Organska poljoprivreda u Srbiji 2017 - Tehnologija hrane · PDF fileAP Dobra poljoprivredna praksa I Nemaka organizacija za me unarodnu saradnju (G

srpski

Organska poljoprivreda u Srbiji2017

Министарствопољопривреде изаштите животнесредине

Izdava�:Nacionalno udru�enje za razvoj organske proizvodnje Serbia organika

Publikaciju je podr�ala: Nema�ka Savezna Vlada kroz �Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH�.

ACCESS- Program za razvoj privatnog sektora u Srbiji

Autor:

Editor:

MSc. Ivana Simi�, Serbia Organika Beograd

Zagorka Markovi� GIZ ACCESS

Fotogra�je:Nenad Jani�ijevi�, Dr Vladan Ugrenovi�, Prof dr Slobodan Milenkovi�

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

631.147(497.11)"2017"

СИМИЋ, Ивана, 1971- Organska poljoprivreda u Srbiji : 2017 / [autor Ivana Simić ;fotografije Nenad Janićijević, Vladan Ugrenović, Slobodan Milenković]. -Beograd : Nacionalno udruženje za razvoj organske poljoprivrede SerbiaOrganica, 2016 (Novi Sad : Europromet). - 59 str. : ilustr. ; 30 cm

Podaci o autoru preuzeti iz kolofona. - Tiraž 1.000. - Str. 6: Predgovor /Branislav Nedimović. - Str. 7: Predgovor / Nada Mišković. - Str. 3:Predgovor / Stephan Heieck. - Napomene i bibliografske reference uz tekst.

ISBN 978-86-88997-08-9

a) Еколошка пољопривреда - Србија - 2017COBISS.SR-ID 226971660

Organska poljoprivreda u Srbiji2017

tra a

P E

A E A

I I I E

E A E P I E: A E I I I A I I

. P OIZVODNA S U U A

. P OIZVO A O GANS IH P OIZVODA, O GANS A GAZDINS VA

. INDUS IJA P E ADE O GANS E H ANE

. ANCI V EDNOS I I S VA ANJE V EDNOS I

. O GANIZACIJE CIVI NOG D U VA A IVNE U SE O U

. IS A IVANJE I AZVOJ U PO JOP IV EDI, SAVE ODAVNE US UGE I S A US ZNANJA U INDUS IJI

. O GANS A P OIZVODNJA I BIODIVE ZI E (BIO O A AZNOV SNOS )

. NACIONA NI P OG AM AZVOJA O GANS E P OIZVODNJE U S BIJI

P I I A A E P E A E

. NACIONA NI P OG AM U A NOG AZVOJA EPUB I E S BIJE

. S A EGIJA BIO O E AZNOV SNOS I . S BIJE OD . DO . GODINE

. INANSIJS A POD A ZA SE O O GANS E P OIZVODNJE

. O A NO I E ZA O GANS E P OIZVODE

I E I I A

. ME UNA ODNO I E E EVAN NO ZA O GANS U P OIZVODNJU IZ S BIJE

. . rendovi i okvirni uslovi

. . Izvoz Srbije

. . Prilike za plasiranje proizvoda u Nema koj i drugim zemljama Evropske unije

. ZA ONODAVNI O VI EV OPS E UNIJE I PU S BIJE A NJEMU

I A E E E A I A A A E

. . P EGOVA A O POG AV JE - PO JOP IV EDA I U A NI AZVOJ

. ZA ONODAVNI O VI ZA O GANS U P OIZVODNJU U S BIJI

. I NI PO ENCIJA ZA P OIZVO A E IZ S BIJE

P E I E I I I A P E I E I I A

. I NI PO ENCIJA ZA INVES I O E IZ EV OPE

. IDEN I I ACIJA PO ENCIJA A I PO EBA SE O A

I A I I P AP E

A A

P A A E A A P I A E A I I

E IA A I A

1 regled udela povr ina pod organsko proi vodnjo

2 ovr ine pod organsko proi vodnjo u periodu godine

regled povr ina po ka egorija a biljne proi vodnje u godini

Organska biljna proi vodnja obradivo e lji e po godina a

Organska s o arska proi vodnja u

Organska s o arska proi vodnja po godina a

7 Organska biljna proi vodnja po regioni a u godini

roj proi vo a a u periodu godine

k ivna udru enja u sek oru organske proi vodnje

10 s ra iva ke i nau no obra ovne ins i u ije u ve i sa poljoprivredo

11 iljevi na r a a ionalnog ak ionog progra a ra voja organske proi vodnje u Srbiji

12 a ionalne ins i u ije i inis ars va pove ana sa poljoprivredo i podr ko

1 aspon ini alni i aksi alni ena na alo organski sve i proi vodau periodu sep e bar ok obar godine

1 aspon ini alni i aksi alni ena na alo do a i prera eni organskipre ra beni proi voda u Srbiji u periodu sep e bar ok obar godine

1 rednos i vo a organski proi voda u il

1 vo organski proi voda po e lja a u godini

17 vo organski proi voda po grupa a proi voda u godini

1 deo u e a proi voda i grupa organski proi voda u ukupno r i u odabranie alja u vropi godine

1 on rolne organi a ije koje i aju ovla enje S a godinu

PI A A E A

PI A AFI AStruktura biljne proizvodnje (do septembra ).

Odnos povr ina u periodu konverzije i povr ina sa organskim statusom.

Struktura organske sto�arske proizvodnje.

Oprema i mehanizacija kori �eni na poljoprivrednom . gazdinstvu koje se bavi organskom proizvodnjom i izvori nabavke

20 S O anali a sek ora organske proi vodnje u Srbiji



.

.

A E I E I A I I

A A Austrijska agencija za razvojP Bruto doma�i proizvod

AP ZPP - Zajedni�ka poljoprivredna politika Evropske unijeEF A Sporazum o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi

E I Dohodak pre odbijanja kamate i porezaE Evropska komisijaE Evropska unijaFA Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivreduF I Strane direktne investicije

AP Dobra poljoprivredna praksaI Nema�ka organizacija za me unarodnu saradnju

(G Z do . januara . godine) Genetski modi kovano

A P Analiza opasnosti i kriti�ne kontrolne ta�keIF A Me unarodna federacija pokreta organske poljoprivrede

F Me unarodni monetarni fondIPA Instrument za pretpristupnu pomo�IPA Instrument pretpristupne pomo�i za ruralni razvojI Me unarodna organizacija za standardizaciju

Nema�ka razvojna banka P Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivredeA Nacionalna asocijacija za organsku proizvodnju �Serbia organica�

Nevladina organizacijaP Nacionalni program ruralnog razvoja od . do . godineE Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj

Istra�ivanje i razvojP Sporazum o stabilizaciji i pridru�ivanju

vajcarska korporacija za razvojIEPA Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza epublike Srbije

E Mala i srednja preduze�aAI Ameri�ka agencija za me unarodnu pomo�

A Odeljenje za poljoprivredu Sjedinjenih Dr�ava Svetska zdravstvena organizacija Svetska trgovinska organizacija

P E Branislav Nedimovi�Ministar poljoprivrede i za tite �ivotne sredine

Svesni smo da organski proizvodi poslednjih godina postaju sve interesantniji za potro a�e, ali i izazov za na e proizvo a e da se uklju e u ovaj sektor

�

pozitivan rast i prema uje vrednost od osamdeset milijardi dolara.

Prirodni potencijali kojima Srbija raspola�e svrstavaju je u zemlje u kojima se organska proizvodnja mo�e jo intenzivnije razvijati, Prethodne godine do lo je do zna ajnog porasta povr ina pod organskom proizvodnjom kao i broja gazdinstava koja se bave ovom proizvodnjom.

Jedan od veoma bitnih zadataka pored izvoza jeste i ja anje doma�eg tr�i ta organskih proizvoda. S obzirom da se danas kvalitet hrane meri njenim uticajem na zdravlje, mo�emo re�i da konzumiranje organski proizvedene hrane doprinosi

� �

Na zadatak kao ministarstva nadle�nog za bavljenje ovom proizvodnjom jeste da stvorimo to povoljnije uslove i okru�enje za bavljenje ovom proizvodnjom, iniciramo umre�avanje proizvo a a i prera iva a u cilju proizvodnje organskih

�

�

P E Nada Mi kovi�Predsednik Upravnog odbora Nacionalnog udru�enja za razvoj organske proizvodnje Serbia Organika

Dragi prijatelji, U susret osmogodi njici osnivanja Nacionalne asocijacije �elela bih da istaknem da se organski sektor u Srbiji za to vreme suo avao sa mnogim izazovima, ali i da je zahvaljuju�i zalaganju svih u esnika konstantno i ao napred, i paralelno sa medjunarodnom a rmacijom dobijao na zna aju i u doma�im okvirima. Izuzetno me raduje injenica da organska proizvodnja bele�i za samo jednu godinu ogroman skok o emu svedo e svi parametri, kako pove�anja ukupnih povr ina, broja proizvo a a, tako i iznosa izvoza. e injenice ulivaju nadu svih nas koji se trudimo da ova proizvodnja kao va�na grana poljoprivrede, ali i privrede na e dr�ave dobija sve zna ajnije mesto koje joj i pripada i daje snagu da se jo aktivnije zala�emo za njen dalji prosperitet budu�i da njenim razvojem ostavljamo i na em potomstvu jedno lep e, bogatije i zdravije mesto za �ivot

S po tovanjem

P E Dr. Stephan HeieckGIZ ACCESS vo a projekta

Po nalogu nema kog Saveznog ministarstva za privrednu saradnju i razvoj (BMZ), program GIZ-ACCESS od . godine podr�ava razvoj organske poljoprivrede u Srbiji. Uzimaju�i u obzir rast potra�nje za zdravijom hranom na globalnom nivou, evropske ciljeve u tom pogledu, kao i nesumnjivi potencijal Srbije da odgovori na ove zahteve kao zemlja dobavlja , ovaj fokus projekata se pokazao kao veoma razuman.

aspolo�ivi podaci o organskoj poljoprivredi govore sami za sebe. Od po etka novog milenijuma do kraja . globalni obim organskog tr�i ta porastao je skoro pet puta, te danas prelazi milijardi dolara. Stoga je na globalnom nivou poljoprivredno zemlji te pod organskim usevima u tom periodu ostvarilo zna ajan rast, na vi e od miliona hektara, od ega je otprilike u proizvedeno Evropi.Zahvaljuju�i zajedni kim naporima Srbija prati ove obu avaju�e trendove na tr�i tu. Prema novouspostavljenom sistemu prikupljanja podataka u periodu od pet godina izme u . i

. godine povr ina pod organskom proizvodnjom se pove�ala za uklju uju�i porast samo u pro loj godini, te je danas dostigla je preko . ha.Ministarstvo poljoprivrede i za tite �ivotne sredine Srbije prepoznalo je veliki potencijal organske proizvodnje i zna aj koji ona mo�e imati za budu�i ekonomski razvoj zemlje. Stoga, kao rezultat uspe ne saradnje sa Ministarstvom, ali i drugim javnim i privatnim partnerima, do sada je ostvaren zna ajan napredak Nacionalni akcioni plan za organsku proizvodnju je razvijen i potpuno integrisan u Nacionalnu strategiju za ruralni razvoj, zakon o organskoj proizvodnji je u najve�oj meri uskla en sa zakonodavnim okvirom EU, kreirana je baza podataka koja sadr�i odgovaraju�u statistiku o organskoj proizvodnji i proizvo a ima, uspostavljen je integrisani sistem kontrole, uklju uju�i doma�u serti kacionu ku�u, koja je na listi EU, a aktuelni trendovi iz oblasti organske proizvodnje uspe no su transferirani iz zapadne Evrope u Srbiju.Ova bro ura nudi pregled o trenutnom statusu organske proizvodnje u Srbiji, pru�aju�i osnovne informacije o organskoj poljoprivredi, ali i o narednim aktivnostima u okviru lanca vrednosti, odnosno prerade i marketinga. italac �e saznati da sve ve�i broj proizvo a a vo�a iz centralne i zapadne Srbije uspe no izvozi smrznute proizvoda (uglavnom bobi asto vo�e) na svetsko tr�i te. Primetna je tendencija velikih kompanija da u u u organsku proizvodnju �itarica u Vojvodini. Ali pre svega je vazno ista�i da su ve�ina organskih proizvo a a u Srbiji mali poljoprivrednici, kojima je potrebno obezbediti bolje okvirne uslove za razvoj biznisa, tehni ku podr ku i pristup doma�im i me unarodnim distributivnim kanalima kako bi bili konkurentni i uspeli na tr�i tu.Na kraju, ova bro ura ima misiju da zainteresovanima predstavi potencijale organske proizvodnje u Srbiji i da doprinese ve�oj posve�enosti, anga�ovanju, kao i kreiranju novih radnih mesta u ovom sektoru.

Organska poljoprivreda u Srbiji

A E AOva studija opisuje trenutni status organske poljoprivrede u Srbiji i ispituje sektor u kontekstu istorijskog razvoja, budu�ih izazova i prilika. Prvi koraci ka razvoju organske proizvodnje vezuju se za . godinu, kada je nevladina organizacija (NVO) erra s uspostavila promotivnu mre�u, kojoj su pristupili proizvo a i i tehni ko i akademsko osoblje uklju eno u proizvodnju organske hrane. Dvadeset est godina kasnije, koriste�i podr ku mnogih doma�ih i me unarodnih institucija, ministarstava, tehni kih organizacija i investitora, sektor organske proizvodnje u Srbiji dostigao je zavidan nivoNacionalna asocijacija Serbia organika je osnivanjem pre godina objedinila u esnike i sistematski i kontinuirano radi na kompletnom razvoju sektora

Ipak, u okviru konteksta modernizacije ekonomije u celini, a posebno poljoprivrede, i potrebe da se ovaj sektor oblikuje na takav na in da se sam mo�e integrisati u okvir ZPP, organska proizvodnja te ko posti�e zadovoljavaju�i razvoj, uprkos velikim potencijalima i konstantnom porastu glavnih indikatora. U proizvodnji dominiraju ratarske kulture, zatim vo�e uz konstantan rast proizvodnje �itarica i uljarica. Ve�i deo ovih proizvoda se izvozi, naro ito u EU, jer je doma�e tr�i te slabo razvijeno usled nedovoljne kupovne mo�i stanovni tva. Me utim, prisutan je i trend sve sna�nijeg razvoja doma�eg tr�i ta, iako je ono i dalje malo. Potra�nja za organskim proizvodima postoji u mnogim zemljama, a Srbija ima izuzetne ekolo ke, klimatske i tehni ke uslove da, pored tradicionalnog jagodastog i ostalog vo�a, proizvodi povr�e, �itarice i uljarice iz organske proizvodnje, koje su veoma tra�ene na me unarodnom tr�i tu. Me utim, gazdinstvima koja se bave organskom proizvodnjom potrebna je pomo� pri nabavci odgovaraju�e mehanizacije, drugih tehni kih sredstava i kapitala kako bi podigli proizvodnu e kasnost do nivoa koji im obezbe uje konkurentnost na nacionalnom, regionalnom i tr�i tu EU. Stoga je kori �enje Instrumenta pretpristupne pomo�i za ruralni razvoj (IPA D) glavna ansa za sektor organske proizvodnje u Srbiji. Uz investicionu podr ku IPA D-a i

proizvo a i i prera iva i mogu zapo eti sa podizanjem e kasnosti proizvodnje i postepenim ja anjem uloge svoje zemlje u sektoru organske proizvodnje Evrope, istovremeno odr�avaju�i njene postoje�e prednosti nezaga eno zemlji te, ugledne ustanove za istra�ivanje, razvoj i obrazovanje, bliskost sa odre enim tr�i tima i duga tradicija uzgajanja i prerade izuzetno tra�enih proizvoda (jagodastog i ostalog vo�a, povr�a, �itarica i uljarica).

9

Nekoliko udru�enja u estvuje u razvoju i promociji sektora Vladine institucije, predvo ene Ministarstvom poljoprivrede i za tite �ivotne sredine, prate sektor i vode ra una o njegovim potrebamaPri Privrednoj komori Srbije u okviru Udru�enja za poljoprivredu aktivno radi i zala�e se za interese sektora Grupacija za organsku proizovodnju koja je po etkom . godine osnovana na inicijativu Serbia organikeOko instituta, fakulteta, ustanova za istra�ivanje i razvoj i srodnih tela poma�u u stvaranju i propagiranju najadekvatnijeg sistema proizvodnjeest ovla �enih kontrolnih organizacija, koje rade u oblasti kontrole i serti kacije u

organskoj proizvodnji, nadle�no je za po tovanje doma�ih i me unarodnih propisa na osnovu kojih se izdaje serti kat za organski proizvod.


1 I I I E

Primena metoda organske proizvodnje u Srbiji po ela je mnogo pre dono enje zakonodavnog okvira.

Organska proizvodnja je po ela razvoj u ju�noj Srbiji u okolini Blaca . godine, zahvaljuju�i poslovnoj inicijativi kompanije DenJuro koja je rezultirala izvozom prvog kontigenta organskog vo�a iz Srbije . godine. azvoj nevladinog sektora organske proizvodnje u Srbiji zapo eo je . godine osnivanjem udru�enja erra s u op tini Subotica, Ova NVO je svoje postojanje zapo ela kao deo Otvorenog univerziteta Subotica, a za lanove je imala predstavnike Univerziteta u Novom Sadu. Organizacija erra s sprovela je veliki broj kampanja sa ciljem promovisanja organske proizvodnje u

skladu sa standardima Me unarodne federacije za organsku poljoprivredu (I OAM).

I OAM o organskoj proizvodnji zemalja centralno-isto ne Evrope. Organizacija erra s ostala je dugo pokreta ka snaga razvoja sektora organske proizvodnje u Srbiji, dok su formalne i neformalne grupe koje promovi u ovu oblast po ele da se pojavljuju i u drugim delovima zemlje. U vreme Savezne epublike Jugoslavije donet je i prvi Zakon o organskoj proizvodnji u Srbiji. Nakon uspostavljanja nove vlade . godine po ele su da pristi�u strane investicije, kao i kupci, projekti i donatori, to je stvorilo priliku za unapre enje znanja i izvoznih mogu�nosti. Avalon iz Holandije, SIDA iz vedske i Diaconia iz Nema ke bile su prve strane organizacije koje su regionalnim projektima promovisale organsku proizvodnju u Srbiji. GIZ je . godine pru�io podr ku organizaciji erra s u uspostavljanju saradnje sa nema kom kontrolnom organizacijom BCS, time postavljaju�i temelje za nastajanje prve kontrolne organizacije u Srbiji. Ove me unarodne organizacije prepoznale su potencijal organske proizvodnje u Srbiji i olak ale formiranje novih udru�enja koja se bave organskom proizvodnjom, prvenstveno na lokalnom i regionalnom nivou. tavi e, nekoliko kompanija po elo je da radi na organskoj proizvodnji okrenutoj izvozu. GIZ je . godine podr�ao prvo u e �e srpskih trgovaca i prera iva kih kompanija na me unarodnom sajmu Biofach u Nirnbergu u Nema koj. Zajedno sa Zelenom mre�om Vojvodine, organizacija erra s zapo ela je razvoj lokalnog tr�i ta, to je rezultiralo odr�avanjem prvog Biofesta u Subotici . godine. U narednim godinama, osim GIZ-a, i SIPPO iz vajcarske, Ameri ka agencija za me unarodni razvoj (USAID) i Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede (MP V) tako e su podr�ali u e �e srpskih proizvo a a i

poslovnih ljudi na sajmu Biofach.

okom narednih godina mnogi strani donatori su prepoznali organsku proizvodnju kao GIZ, USAID Agrobiznis projkat, AO, ADA, EC, SIDA , UNDP i drugi.

