.I. ISTORIJA OSIGURANJA 1.RAZVITAK OSIGURANJA U SVETU 1.1 ZAECI ZAMISLI OSIGURANJA U davnim vremenima su postojali zaeci zamisli osiguranja koji su pratili razvoj proizvodnih snaga iz kojih je nastala dananja osiguravajua zatita. U prvobitnoj zajednici zamisao o udruivanju i uzajamnosti je postojala, ali nije bila ni priblina kao to je dananji oblik osiguranja. Zatita privatne imovine se smatra preteom osiguranja. Prvi oblici osiguranja nastali su u doba robovlasnitva i bili su vezani za delatnosti trgovine i prevoza robe, koja je esto bila plen razbojnika. Saznanja o prvim korenima osiguranja vezuju se za vreme od pre 5 milenijuma. U Kini 3000 p.n.e. se prevoz robe preko reke Jangcengjang obavljan je u vie amaca kako bi trgovci umanjili rizik. Onim vlasnicima kojima roba nije propala u prevozu, dali bi srazmeran deo onom trgovcu koji je pretrpeo tetu. U Aziji su uesnici karavana zajedniki snosili tete drugom oesniku koji je izgubio robu usled napada razbojnika. Ovaj propis je sadrao i Hamurabijev zakonik od pre 2000 godina p.n.e. U Rimu su postojala udruenja za snoenje pogrebnih trokova. U feudalizmu je postojala zastita lanova neke ue zajednice na plemenskoj osnovi. U doba rimskog carstva uveden je POMORSKI ZAJAM i on se odobravao brodovlasniku pre putovanja i nije se vraao ukoliko bi brod potonuo, ali ako bi se brod vratio itav onda se plaala viska kamata na zajam i to 60% od glavnice. Kada je ukinut pomorski zajam tada je nastao Lani ugovori o kupoprodaji. Njime bi jedna ugovorna strana toboe kupovala tovar, obavezujui se plaanja u sluaju neisporuenja, a ako se tovar isporui ugovor se ponitava. Lani prodavac (osiguranik) plaao je lanom kupcu (osiguravau) dogovoreni iznos (premiju) koji se nije vraao prodavcu robe. Svi izvori poetak osiguranja vezuju za pomorstvo i trgovinu. Prvi Ugovor o osiguranju vezuje se za Italiju i 14. vek., a zatim se pomorsko osiguranje irilo na druge evropske zemlje.Povoljan uticaj na irenje osiguranja imalo je i otkrie Amerike. 1.2. NASTANAK SAVREMENOG OSIGURANJA Pravo osiguranje u dananjem smislu javilo se razvojem statistiko-matematike nauke i tada su se poeli izravnavati rizici i razdeljivani na brojne uesnike. U doba kapitalizma stvaranjem osiguravajuih drutava krajem 17. i poetkom 18. veka nastaje nova faza razvoja osiguravajuih delatnosti. Privredni, nauni i drutveni razvoj su doprineli da osiguranje bude komercijalno. U Engleskoj je razvoj najvanijih grana osiguranja poeo sredinom 16. veka kada je nastalo pomorsko osiguranje i osiguranje ivota, a u 17. veku posle izbijanja velikog Londonskog poara je nastalo osiguranje od poara. Zatim je u 19. veku nastalo osiguranje od nezgode, osiguranje od loma maina, osiguranje od odgovornosti, osiguranje od krae, zdravstveno osiguranje , osiguranje od prekida proizvodnjei osiguranje motornih vozila. Druge grane osiguranja su nastale u 20. veku. Najznaajniju ulogu u Engleskom i u svetskom osiguranju ima Lojd. Razvijao se 1688. god. Lojd se nikad nije bavio neposredno osiguranjem, pa tako on nije osigurava u uobiajenom smislu , ve je njegova uloga da vri ustrojenje osiguravajuih i reosiguravajuih poslova. On je berza prestavlja ovih poslova. Procvat osiguranja desio se krajem 19. i poetkom 20. veka i njegovo ustrojstvo pod strogim nadzorom drave kako bi obavila osnovne zadatke kao to su zatita ljudi i imovine. Danas osiguranja pokrivaju gotovo sva podruja ovekovog delovanja.

1

2. RAZVITAK OSIGURANJA U SRBIJI 2.1.RAZDOBLJE DO DRUGOG SVETSKOG RATA Tokom 13. veka u Srbiji se naneta teta od strane razbojnika i lopova nadoknaivala se tzv. Priselicom. tetu je plaalo stanovnitvo, vlastela, a nekad i sam vladar. To je doprinelo uvoenju reda na nebezbednim putevima. Po Duanovom zakoniku iz 1349. god. selo i okolina bili su duni da nadoknade tetu od paljevine kue, gumna i sena ako ,,ne predaju palikuu. Poslovi osiguranja u Srbiji u savremenom smislu pojavljuju se krajem 19. veka i to preko inostranih osiguravajuih predstavnitava iz Engleske, Austro-Ugarske, Italije, Francuske itd. Primarno je bilo osiguranje ivota, dok su tete od poara nadoknaivale optine, ako se ne otkrije krivac. Beogradska zadruga osnovala je 1897. godine odeljenje za osiguranje ivota, a kasnije i osiguranje od poara. U Beogradu 1906 god. je osnovano prvo srbijansko drutvo za osiguranje ,,Srbija, a 1913.god. ,,Jugoslavija i ,,umadija(reosigurava).Na podruju Novog Sada i Vojvodine delovale su poslovnice ija su sedita bila u Beu i Budimpeti. U tadanjoj kraljevini Jugoslavije za obavljanje osiguravajuih poslova primenjivao se Koncesijski pristup. On je dozvoljavao da se osiguranjem bave preduzea koja ispunjavaju zakonske obaveze i poseduju dozvole. On se slobodno primenjivao pa je tako nastao veliki broj domaih i stranih osiguravajuih kua kojih je do drugog svetskog rata bilo 28. Jugoslovensko trite bilo je meu najnerazvijenijim u Evropi gde nije postojao jedinstveni zakon o osiguranju, nego su korieni pravni izvori. Uslovi osiguranja i cenovnici premija su preuzimani iz inostranstva, a broj strunog kadra je bio nedovoljan. Tada je strani kapital bio preovlaujui iji je interes bio iznoenje dobitka iz zemlje. 2.2. RAZDOBLJE OD DRUGOD SVETSKOG RATA Po okonanju rata drutva su ukinuta, imovina oduzeta,a stranim zavodima nije dozvoljeno da imaju poslovnice na podruju Jugoslavije. Nove vlasti su osnovale Dravni zavod za osiguranje koji je 1947.god preimenovan u Dravni osiguravajui zavod ( DOZ). DOZ je bio monopolska ustanova koji se bavio svim vrstama komercijalnog osiguranja.On je primenjivao naelo strogo centralistikog rukovoenja koje je bilo u skladu sa tadanjim poitikim stanjem u zemlji. U to doba su uvedena obavezana osiguranja, kao to su: 1. osiguranje dravne imovine od poara, 2. osiguranje putnika u javnom prevozu od nesrenog sluaja i 3. osiguranje poiljke u vazdunom prevozu. DOZ je ukinut 1961. godine i tada je poela faza poznata kao poredak decentralizovanog osiguranja. Zakon o osiguranju imovine i lica poeo se primenjivati 1. januara 1962. godine. Tada su stvoreni su optinski osiguravajui zavodi, koji su se udruivali u republike i pokrajinske zajednice.Ovi zavodi imali slobodu odluivanja o poslovnoj politici i raspolaganju sredstvima. Preureenjem iz 1967. godine otklonjene su slabosti iz osiguranja i stupio je na snagu novi zakon o osiguranju koji sadrao: 1. dobrovoljnost osiguranja, 2. ukidanje prostornog monopola, 3. samostalnost u donoenju pravila i tarifa. Ustav SFRJ iz 1974. god formalizovano je izmenjene odnose u osiguranju koji su odgovarali tadanjem drutveno-politikom trenutku. Zajednice osiguranja su tada osnivane sa sporazumima organizacija udruenog rada i drutveno-politikih zajednica. Godine 1976. donet je Zakon o osnovama sistema osiguranja imovine i lica. Tadanje zajednice osiguranja su preimenovane u zajednice osiguranja imovine i lica (ZOIL). Sutina promena je bila upravljanje i raspolaganje sredstvima osiguranja. 80-tih godina samoupravni pristup u osiguranju postajao je sve sloeniji i neuspeniji.

2

2.3. RAZDOBLJE IZ 1990. DO ZAKONA O OSIGURANJU IZ 2004. Zakon o osnovama sistema osiguranja imovine i lica 1990. godine doneo je dosta vanih promena u rukovoenju i poslovanju osiguravajuih drutava. On je uspostavio trino ustrojstvo osiguranja koje je bilo slino kao u razvijenim zemljama, tako da je dobitak postao cilj poslovanja, a preduzee pravno lice. Prvo deoniarsko drutvo iz oblasti osiguranja u SFRJ je bilo DDOR Novi Sad, osnovano 25. juna 1990. godine koje je imalo 3 organa upravljanja: skuptina, upravni i nadzorni odbor. Sledea vana etapa bila je Zakon o siguranju imovine i lica iz 1996. godine iji je cilj bio da se preduzee osniva kao deoniarsko drutvo za osiguranje ili uzajamno osiguranje. Zakonom je bilo predvieno 5 moguih oblika ustrojenja, ali se u praksi to svelo na deoniarsko drutovo za osiguranje tj. reosiguranje. Prema ovom zakonu osnovan je vei broj zastupnikih drutava za posredovanje i zastupanje u osiguranju i reosiguranju, kao i u pruanju drugih intelektualnih i tehnikih usluga vezanih za osiguranje. Negativnosti ovog Zakona ogledale su se kroz nereene svojinske odnose, ogranienje za ulazak stranog kapitala, preterano uplitanje drave itd. Tokom viegodinjih sankcija od strane meunarodne zajednice, ovaj Zakon je esto bio kren, a dravni organi su na takve pojave neodluno reagovali. 1999 godine. donet je Zakon o izmenama i dopunama zakona o osiguranju imovine i lica. Vlada republike Jugoslavije je pre poetka bombardovanja donela posbnu Uredbu kojom je ureena prinema Zakona o osiguranju imovine i lica.Ovaj zakon je i dalje vaio izuzev u sluajevima koji su bili propisani Uredbom. Osiguravajua drutva su i dalje zakljuivala sve vrste osiguranja po vaeim uslovima i cenovnicima samo to je obraun premije bio drugaiji. U sluajevima ratnih unitenja dolazilo je do prekida pokria. 2.4. SAVREMEN A KRETANJA Iz ega slede sledea poglavlja: 2.4.1. ZAKON O OSIGURANJU IZ 2004. GODINE Ovaj zakon je delimino usaglaen sa evropskim i svetskim standardima i najvanije zakonske novine koje su uvede su: 1. Pootravanje uslova za osnivanje drutva za osiguranje: razgraniavanje poslova, poveanje osnivakog praga i proveru poslovnih sposobnosti. - Zakonom se razdvajaju poslovi ivotnih i neivotnih osiguranja, i uvodi se posebno drutvo za reosiguranje, to dovodi do razgranienja poslova osiguranja i reosiguranja ukoliko se ovim poslom bavio samo jedan osigurava. - Prag za osnivanje je povean za 123%, koji kod ivotnih osiguranja iznosi 4 miliona evra ,a kod neivotnih 4,5 miliona evra. - Provera poslovnih sposobnostise odnosi na proveru trinog poloaja, poslovog ugleda i platenosti osnivaa. 2. Zatita interesa deoniara kod ove zakonske novine uvedena je zatita prava manjinskih deoniara, obaveza neprekidnog odravanja platenosti osguravajuih drutava i utvrena su merila za ulaganje sredstava i rezervi. S druge strane daju se vee slobode za ulaganje sredstava. 3. Posredovanje i zastupanje kod ove zakonske novine dozvoljava se rad drutva za posredovanje, drutava za zastupanje i zastupnika kao pojedinca. 4. Nadzor nad poslovanjem ovde je zakon uvaio neka meunarodna iskustva i ti po pitanju: organa koji ga sprovodi, subjekata koji se nadziru i mera nadzora. -Organ koji sprovodi poslove nadzora je NBS i na osnovu toga je pojaana saradnja izmeu nadzornika nad bankama i osiguranjima. -Subjekti koji se nadziru su: drutva za osiguranje, za zastupanje, za posredovanje, zastupnici kao pojedinci, zastupnitva za pruanje drugih usluga u osiguranju, pravna lica koja imaju delove za pruanje drugih usluga u osiguranju. -Mere nadzora mogu biti: nalozi za otklanjanje nepravilnosti i nezakonitosti u radu, izricanje mera zbog nepotovanja pravila, preuzimanje nadzora nad poslovanjem drutva, privremene mere zabrane zakljuivanja novih ugovora o osiguranja i oduzimanje dozvole za rad i pokretanje steajnog postupka. 3

