Organizacija u Postanskom Saobracaju[1]

8/13/2019 Organizacija u Postanskom Saobracaju[1]

1/68

2. ORGANIZACIJA U POTANSKOM SAOBRAAJU

2.1. EVOLUCIJA ORGANIZACIJE OD EMPIRIJE DO NAUKE

Evoluciju oveka, od praoveka do dananjeg homohumanusa, istorijskiposmatrano, karakterie sve svrsishodnije korienje njegovih fizikih i umnihmogunosti, kako bi obezbedio egzistenciju u borbi sa prirodom. Osnovni proceskoji se uspostavlja izmeu oveka i prirode, u kome ovek vri razmenu materijesa prirodom, je njegovrad. Timradom, meutim, ovek je uspeo da zadovolji svesvoje osnovne, proirene i drutvene potrebe tek onda kada je taj rad postaoosmiljen i organizovan [53].

O organizovanom radu, iz istorijskog perioda pre nove ere, najoitijesvedoe brojne monumentalne tvorevine ljudskih ruku. Egipatske piramide,

poznate irom sveta, izgraene oko 2500 godina pre nove ere, rezultat sunadoveanskih napora velikog broja ljudi. Podignute piramide jasno govore da jerad tih ljudi bio uspeno organizovan, s obzirom na nizak stepen razvijenostisredstava za rad u to vreme. Isto to se moe rei i u vezi izgradnje "kineskog zida",pod dinastijom in, u III veku pre nove ere.

Ipak, prvi pisani tragovi o smiljeno organizovanom radu naeni su uVaviloniji. Vladar Hamurabi (2285 2231) uveo je planiranje rada i kontroluzanatske proizvodnje, prouavao je broj radnika i radnih dana i zapisivao podatkeo potrebnom vremenu. Aktuelnost njegovih razmiljanja o nekim pitanjimaorganizovanja rada, naravno u izmenjenim uslovima, protee se i do dananjih

dana. Bliu predstavu o organizovanom masovnom radu ljudi, iz tog vremena,ilustruje grafika prevlaenja statue Dutotepa za gradnju Amonova hrama u Egiptu,oko 2000. godine pre nove ere, prikazana na slici 1.

Slika 1. Prevlaenje statue Dutotepa

Statuu su vukla 172 roba, podeljena u 4 grupe, pomou dugih ica,predvoeni vodiem na koljenima statue, i terani od predvodnika. Tri ilustrovana


2/68

2

nosaa greda i tri vodonoe svedoe o koncepciji obsluivanja robova vodom, saciljem da se stvore, za tamonje prilike tropske klime, najnuniji uslovi za rad [27].

U "Starom zavetu" pominje se i problematika meusobnih odnosa uesnikau pohodu na Sinajsku goru, pod vostvom Mojsija, 1200. godine pre nove ere.Mojsijev roak Jetro posmatrao je kako Mojsije, preko celog dana, sasluavapojedince i grupe, koji izlaze pred njega sa svojim problemima. Uoivi da je to

neracionalno gubljenje vremena, Jetro se obratio Mojsiju sa savetom: "Podu

i ihodredbama i zakonima, pokai im put kojim treba da idu i ta moraju da ine to vie izdvoj iz naroda sposobne ljude koji se boje boga, ljude poverljive koji

preziru udnju i postavi ih iznad ostalih, da budu naredbodavci za hiljadu, za sto,za pedeset i za deset ljudi Pusti ih da sude narodu svo vreme, to e znaiti dae samo krupnije stvari doi do tebe, a sve sitnice e oni reavati. Tako e bitilake za tebe, jer e oni nositi teret za tebe". Mojsije je primenio Jetrov savet posleega je nastupilo njegovo rastereenje i samo su teki sluajevi stizali do njega.Pojava ovog zapisa, bez obzira na autentinost samog dogaaja, svedoi da jeupravljanje ljudima, u ta davna vremena, ali i danas, osnovni problem

organizovanja ljudskog rada [56].Iz perioda pre nove ere podela rada je bila predmet interesovanja i starihGrka, ali su se oni njome bavili vie parcijalno, kao pitanjem zadovoljavanjapotreba, naina da se neki rad bolje obavi, da predmet koji se radi bude lepi li dase uspenije proda kupcu. Od svih tih uenja o radu, ipak, posebno treba istaiuenja atinskog vojskovoe i istoriara Xenophona(430354) i filozofa Platona(427347) i njegovog uenikaAristotela(384322).

Xenophonistie veu podelu rada izmeu zanata i samih zanatlija, koja eomoguiti da se proizvodi zanata bolje prodaju, "jer u velikim gradovima nije

potrebno da svaki pojedinac poznaje mnogo zanata, poto se i za proizvode jednogzanata moe nai dosta kupaca". Za ime Xenophona vezuje se i pionirskipoduhvat formiranja jedne od prvih proizvodnih linija za izradu sandala, u smislusvojevrsne specijalizacije, a to je usledilo kao rezultat njegovog uenja o radu.Xenophon je napisao i prvo sistematizovano delo na temu voenja ljudi"Cyropedia" koje, u mnogo emu, nije ni do danas prevazieno.

Platon se, za razliku od Xenophona, u svom delu "Drava", baviproblemima podele rada atinskog drutva i drave. Uzroke podele rada on nalazi uljudskoj prirodi: "Razliitost ljudskih sposobnosti i razliite ljudske potrebe

zahtevaju podelu rada". Za Platona je podela rada temelj izgradnje drave:"Drava se raa zbog toga to svako od nas ne moe da bude dovoljan sebi, venaprotiv, ima potrebu za velikim brojem ljudi, kada jedan ovek ne moe dobroobavljati mnoge poslove. Da bi obuarski posao bio lep treba zabraniti obuaruda ujedno bude i zemljoradnik".

Prema Platonu, ureenje drave na principu podele rada podrazumeva"upravljanje i vladanje, kao posebnu mudrost koju svi nemaju, jer svi nemaju

potrebnih znanja za vladanje i upravljanje". Drava za koju se zalae Platonpredstavlja "model idealne drave, jer sve njoj treba da slui, a ona nad svima davlada, na principu mudrosti, kojom se mogu sluiti samo oni slojevi koji znajuvladati".


3/68

3

Platonu, takoe, prpada i zasluga to je prvi uoio da se podelom rada vripodela drutva nabogateisiromane, i to u okviru jedne drave. Otkrivanjem oveinjenice Platonje doao do saznanja da je podela rada na umniifiziki, odnosnopodela na vladanjei upravljanje, s jedne strane, i izvravanjeipodanitvo, s drugestrane, ustvari, podela drutva naklase.

Aristotel, u svojim uenjima o radu, prihvata mnoge Platonove ideje, ali

daje i niz novih. Naime, on, na slian nain kao i Platon, uoava i istie znaajpodele rada za razvoj drutva, pri emu posebno naglaava podelu rada na umniifiziki. Po Aristotelu, robovitreba da obavljaju fiziki, a robovlasniciumni rad.Takvo Aristotelovoshvatanje rada proizilazi iz njegovog uverenja da je postojanjerobovlasnitvanormalno i da je prirodno uslovljeno.

Feudalizam, za razliku od robovlasnitva, nije dao nita novo u pogleduuenja o radu.To je vreme koje karakterie ustanovljenje rimokarolike crkve, ali istagnacija nauke i filozofije, van religioznih okvira, to je ceo srednji vek uinilo"slepim", u odnosu na bogastvo filozofije starih Grka i Rimljana. U srednjem vekudominiraju crkvene dogme, koje od ljudi trae da se mole Bogu, a on e im

obezbediti sve to im treba. Ljudi treba da se okrenu ka Nebu, u potrazi za veitimzagrobnim ivotom, kao suprotnost prolaznom i kratkotrajnom ovozemaljskomivotu. U tom zagrobnom ivotu postoji Pakao, kao kazna za poinjene grehove, iRaj, kao nagrada za sve patnje ovozemaljskog ivota.

Rad je tretiran kao proklestvo i kazna. Takvo shvatanje rada najboljeilustruje sledei stav iz "Biblije": "I uzevi Gospod Bog oveka namesti ga u vrtuEdenskom, da ga radi i da ga uva. I zapreti Gospod Bog oveku govorei: "Jedislobodno sa svakog drveta u vrtu! Ali sa drveta od znanja dobra i zla, s njega ne

jedi"I ena videi da je rod na drvetu dobar za jelo i da ga je milina gledati i daje drvo vrlo drago radi znanja, uzabra roda s njega i okusi, pa dade i muusvojemu, te i on okusi Onda Bog ree oveku: "to si posluao enu i okusio sdrveta s kojeg sam ti zabranio, rekavi da ne jede s njega, zemlja da je prokleta, stebe. S mukom e se od nje hraniti do svojega veka, trnje i korov e ti raati, a tie jesti zemlje poljske. Sa znojem lica svoga jese hleb, dokle se ne vrati u

zemlju od koje si uzet, jer si prah, i u prah e se vratiti ".Sa pojavom kapitalizma, meutim, nastaje novo uenje o radu i zaokret u

shvatanju i tumaenju ljudskog rada. Pojavljuju se i znaajni pojedinci, kao to su:Leonardo da Vinci(14521519) i Rene Descartes(15961650), ija dela i misliposebno karakteriu to novo uenje o radu.

U zaostavtini Vincija, naunika i umetnika, svestranog obrazovanja iplodotvornog uma, naeni su zapisi, istina neto kasnije, o njegovimrazmiljanjima o podeli posla na operacije, a operacija na pokrete, za koje jeizradio ak i simbole, te o merenju vremena i o upotrebi vizuelnih sredstava. Vinci,u svom delu "Codex Atlanticus", o merenju vremena i zapaanjima u vezi sapoloajem tela, sa tenjom da se omogui postizanje veih uinaka, pie: "Dobarradnik prebaci, uz tempo koji moe stalno odrati, 500 lopata zemlje, ako je na

pola puta postavljen od uzimanja i odaganja. Odlae je na 6 ruka, uzimajui jeispred sebe i odbacujui je preko ramena. Vreme za to je 6 harmoninih vremena, ito: 2 za natovariti lopatu, 1 za podii lopatu i torziju prema nazad, 1 za spustiti


4/68

4

lopatu i 1 za povratak napred. Ima nekih radnika koji mogu to sve uiniti i za 4harmonina vremena, ali oni ne mogu izdrati taj svoj tempo".

Descartes, francuski matematiar i filozof, poznat po izreci: "Cogito ergosum", u svom delu "Le Discours de la Methode", navodi pravila o metodikomradu.

kritiko primanje podataka,

podela problema na delove, logino zakljuivanje i klasifikaciju.

Descartes, u istom delu, posebno istie: "Svaki problem podeliti na tolikodelova koliko je to mogue i potrebno da bi se lake reio".

Iz tog perioda ima vie primera uspeno organizovanog rada, od kojih jeonaj o postavljanju obeliska na Petrovom trgu u Rimu, prikazan na slici 2.

Slika 2. Postavljanje obeliska na Petrovom trgu u Rimu 1586. godine

Na postavljanju obeliska uestvovalo je 140 konja i 800 ljudi, koji suzajedno okretali 40 ekrka. Radi obezbeenja saradnje, bilo je nareeno, podpretnjom smrtne kazne, da niko ne sme govoriti, pa ak ni pljunuti [27].

Kapitalizam, meutim, dovodi i do promene u organizaciji crkvenog ivota,poto se odvaja protestantska od katolike crkve. Nastankom protestantskogpokreta stvara se aktivistiko shvatanje pobonosti, nasuprot dotadanjem uenju

katolike crkve, koje je sputavalo svaku stvaralaku aktivnost. Protestantizam odsvojih vernika trai da svoja verska opredelenja potvrde radom i delima, kao idisciplinom u svakodnevnom ivotu. Takvo shvatanje prihvata i dalje razvijaMartin Luter(14831546), traei od svih koji mogu da rade, da rade, jer rad nijesamo opta osnova drutva, ve i najbolji nain sluenja Bogu. Na taj nain,stvorena je "protestantska etika" koja od svojih vernika trai da rade savesno,predano i odgovorno, s obzirom na to da se radom obezbeuje izvesnost vlastitogspasenja. Pored radinosti i tedljivosti ova religija naglaava poslovnost ipraktinost, ali i novi duh olien u pronalazatvu. Da bi sve to naglasila i stavila u


5/68

5

prvi plan, ona poziva u pomoStrani sud: "Na dan Stranoga suda, oveku ebiti sueno prema plodovima koje je doneo. Tada ga niko nee pitati: Veruje li?