Osnivanjem Nacionalnog udru�enja Serbia organika (NASO) u maju . godine dolazi do objedinjavanja u esnika u organskoj proizvodnji i aktivnog zauzimanja za interese organskih proizvo a a i ostalih u esnika sektora kod dr�avnih institucija kao i stimuli u�i interakciju i promovi u�i organsku primarnu proizvodnju i preradu, kako u zemlji tako i u inostranstvu. NASO trenutno okuplja oko u esnika sektora, koji su prisutni i u drugim srodnim udru�enjima i organizacijama. Veliki broj lanova dolazi iz

10


sektora primarne proizvodnje, prerade, trgovine, serti kacije, akademskih i ostalih institucija.

Organski sektor dobija u februaru . godine veliku podr ku Privredne komore Srbije pri kojoj se na inicijativu Serbia organike osniva Grupacija za organsku proizvodnju pri Udru�enju za poljoprivredu. Grupacija je uzimala aktivno u e �e u razmatranju pitanja od interesa za lanice i ceo sektor pitanje neodgovaraju�ih uslova koji su propisani Zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju za ostvarivanje prava na podsticaje sto arskih proizvo a a, registracija sredstava za za titu i ishranu bilja za organsku proizvodnju, Nacionalnog akcionog plana za razvoj organske proizvodnje, vezano za izbor lanova Stru nog saveta za organsku proizvodnju, plasmana organskih proizvoda i mnogih drugih.

NASO je od svog osnivanja preuzeo organizaciju nacionalnog nastupa odnosno zajedni kog tanda na medjunarodnom sajmu Biofach u Nirnbergu, Nema ka gde je na prethodnih sajmova izlagao veliki broj proizvo a a i prera iva a uz podr ku G Z-a, USAID Agrobiznis projekta, SIEPA-e i P S-e. NASO je pokrenuo obuke savetodavaca, uvo enje predmeta iz organske proizvodnje u poljoprivredne kole, obuke nastavnika kola, sproveo prve promotivne kapmanje u Beogradu, a . godine je i UNDP

prepoznav i zna aj sprovodjenja organske proizvodnje u okviru za ti�enih podru ja anga�ovao Serbia organiku da obu i upravlja e za ti�enih podru ja.Uz podr ku MP V-a, . godine zavr eno je formiranje pet centara za razvoj organske proizvodnje (Selen a, eskovac, Svilajnac, Valjevo i Negotin), a .godine je formiran i Centar u U�icu. okom . godine osnovan je i Vojvo anski klaster organske poljoprivrede koji je okupio zainteresovane strane sa teritorije Vojvodine.

etke lokalne samouprave su realizovale inicijative za razvoj organske proizvodnje podr kom proizvodja ima sa svoje teritorije. Skup tina grada Subotica je u aprilu . godine usvojila Akcioni plan za razvoj organske proizvodnje za period .- . godine na inicijativu udru�enja erra s iji predstavnici su u estvovali i u njegovoj izradi. Uprava za privredu Grada Novog Sada ve� godine aktivno podr�ava ovu proizvodnju putem realizacije vi e mera, a od . godine je i Sekretarijat za privredu Grada Beograda zapo eo realizaciju vi e mera programa podr ke ovoj proizvodnji u iju realizaciju je uklju ena i Privredna komora Beograda.

Evidentni su neki pomaci u organizovanosti sektora, do lo do razvoja odre enog broja razli itih, lokalno aktivnih udru�enja, klastera, organizacija, kooperativa i interesnih grupa. Do . godine Zakon o udru�enjima ograni avao je formiranje jakih interesnih grupa ili udru�enja, s obzirom na to da nije dozvoljavao udru�enjima da posluju i stvaraju kapital. Povoljnije prilike pojavile su se stupanjem na snagu novog Zakona o udru�enjima (,,Slu�beni glasnik S , br. ), koji je omogu�io udru�enjima da do odre ene mere sprovode poslovne aktivnosti i stvaraju rezerve kapitala. U toku oktobra i novembra . godine radjeno je na izmenama i dopunama va�e�eg Zakona o organskoj proizvodnji (,,Slu�beni glasnik S br. ) kako bi se dodatno uskladio sa regulativom EU. Me utim novi Zakon nije usvojen, a u toku .god je po ela izrada tabele uskla uz pomo� projekta �Strengthening of the Serbian S stem of Market Surveillance for Non- ood and ood Products

11


Pregled udela površina pod organskom proizvodnjom

Izvor podataka: RSZ i MPZŽS

Godina Površine pod organskomproizvodnjom (u ha)

2012 6.340 0,18

2013 8.228 0,23

2014 9.547,8 0,28

2015 0,4415.298

2 E A E P I E: A E I I I A I I

P I A A

Na osnovu podataka MPZ S - Odseka za organsku proizvodnju koji vodi bazu podataka o organskoj proizvodnji, a koja se zasniva na godi njim izve tajima ovla �enih kontrolnih organizacija, organska proizvodnja u epublici Srbiji u . godini je zabele�ila ukupan rast kako povr ina uklju enih u proizvodnju tako i broja �ivotinja kao i broja proizvo a a. Proizvodnja se odvijala na ukupnoj povr ini od ha (sa livadama i pa njacima), uklju uju�u povr ine koje su statusa organske i one u periodu konverzije. U odnosu na

. godinu ( . , ha) ukupne povr ine su pove�ane za , to je prili an skok, dok su za godina porasle za , . Procentulano u e �e organske proizvodnje u ukupnim obradivim povr inama u Srbiji je pove�ano na , . Ukupno obradivo zemlji te kori �eno za organsku proizvodnju u . godini (bez livada i pa njaka) je iznosilo ha i predstavlja pove�anje od , u odnosu na . godinu kada su povr ine iznosile . , ha. Navedenim brojem hektara nisu obuhva�ene i povr ine kori �ene za sakupljanje divljeg jagodastog vo�a, pe uraka i lekovitog bilja. reba napomenuti da u Srbiji ne postoji zvani na metodologija na osnovu koje se mo�e dobiti podatak o ukupnoj povr ini na kojoj se odvija sakupljanje divljih biljnih vrsta iz prirodnih stani ta.

U e �e povr ina pod organskom proizvodnjom u ukupno kori �enom poljoprivrednom zemlji tu je u . godini iznosilo , , to je za , vi e u odnosu na . godinu.

12

Udeo površina pod organskomproizvodnjom u ukupno

korišćenom poljoprivrednomzemljištu (u %)


Najve�i udeo povr�ina se nalazi pod ratarskom proizvodnjom (68,7%) mada uklju�uju�i livade i pa�njake dok u ukupnim obradivim povr�inama �itarice prednja�e sa (31,7% ), posle njih je vo�e (21,6%) dok se povr�e gaji na svega 1,3% povr�ina u odnosu na ukupne povr�ine pod organskom proizvodnjom.

Grafikon 2:Površine pod organskom proizvodnjom u periodu 2010. ‐ 2015. godine

Tabela 2:

Površine pod organskom proizvodnjom u periodu 2010. ‐ 2015. godine

Izvor podataka: MPZŽS

Godina

Površine pod organskomproizvodnjom (u ha) 6.335

2011

8.228

2013

15.298

2015

6.340

2012

9.547,8

2014

5.855

2010

Grafikon 1:

Povr�ine pod organskom biljnom proizvodnjom u periodu konverzije su iznosile 7.669 ha, dok su povr�ine u organskom statusu iznosile 7.628 ha

Površine pod organskomproizvodnjom (u ha)

Godina 2012 2013 2014 20150

2000

4000

6000

8000

10000

12000

14000

16000

6.3

40

8.2

28

9.5

47

15

.29

8

Godina 201220112010 2013 2014 20150

2000

4000

6000

8000

10000

12000

14000

16000

6.3

40

6.3

35

5.3

40

8.2

28

9.5

47

,8

15

.29

8

13


Grafikon 3:Pregled površina po kategorijama biljne proizvodnje u 2015. godini


Tabela 3: Pregled površina po kategorijama biljne proizvodnje u 2015. godini

Površine u periodu Grupa proizvoda konverzije (ha)

Površine sa organ‐skim statusom (ha)

Ukupno (ha)

Žitarice

Industrijsko bilje

Povrće

Voće

Krmno bilje

Lekovito i aroma�čno

Ukupno obradivo zemljište

Livade/pašnjaci

Ostalo

UKUPNA POVRŠINA 7.669,5

6.867

803

1.845

2,7

1.291

397,6

45,6

1.216

2.069

7.628,5

6.531

1.097

50,4

68,3

1.604

1.042

124,9

1.458

2.183

15.298

13.398

1.900

1.895

71

2.895

1.440

170,5

2.674

4.252

Industrijsko bilje 17,5%

Krmno bilje 9,4%

Lekovito i aromatično bilje 0,46%

Žitarice 27,8%

Povrće 1,1%

Voće 18,9%

Ostalo 12,3%

14

4.252

2.674

170,5

1.440

2.895

71

1.895

Livade i pašnjaci 12,4%1.900


Organska biljna proizvodnja (obradivo zemljište) po godinama (2011‐2015)

Organska biljna proizvodnja (obradivo zemljište) u 2015.


Grupa proizvoda

Žitarice

Industrijsko bilje

Povrće

Voće

Krmno bilje

Lekovito i aroma�čno

Ostalo 96,0 79,8 90,2 214,5 1.895

59,5 28,4 132,6 60,9 71

1.163,3 1.415,7 1.484,4 2.202,1 2.895

230,0 663,1 594,9 1.204,1 1.440

75,9 113,7 106,8 153,6 170,5

171,9 541,0 672,9 1.227,8 2.674

1.211,1 2.522,4 2.273,4 2.818,3 4.252

2011 2013 20152012 2014

r k

15

0

460

920

1380

1840

2300

2760

3220

3680

4140

4600

Žitarice Industrijskobilje

Povrće Krmno bilje Voće Lekovito iaroma�čno bilje

Ostalo


U sto arskoj proizvodnji je tokom . godine zabele�en porast svih vrsti �ivotinja u odnosu na prethodnu godinu mada je najve�i trend rasta uklju enih �ivotinja po broju grla ovaca i svinja kao i ko nice p ela kao to se vidi iz tabela br. . i .


Organska stočarska proizvodnja u 2015.

Organska stočarska proizvodnja u 2015.

Vrsta živo�nje

Ovce

Svinje

Goveda

Živina

Pčelinja društva

Koze

Magarci

Konji 128 90 218

4 16 20

301

2.033

1.079

471

1.380

2.504

569 1.117 1.686

153 2.593 2.746

132 100 232

1.616 3.232 4.848

Broj grla/komada Broj grla/komadaperiod konverzije organski status

ukupno

r k

16

Svinje 1.701%

Koze 12.36%

Magarci 0.146%

Ovce 35.55%

Goveda 20.14%

Živina 10.12%

Konji

Pčelinj

1.598%

18.36%

4.848

232

2.746

1.686

1.380

20

218

2.504


0

490

980

1470

1960

2450

2340

3430

3920

4410

4900

Ovce Goveda ŽivinaSvinje Koze Magarci Konji Pčelinja društva

r k Organska stočarska proizvodnja u 2015.


Organska stočarska proizvodnja po godinama (2012‐2015)

Vrsta živo�nje

Ovce

Svinje

Goveda

Živina

Pčelinja društva

Koze

Magarci

Konji 66 210 218173

7 21 2017

2.034

961

1.390

1.940

1.3801.140

2.504894

211 946 1.6861.154

1.428 2.176 2.7462.693

206 175 23276

2.837 4.031 4.8482.698

2012 2013 20152014

Vojvodina je i u . godini kao i u . godini vode�i region po udelu povr ina pod obradivom organskom proizvodnjom sa ukupno . ha to ini ,

Organska biljna proizvodnja po regionima u 2015. godini

1.

2.

3.

Ukupno obradivo zemljište (ha)

4.

13.398 100

Vojvodina 10.163 75,8

Južna Istočna Srbija 1.748 13

Šumadija i Zapadna Srbija 1.427 10,6

Beograd 60 0,5

Region Obradiva površina(u ha)

Ućešće (u %)

17


P I A A I P I A�A A A I A

Osnovna karakteristika organskih proizvo a a u Srbiji je da postoje osnovne grupe odnosno tipa organskih proizvo a a samostalni koji imaju direktno sklopljen ugovor sa nekom od kontrolnih organizacija i tzv. kooperanti ija poroizvodnja podle�e tzv. grupnoj serti kaciji, u skladu sa Zakonom o organskoj proizvodnji, na taj na in da su proizvo a i u ugovornom odnosu sa nekom od kompanija koje im otkupljuju celu proizvodnju namenjenu izvoznim tr�i tima, a istovremeno im obezbe uje podr ku repromaterijal, edukaciju, pokriva tro kove serti kacije, pri emu je nosilac serti kata kompanija, a ne sam proizvo a . Ovaj vid organske proizvodnje se pokazao jako uspe nim sude�i po broju u esnika koji daleko prema uje broj individualnih proizvo a a.Prema strukturi, veli ini i proizvodnoj orijentaciji gazdinstva u Srbiji se izdvajaju tri kategorije gazdinstava, odnosno farmi. Prvu predstavljaju mala, uglavnom porodi na gazdinstva, u kojima su esto biljna i sto arska proizvodnja integrisane. Drugi tip su specijalizovana gazdinstva kao npr. za organsku ratarsku proizvodnju ili organsku proizvodnju vo�a i sli no to nije sasvim po�eljno sa aspekta principa ove proizvodnje, ali I poslovanja. re�i tip organske proizvodnje predstavljaju velike farme koje kombinuju biljnu i sto arsku proizvodnju na ve�im povr inama, esto se bave i delatno �u prerade, to je sa svih aspekata najpovoljniji model.arakteristika organskih gazdinstava prema regionalnoj podeli iji je glavni kriterijum

zastupljenost organskih gazdinstava je da je u Vojvodini tip no gazdinstvo porodi no i glavni proizvod je povr�e, uglavnom se gaji na otvorenom i stoga snabdevaju tr�i te tokom sezone, pa zbog sezonskog karaktera i manjih koli ina uglavnom prodaju na zelenim pijacama ili supermarketima u Beogradu i Novom Sadu. Ve�ina gazdinstava imaju celu proizvodnu povr inu serti kovanu, mada ima i onih koji imaju paralelnu proizvodnju. U zapadnoj Srbiji je tipi no gazdinstvo me ovito porodi no gazdinstvo gde poljoprivrednici dr�e stoku i organsko vo�e, ali je delimi no u organskom statusu, stoka i ratarske kulture su u konvencionalnom statusu. Stoka se dr�i u ekstenzivnim uslovima, a najva�niji organski proizvod je jagodasto vo�e - maline i kupine. Operacije posle berbe i plasman na tr�i te za ove proizvo a e su unapred ugovorene i oni ubrane plodove predaju ugovornoj strani odnosno hladnja ama prera iva ima koji proizvode plasiraju na strana tr�i ta.U ju�noj Srbiji tipi no gazdinstvo je sli no onom u zapadnoj Srbiji. Poljoprivrednici su razvili isti koncept odnosa organske kooperative i kao i u prethodnim regionu nisu prisutni na tr�i tu ve� imaju ugovore sa prera iva ima. Poljoprivrednici su organski vo�ari i glavni proizvodi su vi nje i ljive i njihova gazdinstva su delimi no u organskom statusu, to zna i da iako mogu primenjivati organske principe, pod serti kacijom se nalaze povr ine na kojima se gaji ko ti avo vo�e - ljive i vi nje - to jest povr ine pod plodovima za koje su poljoprivrednici i prera iva i postigli sporazum o kontroli i otkupu. Svaki poljoprivrednik dr�i stoku u ekstenzivnim uslovima i to predstavlja dobar input za

18

�Procena izgradnje kapaciteta za regionalne speci ne organske proizvode u Srbiji� , AO regionalna kancelarija za Evropu i Centralnu Aziju oordinaciona kancelarija u Srbiji Projekat Pomo� u izgradnji kapaciteta i usluga za podr ku organske poljoprivrede u Srbiji. GCP S B HU

1


Broj proizvođača u periodu 2010. ‐ 2015. godine

Godina

Broj proizvođača koji se bave organskom proizvodnjom

3233 .06 .28 .86

20112010 2013 20152012 2014

334oko

2.000

ipi no organsko gazdinstvo u jugoisto noj Srbiji je sto arska farma u organskom statusu sa vi e od ha zemlji ta. ao manje razvijen region sa zemlji tem slabije plodnosti, ovde je skoro otpo ela organska sto arska proizvodnja. ipi an regionalni proizvod su mle ne prera evine poput sira pravljenog od kravljeg i ov ijeg mleka. Speci nost regiona su autohotone rase poput Bu e i Pramenke koje se mogu koristiti i za proizvodnju mesa. Glavni problem ovog regiona je nedostatak serti kovanih preradnih kapaciteta da bi se proizvodi mogli plasirtai na tr�i te kao organski, tako da je ve�ina poljoprivrednika prinu ena da prodaje svoje sirovine i ili nalne proizcode kao konvencionalne.Broj proizvo a a uklju enih u organsku proizvodnju je tako e rastao u poslednjih godina to pokazuju podaci iz slede�e tabele

Na osnovu mi ljenja ve�eg broja proizvo a a u Srbiji, ustanovljeno je da veliki problem predstavlja nedostupnost odre enih inputa potrebnih za realizaciju procesa proizvodnje. Semenski i sadni materijal retko se mo�e na�i na tr�i tu, naro ito u potrebnim koli inama. Upotreba ubriva tako e je sporno pitanje (organska proizvodnja oslanja se na stajnjak i kompost). Uzimaju�i u obzir da tek svaki drugi proizvo a uzgaja doma�e �ivotinje, to je veoma mali broj, dostupan stajnjak jedva da je dovoljan da snabde - ha zemlje hranivima potrebnim za optimalne prinose. omercijalna sredstva za ishranu bilja i oplemenjivanje zemlji ta relativno su dostupna na tr�i tu, ali je uz njihovo kori �enje

tako e su retka, pa proizvo a i esto nemaju na in da se izbore sa bolestima i teto inama, to dodatno uti e na smanjenje prinosa i kvalitet proizvedenih

poljoprivrednih proizvoda. Navodnjavanje je tako e problemati no, posebno u slu aju uzgajanja vo�a.Organski poljoprivredni proizvodi uglavnom se prodaju trgovcima na veliko i prera iva kim kompanijama, sa kojima skoro primarnih proizvo a a zaklju uje ugovore pre po etka sezone. Direktna prodaja, npr. na zelenim pijacama, u maloprodajnim objektima i preko raznih prodajnih elektronskih portala raste poslednjih par godina, mada je jo uvek praktikuje manje od oko poljoprivrednika koji su individualni proizvo a i. Zbog ovakvog sistema, uve�anje cena koje proizvo a i ostvare za svoje organske proizvode veoma je umereno (prose no - ) i potvr uje injenicu da se dodata vrednost ne stvara na nivou poljoprivrednog gazdinstva. ako e, problemati na je i zastupljenost proizvoda na tr�i tu. S obzirom na esto prisutan nedostatak skladi nog prostora, proizvodi mnogih poljoprivrednika su dostupni uglavnom tokom glavne sezone, kada proizvo a i preplave tr�i te. lasiranje proizvoda

19

*Uključeni kooperan� **Individualni (nosioci ser�fikata)


vr i svaki drugi poljoprivrednik i to uglavnom prema veli ini, retko prema kvalitetu. U sektoru su prisutne i nove tendencije, naime veliki trgovinski lanci ja aju ponudu organskih uvoznih proizvoda koji su cenovno i kvalitetom konkurentni doma�im proizvodima. Primetan je i trend uklju ivanja u primarnu biljnu i animalnu proizvodnju velikih kompanija, koje organsku proizvodnju praktikuju na ve�im povr inama. Proizvodnja sto ne hrane, kao i kompletan sektor animalne organske proizvodnje, ima rastu�i trend.

