ORGANIZACIONO PONAŠANJE

doc. dr Katarina Zakić

POJAM ORGANIZACIONOG PONAŠANJA

Definicija organizacinog ponašanja: Leri Kamings: Organizacino ponašanje je

način razmišljanja, način shvatanja problema, sprovođenja istraživanja i pronalaženja odgovarajućih rešenja.

Uža definicija: Organizacino ponašanje obuhvata razumevanje, predviđanje i kontrolu ljudskog ponašanja u organizaciji.

Ponašanje = f(Lične karakteristike, Sredina)

ZNAČAJ IZUČAVANJA ORGANIZACIONOG PONAŠANJA

Organizaciono ponašanje počinje da se razvija 80-tih godina dvadesetog veka, usled pada produktivnosti zaposlenih.

Iako su se poboljšavale tehnologije, bolje alocirali resursi, i bolje rukovalo finansijama došlo je pada produktivnosti.

Odgovore za ovakve probleme je dalo organizaciono ponašanje – problem je bio u rukovođenju ljudima, tj. oni nisu bili zadovoljni svojim poslom.

Značaj izučavanja – razumevanje ponašanja ljudi unutar organizacija, smanjivanje konflikata na poslu, kanalisanje ljudskih napora u produktivnom smeru, unapređivanje efikasnosti poslovanja.

NAUČNI OSNOVI ORGANIZACIONOG PONAŠANJA

Antropologija – nauka o čoveku (organizaciona kultura)

Sociologija – nauka o društvu (industrijski odnosi tj. grupe)

Psihologija – nauka o ljudskom ponašanju (ponašanje pojedinaca u društvenom okruženju)

Teorija organizacije – istražuje strukture i procese u samoj organizaciji (individualno i grupno ponašanje u okvirima organizacije)

Upravljanje ljudskim resursima – selekcija i obuka kadrova u kompanijama (to je samo jedan deo organizacionog ponašanja)

PRISTUPI ORGANIZACIONOM PONAŠANJU

Kognitivni pristup – (Tolman) ljudsko ponašanje je afektivno, podsvesno. Određeni događaj će dovesti do određenih posledica.

Bihevioristički pristup – (Pavlov, Votson i Skiner) ljudsko ponašanje je posledica vidljivih uzroka tj. pokretača ljudskog ponašanja.

Pavlov i Votson – S-R model (stimulans - odgovor na stimulans)

Skiner – R-S model (odgovor na stimulans – stimulans)

Socijalno-saznajni pristup – kombinacija dva prethodna pristupa (SOBC model)

RAZLIKE IZMEĐU LJUDI I NJIHOV UTICAJ NA ORGANIZACIONO PONAŠANJE

Razlikujemo podelu na primarne i sekudarne kategorije razlika između ljudi:

Primarna kategorija – to su razlike među ljudima na koje pojedinci imaju malo uticaja, a to su: godine, rasa, etnička pripadnost, rod i seksualna orjentacija

Sekudarna kategorija – to su razlike na koje pojedinci mogu više uticati nego na primarne kategorije, i tu spadaju obrazovanje, radno iskustvo, prihod, supružnički status, religiozna uverenja, geografska lokacija, roditeljski status, stil ponašanja.

Obe kategorije razlika utiču na sve zaposlene a samim tim i na efektivnost organizacije.

NIVOI ORGANIZACIONOG PONAŠANJA

1. INDIVIDUALNI PROCESI

Individualno ponašanje je osnova za uspeh organizacije, te je stoga njegovo razumevanje krucijalno za uspešan menadžment. Postoje interni i eksterni faktori pojedinaca koji oblikuju ponašanje pojedinaca na poslu:

Interni faktori – stečene sposobnosti, motivacija, percepcija, stavovi, ličnost i vrednosti pojedinca.

Eksterni faktori – sistem nagrađivanja organizacije, politika organizacije, grupno ponašanje, stil vođstva, dizajn organizacije.