Nego: Jesi li delao ili si samo priao? Druga hrianinova dunost je u tome dabude delatan u praktinom ivotu". Ova hrianska shvatanja rada predstavljajuzatitu interesa nastajuegkapitalizma, ali i idejnu osnovu za njegovo sociolokointerpretiranje, pre svega, kod socijalistautopista i predstavnika engleske klasine

politike ekonomije.Najpoznatiji predstavnik engleske klasine politike ekonomije bio je AdamSmit(17231790) koji, u svom delu "An Inquiry into the Nature and Causes ofthe Wealth of Nations", istie da je podela rada glavni uzronik poveaneproduktivnosti rada. Smitu podeli rada vidi i sredstvo da se:

istom koliinom rada proizvede vie roba, proizvedene robe na taj nain prodaju jeftinije i ubrza akumulacija kapitala.Po Smitu, usavravanjem podele rada i naina proizvodnje, pored poveanja

proizvodnosti rada, poveava se iproizvodna mo, koja ima tri razliita uzroka:

vea vetina svakog radnika, uzetog ponaosob, uteda u vremenu, jer se otklanjaju gubici u vremenu, kada se prelazi sa

jednog posla na drugi i otkrie velikog broja maina koje olakavaju rad i omoguavaju

jednom radniku da izvri posao na vie njih.Smit, u citiranom delu, meutim, navodi i negativne strane podele rada, od

kojih istie sledeu: "Zbog stalnog obavljanja istih radnih operacija ovek nesamo da ne razvija svoju inteligenciju, vepostaje glup i neznalica, koliko to samoljudsko bie moe da postane".

Smit je, za pozitivan primer podele rada, uzeo lananu manufakturnu

proizvodnju igala francuskog inenjeraPeronetta(17081794). Naime, Peronettje, u svom delu "Descriptions des Arts et Metiers", proces proizvodnje igalaraslanio na 18 operacija (ienje, izravnavanje i rezanje ice, otrenje i poliranjedrka, itd.) koje je, sa odgovarajuim mainama, obavljalo 10 radnika (Okretanjetoka bilo je vrlo teko, a bakarna praina veoma tetna). Dnevno je 10 radnikaproizvodilo 48000 igala to je, u poreenju sa 1 radnikom, koji je pri pojedinanojproizvodnji, uz najveu spretnost i zalaganje, mogao proizvesti samo 20 igala nadan, znailo poveanje radnog uinka od 240 puta. Peronett je, paralelno saodvijanjem procesa proizvodnje igala, vrio i snimanja vremena, na osnovu kojihje kasnije doao do tzv.standardnih vremena.

Engleski matematiar Charls Babbage (17921871) se, takoe, bavioanalizom procesa proizvodnje, i to uspenije odPeronetta. On je snimao vremehronometrom, prouavao poloaj fabrike u odnosu na sirovine i sl.

Svi navedeni i mnogi nenavedeni primeri, ipak, predstavljaju samopojedinane pokuaje za uspeno organizovanje masovnog ljudskog rada,zasnovane na empirijskim metodama1), dok se sistematsko reavanje problema

1)Empirijske metode su metode koje se oslanjaju na iskustvo, sopstveno ili tue,intuiciju, vetinu, snalaljivost i sl. Ove metode su lake, proste i utoliko vie primenljive, alinisu u stanju da obuhvate sve elemente kompleksne organizacione problematrike.


6/68

6

organizovanja rada, zasnovano nanaunim metodama2), javlja tek u vreme poletaindustrijske revolucije3). Veliki udeo u tome imala je pojava novih pronalazaka,naroito u tekstilnoj industriji, kao to su: maina za predenje, automatska predilicai tkaki razboj. James Watt-ovpronalazak parne maine, 1768.godine, omoguioje da se fabrike udalje od renih tokova, do tada jedinih izvora energije. Napredakje uinjen i u obradi metala i proizvodnji alatnih maina. Ovi i ekonomski uslovi

doveli su do pojave fabrika sa relativno velikim brojem radnika i do smanjenjabroja kunih zanatlija i domae radinosti. U vreme industrijske revolucijeproizvodnju karakterie sve diferenciranija podela rada, nastala kao posledica:

stalnog rasta proizvodnje po obimu i asortimanu proizvoda i zaotravanjazahteva u pogledu njihovog kvaliteta,

progresivnog rasta nauke i tehnike i sve raznovrsnije primene njihovihtekovina za zadovoljavanje drutvenih potreba i

veite tenje ljudi da sa to manje rada ostvare to bolje rezultate.Sa diferenciranom podelom rada, meutim, javlja se potreba za

usavravanjem naina i metoda rada, koje se praktino manifestuju kroz

racionalizaciju rada ljudi i sredstava za rad. Ovakvim organizovanjem rada, koji seuvek odvija u prostoru i vremenu, podrazumeva se da e on biti racionalizovan, jerje princip najmanjeg napora prisutan i u prirodi (reka e svoje korito usecati putemna kojem e se troiti najmanja koliina energije). Ovi novi naini i metode radadaju nauni karakter tadanjem organizovanju rada. Ovde sledi i kljuno pitanjeVukana Deia: "Da li moe biti organizacije koja ne reava probleme u vezi saradom?". Odgovor je nedvosmislen: "Nema druge organizacije osim organizacijerada, jer svaka organizacija svoje pretpostavke temelji na radu"[22].

Razvoj naune organizacije rada odvijao se kao i razvoj ostalih naunihdisciplina, istina neto sporije, jer je bio uslovljen razvojem eksperimentalnih

nauka, iji je protagonist Francis Bacou (F.Bacou: "Novum Organum",1919),kao i razvojem drutvene misli u smislu kritikog rasuivanja o prirodnimzbivanjima, iji je protagonist Rene Descartes(R.Descartes: "Le Diskours de laMethode",1637). S tim u vezi, nauna organizacija rada se razvijala koristeimetode direktnog posmatranja dogaaja i loginog povezivanja zavisnosti kojeizmeu njih postoje, zasnovane na sledeim osnovnim principima:

1.Princip evidencije: "Smatrati tanim samo ono to se moe dokazati!";2.Princip analize: "Svaki problem raslaniti na sastavne delove i svaki deo

prouiti detaljno!";3.Princip sinteze: "Analizirane delove postupno vezivati u ire komplekse,

vode

i ra

una o zavisnostima koje izme

u njih postoje, sve dok se ne rei ceoproblem!";4.Princip kontrole: "Doneti zakljuke tek po detaljnom proveravanju

usvojenih pretpostavki!".

2)Naune metode su metode koje se oslanjaju na istraivanja i eksperimente, saodgovarajuim merenjima i proraunima.

3)Pod terminom "industrijska revolucija" podrazumeva se razdoblje u kojem su se poelemasovno koristiti maine u procesu proizvodnje. Ovo razdoblje tzv. industrijske proizvodnjeprotee se od poslednje treine XVIII veka pa sve do kraja prve polovine XIX veka.


7/68

7

Poetak razvoja naune organizacije rada vezan je za amerikog mainskoginenjera Frederika W. Taylora (18561915) i francuskog rudarskog inenjeraHenry Fayola(18411925). Oni su ili razliitim putevima, ali su se uvek nalazilina istoj platformi, kada je trebalo uporno propovedati nauni pristup problemimaorganizovanja rada. To je konstatovano i na II Meunarodnom kongresu za naunuorganizaciju rada, odranom 1925. godine u Briselu, kada je i posebno naglaeno

da shvatanja Taylorai Fayole nisu protivurena i da se meusobno upotpunjavaju.Sa ove vremenske distance, meutim, nema potrebe da se organizacija radanaziva naunom, jer se zna da je nauna, s obzirom na to da je deo ukupnogsistematizovanog i klasifikovanog ljudskog znanja koje ima svoje metode iprincipe. Preko takve, lepe rei, moderne organizacije rada mogue je nai iodnose izmeu uzroka i posledica prirodnih i vetaki izazvanih pojava, jer koristitzv. ciklini nauni metod za istraivanje zakonitosti, tj. postavlja teoriju naosnovu injenica iz stanja prolosti, koja se proverava meu injenicama sadanjegstanja, a u sluaju da se ista ne verifikuje, ponovo postavlja korigovanu teoriju kojaje blia svetu injenica budueg stanja. Za primer ciklinog naunog metoda moe

se uzeti nain otkrivanja planete Neptun [38].

2.2. DOPRINOS NOVIH TEORIJA I NAUKA RAZVOJUMODERNE ORGANIZACIJE RADA

Razdoblje moderne organizacije rada, meutim, zapoinje tek sa pojavomnovih teorija i nauka, kao to su Vinerova4)opta teorija sistema i kibernetika,zatim teorija informacija,operaciona istraivanjailogistika.

Opta teorija sistema (General Theory Sistems)Opta teorija sistemase, kao nauna disciplina, razvijala sa ciljem da otkrije

zajedniku osnovu i jedistvene koncepcijske okvire za prouavanje razliitihsistema, po sadraju i obliku, s tim da sam sadraj i fiziki oblik sistema nije tolikoznaajan koliko mogunost prouavanja i poznavanja jednih sistema ako sepoznaje ponaanje drugih sistema.

U optoj teoriji sistema, meutim, realni sistemi se mogu prouavati ieksperimentima na njima samima, mada su ei sluajevi da je sa realnimsistemima ponekad nepodesno ili ak nemogue eksperimentisati. Zbog toga se

prouavanje realnih sistema vri na tzv. modelimasistema. To su, u sutini,pojednostavljeni realni sistemi koji ukljuuju samo one informacije znaajne zaciljeve prouavanja, iskazane na jedan odreen nain.

Formulisanje modela se grubo moe opisati kroz dve aktivnosti. Prvaaktivnost se odnosi na izbor modela, tj. na odreivanjeelemenata sistema i nain

4)Viner (Norbert Wiener, 1894 1964) je ameriki matematiar koji se danas svrstavameu najvee umove oveanstva, kako zbog stvaranjaopte teorije sistemaikibernetike, tako izbog svog doprinosa razvoju naune metodologije i novih nauka, zasnovanih na kibernetici[1].


8/68

8

na koji su ti elementi meusobno povezani, granica sistema, objekata, atributa iaktivnosti realnih sistema, dok se druga aktivnost odnosi na prikupljanje podatakao vrednostima atributa koje oni mogu imati i odreivanje veza u aktivnostimarealnih sistema. Ove aktivnosti, inae, ine deo celine i ni jedna ne moe da seobavi bez druge i obrnuto.

Izloene najneophodnije metodoloke postavkeopte teorije sistema pruaju

osnovu da se shvati i definie i sam "sistem". Ovaj termin potie od grkih rei "tosystema" koje, prilagoene naem jeziku, oznaavaju "celinu sastvljenu izdelova" [1]. Inae, za "sistem" je do danas definiciju dalo mnogo autora, od kojihje, ipak, najprihvatljivija sledea: "Sistem predstavlja ureen skup odreenihobjekata (delova, elemenata ili komponenata, sa relacijama izmeu njih) iatributa, koji kao celina, treba da ivri neki zadatak, odnosno funkciju. Atributi

predstavljaju osobine sistema, dok relacije povezuju sistem u celinu".Svaki sistem ima svoju strukturu i hijerarhiju5). Strukturu sistema ini

ureen skup elemenata sistema i nain na koji su ti elementi meusobno povezani,s tim da se mora istai da se drugaijim povezivanjem istih elemenata sistema

meu sobom dobija sasvim drugi sistem. Ureen skup elemenata sistema,povezanih na odreeni nain, ini "sistem nieg reda" ili "podsistem". Vieovakvih podsistema, meusobno povezanih, ine "sistem vieg reda". Sistemvieg reda koji u svom sastavu ima vie podsistema naziva se "sloeni sistem".Hijerarhija sistema predstavlja odnos koji se javlja izmeu sloenog sistema injegovih podsistema. Sloeni sistemi, njihovi podsistemi i elementi imaju svojuokolinu(okruenje). Tako npr. okruenjejednog sistema ini sredina u kojoj ondeluje, a okruenje jednog podsistema ine svi ostali podsistemi toga sistema.Prema povezanosii sistema sa okruenjem oni se dele na: otvorene i zatvorene.Kriterijum za ovakvo razvrstavanje sistema je postojanje ili nepostojanje veza,odnosno uzajamnog delovanja izmeu sistema i okruenja. S tim u vezi, otvorenisistemivre razmenu materije, energije i informacija sa okruenjem, dok zatvorenisistemi to ne ine.