� I I A P E A E A E A E

Od zna aja za sektor organske proizvodnje su kompanije koje posluju u sektoru vo�arstva i povrtarstva. ompanije koje imaju hladnja e dominiraju u organskom sektoru, budu�i da su vo ene pretpostavkom da je mnogo lak e dobiti serti kat za hladnja u nego ulagati u kompletnu prera iva ku liniju. Preko kompanija bave se preradom organskih proizvoda. Nekima od njih je glavna delatnost prerada konvencionalnih proizvoda, ali poseduju i dodatnu liniju za preradu organskih proizvoda, dok je ostalima glavna delatnost prerada organske sirovine. ako e se i neki primarni proizvo a i bave preradom sopstvenih proizvoda, mada ve�ina radi u saradnji sa ve�im prera iva kim kompanijama. Samo nekolicina prera iva a se bavi isklju ivo preradom organske sirovine. Doradu i preradu organske maline i kupine, vr e kompanije koje vr e otkup i imaju hladnja e ili liniju za preradu. Ovakvo vo�e, uglavnom, zamrzavaju i tako plasiraju na tr�i ta EU i SAD. Proizvo a i koji nemaju kooperantsku saradnju sa otkupljiva ima, svoje proizvode prodaju kupcima na mestu gazdinstva. Ukoliko imaju manji obim proizvodnje, esto prave razne d�emove, sokove i sl., i kao takve, prodaju prema porud�bini, poznatim kupcima. ako e, svoje proizvode iznose i na lokalne pijace. I pored uspe ne proizvodnje, dobrog plasmana, prerada organske maline i kupine nije na zadovoljavaju�em nivou. Pre svega stepen prerade mo�e da bude vi i, da se dobiju asortimani proizvoda speci nog porekla. ako e, pakovanje i ambala�a nisu u dovoljnoj meri uskla eni sa e kasno �u proizvoda sa dodatom vredno �u. U zavisnosti od razvijenosti regiona i same vrste proizvodnje, postignut je razli it stepen obrade i prerade proizvoda organskog porekla. U tom pogledu, dosta visok stepen prerade se posti�e u organskom povrtarstvu u regionu Vojvodine. Organsko vo�e u regionima zapadne i ju�ne Srbije, proizvo a i manjim delom prera uju na sopstvenim gazdinstvima - sokovi, d�emovi, pekmezi I sl., a ve�i deo otkupljuju vlasnicima hladnja a. Prerada proizvoda od stoke iz organskog sistema gajenja u jugoisto noj Srbiji se odvija na dosta niskom nivou. Mali broj uzgajiva a na samom gazdinstvu prera uje mleko u sir, ali ga te ko realizuju po vi oj ceni, jer nemaju serti kate za preradne kapacitete. Ovakve proizvode prodaju na osnovu ste enog poverenja poznatim kupcima. ako e, ni za meso od stoke iz organskog uzgoja nemaju serti kovane klanice. Sve ovo umanjuje vrednost

Pripremljeno u skladu sa izvorom Analiza lanca vrednosti organksih proizvoda speci nih za regione u Srbiji , AO regionalna kancelarija za Evropu i Centralnu Aziju oordinaciona kancelarija u Srbiji Projekat Pomo� u izgradnji kapaciteta i usluga za podr ku organske poljoprivrede u Srbiji. GCP S B HU

2

20


proizvoda od organski uzgajane stoke. Veliki prera iva ki izvoznici imaju hladnja e i su are, ostali imaju tehnolo ke linije za preradu povr�a i vo�a u sokove, d�emove, marmelade, linije za preradu �itarica i njihovo mlevenje, mlevenje paprike. Proizvodi koji dolaze iz ovakvih tipova prerade su retki i ima ih malo. ompanije se bore sa tr�i tem - zbog malih koli ina i cene ne mogu da se takmi e sa ve�im stranim kompanijama. Najve�i deo prera enih organskih proizvoda iz Srbije ide kao zamrznuto ili su eno organsko vo�e. Ispitivani prera iva i iz ovog izve taja su jedni od najve�ih u ovom sektoru, ali ih mu e isti problemi. inansijski su najve�a pretnja. rediti banke nisu povoljni, a dr�avni bud�et raspola�e ograni enim resursima. Prerada u ajeve ili sitnjenje i mlevenje u bra no u malim koli inama slu�i da bi se dodala vrednost proizvodu ili da se lekovite biljke i ajeve ponude na jedini prihvatljiv na ina na tr�i tu. Sa druge strane prera iva i imaju problema da pokrenu nove tehnolo ke linije usled postojanja

nansijskog rizika i kupaca koji nisu iz iste kategorije za nalne i poluprera ene proizvode. Ipak prera iva i su voljni da investiraju u povr ine pod organskom proizvodnjom u svojim kooperativama jer ovaj sektor bele�i zna ajan rast uprkos ekonomskoj krizi u svetu. Prera iva e vodi pro t u poslu i ekonomska korist i oni imaju pozitivan stav prema budu�em organskom tr�i tu. Ipak ako bi imali nalni, spreman za konzumaciju proizvod po povoljnim cenama, srpski proizvod bi se lako raspoznavao kao robna marka i van granica zemlje.�

a ovi iden i kovan i u okviru sek ora

Analiza lanca vrednosti organksih proizvoda speci nih za regione u Srbiji� , AO regionalna kancelarija za Evropu i Centralnu Aziju oordinaciona kancelarija u Srbiji Projekat Pomo� u izgradnji kapaciteta i usluga za podr ku organske poljoprivrede u Srbiji. GCP S B HU

3

organska sirovina je skupa u Srbiji usled slabije po ra nje i nedos a ka pods i aja S oga se prera iva i nala e u nepovoljno polo aju jer se ne ogu eri i sa ena a na s rano i do a e r i u Ova konkuren nos je in en ivirana sa ukidanje arina u Srbiji od a prera evine porekla koje se uvo e u Srbiju

ve ina prera iva a radi sa anji koli ina bog ograni enog snabdevanja sirovina i usled ograni ene po ra nje roi vodnja alog obi a s anjuje pro abilnos sek orakon inuirano snabdevanje organski sirovina a je veo a nesigurno ak i ako i aju ugovor sa poljoprivredni i a u ugovoru se ne navode ene a u neki slu ajevi a ak ni koli ine o je vi e e orandu o saradnji Ovo preds avlja slabos prera iva i a jer oni ne ogu da planiraju svoju proi vodnju koli ine i d u neki slu ajevi a dobavlja i su nesigurni prera iva i oraju da nadgledaju i kon roli u nji ovu proi vodnju neki od prera iva a su pre ali a inos rano r i e nisu po en ijalni par neri a e unarodne dis ribu ere a nji je e ko da u u na in erna ionalno r i e

e nolo ke linije kod ve ine prera iva a su oderni ovane i uvedeni su sis e i kvali e a o i kvali kuje pogodni a inos rano r i e sa aspek a kvali e a rane prera iva i su po eli da in egri u svoje dobavlja e daju i save e o e nologiji o organskoj proi vodnji organi uju obuke i u neki slu ajevi a pla aju ro kove ser i ka ije u es o poljoprivrednika Ovo dugoro no gledano o e doves i do obe be enja dobavlja a prera �iva�ima i osna�ivanja veze izme�u prera�iva�a i njegovih dobavlja�a.

21

rednos i iden i kovane unu ar sek ora


Procena izgradnje kapaciteta za regionalne speci ne organske proizvode u Srbiji� , AO regionalna kancelarija za Evropu i Centralnu Aziju oordinaciona kancelarija u Srbiji Projekat Pomo� u izgradnji kapaciteta i usluga za podr ku organske poljoprivrede u Srbiji. GCP S B HU Pripremljeno u skladu sa informacijama na osnovu �Procena izgradnje kapaciteta za regionalne speci ne organske proizvode u Srbiji� , AO regionalna kancelarija za Evropu i Centralnu Aziju oordinaciona kancelarija u Srbiji Projekat Pomo� u izgradnji kapaciteta i usluga za podr ku organske poljoprivrede u Srbiji. GCP S B HU

� A I E I I A A E E I

Najdu�i lanac vrednosti posti�u proizvodi od uzgoja povr�a u Vojvodini. Me utim, problem predstavljaju nedovoljni i zastareli rashladni ure aji i kapaciteti za preradu. Zbog ne mogu�nosti prerade, proizvo a i prodaju proizvode iz primarne proizvodnje kao

nalni, to se nepovoljno odra�ava na njihov poslovni rezultat. Za proizvo a e organskog vo�a, u oba regiona, i zapadne i ju�ne Srbije, organizovani otkup od strane kooperanata hladnja ara, predstavlja klju ni motiv da nastave da se bave organskom proizvodnjom, me utim dalji problem u ovom lancu predstavljaju tehnologija hla enja i plasman proizvoda u rinfuzi. U organskoj sto arskoj prozvodnji, serti kacija, tehni ki kapaciteti, ambala�a i pakovanje, predstavljaju velike probleme. Na jednoj strani, u primarnoj organskoj sto arskoj proizvodnji, postignut je najve�i stepen primene metoda organske proizvodnje (tj. zatvoren ciklus proizvodnje na gazdinstvu), na drugoj strani se javlja problem �nezavr enog lanca� organskih proizvoda. ako, na primer, za meso od grla stoke uzgajane u organskim uslovima, izuzev ste enog poverenja kod kupaca, uzgajiva i stoke na drugi na in ne mogu da dobiju povoljniju cenu za bolji kvalitet. Dok su proizvo a i vo�a, na neki na in, preko grupne serti kacije, obezbedili siguran plasman, uzgajiva i stoke su prepu teni sami sebi. Sto arska proizvodnja iziskuje velika investiciona ulaganja za po etno stado i objekte i redovno anga�ovane radne snage, to povla i velike rizike i nesigurnost za du�i vremenski period.U Srbiji, kao i u drugim delovima sveta, te ko se posti�e stvaranje vrednosti poljoprivrednih proizvoda u okviru poljoprivrede malog obima, a posebno kada se radi o proizvodima namenjenim konzumiranju u ishrani. azlozi su slede�i

Doma�e tr�i te je rastu�i parametar i otvoren za organsku hranu. Organski sve�i proizvodi su u povoljnijem polo�aju jer se manje uvoze u Srbiju, mada se i tu prime�uje uzlazni trend u poslednje dve godine. Stoga doma�i proizvo a i imaju manje mogu�nosti da formiraju cene. Sa druge strane sa ve�im uvozom stranih proizvoda i zamenskih proizvoda za doma�e, doma�i potro a i �e se okrenuti njima. Na primer, mnogi maloprodajni lanci se bave i distribuiranjem organskih prera evina. Opet, doma�i potro a i su osetljivi na cenu i sve�e doma�e organsko povr�e i vo�e je preskupo za prose nog kupca.�

4

5

22

Mali poljoprivredni proizvo a i te ko koriste prednosti ekonomije obima i stoga su, u ve�ini slu ajeva, njihovi tro kovi proizvodnje visoki,Poljoprivrednici uglavnom nisu dobro integrisani u tr�i ta, nemaju dovoljnu marketin ku mo�, a ak i ako dolazi do stvaranja vrednosti, to se de ava na vi im nivoima lanca vrednosti, a ne na primarnom nivou,Prera iva i tako e posluju sa visokim jedini nim tro kovima, a sa druge strane,


ao posledica toga, dodata vrednost neprera enih poljoprivrednih proizvoda u lancu vrednosti retko prelazi faktor od - . Dodata vrednost te ko se posti�e na nivou poljoprivrednog gazdinstva i prerade malog obima.Na osnovu analize lanca vrednosti organskih proizvoda, mo�e se zaklju iti da u sektoru organske proizvodnje treba veliko pobolj anje. Iako se potencijalni pomaci mogu identi kovati u svim fazama od proizvodnje do plasmana, najve�i napor treba da bude u horizontalnoj povezanosti i vertikalnoj integrisanosti svih u esnika u lancu vrednosti. I pored toga to uspe no posluju pojedina gazdinstva i preduze�a, nedostatak zajedni ke vizije dovodi do gubitka ekonomije obima, da ogromne razlike u kvalitetu, nedostatak tr�i nih informacija, kao i nedovoljna pozicija na tr�i tu. Akteri sektora treba da krenu da razvijaju odnose na postoje�im primerima dobre prakse. Ovo uklju uje okupljanje oko udru�enja i zadruga, kao i rmi sa jakim brendom da uspostavi ugovorne aran�mane i kvalitetne kriterijume da podr�e njenu marketin ku strategiju. Nadle�ni organi vlasti ponekad igraju klju nu ulogu podr ke u slu aju inicijativa i promotivnih doga aja.

Civilni sektor je dao veliki doprinos razvoju organske proizvodnje, mada postoji evidentan problem nedostatka sredstava potrebnih za funkcionisanje i sprovo enje njihovih aktivnosti. Organizacije civilnog dru tva koje su aktivne u sektoru organske proizvodnje se konstantno suo avaju sa problemom odr�avanja sopstvenih kapaciteta odnosno odr�ivosti, pa se neretko zapa�a diskontinuitet e kansog sprovo enja aktivnosti. Nepostojanje posebnih programa podr ke Vlade u oblasti organske proizvodnje namenjenih NVO koje rade ovoj oblasti dovodi ove organizacije u opasnu pretnju daljeg obavljanja aktivnosti i funkcionisanja. Sa druge strane, programi koje imaju neka ministarstva kao Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija kojima u funkciji za tite prava potro a a podr�avaju i udru�enja aktivna u toj oblasti predstavlkaju odli ne primere kako se sektorske OCD koje su va�ni partneri svakog ministarstrva podr�avaju i podsti e njihov rad. Pomenuto ministarstvo vodi i registar svih udru�enja registrovanih u oblasti za tite prava potro a a. Mnoge organizacije su organizatori i suorganizatori zna ajnih sajmova, skupova i

neophodno je da zadovolje zahteve me unarodnog tr�i ta, to uti e na to da je stvorena vrednost proizvoda i dalje mala, mada je ve�a nego na nivou primarne proizvodnjeNajvi e mar�e posti�u se razli itim transakcijama koje se obavljaju na nivou prerade poljoprivrednih proizvoda, to je uzrokovano ve�om eksibilno �u trgovaca po pitanju rukovanja sirovinama i poslovanja sa posrednicima, ali i njihovom pristupu krajnjim kupcimaUsled visoke konkurentnosti proizvoda na tr�i tu hrane, strukture maloprodaje i osetljivosti potro a a, mar�e i stvaranja vrednosti su skromne, ak i na nivou distributera.

23

A I A I E I I AA I E E


24

manifestacija u oblasti organske proizvodnje koje imaju kontinuitet kroz dugi niz godina

Me u njima su najva�niji slede�i .

Izlo�ba organskih proizvoda u okviru Sajma poljoprivrede u Novom Sadu koju uz nsnijsku podr ku MPZ S organizuju zajedni ki Ministarstvo poljoprivrede i Serbia

organika od . godine u okviru koje je . godine uvedena i izlo�ba proizvoda sa oznakama geografskog porekla Me unarodni festival organskih proizvoda �BIO- ES � koji od . godine u Subotici organzuje udru�enje erra s. Paralelno sa festivalom se odr�avaju okrugli stolovi i debateorum o organskoj proizvodnji u Selen i koji od . godine organizuje Centar za

organsku proizvodnju u Selen i, a u okviru kojeg se poslednjih godina realizuju i me unarodni poslovni susreti AgroOrganicB B Sajam organske hrane �Milena atar� u Sopotu je pokrenula emisija za poljoprivrednika S �Znanje imanje� . godine u saradnji i uz podr ku Op tine Sopot, a u suorganizaciji u estvuje i �Serbia organika�. okom sajma se odr�avaju i tematska predavanja Sajam balkanskog agrobiodiverziteta i seoskog nasle a koji se uz podr ku Op tine Dimitrovgrad odr�ava od . godine, a u ijoj organizaciji poslednjih godina ima u e �e i udru�enje Biobalkan iz Dimitrovgrada.Pored gore navedenog mnoga udru�enja su aktivna i u organizaciji �dana polja� i �dana otvorenih organskih farmi�

Ak�vna udruženja u sektoru organske proizvodnje

Naziv udruženja Internet stranica

Nacionalno udruženje za razvoj organskeproizvodnje „Serbia organika“ Beograd

www.serbiaorganica.org

Terra’s

Centar za organsku proizvodnju Selenča

Centar za organsku proizvodnju, Nego�n

Vojvođanski klaster organskepoljoprivrede , Novi Sad

www.terras.org.rs

www.organiccentar.rs

. .

www. vok.org.rs

Zelena mreža Vojvodine

Centar za organsku proizvodnju Valjevo

Centar organske poljoprivrede, Užice

Organski sad‐Novi Sad , Novi Sad

www.zelenamreza.org

VitaS, Ruma

Udruženje za biodinamičkupoljoprivredu Srbije, Vršac

www.biodinamika.org

Udruženje za razvoj organske proizvodnjeBiobalkan, Dimitrovgrad

Eko‐Telečka, Telečka

Centar za organsku proizvodnju, Svilajnac

Klaster organskih proizvođača – Jug


25

I A I A E I A P P I E I A E A E E I A A A I I I1

Uslovi i na in obavljanja savetodavnih i stru nih poslova u poljoprivredi

egistar poljoprivrednih savetodavaca

Obuka i usavr avanje poljoprivrednih savetodavaca i proizvo a a

Planiranje razvoja savetodavnih poslova.

U Srbiji trenutno postoji savetodavnih slu�bi, u kojima radi savetodavaca. Za njihov rad je nadle�no MPZ S i Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i umarstvo.

U saradnji sa Ministrstvom poljoprivrede i GIZ ACCESS-om, NASO je . godine sprovela edukaciju savetodavaca svih savetodavnih stru nih slu�bi u oblasti organske proizvodnje.

