĎe do ukrštanja ili prevelikog pribliţavanja linija koji

ih predstavljaju; ukoliko doĎe do ukrštanja javlja se slučaj da naredne pozicije treba da se izvršavaju u

prostoru iza ukršanja pre predhodnih što je nemmoguće; preveliko pribliţavanje znači suţavanje raspoloţivog fronta rada jer se proizvodni kapaciteti dveju susednih pozicija rada koncentrišu na uskom prostoru

Prednosti: 1) Njihova velika preglednost

2) Sposobnost da prikazuju prostor, tj. mesto izvršenja radova 3) Jednostavnost kontrole i mogućnost tehnološke sinhronizacije radova sa zahtevima pratećih dinamičkih

planova potreba u resursima

Nedostaci:

1) Oteţano prikazivanje odvijanja radova kod graĎenja objekata koncentrične gradnje u sastavu linijskih

objekata za šta se obično koriste paralelni planovi (dinamički planovi potreba u resursima se kod ortogonalnih dinamičkih planova iscrtavaju paralelno sa ordinatom, a ne kao kod paralelnih dinamičkih,

paralelno sa apscisom)

[67]

33. Ciklogramsko planiranje (podela, primena, način izrade, primer)?

- Ciklogramsko planiranje je metoda grafičkog predstavljanja dinamičkih planova u koordinatnom sistemu

čija je jedna ordinata vreme, a druga dimenzija objekta.

- Uslovi za primenu ovog planiranja su:

1) da objekat ima izraţeniju jednu dimenziju

2) da se radni procesi odvijaju ciklično sa ponavljanjem

3) da se objekti mogu podeliti na više radnih etapa sa pribliţno jednakim količinama radova

- Cilj:

1) dati plan izvoĎenja radova u funkciji vremena tako da rešenje bude optimalno (optimalno rešenje moţe

biti po vremenu ili po troškovima izvoĎenja ili bilo kom drugom kriterijumu)

- Obuhvata:

1) Obični linijski ciklogram kojim se prikazuju pojedini tokovi rada

2) Paralelni ciklogram koji sluţi za fino vremesnko planiranje

3) Kruţni ciklogram koji omogućava veću preglednost odvijanja radova 4) Vektorski ciklogram koji predstavlja vezu ciklogramskog i mreţnog planiranja

- Primena omogućava: 1) IzvoĎenje radova po lančanom sistemu 2) Skraćenje rokova graĎenja bez povećanja resursa

3) Smanjenje koštanja izvoĎenja radova

- Prednosti: 1) Preglednost dinamičkog plana i lako praćenje stanja izvoĎenja radova

2) Lako se izbegavaju štetni vremenski i prostorni razmaci

3) Brza i laka preglednost toka koji se izvodi, vremena izvoĎenja i mesto

- Nedostaci: 1) Prikazuje se odvijanje samo osnovnih radova koji se izvršavaju neposredno na zahvatu ili deonici

2) Prikazivanje pomoćnih, pripremno dobijajućih i transpotrnih radova oteţano ili potpuno isključeno

34. Linijski ciklogram (redosled izrade, primer)

1) Taktni tok pokazuje odvijanje odreĎenog procesa u prostrou u vremenu. Razlikuju se elementarni, kompleksni ili proizvodni taktni tokovi.

2) Zahvat (deonica, kampada) predstavlja jednaki ili ujednačini deo objekta sa pribliuţno istim količinama i

vrstama radova. m(deonica)=n(broj elemenarnih tokova)+1

3) Baza (vreme ulaza) definiše se kao vreme potrebno za uključenje svih elementarnih tokova jednog proizvodnog taktnog toka

Tk=(n-1)∙k+∑tz (jed.vremena)

k – korak taktnog toka tz – tehnološka pauza

4) Korak – modul elementarnog ili proizvodnog taktnog toka definiše ritam, takt izvršenja elementarnog,

kompleksnog ili proizvodnog taktnog toka

5) Vodeći elementarn taktni tok (vodeći proces) predstavlja onaj elementarni taktni tok koji odreĎuje brzinu izvršenja ukupnog toka

6) Vreme izlaza predstavlja vreme isključenja elementarnih tokova odnosno celog proizvodnog toka

7) Tehnološka pauza predstavlja vremesnki razmak koji mora da postoji izmeĎu redoslednih elementarnih taktnih tokova usled zahteva tehnologije ili organizacije

8) Tehnološka normala definiše osnovu odvijanja nekog odreĎenog elementarnog toka

9) Ritmičnost (aritmičnost) proizvodnih tokova predstavlja pravilnost (nepravilnost) odvijanja pojedinih elementarnih tokova

10) Šema proizvodnog toka pokazuje prostorni prolaz proizvodnog taktnog toka kroz objekat koji se gradi, a

prema pravcu i smeru kretanja razlikuju se šema sa horizontalno-rastućim i opadajućim tokovima i vertikalno-

rastućim i opadajućim tokovima

Cilj je da se ostvari što kraće ukupno vreme izvršenja elementarnih tokova, treba voditi računa o razmacima

izmeĎu elementarnih tokova koji treba da su takvi da se eliminišu tačke kritičnog pribliţavanja.

Linijski cikolgram moţe da se koristi pri izvoĎenju montaţnih radova za fino planiranje koje omogućava puno i optimalno iskorišćenje kompleksne mehanizacije.

Pri tome mora da se izrši proračuin broja potrebnih vozila i prikolica po obrascu:

nt=tv/tu

[68]

npr=tc/tu

tv – vreme trajanja transporta tc – vreme trajanja jednog ciklusa

tu – vreme utovara

Redosled rada:

1) Prikupiti sve potrebne podatke kao za izradu dinamičkog plana 2) Izračunati normative utroška resursa za sve pozicije

3) Utvrditi zahvate (m) sa pribliţno istim količinama radova

4) Utvrditi front rada za radnika, mašinu 5) Utvrditi procese rada koji će se tretirati kao tokovi

6) Utvrditi cilj koji se ţeli postići i ograničenja

7) Odrediti ključni proces – vodeći tok 8) Odrediti broj radnika i mašino dana

9) Izvršiti usklaĎivanje tokova prema vodećem toku

10) Izraditi linijski ciklogram

11) Dati ocenu izraĎenosti ciklograma 12) Izvršiti optimizaciju i izraditi definitivni ciklogram

13) Izvršenje radova na osnovu definitivnog ciklograma

14) Kontrola izvršenja 15) Evidencija plana

35. Parcijalno vreme trajanja izvršenja pojedinih pozicija (primer)?

Trajanje izvršenja pozicija radova moguće je odrediti preko odreĎenih izraza, a najčešće se to vrši preko

tabele radnika i mašino dana.

Potrebno vreme izvršenja pojedinih pozicija radova odreĎuje se shodno planiranom intenzitetu, tj. zavisno od

broja i količine angaţovanih sredstava (radne snage i mašina) i raspoloţivog fronta rada

Izgled tabele radnika dana i mašino dana je potpuno isti uz primenu pojedinih naziva vezano za radnike ili

mašine

Tabela radnika dana i mašino dana pored kolona koje se odnose na redni broj, opis pozicije, jedinicu mere i

količinu za izvršenje poseduje rubrike u koje se upisuje vrsta rada i norma (nč/jed.mere) odnosno vrsta mašine

i učinak u naturalnim jedinicama; iza ovih postoje rubrike i kolone za broj časova i uvećani broj časova

Broj časova se dobija za slučaj radnika dana mnoţenjem količine za izvršenje sa odgovarajućim normativom

za odgovarajuću vrstu i kvalifikaciju radnika iz Privremenih graĎevinskih ili internih normi, a kod mašino dana deljenjem količine za izvršenje sa praktičnim učinkom posmatrane mašine.

Uvećani broj časova se dobija mnoţenjem dobijenog broja časova sa koeficijentom korekcije 1,20, a obuhvata

korekcije vezane za oscilovanje radne snage. Deljenjem ovako uvećanog broja časova prvo sa trajanjem

smene, a zatim sa brojem smena u toku dana dobija se broj radnika dana ili mašino dana.

Usvajanjem broja radnika odnosno mašina dobija se broj dana za izvršenje posmatrane pozicije rada

[69]

Na isti način se u tabeli mašino dana odreĎuje broj dana izvršenja pozicije ukoliko se ista izvršava

kompleksnom mehanizacijom prema glavnoj vodećoj mašini; broj dana izvršenja odreĎene pozicije u tabeli

radnika dana treba da je isti kao i u tabeli mašino dana.

36. Metodologija izrade dinamičkih planova (podloge, redosled izrade i dr.)?

Podloge: 1) Tehnička dokumentacija (projekat objekta)

2) Analiza mogućeg vremena u lokalnim uslovima

3) Detaljno istraţivanje terena i prilika za graĎenje 4) Tehno-ekonomska izračunavanja prilika i uslova

5) Usvojena tehnologija izvršenja radova

6) Situacioni plan gradilišta 7) Projekat pripremnih radova

8) ObezbeĎena mehanizacija i radna snaga

9) ObezbeĎeno inţenjersko-tehničko osoblje

10) ObezbeĎena finansijska sredstva 11) Ugovor sa investitorom

12) Statički planovi resursa

13) Tabela radnika dana i mašino dana

Redosled rada:

1) Proračun potreba u radnoj snazi i materijalu na bazi studije tehničkog procesa 2) Izrada statičkih planova: radna snaga, materijal, gorivo

3) Proračun parcijalnog vremena svake pozicije; broj časova rada po kvalifikacijama, onda se on poveća za 20%;

deli se sa trajanjem smene i brojem radnih časova i dobija se broj radnih dana; usvaja se broj dana i broj

radnika

37. Tabela radnika dana (izrada, uloga, značaj i dr.)?

38. Tabela mašino dana (izrada, uloga, značaj i dr.)?

39. Načini prikazivanja dinamičkih planova (kakve vrste planova postoje i

ukratko njihove bitne karakteristike)? Dati primer za numerički dinamički plan

izvršenja radova?