Sa stanovita formiranja sloenih sistema oni se dele na:prirodnei vetake.Prirodni sistemi su nastali u prirodi, bez akcije oveka, i ponaaju se premaprirodnim zakonima. U ove sisteme ubrajaju se: bioloki, fiziki, geoloki iatmosferski sistemi. Vetaki sistemisu oni sistemi koje je ovek svesno stvorio, au koje spadaju: tehniki, ekonomski i drutveni sistemi, i pre svih organizacionisistemi koje, generalno uzevi, ine kompozicije prirodnih i tehnikih sistema ioveka kao biolokog sistema. Svi tehniki sistemisuzatvoreni sistemi, za razlikuod biolokihi organizacionih sistemakoji pripadaju otvorenim sistemima.

Za savremenu organizaciju rada, pak, posebno je znaajna podela sloenihsistema prema:

sposobnosti prilagoavanja ponaanja sistema promenama koje se deavajuu okruenju,

promenama sistema u vremenu i

5)Termin "hijerarhija" prvobitno je oznaavao odnose podreenosti i nadreenostistareinstva svetenikih inova. Danas se ovaj termin koristi i za druge pojmove kod kojise javljaju ovakvi odnosi [1].


9/68

9

odreenosti ponaanja sistema .U prvom sluaju sistemi se dele na: adaptivne i neadaptivne. Adaptivni

sistemi su takvi sistemi koji su, u sluajevima promena izazvanih u okruenju,sposobni da nastave svoju funkciju, dok neadaptivni sistemi, u tim sluajevima,nisu sposobni da nastave svoju projektovanu funkciju.

U drugom sluaju sistemi se dele na: statikei dinamike. Statiki sistemisu

oni sistemi kod kojih se njihova struktura i ponaanje, u toku izvesnog vremena, nemoe promeniti. U ove sisteme spadaju: geoloki iatmosferski sistemi.Dinamikisistemi su, meutim, sistemi koji se u svakom trenutku vremena menjaju. Takvisistemi su: bioloki, ekonomski, drutveni i organizacioni sistemi. Primera radi,proizvodno preduzee je dinamiki sistem, a njegovi pogoni dinamiki podsistemi.

U treem sluaju sistemi se dele na: deterministike i stohastine.Deterministiki sistemisu oni sistemi ije se ponaanje moe uvek sa sigurnoupredvideti u vremenu. Za ove sisteme je posebno karakteristino da se uvek, bezgreke, moe predskazati naredno stanje, pod uslovom da je zadato prethodnostanje sistema i da postoji izvestan program za obradu informacija, odnosno da je

poznata njegova dinamika struktura. Tipini primeri ovih sistema su tehni

kisistemi, kao to su npr. raunari koji e prema zadatom programu uvek tanoizvriti sve predviene radnje. Stohastiki sistemisu oni sistemi ije se ponaanjene moe predvideti u vremenu. Drugim reima, to su sistemi ije veliine unarednom trenutku vremena mogu uzeti ovu ili onu vrednost, bez obzira na ranijestanje. Takvi sistemi su svi dinamiki sistemi, kakvi su i proizvodni sistemi, kodkojih je uvek mogu visok stepen iznenaenja, kako unutar preduzea, tako i iznjihovog okruenja (proizvodnja po radnom nalogu, prodaja proizvoda, nabavkamaterijala i dr.).

Struktura i funkcija sloenog sistema, meutim, meusobno su zavisne.

Drugim reima, svaka promena u

strukturi sloenog sistema menja i njegovufunkciju, a svaka promena funkcije sistema trai promene u njegovoj strukturi.

Ovaj uzajamni odnos strukture i funkcije sloenog sistema naziva se povratnasprega6). S druge strane, struktura i funkcija sloenog sistema nisu proizvoljne,ve naprotiv, utvrene su prema odreenim principima, a pre svega, premaprincipu cilja. Prema ovom principustrukturaifunkcija sloenog sistema treba dase prilagode tome da sistem moe, u maksimalno moguoj meri, ostvariti svojeciljeve, odnosno postii maksimalni izlaz iz sistema. Isto tako, maksimalni izlaz jeredovno ogranien veliinom ulaza, tako da funkcionisanje sistema mora dapostigne optimalnu transformaciju ulaznih u izlazne veliine.

Ostvarivanje najrazliitijih ciljeva svakog sistema ostvaruje se, dakle, putemnjihovog funkcionisanja, koje se, inae, sastoji iz tri cilja, i to:

borbe za opstanak (kontinuiteta funkcionisanja), olakanja opstanka (poveanja efikasnosti funkcionisanja) i

6)Termin "povratna sprega", do pojave kibernetike, podrazumevao je prenos nekogpovratnog dejstva preko odreene mehanike sprege. Kibernetikaje, meutim, ukazala na to dau procesu upravljanja odluujua uloga ne pripada mehanikim spregama, veinformacijama,koje cirkuliu kroz mreu komunikacija. Zato je, sa ovog stanovita, pravilnije koristiti termin"povratna veza", nego termin "povratna sprega" [77].


10/68

10

progresa (kontinuiteta poveanja efikasnosti funkcionisanja).Borba za opstanak je najotriji zahtev kod biolokih sistema. Praktino, tu ne

postoje doputena odstupanja. Drugim reima, ako se ne postigne ovaj cilj gasi sebioloki ivot (od korena odrezana biljka propada za taj bioloki sistem).Kontinuitet funkcionisanja, odnosno borba za opstanak, kod tehnikih sistema,moe se prekinuti, kada nastaju odreeni zastoji. Ali, uklanjanjem uzroka tih

zastoja, tehniki sistemi mogu ponovo da nastave funkcionisanje. Zastoje kodorganizacionih sistema, meutim, uslovljavaju vii sistemi, iji su oni podsistemi(npr. putem dotacija, novane pomoi i dr.). Ovaj parazitizam je doputen sve dokodravanjem toga stanja vii sistemi ostvaruju svoje ciljeve. Ako pak prestanepotreba za ostvarivanjem tih ciljeva izostae izdravanje njihovih podsistema, zbogega dolazi do raspadanja ili menjanja tih podsistema.

Funkcionisanje sistema, kao nain, ali i uslov njihovog opstanka, stalno jeugroeno nekim silama koje deluju suprotno smeru funkcionisanja, nastojei dauniti, odnosno obustavi funkcionisanje.To je ujedno i ono opte usvojeno saznanjeXX veka o kretanju mase ka sopstvenom unitenju. Objektivno postojanje te sile i

borbe protiv nje bie jasnije ako se shvati pojam "entropije" u sistemu [64].Pojam "entropije" (S) preuzet je, inae, iz termodinamike7), koju jeKlauzijus(Rudolf Clausius,1822 1888) definisao preko diferencijalne jednaine:

,T

dQdS=

gde je:dS prirataj entropije,dQ prirataj toplote u sistemu pri beskonano maloj promeni stanja i

T apsolutna temperatura.Ako se, pak, radi o relativno izolovanom sistemu veeg broja tela, koja se

nalaze na razliitim apsolutnim temperaturama, tada je ukupna entropija sistema, upoetnom stanju, jednaka zbiru njihovih komponenata, tj.

.T

Q

T

Q

T

QS

3

3

2

2

1

1++=

Za ovaj sistem je karakteristino to tokom vremena toplota prelazi sa telavie temperature na tela sa manjom temperaturom, s tim to se ukupna koliinatoplote (Q) ne menja, tako da je

.QQQQ 321 ++= Posle izjednaavanja temperatura svih komponenata, meutim, dolazi do

prekida procesa prelaenja toplote, odnosno do prekida funkcionisanja samog

sistema. Drugim reima, sistem je doveden do temperaturne ravnotee, pa i do tzv.toplotne smrti, s obzirom na to da je entropija u stalnom porastu, koji moeprofunkcionisati samo sa dodatnom toplotnom energijom kako bi na taj nainponovo nastali uslovi za prelazak toplote [64].

7)PostulatKlauzijusa"da toplota ne moe da prelazi sama od sebe od toplotnog izvora saniom temperaturom na toplotni izvor sa viom temperaturom" poznat je kao drugi zakon

termodinamike[42].


11/68

11

Razmatranjem ove prirodne pojave, tj. tenje da entropijavremenom raste,da bi postigla maksimalnu veliinu, odnosno bezivotno stanje, prihvaeno jestanovite da se tu radi o vjerovatnoi koja prirodno tei da bude to vea, ali daapsolutnu veliinu nikada ne moe postii. Ove konstatacije ne umanjuju injenicuda pod uticajem entropije svi zatvoreni sistemi tee da gube svoju osobenost, tj. daiz stanja najmanje preu u stanje sve vee vjerovatnoe, odnosno iz stanja reda,

organizovanosti, osobenosti i odreenosti u stanje nereda, haosa, jednoobraznosti ibezlinosti. Ova pojava je naroito prisutna kod organizacionih sistema kod kojihje prisutan stalan proces, odnosno prirodna tenja prelaenja iz stanjaorganizovanosti u stanje sve vee dezorganizacije i haosa, a koje se spreavaraznim organizacionim merama [64].

Na poveanje entropije u datom sistemu utie: broj elemenata sistema, broj veza izmeu elemenata, definisanost odnosa izmeu elemenata, broj veza sa okruenjem,

odreenost veza sa okruenjem i entropija okruenja ili vieg sistema.

U cilju smanjenja entropije u sistemu, organizacionim merama mogue je: poveati definisanost odnosa izmeu elemenata, smanjiti broj elemenata u sistemu i smanjiti broj veza izmeu elemenata.

S druge strane, ovim merama, i pored tendencije da entropija raste, mogu se: privremeno usporiti procesi (tempo) poveanja entropije, izvesno vreme zaustaviti porast entropije i smanjiti entropija u datom sistemu.

Ova funkcionalna veza entropije sa nivom organizovanosti, odnosnoefikasnosti funkcionisanja sistema, iskoriena je uoptoj teoriji sistematako da jeentropija postala mera:

ocene valjanosti konstrukcije, rekonstrukcije i reorganizacije sistema. Utom smislu treba utvrditi entropiju pre i posle preduzetih organizacionihmera. Ako se pomenutim merama postigne manja entropija u sistemu, uodnosu na poetnu, sistem je valjaniji u proporcijama te razlike.

Sposobnosti sistema za vrenje odreene funkcije. Sistem koji jepostigao visok nivo entropije postaje nesposoban da vri funkcijuostvarivanja eljenog cilja, tj. postaje nekoristan, ak i parazit na raun

okruenja, poto troi energiju bez davanja korisnih efekata. Iz tih razloga,porast entropije u sistemu, dozvoljava se samo do odreene granice, kada semoraju preduzeti odgovarajue organizacione mere.

Intenziteta potrebne regulacije sistema. Naime, vei stepen entropije dovodisistem u stanje vee verovatnoe, kada je potrebno, u istoj proporciji, uloitidodatnu energiju (napor) u regulaciju sistema. Drugim reima, za vei neredu sistemu treba uloiti i veu energiju da bi se sistem doveo u red.Inae, merenjem nivoa entropije u sistemu moe se za njega odrediti iintenzitet potrebne regulacije.


12/68

12

Sva ova razmatranja o negativnom uticaju entropije na funkcionisanjesistema uopte, daju objanjenje za napore velikog broja istraivaa da dokau dasu informacije8), kao jedna od komponenti povratne sprege, neophodan uslov zafunkcionisanje i regulaciju funkcionisanja svakog sistema, s jedne strane, i da suinformacije u obrnutoj srazmeri sa entropijom sistema, s druge strane. Drugimreima, u sistemima krue i cirkuliu raznovrsne informacije, od kojih se putem

povratne sprege, biraju samo one koje obezbeuju uspenije funkcionisanje iregulaciju sistema. Iz ovih razloga, za pojam informacija, izraene negativnomentropijom, kao merom za red i organizovanost sistema, vee se i verovatnoa, stim to je dalje povezivanje pojma entropije sa informacijama predmet izuavanjateorije informacija[64].

Kibernetika (Cybernetics)

Termin "kibernetika" potie od starogrkih rei: k i b e r n e t i k e t e h n e

= v e t i n a u p r a v l j a n j a i k i b e r n a o = u p r a v l j a n ioznaava vetinu upravljanja brodom. Ove rei prvi je upotrebio starogrki filozofPlaton, kada je istraivao radnje navigatora, koje su tesno povezane sa dejstvomkapetana i kormilara. "Kormilar utie na kormilo i njegova radnja ima konani ciljda brod prispe u luku. Ali, kako navigator upravlja postupcima kormilara, njegovomiljenje ima kibernetski karakter. Meutim, cilj dejstva odreuje kapetan kojiizdaje komandu" [77].