Poljoprivredne stru ne i savetodavne slu�be u epublici Srbiji zapo ljavaju savetodavce razli itih struka. Savetodavac za organsku proizvodnju nije usko pro lisan u smislu pru�anja usluga samo iz oblasti organske proizvodnje, iako je organska proizvodnja delom uklju ena u sistem pru�anja savetodavnih usluga. Postojanje savetodavaca ovakvog pro la bilo bi neophodno pre svega zbog speci nosti organske proizvodnje i potreba organskih proizvo a a na ,,terenu , kao i op teg interesa za intenzivnijim razvojem ove proizvodnje. Za intenzivniji razvoj organske proizvodnje bilo bi neophodno de nisati kriterijume za savetodavce u organskoj proizvodnji (formalno obrazovanje, profesionalni treninzi, obuke itd.). Na taj na in dobili bi se pro lisani savetodavci, koji bi svojim radom stru no podr�avali postoje�e proizvo a e i preuzimali aktivnu ulogu uvo enjem novih proizvo a a u organsku proizvodnju.

azvoj savetodavnog sektora treba da obezbedi da svaki proizvo a organskih proizvoda u epublici Srbiji, ima mogu�nost da dobije usluge savetodavaca obu enih za organsku proizvodnju. Savetodavac za organsku proizvodnju trebalo bi da bude uklju en u kontinuirane obuke u zemlji i inostranstvu, gde �e sticati aktuelna znanja i informacije iz ove oblasti. Od velikog je zna aja unapre enje saradnje izme u savetodavnog i istra�iva kog sektora u cilju uspostavljanja prakti nog sistema primene znanja. Pored dr�avnih savetodavnih slu�bi, i privatne kompanije pru�aju savetodavne usluge poljoprivrednicima, na osnovu potpisanih ugovora.

Usluge koje pru�aju dr�avne savetodavne slu�be ne napla�uju, a obim usluge zavisi od visine dodeljenog bud�eta na koju uti u brojni faktori. Zakonom o obavljanju savetodavnih i stru nih poslova u oblasti poljoprivrede (,,Slu�beni glasnik S , br. ), reguli u se najva�nija pitanja iz ove oblasti

Cvijanovi� Obrazovanje, Nau no istra�ivanje i savetodavni rad u poljoprivredi Srbije. Primenjene studije u poljoprivrednom biznisu i trgovini, Ministarstvo nauke i tehnolo kog razvoja u S Svetska banka inansijska podr ka za inovacije u trgovini u Srbiji i Hornischer U. A C IB Pro irenje i istra�ivanje organske poljoprivrede u Srbiji - Izve taj o statusu

6


26

Godi nji program rada se utvr uje Uredbama o godi njem programu razvoja savetodavnih poslova u poljoprivredi, a u . godine je usvojena Uredba o utv ivanju srednjero nog programa razvoja savetodavnih poslova u poljoprivredi za period od

. do . godine (,,Slu�beni glasnik S , br. )U cilju realizacije gore pomenutih usluga u oblasti savetodavnih usluga, NASO je u septembru godine pokrenuo predlog da se u okviru Pravilnika o na inu obavljanja savetodavnih poslova u poljoprivredi uvedu organska gazdinstva koja su u sistemu kontrole i serti kacije u sistem rada savetodavnih poslova. Ovim Pravilnikom ure uje se na�in obavljanja savetodavnih poslova u poljoprivredi, na�in izve tavanja o izvr enim savetodavnim poslovima, na�in pra�enja i ocenjivanja efekata rada poljoprivrednih savetodavaca i razvoj PSSS. Predlozi su dati kako u oblasti indivudalne metode rada tako i u oblasti grupnih metoda rada sa gazdinstvima. Zbog speci ne geografske rasprostanjosti i koncentacije organskih proizvo a a, a zbog iznala�enja naje kasnijeg modela pru�anja savetodavnih usluga u individulanom radu sa gazdinstvima, na osnovu ovog Pravilnika Uredbama o utvr ivanju godi njeg programa razvoja savetodavnih poslova u poljoprivredi utvr uje se obim odnosno broj savetodavaca i pro l zadu�enih za vo enje gazdinstava koja primenjuju metode organske proizvodnje, na nivou svake PSS.

Osnovno poljoprivredno obrazovanje sti e se u dr�avne srednje poljoprivredne kole. Visoko obrazovanje pru�aju akreditovane obrazovne visoko kolske institucije od kojih su najzna ajnije Poljoprivredni fakultet u Beogradu, umarski fakultet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, Agronomski fakultet u a ku, akultet za biofarming u Ba koj opoli, akultet ekolo ke poljoprivrede u Svilajncu i Veterinarski fakultet u Beogradu. Nastavni plan u vezi sa agroekonomijom predaje se na univerzitetima u Beogradu, Subotici, Novom Sadu i Ni u. U cilju unapre enja formalnog sistema obrazovanja na temu organske poljoprivrede u Srbiji, GIZ je pokrenuo program razmene eksperata sa Univerzitetom asel u Nema koj. Svrha ove razmene bile su obuke akademskog osoblja u Nema koj u oblasti organske proizvodnje i olak avanje implementacije studijskog programa na Univerzitetu u Novom Sadu. okom juna i jula . godine profesori i drugo akademsko osoblje, koji predstavljaju razli ite fakultete i discipline, obu avani su prakti nim i primenjenim tehnikama organske proizvodnje. Na Univerzitetu u Novom Sadu u oktobru . godine uveden je prvi program o organskoj proizvodnji. akve opcije studiranja vremenom �e pobolj ati ve tine i znanje lica koja se bave savetodavnim uslugama, kao i drugog osoblja kojeje uklju eno u prakti nu organsku proizvodnju.Na inicijativu i uz aktivno u e �e NASO, u saradnji sa Zavodom za unapre enje obrazovanja i vaspitanja su u toku . god. izra eni i usvojeni nastavni programi iz organske poljoprivredne proizvodnje i od kolske .godine uvedeni kao izborni predmeti (organsko povrtarstvo i ratarstvo, organsko vo�arstvo i organsko sto arstvo) u poljoprivredne kole u okviru nastavnog smera poljoprivredni tehni ar. U cilju daljeg a rmisanja organske proizvodnje, NASO je u saradnji sa Poljoprivrednim fakultetom u Beogradu i Zavodom za unapre enje obrazovanja pri Ministarstvu prosvete i nauke, od kojeg je dobila akreditaciju, sprovela program obuke nastavnog kadra srednjih poljoprivrednih kola iz oblasti organske proizvodnje u toku . i .


27

godine.Naso je bio nosilac akreditacije i za kolske .god. i god. kako za modul organska poljoprivreda tako i za modul organska prerada, kao i za kolske

i Jedan od glavnih zaklju aka radne grupe za istra�ivanja NAP bio je potreba za zajedni kim organizovanim i de nisanim istra�iva kim ciljevima u organskoj proizvodnji. Stoga je u toku . godine GIZ ACCESS podr�ao izradu nacionalne strategije za nau no istra�ivanje i razvoj u organskoj poljoprivredi, i koja je zavr ena tokom . godine. U njenu izradu uklju ene sve nau no-istra�iva ke institucije u Srbiji, a uskladjena je sa drugim ciljevima razvoja organske poljoprivrede u Srbiji.

A A P I A I I I E I E I A A

Agrobiodiverzitet ima izuzetno veliki zna aj, zato to je oko genetske raznovrsnosti pol oprivrednih useva, irom sveta, izgubl eno od -ih godina pro log veka do danas (EC, ).Prim n m m t d rg nsk pr izv dnj titi s i uva bi div rzit t uv nj m lokalnih populacija i rasa, autohtonih i odoma�enih, uv nj m m nj z stupl nih bil nih vrst i rasa u proizvodnju, uvo enjem irih plodoreda (pove�anje biodiverziteta u vremenu), primenom pokrovnih useva, zdru�ivanjem useva, zasnivanjem �ivih za titnih i cvetnih pojaseva. Metode biokontrole koje se sprovode u organskoj pol oprivredi u velikoj meri se oslanjaju na mehanizme koji su posledica ve�e biolo ke raznolikosti u agroekosistemu. v k v pristup z ht v n pr kidn pl nir nj i interdisciplin rn st.N g zdinstvim k s b v rg nsk m pr izv dnj m bidiverzitet je pr s no ve�i z

k u dn su n k nv nci n lnu proizvodnju. kv shv t nj z tit i un pr nj bi div rzit t z organskog pr izv pr dst vl l gi n i k n mski

pr vd n pristup, jer ima za posledicu i diverzi kaciju dobijenih proizvoda. Na taj na in proizvo a postaje konkurentniji na tr�i tu, a samim tim i vi e odr�iv.Uvo enjem agroekolo kih mera, u koje spada i organska proizvodnja, u pol oprivrednu politiku jedne dr�ave, sprovodi se prakti na primena za tite biodiverziteta. U epublici Srbiji Plan za razvoj organske pol oprivrede integri e organsku proizvodnju i za titu biodiverziteta, a Nacionalna istra�iva ka agenda za sektor organske proizvodnje ( ), kao jednu od najzna ajnijih tema isti e za titu i unapre enje biodiverziteta.Upravo iz ovih razloga je . godine pokrenuta manifestacija Otvoreni dani biodiverziteta u organizaciji Instituta ami koja putem tematskog nau no-stru nog skupa �Organska proizvodnja I biodiodiverzitet�, nau noj i stru noj javnosti, pol oprivrednim proizvo a ima i gra anstvu ukazuje na zna aj za tite i o uvanja postoje�eg biodiverziteta. Demonstracionim ogledima, predavanjima i putem radionica, u prirodnom okru�enju za ti�enih prirodnih podru ja, na gazdinstvima malih organskih i tradicionalnih proizvo a a, svake godine predstavl aju se razli iti aspekti organske proizvodnje i biodiverziteta. Svake godine sa nau no-stru nog skupa publikuje se zbornik referata pod naslovom �Organska proizvodnja i biodiverzitet�.


28

Ins�tucija Internet stranica

Istraživačke i naučno ‐ obrazovne ins�tucije u vezi sa poljoprivredom

Ins�tut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Ins�tut Tamiš

Ins�tut za prehrambene tehnologije,Novi Sad

Ins�tut za kukuruz Zemun Polje, Beograd

Ins�tut za stočarstvo, Zemun, Beograd

Ins�tut za voćarstvo, Čačak

Ins�tut za povrtarstvo, SmederevskaPalanka

Ins�tut za ekonomiku poljoprivrede,Beograd

Ins�tut za primenu nauke u poljoprivredi,Beograd

Ins�tut za zaš�tu bilja i životnu sredinu

Ins�tut za pes�cide i zaš�tu životne sredine, Beograd

Ins�tut za proučavanje lekovitog bilja„Dr Josif Pančić“

Poljoprivredni fakultet,Univerzitet u Beogradu

Poljoprivredni fakultet,Univerzitet u Novom Sadu

Agronomski fakultet u Čačku,Univerzitet u Kragujevcu

Fakultet za Biofarming,Megatrend Univerzitet

Fakultet ekološke poljoprivrede, Svilajnac

Poljoprivredne stručne službe Srbije

Poljoprivredne stručne službe Vojvodine

www.nsseme.com

www.ins�tut‐tamis.co.rs

www.fins.uns.ac.rs

www.mrizp.co.rs

www.istocar.bg.ac.rs

www.ins�tut‐cacak.org

www.ins�tut‐palanka.co.rs

www.iep.bg.ac.rs

www.ipnco.rs

www.izbis.com

www.pes�ng.org.rs

www.iplb.rs

www.agrif.bg.ac.rs

www.polj.ns.ac.rs

www.afc.kg.ac.rs

www.megatrend.edu.rs/�io

www.educons.edu.rs

www.psss.rs

www.polj.savetodavstvo.vojvodina.gov.rs

Organska poljoprivreda u Srbiji 29

A I A I P A A A A E P I E I I

3 P I I A A E P E A E

6 MP V Nacionalni akcioni plan razvoja organske proizvodnje u Srbiji

U leto . godine MP V je uz podr ku GIZ-a izradilo nacrt Nacionalnog akcionog plana razvoja organske proizvodnje u Srbiji. Ovaj dokument mo�e se opisati kao srpska verzija Akcionog plana za organsku hranu i poljoprivredu Evropske komisije⁶, s obzirom na to to njegov op ti cilj predvi a pove�anje ukupnih povr ina zemlji ta u procesu konverzije ili u organskom statusu na . ha. Ovaj dokument nije zvani no usvojen od strane Vlade epublike Srbije, mada su mnogi koraci koje predvi a realizovani u periodu od - . godine. Nacionalna asocijacija je uz podr ku stranih donatora (Agrobiznis projekta USAID-a i GIZ ACCESS-a), pokrenula i okon ala mnoge aktivnosti predvi ene planom.U novembru . godine ura ena je revizija Nacionalnog akcionog plana razvoja organske proizvodnje u Srbiji u kojoj je u estvovalo oko najva�nijih predstavnika sektora (predstavnici tri ministarstva, fakulteta, instituta, nevladinog, privatnog sektora i savetodavnih slu�bi). Izvr ena je revizija ciljeva i implementacionih mera postavljenih

. godine, ali zbog nedostatka pravnog osnova ovaj dokument nije usvojen.okom . godine je Nacionalno udru�enje Serbia Organika pokrenulo ponovo

reviziju NAP-a kao lider konzorcijuma organizacija civilnog dru tva udru�enjem E AS iz Subotice, udru�enjem BioBalkan iz Dimitrovgrada i Evropskim omladinskim

centrom Vojvodine u okviru projekta pod nazivom �Organska proizvodnja u funkciji odr�ivog razvoja epublike Srbije� koji se realizovao uz podr ku programa SENSE koji je sproveo egionalni centar za �ivotnu sredinu ( EC), a nansirala vedska agencija za me unarodni razvoj i saradnju (SIDA). U .godini je zavr ena revizija plana koji se sastoji od ciljeva. A�urirani NAP-a je poslat MPZ S-e, a Serbia organika se zauzela za njegovo usvajanje i pripajanje Nacionalnom programu ruralnog razvoja ime je i naziv dokumenta izmenjen i kao Plan za razvoj organske proizvodnje mu je pripojen, a usvajanje se o ekuje kada se usvoji i Nacionalni program ruralnog razvoja. Veliki doprinos ovom procesu i podr ku civilnom sektoru je dala i Grupacija za organsku proizvodnju P S.


30

Nakon to je nacionalni program ruralnog razvoja za period . - . godine istekao jo uvek nije usvojen novi program iako je MPZ S izradilo nacrt srednjero nog programa. Srbija je sticanjem zvanja kandidata za lanstvo u Evropskoj uniji u martu . godine dobila mogu�nosti otvaranja tzv. IPA D-a, pete komponente fondova IPA iz ovog bud�etskog perioda. Za organski sektor je posebno va�na druga osa u okviru programa IPA D, koja obuhvata set agroekolo kih mera i organsku proizvodnju, a ija je implementacija planirana za drugu fazu u okviru programa IPA D. adna grupa Sektora za ruralni razvoj pri MPZ S je . godine formirala radnu grupu za nalizaciju izrade pomenute mere. Iako je op ti cilj ambiciozan, Srbija �e koristiti mogu�nosti koje proizilaze iz dostupnosti predstoje�ih fondova IPA D da pomogne u esnicima lanca organske proizvodnje i integri e proizvodni i prera iva ki sistem Srbije u me unarodna svetska pravila, kako bi u narednim godinama do lo do nastanka pro tabilnog i zna ajnog poljoprivrednog podsektora.

Ciljevi nacrta Nacionalnog akcionog programa razvoja organske proizvodnje u Srbiji

cilj 1

cilj 2

cilj 3

cilj 4

cilj 5

cilj 6

cilj 7

cilj 8

cilj 9

cilj 10

cilj 11

Podrška organskoj proizvodnji kao sastavnom delunacionalne poljoprivredne poli�ke i poli�ke ruralnog razvoja

Harmonizacija zakonodavnog okvira za organsku proizvodnju u skladu sa zakonodavstvom EU

Ins�tucionlani razvoj

Uspostavljanje opera�vnog i usaglašenog sistema kontrole iser�fikacijeu organskoj proizvodnji sa standardima EU

Pristupačan i zahtevima tržišta okrenut savetodavni sektor

Uspostavljanje primenjenih istraživanja u oblas� organske proizvodnje i prerade

Unapređenje organske proizvodnje kroz zvanično obrazovanje

Razvoj domaćeg tržišta organskih proizvoda

Rast izvoza organskih proizvoda

Stvaranje povoljnijih uslova za proizvodnju i preradu organskih proizvoda

Implementacija i praćenje realizacije ciljeva i mera definisanihNacionalnim programom

A I A I P A A A A EP I E I E


31

A E I A I E A I I E I E

okom . godine Ministarstvo �ivotne sredine i prostornog planiranja, uz podr ku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Globalnog fonda za �ivotnu sredinu (GE ), izradilo je Strategiju biolo ke raznovrsnosti epublike Srbije za period od . do

. godine, koju je potom Vlada Srbije usvojila u februaru . godine. Aktivnosti u strategiji de nisane su kratkoro no, sa periodom implementacije od - godine, srednjoro no - godina, dugoro no - godina, te kontinuirano. Strategija je inicirana usled nedostatka sveobuhvatne politike i mera kako bi se zaustavilo dalje opadanje i podr�alo o uvanje agrobiodiverziteta u Srbiji. Strategija integri e principe za tite i odr�ivog kori �enja biolo ke raznovrsnosti u relevantne sektorske ili me usektorske planove, programe i politike, tamo gde je to mogu�e i potrebno. Shodno tome, u okviru irokog opsega razli itih mera prepoznatih kao va�nih za o uvanje biodiverziteta, Strategija, izme u ostalog, a pod kategorijom uticaja poljoprivrede, navodi i razvijanje nacionalnog programa za organsku poljoprivredu, koji je u Akcionom planu za sprovo enje strategije razvoja organske poljoprivrede predlo�en u okviru srednjoro nih ( - godina) mera izvr enja aktivnosti.