1) Numeričko prikazivanje

a) Numerički dinamički planovi

2) Grafičko prikazivanje

a) Paralelni dinamički planovi b) Ortoganlni dinamički planovi

c) Mreţni dinamički planovi

d) Ciklogrami: linijski, paralelni, kruţni, vektorski

[70]

40. Kriterijumi kvaliteta dinamičkih planova izvršenja radova (radna snaga,

materijal, mehanizacija, finansije)?

Ocena kvaliteta se vrši nakon izrade dinamičkih planova tj. dijagrama radne snage angaţovanja mehanizacije,

potreba u materijalu i ulaganja finansija; ovi dijagrami sluţe kao kriterijum kvaliteta dinamičkog plana

Dijagram uključenja radne snage:

- Treba postupno da raste - Da svoju maksimalnu vrednost zadrţi za što duţi vremesnki period

- Pri završetku radova treba da opada

- Ovaj dijagram ne sme da bude testerast

Dijagram ulaganja finasijskih sredstava: - Radi se na kraju posle izrade dinamičkih planova i kalkulacije cene koštanja pojedinih vrsta radova - Treba da zadovolji uslov da iznos interkalarne kamate bude što manji

Dijagram potreba materijala:

- Treba da pokaţe da su potrebe u materijalu ravnomerne u toku graĎenja

Dijagram uključenja mehanizacije:

- Treba da ukaţe na ravnomerno angaţovanje mehanizacije bez potrebe za naknadnim angaţovanjem - Kriterijum gustine radova treba da ukaţe na princip ravnomernosti izvršenja radova, ujednačenu gustinu, a ne

čestu promenu intenziteta gustine radova

41. Evidencija izvršenja plana (značaj, vrste evidencije, zadatak i dr.)?

Evidencija je neraskidivo povezana sa planiranjem i sluţi kao pomoćno sredstvo izvršenja plana; planiranje je

bez evidencije neuspešno i nepotpuno, jer evidencija daje sliku o načinu odvijanja plana i stanju izvršenja

radova u odreĎenom vremenskom periodu

Evidencija ima svrhu da sistematski prati informacije o proizvodnim rezultatima, da ih obraĎuje, skladišti i

svrstava

Sakupljanjanje informacija vezanih za ostvarenje plana ima zadatak da ukaţe na uska grla u organizacionom

lancu; evidencija obuhvata dnevne izveštaje o rezultatima rada radnih brigada, mašina ili ureĎaja, kao i

dekadne, mesečne i godišnje situacije

Analizom prikupljene informacije dobijene evidencijom mogu se odrediti i pratiti sledeći pokazatelji: stepen

iskorišćenja mehanizacije, na osnovu podataka o ukupnim zastojima i uzrocima zastoja, produktivnost

radnika, produktivnost pojedinih pogona ili gradilišta, kretanje ličnih dohodaka

Vrste evidencije:

1) Dnevna – svakodnevno pisanje dnevnih izveštaja u proizvodnji

2) Pomoćna – sreĎuje podatke dnevne evidencije preko formulara, obrazaca 3) Temeljna – prikazuje realizaciju operativnih planova

42. Kontrola izvršenja i ažuriranja plana?

Kontrola izvršenja plana

- UporeĎivanje planiranih količina sa izvedenim; na osnovu toga se traţe uzroci problema i vrši se njihovo oktlanjanje

- Pokazatelji:

1) Stepen iskorišćenja mašina

2) Produktivnost radnika 3) Produktivnost proizvodnih jedinica ili preduzeća

4) Kretanje ličnih dohodaka

Kontrola ažuriranja plana

- Jednostavna, putem softvera

[71]

43. Predračun radova i struktura troškova kod analize cena građevinskih

radova?

Polazeći od činjenice da je izgradnja svakog graĎevinskog objekta specifična sama za sebe, da je vezana za

posebnu lokaciju, posebne uslove i tehnologiju graĎenja, za posebne količine prethodnih i pripremnih radova,

kao i za specifičnost nabavke i transporta materijala, potrebno je za svaki objekat uraditi posebnu kalkulaciju

(analizu) cene po jedinici mere radova, koji treba da se izvedu na jednom objektu

Poznavanjem iskalkulisane cene i količine za izvršenje moguće je odrediti novčane iznose izvoĎenja pojedinih

pozicija radova i ukupno koštanje izgradnje graĎevinskog objekta; iskalkulisana cena sluţi za odreĎivanje

finansijskog plana ili dijagrama uključenja finansijskih sredstava

Ukupna visina troškova za svaku poziciju rada odreĎuje se kalkulisanjem svih troškova koji se javljaju u toku

izvršenja same pozicije, graĎenja celog objekta i poslovanja celog graĎevinskog preduzeća; na ovaj način odreĎuje se prodajna cena po jedinici mere

Troškovi meterijala predstavljaju vrednosni izraz osnovnog, pomoćnog i pogonskog materijala koji se troše

za dobijanje gotovog proizvoda; dobijaju se kao proizvod količine materijala i cene tog materijala

Troškovi sredstava za rad predstavljaju novčanu vrednost prenosa dela koštanja ovih sredstava na

novostvorenu vrednsost; troškovi amortizacije, investicionog odrţavanja, mašinskih baza i radionica, osiguranja i kamata na poslovni fond i kredite

Troškovi rada obukhvataju troškove vezane za rad radnika osnovne proizvodnje – troškovi izrade, radnika

pomoćne proizvodnje, inţenjersko-tehničkog i ostalog osoblja na gradilištu, sektorima i sluţbama

Pojedinačni troškovi – nazivaju se troškovi koji su vezani za proizvodnju, a mogu se iskazati ili pratiti po

jedinici proizvoda; ovde spadaju troškovi materijala zajedno sa troškovima transporta i troškovi radne snage.

1) Direktni ili opšti troškovi 2) Zajednički ili indirektni troškovi

Zajednički ili indirektni troškovi – odnose se na reţijske i druge opšte troškove, npr. amortizacija,

investiciono odrţavanje, osiguranje, kamate na poslovni fond i kredite ili troškovi osnovnih sredstava,

troškovi reţije pogona, gradilišta ili preduzeća, troškovi higijensko tehničke zaštite. Iskazuju se prvo za ceo objekat ili preduzeće, pa se zatim proporcionalno rasporeĎuju na sve pozicije radova.

Stalni (fiksni) troškovi – ne zavise od obima proizvodnje

Promenljivi (varijabilni) troškovi – menjaju se proporcionalno, progresivno ili degresivno sa obimom

proizvodnje

Relativno stalni troškovi – karakterišu se skokovitim promenama za pojedine periode vremena

Zavisni troškovi – oni troškovi koji proizilaze iz proizvodnje i na čiju visinu graĎevinsko preduzeće moţe da

utiče pre svega boljom organizacijom, povećanjem stručnosti i osposobljenosti rukovodećeg i proizvodnog kadra; povećanjem stepena mehanizovanosti; boljim radom komercijalne sluţbe

Nezavisni troškovi – zavise od društveno-ekonomskih faktora, a vezani su za veličinu izdvajanja za odreĎene

društvene obaveze, takse, osiguranja itd.

Analiza cene koštanja izvršenja pozicije graĎevinskih radova odreĎuje se na dva načina:

1) Preko kalkulativnog faktora 2) Redukovanog kalkulativnog faktora

44. Elementi ciklogramskog planiranja (terminologija). Dati grafičke prikaze i

prateće matematičke izraze?

(33,34)

- Ciklogrami se rade u koordinatnom sistemu gde se na ordinati predstavljaju u odreĎenoj razmeri delovi objekta koji odgovaraju zahvatima, deonicama, kampadama, spratovima, a na apscisi vreme u odgovarajućim

vremenskim jedinicama za usvojeni vremenski period izvršenja radova

- Tok i vreme izvršenja svake pozicije rada kao elementarnog taktnog toka pokazuje se kosim linijama – kod

linijskih ciklograma; pravougaonicima – kod paralelnih; kruţnim prstenovima – kod kruţnih i orijentisanim grafom – kod vektorksih ciklograma.