5. Neposredna zatita osiguranika i drugih korisnika osiguranja zatitu osiguanika vri nazorni organ koji pirma prigovore koji su vezani za reavanje odtetnih zahteva kako bi se izbegli sporovi. 2.4.2 KASNIJI ZAKONI I PODZAKONSKI SPISI Kasniji zakoni koji su usvojeni po savremenim trinim osnovama su: Zakon o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima, Zakon o obaveznom osiguranju u saobraaju, kao i vie podzakonskih spisa. -Zakon o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima poeo je da se primenjuje od 2006.godine i njime se ureuje: upravljanje, osnivanje, delatnost kao i poslovanje dobrovoljnim penzijskim fondova, zatim poslovi i dunosti starateljske banke; nadlenost NBS u nadziranju drutava. -Zakon o obaveznom osiguranju u saobraaju poeo je da se primenjuje 2009.godine i u okviru njega obavezna osiguranja su: osiguranje putnika u javnom prevozu od posledica nezgode; osiguranje vlasnika motornih vozila od odgovornosti za tetu nanetu treim licima; osiguranje vazduhoplova od odgovornosti za tetu priinjenu putnicima i treim licima; osiguranje vlasnika amaca od odgovornosti za tetu priinjenu treim licima. NBS je donela vei broj podzakonskih spisa iz ove oblasti, kao to su: odluke, pravilnici, upustva i uredbe. Ovi podzakonski spisi slue za ureuje nadzora delatnosti: ODLUKE; za izdavanje dozvola i saglasnosti NBS, za stgicanje zvanja aktuara, o nainu procenjivanja bilansnih i vanbilansnih pozicija, o nainu i praenju likvidnosti, o nainu obraunavanju rezervi, o nainu obraunavanja matematike rezerve i rezerve za uee u dobiti, o nainu obraunavanja prenosnih premija,o nainu obraunavaja rezervisanih teta, o nainu zatite prava interesa osiguranika, o sadrini i nainu polaganja strunog ispita za posrednike tj. zastupnike. PRAVILNIK; o Kontnom okviru i sadrinu rauna u Kontnom okviru, o obrascima i sadrini pozicija u obrascima finansijskih izvetaja. UREDBA; o odreivanju imovine i lica koja se mogu osigurati kod stranog drutva za osiguranje, o postupku prodaje kapitala drutva za osiguranje javnim tenderom. UPUSTVO; za izradu i elektronsko dostavljanje podataka drutva za osiguranje NBS. II.POJAM ZADACI I ZNAAJ OSIGURANJA 1.POJAM OSIGURANJA Pojam osiguranje prestavlja uslunu delatnost koja titi oveka i njegvu imovinu od posledica deavanja brojnih opasnosti i tako se stvara neophodna bezbednost ;zatim, pojam osiguranja moe da znai i zakljueni ugovor o osiguranju ; -osiguravajue drutvo kao preduzee ; -vrsta osiguranja ; -novani iznos koji osigurava isplauje osiguraniku po nastupanju osiguranog sluaja; -trite osiguranja. Osiguranje ima 3 sastavna dela, a to su: privredni, pravni i tehniki. -Privredni vid osiguranja iskazuje se ciljem koji se eli ostvariti kroz zadatke osiguranja kao to su: posredna i neposredna zatita, zatita osiguranika i njegove imovine, socijalna uloga i dr. -Pravni vid osiguranja ureuje pravne odnose koji nastaju u osiguranju, kao to su zakljivanje ugovora, isplaivanje otetnih zahteva itd. -Tehniki vid osiguranja je poseban mehanizam za procenu teine opasnosti, njihovo izravnavanje u prostoru i vremenu , kao i proraun premija. Poetni oblici zatite ljudima koje je bi pogodila nesrea bili zu zajedniki prilozi i pomo zajednice. U prvobitnoj drutvenoj zajednici unitena dobra zamenjivana su novostvorenim, pa na osnovu ovih poduhva se vezuju prvi tragovi savremenog osiguranja. Danas osiguranje obezbeuje ekonomsku zatitu osiguranicima, pravnim i fizikim licima od tetnih dejstava i poremeaja do koji dolazi nastankom osiguranog sluaja ili ostvarenjem osigurane opasnosti. Pojmovi opasnost, teta i odteta povezani su sa pojmom osiguranja i u sebi nose zamisao bezbednosti. Postoje razna tumaenja osiguranja s obzirom da li ih daju pravnici, ekonomisti ili aktuari ali u zavisnosti od obeleja drutvenopolitikog poretka. Pa se tako za svako tumaenje osiguranja moe istai da je uslovno i da nije opteprihvatljivo. 4

2.ZADACI OSIGURANJA Osnovni zadataci osiguranja je posredna i neposredna ekonomska zatita ljudi i njihove imovine, a dodatni zadataci su razvojna uloga osiguranja, podrka drutvenom blagostanju i sl. 2.1.OSNOVNI ZADACI OSIGURANJA (posredna i neposredna ekonomska zatita) 2.1.1. POSREDNA EKONOMSKA ZATITA Posredna ekonomska zatita predstavlja kljunu svrhu osiguranja i ispoljava se naknadom nastalih teta ili isplatom osiguranih iznosa. Osnovni zadatak posredne ekonomske zatite je obezbeenje oveka, privrede i drutva u celini. Ovo osiguranje doprinosi ouvanju zdravlja, radne sposobnosti, unapreenje privrede, odnosno potpomae sve one radnje koje su usmerene ka napretku pojedinca i drutva u celini. Ovaj se zadatak ispunjava tako to se novani gubitci manjeg broja lanova raspodeljuju na sve osiguranike, pa nekolicina onih koji su pretrpeli tetu dobijaju nadoknadu iz fonda koji je stvoren putem doprinosa tj. premije koje plaaju svi lanovi. Usitnjavanje rizika, odnosno krupnih teta prestavlja tehniku sutinu osiguranja. U sutini osiguranje prestavlja udruivanje lica izloenih istoj opsnosti iji je cilj da zajedniki podnesu tetu za koju se unapred za da e nastati na osnovu teorije verovatnoe. Osnova osiguranja lei u uzajamnosti iji je temelj u imovinskim osiguranjima gde svi mogu pojedinano pretrpeti tetu. Takoe ovek nije u mogunosti da uvek ukloni ili smanji sve opasnosti i tete, pa kao dodatak tome koristi posrednu zatitu koja je u optedrutvenom interesu. 2.1.2 NEPOSREDNA ZATITA

Neposredna zatita se prua u sklopu drutvenih inilaca i sprovodi se kroz mere i postupke koje su podeljene u dve grupe: mere spreavanja deavnja tetnih dogaaja i mere suzbijanja njihovih tetnih posledica. Ova uloga se ostvaruje ako osiguravajua drutva imaju predviena sredstava koja se izdvajaju za tu namenu iz fonda za preventive, koja se nadoknauju iz dela bruto premije. Mere spreavanja tetnih dogaaja prestavljaju postupke i sredstva zatite na osnovu kojih se nastoji otkloniti ili umanjiti uzroci koji bi doveli do oteenja ili unitenja. Pa je tako razvijena oprema kojom se spreavaju unitenja motornih vozila i povrede kod ljudi koja se u njima nalazi. Na primer: u automobilima se radi bezbednosti ljudi koriste pojasevi i vazduni jastuci, zatim ureaj protiv zaglavljivanja tokova tvz. ABS i ESP koji je smanjio broj nezgoda ak 30%-40%. Ipak, pored brojnih predostronosti, obuka, obrazovanja tete i nesreni sluajevi se ipak deavaju. Mere suzbijanja tetnih posledica prestavlja postupke zatite pomou kojh se nastoji umanjiti teta ako je tetni dogaaj ve nastao. U zavisnosti od grane osiguranja, ove mere se mogu odnositi na: leenje bolesnih ili ozleenih ljudi ili stoke, spaavanje ljudi ili stoke od poara i poplava, spaavanje prevoznog sredstva i robe posle nesrenog sluaja. to se tie prava i obaveza, ako osiguranik ne izvri svoju obavezu, a za to nema opravdanje, odteta se umanjuje za nastalo poveanje tete. Ekonomski tetni dogaaji ne deavaju se esto, pa tako primenom ovih mera ovek moe bar da smanji tetu koja optereuje celokupnu drutvenu zajednicu.

5

2.2. DODATNI ZADACI OSIGURANJA (uticaj na privredni razvoj, potpora drutvenom blagostanju, uspostavljanje bezbednosti i poverenja) 2.2.1. UTICAJ NA PRIVREDNI RAZVOJ Da bi osiguravajue drutvo moglo odgvoriti svojim obavezama ono mora raspolagati odreenim namenskim sredstvima, odnosno fondovima. Razvojna uloga osiguranja proistie iz injenice da se premije plaaju unapred, a nadoknada teta se vri kad nastanu. Sredstva koja se koriste za ulaganje na novanim tritima i u razvojne programe je novac iz fondova ivotnog osiguranja. Vano je istai da manji iznosi premija velikog broja osiguranika daju svojstvo krupnih novanih sredstava. To se vri tako to osiguravajua drutva najpre prodaju polise osiguranja, stvarajui tako novane fondove koji predstavljaju vikove osigranika, te zatim ta sredstva usmeravaju ka preduzeima kojima je potreban novac. Novana uloga osiguranja je naroito bitna za zemlje koje oskudevaju u kapitali, poput Srbije. Mnoge zemlje ureuju, odnosno ograniavaju ulaganje sredstava osiguranja. U Britaniji ulaganja se vre su u deonicama, dok se u Nemakoj takoe vri u deonicama ali do 35% sredstava iz polisa ivotnog osiguranja. U Srbiji zakonom su obraena pitanja koja se odnose na ulaganje tehnikih rezervi ( slue za pokrie obaveza iz poslova osiguranja) osiguravajuih drutava i garante rezerve ( slui kao obezbeenje trajnog izvrenja obaveza). Tano su odreeni oblici imovine u koja se mogu ulagati sredstva rezervi (deonice, obveznice, HOV...). Takoe, NBS propisuje ogranienja pojedinih ulaganja sredstava kod tehnikih i garantnih rezeri. Sredstva se po zakonu ulau u Srbiji ,ali se jednim delom mogu ulagati u inostranstvu do 1/5 uz saglasnost NBS. Kod ivotnih osiguranja je istaknuto da osiguranje znai odloenu potronju, pa tako novana sredstva ne ulaze odmah u potronju i kao takvi ne mogu uticati na rast cena. 2.2.2.POTPORA DRUTVENOM BLAGOSTANJU to je osiguraje razvijenije, manje su obaveze drave, pa tako razvijene drave tee ka ekonomskoj zatiti koju prua osiguranje i time spreavaju pritisak na dravne fondove. Za razvoj osiguranja, drava moe ak snositi deo premije ili davati poreske olakice ugovaraima osiguranja. Neposredan uticaj i doprinos drutava osiguranja koji se odnosi na unapreenje uslova ivota i rada, ispunjava se svakodnevno kroz novane isplate nastalih teta. Socijalni inioci posebno su izraeni u osiguranju lica- kod osiguranja ivota i dobrovoljnog penzijskog i zdravstvenog osiguranja. Ove grane osiguranja vode stalnu brigu o budunosti stanovnitva. Ustanove osiguranja i drava staraju se stalno o socijalnim potrebama graana. ivotno osiguranje ima obeleja namenske tednje i podrke standardu, kada su mogunosti za zaraivanje manje zbog starosti, onemoalosti i nesposobnosti za rad. Tada se sa sredstvima iz ove oblasti posebno postupa u skladu sa zakonom i propisima. Povoljan uticaj na drtveno blagostanje javlja se i kod imovinskih osiguranja gde se tite interesi vezani za oveka i njegovu imovinu. Slino je i kod opteg osiguranja od odgovornosti gde se brzom i pravinom nadoknadom obezbeuju oteenja treih lica, to je takoe u drutvenom interesu. 2.2.3. USPOSTAVLJANJE BEZBEDNOSTI I POVERENJA Koristei mogunosti osiguranja ovek vie ne upada u beznadene situacije u sluaju propasti njegove imovine ili ljudskih ivota. Brojne mogunosti za osiguranje oslobaaju oveka od straha za posledice njegoih radnji kako prema sebi tako i prema svima ostalima. Recimo u poslu, osiguranje svojim psiholokim dejstvom oslobaa nas rezervi za investiranje i razvoj to naravno unapreuje privredu. Takodje, kod pojedinaca imamo mogunost obezbediti svoje nalsednike u sluaju prerane smrti. Da nemamo bezbednost i poverenje u osiguranje, mnogi poslovni poduhvati nikada ne bih bili realizovani zbog potencijalnog rizika pri ulaganju u biznis. Svrha osiguranja i jeste da poslovni ljudi bezbrinije i slobodnije se upuste u poslovne poduhvate.