Viner je kibernetiku, kao vetinu upravljanja, obnovio 1948. godine, kadaobjavljuje uvenu knjigu "Cybernetics, or Control and Communication in theAnimal and the Machine". O nastanku termina "kibernetika"Vinerpie: "Posle

zavretka rata ja sam radio na mnogim podrujima teorije poruka. Poredelektrotehnike teorije poruka, postoji jedna ira oblast koja obuhvata ne samo

prouavanje jezika, ve i prouavanje poruka kao sredstva za: upravljanjemainama i drutvom, razvoj raunarskih maina i drugih slinih automata,izvesne odraze na psihologiju i nervni sistem, kao i jednu novu teoriju naunogmetoda Donedavno ovaj kompleks ideja nije imao svoj naziv, i da bi se celaoblast mogla obuhvatiti jednom jedinom reju, oseao sam se obaveznim da jeizmislim. Otuda re "kibernetika", koju sam izveo iz grke rei "kibernetes",odnosno "kormilar"" [77]. On je kibernetiku oznaio i kao "nad" nauku,definiui je kao "nauku koja prouava regulacije upravljanja i povratne sprege uelektrinim vezama, mainama, osobama, socijalnim skupinama i sl."[64]. Danasje, ipak, mnogo prihvatljivija definicija da je "kibernetika nauka o upravljanju

8)Informacijese, sa stanovita moderne organizacije, mogu definisati kao smiljene porukepoiljaoca, koje imaju informativni znaaj za primaoca, u procesu njegovog odluivanja, a ijisadraj se odnosi na samu organizaciju. Ta poruka moe biti neko saoptenje, vest o stvarnomstanju u poslovanju, ali i neka naredba, upit, savet i sl. U novije vreme, umesto termina"informacija", sve se ee koristi termin "podatak", pod kojim se podrazumeva "sve ono to jena neki nain memorisano, zabeleeno ili registrovano, ali neiskorieno" [64]. Meutim,

podatakpostaje informacijatek onda kada se on iskoristi, uz uslov da ima napred opisani znaajza primaoca. Osim toga, uobiajeno je da se fiziki nosilac informacija, nazivasignalom [21].


13/68

13

kibernetskim sistemima na osnovu prijema, prenosa, prerade i korienjainformacija"[77].

Da bi sistemi biokibernetski oni moraju ispunjavati osobine: dinaminosti postojanja vremenskog perioda za prelazak sistema iz jednog

u drugo stanje, samoupravljivosti samostalnosti sistema u postavljanju, postizanju i

menjanju funkcije cilja, upravljivosti sposobnosti sistema da menjaju stanja u skladu sa

regulacionim dejstvima i otvorenosti sposobnosti sistema da komuniciraju sa okruenjem.

Kibernetski sistemi, zbog navedenih osobina, esto se nazivajusamoupravljivim sistemima, u koje, na osnovu dosadanjih izlaganja, spadaju i sviorganizacioni sistemi. S druge strane, kibernetika, kao nauka o upravljanju,izuava samo sisteme sa kojima se moe upravljati, tj. upravljane sisteme, u koje,takoe, spadaju svi organizacioni sistemi. Upravljanje organizacionim sistemima,zasnovano na principima kibernetike, meutim, podrazumeva da se u njima

formiraju dva posebna dela, i to deo sistema kojim se moe upravljati, tzv.upravljani deo sistemaili upravljani podsistemi deo sistema koji obavlja funkcijuupravljanjaupravljanim podsistemom, tzv.upravljaki deo sistemaili upravljakipodsistem. Upravljaki podsistem upravlja upravljanim podsistemom na osnovuinformacija i "upravljakih akcija", a u svrhu postizanja osnovnog ciljaorganizacionog sistema proizvodnja kvalitetnih proizvoda iusluga,po zahtevukorisnika i na vreme, uz najmanje mogue trokove[58].

Organizacioni sistem se, kao i svaki drugi dinamiki sistem, prema optojteoriji sistema, moe predstaviti blok-dijagramom. Blok-dijagram tog sistemaprikazan je na slici 4.

Slika 4.Blok-dijagramorganizacionog sistema

U organizacionom sistemu, posredstvom odgovarajuih "upravljakihakcija", ulazne veliine (materijali, energija i informacije) se, u toku procesaproizvodnje, transformiu u izlazne veliine(proizvode, uslugei informacije).

Inae, u organizacionom sistemucirkuliu dve grupe informacija, i to: informacije koje nose upravljake akcije upravljanom podsistemu

(informacije direktne veze) i informacije koje upravljaki podsistem prima od upravljanog

podsistema (informacije povratne veze).

PROCESPROIZVODNJE

Povratna veza

Okruenje

Ulaz Izlaz


14/68

14

Informacije povratne veze su zapravo veza izmeu ulaza i izlazaorganizacionog sistema. Drugim reima, izlazne informacije govore o kvalitetuupravljanja celim sistemom, i ako je ono loe, onda treba vriti "regulacijuupravljakih akcija", na taj nain to se putempovratne veze informacijeo stanjuupravljanog podsistema alju u "regulator" koji, na osnovu "upravljakeodluke", izvodi "regulacionu akciju" na upravljanom podsistemu i koriguje

upravljanje. Inae, "upravljaka odluka" se formira u upravlja

kom podsistemu,gde se informacije "prerauju" u signale upravljanja, na osnovu odreenih

pravila. Skup pravila po kojima seinformacije "prerauju" usignale upravljanjanaziva se algoritam9) upravljanja. U ovakvim organizacionim sistemima,meutim, postoji mogunost nadgradnje, i to tako to se umesto upravljakogpodsistema "regulaciona odluka" donosi na osnovu ugradnje algoritmaupravljanja u "regulator" koji, na bazi povratne informacije i odgovarajuegalgoritma, vri "regulacione akcije" [77].

Ipak, najvei doprinos u formulisanju kibernetike potekao je, svakako, izteorijeautomatskog upravljanja10), s obzirom na to da je veliki deo formulisanih

saznanja bilo mogue primeniti i na druge sisteme koji su sa automatima imalislinosti u strukturi i dinamici ponaanja.

Teorija informacija (Information Theory)

Teorija informacija sve probleme oko informacija, s obzirom na njihovudokazanu povezanost sa pojmom entropije, posmatra sa tri razliita aspekta, i to:sintaktikog, semantikog i pragmatikog.

Sintaktiki aspekt teorije informacija obuhvata i obrauje informacije sastanovita sigurnosti i ekonominosti prenosa podataka, a time i informacija. Ovaj

aspekt, dakle, vezan je za sagledavanje i reavanje svih onih problema koji se

9)Termin "algoritam" nastao je od imena arapskog matematiara Al`Horezmi(Muhamedben Musa), koji je iveo u IX veku, jer je prvi formulisao odreena pravila za reavanje nekiharitmetikih problema. Danas je algoritam, u optoj definiciji, niz operacija koje, sa aspekta

teorije informacija, pretvaraju ulazne u izlazne informacije, i pravila koja definiu njihovusadrinu i redosled [64].

10)Automatsko upravljanje je ono upravljanje automatima koje se ostvaruje bezneposrednog uea oveka. Istini za volju, "uee oveka u upravljanju automatima koji radeu njegovom interesu je neizbeno, ali je ono, sa usavravanjem tehnike automatskog upravljanja,

postajalo sve manje neposredno". Na poetku se ovek oslobodio neposrednog delovanja na

objekat upravljanja (upravljani deo automata) tako to je signal upravljanja, koji je sam formirao,predao tehnikom izvrnom organu. Primera radi, kod automatskog upravljanja brodom oveksvojom snagom ne pokree krmu, ve nju pokree hidraulini mehanizam za koji je ovekformirao signal upravljanja. Neto kasnije ovek naputa stvaranje signala upravljanja i formirareferentne veliine za subjekt upravljanja, odnosno upravljaki deo automata. Tako npr. kodautomatskog upravljanja friiderom ovek se oslobodio od formiranja signala upravljanja takoto je konstruisao prekidaki mehanizam (termostat) sa odreenim referentnim temperaturama,na kojima se automatski ukljuuje ili iskljuuje elektromotor) [77]. U dananje vreme, pak,funkcije formiranja signala upravljanja i referentnih veliina vre tehniki ureaji, na osnovufunkcije cilja koju postavlja ovek, o emu e vie govora biti u poglavlju "Automatizacija upotanskom saobraaju".


15/68

15

odnose na uspostavljanje odgovarajue veze kako bi se komuniciranje uoptemoglo obaviti izmeu poiljaoca i primaoca informacija, s jedne strane, i da ta vezabude sigurna u pogledu kvaliteta funkcionisanja, tj. da prijem signala bude jasan,razumljiv, bezuman, stabilan i zatien, s druge strane. U reavanju ovih problemado danas je uinjeno najvie, zahvaljujui razvoju i primeni sve savrenijihtehnikih sredstava i telekomunikacionih veza u procesu prenosa podataka,

odnosno informacija.Semantiki aspekt teorije informacija bavi se problemima informacija sastanovita njihove korisnosti za primaoca. Drugim reima, izgradnjom svesavrenijih informacionih sistema problemi selekcije informacija se reavaju saciljem motivacije krajnjeg korisnika, tj. da do njega dou samo tzv. relevantneinformacije, odnosno informacije o onome to ga interesuje, to e mu biti vrednou odluivanju za njegove dalje aktivnosti i sl. U reavanju semantikih problemaselekcije informacija, meutim, postignuti su skromniji rezultati u odnosu na onoto je ve ostvareno ili ostvarljivo na polju sintaktikog aspekta teorijeinformacija.

Pragmatiki aspekt teorije informacija angaovan je na reavanju najteegproblema u vezi sa informacijama, a to je: Kako obezbediti da se do korisnika

sigurno(sintaktiki aspekt)preneserelevantna informacija(semantiki aspekt) upravo vreme(pragmatiki aspekt)? Primera radi, za dananjeg oveka bilo bi bitnoda on dobije informaciju o ivotu na Marsu (semantiki aspekt) i to jo danas ili uto blioj budunosti (pragmatiki aspekt), jer za njega takva informacija ne znainita posle njegove smrti. Ipak, u ovoj injenici treba traiti motiv da se upornotraga za reenjima koja e obezbediti odgovarajua saznanja ili mogunosti zasaznanja buduim pokoljenjima u stalnoj borbi sa vremenom za sigurnu irelevantnu informaciju, s tim to je na ovom planu do danasnajmanje postignuto.

Teorija informacija, kao samostalna nauna disciplina, spada u rednajmlaih tehnikih nauka, za koju preovladava miljenje da ona koristi filozofskiprilaz izuavanju signala. Nedavna saznanja da su postojei sistemi za prenossignala sasvim slabo iskorieni postala su pokretaka sila za iznalaenjeefikasnijih mogunosti prenosa, obrade i memorisanja signala, koje danasobezbeuju meusobno povezivanje prostorno, pa ak i vremenski, najudaljenijihsistema. Zahvaljujui Clod Shannonudobila su se i stroija kvalitativna merila upogledu brzine i pouzdanosti prenoenja informacija komunikacionim kanalima,od poiljaoca, odnosno izvora informacija, preko kodera, do primaoca, prekodekodera. Prenoenje informacija komunikacionim kanalom ematski jeprikazano na slici 5.

Slika 5. Prenoenje informacija pomou komunikacionog kanala

Poiljalac Koder Dekoder PrimalacKomunikacioni kanal

Redudanca


16/68

16

Izvor informacija je, inae, mesto gde nastaju informacije, koje se moguemitovati iskljuivo diskretno, mada ima i miljenja da se one mogu prenositi ikontinualno, ali samo uslovno. Diskretne informacije su poruke sastavljene odniza simbola. Skup razliitih simbola sainjava apstraktnu azbuku. Svakipojedini simbol naziva se slovo te azbuke. Kao primer diskretne informacije moese uzeti tekst na srpskom jeziku, gde slovaapstraktne azbuke ine:

slova azbuke u klasinom smislu: A,a,,,,,,,,, ... cifre: 0,1,2,3, ... ,8 i 9. znaci interpunkcije: !,?,",:,; ... specijalni znaci: +,,*,/,$, ... i prazna mesta.