1. GRUPNI I INTERPERSONALNI ODNOSI – način na koji funkcionišu grupe, kako se stvaraju timovi, kako se ispoljava moć u organizaciji, donose odluke, komunicira unutar kompanije i vodi kompanija, oblikuju rezultati preduzeća.

2. ORGANIZACIONI PROCESI - organizaciona kultura, organizaciona struktura i dizajn, organizaciona dinamika.

TEORIJE MENADŽMENTA I ORGANIZACIONO PONAŠANJE

RAZVOJ TEORIJE MENADŽMENTA

KLASIČNAŠKOLA

ŠKOLAMEĐULJUDSKIH

ODNOSA

KVANTITATIV-NI

PRISTUP

BIHEVIORISTIČKI PRISTUP

INTEGRATIVNIPRISTUP

NAUČNIMENADŽMENT

(TEJLOR, GILBRET, GANT)

PRELAZNI PERIOD(PARKER FOLET,

ŠELDON, BERNARD)

(MASLOV, MEKGREGOR)

SISTEMSKI PRISTUP

ADMINISTRATIVNA TEORIJA

(FAJOL, VEBER)

HOTORNSTUDIJA(MAJO)

SITUACIONI(KONTIGENTNI)

PRISTUP

PROCESNI PRISTUP

KLASIČNA ŠKOLA

1. Naučni menadžment – Tejlor, Gilbret, Gant Tejlor – metodologija realizacije naučnog upravljanja. Frenk i Lilijan Gilbret – izučavali su rada kako bi

eliminisali nepotrebne pokrete ruku i tela, a pored toga su eksperimentisali sa alatom i opremom, kako bi optimizovali radne performanse.

Gant – poznat je po gantogramima, grafičkim kartama koje menadžeri mogu da koriste u procesu planiranja i kontrole rada. One pokazuju odnos između planiranog i završenog rada na jednoj osi i proteka vremena na drugoj.

PRIMER GANTOGRAMA

KLASIČNA ŠKOLA

2. Administrativna teorija – Fajol i Veber Fajol – menadžment je planiranje (predviđanje),

organizovanje, koordiniranje i kontrolu. Napravio je podelu preduzetničkih aktivnosti u kompaniji: tehničke aktivnosti, komercijalne, finansijske, obezbeđenje, računovodstvene i menadžerske.

Veber (teorija birokratije) – idealan tip organizacije je nazvao “birokratija“. Pod tim se podrazumeva sistem u kome postoji podela rada sa jasno definisanom hijerarhijom, gde su detaljno data pravila i regulative i razvijeni specifični odnosi.

Birokratija je po njemu zasnovana na: 1. legalnom autoritetu 2. pozicionom autoritetu 3. harizmatskom autoritetu.

ŠKOLA MEĐULJUDSKIH ODNOSA

1. Prelazni period – Meri Parker Folet, Oliver Šeldon i Čester Bernard

Folet – konflikti i grupe Šeldon – služenje društvu Bernard – strateško planiranje; autoritet

rukovodilaca zavisi od toga koliko autoriteta prihvataju podređeni; zona ravnodušnosti

2. Hotorn studija – Majo - ljudi nisu racionalna i ekonomska bića; socijalna interakcija je važna.

KVANTITATIVNI PRISTUP

Teorija odlučivanja Teorija verovatnoće Linearno i nelinerno programiranje Matematička statistika

Koristi se za planiranje, alokaciju zaliha i kontrolu (kompjuterski softveri).

BIHEVIORISTIČKI PRISTUP Maslou – teorija hijerarhije motiva i potreba

Daglas Mekgregor – teorija X i Y

INTEGRATIVNI PRISTUP

1. sistemski pristup – ulazi-transformacija- izlazi

2. kontigentni pristup – sve zavisi od situacije

3. procesni pristup – organizacija se posmatra kao mreža poslovnih procesa

DALJI RAZVOJ MENADŽMENT TEORIJE

Teorija haosa – kombinovanje sistema Teorija kulturnog sklada – Hendi –

nacionalna kultura utiče na poslovnu praksu

INDIVIDUALNI PROCESI

POJAM LIČNOSTI

Reč ličnost potiče od latinske reči persona koja je označavala govor kroz nešto ili iza nečega (rimski i grčki glumci, koji su nosili maske).