6

3.ZNAAJ OSIGURANJA 3.1.MESTO OSIGURANJA U FINANSIJAMA ZEMLJE Finansijski poslovi osiguravajueg drutva obuhvataju sprovoenje, praenje, nadzor i analizu svih novanih tokova vezanih za opte poslove osiguranja. Osiguravajua delatnost raspolae znatnim i kvalitetnim novanim sredstvima koja imaju obeleja posebnog kapitala. Na njihovu visinu utiu : grane osiguranja, pokriveni rizici, osiguravaeve obaveze itd. Od navedenih okolnosti zavisi duina zadravanja sredstava kod osiguravajuih drutava i njihova mogumost ulaganja na novano trite zemlje gde se proizvode krupni makroekonomski uinci. Osiguranje je u tesnoj vezi i sa bankarskim poretkom. Deo novane akumulacije se usmerava u banke , deonice, obvetnice i sl.,a sredstva koja se dre kod banke poveavaju kreditnu sposobnost banke. Pri padu privrede, osiguravajui fondovi se usmeravju u novane tokove i na taj nain pospeuju privredni oporavak. Osiguravajua drutva ulau samo tamo gde postoji visoka platenost i bezbednost, uz ostvarivanje visoke stope prinosa. Privredno jake zemlje za razvijenim osiguranjem i reosigurajem mogu da prikupe znatna sredstva. Premija osiguranjana na svetskom tritu u 2008.god. iznosila je 4.269,7 milijardi dolara, uz ostvareni pad prema predhdnoj godini koji je iznosio 2,0% . Najvee premije ostvarene u 2008. god. ostvarila su osiguranja u: SAD, Japan, Britanija, Francuska, Nemaka, Kina i Italija. Zemlje OECD-a obuhvaju 86,6% svetke premije osiguranja. Srbija nema neki znaaj sa svojom premijom u odnosu na svet i ona se keree ispod jedne milijarde (937 miliona dolara). Gustina osiguranja ili premija po stanovniku najvia je u Britaniji, Holandiji i vajcarskoj (kree se preko 6.000 dolara), zatim slede Danska, Irska itd. Premija osiguranja po stanovniku u Srbiji iznosi 126,1 dolar, to znai da je u Britaniji i Holandiji vea za ak 54 puta. Period osiguranja ili uee premije u BDP na prvo mesto stavljaju Tajvan (16,2%), Britaniju(15,7%) i Junu Afriku(15,3%). 3.2. VANOST IVOTNIH OSIGURANJA U svetu raste znaaj ivotnog osiguranja u odnosu na neivotna osiguranja. 1991. god. njegovo uee je iznosilo 56,2%, zatim 2000.god. 62,3%, a 2008.god. 58,3% . ivotna osiguranja ine 3/5 ukpne svetske premije. Zbog inflacije iz 1993. i nepostojanosti dinara, kao i niskog ivotnog standarda, uee ivotnog osiguranja u Srbiji iznosi svega 12,2%, a jo nie uee zabeleeno je u Rusiji, Ukrajini, Letoniji i Islandu. Ipak u Srbiji se poboljala situacija jer je poveana postojanost dinara i poverenje graana, kojima se nude i devizna i dinarska osiguranja s deviznom klauzulom. Osiguravajua drutva u Srbiji su postali u potpunosti osposobljeni za osiguranje ivota. Takoe stvoreni su uslovi i za sprovoenje dobrovoljno penzijskog osiguranja. Bitna obeleja osiguranja ivota i penzijskog osiguranja. Osiguranje ivota je dugorono osiguranje koje titi pojedince i porodice od raznih ivotnih nedaa (nezgode, bolesti i sl.). Vana ulogu u osiguranju ivota ima tedna premija kao izvor sredstava koji se koristi za ulaganje iz kojih se obrazuje matematika rezerva. Penzijsko osiguranje je vaan deo socijalnog osiguranja koji licima obrzbeuje redovne prihode u starosti. Osiguranik stie pravo na penzijsko osiguranje kroz uplate doprinosa u penzijski fond, ija visina zavisi od visine zarade, radnog odnosa itd. Osiguranje u svetu prolazi kroz potekoe zbog kriza dravnih sistema koga su podstakle produenja ivotnog veka i manje stope raanja. UN smatraju da e do 2050.god. stanovnitvo starije od 64 godine imati uee u evropskoj populaciji od 28%, dok je 1950. godine iznosilo svega 8%.

7

Kako bih se umanjile ove negativnosti, mnoge zemlje koriste tri stuba zatite koji imaju sledei oblik: -prvi stub obavezno dravno osiguranje-koji mora da obezbedi najosnovnije potrebe u starosti. -drugi stub obavezno privatno osiguranje- koje uplauje poslodavac ili zaposleni. -trei stub dobrovoljno privatno osiguranje, kao dopuna za predhodna dva stuba ime se obezbeuju jo vei meseno prihodi u starosti. Ovi stubovi rastereuju dravnu kasu i podstiu lica da uplauju osiguranja. Ovaj sistem je osnovan u vajcarskoj jo 1984. , uspeno se primenjuje u mnogim zemljama, kao i u Srbiji. 3.3. OSIGURANJE I REOSIGURANJE U MEUNARODNIM PRIVREDNIM ODNOSIMA Mnoge zemlje obezbeuju pokrie za veinu rizika uz politiku jaanja domaeg trita.Moe se rei da osiguranje i reosiguranje sarauju sa inostranstom pa se deava i to da deo novca za osiguravajui ili reosiguravajui posao prelazi dravnu granicu. U tom smislu osiguranje je vano kao privredno obezbeenje kod: pomorskog i drugih prevoza robe,kao i kod odobravanja izvoznih kredita. Osiguranje povoljno utie na platnobilansni poloaj na osnovu priliva sredstava iz inostranih poslovnica koji osiguravai imaju u inostranstvu. U vreme protekcionizma, pa ak i danas u doba globalizacije, interes svake zemlje je da proda svoju robu s vlastitim osiguranjem, a da kupi inostrani proizvod bez osiguranja kako bih obezbedila pokrie robe u uvozu svojim osiguravaima. U Britaniji je u 2008.g. kroz poslove osiguranja kao izvoza ostvareno 38 milijardi funti! Reosiguranje je delatnost koja je naroito usmerena na poslovanje sa inostranstvom. Reosiguranje se primenjuje kada osigurava preuzima na sebe neki veliki rizik koji deli sa osiguravaima drugog reda, odnosno reosiguravaima u zemlji i inostranstvu. Osiguravajue drutvo na osnovu pasivnog reosiguranja iz inostranstva pokriva vikove domaeg rizika, to dovodi do deviznog odliva sredstva za plaanje premije reosiguravaima. Poslovi aktivnog reosiguranja slue za preuzimanje delova rizika od inostranih osigurava , to dovodi do priliva sredstava na osnovu premije. U sluaju teta, stanje je obrnuto: iz pasivnog reosiguranja se naplauju odtete to povoljno deluje na platni bilans, a iz aktivnog se plaaju tete to predstavlja odliv sredstava. U Srbiji 90-ih godina osiguranja i reosiguranje su doiveli slom zbog sankcija, inflacije i loe platene sposobnosti osiguranika. III. ELEMENTI OSIGURANJA (rizik, premija osiguranja, osigurani sluaj, nastale tete i naknada iz osiguranja) 1. RIZIK 1.1.SHVATANJE I PRIRODA RIZIKA Rizik ,odnosno opasnost je osnovna predpostavka bez ega osiguranje ne bi ni postojalo. Rizik je opasnost od nastanka privredno ili drtveno tetnog dogaaja koji podrazumeva osiguravaevu obavezu da nadoknadi tetu, odnosno isplati osiguranu svotu u skladu sa uslovima osiguranja. Privredna tetnost prisutnija je kod ne-ivotnih, a drutvena kod ivotnoh osiguranja. U ekonomiji pojam rizika obuhvata: verovatnou nastupanja i teinu posledica nekog dogaaja. Pod rizikom se podrazumena i sam dogaaj (poplava, poar...) koji kada se ostvari nastaje osigurani sluaj. U praksi pod rizikom se podrazumeva i predmet osiguranja kao to je npr. lice za koje je zakljueno osiguranje od posledica nesrenog sluaja, pa se tako moe govoriti o ,,dobrom i ,,loem riziku.

8

Da bi rizik postojao mora da ima nekoliko odrednica: 1.mora biti mogu i ostvariv (kao to je npr.:poar ili sudar). 2.njegovo nastupanje treba da izaziva privrednu ili drutvenu tetu. 3.mora da se desi u budunosti . 4.rasporeivanje rizika u vremenu i prostoru. Prostorno i vremensko rasporeivanje rizika omoguuje izravnavanje rizika kod osiguravaa. Kod prostornog rasporeivanja potrebno je rizik rasporediti na to ire podruje, kako bi lake i potpunije izravnali rizik. Dok kod vremenskog rasporeivanja rizik je manji ukoliko je period osiguranja dui. Veliina rizika zavisi od sledeih inioca: 1. vrste opasnosti, 2. fiziko tehnikih obeleja predmeta, 3. vrednosti predmeta osiguranja, 4.trajanja osiguranja, 5. mesta predmeta osiguranja. Rizik je obuhvaen premijom osiguranja koja raste sa visinom rizika. Za utvrivanja rizika koriste se statistike metode, pored njih koriste se i razni strunjaci koji obrauju sve vane inioce koji imaju uticaja na nastanak i visinu tete. 1.2. PODELA RIZIKA Rizici se dele ,odnosno grupiu po razliitim zajednikim svojstvima. Osnovno pravilo u osiguranju to ,,vei rizik, to i vea premija. Mere spreavanja rizika ne mogu biti uvek uspeno obavljene, pa se tako rizici dele na subjektivne i objektivne. 1.objektivni rizici su oni na koje ovek ne moe da utie i deavaju se bez njegove volje, delovanja i ponaanja(oluja, grad ili sl.). 2.Subjektivni rizici su oni rizici na koje ovek moe da utie svojim ponaanjem. Na osnovu toga on svojim postupcima i preduzimanjem zatitnih mera moe spreiti uzrok koji izaziva tetu, ali tako moe svojom nepanjom ili namerno sam izazvati opasnost. Takoe ovekovo ponaanje je uzok i nekih objektivnih rizika (poveane poplave zbog globalnog otopljenja) pa se tako moe zakljuiti da se briu granice izmeu objektivnih i subjektivnih rizika. Izazivanje ovakvih rizika moe biti sveno ili nesvestno, zatim direktno ili indirektno 3.Stalni rizici su oni rizici iji izgledi za ostvarenje ostaju nepromenljivi, pa zbog svoje uestalosti omoguuju da se ustanovi stalna premija. (poar, grad, udesi) 4.Promenjivi rizici su oni rizici koji rastu i opadaju tokom trajanja osiguranja.. Recimo, pojavom epidemije rizik oboljenja je vei, ili npr. izgradanja benzinske pumpe u naseljenom delu poveava rizik od poara, ili pojava ratnih rizika itd. 5.isti rizici su oni rizici koji podrazumevaju nastanak gubitka, ali ne i dobitka (kasko osig. za vozila). Rizici koji se uobiajeno osiguravaju prestavljaju iste rizike, ali nisu svi isti rizici osigurljivi. 6.pekulativni rizici su oni koji mogu proizvesti i gubitak i dobitak jer su povezani sa promenama cena i drugim kategorija koje prate poslovanje. Na njih utiu promene kamtnih stopa, cena stranog novca, ruda i drugih sirovina. Veina ovakvih rizika nije osigurljiva. 7.Opti rizici su ono koji pogaaju celinu ili delove privrede, drutva tj. drave. Npr. prirodne nepogode i ratovi. 8. Pojedinani rizici su oni koji utiu na pojedina lica , tako da pojedinci do izvesene mere mogu da ih nadziru. 9.Neraspodeljivi rizici su oni rizici koji pogaaju sve ljude na isti nain u isto vreme (npr. svetska ekonomska kriza). 10.Raspodeljivi rizici su oni rizici koji se deavaju na pojedinim mestima i kod pojedinih ljudi, odnosno preduzeima. Njihov teret se moe raspodeliti na brojne osiguranike izloene istoj opasnosti (npr. kraa ili lom maina). 11.Nemerljivi rizici su rizici koji su potpuno neizvesni. To su poslovni rizici koji su vezani za donoenje poslovnih odluka koji se odnose na triina kretanja, kao to je kretanje cena sirove nafte i drugih vanih sirovina, pa se oni kao takvi ne mogu preneti na osiguravaa. 12.Merljivi rizici su oni rizici koji mogu nastati samo u okviru zajednice, a nikako samo kod pojedinca.