Nacionalne ins�tucije i ministarstva povezana sa poljoprivredom i podrškom

Ministarstvo poljoprivrede i zaš�te životne sredine www.mpzzs.gov.rs

Ins�tucija/Ministarstvo

Ministarstvo regionalnog razvoja i lokalne samouprave www.mrrls.gov.rs

Ministarstvo finansija www.mfin.gov.rs

Ministarstvo privrede www.privreda.gov.rs

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja www.mpzzs.gov.rs

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija www.m�.gov.rs

Razvojna agencija Srbije www.ras.gov.rs

Fond za podršku inves�cija u Vojvodini www.vip.org.rs

Internet stranica

FI A I A P A A E A E P I E

inansijska podr ka sektoru organske proizvodnje zapo ela je . godine pokrivanjem tro kova kontrole i serti kacije, dok u . godini pored ove mere se uvode pla�anja po ha i grlu. Podsticajna sredstva za . godinu izostala su iz plana nadle�nog ministarstva, ali su u esnici mogli da refundiraju ukupnih tro kova serti kacije, mada ne i za tro kove


32

Proizvo a i koji su ostvarili pravo na podsticaje za organsku biljnu proizvodnju su u obavezi da u naredne tri godine primenjuju metode organske proizvodnje na katastarskim pracelama za koje su ostvarili podsticaje, u skladu sa propisima kojima se ure uje organska proizvodnjaPored ovih, mera kojom se ostvaruje pravo na podsticaje za tro kove kontrole i serti kacije je nastavila kontinuitet pa u skladu sa Pravilnikom o podsticajima za unapre enje ruralne ekonomije kroz uvo enje i serti kaciju sistema bezbednosti i kvaliteta hrane, organskih proizvoda i proizvoda sa oznakom geografskog porekla (�Sl. glasnik S , br. ), proizvo a i koji su uklju eni u organsku proizvodnju mogu da ostvare pravo i na refundiranje dela tro kova kontrole i serti kacije u iznosu od , odnosno (podru ja sa ote�anim uslovima rada) od realizovanog iznosa.ako e je jako dobro to su merama podsticaja obuhva�ene i investicije u organsku

proizvodnju kako u primarnu biljnu i sto arsku proizvodnju tako i u preradu i marketing. Iznosi podsticaja za proizvo a e koji imaju serti kovanu organsku biljnu i ili sto arsku proizvodnju, u odnsu na konvencionalne je to to mogu da ostvare podsticaje za podr ku investicijama u preradu i marketing koja iznosi , odnosno (podru ja sa ote�anim uslovima rada) od realizovane investicije.Ovi podsticaji obuhvataju podr ku programima koji se odnose na investicije za unapre enje konkurentnosti i dostizanje standarda kvaliteta i to

podsticaj u organskoj sto arskoj proizvodnji, i to za kvalitetne priplodne mle ne

priplodne krma e, roditeljske koko ke te kog tipa, roditeljske koko ke lakog tipa, roditeljske �urke, kvalitetne priplodne matice riba arana, kvalitetne priplodne matice riba pastrmke, tov junadi, tov jagnjadi, tov jaradi, tov svinja, krave dojilje i p elarsku proizvodnju.

nastale u periodu konverzije, to je izmenjeno . godine na inicijativu NASO pa su i proizvodja i u prelaznom periodu stekli pravo da ostvare ovu meru.Po etkom . godine stupio je na snagu Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju ( Sl. glasnik S , br. , i ), a dopunjen i menjan tokom naredne godine. Ovim Zakonom podsticaji za organsku proizvodnju su ve�i u odnosu na podsticaje u konvencionalnoj proizvodnji. Namenjeni su proizvo a ima ija je proizvodnja u periodu konverzije, proizvo a ima kojima je zavr en period

konverzije i nalaze se u postupku izdavanja serti kata i proizvo a ima koji imaju serti kovanu biljnu i ili sto arsku proizvodnju. Pravilnikom o kori �enju podsticaja za organsku proizvodnju (�Sl. glasnik S , broj , , , i ) se de ni e vrsta i iznosi podsticaja. Proizvo a i koji su uklju eni u organsku proizvodnju i imaju sklopljen ugovor sa jednom od ovla �enih kontrolnih organizacija mogu u . godini da ostvare podsticaje uve�ane za u odnosu na konvencionalne za slede�e mere


33

premija za mleko proizvedeno metodom organske proizvodnjeosnovni podsticaji u organskoj biljnoj proizvodnjiregres za sredstva za ishranu bilja dozvoljena za primenu u organskoj biljnoj proizvodnji

U . godini je iznos koji je Vlada opredelila bio . . , dok je u . i . godini iznosio . . dinara Mere za organsku proizvdnju propisane Zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju nisu odgovaraju�e za organske proizvo a e i unapre enje ove

uve�ava u odnosu na konvencionalnu. ada se iznos podsticaja za konvencionalnu

�malu povr inu to je est slu aj.Iz tog razloga bi trebalo izdvojiti i propisati zasebno mere podsticaja za organsku proizvodnju, planirati te mere za dugoro niji period, ali i voditi ra una o uslovima koje je potrebno ispuniti da bi proizvo a i mogli da ih ostvare.ako e pomenuti Zakon je neodgovaraju�i za organske sto arske proizvo a e iz razloga to su kriterijumi odnosno tra�eni uslovi za ostvarivanje podsticaja po grlu �ivotinja i

pored odli nih iznosa, kvalitetna priplodna grla koja mnogi organski proizvo a�i ne gaje, pa je jako mali broj proizvo a a stekao pravo da konkuri e za te podsticaje. Iz toga razloga je NASO pokrenuo inicijativu za izvesne izmene i dopune toga Zakona to je rezultiralo time da je resorno ministrstvo tokom . godine pripremilo nove odredbe Zakona o podsticajima koje uredjuju mere podsticaja za organsku proizvodnju na adekvatniji na in.ako e, identi kovan je i jo jedan veliki problem za proizvo a e. S obirom da

proizvo a i registruju poljoprivredno gazdinstvo kao organsko, u slu aju da ne ostvare �

Za investicije u preradu mleka i to kroz investicije u opremu u objektima za preradu mlekaZa investicije u preradu mesa, i to kroz investicije u opremu u objektima za preradu mesaZa investicije u preradu vo�a, povr�a i gro� a i to kroz investicije u opremu u objektima za preradu vo�a, povr�a i gro� a, uklju uju�i i proizvodnju vina, rakije i drugih alkoholnih pi�a.

)

)

)


34

A I E A A E P I E

4 I E I I A

Doma�e tr�i te organskih proizvoda je jo uvek nedovoljno nerazvijeno i pored zna ajnih pomaka poslednjih par godina.Svest potro a a je takodje po ela da se podi�e, ali uglavnom u velikim gradskim sredinama na ijim tr�i tima su organski proizvodi i najzastupljniji. Veliki pomak je u injen kada su se ovi proizvodi na li na policama ve�ine maloprodajnih objekata ve�ih lanaca supermarketa tokom par godina unazad.Na ovaj na in postali su dostupni ve�em broju potro a a koji su pre ove proizvode mogli da kupuju samo u malobrojnim specijalizovanim prodavnicama i na malom broju zelenih pijaca. Vidljiv trend je i u razvoju prodaje preko eb portala.Prva specijalizovana pijaca organskih proizvoda je po ela sa radom sredinom . godine na Novom Beogradu kao rezultat saradnje J P Gradske pijace Beograd i Serbia organike kao pilot projekat koji je za kratko vreme pokazao da je ovakva pijaca bila neophodna kako potro a ima tako i proizvodja ima, a od . godine su Gradske pijace Beograd pokrenule i organske karavane koji se povremeno odr�avaju na razli itim pijacama Beograda Najve�a potra�nja za organskim proizvodima je u ve�im gradovima usled ve�e kupovne mo�i, mada jo uvek je mali broj kupaca se odlu uje da ih kupuje e �e to se mo�e videti iz rezultata slede�ih istra�ivanja koje je NASO sproveo u maloprodajnih objekata u Beogradu.

a li kupujete orga ke proizvode Ako e kupujete ili retko kupujeteza to

Često

Nikad

Ponekad

Samo naakcijama

Skupi su

Nisu dovoljnorasprostranjeni

Nemampoverenja unjih

50.4%16.3%

25.2%34.8% 35.1%

30.1%

Cene organskih primarnih i preradjenih proizvoda su uve�ane u zavisnosti od vrste, prodajnog mesta i sezone za oko od do u odnosu na cene istih konvencionalnih proizvoda .Poslednjih godina ponuda organskih proizvoda iz uvoza je sve ve�a i to uglavnom prera enih mada je rastu�i trend uvoza i sve�ih poljoprivrednih proizvoda. Cene nekih uvezenih prera enih organskih proizvoda esto su ni�e u odnosu na doma�e. Organski sve�i proizvodi za sada dolaze uglavnom iz doma�e proizvodnje i dominiraju biljni proizvodi, mada je primetna mala zastupljenost doma�eg vo�a na tr�i tu pa je i tu primetan trend uvoza. Prvo meso (june�e) na doma�em tr�i tu se pojavilo tek sredinom

. godine, ali ga nema u ve�im koli inama, a . god su se prvi put na t�i tu pojavili


35

mle ni proizvodi (sve�e mleko, jogurt, pavlaka i sir). Jaja su vrlo tra�en proizvod, ali su malo zastupljena.Ve�i trgova ki lanci su pokazali interesovanje za plasman doma�ih organskih proizvoda, me utim problem predstavljaju koli ine koje doma�i proizvo a i nisu u mogu�nosti da obezbede, odgovaraju�e upakovani i brendirani proizvodi, kao i kontinuitet u snadbevanju to otvara veliki prostor za uvoznike.Dodatni problem snadbevanja sve�im proizvodima poljoprivrednika predstavlja i zahtev trgovaca koji se odnosi na tzv ambulantno snadbeavanje koje podrazumeva brzo reagovanje uglavnom sa manjom koli inom i povrat neprodatih proizvoda.Napravljen je pomak na promociji organskih proizvoda poslednjih godina od strane svih u esnika sektora, mada je i dalje nedovoljna uradjeno na promociji nacionalnog znaka kojim se obele�avaju organski proizvodi, tako da potro a i koji su i uli za organske proizvode imaju problem da ih prepoznaju, osim ako police na kojima su sme teni nisu vidljivo ozna ene.Mada je Serbia organika realizovala promotivne kampanje u maloprodajnim trgova kim objektima koje su imale za cilj edukaciju i podizanje svesti potro a a o zna aju organskih proizvoda kako na zdravlje tako i na o uvanje �ivotne sredine u budu�nosti je neophodno raditi kontunuirano na ja anju svesti potro a a o prednostima ovih proizvoda.

Najve�i broj prodavnica sa ponudom organskih proizvoda je u Beogradu i Novom Sadu. Organska hrana mo�e se na�i na malom broju zelenih pijaca, u specijalizovanim prodavnicama zdrave hrane i u maloprodajnim objektima takore�i svih ve�ih lanaca supermarketa

Istra�ivanje koje je NASO sproveo tokom . godine na terenu, kao i intervjui sa razli itim u esnicima u sektoru, pokazuju da prose an potro a iz Srbije povezuje termin �organski proizvod� sa zdravljem kao i da �

�� dovoljno obave teni o pojmu serti kacije organske

proizvodnje kao i ta on garantuje i ne znaju kako da raspoznaju organske proizvode. S druge strane, ima i potro a a koji organsku proizvodnju smatraju pomodarstvom i koji nemaju poverenja u serti kate

a li u ovakve pro ocije kori e ucilju tica ja i or acija

a li te pute pro ocije tekli ovei or acije o orga koj ra i proce u je eproizvod je pred o ti a i a i u pripre e

Da

Ne

Onako

Da

Već i o lin o ije li

e o li no e

Onako82.4%

17.2%

82.4%

16.5%


36

Karfiol 2,2 3,3

Paprika 1,6 2,3

Krompir 1,05 2,03

Crni luk

Jabuka

Grožđe

1,05

1,6

2,45

1,6

2,5

2,85

Bundeva hokaido

Kruška

Jaja komad

1,45

2,03

0,28

2,05

2,5

0,37

Pasulj

Dunja

4,8

2,45

6,10

2,6

Dodata vrednost za organske proizvode mo�e se posti�i insistiranjem na njihovoj prirodnosti i za titi �ivotne sredine. Za dalji razvoj lokalnog tr�i ta organskih proizvoda de nitivno su potrebne sna�ne i intenzivne kampanje sa jasnom komunikacionom strategijom, usmerene na de nisane potro a ke ciljne grupe. Na osnovu istra�ivanja tr�i ta koje je sprovela NASO opis prose nog kupca organskih proizvoda u Srbiji je slede�i �ena od - godina starosti, a slede�e kategorije su bolesnici i rekovalescentiZbog svega gore navedenog, uzimaju�i u obzir i ograni enu koli inu organskih proizvoda, kao i skromne izglede za porast njihove zastupljenosti i ve�e potro nje u skorijoj budu�nosti na doma�em tr�i tu, izvoz organskih proizvoda na me unarodno tr�i te smatra se kod ve�ine proizvo a a ve�im prioritetom.

Raspon minimalnih i maksimalnih cena na malo organskih svežih proizvodau periodu (septembar‐oktobar 2016.godine)Za obračun cena u EUR uzeta prosečna vrednost dinara za srednji kurs evra u perioduseptembar‐ oktobar 2016‐ godine (123,00 RSD za 1 EUR))

Izvor: obrađeno 7 maloprodajnih mesta (2 zelene pijace i 5 maloprodajnih objekata)u Beogradu i Novom Sadu

Salata 0,5 0,7

Šargarepa 1,2 2,0

Blitva veza 0,5 0,65

Kupus 0,9 1,7

Cvekla

Krastavac (salatar)

1,2

1,2

1,6

2,2

Kelj

Brokoli

1,6

2,3

2,05

2,5

Paradajz 1,5 2,45

Naziv proizvoda

Organski proizvod,cena (EUR/kg)

min. max.

ate li da prepoz ate erti�kova eorga ke proizvode

a li i ate povere ja u erti�kat

Da

Ne

Da

Ne

Onako

39.8%

40.7%

19.5%

61.6%

38.4%


37

Suncukretovo hladnoceđeno ulje (500ml)

1,9 3,3

Suncukretovo hladnoceđeno ulje (250ml)

1,03

1,2

2,05

1,8

Suncokretov puter (250gr)

Brašno ovseno (kg)

Sirće balzamiko jabuka,malina, nar, borovnica,

Spel�ne mekinje (500 gr)

Brašno heljdino

Brašno kukuruzno

Brašno raženo

integralno (kg)

integralno (kg)

integralno (kg)

Jogurt (750 ml)

Meso juneće (razl. delovi)

1,8

1,1

1,4

0,5

1,7

0,97

8,85

2,10

1,5

2,3

0,65

2,50

1,05

20,0

Bundevino hladno ceđeno ulje (250ml)

Brašno ječmeno (kg)

Rezanci za supu od integralne spelte (100g)

Kukuruz kokičar (250gr)

Pavlaka (150ml)

9,7

1,2

0,8

0,8

1,2

0,36

10,5

1,8

0,9

1,0

1,3

0,5

Ajvar blagi, lju� (350gr)

Brašno spel�no (kg)

Brašno pšenično (kg)

Sveže mleko (750ml)

Sir (250gr)

4,3

1,3

0,9

0,9

1,6

4,7

2,1

1,2

0,98

1,8

Džem (borovnica, šipurak, drenjina) (230g)

Sok aronija (700ml)

1,8

5,7

2,45

6,10

Džem (višnja, šipurak,kupina) (314 g)

Sušeni kolutovi jabuke(40gr)

3,5

1,6

3,8

1,8

Med bagrem tegla (450g)

Sojin sir tofu dimljeni (200g)

8,45

1,78

8,45

1,87

Cvekla tegla (450g)

Sojin sir‐tofu (sirovi) (200g)

1,6

1,7

1,8

1,85

Sok jabuka i šargarepa(250ml)

Sojina pašteta sa šitakagljivom i kombuha algom(100 g)

Sok cvekla (750 ml)

Čokoladne cerealije 200gr

0,8

1,2

2,6

2,5

1,14

1,3

2,75

2,7

Sok jabuka (750)

Bebi hrana cerealije od5 žitarica (200 gr)

Sok paradajz (250ml)

3,3

2,5

1,0

3,5

2,7

1,2

Sok cvekla (250 ml)

Bebi hrana pšeničnecerealije sa jabukom(200 gr)

0,7

2,6

1,2

2,75

Naziv proizvoda

cena u EUR

min. max.

Raspon minimalnih i maksimalnih cena na malo domaćih prerađenih organskihprehrambenih proizvoda u Srbiji u periodu septembar ‐ oktobar 2016 godineNapomena: Veliki raspon cena kod pojedinih proizvoda je zavisan od maloprodajnihcena različi�h dobavljača kao i od maloprodajnog mesta

Za obračun cena u EUR uzeta prosečna vrednost dinara za srednji kurs evra za septembar i oktobar 2016.godine ( prosečan kurs 123.000 RSD za 1 EUR)

Izvor: obrađeno 7 maloprodajnih mesta (2 zelene pijace i 5 maloprodajnih objekata)u Beogradu i Novom Sadu


38

E A I E E E A A A P I I I E

re dovi i okvir i u lovi

Na globalnom nivou, organska proizvodnja razvijala se dug niz godina. Organska proizvodnja je . godine bila zastupljena na miliona ha obradivih povr ina, a . godine na , miliona ha, to je zna�ajan porast u odnosu na . godinu kada se proizvodnja odvijala na miliona ha. U istom periodu obradive povr ine pod organskom proizvodnjom na teritoriji EU pove�ale su se sa miliona ha na , miliona ha, to je porast od - na godi njem nivou. Ovo pove� je povr ine do lo je kao odgovor na pove� nu potra�nju za organskim proizvodima. Ukupna vrednost prometa organskih proizvoda se sa od . kada je iznosila , milijardi USD uve�ala . godine na milijardi USD odnosno preko milijardi eura. Vrednost tr�i ta na nivou Evrope u . godini je , milijardi eura, dok je u EU , milijardi eura to ini od

7ukupne vrednosti, a , vi e u odnosu na . godinu .ako je potro nja organskih proizvoda u EU rasla br�e od proizvodnje, disproporcionalno

se pove�ao uvoz iz tre� zemalja. Ne postoje precizni podaci o uvozu iz zemalja koje nisu lanice EU budu�i da harmonizovan sistem naziva i tarifnih oznaka ne pravi razliku

izme u konvencionalnih i organskih proizvoda. Ipak, pove� je uvoza tokom proteklih deset godina mo�e se odrediti pomo� broja registrovanih uvoznika organskih proizvoda

8u EU, koji se . godine pove�ao sa manje od na vi e od . . Najve� potro a i organske hrane u Evropi su Nema ka, rancuska, Italija, Velika Britanija, Danska i vajcarska i Austrija. Najve�i potro a i u Evropi po glavi stanovnika su vajcarska, uksemburg, Danska, vedska, ihten tajn, Austrija, Nema ka i rancuska.Pregled i

aktivnosti u ovim zemljama, koje redovno objavljuje IB , potvr u i slede�e trendove

7 iller, Helga and Julia ernoud (Eds.) ( ) he orld of Organic Agriculture - Statistics and Emerging rends . esearch Institute of Organic Agriculture ( iB ), rick, and International ederation of Organic Agriculture Movements (I OAM), Bonn8 Organic ood ink, Azra Secerbegovic Personal communication9 �An Anal sis of EU Organic Sector June - European Commission, Directorate-General for Agriculture and ural Development, Organic arming - Unit H. An Economic Anal ses of EU Agriculture - Unit .10 Diana Schaack (Agrarmarkt Informations-Gesellschaft mbH (AMI) � he German Market for Organic ood (Session at the Bio ach Congress of eb. , )

Maloprodajna vrednost organskih proizvoda u Nema koj godinama je uktuirala, sa godi njim rastom od preko , dostigav i vrednost od ne to manje od

9milijarde evra . godine u odnosu na , milijarde evra . godine .Vrednost konzumiranih proizvoda po glavi stanovnika iznosi u . godini eura. Proizvodi sa najve�im procentom rasta u proteklih nekoliko godina su mleko i mle�ni proizvodi, vo�e i povr�e. r�i ni rast u poslednjih pet godina rezultat je ve�e zastupljenosti proizvoda u supermarketima, preko kojih se proda od ukupne

10vrednosti organskih proizvoda . Supermarketi koji prodaju samo organsku hranu tako postoje, ali, gledano kroz ukupni promet, oni su znatno slabije zastupljeni u odnosu na klasi�ne supermarkete. Me utim, prema nema koj ederaciji za

�


39

Ovi trendovi ukazuju na to da su ciljna tr�i ta za organske proizvode iz Srbije one zemlje EU koje jo uvek ne pokazuju znakove zasi�enja, a gde su tr�i ta dovoljno velika da apsorbuju dodatne proizvode Nema ka, Italija, rancuska i Velika Britanija

11 Bernd Jansen (Ekoconnect, German ) he organic market in the Central Eastern European countries (Session at the Bio ach Congress of eb. , )

vedska je zemlja sa najve im porastom tr�i ta, od . godine je porasla vrednost sa , na , milijardi eura u . godini, dok je i Norve ka zabele�ila rast za na godi njem nivou i dostigla vrednost od miliona u . godini sa , na , milijardi eura u . godini, dok je i Norve ka zabele�ila rast za na godi njem nivou i dostigla vrednost od miliona u . godini. Maloprodaja organske hrane u Italiji prelazi vrednost od milijarde evra godi nje.

afovi u supermarketima na kojima je zastupljena samo organska hrana su za samo godine po to su formirani prevazi li prodaju u manjim prehrambenim radnjamaU Velikoj Britaniji maloprodajna vrednost organske hrane bele�i ne to slabiji porast i . godine iznosila je , a . godine , milijardji evra za razliku od rancuske, koja je od svih zemalja EU imala najve�i godi nji rast vrednosti, sa milijarde evra

. godine na , milijarde evra u . godini, a u a u . dostigla vrednost od ne to manje od milijardi evra.U Austriji je . godine zabele�ena maloprodajna vrednost organske hrane od skoro jedne milijarde evra, u paniji i Danskoj po , a u Holandiji , milijardi evra. Sti�e se utisak da su ove zemlje dostigle limit ili privremenu zasi�enost u prodaji organskih proizvoda. U proteklih nekoliko godina rast je varirao izme u - i Uprkos tome to ima limitiranu populaciju, promet organske hrane u vajcarskoj je u

. godini prema io cifru od jedne milijarde evra. dok je u . sa , milijardi evra skoro udvostru ena vrednostPosmatrano po glavi stanovnika, ovaj parametar ima najve� vrednost u Evropi i sada iznosi evra, nakon ega slede uksemburg sa , Danska sa evra po glavi stanovnika.r�i ta organske hrane u zemljama EU iz centralne i isto�ne Evrope jo su u razvoju i

organska hrana se uglavnom proizvodi za izvoz. Poljska tr�i ta su se najbr�e razvijala, uve�av i vrednost do puta u periodu od . do . godine e ka, sa na miliona evra, dok je u . godini tr�i te znatno poraslo na miliona eura, a Poljska sa na miliona evra, a . na miliona eura. Bugarska i rumunska tr�i ta organske hrane polako se ali sigurno bude, sa godi njom vredno �u tr�i ta od u Bugrarskoj dok je u umuniji za samo nekoliko godina pove ana vrednost za puta dostogav i miliona evra. Ma arska je jedina izgubila na dinamici i imala usporen rast, sa vredno �u od miliona evra u .