Pod ličnošću podrazumevamo spoljašnje (visina, težina, crte lica…) i unutrašnje simbole (elementi ponašanja-karakter).

Definicija ličnosti po Rajtu: relativno stabilni aspekti pojedinaca, koji ih razlikuju od drugih ljudi i formiraju osnove naših predviđanja njihovog budućeg ponašanja.

PROMENLJIVE KOJE UTIČU NA RAZVOJ LIČNOSTI

1. Nasleđe – se odnosi na genetičku osnovu. Različiti su stavovi na koji način ono utiče, od onih koji smatraju da se ličnost nasleđuje, do onih koji smatraju da samo lično iskustvo utiče na ličnost.

2. Okruženje – obuhvata kulturu, porodicu i članstvo u raznim grupama.

OSOBINE LIČNOSTI

Svaka osoba ima sopstveni sistem razmišljanja i ponašanja, svoj specifičan stil ili ličnost. Ličnost se definiše kao kombinacija stabilnih fizičkih i mentalnih karakteristika koje daju pojedincu njegov identitet. Ove karakteristike ili osobine, proizvod su interakcije genetskih i uticaja iz okruženja.

Kada govorimo o osobinama ličnosti neophodno je da uočimo razlike između tipova ličnosti i kakva je kontrola koju on poseduje unutar organizacije.

TIPOVI LIČNOSTI Postoji više načina na koji možemo razvrstavati ličnosti, a u

knjizi su navedena tri načina: 1. Fundamental Interpersonal Relations Orientation

(FIRO) – tri dimenzije interpersonalnih relacija Uključivanje ličnosti – stepen uspostavljanja novih kontakata

i povezivanja sa drugima Kontrola – pokazuje stepen dominacije i moći koju osoba želi Naklonjenost – stepen bliskosti sa osobama iz okruženja

Ove tri dimenzije imaju dva nivoa – izraženu dimenziju (ispoljeno ponašanje) i željenu dimenziju (ono što se priželjkuje).

Sve tri relacije se boduju od 0 do 9.

PRIMER FIRO B TESTA LIČNOSTIUKLJUČIVANJE KONTROLA NAKLONJENOST

ISPOLJENO ISPOLJENO UKLJUČIVANJE

7

ISPOLJENA KONTROLA

1

ISPOLJENA NAKLONOST

7

UKUPNOISPOLJENO PONAŠANJE

15

ŽELJENO ŽELJENO UKLJUČIVANJE

7

ŽELJENA KONTROLA

9

ŽELJENA NAKLONOST

7

UKUPNO ŽELJENO

PONAŠANJE

23

UKUPNA POTREBA ZA UKLJUČENJEM

14

UKUPNA POTREBA ZA KONTROLOM

10

UKUPNA POTREBA ZA NAKLONOŠĆU

14

UKUPNE INTERPERSO-

NALNE POTREBE

38

TIPOVI LIČNOSTI

2. Myers-Briggs Type Indicator (MBTI) - 4 dimenzije po kojima se ljudi razlikuju

Ekstrovertne (introvertne) osobe Razumne ili senzitivne (intuitivne) osobe Mislene (osećajne) osobe Prosuđivačke (posmatračke ili perceptivne

osobe)

Kombinovanjem ovih preferencija moguće je identifikovati 16 tipova ličnosti.

TIPOVI LIČNOSTI

3. Model ličnosti pet faktora 1. prijatnost 2. društvenost 3. intelektualna otvorenost 4. emocionalna stabilnost 5. savesnost (osetljivost)

Istraživanja pokazuju da su organizacije često nastanjene populacijom ljudi sličnih preferencija.