Konaan niz slova uzetih iz apstraktne azbuke naziva se kd. Drugimreima, kd je bilo koja jedinstvena kombinacija slova iz unapred utvreneapstraktne azbuke, kojom se obeleava jedna tano odreena diskretna informacija,bez obzira na njen smisaoni sadraj. Postupak kombinovanja odreenog brojaslova apstraktne azbuke po ureenom skupu pravila naziva se kodiranje. Dakle,

kodiranje je predstavljanje diskretnih informacija pomou slova neke apstraktneazbuke. Obrnuti postupak koji se sastoji u prevoenju slova apstraktne azbuke uprvobitnu informaciju naziva se dekodiranje.

Za kodiranje manje koliine diskretnih informacija kd najee inepojedinanih slova )1r,...,2,1,0i(x i = neke apstraktne azbuke rX , koju sainjavaskup od r slova, tj. },x,...,x,x,x{X 1r210r = dok se za kodiranje vee koliineinformacija upotrebljavaju kdovi sastavljeni od ureenih nizova (slogova) vieslova ix azbuke rX , poznatiji kao reite azbuke. Broj slova s u slogu naziva seduina rei. Kd je ravnomeran ako je svaka re iste duine s, a ako suiskoriene sve mogue razliite rei iste duine s, kdje potpun. S tim u vezi,potpun i ravnomeran kd, ije rei imaju istu duinu s, a apstraktnu azbukusainjava skup od r slova, imae srN = rei, odnosno kdova.

Za prikazivanje brojnih informacija, meutim, koriste se tzv. brojneazbuke, odnosno brojni sistemi, kod kojih su slovaazbuke ustvari cifre. Brojnisistemise dele na: nepozicione i pozicione.

Nepozicioni brojni sistemi su oni sistemi ije cifre, kojima je neki brojzapisan, imaju istu vrednost, bez obzira na mesto u konanom nizu cifarauzetih iztakvih sistema. U ove sisteme spada i rimski brojni sistemkoji, respektivno, imarimske cifre: I, V, X, L, C, D i M za arapske brojeve: 1, 5, 10, 50, 100, 500 i

1000, ali za koji vae sledea pravila: iste cifre daju broj jednak njihovom zbiru,

u sluaju da se manja cifra nae ispred vee, broj se dobija njihovomrazlikom i

ukupan broj se dobija kao zbir pojedinih cifara.Tako npr. broj 1981, prikazan u rimskom brojnom sistemu, ini sledei niz cifara:MCMLXXXI [1000+(1000100)+50+10+10+10+1=M+(MC)+L+X+X+X+I].

Pozicioni brojni sistemi su oni sistemi ije cifrese odlikuju osobinom danjihove vrednosti zavise od mesta u zapisu nekog broja x. Ovi brojni sistemi imaju


17/68

17

svoju bazu B, za koju se iskljuivo koriste prirodni brojevi, najee brojevi. 2, 8ili 10. Baze ovih brojnih sistema ine, respektivno, sledee cifre:

binarni: },1.0{B2 = oktalni: }7,6,5,4,3,2,1,0{B8 = i dekadni: }.9,8,7,6,5,4,3,2,1,0{B10 =

S tim u vezi, vrednost nekog broja x, sa bazom B, moe se zapisati nasledei nain

,BxBx...BxxBxBx...Bxx imi

nii

mm

11

00

11

nn)B( =++++++=

=

=

gde je: ix cifra brojnog sistema, },x,...,x,x{x 1B10i B baza brojnog sistema ii eksponent (ceo broj), ].m,n[i

Zapisivanje vrijednosti nekog broja x u pozicionom brojnom sistemu,meutim, vri se tako to se zapisuju samo cifre ,x i ija mesta (pozicije) u nizu

cifara zavise od eksponenta i, s tim to se celobrojni deo tog broja od njegovogdecimalnog dela razdvaja zarezom, kako sledi.xx...xx,xxx...xxx m1m210121nn +=

Tako npr. binarni broj )2(011,100101 i oktalni broj )8(13,4276 u dekadnom

brojnom sistemu imali bi vrednost

,25,182120202120202101,10010 )10(2101234

)2( =++++++=

i

.171875,223883818687828413,4276 )10(210123

)8( =+++++=

Pored ovih sistema, u tehnici se upotrebljavaju i drugi pozicioni brojnisistemi, kao to su: heksadecimalni, trinarnii kvartalnibrojni sistem,ije baze,respektivno, ine cifre:

},F,E,D,C,B,A,9,8,7,6,5,4,3,2,1,0{B16 = }2,1,0{B3 = i }3,2,1,0(4 =B .U brojnom heksadecimalnom sistemu, koji ima 16 razliitih cifara, meutim,

bilo je potrebno uvesti est novih simbola za cifre vee od 9. To suslova: ,10A )10()16( = ,11B )10()16( = ,12C )10()16( = ,13D )10()16( = )10()16( 14E = i

,15F )10()16( =

mada neki sovjetski autori koriste i sledee simbole: 4,3,2,1,0 i .5 Tako npr. heksadecimalni broj )16(4,5EA87 i kvartalni broj )4(57,2543 u

dekadnom brojnom sistemu imali bi vrednost

),10(01234

)16( 556709165161016141671685EA87 =++++=

.078125,79494740434445079,543 )10(321012

)4( =+++++=

i


18/68

18

Najjednostavniji pozicioni brojni sistem, kojim se moe preneti bilo kakvasloena informacija, je binarni brojni sistem, odnosno binarni kd. Strukturabinarnog kda, koji je potpuni ravnomeran, kada je njihova duina 4s = cifre,

ima 162N 4 == razliitih rei, odnosno kdova, prikazana je u Tabeli 1.

Tabela 1. Struktura i zapis binarnog kda duine 4s = cifre

Zapis kdaCifarski Grafiki0123 20202020 +++ 0123 21202020 +++ 0123 20212020 +++ 0123 21212020 +++ 0123 20202120 +++ 0123 21202120 +++ 0123 20212120 +++

0123 21212120 +++ 0123 20202021 +++ 0123 21202021 +++ 0123 20212021 +++ 0123 21212021 +++ 0123 20202121 +++ 0123 21202121 +++ 0123 20212121 +++ 0123 21212121 +++

Formiranje binarnog kda, meutim, moe se olakati putem grafika, kakoje to prikazano na slici 5.

Slika 5. Grafiko formiranje binarnog kda

Ako se, pak, eli saoptiti jedna od 16 informacjja (A,B,C,D,E,F,G,H,I,J,K,L,M,N, iO) sa slike 5, licu koje ima isti repertoar informacija, a da se pri tomene pokazuje prstom na samu sliku, niti da se saoptava pun naslov informacije,prethodno se mora utvrditi zajedniki jezik sa primaocem za prenoenje tih

0 1

S1S2 S2

S3 S3S3 S3

S4S4S4S4 S4 S4 S4 S4

0

0

0

1

1

1

1

1

1 0

0 00

0

0

0

0

0

1

1

11A

0000B C D

0 0 1

1 1

1

N1110

E F G H I J K L M O1111

StrukturaBroj

0123456

789

101112131415

0000000100100011010001010110

011110001001101010111100110111101111


19/68

19

informacija. Tako npr. neka treba saoptiti primaocu informaciju "N", onda jepostupak sledei: Prvo se primaloc usmerava od take S1 na desno. To je prvaodluka. Zatim se primalac usmerava opet levo u taki S2, to predstavlja druguodluku. U taki S3 obnovljen je isti postupak, koji predstavlja treu odluku. Nakraju, u taki S4 primalac se usmerava u levu stranu, koja predstavlja etvrtuodluku. Na taj nain, do eljene informacije se dolo sa etiri odluivanja u

takama S1, S2, S3i S4, pri emu je u svakoj od tih taaka bio na raspolaganju izborizmee samo dva mogua pravca: "desno" ili "levo". Ako se sada umesto nazivapravca "desno" uvede cifra 1, a pravca "levo" cifra 0, dobie se odgovarajui kdza svaku od 16 raspoloivih informacija, kako je to prikazano u Tabeli 2.

Tabela 2. Binarni kdovi za 16 razliitih informacijaInformacija A B C D E F G H I J K L M N O

Kd

000

0

000

1

001

0

001

1

100

0

001

1

010

1

100

1

011

0

101

0

110

0

011

1

101

1

111

0

111

1

Do eljene informacije "N", meutim, moe se doi i pomou algoritmaodluivanja, koji je prikazan na slici 6, tako to se u svakoj taki odluivanja S1,S2, S3 i S4, postavi jedno od sledea dva pitanja: "Da li ii desno?" ili "Da li iilevo?".

Slika 6. Algoritam odreivanja izlazne informacije "N"

POETAK

KRAJ

S1:Da li ii desno?

S2:Da li ii desno?

S3:Da li ii desno?

S4:Da li ii desno?

NE DA

NE DA

NE DA

NE DA

"N"


20/68

20

Algoritam odreivanja izlazne informacije "N" izvren je nizom faza, tzv.algoritamskih (binarnih) koraka, u takama S1, S2, S3 i S4, u kojima su se,respektivno, dobili sledei odgovori: DA, DA, DAi NE. Ako se sada svako DAoznai sa 1, a svako NEsa 0, dobie se kd 1110 izlazne informacije "N",kao toje to prikazano na slici 5.

Odluivanje koje ima samo dva stanja naziva se: POZITIVNO-

NEGATIVNO, ISTINITO-LANO, UKLJU

ENO-ISKLJU

ENO, DA-NE, odnosnodvojno (binarno) odluivanje. Jedinica za binarno odluivanje naziva se bit(skraenica engleske rei "binary digit"). Prema tome, posmatrani primer ima 4binarna odluivanja, odnosno 4 bita, pomou kojih se moe izvriti izbor izmeu

1624 = informacija. U sluaju da treba sastaviti reod 5 slova, pomou binarnogbrojnog sistema na slici 5, onda bi za nju bilo potrebno 45 bita. Uopavanje

ovog primera dovodi do sledeeg zakljuka: sbinarnih odluivanja sadri s2N = informacija, odakle nije teko odrediti najmanji broj binarnih odluivanjas, da bibinarni brojni sistem imao N razliitih informacija, odnosno stanja. Drugimreima, duina kda s, kojom se moe preneti jedna informacija, kako bi se moglo

doznati u kom se od N stanja nalazi binarni sistem, iznosi== Ns 2log ld N,

gde je ldskraenica koja oznaava logaritam sa osnovom 2 (logarithmus dualis ld), dok je koliina informacija iI , koja se moe preneti sa jednim slovomapstraktne azbuke, proporcionalna duini sloga s, tj.

,sKIi = gde je BlogK a= konstanta koja zavisi od baze B,odnosno od broja cifarar )Br( = brojnog sistema, dok je izbor osnove logaritma, u principu,proizvoljan, s tim to mora biti saglasan odnosu

.BlogblogBlog baa = Ako se, pak, za osnovu logaritma izabere broj 2 )2a( = , onda se za

binarni brojni sistem )2B( = dobija da je 1K = , tako da se koliinainformacija iI moe odrediti i na sledei nain

=iI lds = .N Koliina informacija od 8 bita naziva se bajt (izgovor engleske

rei bute).U sluaju da N informacija imaju jednake verovatnoe pojavljivanja ip

(i = 1,2,...,N), tj.N1p...pp N21 ====

=

=N

1ii ),1p( onda gornji izraz poprima

oblik

=iI ld =ip

1ld =ip ld =N

1ldN,

gde je iI koliina informacija koja moe proseno da se prenese pomoujednogslova apstraktne azbuke. Drugim reima, diskretni signal moe da ima N


21/68

21

razliitih stanja iS , s tim da svakom tom stanju signala iS odgovara izvesnakoliina informacija iI , koja zavisi od verovatnoe njihovog nastajanja ip , i totako da veoj koliini informacija odgovara manja verovatnoa nastajanjaodreenog stanja signala. Inae, definisanje koliine informacija iI neophodno jeiz razloga prorauna propusne moi komunikacionih kanala i karakteristika koderai dekodera. Za binarni kd duine 4s = cifre, koji je zapisan u Tabeli 1., kada je

16N = , srednja koliina informacija ,Ii koju moe da prenese jedno slovoapstraktne azbuke,iznosi

=iI ld (161

= ld 1 ld =)16 ld 424 = bita,

a to je u saglasnosti sa ranije izvedenim logikim rasuivanjem.U sluaju da informacije imaju razliite verovatnoe pojavljivanja

ip ),N,...,2,1i( = meutim, dobija se manja srednja koliina informacija iI po jednom slovu apstraktne azbuke, a koja, nije nita drugo do

matematiko oekivanje H sluajne veliine iI sa verovatnoama ip tj.==

==

N

1iii

N

1ii ppIH ld .pi

Veliina H je, u teoriji informacija, poznata kao bezuslovnaentropija, koja predstavlja meru neodreenosti diskretnih informacija

iI , .N,...,2,1i = Bezuslovnaentropija H , koju je 1947. godine uveo Shannon,na taj nain, daje kvantitativnu meru informacija i ona je najpogodnija veliinaza opisivanje stanja informacija u informacionim sistemima. To je jednaneprekidna pozitivna funkcija od promenljivih verovatnoa

ip , koje se

menjaju u intervalu od 0 do 1. Bezuslovna entropija H jednaka je 0,kada se pojavljuje samo jedna informacija 1I , sa verovatnoom ,1p1 = dok su sve ostale verovatnoe jednake nuli ),0p...pp( N32 ==== a toodgovara apstraktnoj azbuci sa jednim slovom, odnosno u sluaju kadaazbuka ne sadri nikakvu informaciju. Entropija H ima maksimum kada

se sve informacije iI pojavljuju sa istim verovatnoama ,N

1p i = tj.