11godini i nema novijih podataka o tr�i noj vrednosti.


40

Izvoz rbije

Od ukupnog izvoza organskih proizvoda Srbija najvi e izvozi u zemlje EU (Nema ka, Holandija, Belgija, Austrija i Poljska), pa je ukupan izvoz u . godini iznosio . . evra , to ini , ukupne vrednosti.

ast izvoza Srbije poslednjih godine je evidentan ( ), a za samo jednu godinu od . do . je porastao za to se mo�e videti iz slede�e tabele

ategorija proizvoda koji se najvi e izvoze je vo�e, smrznuto i sve�e.Od vo�nih vrsta u . godini najvi e je izvezeno smrznute maline , mil. EU , smrznute kupine ,

mil. EU i sve�e organske jabuke u vrednosti od , mil. EU . Od prera evina od vo�a najvi e je izvezeno koncentrata od jabuke u vrednosti od , mil. EU , su enog vo�a

hiljada EU i pirea od vi nje, dunje i kupine u vrednosti od hiljade EU .

Vrednost izvoza organskih proizvoda (u mil. EUR)

Izvor podataka: Uprava carina

2012 3,74

Godina Vrednost izvoza (u mil. €)

2013 10,7

2014 11,2

2015 19,6

Izvoz organskih proizvoda po zemljama u 2015. godini


EU 70,4% 13.787.417

Zemlja Vrednost izvoza (€)

SAD 21,8%4.269.38

EFTA (Švajcarska) 3,7% 724.198

Ostalo 3,0%596.866

CEFTA 1,0%195.519

Ukupno 100,0%19.573.389

Učešće (%)


41

Nakon mnogih godina provedenih na margini, organska hrana i organska pi�a u la su u �mejnstrim� tr�i ta i postala deo globalnog trenda u na inu �ivota, zdravlju i odr�ivosti. Za ovu rastu�u grupu potro a a organska hrana predstavlja na in da obezbede zdrave prehrambene proizvode za sebe i svoje porodice, da podr�e manje proizvo a e hrane i poljoprivrednike i da za tite prirodnu okolinu. Sve vi e se aspekt regionalnosti dodaje ovom konceptu, to rezultira time da idealni proizvod nije samo organski ve� je i sezonski i proizveden na lokalnom ili bar regionalnom nivou. Ipak, ljudi koji ostaju verni preovladavaju�em na inu �ivota zasigurno ne�e �rtvovati svoje zadovoljstvo i u�itak, zbog ega organski proizvodi moraju biti dostupni u istoj meri kao konvencionalni proizvodi. Dok je trend ka organskoj hrani sna�an, nivo njenog tr�i nog proboja je relativno mali. On je u pro losti rastao ne samo zbog faktora pove�ane potra�nje ve� i zbog dostupnosti. r�i ni proboj za proizvode kao to su jaja, hrana za bebe, krompir, sve�e mleko i �itarice je na visokom nivou, ne samo zbog izuzetne potra�nje ve� i zbog toga to je industrija bila u stanju da obezbedi organske proizvode po prihvatljivim cenama.

Izvoz organskih proizvoda po grupama proizvoda u 2015.godini


100,00%Ukupno 19.573.389

1 87,27% Voće, sveže ili smrznuto 17.082.205

R. broj Grupa proizvoda Vrednost (€)

2 10,81%Prerađevine od voća (koncentra�, pirea, sušeno) 2.115.178

3 0,88% Pečurke, smrznute ili sušene 172.239

4 0,32%Začini (mlevena paprika) 62.570

5 0,28%Prerađevine od povrća 55.315

6 0,16%Lekovito i aroma�čno bilje 32.200

7 0,10% Sirće 20.027

8 0,08%Proizvodi od žitarica 16.381

9 0,05% Sokovi 9.789

10 0,02%Industrijsko bilje (mak) 4.240

11 0,02%Namazi 3.072

12 0,00%Ulja 173

Učešće (%)

Prilike za pla ira je proizvoda u e a koj i drugize lja a Evrop ke u ije


42

Uzev i u obzir o ekivanja potro a a organske hrane i trenutnu situaciju na tr�i tu, evidentno je da postoje nedostaci koji se odnose na nabavku organskih proizvoda. Ovo se odnosi na meso i ribu organskog porekla, vo�e, a u odre enoj meri i na povr�e, pa ak i na mleko I �itarice.��Udeo maloprodajne vrednosti organskih proizvoda razli itih kanala distribucije u dr�avama Evrope u . godini pokazuje da se prodaja uglavnom odvija kroz generalne maloprodajne objekte sa irokim potro a kim asortmanom, dok je zna ajno manji udeo ostalih kanala kao to su specijalizovane prodavnice organskih proizvoda, direktno snadbevanje I drugo.Ipak u rancuskoj i Italiji je maloprodajna vrednost u generalnim i specjalizovanim radnjama skoro izjedna ena, a u pojedinim zemljama kao to su Belgija, Nema ka i Holandija je udeo tr�i ta u ova dva kanla zna ajan.Zanimljivo je da je Slovenija dr�ava koja ima najve�u maloprodajnu vrednost putem kanala direktnog snadbevanja.��Uop teno gledano, direktan uvoz mesa u Evropsku uniju restriktivan je zbog strogo regulisanog tr�i ta. Uprkos olak icama koje postoje u okviru SSP-a, meso ne�e biti oslobo eno ograni enja na uvoz. Proizvodnja organskog mesa i mle nih proizvoda uglavnom zavisi od proizvodnje hrane za �ivotinje organskog porekla, tj. od proizvodnje �itarica i uljarica. U sektoru povrtarstva, snabdevenost argarepom i tikvicama iz organske proizvodnje ve� je dostigla nivo od preko , ali snabdevenost lukom i paprikom i dalje je ispod . U sektoru vo�arstva, stono gro� e iz organske proizvodnje ve� zauzima mnogo vi e od tr�i ta, dok jabuke i jagodasto vo�e tek treba da dostignu nivo od . Najva�nija destinacija za plasman organskih proizvoda iz Srbije je Nema ka, koja zauzima ukupnog evropskog tr�i ta organske hrane, a zatim slede rancuska sa

, Velika Britanija sa i Italija sa u e �a. Pored toga to je veliki potro a ( evra po glavi stanovnika) i proizvo a organske hrane ( milion hektara pod

organskom proizvodnjom), Nema ka je tako e veliki uvoznik ovih proizvoda. U zavisnosti od vrste proizvoda, procenat uvoza u odnosu na vrednost doma�ih proizvoda na tr�i tu varira od do i to za proizvode koje je mogu�e proizvesti u Nema koj. Vo�e i povr�e predstavlja najva�niju kategoriju organskih proizvoda na pomenuta etiri vode�a evropska tr�i ta. Organska argarepa je najprodavanije povr�e u Nema koj sa

, a zbog doma�e proizvodnje koja ne podmiruje potrebe potro a a, vi e od polovine od ukupne potro nje organske argarepe obezbe uje se iz uvoza. Zanimljiv je podatak da su dve grupe organskih proizvoda u Nema koj dostigle veliki procenat u ukupnom

�

ako e, visok procenat uvoza prisutan je i kod organskog paradajza ( ) i paprike ( ) zbog velike potro nje tokom cele godine, te i van sezone, kada doma�i sve�i proizvodi nisu dostupni. Organski krompir jedan je od najva�nijih proizvoda u Evropi prema obimu potro nje i uvoza. U Nema koj krompir ima u e �e od , na organskom tr�i tu, a dolazi iz uvoza. o mo�e biti ansa za proizvodnju i izvoz organskog krompira iz Srbije, s obzirom na to da je omisija EU u aprilu . godine ukinula

�� Hamm U. Nema ko tr�i te organskih proizvoda pregled predavanje sa Univerziteta asel 13 iller, Helga and Julia ernoud (Eds.) ( ) he orld of Organic Agriculture - Statistics and Emerging rends . esearch Institute of Organic Agriculture ( iB ), rick, and International ederation of Organic Agriculture Movements (I OAM), Bonn


43

Udeo učešća proizvoda i grupa organskih proizvoda u ukupnom tržištu odabranihzemalja u Evropi 2014. godine

Mleko i mlečni proizvodi

Nepoznato 2.1% Nepoznato 3.2% 8.6% 4.8% 1.8% 11.0%

10.7% Voće 3.5% 3.2%� 4.3% 6.7% 3.9%� 1.7%� 10.1%

Nepoznato Hleb i pecivo

1.7% 1.2% 2.5%� 7.1%(hleb)

3.2% 1.0% 4.6%

17.2% Jaja 11.2% 12% 22.1% 16.7% 12.7% 7.5% 22.7%

12.6% Povrće 5.4% 3.2%� 4.0% 8.6% 3.9%� 3.6% 14.6%

8.5% Sir 8.5% 0.9% 1.2% 3.6% Nepoznato 0.5% 6.0%

ŠvajcarskaNorveškaHolandijaNemačkaFrancuskaFinskaBelgijaAustrijaProizvodnisegmen�

15.7% Mleko 3.0% 3.2% 10.8% 8.1% Nepoznato 4.0% 18.9%

3.5%� Meso imesniproizvodi

2.1% 0.6% 1.60% 2.1% 2.8% 0.3% 4.8%�

Nepoznato Napitci 0.9%� 0.6% 3.0%� 1.7% Nepoznato 0.1% 2.7%

Sastavio: Fibl‐Ami 2016: Izvor: Austrija (samo opšta maloprodaja): Rollama/Ama marke�ng: Belgija (samo opšta maloprodaja): GFK Panel Services Benelux: Pro Luomo, France:A Agence Bio; Germany:AMI zasnovan na GFK podacima domaćinstava: Holandija Bio Monitor; Norveška: Norveška poljoprivredna agencaija (samo opšta maloprodaja); Švajcarska (samo opšta maloprodaja): Bio Suisse1) Voće, bobičasto voće i koštunjavo voće; 2) Brašno; 3) Voće i povrće; 4) Samo meso; 5) Uključujući i ribu; 6) Voćni sokovi, vina i piva; 7) Pića od povrća, voćna i povrtni sokovi i vino i alkoholPrimedba: Zbog različi�h nomenklatura i klasifikacija u zemljama nije moguće da� podatke za sve grupe proizvoda, iako podaci za pojedinačne proizvode mogu bi� dostupni. Nemaju sve zemlje podatke o učešću organskih proizvoda na tržištu

Potpisivanjem SSP-a (Sporazum o stabilizaciji i pridru�ivanju), Srbija je u la u proces ubrzanog pribli�avanja Evropskoj uniji. Jedan od elemenata prilago avanja je uskla ivanje agrarne politike Srbije sa Zajedni kom poljoprivrednom politikom. ZPP ure uje tr�i ta strate ki va�nih poljoprivrednih proizvoda u Evropskoj uniji, kao to su e�er, semena uljarica, �itarice, meso, mleko, vino, jestivo ulje i, u odre enoj meri, vo�e i

povr�e. Svi ovi proizvodi nisu obuhva�eni specijalnim uvoznim ograni enjima Evropske unije i njihova promocija bila bi u potpunom skladu sa ZPP-om. astu�i cenovni pritisak, koji nastaje zbog pune integracije Srbije u tr�i te Evropske unije, mogao bi da uti e na


44

vi egodi nju zabranu uvoza ovog proizvoda iz Srbije, koja je bila na snazi zbog bakterije koja uzrokuje trule� krompira. Pored povr�a, organski proteinski usevi, na prvom mestu soja, koji se koriste za ishranu organski gajene stoke, imaju visok procenat uvoza u Nema koj i mogu biti zna ajan izvozni artikal za proizvo a e iz Srbije. o je posebno va�no kada se uzme u obzir da je Nema ka od . godine po ela da primenjuje zakon da primenjuje zakon da hrana za organski gajenu stoku mora biti organskog porekla.


45

male poljoprivredne proizvo a e, jer su njihovi proizvodi u sektorima proizvodnje vo�a, povr�a ili soje nekonkurentni u odnosu na proizvode iz Nema ke, Austrije, Italije ili drugih zemalja Evropske unije. Da bi ubla�ila mogu�e negativne efekte, Evropska unija promovi e investicije koje imaju za cilj da pove�aju e kasnost u poljoprivredi, naro ito putem formiranja zadruga ili drugih grupacija koje su u stanju da koriste merilo ekonomskog u inka. Na nivou prerade organskih proizvoda, neophodno je dalje smanjenje tro kova i pobolj anje e kasnosti proizvodnje. Sok od jabuke, d�emovi, marmelade, musli, proizvodi od �itarica, koji se nalaze u ponudi u evropskim supermarketima, samo su neznatno skuplji od istih proizvoda iz konvencionalne proizvodnje. U slu aju Srbije, pobolj anje e kasnosti kroz kompletan vrednosni lanac proizvodnje organskih proizvoda zahteva velike investicije, kao i bolju edukaciju i osposobljavanje ne samo na tehni kom nivou nego i na nivou poljoprivrednih gazdinstava, ekonomije, menad�menta, marketinga i prezentacije. Naravno, podrazumeva se i puno po tovanje propisa EU koji se odnose na bezbednost hrane, higijenu, pakovanje i transport. Svako odstupanje od ovih pravila moglo bi ozbiljno da naru i marketin ku sliku proizvoda iz Srbije. ao to je navedeno, oba proizvoda imaju veliki tr�i ni i konkurentski potencijal. Ipak, transgenetska soja ( soja otporna na herbicide), koja ubrzano postaje sve zastupljenija, predstavlja problem za proizvo a e iz Srbije , i to u istoj meri kao i za sve ostale proizvo a e irom sveta.

A A I I E P E I E

I P I E A E

5 I A E E E A I A A A E

Evropska komisija dodeljuje va�nu ulogu organskoj proizvodnji u daljem razvoju ruralnih podru ja. Usvajanjem Uredbe br. EU je postala jedna od prvih globalnih institucija koja je formirala politiku u vezi sa organskom poljoprivredom. Ovim regulativama Savet je kreirao sistem u Zajednici koji detaljno navodi zahteve za poljoprivredne i prehrambene proizvode, pozivaju�i se na proizvodne metode koje se koriste u organskoj proizvodnji. Odredbe Saveta prepoznaju organsku proizvodnju u strategiji ekolo kih integracija i odr�ivog razvoja u okviru Zajedni ke poljoprivredne politike. Integralni princip je da proizvo a i koji rade za dobrobit �ivotne sredine izvan referentnog nivoa dobre poljoprivredne prakse, treba da dobiju adekvatnu nadoknadu. Odre ene metode poljoprivredne proizvodnje, kao to su npr. organska proizvodnja, integralna proizvodnja, tradicionalna poljoprivreda i uobi ajena lokalna proizvodnja, pru�aju kombinaciju pozitivnih ekolo kih, socijalnih i ekonomskih efekata. Evropska komisija je . godine objavila Strategiju odr�ivog razvoja Evropske unije. Ovo je uticalo na promenu ZPP-a, koja je do tada bila zasnovana na koli ini, na usmeravanje politike ka promociji kvaliteta, a uz mere podr ke koje su adekvatno prilago ene.�� Ciljevi zajedni ke poljoprivredne politike su vremenom evoluirali. Iako ova politika jo uvek podr�ava ruralnu privredu i obezbe uje odr�ivu poljoprivrednu proizvodnju, ona tako e nastoji da potro a ima obezbedi visoke standarde bezbednosti hrane, te da poreskim obveznicima odgovori na zahteve za standardima u pogledu za tite �ivotne sredine I odgovornosti.�� Nova revidirana verzija Strategije odr�ivog razvoja EU je usvojena . godine .Proizvo a i organske hrane trenutno imaju pravo na nansijsku podr ku iz prvog i drugog stuba ZPP-a, i to putem direktne isplate i mera cenovne podr ke. to je jo va�nije, organska proizvodnja je u potpunosti integrisana u politiku ruralnog razvoja, koja predstavlja drugi stub ZPP-a. U martu . Srbi a d bila status kandidata za lanstv u U, a prvom me uvladinom konferencijom izme u epublike Srbije i Evropske unije koja je odr�ana u januaru . godine u Briselu formalno su otpo eli pregovori za pristupanje epublike Srbije Evropskoj uniji, dok su krajem . godine otvorena pva pregovara ka poglavlja. Poljoprivreda i bezbednost hrane predstavljaju veoma va�nu oblast politike, kako za 14

15

EC CAP reforma dugoro na perspektiva za odr�ivu poljoprivredu. U .ec.europa.eu agriculture capreform EC Zdravstvena provera ZPP. U .ec.europa.eu agriculture healthcheckEC inansijsko programiranje i bud�et. U .ec.europa.eu budget budget detail.preuzeto sa http europa.rs pomoc-republici-srbiji eu-i-srbija-na-delu poljoprivreda-i-bezbednost-hrane


46

Evropsku uniju tako i za Srbiju. Od samog nastanka EU, zajedni ka poljoprivredna politika je bila jedna od najva�nijih oblasti politike u koju se slivao veliki deo bud�eta EU, a koji danas iznosi odnosno , milijardu eura. Zajedni ka poljoprivredna politika uklju uje sveobuhvatni set instrumenata i standarda o bezbednosti hrane koje Srbije mora da uspostavi i ispuni tokom priprema za pristupanje EU. Budu�i da Srbija jo uvek nije lanica Evropske unije, ona nema pravo na nansijsku podr ku i subvencije preko razli itih stubova ZPP. Ipak, kako je Srbija je u procesu evropskih integracija ima pristup IPA (Instrument za pretpristupnu pomo�).IPA D (Instrument za pretpristupnu pomo� u ruralnom razvoju) se mo�e smatrati prete om za implementaciju drugog stuba ZPP, a i ustanovljen je sa ciljem da pobolj a uslove �ivota i rada u ruralnim podru jima zemalja kandidata i da ih dovede na nivo Evropske unije. Oblikovanjem procesa IPA D tako da se on podudara kako sa ZPP-om tako i sa relevantnim iniocima promovisanja organske proizvodnje podr�a�e se ne samo razvoj sektora organske proizvodnje u Srbiji ve� i drugi politi ki ciljevi.�� Planirano je da, u godinama koje prethode pristupanju Srbije EU, do e do zna ajnog pove�anja podr ke poljoprivrednicima, kroz IPA D. Iznos od miliona evra bespovratne pomo�i �e srpskim poljoprivrednicima biti na raspolaganju za su nansiranje odgovaraju�ih investicija uz maksimalni javni doprinos od prihvatljivih tro kova. Od . godine, EU je donirala oko miliona evra podr ke ovom sektoru, to je obuhvatilo poljoprivredu, ruralni razvoj, bezbednost hrane i zdravstvenu za titu biljaka i �ivotinja. Prioriteti podr ke su usmereni na identi kaciju poljoprivrednog zemlji ta, administrativnu kontrolu za isplatu nansijske podr ke, informacione sisteme, iskorenjivanje bolesti �ivotinja, sledljivost �ivotinjskih proizvoda, zdravstvenu kontrolu bilja i �ivotinja i upravljanje �ivotinjskim otpadom. Podr ka u ovim oblastima se nastavlja, ali sa ve�im naglaskom na pru�anju pomo�i poljoprivrednim proizvo a ima u dostizanju standarda EU, uz istovremeno pru�anje nansijske pomo�i za prilago avanje standardima i unapre enje konkurentnosti.