[72]

45. Bruto zarade radnika? Neto zarade radnike?

Neposredne bruto zarade predstavljaju zarade svih učesnika koji neposredno učestvuju u proizvodnom

procesu uključujući i unutrašnji transport meterijala na gradilište; kao neposredni troškovi obračunavaju se za

jedinicu mere pojedinih pozicija radova uz primenu prosečnih normi u graĎevinarstvu neposredne zarade radnika koje primaju na ruke i sve poreze i doprinose predviĎene zakonom

Bruto zarade za unutrašnji transport formiraju se na bazi prosečnih transportnih daljina za sve materijale koji

se koriste na gradilištu; obračunavaju se za jedinicu mere rada uz primenu normi u graĎevinarstvu, obuhvataju

neto zarade radnika i sve poreze i doprinose koji moraju biti plaćeni drţavi

Neto zarade radnika su zarade koje radnici primaju od preduzeća na ruke i obračunavaju se na jedinicu rada

46. Režijski i drugi opšti troškovi (struktura, određivanje, faktor...)?

Reţijski i drugi opšti troškovi sadrţe sve zajedničke i opšte troškove koji se pojavljaju kod izgradnje nekog

objekta, a koji ne mogu da se direktno kalkulišu na jedinicu mere pozicije radova

U režijske troškove spadaju:

1) Troškovi posredne zarade radnika

2) Troškovi za osnovna sredstva (amortizacija, kamate, osiguranje)

3) Troškovi reţija gradilišta (lični, materijalni, prevoz, kirije) 4) Pripremni i završni radovi

5) Troškovi reţija preduzeća

6) Zakonske i ostale obaveze iz poslovanja preduzeća (porez, socijalno, zdravstveno)

7) Fondovi preduzeća (poslovni i rezervni fond) 8) Višak rada (dobit)

Računanje troškova (koeficijenata) režijskih i drugih opštih troškova

- Faktor reţijskih i drugih troškova – kalkulativni faktor izraţava se kao odnos ukupno iskalkulisanih reţijskih i

drugih troškova i neposredno bruto zarade za sve pozicije rada na objektu

f=∑R/∑B

∑R – ukupni reţijski i drugi opšti troškovi

f – faktor reţijskih i drugih opštih troškova

∑B – ukupne neposredne bruto zarade

- Ovaj faktor moţe da se odredi tek onda kada su izračunati svi reţijski i opšti troškovi i sve bruto zarade

radnika

- Razlikuju se neto i bruto faktor (zavisi da li se računaju bruto ili neto zarade), zatim faktor za čisto ručni rad, faktor za čisto mašinski rad i faktor za ručno i mašinsko izvršenje

47. Tehnika mrežnog planiranja (nastanak, karakteristike, primena, vrste...)?

Specifičnost i sloţenost graĎevinskih objekata, posebna priprema, organizovanje relativno velikog broja

procesa i uključenje velikog broja izvršioca i kooperanata na graĎenju objekata, dovela je do toga da je

tehnika mreţnog planiranja baš u graĎevinarstvu pronašla najšire polje svoje primene

Tehnika mreţnog planiranja obuhvata savremene analitičke metode planiranja i rukovoĎenja sloţenim

projektima, poduhvatima i zamislima. Razvila se po teorijskim osnovama moderne algebre, teorije grafova i

matematičke statistike. Zasniva se na celovitom predstavnjanju planiranih zadataka pomoću mreţnog

dijagrama. Prema terminologiji tehnike mreţnog plana mreţni dijagram predstavlja tehnološki model za izvršenje odreĎenog zadatka

Osnovne prednosti:

1) Grafički način prikazivanja omogućava preglednost tokom odvijanja radova

2) U mreţnom planu se označavaju kritične aktivnosti od kojih zavisi rok izvršenja

3) Omogućava nalaţenje optimalnog roka, tj. vremena sa najniţim troškovima 4) Lako se vrše korekcije i dobija se jasan uvid gde je uzorak problema

Postoje dve osnovne metode:

1) Metoda kritičnog puta CPM – kod ove metode vremensko trajanje izvršenja pojedinih radova odreĎuje se na

osnovu poznatih informacija vezanih za količinu izvršenja, normative, radnu snagu, mehanizaciju i ostale učesnike u graĎevinskoj proizvodnji; iz tog razloga spada u grupu determinističkih metoda.

[73]

2) Metoda PERT – tehnika ocene i revizije projekta – spada u stohastičke metode i primenjuje se kod

planiranja radova za koje ne postoje sigurne informacije na osnovu kojih se odreĎuju vremenski parametri

Karakteristike: 1) Omogućava utvrĎivanje i sagledavanje meĎuzavisnosti izmeĎu aktivnosti

2) Daje preko mreţnog plana preglednu sliku izvršenja celog zadatka

3) Olakšava selekciju i hitnost izvršenja zadatka preko odreĎivanja stepena kritičnosti

4) Omogućava blagovremeno i tačno informisanje o toku izvršenja zadatka 5) Ukazuje na mesta odstupanja od planiranog stanja kao i na odgovarajuće učesnike

6) Omogućava analizu više varijanata izvršenja obzirom da mreţni plan prestavlja matematički model

tehnološkog procesa realizacije projekta 7) Omogućava automatsku obradu podataka i ocenu postignutog uspeha svakog učesnika u realizaciji projekta

8) Omogućava laku korekciju u slučaju poremećaja nastalih neispunjavanjem obaveza

48. Istorijski razvoj mrežnog planiranja i njegova pojava u našoj zemlji?

49. Faze rada kod tehnike mrežnog planiranja (navesti, objasniti)?

Prva faza – analiza srukture: definišu se aktivnosti, iznalaze logičnke veze i redolsed izvršenja svake od

njih i ustanovljava početni mreţni plan

Druga faza – analiza vremena: sračunavaju se vremensko trajanje izvršenja svake aktivnosti

(determinističkim ili stohastičkim načinom), zatim vremenski parametri, odgovarajuće vremenske rezerve i na kraju se definiše kritični put odnosno normalno trajanje projekta

Treća faza – analiza troškova: utvrĎuje se optimalni rok skraćenja projekta uz uslov da se ostvare optimalni

troškovi graĎenja; moguće je iznalaţenje i najbolje varijante angaţovanja materijalno-energetskih i ostalih

resursa za izvršenje postavljenog zadatka

50. Analiza strukture kod tehnike mrežnog planiranja (primer)?

Obuhvata pet osnovnih koraka:

1) Sastavljanje spiska aktivnosti 2) UtvrĎivanje meĎuzavisnosti aktivnosti u mreţi

3) Oblikovanje mreţnog plana

4) Numerisanje mreţnog plana 5) Kontrola ispravnosti mreţnog plana

Projekat predstavlja odreĎeni zadatak koji treba da se izvrši, graĎevinski objekat koji treba da se izgradi,

naučno-istraţivačka tema koja treba da se realizuje; svaki zadatak koji treba da se realizuje u sferi proizvodne

i vanproizvodne delatnosti

Aktivnost predstavlja odreĎeni element projekta dat u vidu zadatka ili rada; jasno definisana etapa radnog

procesa u okviru projekta koji se izvršava u granicama utvrĎenih vremenskih rokova

Podela:

1) Klasične aktivnosti, kada za svoje izvršenje troše sve vrste materijalno-energetskih i vremenskih

resursa 2) Specifične vremenske aktivnosti ili tehnološke pauze, kada za svoje izvršenje troše samo vremenske

resurse

3) Fiktivne aktivnosti, kada za svoje izvršenje troše samo vremenske resurse 4) Fiktivne aktivnosti, kada za svoje izvršenje ne troše ni jedan od navedenih resursa, već pokazuju

odreĎenu tehnološku zavisnost i povezanost aktivnosti u mreţnom planu

DogaĎaj predstavlja vremenski momenat u kome odreĎena ili odreĎene aktivnosti počinju ili se završavaju;

ne zahtevaju resurse već se njima samo konstatuje početak ili završetak nekog stanja ili zadatka rada - Završni dogaĎaj

- Početni dogaĎaj

[74]

51. Analiza vremena kod tehnike mrežnog planiranja (primer)?

U okviru analize vremena odreĎuje se vremensko trajanje aktivnosti, vremenski parametri (najraniji i

najkasniji početak, najraniji i najkasniji završetak), odgovarajuće vremenske rezerve i na toj osnovi kritične

aktivnosti i kritičan put

Konstruisanje mrežnih planova vrši se:

1) Pomoću strelica gde se svaka aktivnost predstavlja sa dva kruga izmeĎu kojih se nalazi orijentisana strelica;

levi krug predstavlja početni dogaĎaj, a desni završetak dogaĎaja

2) Pomoću krugova pri čemu se predstavljanje aktivnosti vrši samo jednim krugom; prednosti ovog

konstruisanja su veća jasnoća mreţnog plana i ušteda u vremenu 3) Pomoću kutija (pravougaonika), ovaj način prikazivanja planova ustanovljen je daljim razvojem tehnike

mreţnog plana za potrebe rada na računarima i bolje se prikazuju odnosi meĎu aktivnostima

Postupak rada:

1) Normiranje svake radne operacije 2) Proračun vremena trajanja svake aktivnosti; u obzir se uzima i broj mašina

3) Davanje vremenske dimenzije mreţnom planu

Analiza vremena se vrši na tri načina:

1) Napred-natrag 2) Pomoću strelica

3) Pomoću tablica

52. Analiza troškova kod tehnike mrežnog planiranja (primer)?

Analiza troškova – vreme, radi se za aktivnost i projekat kao celinu i omogućava iznalaţenje najpovoljnijeg

roka graĎenja uz minimalne troškove

Kao polazna osnova analize troškova je početni mreţni plan izvoĎenja radova za koji je uraĎena analiza

vremena, sa normalnim vremenom trajanja i troškovima

Analiza troškova zahteva obaveznu primenu računara

Sprovodi se kroz sledeće postupke:

1) OdreĎivanje troškova za svaku aktivnost

2) Analiza odnosa vreme – troškovi

3) Optimizacija odnosa vreme – troškovi 4) Izrada definitivnog mreţnog plana

53. Terminiranje mrežnog plana (primer)?

Rezultati mreţnog planiranja mogu se prikazati i paralelnim dinamičkim planom (gantogramom) sa

kalendarskim danima što daje bolju preglednost odvijanja radova i meĎusobni odnos aktivnosti kao i kritičan

put i vreme rezerve

Kod terminiranja mreţnih planova mora da se izvrši proračun godišnjeg fonda radnog vremena, odnosno treba

da se raspolaţe hidrometeorološkim podacima za odgovarajuće područje, na bazi osmatranja za period najmanje 10 godina i to o broju dana u mesecu kada su nepovoljni klimatski uslovi

Uzimaju se sledeći meteorološki podaci:

(na bazi ovih podataka dobija se broj neradnih dana po mesecima)

1) Broj dana sa mrazom ispod 5ºC

2) Broj dana sa snegom 3) Broj dana sa hladnim vetrom

4) Broja dana sa olujnim vetrom

5) Broj dana sa kišom preko 10 mm/m² 6) Broj dana sa nesnosnom vrućinom

U terminskom planu (gantogramu) u gornjem delu se unose kalendarski dani po redu, a u poslednja dva reda

kalendarsko izvršenje radova

U terminski plan se unose:

1) Datumi početka 2) Datumi završetka

3) Datumi značajnih dogaĎaja

[75]

Kod izrade plana obićno se unose RP (najraniji počeci) aktivnosti

54. Optimizacija resursa? Dati primer najpovoljnijeg dinamičkog plana

uključenja radne snage?