=

=

N

1imax N

1

H ld =

N

1

ld =

N ld ,Ip ii =

to znai da maksimalna entropija maxH odgovara srednjoj koliiniinformacija iI po jednom slovu.

Ipak, od posebnog znaaja i interesa je bezuslovna entropija H binarne azbuke sa bazom 2B = ( }).1,0{B2 = Poto ova azbukapredstavlja potpun brojni sistem tada vai ,1pp 10 =+ i ako se


22/68

22

verovatnoa 0p oznai sa p, ostaje da je p1p1 = , kada izraz zabezuslovnu entropiju H poprima oblik

= pH ld )p1(p ld ).p1( Grafik ove funkcije prikazan je na slici 6.

Slika 6. Bezuslovna entropija binarnog brojnog sistema

Sa slike 6 se vidi da je funkcija simetrina u odnosu na verovatnou,2/1p = za koju entropija H ima maksimalnu vrednost .1Hmax = To znai da je

"srednja koliina informacija sadrana u primljenom signalu o poslatom jednaka

srednjoj koli

ini informacija sadranoj u poslatom signalu o primljenom"[64].Srednja koliina informacija ,Ii meutim, nije i stvarna srednja koliinainformacija isI po jednom slovu. Naime, ako je izmeu poiljaoca i primaoca

unapred utvren repertoar moguih informacija, tada postoji neka donja granicaminimalnog broja slova apstraktne azbuke sa kojim moe da se saopti odreenainformacija, dok gornja granica ne postoji. Primera radi, italac ovog teksta moiesam da odgonetne nekompletnu re"inf.cija", iako ona nije napisana sa 11 vesamo sa 7 slova, zato to on ita odeljak u kome su informacije predmetrazmatranja. Isto tako, svako zna, iz linog iskustva, da je poruka koja se aljetelegramom znatno kraa od poruke poslate telefonom. Osim toga, ako poiljalac

telegrama uloi malo vie truda, broj rei u telegramu moe se jo smanjiti, a da pritome poruka ne izgubi nita od svog znaaja. Na osnovu navedenih primera lako semoe zakljuiti da postoji viak slova ili rei sa kojima se saoptava odreenainformacija, odnosno poruka. Taj viak slova ili rei u odnosu na njihov potrebanbroj za prenos odreene informacije ili poruke naziva se redudanca R. Drugimreima, redudanca R predstavlja razliku izmeu maksimalne entropije maxH istvarne entropije ,Hs tj. ,HHR smax = dok jerelativna redudancar odnosredudance R i maksimalne entropijeHmax, koja se moe zapisati na sledei nain

p

H


23/68

23

.H

H1

H

HH

H

Rr

max

s

max

smax

max=

==

Odnos maxs H/H naziva serelativni informacioni sadraj.Smisao redudance, odnosno relativne redudance, bie pokazan na primeru

engleske azbuke, koja ima 27 slova, raunajui i razmak izmeu rei. Ova azbukaima maksimalnu entropiju =

max

H ld 755427 ,= bita po slovu i procenjenu stvarnuentropiju 22,1Hs = bita po slovu, tako da relativna redudancar iznosi

%.4,74744,0755,4

22,11r ===

To znai da je 74,4% slova u engleskom jeziku suvino, odnosno redudantno. Ipak,bez ovih slova tekst na engleskom jeziku ne bi bio uvek u potpunost razumljiv, ilibi pak trebalo uloiti dosta truda da se razume.

2.3. OSNOVNA PODELA MODERNE ORGANIZACIJE RADA

Na poetku svoga razvoja moderna organizacija rada obuhvatala je dvanauna podruja, i to:

organizaciju proizvodnje i organizaciju poslovanja.

Organizacija proizvodnje

Organizacija proizvodnje je nauno podruje u modernoj organizaciji radakoje se bavi istraivanjem, projektovanjem i usavravanjem proizvodnih sistema

(statiki deo proizvodnje), te istraivanjem, projektovanjem, usavravanjem,pripremanjem, koordiniranjem i praenjem odvijanja tehnolokih procesa i procesaproizvodnje (dinamiki deo proizvodnje), da bi se uz optimalne trokove dobiliproizvodi u utvrenom roku i u traenoj koliini i kvalitetu. Pri tome se uzimaju uobzir ovek i njegove mogunosti, raspoloivi materijali i sredstva za rad, kao injihovo uzajamno delovanje. Zaorganizaciju proizvodnje danas se ee koristitermin "industrijsko inenjerstvo" (Industrial Engineering) [49].

Organizacija poslovanja

Organizacija poslovanja je iri pojam od organizacije proizvodnje, jerobuhvata sve poslove preduzea, koji se prema srodnosti i svrsi kojoj slue, kao iprema metodama i tehnikama u njihovom izvravanju, grupiu u vei ili manji brojfunkcija, koje se dalje dele na podfunkcije. Podfunkcije su takve grupe srodnihposlova koje, na najbolji nain, mogu obaviti specijalisti. Tako npr. funkcija zaodravanje sredstava za radmoe se podeliti na specijalizovane podfunkcije, i to:podfunkciju za investiciono odravanjeipodfunkciju za tekue odravanje [53].

Funkcijesu, u principu, povezane i izmeu njih se uspostavljaju interakcije,s tim to u procesu vertikalne podele rada funkcije upravljanja,rukovoenja i


24/68

24

izvrenja imaju znaaj primarnih funkcija, s obzirom na to da objedinjavajuposlove u preduzeu kojima se:

trasiraju pravci i smernice razvoja preduzea, upravlja njegovim sredstvima (resursima) i organizuje izvravanje poslova radi postizanja ciljeva preduzea.

S tim u vezi, svaka od ovih primarnih funkcija je veoma znaajna za

opstanak, rast i razvoj preduzea, mada funkcija upravljanja, ipak, predstavljaosnovnuprimarnu funkciju.Funkcija upravljanja, u osnovi, utvruje ciljeve preduzea5), odnosno

upravljake akcije i strategiju za ostvarivanje tih ciljeva i sve odluke u vezi samerama za realizaciju postavljene strategije, poslovanja i razvoja preduzea.Drugim reima,funkcija upravljanja, u uem smislu, podrazumeva odluivanje ociljevima preduzea, kao i o nainu i sredstvima kojima se ti ciljevi mogu ostvariti

Nosioci funkcije upravljanja su osnivai preduzea, oni koji su uloilikapital i koji su, kao vlasnici kapitala, odnosno akcija, zainteresovani za njihovoefikasno korienje, uveavanje i oplodnju. Pravo upravljanja preduzeem njegovi

vlasnici ostvaruju preko organa upravljanja, kao to su: skuptina akcionara iupravni odbor, to znai da vlasnici akcija, pa time i vlasnici preduzea, mogu bitii radnici koji se, u razliitim uslovima i na razliite naine, ukljuuju u proceseupravljanja preduzeem. Pored toga, radnici kao vlasnici radne snage imaju pravoda uestvuju i u procesu upravljanja o pitanjima uslova rada, radnog organizovanjai zarada. O ovim pitanjima radnici se ukljuuju u proces upravljanja prekoorganizacija radnikih sindikata, koji se postavljaju kao pregovaraki partnervlasnicima kapitala [68].

Skuptina akcionara, koju ine akcionari, odnosno njihovi predstavnici, jenajvaniji organ upravljanjapreduzeem, s obzirom na to da:

donosi i menja statut, utvruje poslovnu politiku, usvaja godinji obraun i izvetaje o poslovanju i odluuje o najvanijim pitanjima za preduzee, a pre svega o:

o raspodeli godinje dobiti i pokriu gubitaka,o poveanju i smanjenju osnovnog kapitala,o statusnim promenama, promeni oblika i prestanku preduzea,o promeni prava vezanih za pojedine vrste akcija io zastupanju preduzea u sudskim postupcima.

Skuptina akcionarase saziva najmanje jedanput godinje (redovna), a njeno

sazivanje se objavljuje na 21 dan pre odravanja. Akcionari koji imaju ilipredstavljaju najmanje desetinu osnovnog kapitala mogu od upravnog odborazahtevati i vanredno sazivanjeskuptine akcionara, uz navoenje pitanja o kojimabi ona trebalo da odluuje, kao i razloga za njeno sazivanje.

5)Ciljevi preduzea se dalje ralanjuju na podciljeve, u ijoj realizaciji uestvuju razninivoi organizacionih celina preduzea. Ovo ralanjivanje ciljeva preduzea na podciljevenjegovih sastavnih delova je veoma vano, s obzirom na to da neusklaenost ciljeva preduzeakao celine sa pojedinanim podciljevima dovodi do konflikata u preduzeu [53].


25/68

25

Upravni odborje organ upravljanjapreduzeem, koji njime upravlja u duhuodluka i smernica skuptine akcionara, a u skladu sa zakonskim propisima,statutom preduzea i ostalim instrumentima koji reguliu poslovanje preduzea.Delokrug radaupravnog odboramoe se podeliti u tri osnovne grupe poslova, i to:

poslove pripremanja predloga odluka za skuptinu akcionara, po svimpitanjima koja spadaju u njenu nadlenost (npr. predlog godinjeg obrauna,

predlog izvetaja o poslovanju, predlog raspodele dobiti i dr.), poslove izvravanja i sprovoenja naloga i zakljuaka skuptine akcionara u

cilju reavanja tekue problematike u vezi sa poslovanjem preduzea i poslove samostalnog odluivanja o tekuoj problematici, a koji spadaju u

njegovu nadlenost (npr. donoenje investicione odluke, donoenje odluke oosnivanju novih preduzea i dr.).

S druge strane, proces upravljanja predstavlja kontinuirane aktivnostidonoenja odluka, koje proimaju celo preduzee, sve organizacione celine unjegovom sastavu i sve zaposlene. (Sve odluke u preduzeu se dele na: strateke itaktike. Strateke odluke se najee odnose na planiranje i programiranje razvoja

preduzea, a osnovni kriterijum njihovog vrednovanja je efektivnostpreduzea5)

,dok taktike odlukeobezbeuju realizaciju stratekih odluka, u ijem domenu jerelevantno operativno planiranje, a osnovni kriterijum njihovog vrednovanja jeefikasnostpreduzea6)). U vezi sa tim aktivnostima, sadraj procesa upravljanjamoe se definisati kroz odluke organa upravljanja, a pre svega kroz odluke:

o tekuoj i razvojnoj poslovnoj politici preduzea, kroz tekue planoveposlovanja, kojima se odreuju ciljevi, strategija i mere za realizacijuciljeva, kako bi se obezbedila negova trajna egzistencija,

koje se odnose na organizaciju poslovanja i funkcionisanje celog preduzea injegovih delova, procesa rada i poslovanja u svim odnosima realizacije

funkcija rukovoenja i izvrenja, u vezi sa upravljanjem i raspolaganjem sredstvima za proizvodnju u domenu

proste i proirene reprodukcije kapaciteta (odravanja, rekonstrukcije,modernizacije i proirenja kapaciteta),

koje se odnose na raspodelu dobiti i raspolaganja sredstvima fondova i u vezi sa radnim odnosima i kadrovskom politikom u preduzeu.