9

1.3. OSIGURLJIVOST RIZIKA Od mnogobrojnih rizika koji ugroavaju neki predmet ili lice potrebno razrganiiti ta tano moe da bude obuhvaeno osiguranjem. U teoriji je razraeno pitanje prikladnosti nekog dogaaja za osiguranje. Pojam prikladan za osiguranje ima i svoju suprotnost, tvz. neprikladnost, pa se tako izmeu ova dva pojma mora povui jasna crta. Postoje vie merila koji pomau da se lake odredi podobnost osiguranja, kao to su pristrasna i nepristrasna gledita na osigurljivost. Ova merila ne treba posmatrati kao apsolutna, ve kao idealne standarde koji u praksi nisu uvek dostupni. ak i odstustvo nekih od njih, ne spreava dravnu vlast da ponudi neke vidove zatite iz oblasti socijalnog osiguranja. Postoje rizici koji nisu ni podobni ni nepodobni, to su rizici koji se nalaze u razdelnoj ,,sivoj oblasti. Postoje osiguravai koje ovakve rizike prihvataju ili ne prihvataju, pa se tako ova oblast moe zvati meupodruje. U preduzeu moramo voditi rauna koje su opasnosti osigurljive, a koje ne. Uz osigurljive , sreemo se i sa neosigurljivim rizicima, koji se mogu biti vezani neposredno za poslodavstvo ili da potiu iz prirodne okoline. 2.PREMIJA OSIGURANJA Premija prestavlja cenu rizika za koju osiguravajua drutva obezbeuju zatitu. Izmeu rizika i premije postoji uska povezanost, pa tako se visina premije odreuje prema prosenoj visini rizika i svaka promena rizika mora se iskazati u promeni premije. Gledajui ire, premija moe biti i cena osiguranja, jer na nju utiu: svota osiguranja, trajanje osiguraja, kamatna stopa na uloena sredsta, trokovi i sl. Kod osiguravajuih drutava premija je novani iznos koji osiguranik treba da plati za osiguranje. Sa gledita osiguravaa premija je iznos koji se uplauje u osiguravajui fond, ime dolazi do stvaranja novanih sredstava koji slue za obnovu unitene imovine. Premija osiguranja se sastoji od funkcionalnog i reijskog dodatka koji prestavljaju bruto premiju. -Funkcionalna premija sastoji se od tehnike premije (slui za izvravanje obaveze po osnovu osiguranja, kao to su odtete i ugovoreni iznosi) i doprinosa za preventivu (koristi se za sprovoenje mera spreavanja i suzbijanja kod korisnika). -Reijski dodatak slui za pokrie materijalnih i nematerijalnih trokova. U delatnost osiguranja Cenu kotanja premije ine verovatnoa nastanka tetnog dogaaja i verovatnoa jaine tete prilikom nastsanka tog dogaaja. -Cenovnik premije se dobija kroz poslovni uinak uz upotrebu aktuarskih i statistikih podataka o rizicima. -Na visinu premije utiu: popusti i doplatci, viegodinji ugovori, uee osiguranika u manjim tetama, podrje rizika, razred primenjenih mera itd. Uz trokove na premiju utiu i trina konjuktura i tranja. Vrste premija: Ugovorena, obraunata, i naplaena. -Ugovorena (polisirana) premija je premija osiguranja iz svih ugovora koje je osigurava zakljuio u odreenom periodu, najee godinje ,tj. premija za samo jednu granu osiguranja. -Obraunata(fakturisana) premija prestavlja premiju koju osiguranik na osnovu zakljuenog ugovora o osiguranju duan da plati u odreenom roku i na odreen nain. -Naplaena premija na osonovu zakljuenog ugovora iz osiguranja, osiguranik je duan da u odreenom roku, na odreen nain plati nekim od sredstava (gotovinom, doznakom, ekovima, karticama).

10

3.OSIGURANI SLUAJ Osigurani sluaj je pretpostavka za izvrenje osiguravaeve obaveze zbog ostavrenog rizika koji je obuhvaen osiguranjem. On podrazumeva da na osnovu zakona ili ugovora o osiguranju, osigurava isplati odtetu ili osigurani iznos osiguraniku. Rizik je samo opasnost da e nastati tetni dogaaj, a osigurani sluaj je ba taj dogaaj, tj deavanje rizika. Osigurani sluaj odruju razliiti rizici. U osiguranju imovine osigurani sluaj je npr.: poar, oluja, zemljotres itd. , dok u osiguranju lica bi bio npr. povreda, starost, smrt itd. Kada su rizik i predmet koje on ugroava jasno odreeni, ni odreivanje osiguranog sluaja ne predstavlja tekou, npr lom stakla, smrt osiguranog lica itd. -Vreme ostvarnja. Ako je osigurani sluaj trajao due od isteka osiguranja, a poetak bio obuhvaen osiguranjem, teta e biti nadoknaena zbog nedeljivosti osiguranog sluaja. -Mesto ostvarenja. Nije uvek odreeno gde moe nastati neki osigurani sluaj i to moe prestavljati problem. Npr. maine su osigurane ako ih pozajmimo drugom preduzeu poto slue proizvodnji, a na sajmu nisu osigurane jer tada ne slue proizvodnji. -Uzrona veza predvienog dogaaja i nastale tete. Da bih drutvo isplatilo tetu, mora da postoji uzrona veza izmeu dogaaja i posledice. -Osiguranikove obaveze prilikom nastanka osiguranog sluaja. Duan je da preduzme sve da do tete ne doe, ako se desi osigurani sluaj duan je u roku od tri dana da prijavi tetu. 4.TETE teta je nepovoljna promena na imovini ili licu nastala nekim dogaajem ili neijom radnjom. Po nastanku osigurane tete osigurava ima ovavezu da osiguraniku isplati odtetu. Sa stanovita ekonomike osiguranja veoma je bitno prati odnos izmeu isplaenih teta i naplaene tehnike premije. A to znai da osigurava treba da posluje tako da iz urbane premije isplauje nastale tete. U osiguranju imovine tete su svakodnevne, dok u osiguranju lica gotovo da ih nema. Samo u izuzetnim sluajevima i u osiguranju lica postoji teta onako kako se tumai u osiguranju imovine. Podela teta je izvrena na: 1. Materijane tete prestavljaju tetu na stvarima, proistekle iz oteenja ili unitenja. Izraavaju se kao smanjenje vrednosti ili veliine imovine. 2. Nematerijalne tete prestavljaju tete koje su vezane za ovekovo telo, pretrpljene bolove i patnju. Nematerijalne tete mogu dovesti do materijalne tete. 3. Neposredne tete prestavljaju tetu koje su prozrokovane ostavrenjem rizika koji dovodi do neposrednog oteenja ili unitenja osiguranog predmeta. Potpuna teta je npr. potpuno izgorelo preduzee , a delimina teta je npr. kvar maine. 4. Posredna teta je ona koja se javlja naknadno , kao npr.: zbog obustavljanja proizvodnje posle poara. 5. Prirodne tete nastaju dejstvom poplava, poara, oluja, zemljotresa itd. 6. tete koje je prouzrokovao ovek su tete poput velikih eksplozija i poara, teta iz pomorsko, vazdunog i eleznikog saobraaja, padovi zgrada i mostova, drutveni nemiri, terorizam itd. 5.NAKNADA IZ OSIGURANJA Isplatom naknade zatvara se krug osiguranja ime se ispunjava njegova svrha. U imovinskim osiguranjima, osigurava nadoknauje tetu koja se dogodi na osiguranikovoj imovini, dok se kod osiguranja lica plaa osiguraniku ugovoreni iznos. Kod osiguranja imovine postupak nadoknade tete je neto sloeniji. Kod osiguranja imovine teta se isplauje za unitenje,oteenje ili gubitak osiguranog predmeta. Usigurava je duan da odmah po prijavi utvuje tetne posledice i visinu odtete koja se isplauje po zakonskom roku. U Srbiji taj rok je 14 dana od trenutka kada je obaveten da se dogodio osigurani sluaj. Naknada iz osiguranja moe biti i nenovana, dnosno u vidu obnove unitenih dobara. To se vri tako to osigurava umesto novca, fiziki obnovi unitenu ili oteenu stvar. Na taj nain osiguravajue drutvo izbegava isplatu koja bi bila manja ili vea od stvarno nastale tete. Naturalna naknada ima tu prednost to se smanjuje mogunost izazivanja namernih teta. Kod osiguranja lica karakeristina je isplata u novcu. Osiguranik unapred odreuje iznos na koji zakljuuje osiguranje. 11