Ciljevi:

1) OdreĎivanje najkraćeg mogućeg vremena izgradnje objekta uz minimalno povećanje troškova 2) Ostvarivanje ujednačavanja potreba u resursima (radnoj snazi, materijalu, mahanizaciji)

Ujednačavanje resursa ima takoĎe svoj značaj jer omogućava optimalno korišćenje sredstava, a time i znatne

uštede u finansijskim sredstvima

Kod izrade dinamičkih planova potreba u resursima u cilju povoljnijeg korišćenja moţe da se primeni

postupak izravnanja potreba u resursima; pogodnim pomeranjem nekritičnih aktivnosti u granicama RP i KP moguće je naći način njihov uzajamni poloţaj tako da potrebe u resursima budu najniţe; ukoliko ovo

izravnanje parati ekonomska analiza troškova ono predstavlja optimizaciju resursa; prvo treba raditi

optimizaciju (optimalni raspored) ograničenih resursa

55. Podloge za izradu dinamičkih planova?

(36)

56. Šta je aktivnost i vrste aktivnosti kod mrežnog planiranja? Šta je događaj i

vrste događaja (primer)?

(50)

57. Pravila za oblikovanje mrežnih planova?

1) Svaka aktivnost mora početi i završiti se dogaĎajem

2) Ako neka aktivnost treba da otpočne mora biti vezana za prethodnu i ako treba da se završi mora biti vezana

za narednu (osim prve i zadnje) 3) Ako dve aktivnosti imaju istu prethodnu aktivnost moraju se završiti u isto vreme

4) Ako neka aktivnost moţe da počne posle delimičnog završetka druge onda se ona moţe podeliti na dve ili više

i time se ostvaruje paralelizacija reda

58. Primena šeme odnosa sa jednom polovinom kod tehnike mrežnog

planiranja (primer)?

Matrica sa jednom polovinom predstavlja kvadratnu matricu u kojoj se po vertikali, po redovima nanose

redosledno posmatrane aktivnosti, a po horizontali, po kolanama – redosled aktivnosti u odnosu na posmatrane aktivnosti. Oznaka aktivnosti treba da je simetrična u odnosu na severozapadnu dijagonalu po

vertikali i horizontali

U matricu sa jednom polovinom unose se samo naredne aktivnosti; kod ove matrice popunjava se samo gornja

polovina pa se zbog malog broja oznaka odlikuje znatnom preglednošću

[76]

Pored utvrĎivanja odnosa prethodna-naredna aktivnost, matrica se koristi za ispitivanje povezanosti nizova

aktivnosti i utvrĎivanje broja puteva ili grana od početka do kraja projekta

59. Primena šeme odnosa sa dve polovine kod tehnike mrežnog planiranja

(primer)?

Matrica sa dve polovine je ista po konstrukciji kao i matrica sa jednom polovinom; način upisivanja i unošenja

podataka o odigravanju aktivnost u odnosu na posmatrane se vrši na isti način kao kod matrice sa jednom

polovinom

Vrši se popunjavanje i gornje i donje polovine i pored narednih se upisuju istovremene i predhodne aktivnosti;

u gornjoj polovini se unose naredne, istovremen aktivnosti; popunjavanje donje polovine ispod dijagonale vrši se simetričnim preslikavanjem istovremenih aktivnosti u istovremene, a narednih aktivnosti u prethodne.

60. Organizacija, upravljanje i rukovođenje u građevinskim preduzećima?

Upravnjanje organizacionim proizvodno-poslovnim sistemima predstavlja dinamički proces donošenja odluka

o aktivnostima koje poboljšavaju fukncionisanje i razvoj ovakvih sistema na osnovu raspoloţive informacije

Upravnjanje se ostvaruje relizacijom četiri osnovnih funkcija, kao što su planiranje organizovanje,

koordinacija i kontrola

Organizacija obuhvata stvaranje ili usavršavanje organizacione strukture kojom treba da se izvrše planirani

ciljevi i zadaci

Upravnjanje na nivou graĎevinskih preduzeća kao proizvodno-poslovnih sistema obuhvata donošenje

strategijskih odluka vezanih za:

1) UtvrĎivanje poslovne i razvojne politike

2) Plan razvoja za preduzeća i kadrova 3) Donošenje proizvodnih dugoročnih, srednjoročnih i operativnih planova

4) Optimalnu strukturu organizacije

5) UvoĎenje savremene organizacije i tehnologije izvršenja proizvodnje 6) Nabavku novih osnovnih sredstava

7) RasporeĎivanje prihoda i dohodaka

8) Društveno dogovaranje i usklaĎivanje odnosa

9) Donošenje statuta i drugih normativnih akata

Upravljanje teţi da obezbedi efikasno funkcionisanje i usmeravanje procesa sa ciljem postizanja optimalnih

rezultata

U širem smislu:

1) Priprema

2) Donošenje odluka 3) Organizacija sprovoĎenja odluka

4) Regulisanja

5) Kontrola

U užem smislu:

1) Upravljanje raspodelom poslova

2) Upravljanje rasporedom radnika

[77]

3) Upravljanje tehnološkim procesima

4) Upravljanje kvalitetom proizvodnje 5) Upravljanje zalihama

6) Upravljanje troškovima proizvodnje

Organizaciona struktura preduzeća:

1) Hijerarhijska struktura – predstavlja jednostavnu strukturu i njena prednost se ogleda u tome što svaki

izvršilac posla ima samo jednog rukovodioca 2) Funkcionalna struktura – predviĎa pomoć glavno rukovodiocu u donošenju odluka i upravljanju od strane

fukncionalnih rukovodioca organizacionih elemenata po pitanjima kao što su proizvodnja, komercijala,

računovodstvo, opštim pitanjima itd. 3) Kombinovana struktura – predstavlja kombinaciju hijerarhijske i funkcionalne strukture

4) Hijerarhijsko-štabna struktura – rukovodioci poseduju štab sastavljen od pomoćnika specijalista i donose i

sprovode rešenja formirana na osnovu razmišnjanja članova štaba 5) Matrična struktura – mogućnost kombinovanja rukovodilaca različitih funkcija i različitih organizacionih

jedinica kod realizacije sloţenih zadataka i poslova

Sastavni delovi graĎevinskog preduzeća:

1) Pogoni – predstavljaju savremene organizacione jedinice sastavljene od radionica ili fabrika u kojima se

odvija deo graĎevinske proizvodnje za potrebe jednog ili više gradilišta 2) Gradilište – organizaciono-proizvodna jedinica na kojoj se izvršava klasična graĎevinska proizvodnja ali se

javlja i kao proizvodno-koordinaciona kada objedinjava i koordinira rad više pogona koji na gradilištima

praktično vrše usluge shodno usvojenim dinamičkim planovima 3) Gradnja – predstavlja organizacionu jedinicu koja objedinjava više gradilišta na odreĎenom prostoru, rejonu

u organizacionu i ekonomsku celinu

61. Šta je investicioni objekat, investicioni program, investiciono tehnička

dokumentacija i investitor? Odobrenje za građenje?

Investicioni objekat:

Odluku o izgradnji investicionog objekta donosi investitor u skladu sa zakonom o proširenoj reprodukciji i

minulom radu

Ukoliko je u pitanju veliki investicioni objekat tada se odluka donosi ličnim izjašnjavanjem radnika na

predlog organa upravljanja ili samo organa upravljanja za manje objekte, a na osnovu usvojenog investicionog

programa

Po donošenju odluke o graĎenju objekta investitor treba da obezbedi stručno voĎenje investitorskih poslova

Investicioni program:

Investicioni program se karakteriše kao elaborat kojim se:

1) OdreĎuje investicioni objekat čija izgradnja predstoji 2) Daje analiza uslova za njegovu izgradnju i obrazlaţe opravdanost njegove izgradnje

Investicioni program se radi za ceo objekat osim u izuzetnim slučajevima samo za pojedine delove koji

predstavljaju ekonomsko-tehničku celinu

Sadržaj:

1) Opis investicionog objekta sa podacima o njegovoj nameni, programu proizvodnje, kapacitetima odnosno

eksploataciji, predračunskoj vrednosti celokupne investicije 2) Analiza uslova za izgradnju i eksploataciju investicionog objekta na osnovu geoloških, geomehaničkih,

seizmoloških, energetskih, hidroloških i ostalih istraţivanja i pribavljenih urbanističkih, vodoprivrednih,

saobraćajnih, protivpoţarnih i ostalih uslova zaštite 3) Analiza energetskih izvora, prema vrsti potreba investicionog objekta i načinu obezbeĎenja

Investiciono tehnička dokumentacija:

Skup projekata, grafičkih prikaza, elaborata i drugih materijala kojima se utvrĎuju i razraĎuju uslovi za izgradnju objekta

Investitor:

Jedno ili više društvenih, zadruţnih, mešovitih ili privatnih preduzeća i druga fizička i pravna lica koja

naručuju graĎenje objekta sa svim postrojenjima i opremom za njihove potrebe

Pre graĎenja objekta investitor je duţan da donese odluku o izradi investicionog programa, angaţuje

odgovarajuće sopstvene ili kapacitete drugih odgovarajućih institucija na izradi investicionog programa,

[78]

projektnog zadatka, tehničke dokumentacije, zatim da nabavi odobrenje za gradnju i ustupi graĎenje objekta

odabranom izvoĎaču i na kraju traţi odobrenje za upotrebu i puštanje objekta u eksploataciju

Odobrenje za graĎenje:

Sa graĎenjem investicionog objekta moţe da se počne tek posle dobijenog odobrenja za gradnju – dozvole,

koju izdaje odgovarajući opštinski ili republički organ uprave nadleţan za graĎevinarstvo

Odobrenje za gradnju dobija se na osnovu proverene tehničke dokumentacije koju investitor treba da priloţi i

odgovarajuća dokumenta o pravu korišćenja zemljišta-lokacije i obezbeĎenosti finansijskih sredstava za graĎenje

62. Šta je to izvođač radova, šta spada u tehničku dokumentaciju gradilišta,

nadzorni organ (prava i obaveze)?