Inae, svaka ova odluka, bez obzira na nain njenog donoenja, ima nekesvoje opte karakteristike, a to su:

vanost, stepen sloenosti i vreme i trokovi.

Vanost pojedinih odluka svakako da nije ista, a i posledice primene donetihodluka, pri reavanju razliitih ekonomskih, tehnolokih, socijalnih i slinihproblema, sasvim sigurno, nemaju istu teinu. Osim toga, i naini donoenja

5)Efektivnost (effectivity)preduzeaje njegova uspenost da odabere proizvode i uslugekojima e zadovoljiti potrebe na tritu i ostvariti poslovni uspeh.

6)Efikasnost (efficiency)preduzeaje njegova sposobnost da se, u ostvarivanju svojihciljeva, ulaganja svedu na najmanju moguu meru, odnosno "proizvoditi na najbolji mogui

nain".


26/68

26

odluka se razlikuju od sluaja do sluaja, kao i metode koje se tom prilikomkoriste. Ovo posebno vai za situacije kada se pretpostavlja da e se posledicedonetih odluka protezati u duem vremenskom periodu.

Stepen sloenosti svake odluke narasta ako je za njeno donoenje potrebno: razmatrati vei broj promenljivih veliina, bitnih za problem, operisati sa strogo zavisnim ili sekvencijalnim promenljivim veliinama i

koristiti nekompletne i nepouzdane podatke koji opisuju te veliine.Vreme i trokovi vezani za donoenje odluka, posebno poslovnih, suizuzetno znaajni. Zato se odluke moraju donositi na vreme, a period njihovogpripremanja i donoenja ne sme biti neracionalno dug. Isto tako, vrednost odlukesvakako ne sme biti manja od trokova koji su napravljeni pri njenom donoenju,ali sa kljunom napomenom da je cena pogrene odluke, ipak, najvea.

Funkcija rukovoenja koordinira rad na svim organizacionim nivoimapreduzea i usmerava akcije na ostvarivanju zajednikih ciljeva preduzea. Ovafunkcija, takoe, sagledava sve pojave i probleme realizacije poslovnih i razvojnihodluka nosilaca funkcije upravljanja i predlae im mere za donoenje novih

odluka ili za menjanje ve donetih odluka u toku njihove realizacije. Funkcijurukovoenja uglavnom ine tri podfunkcije, i to: podfunkcija rukovoenjapreduzeem, podfunkcija rukovonja rukovodiocima i podfunkcija rukovoenjaradnicima i radom.

Podfunkcija rukovoenja preduzeem obuhvata sve poslove koji su vezaniza postavljene ciljeve preduzea i sve akcije koje omoguavaju preduzeu daostvari te ciljeve. Ovako shvaena podfunkcija rukovoenja preduzeempodrazumeva sledee: da je nosiocimafunkcije rukovoenjatano utvren domet,tj. polje aktivnosti i stepen odgovornosti za odgovarajue stvaralake poduhvate. Stim u vezi, rukovoenje preduzeem mora biti zasnovano na naunim osnovama,

to pretpostavlja da se rad nosilaca funkcije rukovo

enja moe klasifikovati,analizirati i organizovati, uz njegovo "oslobaanje" od intuicije, koja je, naalost,dugo vremena bila prisutna u shvatanju rukovoenja. Meutim, to ne znai da jerukovoenje preduzeem iskljuivo nauka. Naprotiv, ono je vie praksa negonauka, tanije, i praksa i nauka, u ijem spoju dolaze do izraaja tzv. subjektivnesnage, uslovljene prisustvom ljudi kao nosilacafunkcije rukovoenja.

Podfunkcija rukovoenja rukovodiocima obuhvata sve poslove koji eomoguiti rukovodiocima da kontroliu svoj rad i da pomognu unapreenju irazvoju novih, tj. buduih rukovodilaca. Ovi poslovi, po prirodi stvari, nisujednostavni, jer je re o organizaciji preduzea, koja treba da odgovori unapred

postavljenim zahtevima i kriterijumima. U tom smislu, Peter Drucher kae:"Organizacija preduzea ne moe biti neki mehaniki zbir nasumice rasporeenihljudi i sredstava za proizvodnju, venaprotiv, ljude i sredstva za proizvodnju trebatako rasporediti i povezati kako bi se ostvarila to vea produktivnost rada.

Drugim reima, nivo produktivnosti rada ne zavisi ni od nekog logikog redosledaradnika i maina, ve od rasporeda rukovodilaca u unutranjoj organizaciji

preduzea".Podfunkcija rukovoenja radnicima i radomobuhvata sve poslove koji e

stvoriti uslove da preduzee efikasno obavlja svoju delatnost. Da bi se to i


27/68

27

ostvarilo, P. Drucher naglaava da "treba napraviti takvu organizaciju rada iljudi, pri emu organizacija rada mora biti u skladu sa potrebama ljudi, aorganizacija ljudi u skladu sa zahtevima visoke efikasnosti".

S druge strane, sadraj funkcije rukovoenjapreduzeem, oslanjajui sena njenu prethodnu podelu, moe se grupisati u tri grupe poslova, kako sledi:

Ekonomski poslovi rukovoenja preduzeem izraavaju se u poslovnom

odluivanju, poto nosioci funkcije rukovoenjapredlau mere poslovne politikesa ciljem da se realizuju donete odluke, mada i sami donose odluke iz domenatekue poslovne i razvojne politike, kadrovske i finansijske politike i organizacijepreduzea. U ostvarivanju ovih poslova ispoljava se "kapacitet" nosilaca funkcijerukovoenja u smislu njihove inventivnosti, kreativnosti, preduzimljivosti iprofesionalizma.

Organizacioni poslovi rukovoenja preduzeem ogledaju se u poslovnojkulturi preduzea, motivaciji zaposlenih i uticaju nosilacafunkcije rukovoenjanaponaanje zaposlenih. S tim u vezi, nosioci funkcije rukovoenja morajupoznavati psihologiju ponaanja ljudi i biti uzoran obrazac za odnos zaposlenih

prema radu, vrednostima, idejama i idealima. Jednom reju, nosioci funkcijerukovoenjamoraju imati izgraen stav prema partnerima, saradnicima i drugimradnicima.

Drutveni poslovi rukovoenja preduzeem izraavaju se u duhuposlovnog morala i dobrih poslovnih obiaja, ostvarivanju drutveno zadate ulogeu smislu vrenja delatnosti za koju je preduzee osnovano, socijalne zatite i brigeza zaposlene i, najzad, u potovanju propisa o zatiti ivotne sredine.

Nosiocifunkcije rukovoenjasu rukovodei organ preduzeai rukovodiocina svim organizacionim nivoima preduzea. Rukovodei organ preduzea moebiti inokosni(direktor) ili kolegijalni organ(odbor direktora board directors).

Direktor preduzea je organ poslovoenja koji, sutinski, ostvaruje vezuizmeufunkcije upravljanja ifunkcije rukovoenja, zato to je on istovremeno iizvrni organ upravljanja i najvii rukovodei organ preduzea. Ovakav poloajdirektora je i logian, s obzirom na to da je funkcija upravljanja neprekidna, aorgani upravljanja funkcioniu samo za vreme zasedanja, odakle sledi da je onneposredno odgovoran za pravilnu primenu zakonskih i drugih propisa kojireguliu poslovanje preduzea, kao i za pravilno sprovoenje u ivot svih odluka iuputstava, dobijenih od organa upravljanja. U ostale neposredne obavezedirektora preduzea spadaju i sledei poslovi:

predvianja i planiranja,

reavanje organizacione problematike, koordinacije rada svih nosilacafunkcije rukovoenja, kontrole i analize celokupnog poslovanja preduzea, staranja o unapreenju rada u svim organizacionim delovima preduzea i brige o ljudima i imovini preduzea.

Iz prirode navedenih obaveza jasno proistie da se direktor preduzea nemoe uputati u detalje, a jo manje u voenje operativnih poslova.

Na kraju, P.Drucheristie, da rukovodioci moraju posebno biti svesni togada je visoka produktivnost rada znaajno uslovljena odreenim psiholokim i


28/68

28

vremenskim faktorima. U skladu sa tim, rukovodioci su duni da podstiu iprihvatljivim pohvalama i priznanjima utiu na ljude da angaovanije rade. to setie vanosti vremenskog faktora ono lei u injenici da rukovodioci, radei usadanjosti, tj. u konkretnim i poznatim uslovima, moraju istovremeno raditi i zabudunost, odnosno za nove i najveim delom nepoznate uslove. Od uspenostiizvrenja tih radova bie obezbeen prosperitet i opstanak preduzea u budunosti,

a to rukovodioci moraju imati na umu prilikom donoenja svih poslovnih odluka.Donoenje odluka od strane nekog rukovodioca, meutim, moe se vriti narazliite naine: nekada je reo donoenju vrlo jednostavnih odluka, a nekada je,da bi se one uopte mogle doneti, neophodno vriti izuzetno sloene analize. Ipak,svaki proces donoenja odluke, koji se obino naziva "reavanjem problema7)",karakteriu sledee faze:

identifikacija problema, dijagnoza uzroka, predvianje moguih reenja problema, evaluacija moguih reenja,

donoenje odluke i sprovoenje odluke.

Prvo to rukovodilac treba da uradi kada dobije neku informaciju je daotkrije da li je zaista u pitanju problem. Uz to, oprezan rukovodilac e proveriti iverodostojnost informacije. Nakon identifikacije problema rukovodilac e sebipostaviti sledee pitanje: Da li je to moj problem?

prikupljanje injenica (za svaku odluku potrebni su podaci o svimrelevantnim faktorima),

analiza injenica(proveriti sve prikupljene podatke, a verovati samo onometo je tano),

predvianje budueg stanja(proceniti sve promene koje bi mogle nastupitiu budunosti, kao to su: promene u cenama, ponudi i tranji, resursima i dr.,i koje bi uticale na uspeh cilja koji se eli postii odlukom),

donoenje odluka(izbor optimalnog kursa akcija za realizaciju cilja),Spisak relevantnih faktora koji utiu na sve odluke u preduzeu je vrlo

veliki, s tim da se oni mogu grupisati u tri skupine, i to: resursi, tehniki faktori i ljudski faktori.

Resursi obuhvataju vreme, novac, kapacitete, materijale, istraivake i

konstruktivne biroe, dok su tehniki faktori oni faktori koji direktno utiu natehnika reenja, kao to su: oblik, masa, otpornost, korozija, tehnololoki procesi i

7)Re"problem" u "Leksikonu stranih rei i izraza" autora Milana Vujaklijeobjanjenaje kao "dubiozno iliteko pitanje" i bilo bi divno kada bi svi problemi bili prezentirani na listupapira, u obliku pitanja, kao to je npr. ovo: "Za koju re je ulakod anagram?". Na alost,rukovodilac vrlo rijetko nailazi na ovakve probleme i obino su problemi koje on reava mnogokompleksnii.


29/68

29

sl. Ljudski faktorisu, takoe, vrlo znaajni za donoenje odluka, jer obuhvatajuzahteve etike, estetike, meuljudskih odnosa, otpor prema novitetima i sl. [53].

Izvrna funkcija, kao jedna od tri primarne funkcije, deli se naspecijalizovane podfunkcije, odnosno na tzv. sekundarne izvrne funkcije. To su:

funkcija istraivanja i razvoja, funkcija planiranja, funkcija proizvodnje, funkcijakontrole, komercijalna funkcija, finansijska funkcija i kadrovska funkcija. Pored

ovih funkcija, izvrnoj funkciji pripada i grupa optih poslova (pravni poslovi,poslovi administracije, poslovi sekretarijata, poslovi obezbeenja i poslovi zatitena radu), kojima je zajednika karakteristika da se ne mogu povezati ni sa jednomod sekundarnih funkcija, mada svi oni zajedno obezbeuju njihovofunkcionisanje.