Podr ka �e biti usmerena na

16

17

GIZ-IS Project Implementation and echnical Assistance acilit to einforce Administrative Capacit in Serbia Na .ipa ppf.orgpreuzeto sa http europa.rs pomoc-republici-srbiji eu-i-srbija-na-delu poljoprivreda-i-bezbednost-hrane


47

investicije u poljoprivredna gazdinstva - bespovratna pomo� �e biti obezbe e a

organske metode proizvodnjeprimenu lokalnih razvojnih strategija - u okviru takozvanog �lider pristupa, podr ka

sme taja u ruralnom turizmu.��

P E A A P A E P P I E A I A I A

Poglavlje - Poljoprivreda i ruralni razvoj iji nosilac pregovaranja u delu poljoprivrede je Minstrstvo poljoprivrede i za tite �ivotne sredine obuhvata veliki broj obavezuju�ih pravila od kojih se mnoga neposredno primenjuju. Su tina funkcionisanja Zajedni ke poljoprivredne politike je pravilna primena ovih pravila i e kasna za tita i kontrola njihove primene od strane dr�avne administracije. ZPP zahteva uspostavljanje sistema kao to su Platna agencija i Integrisani sistem kontrole i upravljanja (Integrated Administrative Control S stem) kao i odgovaraju�ih kapaciteta za sprovo enje mera ruralnog razvoja. Zemlje lanice moraju biti sposobne da primenjuju eme direktne podr ke poljoprivrednicima i da primenjuju pravila zajedni ke organizacije tr�i ta za razli ite poljoprivredne proizvode. Nakon odr�anih eksplanatornog i bilateralnog skrininga tokom marta i maja . godine na osnovu izve taja o skriningu od strane Saveta EU . juna . godine epublika Srbija je obave tava da nije spremna za otvaranje pregovora u poglavlju i da je neophodno da ispuni merila kako bi otvorila pregovore u ovom poglavlju. Prvo merilo se odnosi na izradu Akcionog plana (AP) a drugo merilo na podno enje zahteva za poveravanje poslova sprovo enja bud�eta za IPA D II. Podno enje zahteva za poveravanje poslova sprovo enja bud�eta za IPA D II istovremeno predstavlja i uslov za nalizaciju tzv. akreditacije IPA D II operatvine strukture i za povla enje IPA D II sredstava koje je Evropska komisija opredelila

epublici Srbiji u iznosu od miliona evra za period . Ministarstvo nansija (Nacionalni slu�benik za odobravanje) dostavilo je zahtev za poveravanje poslova sprovo enja bud�eta (za IPA D II program) uz prate�u dokumentaciju Evropskoj komisiji

. decembra . godine.��

18 preuzeto sa http .mpzzs.gov.rs ministarstvo sektori sektor-za-medjunarodnu-saradnju eu-integracije

A A I I A A P I I I

Prvi zakon kojim je bila regulisana organska proizvodnja u Srbiji bio je Zakon o organskoj proizvodnji usvojen . godine (�Sl. list S J�, broj ). Procedura usvajanja novog zakona pod nazivom Zakon o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima (�Slu�beni glasnik S�, broj ) zavr ena je .. rajem iste godine ustanovljen je i nacionalni znak kojim se obele�avaju serti kovani organski proizvodi. S obzirom na to da su u EU usvojeni novi propisi koji se odnose na ovu oblast, . godine ponovo se javila potreba za modernizacijom pravnog okvira za organsku proizvodnju u Srbiji. ezultat ove inicijative bilo je usvajanje Zakona o organskoj proizvodnji maja . godine (�Slu�beni glasnik S�, broj ), ija je primena po ela januara . Ovaj zakon bio je pripreman u skladu sa novom uredbom EU o organskoj proizvodnji (Uredba E broj i njeni prate�i propisi). Jula . godine donet je i Pravilnik o kontroli i serti kaciji u organskoj proizvodnji i


48

metodama organske proizvodnje (�Slu�beni glasnik S�, broj ), dok je pravilnik kojim �e se regulisati uvoz i prodaja organskih proizvoda (Pravilnik o uslovima uvoza organskih proizvoda, izdavanje potvrde i na inu prodaje organskih proizvoda) izra en tokom . i o ekuje se skoro usvajanje. U skladu sa novim zakonom, krajem . godine uspostavljen je nadle�ni organ za organsku proizvodnju pri Direkciji za nacionalne referentne laboratorije, u sastavu Ministarstva poljoprivrede i za tite �ivotne sredine. Poslove iz svoje nadle�nosti je po eo da obavlja u januaru . godine.Proces potpunog uskla ivanja zakonodavstva Srbije i EU u oblasti organske proizvodnje jo uvek nije okon an. Iz ovog razloga pokrenuta je inicijativa za izmene i dopune postoje�eg zakona. Ve� nekoliko godina GIZ pru�a podr ku institucijama u Srbiji, kao to je Ministarstvo poljoprivrede, Akreditaciono telo Srbije (A S) i kontrolne organizacije, u stvaranju okvirnih uslova i izgradnji infrastrukture kvaliteta u skladu sa standardima EU. Sprovedena je sistematska GAP analiza subjekata u organskoj proizvodnji. Prve mere bile su fokusirane na obuku ocenjiva a A S-a koji �e vr iti evaluaciju kontrolnih organizacija za A S. Dalje aktivnosti koje se realizuju uz podr ku GIZ-a omogu�ile su A S-u da ponudi usluge izrade izve taja o ocenjivanju za kontrolne organizacije koje �ele da budu neposredno priznate od strane E , shodno odredbama lana . Uredbe E broj . Veliki uspeh postignut je nakon vi e od dve godine intenzivnih priprema, kada je . godine Evropska komisija stavila doma�u kontrolnu ku�u Organik kontrol sistem - OCS na listu priznatih ekvivalentnih kontrolnih tela. U praksi, to zna i da je omogu�en direktan izvoz i plasman organskih proizvoda iz Srbije na tr�i te EU bez dodatne dokumentacije i uvoznih dozvola. Na ovaj na in, znatno se ubrzava i olak ava izvoz doma�ih organskih proizvoda, unapre uje ekonomska e kasnost i pove�ava konkurentnost srpskih organskih proizvoda na tr�i tu EU. Istovremeno ovaj uspeh svedo i i o uverenju E u kredibilitet srpskog kontrolnog sistema i A Sa i time gradi pozitivan imid� Srbije kao proizvo a a organske hrane. Va�no je napomenuti da je u maju . godine A S potpisao multilateralni sporazum ( A) sa Evropskom organizacijom za akreditaciju (EA) o priznavanju akreditacije.

О

О

ОВ

ДР

РП

ГА

НСК

ИИ

З


49

Kontrolne organizacije koje imaju ovlašćenje MPZŽS za 2016. godinu

Naziv kontrolne organizacije Web stranica

Centar za ispi�vanje namirnica d.o.o. (CIN) www.cin.co.rs

Control Union Danube d.o.o. www.control‐union‐danube.ls.rs

Ecocert Balkan d.o.o www.ecocert.com

EcovIvendi d.o.o www.www.ecovivendi.rs

. . .

TMS CEE d.o.o

www.organica.rs

www.tms.rs


50

I I P E I A A P I A E I I E

6 P E I E I I I A P E I E I I A

Poljoprivredna i politika ruralnog razvoja nove Vlade epublike Srbije za period od naredne etiri godine fokusira se na podr ku konkurentnosti i pove�anju izvoza srednjih gazdinstava, unapre enje tehnologije, primena standarda kod izvoznih proizvoda i marketing. ako e smernice poljoprivredne politike su orijentacija ka dodatoj vrednosti poljoprivrednih proizvoda, za tita geografskog porekla i brendiranje, podr ku organskoj I integralnoj poljoprivredi.�� Zna aj poljoprivrede za nacionalnu ekonomiju u kojoj u estvuje sa u BDP-u, u izvozu i u radnoj snazi je evidentan.

Bez obzira na to, potencijal za doma�e investitore postoji, jer, za razliku od ostalih segmenata agroindustrije, u organskoj proizvodnji se i uz manje investicije mogu o ekivati zna ajni prihodi. Ovo predstavlja jednu od najve�ih prednosti prilikom investiranja u organsku proizvodnju, a posebno se odnosi na sve�e povr�e i jagodasto vo�e. Privla enje doma�eg kapitala u sektor organske proizvodnje zahteva sveobuhvatnu procenu prodajnih mogu�nosti. Budu�i da je doma�e tr�i te organskih proizvoda malo, povezivanje potencijalnih investitora sa u esnicima na me unarodnim tr�i tima trebalo

Iako je prose no poljoprivredno gazdinstvo u Srbiji malo, bez dovoljno velikih rezervi kapitala i ne funkcioni e u skladu sa modernim standardima, investicije u organsku proizvodnju mogu da budu prednost na putu ka modernizaciji, u skladu sa op tim uslovima koji su procenjeni kao neophodni za uskla ivanje Srbije sa ZPP-om. Poljoprivredne zadruge imaju odre ene rezerve kapitala i mogu�nost za jo ve�e investicije. akve zadruge mogu se smatrati partnerima to se ti e stranih ulaganja u �itarice, semena uljarica i, u velikom obimu, u sektor jagodastog i ostalog vo�a.Prema podacima Privredne komore Srbije u Srbiji je registrovano preradnih objekata, iskori �enost je . Na osnovu podataka MP V iz . godine, u Srbiji postoje hladnja e za zamrzavanje, odnosno skladi tenje vo�a, povr�a i pe urki, iji je ukupan kapacitet oko . tona. Iskori �enost kapaciteta iznosi oko .��U Srbiji se toplom preradom i su enjem vo�a i povr�a, kao i proizvodnjom sokova, bavi privrednih subjekata, iji je ukupni instalisani kapacitet oko . tona. Iskori �enost kapaciteta je oko . Zna ajan deo preradnih kapaciteta odnosi se na proizvodnju sokova od vo�a i povr�a. apacitet proizvodnje vo�nog soka na godi njem nivou kre�e se oko miliona litara, to Srbiju svrstava u ozbiljne proizvo a e u regionu.��

�� Program Vlade epublike Srbije, A. Vu i� �� Analiza lanca vrednosti organksih proizvoda speci nih za regione u Srbiji , AO regionalna kancelarija za Evropu i Centralnu Aziju oordinaciona kancelarija u Srbiji Projekat Pomo� u izgradnji kapaciteta i usluga za podr ku organske poljoprivrede u Srbiji. GCP S B HU


51

bi da bude glavni cilj u kreiranju odgovaraju�eg ambijenta za investitore. Poslovanje u Evropskoj uniji i sa evropskim klijentima zahteva vi e od obi ne ponude proizvoda. rajni ugovori i prihvatanje poslovne prakse su uslov sine ua non

I I P E I A A I E I E I E PE

Zbog ograni�enih kapaciteta doma�ih investitora, Vlada epublike Srbije godinama je promovisala strane investicije, a u . godini je pripremila paket nansijske podr ke investitorima.Uredbom o uslovima i na inu privla enja ulaganja iz . godine�� je de nisano nansiranje investicionih projekata u proizvodnom sektoru i sektoru usluga koje mogu

biti predmet me unarodne trgovine.

Eksterno, Srbija mo�e slu�iti kao proizvodni centar za bescarinski izvoz na tr�i te od vi e od milijarde ljudi koje uklju uje Evropsku uniju, usku ederaciju, SAD, azahstan, ursku, jugoisto nu Evropu, lanove Sporazuma o slobodnoj trgovini I Belorusiju.

Ovaj bescarinski re�im pokriva vecinu klju nih industrijskih proizvoda, sa samo nekoliko izuzetaka i godi njih kvota za ograni eni broj robe.

Pored postoje�ih prednosti, kao to su strate ki geografski polo�aj, bescarinski izvoz u zemlje Jugoisto ne Evrope i usiju, najni�a stopa poreza na dobit u Evropi od , kao i obrazovana i kvalitetna radna snaga dostupna po konkurentnim tro kovima.

Subvencije za investitore podeljene su u pet grupa za podsticaje po radnom mestu.

U prvoj grupi su op tine koje imaju stopu razvijenosti ve�u od republi kog proseka. Investitori koji ula�u u njih mogu ra unati na . evra po radnom mestu i jo deset procenata od ukupnih investicija.

U drugoj grupi su op tine iji je stepen razvijenosti od do odsto republi kog proseka, a za njih �e dr�ava davati . evra po radnom mestu i procenata od vrednosti investicije.

Za op tine koje su u tre�oj grupi razvijenosti, a to su one koje imaju izme u i odsto republi kog proseka, investitori �e dobijati . evra po zaposlenom i odsto od vrednosti investicije.

U etvrtoj grupi su op tine koje imaju prosek ispod odsto republi kog proseka, a investitori �e za svako radno mesto od dr�ave dobijati podsticaje od . evra i procenata vrednosti investicije.

Najvi e �e dr�ava stimulisati investitore koji se odlu e da ula�u u petu grupu, u kojoj su devastirana, odnosno najnerazvijenija podru ja Srbije. Za svako radno mesto u tim podru jima dr�ava daje . evra i jo odsto vrednosti investicije.

�� Uredba o uslovima i na inu privla enja ulaganja ( Sl. glasnik S , br. )�� preuzeto sa http ras.gov.rs


52

Od . godine, Srbija je privukla vi e od milijardi evra stranih investicija. Sektor hrane, pi�a i poljoprivrede je na drugom mestu sa u e �em od , po privla enju stranih direktnih investicija rangirano po broju projekata, odmah posle autoindustrije. Dr�ave koje prednja e po direktnim investicijama su Italja ( , ), Nema ka( , ), Austrija ( , ). ��

Eksterno, Srbija mo�e slu�iti kao proizvodni centar za bescarinski izvoz na tr�i te od vi e od milijarde ljudi koje uklju uje Evropsku uniju, usku ederaciju, SAD, azahstan,

� �

Snabdevanje energijom, ekspanzija automobilske, elektronske i industrije I i proaktivna politika u trgovini, u skladu sa injenicom da su evropske integracije politi ki prioritet SrbijePotpisivanje SSP-a sa EU, liberalizacija viznog re�ima, lanstvo u S O koje se o ekuje u bliskoj budu�nosti Pove�anje izvoza, odr�avanje rasta BDP-a i stabilan nacionalni bud�et Potvr eni potencijali Srbije kao izvoznika ispoljeni u EU, kao i sa zemljama � �

urskoj, sa kojima Srbija primenjuje sporazume o slobodnoj trgovini Spoljnotrgovinska razmena sa Sjedinjenim Ameri kim Dr�avama velikim delom se odvija na osnovu Op teg sistema preferencijala (OSP), kojim je . godine SAD vratio Srbiji status zemlje koja poseduje ovu trgovinsku povlasticu Ovim se kompanijama iz Srbije produ�uje bescarinski uvoz na skoro pet hiljada artikala u SAD do . decembra , ime je omogu�en bescarinski pristup na , triliona dolara vrednom tr�i tu SAD.Pove�an broj slobodnih ekonomskih zona koje dozvoljavaju osloba anje od raznih vrsta poreza, e kasna administracija, lokalne subvencije za investicije i set drugih uslugaNi�i porezi, u iznosu od na plate i na korporativne prihode (prose na stopa na korporativne prihode EU je ).Obrazovana i kvalitetna radna snaga, dostupna po konkurentnim tro kovima.