IzvoĎač radova:

IzvoĎač radova je lice koje je ugovorilo sa investitorom, prihvatilo obavezu da izvede radove koji su predmet

ugovora; obaveze su mu da prihvati odgovornost za sve nedostatke, odtupanja od projekta, roka izvršenja radova

Dužnost izvoĎača radova je da:

1) Radove izvodi prema propisima i standardima

2) UtvrĎuje materijale koji odgovaraju standardima

3) Preduzima mere za sigurnost objekta i radova kao i ţivotne sredine 4) Treba da odredi stručno lice koje ima visoku stručnu spremu

Tehnička dokumentacija:

Tehničku dokumentaciju čine projekti, sačinjeni na osnovu investicionog programa i projektnog zadatka

U njima se detaljno razraĎuje tehnološko-proizvodna i eksploataciona koncepcija investicionog objekta i

odgovarajuća tehnička rešenja za njegovu izradu

Sadržaj:

1) Projekat tehnološkog procesa sa opisom tehnološkog procesa

2) Tehnički opis graĎevinskog dela i instalacija 3) Situacija objekta, preseci, fasade i svi potrebni statički i drugi proračuni i crteţi, predmer sa opisom,

potrebnom specifikacijom i predračunom radova i drugi potrebni prilozi

4) Sastvani deo su i projekti organizacije graĎenja

Nadzorni organ (prava i obaveze):

Obuhvata:

1) Proveru kvaliteta radova i primenu propisa, standarda, normi

2) Kontrolu kvaliteta materijala koji se ugraĎuju 3) Kontrolu graĎenja prema tehničkoj dokumentaciji

4) Kontrolu primene mera zaštite ţivotne sredine i radne sredine

5) Praćenje dinamike graĎenja i poštovanje ugovorenih rokova

Stručni nadzor moţe da vrši lice koje ispunjava uslove propisane za lice koje rukovodi gradnjom objekta

63. Kako investitor sprovodi konkurs za izbor izvođača? Šta je inženjering

sistem?

Ustupanje izrade tehničke dokumentacije i gradnje objekta ili izvoĎenje pojedinih radova vrši se:

- Javnim nadmetanjem: vrši se podnošenjem pismenih ponuda učesnika u javnom nadmetanju; graĎenje objekta investitor ustupa preduzeću čija je ponuda najpovoljnija u pogledu svih navedenih uslova

- Prikupljanjem ponuda: vrši se na taj način što investitor odabere više izvoĎača i zatraţi da podnesu pisane

ponude - Neposrednom pogodbom: mogu da se ustupaju objekti manje vrednosti, ako nije uspelo ponovno javno

nadmetanje ili prikupljanje ponuda ili ako se radi o izvoĎenju hitnih radova

Da bi se investitor uverio u sposobnost potencijalnih izvoĎača za obavljanje inţenjering poslova, moţe pre

prikupljanja ponuda da izvrši ponudu podobnosti

[79]

Kritetijumi podobnosti bi trebalo da budu: broj, vrsta i kvalitet stručnih radnika, raspoloţiva mehanizacija,

materijalna osnova, kvalitet izvedenih radova

Investitoru je data mogućnost da sve poslove u vezi sa gradnjom objekta ustupi javnom preduzeću; ovaj način

naziva se inţinjering i podrazumeva izvršenje svih poslova počev od izvoĎenja predhodnih radova, izrade investicionih programa, tehničke dokumentacije, graĎenje objekta, nabavke i montaţe opreme do puštanja u

rad i eksploataciju

Ustupanje inţenjering poslova moţe da se vrši javnim nadmetanjem ili prikupljanjem ponuda; firma koja

izvodi radove po sistemu inţenjeringa treba da bude osposobljena i registrovana za takvu vrstu poslova

64. Tehnički pregled građevinskog objekta? Primopredaja objekta? Konačni

obračun? Garantni rok?

Tehnički pregled predstavlja stručnu i kvalifikovanu ocenu izvedenih radova kao i primenjenih mera i uslova

koji su zakonom i drugim popisima utvrĎeni za pojedine vrste objekta

Tehnički pregled vrši stručna komisija koju obrazuje nadleţni organ uprave; radi se u skladu sa odredbama

pravilnika o tehničkom pregledu investicionih objekta; izvoĎač garantuje da su izvedeni radovi i vreme

primopredaje u skladu sa ugovorom, propisima i pravilima struke

Garantni rok za kvalitet izvedenih radova obrazuje nova komisija koja ponovo vrši pregled objekta i sastavlja

zapisnik o stanju objekta na kraju garantnog roka

Pri obavljanju odobrenja za upotrebu objekta investitor je duţan da izvrši konačan obračun vrednosti

izvedenih radova i o tome sačini izveštaj; da bi se izvršio konačan obračun radova investitor treba da

prethodno izvrši primopredaju radova od izvoĎača koju vrši zajednička komisija

Za obavljanje primopredaje i konačni obračun potrebna je sledeća dokumentacija:

1) Odobrenje za upotrebu od nadleţnog organa

2) Zapisnik komisije koja je izvršila pregled objekta 3) GraĎevinska dozvola

4) GraĎevinski dnevnik

5) GraĎevinska knjiga 6) Svi obračuni radova i naknadnih radova

7) Tehnička dokumentacija sa svim izmenama i dopunama u toku graĎenja objekta

8) Ugovor o graĎenju sa svim dopunama 9) Inspekcijska knjiga

10) Svi dokumenti o kvalitetu izvedenih radova i ugraĎenog materijala

11) Svi ostali dokumenti koji omogućavaju prailan obračun radova i utvrĎivanje konačne ocene cene objekta

12) Rešenje o ovlašćenim predstavnicima investitora i izvoĎača radova za vršenje primopredaje i konačni obračun

Konačni obračun: 1) Vrednost prema ugovoru

2) Vrednost naknadnih radova

3) Vrednost prema pogodbenom proračunu 4) Iznos razlike u ceni

5) Iznos isplaćen na osnovu privremenih situacija

6) Ukupan iznos izvedenih radova 7) Iznos koji investitor zadrţava kao depizit za popravke

65. Projekat organizacije građenja investicionog objekta (vrste, podloge,

sadržaj...)?

Projekat organizacije graĎenja smatra se najznačajnijim elaboratom koji prethodi pripremi graĎevinske

proizvodnje

Vrste:

1) Projekta organizacije pripremnih radova – obuhvata pripremu, ureĎenje, organizaciju gradilišta za brzo i

lako graĎenje 2) Projekta organizacije osnovnih radova – sadrţi razraĎena sva organizacijska rešenja

Prvo se radi projekat organizacije osnovnih radova, a po dobijanju potrebnih elaborata radi se projekat

organizacije pripremnih radova; na terenu se prvo realizuje projekat organizacije pripremnih radova, a zatim

organizacije osnovnih radova

[80]

Podloge:

1) Investiciono-tehnička dokumentacija

2) Geografske karte, urbanističke osnove, situacioni plan gradilišta 3) Rekonstruisanje terena (podaci prikupljeni na licu mesta)

Sadržaj: 1) Podloge

2) Analiza fonda časova

3) Proučavanje metoda 4) Studija tehnološkog procesa

5) Mehanizacija tehnološkog procesa

6) Organizacija unutrašnjeg i spoljašnjeg transporta 7) Statičko i dinamičko planiranje

8) Prognoza stanovništva gradilišta

9) Dimenzinisanje objekata upravljanja 10) Gradilišni plan instalacija

11) Situacioni plan gradilišta

12) Organizaciona šema rukovoĎenja

13) Mere zaštite na radu 14) Analiza cene koštanja za svaku poziciju

66. Faze izrade projekta organizacije građenja investicionog objekta?

1) I faza – predhodni, idejni projekat organizacije graĎenja

2) II faza – izvoĎački, glavni projekat organizacije graĎenja

Idejni projekat radi se prilikom nadmetanja graĎevinskih preduzeća na licitacijama i sluţi kao osnova za

izradu ponuda; ovaj projekat radi se po skraćenom i ubrzanom postupku na bazi tzv. tenderske dokumentacije

Tenderska dokumentacija sadrži:

1) Opšte uslove ugovora

2) Posebne uslove koji predstavljaju dopunu i izmenu opštih uslova

3) Tehničke specifikacije (opis i namena objekta, način i redosled izvoĎenja radova, specifikacija materijala, opis i sadrţaj radova sa cenama)