IV LICA U PRAVU OSIGURANJA I DOKUMENTI U OSIGURANJU 1.LICA U PRAVU OSIGURANJA (Osigurava, osiguranik i dr.) 1.1. OSIGURAVA Osigurava prestavlja jednu stranu iz ugovora o osiguranju, koja se obavezuje da e usled nastanka osiguranog sluaja osiguraniku ili treem licu isplatiti odreeni novani iznos. U Srbiji preteno posluju D.O.O. za osiguranje, a poredi njih javljaju se i drutva za uzajamno osiguranje. Drutvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, bavi se iskljuivo penzijskim osiguranjem. U svakom od ovih oblika osigurava je pravno lice koje se moe baviti iskljuivo poslovima osiguranja. 1.2. UGOVARA OSIGURANJA U zakonu o obligacionim odnosima ugovara osiguranja je ona strana ugovora u osiguranju koja se obavezuje da e osiguravau platiti premiju osiguranja. Ugovara osiguranja najee zakljuuje ugovor u svoje ime i za svoj raun, pa je tako on i osiguranik. Meutim, kada ugovara sklopi osiguranje za tui raun, tada on ima obavezu da plati premiju i da ispuni ugovorne obaveze, ali ne moe koristiti prava iz ugovora ak i da se polisa nalazi kod njega, moe da koristi jedino ako mu osguranik odobri. Izraz ugovara osiuranja koristi se samo onda kada lice koje sklapa ugovor u svoje imei lice kome pripada korist iz osiguranja razliita lica. 1.3. OSIGURANIK Osiguranik je lice ija je stvar, imovinski interes ili on sam kao linost predmet osiguranja i kome pripadaju prava iz osiguranja. Osiguranik je lice koje sklapa ugovor u svoje ime i za svoj raun, koji ima obavezu plaanja premije i ima pravo na isplatu tete. Da bi osiguranik mogao zakljuiti ugovor o osiguranju on mora biti poslovno sposoban.Obino je osiguranik ija je linos ili imovina izloen opasnoti. U imovinskim osiguranjima osiguranik nije uvek vlasnik osiguranih stvari, dok kod osiguranja lica opasnost moe pretiti i njegovoj porodici. 1.4. KORISNIK OSIGURANJA Korisnik osiguranja je lice koje nije ugovorna strana, ali ima pravo da od osiguravaa naplati naknadu ukoliko se desi osigurani sluaj. Kada je ugovor o osiguranju sklopljen u sopsteveno ime i za sopstveni raun, tada su ugovara, osiguranik i korisnik osiguranja jedno te isto lice. Zato se pojam korisnik osiguranja koristi samo u sluajevima kada se ugovor zakljuuje za tui raun. Korisnik osiguranja postoji kod osiguranja lica i kod imovinskog osiguranja. 1.5. OSIGURANO LICE Osiguranje lica je osoba u ijem ivotu treba da nastane predvieni dogaaj, kao to su onesposobljenost, bolest i smtr. Ugovor iz osiguranja lica moe da se sklopi i za sluajeve koji mogu nastupiti kod nekog treeg, osiguranog lica. Nekada ovakvo osiguranje je bilo zabranjeno zbog zloupotrebe. Danas, osiguranje lica gde osigurani sluaj moe nastupiti na linosti nekog teeg lica je doputeno. Prema naem zakonu ako se osiguranje tie smrti nekog treeg lica , da bi ugovor bio punovaan neophodna je njegova pismena saglasnost. Osiguranje za sluaj smrti tree osobe mlae od 14 godina je nitavno. Da bi osguranje maloletnog lica bilo punovano potrebna je pismena saglasnost zakonskog zastupnika i samog lica. 1.6. VINKULATAR Vinkulatar je zaloni poverioc, odnosno banka koja je odobrila pozajmicu za izgradnju ili kupovinu osiguranog predmeta. Svoj interes tite vezivanjem polise u svoju korist. Polisa se vezuje unoenjem odredbe, po kojoj ako se desi teta tada se naknada moe islpatiti samo uz predhodnu saglasnot vinkulatora. Ako je teta potpuna vinkulator e se namiriti do visine svoga potraivanja prema osiguraniku, dok viak pripada osiguraniku.

12

1.7.ZASTUPNIK OSIGURANJA Zastupnik je lice koje posluje u ime i za raun osiguravajueg drutva. Postoje 3 vrste zastupnika: 1. Zastupnik osiguranja je osoba koja je zaposlena u osguravajuem drutvu i koja sklapa ugovore u ime i za raun osiguravajueg drutva. 2. Ugovorni zastupnik se obavezuje da osiguranici zakljuuju ugovore sa njegovim osiguravajuim drutvom i da e celo vreme posreduje izmeu njih. 3. Osiguravajue zastupniko drutvo je pravno lice za zastupanje osiguravajiih drutava na osnovu sklapanju ugovora o osiguranja i to preko svojih zaposlenih, tj. zastupnika osiguranja. Zastupnikovo ovlaenje moe biti ogranieno na odreeno prostorno podruje. Usluge u zastupanja mogu pruiti i npr. putnike agencije, banke, otpremnici robe i sl Po naem zakonu zastupanje obavlja pravno ili fiziko lice u ime i za raun osiguravajueg drutva. Poslove zastupanja mogu obavljati i preduzetnici ako poseduju dozvolu za rad u osiguranju. Zastupnici pomau u savetuju pri obradi teta, proceni teta i rizika. Zastupnici i drutva za zastupanje mogu zastupati samo jedno osiguravajue drutvo. Da bi zastupali vei broj osiguravajuih drutava moraju da obezbede pismenu saglasnost i potrebne uslove. Visina novanog kapitala kod drutva za zastupanje je ista kao kod drutva za posredovanje, dok je zastupnik u obavezi da na raunu ima bar 1500 evra u din. u dinarskoj protivvrednosti. 1.8.POSREDNIK OSIGURANJA Posrednik osiguranja je lice koje posreduje pri sklapanju ugovora o osiguranju ostajui tako van ugovornog odnosa. Posredovanje znai posao ija je svrha da osiguranika povee sa osigurvajuim drutvom, kako bi on pregovarao o sklapanju ugovora o osiguranju. Za posrednika se esto kae da je on ,,produena ruka osiguranika. Posrednici u osiguranju davaju savete, pregovaraju sa osiguravaima o uslovima i ceni osiguranja i zakljuuju ugovore o osiguranje u ime i za raun svog osiguranika. Posrednik uobiajno svoju proviziju naplauje od osiguravaa, a u nekim sluajevima i od osiguranika. Posrednik samo zakljuuje i potpisuje ugovor za osiguranika i nije odgovoran za neizvrenje ugovora, izuzev ako je za to pismeno jemio. Posrednik na sebe preuzima lake rizike npr. oko izbora osiguravaa, pa tako mora odgovorno da posluje i odgovara za date savete. Za date loe savete posrednik odgovara osiguraniku za nastalu tetu (npr. umanjeno naplaena naknada). Posrednik je duan: 1.da izradi za osiguranika analizu rizika i naela pokria. 2. da izradi ocenu platenosti osiguravajueg drutva . 3.da posreduje pri sklapanju ugovora za siguranika. 4. da obavestiti osiguravajue drutvo o ponudi osiguranika koji hoe da za zakljui ugovor. 5. da proveri sadraj polise osiguranja. 6. da pruati pomo osiguraniku tokom trajanja ugovora . 7. da stalno proverava ugovor koji je osiguranik sklopio uz njegovo posredovanje. U Srbiji poslove posredovanja obavljaju drutva za posredovanje u osiguranju koji su dobili dozvolu od NBS. Drutvo za posredovanje u osiguranju osniva se kao deoniarsko drutvo ili drutvo sa ogranienom odgovornou. Ako posluje kao d.o. osnovni kapital u novcu je 25.000 evra, a ako posluje kao d.o.o. onda je osnovni kapital u novcu 12.500 evra.

13

2. DOKUMENTI U OSIGURANJU (polisa, list pokria, drugi dokumenti u osig. ) 2.1. POLISA OSIGURANJA Polisa osiguranja je pismena isprava koja prati posao u osiguranju i koja odreuje dunosti i obaveze uesnika! Polisa mora da sadri: 1.ugovorne strane 2.osiguranu stvar ili lice 3.rizik obuhvaen osiguranjem 4.trajanje osiguranja i period pokria 5.svotu osiguranja 6.premiju 7.datum izdavanja 8.potpise. Polisa je punovana samo ako sadri sve navedene elemente. Pored obaveznog sadraja polise u osiguranju ivota mora biti navedeno: ime i prezime lica osiguranika, datum roenja, dogaaj ili rok od koga zavisi nastanak prava da se potrauje isplata osigurane svote. U Zakonu o obligacionim odnosima na osnovu sporazumu ugovoravaa polisa moe glasiti: 1.na odreeno lice, 2. po naredbi, 3.na donosioca. Za polisu osiguranja ivota moe glasiti: 1. na odreeno lice, 2.po naredbi. Delovi polise su: zakonski deo i operativno-tehniki deo. -Zakonski deo polise, sadi zakonske elemente bez kojih polisa nije punovana -Operativno-tehniki deo polise sadri podatke o predmetu osiguranja, dopunske opasnosti, popuste, napomene itd. Vrste polise: 1. Pomorske i kopnene obeleja rizika tuu se mesta ostvarenja ( da li je to more ili kopno) 2. Pojedinane i zajednike tie se broja lica koja se osiguravaju 3. Pojedinane i opte ove polise koriste se kod osiguranja prevoza. Pojedinana pokriva tano odreenu poiljku, u odreenom prevoznom sredstvu i rastojanju. Optom polisom osigurana je sva roba koju prevozi neki prevoznik tokom nekog razdoblja. 4. Kargo i kasko prva se odnosi na osiguranje robe, a druga na osigurana prevozna sredstva.se odnosi na robu koja se osigurava i na osigurana prevoz. sredst. 5. Valutirane i nevalutirane kod valutiranih je tano odreena svota osiguranja, a kod nevalutiranih se samo daje nain na koji se ona moe utvrditi. Postoje dva znaajna stava pojma polise. 1. polisa je dokaz o zakljuenju i o sadraju ugovora o osiguranju. 2. polisa je oblik ugovora o osiguranju, sredstvo dokaza o postojanju i sadini ugovora, isprava o dugu (isplata naknade), legitimacija i HOV. Bitno je rei da ugovor nije zakljuen sve dok se ne potpie polisa osiguranja ili list pokria. U praksi se ponekad zakljuuju i ugovor o osiguranju i posebna polisa jer se mnogi odnosi izmeu osiguaravaa i osiguranika ne mogu zakljuiti samo polisom ili listom pokria. U svakodnevnim poslovima osiguranja najee se ne zakljuuje ugovor, ve se samo izdaje polisa.Tada ona zamenjuje ugovor, ali nije ugovor u punom smilu vea samo njegov pismeni oblik. U teoriji se moe rei da je ugovor o osiguranju usmeno zakljuen, a daje polisa izdata i potpisana kao dokaz o zakljuenom ugovoru.Moe se zakljuiti da polisa osiguranja nije ugovor u punom smislu tog pojma ! 2.2.LIST POKRIA List pokria je pismena isprava koja zamenjuje polisu osiguranja i ima istu pravnu snagu kao polisa. U zakonu o obligacionim odnosima list pokria u odnosu na polisu ima drugorazrednu ulogu.Polisa moe biti privremeno zamenjena listom pokrica. List pokria se izdaje po sklapanju ugovora o osiguranju, a pre izdavanja polise kada nisu poznati svi uslovi za izdavanje polise. List pokria se esto izdaje pri promeni osiguravaa. Tada novi osigurava, izdajui list pokria, preuzima osiguranika uz odredbu da e snositi rizik isto kao i predhodni osigurava. Osnovna svrha lista pokrie je da ona nastavlja osiguranje bez prekida. Poetak osiguravajue zatite je onaj koji je naveden u listu pokria, bez obzira to e se posle potpisati polisa. U praksi, trajanje lista pokria je najcee do 2 meseca. Izdavanje lista pokria je korisno za obe ugovorne strane , zato to osiguranik odmah dobija zatitu i ne mora da eka polisu, a osigurava moe odmah da naplati premiju. Ako se list pokria u odreenom roku ne zameni polisom osiguranja, tada se smatra da je osiguranje neprekidno postojalo, to je u skladu sa zakonom i potpuno legalno.Po pravilu list pokria po isteku se produava ili se istekom jednog lista pokria idaje drugi. 14

2.3.DRUGI DOKUMENTI U OSIGURANJU Tu spadaju potvrda o osiguranju, cedulja i posrednikova beleka o pokriu. 1.Potvrda o osiguranju se koristi u osiguranju prevoza robe. Izdaje se gde god postoji pokrie, kao ugovor na godinu dana ili na neodreeno vreme kojim se prua zatita svim isporukama robe do izvesne vrednosti. Ona se koristi kada osiguraniku treba hitno dokaz da je zakljuio osiguranje, a kad iz tehnikih razloga nije mogue napraviti polisu.Potvrdu izdaje drutvo za osiguranje i ona nije polisa nego samo uverenje da je sklopljen ugovor. U sudskim procesima , merodavna je jedino polisa osiguranja. 2.Cedulja je radna isprava (ponuda) sa kojom se posrednik osiguranja obraa osiguravaima nudei im odreeni rizik uz pokrie. Cedulja sadri podatke o premiji, premijskoj stopi, ime osiguranika, obeleja rizika, svotu osiguranja, razdoblje pokria itd. Cedulja se esto prepravlja sve dok ne bude prihvatljiva i za obe ugovorne strane. Tada osigurava upisuje na cedulju procenat rizika koji on prihvata na sebe, kao i overeni potpis sa peatom. Na osnovu toga cedulja dobija svojstva lista pokria.Original se daje osiguraniku, a kopija uva kod osiguravaa. U teoriji, osigurava bi mogao bez obzira to je overio cedulju da odbije izdavanje polise.Dok u praksi to znai da e ga u budue svi posrednici izbegavati, to moe dovesti do prestanka njegovog rada. 3.Posrednikova beleska o pokriu je isprava koju posrednik alje osiguraniku kao obavetenje o udelu pojedinih osiguravaa. To je privremeni dokument koji e biti zamenjen polisom. Cedulja i beleka o pokriu primenjuju se u reosiguranju i osiguranju. Ove dve isprave u Lojdu predstavljaju nain saobraanja izmeu Lojdovih udruenja koja nose rizike i posrednika koji trae zatitu za svoje klijente. VII VRSTE OSIGURANJA, IVOTNA I NEIVOTNA

1. Vrste osiguranjaOsiguranje se deli na osnovu veeg broja merila i privrednog ustrojstva zemlje i ustrojstva samog osiguranja. Podele su izvrene po sledeim merilima: 1. prema ivotnim osiguranjima: na ivotna i neivotna osiguranja; 2. prema predmetu osiguranja: na osiguranje imovine i osiguranje lica; 3. da li se prilikom naknade tete polazi od stvarne ili zamiljene potrebe: na tetovno osiguranje ili svotno osiguranje; 4. prema nainu nastanka osiguranja: na dobrovoljno osiguranje i obavezno osiguranje; 5. na osnovu naina izravnanja rizika: na osiguranje, saosiguranje i reosiguranje: 6. prema mestu ispoljavanja rizika: na pomorsko, kopneno i vazduno osiguranje; 7. polazei od broja osiguranim lica: na pojedinano osiguranje i zajedniko osiguranje; 8. prema svojstvima osiguranika: na osiguranje pravnih i fizikih lica; 9. prema nainu ustrojstva drutva: na premijsko osiguranje i uzajamno osiguranje; 10. na osnovu stepena meanja, tj. uplitanja drava: na socijalno osiguranje i komercijalno osig.