Za organizaciju poslovanja, danas se sve ee koristi termin"menament", odnosno izgovor engleske rei "management", koja je izvedenaod glagola m a n a g e = upravljati, rukovoditi, rukovati, imati pod svojimuticajem, umeti se snai sa nekim, voditi, svriti, izvriti, savladati, moizavladati situcijom, uspeti i sl. U vezi sa terminom "menament", meutim,

miljenja mnogih protagonista moderne teorije organizacije idu u tom pravcu da jeprvo nastao termin "menaer", pa tek onda termin "menament". Naime, udoba manufakturnih radionica, a kasnije i kod manjih fabrika, vlasnici suneposredno sudelovali u poslovanju, i to, razume se, na komandnim pozicijama.Sdruge strane, rast industrijske proizvodnje uslovljavao je razvijanje mree lica kojae, na osnovu prenetih zadataka i ovlaenja, u ime vlasnika iz prethodnogperioda, pokretati poslovne procese (komandovanje) i delovati u toku i na krajutih procesa (koordinacija i kontrola). Iz uloge tih lica u poslovnim procesimaizrastao je menamentkoji, na osnovu delegiranih ovlaenja, rasporeuje radnezadatke na svoje potinjene prema njihovim sposobnostima i obezbeuje za teprocese kvalitetno i celishodno funkcionisanje [8].

Operaciona istraivanja (Operation Research)

Operaciona istraivanjavezana su za 1937. godinu kada je profesor Blekit(Blackett) sa manesterskog univerziteta, lan Kraljevskog drutva, dobitnikNobelove nagrade i bivi mornariki oficir, formirao prvu operativnu grupu,sastavljenu od razliitih strunjaka, za reavanje ratnih operacija. Ove operacije suse provodile postupno po fazama kako sledi:

uoiti uticajne faktore od kojih, u najveoj meri, zavisi rezultat, stvoriti hipotezu o posmatranim zbivanjima i izgraditi prikladan model, ispitati i proveriti hipotezu pomou modela i doneti zakljuke.

Ubrzo potom spominju se poboljanja radarskih sistema, protivvazduneodbrane, borbe protiv podmornica, voenja konvoja brodova na Antlantiku ibombardera nad neprijateljskim podrujima [10a].

Posle II svetskog rata operaciona istraivanja se sve vie upotrebljavaju uprivredi i industriji sa zadatkom da proue odreenu operaciju i uslove pod kojimase ona odvija kako bi se pronaao nain kojim se dolazi do optimalnih rezultata u


30/68

30

datom sluaju. Operaciona istraivanja, na taj nain, postaju podloge zaodluivanje, koje e biti zasnovane na nauci, jer je sasvim jasno da odluivanje opostupcima samo na osnovu iskustva i intuicije postaje sve tee, naroito ondakada postoji veliki broj moguih reenja nekog problema, a treba izabratinajoptimalnije, odnosno najpovoljnije [10a].

Logistika (Logistic)Logistika se, kao nauna disciplina, poela da primenjuje za reavanje

mnogih problema u organizacionim sistemima, tek pre nekoliko decenija, kao"nauka poslovnog upravljanja, inenjerstva i drugih aktivnosti koje seodnose na definisanje zahteva, projektovanje i odravanje tehnikihsistema, kako bi se obezbedilo njihovo propisno funkcionisanje iostvarivanje postavljenih ciljeva"[40]. Do tada je ona iskljuivo predstavljalapodrku vojnim sistemima, koji su se sve ee poeli koristiti na veimrastojanjima i prostranstvima, zbog ega je mnogi autori i danas smatraju "delom

vojne nauke koja se bavi pokretima, snabdevanjem i zbrinjavanjem trupa" [39].Inae, termin "logistika" vezuje se za dve rei, grku: l o g o s (l o g i c o s)= r a u n a n j e (r a z u m n o p r o c e n j i v a n j e) i nemako-francusku:l o g o r l o g i s = z b r i n j a v a n j e. Danas se, uopteno gledano, "logistikabavi kretanjem predmeta rada sa jednog mesta na drugo i njihovim uvanjem zato vreme" [39].

Upravljanje organizacionim sistemom, zasnovano na principima logistike,najee funkcionie na tzv. principu pet nula:

nula zaliha i nula vremenskih zastoja JIT(Just in Time), nula greaka u proizvodnji i nula incindentnih sluajeva TQC (Total

Quality Control) i nula papirnih dokumenata EDI(Electronic Data Interchange).

JITje savremeni logistiki pristup procesu proizvodnje sa ciljem da se roba,u zahtevanoj koliini i kvalitetu, nae "u pravo vreme" kod korisnika ili na mestupotronje. On se zasniva na brzom i efikasnom ispunjavanju svih zahteva,generisanih na tritu, sa pokretanjem kontinuiranih tokova roba i informacija krozsve elemente proizvodnog sistema. Primenom JIT-a postiu se sledei efekti:

organizacija proizvodnje i transporta u skladu sa potrebama trita, integracija logistike svih funkcija: nabavke, proizvodnje, skladitenja,

prodaje, transporta i sl.,

veza odravanja sa procesom proizvodnje, kojom se onemoguavapojava otkaza i kvarova, i na taj nain, eliminiu nepotrebni zastoji i minimizacija zaliha i vremena zadravanja robe za vreme procesa

proizvodnje i transporta.U primeni JIT-a najbolji rezultati su postignuti u Njemakoj, naroito u

automobilskoj industriji, koja je, pod pritiskom meunarodne konkurencije,prihvatila parolu: "Bre, bolje i jeftinije!".

TQC je logistiko upravljanje procesom proizvodnje koji onemoguavapojavu bilo kakve greke. Osnovni cilj TQC-a glasi: "Uraditi odmah ispravno!".


31/68

31

Naglasak lei na "odmah".Sve ostalo je neproduktivno, jer kota puno vremena inovca, a vee i kapacitete. Svest o kvalitetu nastaje svakodnevno, identifikovanjemzaposlenih sa radom, dok spreavanje greaka izrasta iz iskustva i to tako da "svesto kvalitetu plus spreavanje greaka" pridonose da se kvalitet postie ve napoetku [39].

EDI je sistem elektronske razmene i prenosa podataka, bez korienja

papirnih dokumenata, kako u preduzeu, tako i izmeu razliitih preduzea.Primenom EDIsistema postiu se sledei efekti u procesu proizvodnje i transporta: smanjenje raznih vremena ekanja i zastoja, izbegavanje trokova nabavke i razmene papirnih dokumenata, bolje korienje saobraajnih sredstava, mogunost uvoenja integralnog transporta i uklapanje poiljalaca u EDIsistem.

Za dalji razvoj i uvoenje EDI sistema od posebnog znaaja je ireprihvatanje numeracije i obeleavanja jedinica pakovanja ili jedinica rukovanjatzv. prugastim (bar) kodom, jer omoguava elektronsko oitavanje podataka.

Kao primer zemlje koja je uspeno uvela EDIsistem navodi se Holandija. Ona jekrajem 1990. godine imala oko 250 korisanika EDI sistema koji su meusobno,godinje, razmenjivali oko tri miliona poruka (podataka) preko kompjutera itelekomunikacione mree [39].

2.1.2. INDUSTRIJSKO INENJERSTVO

Industrijsko inenjerstvo, onakvo kakvo je sada i kakvo e biti ubudunosti, predodreeno je onim to je bilo u prolosti. Ono se pojavilo kaoposebna nauna disciplina krajem XIX i poetkom XX veka, a postie pun uspehposle drugog svetskog rata. Opte prihvaena definicija industrijskog inenjerstva

vezana je za 1955. godinu koja glasi: "Industrijsko inenjerstvo je naunadisciplina koja se se bavi projektovanjem, usavravanjem i postavljanjemintegrisanih sistema maina, materijala i ljudi, pri emu koristi saznanja izoblasti matematike, fizike i drutvenih nauka, povezujui ih sa savremenimprincipima inenjerske analize radi odreivanja predvianja i procene rezultatadobijenih od ovih sistema". Ova definicija stvorena je na osnovu miljenjarukovodilaca industrijskog inenjerstva iz oblasti: poslovanja, industrije, kolstva,konsultantskih organizacija i vlade SAD, a sa njom je saglasan i Ameriki institutindustrijskih inenjera (American Institute of Industrial Engineers AIIE).

Korene dananjeg industrijskog inenjerstva ine Taylorovi radovi na

iznalaenju metoda za maksimalizaciju uinka. U tom smislu, glavna preokupacijaTaylora bila je poveanje uinka na radnom mestu, pri emu je prenebregavaoljudske mogunosti. Taylorova formula za maksimalnu proizvodnju glasi:"Svakom radniku postaviti tano odreen zadatak, koji treba da obavi uodreenom vremenu i na odreeni nain"[12].

Taylor je, kao poslovoa u Midwale Steel Company, prvi pokuao daodgovori na sledea dva pitanja:

1. "Koji je najbolji nain da se uradi neki posao?"i2. "ta treba da sadri dnevni uinak? ".


32/68

32

U daljoj razradi svojih zamisli o efikasnijoj organizaciji proizvodnjeTayloristie potrebu strogog podvajanja planiranja i pripreme proizvodnje od neposredneproizvodnje. On, u tom kontekstu, naglaava: "Treba uiniti sve to je mogue uprethodnoj pripremi, kako bi izvriocu ostalo samo da obavi radni zadatak, i tona najbolji mogui nain, postiui najvei uinak. Drugim reima, radnik uneposrednoj proizvodnji ne treba da misli ve samo da poslui za slepo

izvravanje projektovanh zadataka"[27].Nekoliko godina kasnije, za vreme rada u Zavodima elika u Bethlehemu,Taylor obavlja svoje uveno prouavanje rada sa lopatom kojom se prebacuje nekimaterijal (gvozdena ruda, ugalj i dr.). On izvodi detaljne analize dimenzija lopate itom prilikom otkriva sledee: ako radnik lopatom moe jednim pokretom daprebaci 9,8 kg materijala, to e omoguiti da koliina prebaenog materijala u tokudana bude maksimalna. Prilagoavanjem dimenzija lopate razliitim materijalima,koji se pomou nje prebacuju, omogueno je da se, u toku tri godine, smanji brojzaposlenih na prebacivanju materijala na 140 radnika, uz isti dnevni uinak. Cenaprebacivanja materijala lopatom, tom prilikom, smanjena je sa 7 8 centi na 3 4

centa po toni [27].Taylor, u istom preduzeu, prouava i utovar gvozdenih odlivaka u kolica zatransport. Utovar se obavljao tako to je radnik uzimao odlivke sa gomile nazemlji, prenosio ih preko koso postavljene daske i utovarao u kolica.Taylor jeanalizirao sutinski sadraj ovog niza sukcesivnih radnji i izradio tabelu vremenaza taj posao. Radnici su, zatim, privikavani da za ovaj posao budu nagraeni pokomadu, umesto da budu plaeni na dan. Prvoklasan radnik je, na taj nain, mogaoda prenese 47 t na dan i da zaradi 1,85 $. Starom metodom rada prosean radnikdnevno je prenosio 12 t i za to dobijao 1,15 $. Ovoj Taylorovoj metodi radnici su,na poetku, pruali otpor, ali suoeni sa stimulativnim sistemom nagraivanja,ubrzo su i sami zatraili njeno uvoenje [27].

Taylorova preokupacija isterivanjem maksimalnog uinka, na raunzapostavljanja radnika, meutim, vodila je ka njihovoj rafiniranoj eksploataciji, udatim drutvenoekonomskim odnosima, tako da je ubrzo bila izloena otrojktitici, sa ideoloke take gledita. Za razliku od zapostavljanja Taylorovogkoncepta za ostvarivanje to veeg uinka, njegovo iznalaenje racionalnijihmetoda rada i pokuaji merenja rada, predstavljaju znaajan doprinos razvojunaune organizacije rada.

Rani razvoj industrijskog inenjerstva, pored Taylora, neraskidivo je vezan iza grupu njegovih sledbenika (Amerikanaca), koji su bili aktivni u tom domenuposlednjih decenija XIX veka, a pre svega za Henry L. Gantta (1860 1919) iFrenka B. Gilbretha(1868 1924).

Gantt je, za razliku od Taylora, teite svojih radova stavljao na studijuvremena (Time Study). On je, iako pod veoma jakim uticajem Taylora,prouavanju elemenata rada i sistema stimulacije prilazio mnogo vie sa humanestrane. Gantt je razvio i grafiku metodu za planiranje i praenje proizvodnje tzv.gantograme, koji su naroito doli do izraaja u diskontinuiranoj proizvodnji.


33/68

33

Gilbreth, za razliku od Gantta, u prvi plan stavlja studiju pokreta5)(Motion Study).Tipian primer Gilbrethove studije pokreta je njegov dobro poznatirad na poboljanju naina zidanja u graevinarstvu. On je veoma rano zapazio dasvaki zidar ima svoj sopstveni nain rada i da ne postoje dva zidara koji bi imaliistu metodu i iste pokrete

Documents

Organizacija u Postanskom Saobracaju[1]