USKLAĐIVANJE LIČNOSTI POJEDINCA SA POSLOM

Postoje tri osnovna načina za usklađivanje pojedinca i njegovih sposobnosti sa zahtevima posla:

1. Prva strategija je selektovanje osoba čije su postojeće sposobnosti najbolje usklađuju sa zahtevima posla.

2. Drugi pristup je sprovođenje obuke tj. treninga tako da zaposleni steknu veštine i znanja, u skladu sa zahtevima posla.

3. Treća strategija je redizajniranje poslova tako da se zaposlenima daju samo oni zadaci koji odgovaraju njihovim poslovnim sposobnostima.

Položaj kontrole (lokus kontrole)

Interni položaj kontrole – odnosi se na ljude koji veruju da sami kontrolišu događaje i njihove posledice.

Eksterni položaj kontrole – odnosi se na ljude koji veruju da su njihove performanse posledica određenih okolnosti koje se nalaze van njihove neposredne kontrole.

Osobe sa internim položajem kontrole: pokazuju veću radnu motivaciju; snažnije osećaju da napori vode rezultatima; pokazuju bolje rezultate kod zadataka koji

zahtevaju učenje ili rešavanje problema; ostvaruju veće zarade...

Struktura sistema ličnosti Sistem ličnosti (self-koncept) je struktuiran oko četiri

osnovna podsistema:

1. Lični ciljevi – ciljevi su one stvari ili događaji kojima težimo u budućnosti, kako bi smo zadovoljili svoje osnovne potrebe. Zadatak menadžera je održavanje kompatibilnosti između ciljeva pojedinaca, delova organizacije i celog sistema.

2. Kompetentnosti – su karakteristike ljudi koje vode superiornijim performansama. One uključuju znanja i veštine. U zavisnosti od mere u kojoj pojedinac može da nađe načine sa prevede kompetentnost u efektno ponašanje, on će uspeti da ih iskoristi i da da svoj doprinos.

3. Verovanja – su ideje koje ljudi imaju u vezi sa svetom i načinom na koji on funkcioniše.

4. Vrednosti – formiraju bazu karaktera jedne osobe. Dok se neke vrednosti menjaju tokom života, druge ostaju duboko ukorenjene u ličnosti pojedinca.

Karakteristike ličnosti koje utiču na organizaciono ponašanje

Svoju ličnosti ljudi ispoljavaju preko stavova, sposobnosti i emocija.

1. STAVOVI – su naučena predispozicija da se odgovori na konzistentno naklonjen ili nenaklonjen način u odnosu na dati objekat. Vrednosti i stavovi nisu uvek u harmoniji. Istraživanja pokazuju da se stavovi češće menjaju tokom mladosti i starosti, nego tokom srednjih godina. Tri faktora koja su uticala na ove rezultate su veća lična stabilnost, uverenje da se ima više znanja i potreba za jakim stavom.

2. SPOSOBNOSTI –obuhvata prirodne sklonosti i stečene sposobnosti potrebne da se uspešno izvrši zadatak. Možemo ih definisati i kao kapacitet osobe da obavi neki posao ili zadatak. Sposobnosti mogu biti fizičke (senzorne, motorne, mehaničke) i intelektualne (verbalne, numeričke).

Karakteristike ličnosti koje utiču na organizaciono ponašanje

Inteligencija predstavlja stepen sposobnosti pojedinca da konstruktivno razmišlja, prosuđuje i rešava probleme. Ranije se smatralo da je ona po rođenju deteta data, ali su kasnija istraživanja opovrgla ovu teoriju.

Pored inteligencije koju merimo IQ-om, postoje i shvatanja da postoji i emotivna inteligencija. Ona se drugačije naziva i empatija tj. sposobnost da se saoseća sa drugim ljudima.

3. EMOCIJE – definišu se kao kompleksne, patentirane, organske reakcije u vezi sa načinom na koji mislimo i ponašamo se, dok ulažemo napore da opstanemo napredujemo i dostignemo ono što želimo. Postoje pozitivne i negativne emocije.