1.1. Osiguranje imovine i osiguranje licaOsiguranje sa stanovita predmeta osiguranja i opasnosti koje im prete, mogu podeliti u dve oblasti: u pokrie rizika koje ugroavaju same ljude (osiguranje lica) i u pokrie rizika koje prete njihovoj imovini (imovinsko osiguranje). U osiguranje imovine spadaju:1. osiguranje stvari, 2.osiguranje od odgovornosti, 3.kredita i 4.prevoza. U podvrste osiguranja stvari spadaju: osiguranje od poara, loma maina, provalne krae i razbojnitva, kasko osiguranje motornih vozila, graevinarstva, od prekida rada, domainstva, biljne proizvodnje i ivotinja. U osiguranje od odgovornosti ubrajaju se: osiguranje od opte odgovornosti i od autoodgovornosti.

15

Osiguranje prevoza obuhvata: osiguranje robe u domaem i meunarodnom prevozu, osiguranje od odgovornosti prevoznika prema sopstveniku robe i treim licima, kao i kasko-osiguranje brodova, vazduhoplova, amaca i sl. Kod osiguranja imovine plaanje naknade tete podlee trostrukom ogranienju: 1. visina tete 2. visina ugovorene stope osiguranja 3. vrednost osiguranog predmeta. Naknada tete ne sme premaiti ni visinu, ni svotu osiguranja ni vrednost osiguranog predmeta. Osiguranje lica obuhvata one vidove osiguranja sa pokrivenim opasnostima koje neposredno ugroavaju ovekov ivot ili telo. Tu spadaju osiguranje: ivota, od posledica nesrenog sluaja, zdravstveno i bolesniko osiguranje, penzijsko osiguranje. Opta svojstva osiguranja lica su sledea: 1. opasnost koja je pokrivena osiguranjem ostvaruju se na osiguranikovoj linosti; 2. cilj osiguranja je isplata unapred ugovorene osigurane svote; 3. materijalni interes nije uslov za ostvarivanje prava iz osiguranja. Osiguranje lica moe se podeliti na premijsko i socijalno obezbeenje.

1.2. tetovno i svotno osiguranje licatetovno osiguranje ili osiguranje teta je izraz kojim se osiguranju obeleavaju one grane osiguranja ija je svrha da se osiguranik posle gubitka stvari koliko je to mogue vrati u isti poloaj u kom se nalazio pre nastupanja tih dogaaja. Osiguravajua zatita se sprovodi prema naelu pokria stvarno nastale potrebe, dakle samo radi naknade tete prouzrokovane nekim osiguranim dogaajem. Osiguranik iz nastale tete ne moe izvlaiti korist.Tu spadaju uglavnom imovinska osiguranja, a u nekim izuzetnim sluajevima i neka osiguranja lica (osig. od bolnikih trokova). Svotno osiguranje jeste pojam za sve oblike osiguranja gde su osigurane svote navedene i ugovorene, unapred procenjene i one kao takve prestavljaju osiguravaevu obavezu. Da bi do isplate dolo potrebno je dokazati da je nastupio osigurani sluaj. Tu spadaju osiguranje ivota i razni oblici dnevne naknade, i osiguranje od nezgode.

2. ivotna i neivotna osiguranja 2.1. ivotna osiguranjaTu spadaju osiguranje ivota, rentno osiguranje, dopunsko osig uz osig ivota, dobrovoljno penzijsko osig i druge vrste ivotnih osig. 2.1.1. Osiguranje ivota Njime se osigurava obavezuje da e isplatiti osiguraniku osiguranu svotu za sluaj smrti ili doivljenja odreenog vremena. U oblicima osiguranja ivota koji sadre i tetni inilac vanu ulogu ima tedna premija kao izvor dugoronih sredstava iz kojih se obrazuje matematika rezerva. 2.1.2. Rentno osiguranje To je vrsta ivotnog osiguranja gde se naknada javlja u obliku ugovorene rente tokom odreenog razdoblja ili doivotno. Uplata premije je jednokratna ili se vri tokom veeg broja godina. Visina rente moe biti stalna, rastua ili opadajua a njena isplata otpoinje po uplati ukupne premije. Rentno osiguranje se dopunjuje dobrovoljnim penzijskim osiguranjem jer obezbeuju sredstva u poznijem ivotnom dobu. 2.1.3. Dopunsko osiguranje uz osiguranje ivota To je dodatak osnovnom osiguranju ivota i obuhvata rizike od onesposobljenosti, nezgode i bolesti. 2.1.4. Dobrovoljno penzijsko osiguranje To je dopuna obaveznom penzijskom osiguranju kojem lica dodatno obezbeuju vee prihode. Zasniva se na uplati doprinosa odreenim prema privrednim merilima i imajui u vidu trajanje korienja prava osiguranika, visinu penzija, prinosa od ulaganja i sl. 16

2.2. Neivotna osiguranja- osiguranje od posledica nezgode; - dobrovoljno zdravstveno; - osiguranje motornih vozila (kasko osiguranje); - osiguranje imovine od poara i drugih opasnosti; ostala osiguranja imovine; osiguranje od odgovornosti zbog upotrebe motornih vozila; - osiguranje od opte odgovornosti za tetu. 2.2.1. Osiguranje od posledica nezgode To je osiguranje lica od ekonomskih posledica nesrenog sluaja. Osiguranje od posledica nezgode ukljuujui osiguranje od povreda na radu pokriva isplatu ugovorenih osiguranih svota, delova osiguranih svota, te isplatu zbog posledica povreda, oteenje zdravlja ili smrti. Njime su obuhvaeni rizici koji pogaaju ljude i njihovu telesnu celovitost. Moe biti dobrovoljno ili obavezno, pojedinano ili grupno, samostalno ili dodatno uz osiguranje ivota. Isplata novane naknade: za sluaj smrti, invalidnosti, radne nesposobnosti, naruenje zdravlja. 2.2.2. Dobrovoljno zdravstveno osiguranje Obezbeuje privatno, medicinsko ili bolniko leenje plaanjem odgovarajue premije koja zavisi od starosti, pola i zdravstvenog stanja osiguranika. Njime se obezbeuje vii nivo zdravstvenih usluga a osigurava odreuje zdravstvene ustanove gde osiguranik moe ostvariti svoja prava. Njegove podvrste su: osiguranje od trokova leenja, osiguranje dnevne naknade, putno zdravstveno osiguranje i drugo. Njime se mogu zatititi sva zdrava lica od 15 do 60 godina koje nemaju potrebe za operacijom niti prisutvo bolesti navedenim u uslovima osiguranja. 2.2.3. Osiguranje motornih vozila (kasko osiguranje) Pokriva tete na motornim vozilima sa i bez sopstvenog pogona (osim inskih vozila). Obuhvata rizike i oteenja, unitenja i gubitka raznih vrsta motornih vozila. Posebno ugovoreno predmet osiguranja moe biti alat, dodatni ureaji i oprema. Puno kasko osiguranje motornih vozila obavezuje osiguravaa na nakanadu teta nastalih kao posledica razliitih saobraajnih nezgoda, poara, zlonamernih postupaka ili bolesti itd. Kraa ili protivpravno oduzimanje vozila u celini se posebno ugovara. Delimino kasko osiguranje obuhvata samo delove nekih rizika iz potpunog kasko osiguranja navedene u uslovimas osiguranja. 2.2.4. Osiguranje imovine od poara i drugih opasnosti Pokriva tete na imovini usled brojnih opasnosti osim teta na saobraajnim sredstvima. Njime se prua ekonomska zatita za neposredne tete npr. graevinskih objekata, brana, mostova itd. pokrie je obezbeeno za osnovne rizike poput poara, udara groma, eksplozija (osim nuklearne), oluja i grad, manifestacije i demonstracije i dr. U Srbiji proirenje poarnog osiguranja je mogue kod: poplava, bujica, visokih voda, odronjavanja, iscurenja itd. dalji razvoj osiguranja od poara odvijae se ne samo na osnovu imenovanih rizika, ve i svih rizika. 2.2.5. Ostala osiguranja imovine U njih spadaju: 1. osiguranje od loma maina- pokriva maine, mainske i elektrine ureaje, aparate i razne instalacije a posebno ugovoreno i vodovodna i kanalizacijska mrea, naftovodi, gasovodi, toplovodi, alati, potroni materijal itd. Zatita se daje pojedinano ili zbirno. Odteta se isplauje ako doe do nezgode tokom rada, nepredvieno ili iznenada, usled greaka u nainu sastavljanja, materijalu i izradi i sl. 2. osiguranje provalne krae jemi za tete odnoenja, oteenja ili unitenja osiguranih stvari, te na graevinskih delovima prostorija, ureaja ili opreme u sluaju provalne krae. Osiguranje od provalne