4) Geološko-mehaničke, hidrološke podloge

5) Troškovnik i popis jediničnih cena 6) Projekte objekta

Po dobijanju posla izvoĎačko preduzeće detaljno razraĎuje i dopunjuje idejni projekat i tako se dobija

izvoĎački ili glavni projekat organizacije graĎenja koji ne bi trebalo da odstupa od idejnog

67. Podloge neophodne za izradu projekta organizacije građenja?

Podloge:

I. Kompletna investiciona-tehnička dokumentacija objekta:

1) Glavni izvoĎački projekat objekta 2) Pogodbeni predmer i predračun radova

3) Opšti, tehnički i specijalni uslovi uz ugovor

4) Ugovor o graĎenju 5) Rok završetka objekta

6) Garancija o obezbeĎenim finansijskim sredstvima od strane investitora

II. Geografske karte, generalštabne sekcije, urbanističke osnove i situacioni planovi gradilišta:

Ove podloge su bitne kada se radi o objektima linijske gradnje, a ponekad i kod objekata koncentrične gradnje; omogućavaju sagledavanje jasno geografskog poloţaja objekta koji će se graditi, spoljne

saobraćajnice, udaljenost centra za snabdevanje materijalom

III. Podaci priključeni na licu mesta obilaskom terena budućeg gradilišta:

Pre početka izrade projekta organizacije graĎenja neophodno je da se izvrši obilazak terena na kome će biti

objekat

Uslovi i podaci za izgradnju objekta na osnovu obilaska terena:

1) Geografski uslovi

2) Topografski uslovi

[81]

3) Geološko-geomehanički uslovi

4) Klimatsko-meteorološki uslovi 5) Hidrološki uslovi

6) Podaci o snabdevanju radnom snagom iz lokalnih izvora

7) Podaci o prethodnim radovima

8) Podaci o snabdevanju materijala iz lokalnih izvora i energije 9) Podaci za rešenje spoljnog i unutrašnjeg transporta

10) Podaci koji se odnose na smeštaj i ishranu radnika na terenu, prevoz i kulturno zabavni ţivot radnika

11) Podaci o mogućnosti priključka na telekomunikacije 12) Imovinsko-pravni podaci

13) Rok graĎenja objekta

14) Dinamika uključenja finansijskih sredstava

68. Sadržaj projekta organizacije građenja?

(65)

69. Metodologija izrade projekta organizacije građenja (lokalni ulsovi,

materijal, tehnologija, mehanizacija, cena...)?

Metodologija zahteva postupnost izrade i obrade pojedinih sastavnih delova po jednom definisanom i

utvrĎenom redosledu

Grupe poslova:

1) Pripremni deo

2) Dinamičko planiranje 3) Pripremni radovi

4) Završni deo

U sklopu izrade projekta organizacije graĎenja treba da se izvrši:

1) Proučavanje podloga i celokupne investiciono-tehničke dokumentacije

2) Proučavanje lokalnih uslova 3) Prikupljanje podataka u vezi sa snabdevanjem svim resursima

Cilj proučavanja tehnologije, metoda i optimalnih tehnoloških procesa je njihovo iznalaţenje za svaku

poziciju rada tako da su ispunjeni uslovi uslova projekta i stvorene optimalne mogućnosti za izvršenje

zadataka

Treba se odlučivati za izvršenje procesa sa što većim stepenom mehanizovanosti jer se time postiţe veća

brzina graĎenja, bolji kvalitet i standardnost proizvoda

Izbor mehanizacije za izvršenje radova kod graĎenja objekta treba da se izvrši u skladu sa metodologijom za

širi, uţi i optimalni izbor

Paralelno sa izborom graĎevinske mehanizacije vrši se i odreĎivanje koštanja časa rada svih mašina, odnosno

koštanje mašinskog rada po jedinici mere

70. Proučavanje lokalnih uslova u fazi pripreme za izradu projekta organizacije

građenja?

U lokalne uslove spadaju:

1) Geografski uslovi – obuhvataju tačan geografksi poloţaj i najbliţe gradove, naselja, centre 2) Topografski uslovi – obuhvataju uslove koji se odnose na konfiguraciju terena gradilišta, poloţaj objekta i

instalacija

Potrebni podaci se dobijaju na osnovu obilaska terena i korišćenjem topografksih podloga

3) Geološko-geomehanički uslovi (karakteristike površinskih i dubinskih slojeva tla, podzemnih voda) – dobijaju se na osnovu sondaţnih bušotina radi dobijanja podataka o geomehaničkim karakteristikama slojeva tla kao i

podzemnim vodama

4) Klimatsko-meteorološki uslovi – odlučujući za godišnji fond radnog vremena i ovi podaci se prikupljaju iz

saveznog hidrometeorološkog zavoda i obuhvataju: podatke o najvišoj i najniţoj temperaturi, vlaţnosti vazduha, vetru

[82]

5) Hidrološki uslovi – bitni su ako se radovi izvode u rečnim tokovima ili u njihovoj blizini i u tu svrhu su

potrebni podaci o reţimu reke: tačne kote i vreme pojava i trajanja malih, srednjih i velikih voda kao i podzemnim vodama

Do podataka se dolazi na osnovu osmatranja kroz duţi vrmenski period; obezbeĎenje radne snage iz lokalnih

izvora – mora se računati za izvoĎenje objekata van naseljenih mesta na nekvalifikovanu i polukvalifikovanu

radnu snagu

71. Prethodni radovi u fazi izrade projekta organizacije građenja?

Predhodni radovi imaju za cilj nesmetano odvijanje pripremnih ili glavnih radova

Obim radova zavisi od lokalnih uslova budućeg gradilišta i okolnosti na lokaciji

Obuhvataju:

1) Izmeštanje postojećih saobraćajnica i instalacija 2) Rušenje postojećih objekata

3) Prebacivanje rečnih tokova

4) Izgradnja privremenih mostova

72. Snabdevanje gradilišta materijalom i energijom?

Na osnovu isporuke i analize cene koštanja pojedinih materijala sa cenom transporta donosi se odluka o mestu

nabavke pojedinih materijala; ovakva odluka treba da obezbedi optimalne uslove isporuke materijala u pogledu dinamike i cene; uvek kada je to moguće treba koristiti materijal iz lokalnih izvora jer je to racionalno

Izbor vrste energije zavisi od sledećih faktora:

1) Uslova snabdevanja energijom

2) Vrste i obima radova 3) Tipa gradnje

4) Izabranih mašina

Kod linijske gradnje najpovoljnija je primena mašina koje koriste gorivo kao vid energije

Kod koncentrične gradnje povoljnija je primena mašina na elektro pogon

Potrebni podaci o energiji se dobijaju tek nakon odabira mašina i usvojene dinamike izvoĎenja

73. Analiza mogućeg fonda radnog vremena (približna i preciznija metoda)?

Cilj analize mogućeg fonda radnog vremena je da se proračuna broj radnih dana za predviĎeni period

izvršenja radova

Proračun:

1) Dr=Kz∙Dg

Dr – mogući fond radnih dana u godini

Kz – koeficijent iskorišćenja dana u godini za rad koji zavisi od nadmorkse visine

Dg – godišnji fond radnih dana 2) Proračunom mogućeg fonda radnih dana na bazi hidrometeoroloških podataka; na bazi raspoloţivih podataka,

a u zavisnosti od vrste radova odreĎuje se mogući fond radnih dana za svaku vrstu rada

74. Privremeni objekti i privremene saobraćajnice na gradilištu (odlike, uloga,

izbor, materijali...)?

Privremeni objekti:

Na strukturu, veličinu i vrstu objekta u okviru radničkog naselja uticaj imaju uslovi reona graĎenja, obim i

trajanje radova, predviĎen broj i kvalifikacija radne snage

Najveći broj objekata se odnosi na stambene objekte

Paralelno sa kapacitetnim smeštajima treba predvideti restorane, menze, javna kupatila, vešernice, objekte

ostalih društvenih potreba i zdravstvene objekte

Primena baraka montaţno-demontaţnog tipa; potrebna površina objekta odreĎuje se na osnovu normativa ali i

broja radnika shodno strukturi i kvalifikaciji

Treba rešavati i pitanja infrastrukturnih mreţa i protivpoţarne zaštite

Privremeni objekti:

[83]

1) Objekti uprave gradilišta

2) Objekti proizvodnih kapaciteta 3) Skladišni objekti

Privremene saobraćajnice:

Privrmene saobraćajnice imaju zadatak:

1) Da omoguće kretanje transportnih sredstava na gradilište 2) Da poveţu centralna i sektorska skladišta, magacine, odgovarajuće pogone, postrojenja i pozajmišta materijala

sa gradilištem

Privremene saobraćajnice čine putne saobraćajnice, kranski koloseci, dekoviljski koloseci, ţičare itd.