Bez obzira na investicione mogu�nosti, koje strane kompanije sve vi e koriste, sektor organske proizvodnje i dalje je u ranoj fazi razvoja. Ovo stvara velike mogu�nosti za evropske, a naro� to nema ke kompanije, sa kojima Srbija tradicionalno odr�ava dobre poslovne odnose. S obzirom na potra�nju u Evropi, a naro� to u Nema koj, sirovine i prera evine iz organske proizvodnje imaju veliki potencijal. Zbog toga se najve� interes mo�e ispoljiti u sektoru jagodastog vo�a, odre enih vrsta povr�a i proizvoda od soje i �itarica, ali i �ivotinjskih proizvoda.Strani investitori donose odluke o investiranju na osnovu dva kriterijuma brz povra�aj investicija i visok ekonomski efekat. E kasnost je odlu uju�i faktor kod ispunjavanja investicionih kriterijuma. Prema tome, stabilni uslovi za investicije u agroindustriju trebalo bi da ispunjavaju slede�e zahteve


53

Pouzdano snabdevanje ve�om koli inom proizvoda de nisanog kvaliteta

�� preuzeto sa http ras.gov.rs

Glavni fokus ekonomske politike Vlade epublike Srbije i u narednom periodu ostaje unapre enje poslovnog okru�enja i pove�anje stranih direktnih investicija, �

, milijarde evra.�� azvojna agencija Srbije je agencija Vlade epublike Srbije osnovana za obavljanje razvojnih, stru nih i operativnih poslova

podsticanja i realizacije direktnih ulaganja, promocije i pove�anja izvoza, razvoja i unapre enja konkurentnosti privrednih subjekata, ugleda i razvoja epublike Srbije u oblasti privrede i regionalnog razvoja. azvojna agencija Srbije ( AS) kao agencija Vlade

epublike Srbije nudi irok spektar usluga, uklju ujuci podr ku direktnim ulaganjima i promociji izvoza, ali i implementaciju projekata koji za cilj imaju unapre enje konkurentnosti, regionalnog razvoja i ugleda Srbije.

ao novoosnovana agencija, AS nastavlja dobru praksu Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) i Nacionalne agencije za regionalni razvoj (NA ) unapre uju�i svoje aktivnosti u skladu sa zahtevima savremenog tr�i ta.��

�� Narodna banka Srbije, kabinet guvernera , http .nbs.rs �� preuzeto sa http ras.gov.rs sr o-nama nase-usluge


54

Unapre enje tehni kih sposobnosti i profesionalnih ve tina na svim nivoima lanca vrednostiUnapre enje ekonomskih ve tina i ve tina u menad�mentu na svim nivoima lanca vrednostiIntegracija poljoprivrede i agroindustrije u investicione prioritete u politiciPuna eksploatacija nansijskih prilika, omogu�enih preko IPA, a naro� to od fondova IPA DUpoznavanje potencijalnih evropskih investitora sa sektorom agroindustrije u Srbiji olak ano informisanje kroz specijalizovane servise

onstantno demonstriranje na realnim primerima kako su zajedni ka ulaganja sa srpskim partnerima veoma pouzdana i isplativa

I E IFI A I A P E I A A I P E A E A

SWOT analiza sektora organske proizvodnje u Srbiji

S O analiza sektora organske proizvodnje koja je predstavljena u ovoj bro uri vodi ka zaklju ku da je odre eni broj opcija, mogu�nosti i prednosti ovog sektora u Srbiji suo en sa mnogim izazovima, koji se moraju prevazi�i u cilju potpunog iskori �avanja njegovih potencijala.

Prednos�

Nedostaci

Potencijali

Opasnos�

Postojanje nacionalnog akcionog plana razvojaUnapređenje zakonskog okviraPostojanje mera podrške Akreditovan ATS i obučeni ocenjivači Visoka svest o potrebi za kvalitetom u mnogim industrijskim granamaVelike površine poljoprivrednog zemljišta nisu zagađene ni� intenzivno obrađivane, što ubrzava i olakšava konverzijuPozi�van stav o organskoj poljoprivredi među akademskim osobljem, mnogim poljoprivrednicima i potrošačimaPostojanje nacionalnog udruženjaZnačajno interesovanje međunarodnih donatoraSistematsko obrazovanje i obukaPostojanje bliskih veze sa tržiš�ma organskih proizvoda u Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj i HolandijiUgovori o slobodnoj trgovini (EFTA, CEFTA, Ruska federacija, Belorusija, Turska )Ak�vno uključivanje PKS u razvoj sektora kroz formiranje Centra za organsku proizvodnju u 2016. godini

Razvoj u vodećeg evropskog izvoznika organskog jagodastog voća i još nekih vrsta voća i proizvodaRazvoj u vodećeg jugoistočnog izvoznika organskih proizvoda od sojeRazvoj u vodećeg evropskog izvoznika organskih sastojaka za prehrambenu industriju i industriju hrane za živo�nje, poput skroba, mekinja, pahuljica, proteinskih smeša, glutena, hidrolizata, pek�na, boja itd.Modernizacija agrarnog sistema pomoću organske proizvodnje kao vodeće snageMogućnost razvoja ruralnih područja kroz razvoj konkurentne organske proizvodnje i zadržavanje i povratak stanovništvaMogućnost razvoja poljoprivrede kao glavnog stuba za kreiranje BDP

Neusvojen Nacionalni plan razvoja organske proizvodnjeMali sektor i domaće tržišteNedovoljna iskorišćenost međunarodnih i EU tržištaNedovoljna saradnja učesnika u lancu vrednos�Nedostatak savetodavnog sektora koji bi bio usko orjen�san podršci organskim gazdinstvimaMere podrške nemaju kon�nuitet, dugoročniji plan i nisu sasvim odgovarajuće i usklađene sa potrebama sektoraNedovoljno obrazovanje u oblas� organske proizvodnjeNepovoljna struktura poljoprivrednih gazdinstava (veliki broj malih gazdinstava koja međusobno ne sarađuju)Finansijsko učešće međunarodnih donatora marginalnoBaza podataka o preradi i marke�ngu organskih poljoprivreda slaba i netransparentna Nacionalna asocijacija i ostale sektorske NVO nisu finansijski podržane

Gazdinstva se ne mogu razvi� do nivoa zadovoljavajuće konkurentnos� na međunarodnom nivouSektor neće bi� prepoznat na poli�čkom nivou kao značajna snaga poljoprivrednog razvojaPoli�ka neće u dovoljnoj meri prepozna� potencijal organske proizvodnje prilikom rekonstruisanja agrarnog sektora u procesu pridruživanja Evropskoj unijiSektor neće moći da izgradi međunarodne veze i neće napravi� prodor na odgovarajuća tržištaSektor će bi� marginalizovan razvojem organske poljoprivrede u drugim zemljama koje nude sličan spektar proizvodaUčesnici neće poštova� prihvaćene sisteme poslovanja u Evropskoj uniji i biće izopšteni iz najvažnije međunarodne trgovineBiće nemoguće mobilisa� domaće i međunarodne inves�cije


55

7 I A I I P AP E

Prikaz sektora organske proizvodnje u Srbiji identi kuje porast svih indikatora, nove trendove i ukazuje da se mnogi u esnici u industriji trude da napreduju na putu koji je de nisan i Nacionalnim programom za razvoj organske proizvodnje u Srbiji. Dok osnovni eko-klimatski faktori ukazuju na veliki potencijal za razvoj organske proizvodnje, odre en broj glavnih prepreka i problema jo uvek stoje na putu i moraju da budu prevazi eni. Jedna od glavnih prepreka je ograni enje kapitala na svim nivoima vrednosnog lanca, druga je slaba organizacija u esnika du� tog lanca, a tre�a je slaba e kasnost proizvodnje, prerade i marketinga. Vrlo ohrabruju�a injenica za sektor je i formiranje Centra za organsku prozvodnju pri Privrednoj komori Srbije.

Sa druge strane, Srbija je na putu ka Evropskoj uniji i implementaciji programa IPA. Peta komponenta IPA (IPA D) ponudi�e investitorima mogu�nost da vi e od njihovih investicija bude nansirano kroz fondove IPA D. akav plan su nansiranja ini investicije u srpsku poljoprivredu veoma privla nim. Strane kompanije sa lokalnom registrovanom rmom mogu tako e pro tirati od ovog plana. Hitno usvajanje Nacionalnog programa ruralnog razvoja je vrlo zna ajno za sektor.Investicije u Srbiji su tako e privla ne zbog niskih plata i poreza. Dok se niski porezi mogu zadr�ati i u budu�nosti, verovatno�a odr�avanja plata na trenutnom nivou je mala. Neprihvatljivo je da minimalne plate u Srbiji budu ni�e nego u nekim dr�avama, dok su tro kovi �ivota ve�i. ro kovi proizvodnje u Srbiji �e se, po svoj prilici, uskladiti sa onima iz susednih zemalja.

Shodno tome, prilike treba tra�iti u speci nim proizvodnim sektorima. Za sektore vina, e�era, mleka i mesa o ekuje se da ostanu teme debate sa Evropskom unijom. Me utim,

nema ve�ih problema kada je u pitanju vo�e i povr�e, semena uljarica, �itarice i lukovice. Osim sve�eg i obra enog vo�a i povr�a u mnogim oblicima, ogroman potencijal za investicije velikih razmera mo�e se na�i i u soji. Ne postoji nijedna zemlja u Evropi ili Mediteranu koja proizvodi ili obra uje soju u tako velikoj meri. Soja koja nije genetski modi kovana ne mo�e se ak ni na�i. Upravo genetski nemodi kovana soja predstavlja najve�i tr�i ni potencijal. Stvaranje kompletne proizvodne linije genetski nemodi kovane soje uklju ilo bi proizvodnju soje, sojinog ulja, sojine poga e, lecitina, mleka od soje, izolata proteina soje i hidrolizata, ak i od sterola i tokoferola. Ali treba napomenuti da je pritisak za uzgajanje genetski modi kovane soje veliki, predstavljaju�i stalan izazov za proizvo a e organskih proizvoda koji gaje genetski nemodi kovanu soju u njihovim naporima da odr�e svoju zemlju nezaga enom genetski modi kovanom sojom.Ponuda semena uljarica i �itarice je oskudna, cene su u konstantnom porastu, a sa druge strane, imaju mnogo povoljniji balans ugljen-dioksida od mesa ili mle nih proizvoda, to omogu�uje razvoj raznovrsne agroindustrije.Proteklih godina Nema ka i odre eni broj drugih donatora ulo�ili su zna ajna sredstva u srpsku poljoprivredu i prehrambeni sektor. U kontekstu pridru�ivanja Evropskoj uniji ovom sektoru poljoprivrede dodeljen je prioritet zbog njegove va�ne uloge u srpskoj


56

‐

Institucionalni nivo ja anjem politike savetodavnog rada i unapre enjem upravlja kih kapaciteta za agro-politi ke koncepte i nansijskih instrumenata, naro ito u okviru IPA

Edukacijski nivo ja anjem partnerstva sa univerzitetima, pove�anjem razmene izme u akademskih institucija i olak avanjem integracije u domenu istra�iva kog rada u me unarodne tokove

Nivo prerade proizvoda ja om promocijom moderne tehnologije, prerade i marketinga. Ovo bi tako e moglo biti podru je anga�ovanja za f , kroz otvaranje speci ne kreditne linije

Nivo proizvodnje kroz unapre enje savetodavnih slu�bi i promovisanje svih mera koje �e omogu�iti pove�anje ekonomskih efekata. Ovo se mo�e ostvariti prvenstveno kroz irenje i podr ku zadrugama i ostalim udru�enjima.

ekonomiji i zbog toga to je poljoprivreda najvi e regulisan segment evropske ekonomije i apsorbuje najve�i deo bud�eta Evropske unije. Harmoni na integracija sektora poljoprivede u Srbiji u Zajedni ku poljoprivrednu politiku Evropske unije, presudna je za uspeh pristupanja Srbije Evropskoj uniji i od najve�e je va�nosti za Evropsku komisiju. Nema ka, kao bilateralni partner Srbiji, i u kontekstu njenih me unarodnih obaveza namerava da nastavi sa podr kom Srbiji u naporima da modernizuje poljoprivredu, naro ito sektor organske proizvodnje. akva podr ka mo�e biti ostvarena na slede�im nivoima

Sa takvim anga�ovanjem, Srbija mo�e da se nada da �e brzo i e kasno postati jedan od glavnih u esnika na tr�i tu organskih proizvoda Evropske unije.


57

dostavljanje mi ljenja i predloga vezanih za normativnu aktivnost

zajedni ko promovisanje organske proizvodnje

razmenu mi ljenja i stavova u oblasti organske proizvodnje

u e �e u obuci i informisanju nosilaca registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, zna aju i mogu�nostima organske proizvodnje i sl.

organizacija sajmova i izlo�bi

Serbia organika je nacionalna krovna socijacija za razvoj organske proizvodnje posve�ena celokupnom unapre enju ove proizvodnje. Osnovana maja . godine, kao nezavisna nevladina organizacija inicirana idejom u esnika sektora organske proizvodnje.Aktivnosti sprovodi na teritoriji cele Srbije i okuplja predstavnike itavog sektora organske proizvodnje, sara uje sa svim relevantnim vladinm i nevladinim organizacijama sa misijom da organsku proizvodnju u ini pouzdanom i konkurentnom i na doma�em i na me unarodnom tr�i tu.

Serbia organika sara uje sa Ministarstvom poljoprivrede i za tite �ivotne sredine, a predmet saradnje �ine

Serbia organika predstavlja klju nu ta ku u informisanju o sektoru organske proizvodnje i obezbe uje povezanost me u doma�im, ali i stranim u esnicima. ako e, realizuje i istra�ivanja tr�i ta i tr�i nu povezanost sa kupcima iz inostranstva i organizuje nastup na me unarodnom sajmu Biofach. ao nacionalna asocijacija, okuplja stru njake i a rmi e istra�ivanje i razvoj organske proizvodnje. Sprovodi razli ite promotivne kampanje u cilju razvijanja, unapre enja i irenja znanja o organskoj proizvodnji me u potro a ima.S obzirom na svoju poziciju, imamo pristup informacijama vezanim za itav sektor organske proizvodnje.

Na e aktivnosti predstavljaju integralni deo Nacionalnog plana razvoja organske proizvodnje u Srbiji.

Serbia organika ima za cilj da sve navedeno obuhvati u jednom interesu, a to je promocija vrednosti organske proizvodnje.

E IA A I A


58

Podr ka u kreiranju politi kih prilika koje �e omogu�iti otvorena tr�i ta, investicije u privatni sektor i polno nepristrasan pristup iniocima u proizvodnji i stvaranju prihodaPromovisanje efektivnih institucija i usluga, kao to su primena nau nih istra�ivanja i novih saznanja u poljoprivredi kako bi se omogu�ilo proizvo a ima i mu kog i �enskog pola da pribave i koriste sredstva koja su im potrebna da bi iskoristili novonastalo tr�i te i tr�i ne prilike koje im se ukazujuJa anje proizvo a a i organizacija u ruralnim sredinama kako bi im se pomoglo da efektivno u estvuju na tr�i tu, smanje transakcione tro kove, primenjuju tehnologije za pove�anje produktivnosti i koriste zna ajne informacije o nacionalnom, regionalnom i globalnom tr�i tu Podr ka razvoju proizvodnih standarda i kontrole kvaliteta kako bi se ispunili zahtevi tr�i ta EU u vezi sa bezbedno �u, isto�om i kvalitetom hrane, to bi samim tim dovelo i do tr�i ta proizvoda visoke vrednostiPru�anje pomo�i u pogledu adekvatnih mera marketinga, koje �e omogu�iti poljoprivrednim proizvo a ima da do u do nacionalnih, regionalnih i svetskih tr�i taPru�anje pomo�i u razvoju javnog sektora, koji bi imao ulogu nadzornika, regulatora i sudije, ali i davaoca tr�i nih usluga i proizvodaPodr ka unapre enju kvaliteta istra�ivanja i obrazovanja u sektoru organske proizvodnje i privla enje dodatnih izvora nansiranja putem integracije srpskih istra�iva kih programa u istra�iva ke programe EU, olak avanja razmene srpskih nau nika i nau nika sa univerziteta i instituta u EU i promovisanja lanstva u razli itim me unarodnim asocijacijama za organsku proizvodnju.

ACCESS predstavlja program implementiran od strane Nema ke organizacije za me unarodnu saradnju (GIZ) u ime Nema kog ministarstva ekonomske saradnje i razvoja (BMZ). Njegov cilj je unapre enje ekonomskog razvoja Srbije i olak avanje budu�eg pristupa Srbije EU, a kroz podr ku Nacionalnoj strategiji za razvoj malih i srednjih preduze�a i preduzetni tva, kao i Nacionalni program za integraciju u Evropsku uniju.Ovaj program realizuje GIZ u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, trgovine, umarstva i vodoprivrede, Ministarstvom ekonomije i regionalnog razvoja, kao i sa

drugim poslovnim organizacijama u Srbiji. roz program ACCESS, mala i srednja preduze�a u odabranim sektorima i regionima osna�uju se kako bi bolje koristila svoje proizvodne potencijale, potencijale ljudskih resursa i potencijale rasta i kako bi prona la nova tr�i ta i u regionu jugoisto ne Evrope i u Evropskoj uniji.

onkretno, ACCESS radi sa tr�i nim u esnicima iz privatnog sektora, Vladom epublike Srbije, univerzitetima, u esnicima u sektoru organske proizvodnje, civilnim dru tvom, kao i sa udru�enjima u sektoru organske proizvodnje kako bi se ostvarili slede�i ciljevi

P A A E A AP I A E A I I


59

Udruženje Dunav Soja je nezavisna, međunarodna, neprofitna organizacija sa sedištem u Beču. Naše udruženje čine proizvođači i prerađivači soje, semenske kuće, proizvođači mesa, mleka, jaja, trgovinski lanci, institucije.

Udruženi, mi štitimo domaću proizvodnju konvencionalne i organske soje, a potrošačima pružamo DOMAĆE i BEZ GMO.

DUNAV SOJA je prvi standard i oznaka kvaliteta u Srbiji koja to garantuje.

Postanite i vi deo Dunav Soja udruženja.

KONTROLISANO.OD NJIVE DO TRPEZE.

Donau Soja Regionalni Centar Vase Stajića 8/19, 21000 Novi Sad, SerbiaKontakt telefon: + 381 21 3003 161Facebook: Dunav Soja FacebookWeb site: www.danubesoya.org

011 2185-567

[email protected]

Ovlašćena kontrolna organizacija za kontrolu i sertifikaciju organske proizvodnje i kontrolu kvaliteta i posebnih svojstava poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda sa oznakama geografskog porekla

Ovlašćena laboratorija za laboratorijsko ispitivanje u oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje

Ovlašćena laboratorija za laboratorijsko ispitivanje zdravstvene ispravnosti predmeta opšte upotrebe

�urevi�,

Italpollina

sve što biljke trebajuItalpollina

za našu zdravui kvalitetnu

ishranu.HOYA V.S. doo24000 Subotica-Kelebija, Put Edvarda Kardelja 227/BTel/fax: 024 557 030, 062 557 030e-mail: [email protected] www.hoya-vs.com

http://www.facebook.com/hoyavs

RS-ORG-006

ORGANSKE SERTIFIKOVANE SADNICE JAGODASTIH VOĆKI

FLORIVAd.o.o.,Radaljevo,Ivanjica,Srbija,032/64-00-00,066/864-00-00,[email protected],www.floriva.com

ŠumskajagodaPitomajagoda

MalinaCrnamalinaŽutamalina

KupinaBoysenberry

RibizlaOgrozdAronija

Gojy

Nacionalno udru�enje za razvoj organske proizvodnje

�SERBIA ORGANIKA� Kancelarija, INFO centar:

Pijaca Zeleni venac, Upravna zgrada, kancelarija br. 3

Telefon: +381(0)113283-085 Mob: +381(0) 65 855-69-69, 065 855-68-68 Fax: +381 (0) 11 3283 -0-85 E-mail: of�[email protected] Web site: www.serbiaorganica.org

Kancelarija u Beogradu

Makenzijeva 24/511000 BeogradTel: +381 11 24 00 371Fax:+381 11 24 00 370Menad�er projekta:Zagorka Markovi�E-Mail:[email protected]

Kancelarija u Novom Sadu

Narodnog fronta 23d21000 Novi SadTel: +381 21 472 19 20Fax: +381 21 472 19 21

GIZ/ACCESS

Министарствопољопривреде изаштите животнесредине

Documents

Organska poljoprivreda u Srbiji 2017 - Tehnologija hrane · PDF fileAP Dobra poljoprivredna praksa I Nemaka organizacija za me unarodnu saradnju (G