17

krae i razbolnitva je samostalna grana osiguranja koja pokriva tete nastale kraom, obeu, provalom i razbojnitvom. Zatita se odnosi na trokove opravke nakon provale. 3. osiguranje objekata u izgradnji osigurava graevinske objekte prilikom gradnje i obnove, pripremne radove i pomonu gradnju zatim poara, nemarnosti radnika, krae, instalacijama i aparatima, materijalima koji se nalaze na gradilitu. 4. osiguranje objakta i opreme u montai osigurava pri sastavljanju maina i metalnih sklopova, sve do njihove predaje naruiocu. Pokriva tete nastale pri montai, grekama u materijalu, sastavljanju itd. Osiguranjem se prua i zatita od poara, udara groma itd, a uz plaanje dodatne premije i neke druge opasnosti. 5. osiguranje od loma stakala- osigurava sve vrste stakala svetleih reklamnih natpisa, sanitarnih objekata, zatim kulturnih, istorijskih i nadrgrobnih spomenika. Sve navedene stvari moraju biti pobrojane u polisi osiguranja a naknada nastaje nakon unitenja ili oteenja osigurane stvari 6. osiguranje domainstva titi pokretne predmete u osiguranom stanu od opasnosti poput poara, krae i razbojnitva, loma stakala, prirodnih nepogoda itd. Uz dodatnu premiju mogua je zatita od izlivanja vode iz cevi, poplava i bujica, oteenja zbog strujnog udara. Visina premije zavisi od veliine stana, gradjevinske kategorije, razreda zatitnih mera. 7. osiguranje biljne proizvodnje osigurava jednogodinje ili viegodinje biljke i uvek se osigurava jednogodinji rod. Odteta se isplauje za neponjeven i neobrane biljke. U osnovne rizike spadaju grad, poar, udar groma a u dopunske oluja, proleni i jesenji mraz te poplava. Osiguravaevoj obavezi ne podleu gubici nastali od biljnih bolesti, tetoina ili poleganja useva. 8. osiguranje ivotinja osigurava domae ivotinje i divlje ivotinje (ivotinje u zoo vrtovima, pele, ribe, pse itd.) i sprovodi se uz opte i posebne uslove osiguranja. Predmet osiguranja nisu ivotinjski proizvodi i mogue je osigurati samo zdrave ivotinje. Opasnosti za ivotinje su bolesti i nesreni sluaj to dovodi do uginua, povreda, prinudnog klanja i prinudnog ubijanja, poveava trokove leenja i sl. Ova osiguranja obino traju godinu dana ili krae. 2.2.6. Osiguranje od odgovornosti zbog upotrebe motornih vozila (osiguranje od autoodgovornosti) Pokriva sve vrste odgovornosti zbog korienja motornih vozila na sopstveni pogon. Njime se titi odgovornost vlasnika ili korisnika motornih vozila za tetu nanetu treim licima odnosno za oteenje ili unitenje stvari prilikom upotrebe vozila, osim od odgovornosti za tetu na teretu primljenom na prevoz (za ta postoji posebna vrsta osiguranja) . Uvedeno je kao obavezno osiguranje i osiguravaeva obaveza je ograniena ili neograniena. Najnia svota je milion evra za (uslovno reeno) tetu na licima po jednom tetnom dogaaju, 200.000 evra za tetu na stvarima takoe po jednom dogaaju nezavisno od broja oteenih lica. 2.2.7. Osiguranje od opte odgovornosti za tetu Osigurava novane obaveze koje ima tetnik kao lice odgovorno prema nekom treem licu. Njime osigurava umesto tetnika, osiguranika, preuzima obavezu za naknadu tete treima zbog dogaaja koji je za posledicu imao smrt, ozledu ili oteenje zdravlja, te unitenje stvari. Spada u osiguranje imovine, te moe biti dobrovoljno i obavezno. Subjektivni rizik ovde ima izrazitu teinu pa se, radi obaranja verovatnoe nastanka tete, esto ugovara franiza, tj. osiguranikov samopridraj. Mogu se javiti viestruka i dvostruka osiguranja ako pokrie rizika jednim ugovorom nije dovoljno.

18

XIII.NOVI PRIPORITETI U STRATEGIJAMA RAZVOJA OSIGURAVAJUCIH KOMPANIJA 3.PRILAGOAVANJE RAZVOJNIH STRATEGIJA GLOBALNOM TRINOM OKRUENJUDananje poslovno okruenje karakterie visok stepen neizvesnosti uz istovremeno visok stepen inovativnosti. Iz tog razloga osiguravajue kompanije su usresreenje na kreiranje inovativnih poslovnih metoda od kljunog znaaja da poslovni razvoj bude brz i fleksibilan odn. da bude u stanju da obuhvati i uvai este promene u poslovnom okruenju. Danas poslovno okruenje karakterie kratak ivotni ciklus proizvoda, sve bre zastarevanje znanja, nestabilna tranja i visok stepen inovacija. Zato je danas za osiguravajue kompanije od izuzetnog znaaja izgradnja sposobnosti kontinuiranog uenja, odn. sticanja novog znanja i kompetencija, kao i izgradnja sposobnosti njihovog efektivnog korienja. Sa prelaskom na globalni nain poslovanja i globalnu organizaciju poslovanja zaposleni moraju biti izuzetno kompetentni u odnposu na procese kreiranja usluga korienja sredstava rada u vidu informacionih tehnologija i u shvatanju potreba klijenata, jer se od njih zahteva preuzimanje odgovornosti za samostalno reavanje poslovnih prblema. Zato osiguravajue kompanije trenutno naj vie investiraju u svoj ljudski kapital. U smislu poveanja produktivnosti rada ulaganje u obrazovanje zaposlenih proizvodi znaajan efekat, a to je vezivanje radnika za preduzee i preduzea za radnike. Vezivanje radnika i preduzea, koja se ostvaruje ulaganjem preduzea u edukaciju radnika dovodi do identifikacije radnika sa interesima preduzea. Identifikacija radnika sa interesima preduzea znai veu posveenost poslu, i doprinosi izgradnji odnosa odanosti i uzajamnog poverenja izmeu radnika i preduzea. Ovo rezultira minimiziranjem trokova kontrole i nadzora, kao i unapreenjem i poveanjem produktivnosti rada. I pored toga to svaka OK primenjuje formulu ravoja koja odgovara njenim specifinim stratekim namerama i organizacionoj kulturi, razvojni procesi su usmereni na smanjenje trokova poslovanja, poveanje kvaliteta, fleksibilnosti rada i adekvatnog servisiranja usluga na globalnom nivou. 4.INTELEKTUALNI KOMPANIJA KAPITAL KAO OSNOVNA POLUGA RAZVOJA OSIGURAVAJUIH

Dananje trite zahteva dinamine i poslovne strategije iji sutinski cilj mora biti stvaranje to vee vrednosti za kupce, da li putem ponude slinih proizvoda po nioj ceni ili kroz sposobnost stvaranja jedinstvenih proizvoda i poslovne strategije koja konkurancija nee moi da imitira. Firme se meusobno razlikuju po specifinim resursima i sposobnostima koje predstavljaju osnovne determinante inovativnosti preduzea. Specifini resursi su visoka specificirana sredstva preduzea, kao patenti, trgovake marke, reputacija preduzea, njegova organizaciona kultura, Hoy Xay, radnici sa specifinim znanjem i vetinama. Direktan uticaj ovih resursa na inovativnost preduzea se ogleda kroz delovanje resursa na stvorenu vrednost, kao npr. kada izgraena reputacija kvaliteta poveava oekivanu korisnost potroaa i stvorenu vrednost u odnosu na rivalske firme. Indirektan uticaj resursa na inovativnost sastoji se u tome to oni prestavljaju osnovnu sposobnost firme, jer sposobnosti nastaju iz iskustava steenog u korienju resursa. Poznato je da velike globalne OK kao i dr. internacionalne komanije, u svom bilansu stanja na strani aktive esto vrednuju tzv. neopipljiva ulaganja (nematrijalna ulaganja) koja podrazumevaju poznato ime kompanije, vrsni menadment, dobro obuenu radnu snagu, a najvei deo neopipljive imovine odnosi se na tzv. Goodwill. Goodwill predstavlja ugled, reputaciju, renome kompanije, steen tokom niza godina poslovanja, ulaganjem truda, rada i novca u najefektnije strategije poslovanja. Ovi resursi se tretiraju kao intelektualni kapital odn. vrednost sa kojom kompanija raspolae. Intelektualni kapital se sastoji od: 1) Eksternog kapitala on se sastoji iz kreativnih odnosa sa klijentima, stratekim partnerima, investitorima i drutvenim zajednicama. Ukljuuje i prepoznatljivost i brenda kompanije. 19

2) Humanog kapitala ine ga individualne sposobnosti, znanje, strunost, vetine, iskustvo,sposobnosti reavanja problema od strane pojedinaca i na nivou cele kompanije

3) Organizacionog kapitala odnosi se na sistemske procese rada koji osnauju konkurentskupoziciju kompanije a koji ukljuuju: informacione tehnologije, viziju kompanije, koncept i poslovni model, baze podataka, softverske programe, dokumentaciju, patente, prava kopiranja i dr. oblike kodifikovanog znanja. Primer postojanja intelektualnog kapitala, njegovog razvijanja i sistemse upotrebe mogue je uoiti u sluaju sposobnosti preduzea da se u kratkom vremenskom periodu pozicionira na novom tritu zahvaljujui svom kodifikovanom znanju, procesima i rutinama prevedenim u softverske programe i dr. oblike kodifikovanog znanja. To podrazumeva da je komapnija uspela da, za mnogo krai vremenski period od uobiajenog, pokrije trokove pozicioniranja na novom tritu u toku samog procesa rada. Veina velikih OK danas ima odeljenja za upravljanje intelektualnim kapitalom. Funkcija ovih odeljenja je da identifikuju i uine vidljivim neopipljive prihode, tj. one koji proizilaze iz neopipljivih resursa. Glavni zadatak im je da artikuliu resurse zasnovane na znanju i da ih uine dostupnim zaposlenima u cilju podsticanja i razvoja novog znanja i kompetencija. Kljuni faktor za razvoj intelektualnog kapitala je organizaciona struktura kompanije.

XIV. PERSPEKTIVE RAZVOJA TRITA 1.PRISUTNI TRENDOVI NA SVETSKOM TRITU OSIGURANJA Krajem XX i poetkom XXI veka delatnost osiguranja nala se pred brojnim novim izazovima. Promene prisutne u svetskom tritu osiguranja posledica su sledeih kljunih makroekonomskih trndova: - u svim razvijenimsvetskim ekonomijama prisutna je niska stopa inflacije - dolo je do ubrzavanja tepma ekonmskih integracija i formiranja ekonomskih unija - u sektoru osiguranja prisutan je snaan trend integracija i akvizicija, ulaenja u zajednike poslovne poduhvate i stvaranja stratekih alijansi - OK trpe sve jai pritisak od strane svojih akcionara, za poveanje trinog udela, i vrednosti akcija uvisini profita. - nove tehnologije i upravljanje informacijama usmereni su na zadovoljenje potreba osiguranika - demografske promene reflektuju se u porastu stope starije populacije Posledice navedenih promena uposlovnom okruenju OD koje su od presudnog uticaja na njihovo ponaanje, mogu se podeliti u nekoliko celina: jaanje ukupnog nadmetanja na tritu, pritisak na rast trokova i obaranje dobitka osiguravaa, te izmenjeno ponaanje kupca. 2.JAANJE TRINOG NADMETANJA Snaenje nadmetanja na svetskom tritu osiguranja povezuje se sa nekoliko inilaca: globalizacijom trita, dezintermedijacijom, deregulacijom trita i zakonskim reformama, visokim i rastuim prodorom osiguranja u razvijenim privredama, pojavom brojnih novih ponuaa osiuravajuih usuga, sve veom usresreenos na tritu, ponudom novih proizvda, odnosno usluga osiguranja i drugim. Globalizacija finansijskog trita i tria osiguranja Osiguravajue kompanije poele su da posluju preko dravnih i sektorskih granica, kako bi zadovoljile potrebe svojih klijenata prateih ih u njihovim meunarodnim poslovnim operacijama, istovremeno irei svoje poslovanje na nova trita irom sveta. Evropski veliki osiguravai pokazali su se kao najagresivniji u odnosu na globalnu ekspanziju polsovanja. Oni dre devet od dvadeset prvih mesta OK u odnosu na globalno uee na tritu. Finansijska dezintermedijacija Savremeno finansijsko triste karakterie dezintermedijacija eliminisanje finansijskih posrednika iz transakcija izmeu zajmodavaoca i zajmoprimaoca kapitala. Finansijske inovacije, smanjeni trokovi 20

emisije akcija i poveana sofisticiranost na fin. tritu, omoguili su da trgovina akcijama kao vid investiranja, nadmai do sada neprikosnovene bankarske kreditne proizvode, kao glavni izvor kapitala za velike korporacije. Deregulacija finansijskog trita Zakonske promene uklonile su barijere koje su nekada razdvajale poslovanje osiguravajuih kompanija i komercijalnih i investicionih banaka. Sa uklanjanjem restriktivnih propisa konkurencija na tritu je rasla a trokovi fin. transakcija opadali. Sprovedena deregulacija dovela je do procesa objedinjavanja ponude fin. usluga. Fin. institucije koriste prednosti deregulacije tako to ulaze u oblas poslovanja drugih fin. institucija. OK se reorganizuju u cilju osposobljavanja za pruanje svih vrsta fin. usluga, objedinjenih na jednom mestu i za pruanje usluga koje su kreirane u odnosu na potrebe klijenata, to se manifestuje kroz same proizvode osiguranja ali i kroz nain pruanja usluga osiguranja.