Elementi sa kojima će se izvršiti projektovanje privremenih saobraćajnica zavise od vremena trajanja radova

na graĎenju objekta od očekivane propusne moći, osovinskog opterećenja i očekivanog gabarita vozila sa teretom

Širina saobraćajnica je od 3-6m, a usponi do 15%; radijusi minimalnih krivina su od 20-250m

Konstrukcija treba da odgovara predviĎenom opterećenju i vremenu eksploatacije ovih saobraćajnica

75. Značaj i primena zaštite na radu u građevinarstvu?

Pod pojmom zaštite na radu podrazumeva se zaštita fizičkog i zdravstvenog integriteta radnika od opasnosti

do kojih moţe doći pri radu

Prilozi zaštite na radu čine sastavni deo tehničke dokumentacije; ovaj prilog u prvom delu sadrţi nabrojane

sve opasnosti, a drugi deo sadrţi mere da bi se te opasnosti otklonile

Organizacije koje izraĎuju tehničke dokumentacije treba da uz zaštitu na radu predvide i mere zaštite od poţara, zaštitu vode i vazduha od zagaĎenja

Opšte mere zaštite na radu: propisane mere koje se primenjuju u svim delatnostima; one se odnose na

investicione objekte, oruĎa za rad, transport, buku, vibracije, štetno zračenje, opasne materijale

Posebne mere zaštite na radu: odreĎuju se za posebne vrste tehnoloških procesa, za odreĎenu delatnost,

oruĎa i uslova za rad i za radove pod vodom, pod zemljom, ekslploatacije mineralnih sirovina

76. Tehnički izveštaj projekta organizacije građenja (sadržaj, značaj...)?

Tehnički izveštaj predstavlja sintezu celog rada na izradi projekta organizacije o daje kratak siţe projekta

Ukazuje na značajne delove projekta koji mogu da budu od značaja u toku realizacije samog projekta

organizacije graĎenja

Sadržaj:

1) Osnovna koncepcija rešavanja projekta

2) Usvojena tehnologija

3) Metode i mehanizacija izvršenja radova 4) Obrazloţenja vezana za usvajanje koncepcije izgradnje privremenih saobraćajnica, proizvodnih i smeštajnih

kapaciteta

5) Obrazloţenja usvojenog dinamičkog plana i ostalih priloga

6) Napomene vezane za šemu ureĎenje gradilišta i šeme rukovoĎenja gradilištem

77. Montažna gradnja (prednosti, nedostaci, osnovni principi...)?

Osnovni preduslov za primenu montaţnog graĎenja je taj da ona bude ekonomičnija od klasičnog graĎenja

Prednosti:

1) Brţa i jeftinija gradnja

2) Smanjenje broja radnih časova

3) Lakše ostvarenje boljeg kvaliteta

4) Smanjenje troškova gradnje (radne snage, materijala, mehanizacije) 5) Smanjenje teţine konstrukcije uz kvalitetnije materijale

Primena organizacije montaţnih radova moţe da se sprovede u dva vida:

1) Iskustveno – projektantski rad sa gledišta tehologije rada (oblik i veličina i elemenata, spojevi, tolerancija,

rešenja na licu mesta) 2) Neposredna organizacija radova sa analizom svih uticaja od kojih zavisi pravilan i ekonomičan rad

[84]

Kod rada sa prefabrikovanim elementima uvedena je klasifikacija montaţnih elemenata kojom je postavljena

zavisnost izmeĎu veličine elemenata, nosivost mehanizacije i primenjene tehnologije rada

Osnovni principi:

1) Pre usvajanja montaţnih konstrukcija sistema treba razmatrati način montiranja 2) Treba teţiti ukrupnjavanju elemenata

3) Teţine elemenata treba da budu što ujednačenije

4) Treba teţiti uprošćavanju veze elemenata

5) Montaţa treba da omogući sukcesivnu predaju delova objekta 6) Montaţa treba da se obavlja bez prekida

7) Teţiti montaţi sa “točkova“

8) Rad na montiranju treba da obavljaju kompleksne brigade 9) Pre montaţe obezbediti sve što je potrebno prema spisku

10) Moraju se striktno poštovati mere zaštite na radu

78. Osnovne aktivnosti organizacije montažne gradnje (nabrojati, objasniti...)?

Projektovanjem i izvoĎenjem organizacije montaţnih radova treba da se predvidi, reši i sprovede niz

aktivnosti od kojih zavisi ostvarenje prednosti montaţne gradnje

Aktivnosti:

1) Proučavanje projekta objekta u smislu konstruktivnog rešenja 2) Razmatranje povezanosti montaţnog sa klasičnim delom objekta

3) Kontrola projekta u vezi sa montaţnim elemntima u pogledu obima, naleganja, spojeva, mera

4) Povezanost sa klasičnim delom konstrukcije 5) Analiza veličine i broja montaţnih elemenata

6) Rok graĎenja i ocena vremena izrade i montaţe elemenata

7) ObezbeĎenje lančanog sistema montaţe bez prekida i zastoja 8) Redosled rada na montaţi koji obezbeĎuje predaju delova objekta

9) Izbor optimalne metode montaţe

10) Deponije elemenata (treba teţiti njihovom izbegavanju)

11) Tehnologija montiranja elemenata 12) Analiza moguće upotrebe raspoloţive mehanizacije i plan potrebne mehanizacije

13) Pomoćni ureĎaji i alati neophodni pri montaţi

14) Organizacija pripremnih i pomoćnih radova 15) Analiza raspoloţive i potrebne radne snage i osoblja

16) Dinamički plan izrade, prevoza i montaţe elemenata

79. Metode izvođenja montažnih radova (navesti, objasniti...)?

I. Metoda montiranja u zavisnosti od graĎevinske celine koja se montira

- Obuhvata rad prema: 1. Konstruktivnim elementima (stope, zidovi, nosači, rešetke)

2. Delovima konstrukcija

3. Kompletnim celinama objekta (antene, tornjevi, dalekovodi)

II. Metode montiranja u zavisnosti od redosleda vršenja montaže

1. Metoda narastanja – kod koje graĎevinski objekat tokom montaţe raste odozdo naviše

2. Metoda diferencijalne montaţe – kod koje se montiraju naizmenično

3. Kombinovana metoda montaţe – diferencijalna i kompleksna metoda zajedno kod koje se montiraju naizmenično elementi po vrstama

4. Metoda podrašćivanja – sastoji se u tome da se delovi objekta diţu specijalnim hidrauličnim dizalicama

odozdo naviše

Prema načinu postavljanja elemenata na mestu u konstrukciji razlikuju se sledeće metode montiranja:

1. Metoda montaţe sa terena – dizalica se kreće pored ili kroz objekat

2. Metoda poluslobodne montaţe – dizalica se kreće po sastavljenom delu konstrukcije

3. Metoda slobodne montaţe – dizalica se kreće preko gotovih montiranih elemenata 4. Metoda navlačenja – delovi konstrukcije se prevlače po duţini objekta

5. Metoda navoţenja – prenos konstrukcije se vrši upravno na duţinu objekta

6. Metoda uspravljanja – uspravljaju se horizontalno izraĎeni elementi

[85]

80. Izbor metode montaže i primenjene mehanizacije?

Odluka o izboru metode montaže i primenjene mehanizacije se donosi posle detaljnog razmatranja

ekonomičnosti varijanti kod kojih su odlučujući faktori:

1. Konfiguracija terena

2. Veličina gradilišta 3. Gabariti, teţina i raspored elemenata koji se montiraju

4. Obim, troškovi i trajanje pripremnih radova

5. Stepen ograničenosti montaţne površine 6. Moguća brzina izvoĎenja radova i zahtevani rok

7. Troškovi radne snage i sredstava potrebnih za montaţu

Pri izboru nosivosti dizalica treba imati u vidu stepen iskorišćenja nosivosti, tj. koeficijent montaţa

Na izbor tipa dizalica od uticaja je:

1. Konfiguracija terena 2. Karakter montaţnih radova

3. Podloga za kretanje

4. Odnos teţine i visine dizanja elemenata sa radijusom dohvata

5. Stepen stešnjenosti montaţne površine

Kod više kombinacija upotrebe mogućih dizalica izbor se treba izvršiti prema optimalnom ispunjenju

sledećih kriterijuma:

1. Duţina montiranja konstrukcije po vremenu

2. Efektu rada na montaţi 3. Koštanje jedinica rada na mašini

Optimizacija se vrši prema jednom kriterijumu, a ostala dva prelaze u ograničenja

81. Klasifikacija montažnih elemenata?

Klasifikacijom se razvrstavaju elementi u male, srednje i velike zavisno od primenjenog tehnološkog procesa

montaţe koji ima u vidu samo odnos teţine elemenata i maksimalne nosivosti dizalica. Pri tome teţina

elemenata nije bitna (jedan isti element moţe biti tretiran i kao mali i srednji i veliki u zavisnosti od nosivosti

dizalice)

Ocene veličine elemanta su:

1. Mali elemnti su teţine koje dizalica moţe da prenese, pa mesto njihove izrade nije uslovljeno

2. Srednji elementi su teţine koje dizalica moţe samo da prebaci sa mesta na mesto okretanjem oko sebe

3. Veliki elementi su oni koje jedna ili dve dizalice udruţenim radom mogu da podignu uz pokretanje strela za mali ugao

Klasifikacijom elemenata se unapred predviĎa tehnološki proces rada za svaku vrstu i veličinu elemenata

Klasifikacija obuhvata:

1. Stubove

2. Gredne i rešetkaste nosače 3. Lukove na dva ili tri zgloba

4. Elemente panelnog i skeletnog sistema izgradnje

82. Tehnološki proces montaže?

1. Priprema ležišta – zavisi od vrste konstrukcija i materijala

2. Priprema elemenata za montažu – obeleţavenje leţišta, mesto zahvatanja, obeleţavanje osovina, eventualno ojačanje, kontrola dimenzija i prostora za rad i prolaz

3. Zahvatanje elemenata – u zavisnosti od vrste i oblika moţe da se obavi na različite načine. Osnovni princip

je da se kuka uvek nalazi iznad teţišta elemnta, a poloţaj da je isti kao što stoji u konstrukciji 4. Prenos elemenata – teški elementi se ne prenose, a laki se dopremaju u zonu dejstva dizalice

5. Dizanje elemenata – pre dizanja treba prvo uspraviti element i izvršiti eventualno ojačanje ako je potrebno,

treba uzeti u obzir i uticaj vetra, klaćenje konstrukcije

6. Postavljanje i privremeno učvršćivanje elemenata – privremeno fiksiranje treba da obezbedi stabilnost elementa da se oslobaĎa veze sa dizalicom

[86]

7. Kontrola položaja – vrši se posle ili u toku privremenog učvršćivanja elemenata. Obuhvata kontrolu

visinskog poloţaja, vertikalnost, proveru odstojanja i rastojanja u odnosu na osovinu i raspon objekta 8. Izrada spoja i veza elemenata – ovim se ostvaruje definitivno fiksiranje elemenata i monilitizacija i

uklanjaju se elementi za privremeno učvršćavanje

83. Pomoćna sredstva i uređaji za izvođenje montažnih radova (navesti,

objasniti...)?

U pomoćna sredstva za izvoĎenje montaţnih radova ubrajaju se:

1. Sredstva za hvatanje:

- Kuke i spone (sa zaštitnom pločicom, sa povratnim zatvaračem sa zaštitnom sponom, sa zaštitnom oprugom, sa zatvaračem takozvanim karabinom ili u vidu slepe spone ili spone sa zavrtnjem)

- univerzalna uţad (jednodelna, dvodelna, trodelna ili četvorodelna)

- uţad sa alkama i kukama (za podizanje i prenos lakših elemenata) - balansirajuća uţad (omogućava zahvatanje elemenata na više zahvatnih mesta)

- frikcioni hvatači

- traverze (različitih dimenzija i oblika, prilagoĎavanje dimenzijama tereta)

- hvataljke - vakuum lufteri ili vakuum holderi

2. Skele: - Montaţne i tipske - Pomoćne (omogućavaju oslobaĎanje elemenata od veza sa kranom ili dizalicom), noseće (treba da prime

teţinu elemenata i prenesu na podlogu) i radne (za njih se izvršava prihvatanje elemenata tokom montaţe)

- Nadzemne (oslonjene na zemlju), lebdeće (okačene na kuku dizalice) i jahaće radne skele (okačene za element

koji se montira)

3. Ostala pomoćna oprema

84. Organizacija izrade i montaže betonskih stubova (mesto, položaj

proizvodnje elemenata, način podizanja...)?

1. Stubovi male dužine i male težine

Prefabrikuju se u pogonima za proizvodnju elemenata od betona i AB ili u fabrikama stanova, u kalupima od

pet komada odjednom; mogu da se proizvode na licu mesta gde će se montirati

2. Stubovi srednje dužine i sredje težine

Prefabrikuju se na licu mesta u blizini stope gde će se montirati; montaţa se izvršava odizanjem; u cilju

smanjenja sila otpora radi se drveni patos ili obloga od drvenih pragova prilikom podizanja stuba

3. Stubovi velike dužine i velike težine

Prefabrikacija se vrši na mestu montaţe jer transport zbog velikog gabarita je nemoguć ili oteţan

Pre odizanja vrše se odreĎene pripreme vezane za montaţu; treba predvideti načine i sredstva za prihvatanje

velikih momenata usled sopstvene teţine prednaprezanjem kablovima ili primenom specijalnih balansirajućih uţadi; na donjem kraju stuba postavljaju se kolica koja se kreću po koloseku

85. Organizacija izrade i montaže grednih nosača (mesto, položaj proizvodnje

elemenata, način podizanja...)?

1. Mali gredni nosači

Proizvodnja je u pogonima za proizvodnju elemenata od betona i AB odnosno u fabrikama stanova

Laka montaţa

2. Srednji i veliki gredni nosači

Prefabrikuju se ne mestu montaţe tako da duţinom leţe paralelno sa poduţnom osovinom objekta

Rade se u vidu punih i olakšanih greda različitog poprečnog preseka

Montaţa se vrši podizanjem, zaokretanjem i podizanjem i poduţnim navlačenjem

[87]

86. Organizacija izrade i montaže rešetkastih nosača (mesto, položaj

proizvodnje elemenata, način podizanja...)?

1. Rešetkasti nosači male dužine

Prefabrikacija se vrši u pogonima za proizvodnju elemenata od betona i AB ili fabrikama stanova, a reĎe na

mestu montaţe

Ukoliko je prefabrikacija ne gradilištu rade se u paketima jedan iznad drugog

Montaţa se vrši prenošenjem i podizanjem; priprema za zahvatanje i podizanje i ojačanje pojasa ili ispune

2. Rešetkasti nosači srednje dužine

Rešetke duţine do 40m i teţine do 250kN

Prefabrikacija se radi na licu mesta neposredno do mesta ugraĎivanja; rade se povezivanjem štapova, u

varijantama klasičnog ili prednapregnutog betona

Montaţa obuhvata dve faze; za zahvatanje i podizanje koriste se specijalne traverze sa obrtnim valjkom i

poluautomatskim zahvatnim ramom

3. Veliki rešetkasti nosači

Raspon 40-60m i teţine od 250-3000kN

Prefabrikacija se vrši na licu mesta u blizini mesta ugraĎivanja

IzraĎuju se od montaţnih štapova ispune i pojaseva koji se sklapaju na zemlji na mestu montaţe

Monolitizacija se vrši prednaprezanjem ili zalivanjem spojeva

Sistem podizanja se vrši pomoću hidrauličkih dizalica koje se oslanjaju na pomerljive blokove ili klize po posebnim vertiklanim voĎicama

87. Organizacija transporta i skladiranja betonskih montažnih elemenata

(procesi i operacije, montaža sa točkova...)?

1. Transport elemenata i konstrukcija

Transport obuhvata operacije utovara elemenata i konstrukcija na pogonskim i fabričkim skladištima, prevoz

do gradilišta i istovar na priobjektnom skladištu

Utovar se vrši odgovarajućim toranjskim, portalnim kranovima ili samohodnim dizalicama koje su u sastavu

ovih pogonskih ili fabričkih skladišta

Prevoz elemenata vrši se odgovarajućim transportnim sredstvima zavisno od teţine i gabarita elemenata i

konstrukcija koje se prevoze

Prevoz se moţe odvijati javnim putevima – kamioni, kamioni sap prikolicama, autotegljači sa poluprikolicama

ili prikolicama i vučni vozovi sa prikolicama

Kod izgradnje industrijskih kompleksa treba organizovati prevoz elemenata ţeleznicom

Kod korišćenja tegljača i prikolica treba jedan tegljač da radi sa više prikolica, najbolje sa tri, gde će jedna biti

na utovaru, druga u transportu, a treća na istovaru; najbolje je da se organizuje montaţa sa točkova (moguće je

ako se upotrebi mreţno ili ciklogramsko planiranje)

2. Skladištenje elemenata i konstrukcija

Na skladištima se odvija niz operacija i procesa:

1. Istovar elemenata i konstrukcija i njihovo sortiranje po vremenu montaţe i karakteristikama

2. Prijem i pregled elemenata

3. Popravljanje eventualnih oštećenja 4. Priprema elemenata i konstrukcija za montaţu

5. Eventualno ukrupljavanje elemenata

6. Prethodno naprezanje

7. Farbanje elemenata i konstrukcija

Površine skladišta treba da su uredne, isplanirane sa nagibima koji omogućavaju oticanje vode, da poseduju

rigole ili odgovarajuće kanale i da su osvetljene tokom noći i sumraka

Istovar elemenata i konstrukcija vrši se iz autotransportnih ili ţelezničkih sredstava – kranovima koji vrše

montaţu ili posebnim manjim kranovima; kod istovara se duţa strana elemenata ili konstrukcije postavlja

paralelno sa saobraćajnicom ili ţelezničkim kolosekom

Sortiranje i skladiranje elemenata konstrukcije treba izvršiti tako da se obezbedi zahvatanje pojedinih

elemenata za montaţu bez narušavanja stabilnosti figura u koje su skladišteni

[88]

88. Projekat organizacije montažnih radova (sadržaj, objašnjenje...)?

Projekat organizacije montaţnih radova osim proračuna potreba u radnoj snazi i materijalu treba da reši:

1. Metodu radova na montaţi

2. Potrebnu mehanizaciju 3. Racionalnu organizaciju gradilišta

4. Koordinaciju montaţnih radova

Pored tekstualnog obrazloţenja i odgovarajućih analiza svih aktivnosti projekat treba da sadrţi:

1. Situacioni plan rasporeda radnih površina

2. Osnovu objekta sa ucrtanim poloţajem elemenata i pojačavanje elemenata 3. Crteţe pomoćnih ureĎaja, postrojenja, skela i slično

4. Projekat skladišta elemenata

5. Detalje transportnih sredstava sa poloţajem elemenata 6. Specifikacija potreba za radove na montaţi

7. Plan izrade i montaţe elemenata po danima

8. Tehnički izveštaj sa potrebnim opisima

89. Mere zaštite na radu kod izvršenja montažnih radova?

Kod izvoĎenja montaţnih radova potrebno je da se svaki posao i radno mesto prouči, predvide potrebna

zaštitna sredstva, opiše način prilaţenja na radno mesto, sam rad i mere sigurnosti pri radu

Za montaţne sisteme koji se češće ponavljaju izraĎuje se elaborat o postupku pri radu sa svim merama

sigurnosti i zaštite

Pravila za radnike koja se moraju strogo poštovati:

1. Na montaţnim radovima ne smeju da rede lica mlaĎa od 18 godina

2. Svi radnici na montaţi moraju da idu na lekarski pregled i dobiju potvrdu da su sposobni za rad na visinama 3. Monteri i drugi radnici za rad na visinama moraju da budu snabdeveni obućom koja ne klizi, rukavicama,

pojasom koji treba da je atestiran, šlemom