Rasua pojava novih ponuaa osiguravajuih usluga U Nemakoj npr. u devedesetim godinama poelo je da posluje blizu stotinu novih osiguravaa. Pri tome ne broj novoosnovanih drutava bio najvii 1990. kada ih se pojavilo osamnaest. Do 1994. god. Broj novih osiguravaa na Nemakom tritu postepeno je opadao. U okviru deregulacije osiguravai iz drugih trita Evropskog saveza mogu bez prevelikih formalnosti da se pojavljuju u svim zemljama lanicama ovog udruenja, tako da je rast njihovog broja bio primetan svuda. Rastua usresreenost na tritu Mogunost lakeg pristupa sveem kapitalu i pojaan pritisak akcionara, primorali su OK da trae nove naine za sticanja profita. Upravljanje imovinom pojedinaca i razvoj proizvoda osiguranja koji klijentima omoguuju visok prinos na uloena sredstva su oblasti za koje postoji velika tranja. Zbog ogromne konkurencije i potrebe konstantne ekspanzije poslovanja i poveanja akcionarske vrednosti kapitala, osiguravai su poeli da ulaze u inegracije i akvizicije sa razloiitim fin. institucijama. Izdvajaju se tri naina udruivanja i poveanja usresreenosti osiguravajuih preduzea: 1) pripajanje manjeg osigurava veem, odn. spajanje dva osiguravaa na ravnopravnoj osnovi kao najei nain povezivanja 2) udruivanje uz proirenje vrsta usluga obino je re o spajanju osiguravajuih sa bankarskim uslugama ime se izgrauju ustanove koje pokrivaju praktono celokupnu oblast finansiranja 3) globalizacija, odn. ukrupljavanje i internacionalizacija osiguravajuih poslova koji imaju najvei znaaj na zapadnoevropskom tritu zbog procesa ujedinjavanja. Glavni uzroci tenji za ukrupnjavanjem su ostvarenje veliine preduzea neophodne za uspeno nadmetanje, liberalizacija i internacionalizacija trita kao i proirene mogunosti pribave dodatnog kapitala sadejstvom sa drugim preduzeima iz oblasti osiguranja u irem smislu ili izvan nje. Ponuda novih osiguravajuih proizvoda Brojne su vrste pokria stvorene ili razvijene poslednjih godina kako bi se izalo u susret odreenim potrebama: npr. osiguranje od otmice i plaanje otkupa, osiguranje svemirskih satelita, osiguranje delova tela ili osiguranje od probijanja zvunog zida. Prilagodljivi paketi osiguranja Oni omuguavaju da se jednom polisom pokrije vie uobiajenih rizika. Naelo kog se dre osiguravai u ovom smislu moglo bi se jednostavno opisati: umesto vie osiguranja za neke opasnosti, bolje jedno osiguranje za sve opasnosti. Iz Nemake osiguravajue preakse moemo navesti primer spoja osiguranja domainstava i osiguranja od odgovornosti. Ono prua sveobuhvatnu zatitu osiguraniku u njegovoj imovini bez gornje granice obeteenja za stvari i smanjuje teret dokaivanja nastalog sluaja samo na dokaz tete. Smanjivanje administrativnih postupaka Uproavanje se ogleda u izradi razumljivih uslova i ugovora u osiguranju, a zatim u brzom i skraenom reavanju odn. isplati teta, kao i ujednostavnijem prilagoavanju ugovora kasnijim promenama vanih okolnosti. 21

Besplatne dodatne usluge Podrazumeva se promena strategije ulaganja kod osiguranja ivota povezanog sa ulagakom fondovima, gde se osiguraniku omoguava da menja raspored udela svojih sredstava selei ih po ponuenim fondovima polazei od strunih saveta koje dobija bez ikakve naknade.

3.PRITISAK NA TROKOVE I DOBITAK OSIGURAVA Rastue nademtanje i javnost ponuda doprineli su optem sniavanju premija odn. smanjivanju dobitaka po jedinici uloenih sredstava u osiguranju. Kada je re o trokovima znatno su poveana ulaganja u informatiku opremu. Prema podacima udruenja nemakih osiguravaa u 1996. god. izdvajanja njihovih lanova u raunarsku opremu i podrku iznosila su 3,69 milijardi maraka, to je predstavljalo 1,73 % ukupne premije. Prema novijim istraivanjima udeo informatikih ulaganja u premiji vajcarskih, austriskih i nemakih osiguravaa u 2001. god. u proseku dostigao 3,6 %. Tokom tri analizirane godine rast ovog uea iznosi je preko 8 % godinje, to je dvostruko vie od rasta premije.Moe se zakljuiti da obim ovih izdvajanja raste u srazmeri sa veliinom preduzea. Prodajni i upravljaki trokovi Na to su osiguravai odgovori razvijanjem neposredne prodaje kao naina zakljuenja posla bez porednika osiguranja za ta se koriste bilo stariji pristupi (oglasi, odresci u novinama, na radiju, televiziji, letaka) ili novijih (osiguranje telefonom ili internetom). Sem toga OD su bila prinuena na poboljanje sopstvenog ureenja i poslovnih procesa kako bi se iskoristila skrivene unutranje rezerve. Smanjenje broja zaposlenih po jedinici ostvarene premije Osiguravajua drutva pokuavaju da nadomeste narasle trokove. Na prostoru Evrope do skora je uglavnom bio uoljiv izvesan rast zaposlenih. On je bio najizraeniji u vedskom osiguranju, gde je 1999. god. iznosio 5,8 % a 2000. god. ak 24,4%. Kod mnogih drugih zemalja stope rasta bile su znatno nie ili su se kretale oko nulte vrednosti. S druge strne u istom periodu pad broja zaposlenih zabeleen je u Belgiji, Italiji i Portugaliji. 4.IZMENJENO PONAANJE OSIGURANIKA Podpunijim udubljavanjem u ovu pojavu dolazi se do dva njena stanovita. Sa jedne strane savremenog osiguranika ne odlikuje samo jedna ili dve osobine, ve su mu obeleja daleko sloenija i slojevitija. S druge strane osiguranikovo ponaanje je takoe izmenjeno i veoma sloeno.Oba ova stanovita zahtevaju posebnu panju osiguravaa. Osiguranikovo ponaanje moe se posmatrati: 1) osiguranik se menja tako da od slabo obavetenog postaje svesniji i dobro obaveteni trailac usluge 2) sve vie oekuje nivo i kvalitet usluge primeran grupi odreenih korisnika, pa ak u pojedinim sluajevima i prema pojedinanim potrebama 3) osiguranik u rastuoj meri shvata preklapanje nekad strogo razdvojenih novanih trita i trita rizka, te prema sklonosti bira ili banku ili osiguranje gde e na jednom mestu retiti sva pitanja iz oblasti novarstva odn. rizika. 4) on se sve tee moe smestiti u odreeni trini odeljak jer su mu odluke o zadovoljenju potreba za osiguravajuom zatitom sve nepredvidivije i manje podstaknute tanim drutveno ekonomskim merilima. Promene u sastavu stanovnitva razvijenih zemalja ogledaju se u ubrzanom stvaranju stanovnitva i porastu oekivanog broja doivljenih godina. 22

Demografske promene kod osiguranika utiu na njihovo izmenjeno ponaanje u smislu vee tranje za penziskim osiguranjem i osiguranjem nege. Dui ivotni vek time opredeljuje ne samo snaenje ukupne tranje za osiguranjem, ve i sklop ponude osiguravajuih usluga.

5.OSIGURAVAJUA PREDUZEA SUTRANJICE Usled deregulacije fin. trita, samo e nekoliko OK imati potrbni kapital neophodan za postizanje dominacije na globalnom tritu, a isto tako samo nekolicina osiguravaa e biti u stanju da postigne takav nivo u upravljanju globalnim modelom poslovanja koje e im omoguiti postizanje liderske pozicije u svim delatnostima osiguranja. Usmerenost na primarne delatnosti Osiguravai e svoje ne primarne delatnosti preputati poslovnim partnetrima. Procenjuje se da e u budunosti na savremenom zapadnoevropskom tritu preovladati: 1) meunarodna sloena preduzea za novarske usluge 2) nacionalne i evropske grupe osiguranja 3) osiguravi - specijalisti Meunarodna sloena preduzea za novarske usluge Ona nude ukupnu lepezu novanog poslovanja preko svojih preduzea osiguranja, banaka i tedionica, drutva za ulaganje sredstava. Sa stanovita prodaje usluga kod meunarodnih sloenih preduzea zapaaju se dve stategije: - na tritu se i dalje nude proizvodi prepoznatljivi po od ranije uspenoj i poznatoj marci. To znai da se u delovima preduzea javlja vei broj maraka, a u nekim sluajevima i njihovi spojevi. - nakon ostvarenja uspene slike u javnosti o celini preduzea, ide se na uvoenje jedinstvena zajednike marke za sve novane proizvode odn. usluge Nacionalne i evropske grupe osiguranja Obuhvataju veinu OD koja posluju na kontinentu. Te grupe e u budunosti po svemu sudei, zadrati znatan trini udeo. Naroito se moe oekivati dalji rast osiguranja i banaka, proirenje prodaje preko posrednika. Ono to grupe osiguranja posebno izdvaja jeste nunost da se u to veoj meri koriste mogunosti za svrsishosniji i jeftiniji rad kako bi opstali na tritu. Tako npr. osnivaju posebna druva na koja prenose pojedine poslove iz svog delokruga. Osiguravai - specojalisti Oni nude strankama samo odreene vrste odn. vidove pokria ili biraju neki poseban prodajni put kao to je internet. Uz uslov da zauzmu dobar poloaj na tritu i sprovedu mere za sniavanje trokova, osiguravai specijalisti e i dalje ostati uspeni uesnici na tritu. Redefinisanje lanca vrednosti Disribucija i sklapanje poslova, administracija i upravljanje fondovima postaju zvanino razdvojeni. Uloga distribucije e biti u spajanju veih izbora proizvoda u takvu ponudu koja je dizajnirana da prui mogunost ubedljivog uveanja bogatstva potroaa. Ovde znaajnu ulogu imaju proizvodi sa ugovorenim vidom tednje. Prebacivanje odreenih poslova u zemlje sa jeftinijom radnom snagom Budui da zahvaljujui internetu geografske granice gube na svom znaaju, moe se oekivati da e se u OK radno intenzivni zadaci obavljati u zemljama sa jeftinijom radnom snagom. Upravljanje otetnim zahtevima, administracija polisa osiguranja, raunovodstvo predstavljaju procese prigodne za relociranje.

23

Adekvatno upravljanje kapitalom Obino za osiguravae do sada je vailo pravilo da previe kapitala nikad nije dovoljno. Ovaj stav se zasnivao na predpostavci da je za OK najbitnije odravanje adekvatnog nivoa solventnosti, pre nego profitabilnosti. Usled pojaanog pritiska akcionara, aktivno upravljanje kapitalom postaje jedno od kljunih pitanja opstanka OK. U osiguranju, uspean menadment kapitala zahteva kombinaciju aktuarskih i finansijskih vetina. SVIS RE je dobar primer kompanije koja je putem upravljanja kapitalom uspela da znaajno povea vrednost kapitala za svoje akcionare. Kompanija AB napravila je slian poduhvat. Mnogi osuguravai treba jo da se razviju u ovoj oblasti poslovanja. Inovacije kao klju budueg odrivog rasta i razvoja Primetno je da se sutinska priroda rada, organizuje i upravljanja radikalno menja. Fokusiranje na rimarne delatnosti je sasvim izvestan trend u budunosti sektora osiguranja. Sutinsko pitanje vie nije ta raditi? ve kako to ostvariti? Konstantne inovacije e oigledno imati kljunu ulogu u postizanju uspeha. Ovo znai da pored dobrog lidera koji e postaviti strategiju, kompanija mora da ima jedinstven tim sa jakim sposobnostima upravljanja poslovanjem i takvu radnu sredinu koja e stalno dovoditi u pitanje nastanak status kvo situacije. Uspene komanije e biti one koje e uiti brzo, brzo doivljavati neuspehe i brzo se od njih oporavljati Uspene OK u ranom periodu XXI veka e biti one: koje e stvarati prihod i dodatnu vrednost koje e znati u kojoj oblasti osiguranja ele da posluju koje e biti fokusirane na dugoroan rast prihoda koje e biti trokovno efikasne koje e poslovati pre svega u odnosu na potrebe svojih klijenata koje e privui i zadrati prave ljude koje e razvijati alternativne kanale distribucije koje e na adekvatan nain investirati u nove tehnologije

24

25